Verski objekti su oduvek davali zamajac u građevinarstvu jer su svojim inovacijama postavljali nove standarde u visokogradnji. Katedrale svedoče koliko visoko su objekti mogli da idu u srednjem veku.

Francuska je zemlja mode, međutim u 12. veku iz ove evropske zemlje stigla nam je jedna drugačija moda – moda zidanja monumentalnih katedrala. Zato činjenica da je za oko 200 godina na tlu ove zemlje izvađeno više kamena nego za hiljadu godina u Egiptu, uopšte ne deluje čudno. Gradovi su se takmičili u tome gde će biti podignuta veća i lepša katedrala od kojih su najčuvenije one u Šartru, Parizu (čuveni Notr Dam), Remsu, Amijenu ili Boveu.

Gradske zanatlije unose u arhitekturu nova stremljenja, više svetlosti, dinamike, hrabrosti i života. Međutim, ono što je posebno interesantno za nas jeste činjenica da su oni ovladali tehnikom koja se bazira na upotrebi tri nova konstruktivna elementa: prelomljeni luk, rebrasti svod i potporni luk (kontrafor).

Prelomljeni luk lišio je potrebu za teškim zidovima koje nose krov.

Ideja koja stoji iza ovih konstruktivnih elemenata proizašla je iz želje konstruktora da podignu što više a što elegantnije konstrukcije. Njihova suština leži, naravno, u samoj statici objekta. Naime, najjači kosi potisci kod polukružnih lukova i svodova nalaze se u delu oko njihovog temena. Ako ovaj deo uklonimo i preostale donje delove približimo jedan drugom dobićemo prelomljeni luk – iz njega i prelomljeni svod – koji svoju težinu svode i koncentrišu u unapred određene tačke, čime je izbegnuta potreba da se celokupna svodna (krovna) konstrukcija oslanja na teške kontinualne zidove.

Glavni brod crkve dostiže neslućene visine – preko 40 metara – čemu je doprinela upotreba kontrafora (podupirača spolja, izvan crkve ) koji su postavljeni poprečno prema svakom unutrašnjem stupcu glavnog broda. Skelet je ovde u stvari izašao izvan fasade.

Takva konstrukcija omogućila je arhitektonske oblike daleko manje težine, a prozori su uvećani do te mere da oni više nisu samo otvori usečeni u zidu. Oni u ovom slučaju pokrivaju celu površinu zida tako da sami postaju neka vrsta prozirnih zidova.

Naglašene vertikalnosti, ogromna količine svetla i vitraža dali su gotskim katedralama poetsku i simboličnu vrednost, pa je ljudi doživljavaju kao okamenjenu molitvu koja stremi ka visinama. Velika umetnost je religija i zato je religiozno uvek pristupačno umetnosti.

Foto naslovna: Julian Fong, Flickr

Kad ste već ovde…

• Kada su se prvi put u istoriji pojavili stub i greda
• Jedino delo koje je Mikelanđelo potpisao
• Kada se prvi put u istoriji pojavio toalet s tekućom vodom

Potreba za malim i povoljnim prostorima za život iznedrila je ovu ideju koja samo na prvi pogled deluje čudno.

Cene nekretnina u gradovima vrtoglavo rastu, a sve je više onih kojima treba mali stan koji ispunjava osnovne životne potrebe i koji nije skup. U cilju pronalaženja rešenja za mirkostanovanje, firma James Law Cybertecture razvila je projekat nazvan Opod Tube House. U pitanju je malena kuća napravljena od, ni manje ni više nego od, kanalizacionih betonskih cevi.

Ova cevasta kućica osmišljena je tako da odgovara načinu života mladih ljudi kojima je u najvećoj meri i potreban pristupačan smeštaj u metropolama sveta, dok još uvek grade svoje karijere.

Svaka kućica teška je 22 tone ali se zato ona lako postavlja jedna na drugu i to na uskim i dugačkim placevima.

Kuća prečnika nešto manje od 2,5 metra, površine oko 9 kvadrata, prilagođena je životu (najviše) dvoje ljudi, piše Inhabitat. To je zapravo standardna betonska cev, koja se koristi za velike kolektore, i samim tim je njena cena niska jer se radi o proizvodu koji se pravi u velikim količinama. Zadatak je zapravo bio organizovati život unutar cevi i smestiti ceo sadržaj potreban za jednog studenta… ili osobenjaka. Evo kako je to učinjeno!

Sve je na svom mestu!

Unutrašnjost je opremljena sadržajem koji se ne razlikuje mnogo od studentske sobe. Klupa koja se može koristiti kao deo dnevnog boravka, pretvara se u krevet. Tu je i mali frižider, tuš, a obezbeđeno je i dovoljno prostora za skladištenje odeće i ostalih ličnih stvari. Smešten je čak i klima uređaj!

Prema rečima glavnog arhitekte, Jamesa Lawa, kuća je pogodno rešenje za sve mlade kojima je potreban što povoljniji smeštaj, ali i za gradske vlasti koje žele da obezbede svojim građanima pristupačne opcije stanovanja.

Iako konstrukcija kuće od 22 tone svakako nije lagana, Opod Tube House je praktična u smislu ugradnje instalacija jer se moduli jednostavno postavljaju na određenoj lokaciji, što smanjuje troškove konstruisanja.

Opod Tube House se jednostavno može postaviti u bilo kom malom neiskorišćenom gradskom prostoru.

„Ponekad ostane suviše malo zemljišta između objekata, tako da nije lako izgraditi novu zgradu. Mogli bismo postaviti nekoliko Opodsa na takva mesta i iskoristiti to zemljište.“, rekao je James Law.

Ideja firme James Law Cybertecture je da se u budućnosti razvije čitav sistem stanovanja u ovakvim kanalizacionim cevima, gde će moduli biti međusobno povezani u celinu.

Foto: Opod Tube Housing Facebook

Pogledajte i sledeće tekstove:

• Modularna kuća od betonskih kanalizacionih cevi
• Hotel od betonskih kanalizacionih cevi
• Kako se rešiti buke i neprijatnih mirisa iz kanalizacionih cevi

Saša Mächtig dobio je priznanje od Udruženja dizajnera Slovenije za životno delo.

Najprestižnija nagrada koju dodeljuje Društvo dizajnera Slovenije (DOS), uručena je krajem 2017. godine i ona je otišla dizajneru, arhitekti, umetniku u profesoru Saši Janezu Mächtigu. Na ceremoniji dodela nagrade, predsednik DOS-a, Jurij Dobrila rekao je između ostalog: “Saša Mächtig predstavlja prepoznatljivog dizajnera na našoj sceni više od pola veka, osobu koja razume arhitekturu i razume dizajn, ali je u isto vreme to osoba koja je svesna činjenice da je samo jedna generacija previše mala da bi jedno društvo doživelo civilizacijski nivo.”

Njegovo ime je poznato i široj javnosti, što nije tipično za dizajnere u Sloveniji, piše slovenački Dnevnik. Sašin rad nikada nije bio tipičan, naprotiv, često je predstavljao prekretnicu u oblasti dizajna u Sloveniji. Već kao student Arhitektonskog fakulteta pokretao je dijaloge o arhitektonskoj i dizajnerskoj profesiji i tražio odgovore za društvene probleme.

Od novinarnice do poslastičarnice

Godine 1966. dizajnirao je mikroarhitektonski modularni objekat, legendarni crveni kiosk K67, koji je postao deo ulice svakog grada u Jugoslaviji ali i šire. Njegova svrha bila je raznovrsna: počev od prodavnica namirnica, preko novinarnica i poslastičarnica pa sve do stanica za žičare na planinama ali i za kućicu za graničnu policiju. U teoriji, sistem K67 je omogućavao neograničen broj varijacija za uklapanje modula. 

Do 1999. godine, kada je proizvodnja kioska K67 prestala, proizvedeno je 7.500 jedinica. Dok je većina ostala u Jugoslaviji, veliki broj ovih kioska izvezen je u inostranstvo, između ostalog u Poljsku, Irak, Keniju, Novi Zeland, Japan, bivše zemlje Sovjetskog Saveza, ali i u SAD.

Kiosk K67 je postao i deo stalne postavke prestižnog Muzeja savremene umetnosti u Njujorku MoMA.

Foto: Muzej arhitekture i dizajna u Ljubljani

Kad ste već ovde…

• Kako su modularni kiosci preplavili celu bivšu Jugoslaviju
• Drvena kuća u Sloveniji uklopljena u šumske proplanke
• Kulturni centar koji osvaja nagrade pre nego što je izgrađen

Pogledajte kako izgleda objekat građen od lokalnog materijala na samoj obali jezera.

Po projektu projektnog biroa MU Architecture u Kvebeku, na granici Kanade i SAD-om na obali piktoresnog jezera, nikla je kuća od 420 metara kvadratnih koja se proteže u dugačkom linearnom volumenu. Naime, ovaj objekat dugačak je skoro 38 metara, a izveden je pretežno u kamenu koji je vađen lokalno. Vitka, duga kuća izgleda monunetalno zahvaljujući brojnim kamenim zidovima i popločanim terasama s kojih se pruža sjajan pogled na jezero.

Objekat izgleda kao da tone u terenu što je vizuelni trik postignut smenjivanjem otvorenih i zatvorenih delova na fasadi.

Velika garažna vrata postavljena su između masivnih kamenih volumena i zahvaljujući svojoj materijalizaciji ona se sjajno slažu sa crnom fasadom od drveta. Međutim, pri prilasku objektu jedan drugi element krade pažnju. Naime, s ulične strane objekat izgleda kao da tone u terenu što je vizuelni trik postignut smenjivanjem otvorenih i zatvorenih delova na fasadi. Jedan ceo deo kuće s ulične strane je u staklu od poda do plafona, a ideja je da kroz kuću može ugledati jezero – glavni adut ovog impozantnog objekta.

Ogromna visina

Velike staklene površine, beli zidovi i nameštaj svedenih linija karakteriše unutrašnjost kuće. Međutim, glavna karakteristika enterijera jeste visina plafona koja na pojedinim mestima dostiže i 7,60 metara. Ovakva visina iskorišćena je kako bi se dobila prozračnost prostora ali i kako bi se stvorio osećaj luksuza.

Skriveni detalji

Sve prostorije u ovoj dugoj i vitkoj kući poređane su linearno. S jedne strane dnevnog boravka, trpezarije i kuhinje, smeštena je spavaća soba, dok su s druge strane garaže i tehničke prostorije. Iako u ovolikoj kući ima samo jedna spavaća soba ona ima sve dodatke koje je čine specijalnom. Naime, uz nju je napravljen soba za treniranje, sauna, ogromno kupatilo i deo za relaksaciju. Dugačak koridor spaja sve ove sadržaje, a poseban kuriozitet su skrivena vrata u kuhinji koja kroz ostavu vode ka garaži.

I u dnevnom boravku ima skrivenih elemenata. Naime, kamin je urađen zajednu s plakarom i to tako se u njegovoj unutrašnjosti krije televizor koji se može otkriti kada je to potrebno. Naravno, sav nameštaj urađen je po meri i to u beloj boji tako da se lepo spoji sa belim granitom i svetlim hrastom u kuhinji.

Spavaća soba sa prostorom za trening, velikim kupatilom i saunom iz kojih puca pogled na jezero.

Na jezeru je podignuta kućica za čamce koja svojom materijalizacijom prati izgled glavne kuće.

U pogledu na jezeru može se uživati i iz ovih ležaljki.

Fotogalerija

Osnova kuće dugačke 38 metara

Foto: Stéphane Groleau via v2com

Kad ste već ovde…

• Kuća skrivena od komšijskih pogleda
• Bela vila u Nišu s mediteranskim elementima
• Kontrastna kuća po projektu ateljea Kastelic Buffey

Glasajte za najbolji predlog ili dodajte svoj!

Železničko-drumski most u Novom Sadu, čiji su lukovi nedavno spojeni, nosi neformalan naziv Žeželjev most prema svom originalnom projektantu Branislavu Žeželju. Međutim, novi most projektovao je Aleksandar Bojović, a pritom nije uobičajeno da mostovi nose ime projektanta pa imena “Žeželjev most” niti “Bojovićev most” nisu adekvatna.

Stoga je projektant konstrukcije novog mosta preko Dunava na forumu NSBuild izneo predlog da javnost iznese svoje mišljenje kako novi most treba da se zove, da iznese svoje predloge i da izglasa najbolje rešenje.

Bojović je izneo zanimljive predloge kao što su Milutin Milanković, Jovan Jovanović Zmaj, Mileva Marić, Svetozar Miletić, Lazar Laza Kostić ili Mihajlo Mika Antić, a mi dodajemo i neka svoja. Slobodno dodajte svoje predloge ili glasajte za najbolji ponuđen.

Foto: Aleksandar Milutinović

Kad ste već ovde…

• 7 pitanja za projektanta novog mosta u Novom Sadu
• Žeželjev most: Stvari konačno legle na svoje mesto
• Fotografija dana: Novi Žeželjev most u Novom Sadu

Pogledajte kako izgleda stan s hodnikom dugačkim 15 metara i u kojem je jedina svetla tačka bio postojeći pod.

Projektni biro Aboim Inglez Arquitectos dobio je interesantan zadatak da stan od 250 kvadrata u užem jezgru portugalske prestonice adaptira u savremen prostor za život po meri mladog bračnog para. Zadatak im nije bio nimalo lak jer stan ima veoma neobične dimenzije – dug je 33, a širok 7 metara! Ako se tome doda podatak da je hodnik dugačak 15 metara, jasno je kakvo je ovo bila noćna mora.

Međutim, u moru problema arhitekte su našle jednu svetlu tačku, a to je drveni pod. Bio je u relativnom dobrom stanju, protezao se kroz ceo stan i vizuelno je povezao prostorije. Tako je parket poslužio kao polazna tačka za renoviranje ovog šarmantnog stana.

Jedan od izazova bio je šta uraditi s hodnikom dugačkim 15 metara. Dobio je još jednu ulogu!

Interesantan parket, složen u šah polja, bio je zreo za osvežavanje. Nakon dodavanja daski koje su nedostajale, presložavanja na pojedinim mestima, usledilo je hoblovanje i lakiranje pa je on zasijao starim sjajem i poslužio je kao dobar početak za renoviranje stana, piše ArchDaily.

Dugačak i uzak stan

Intervencija je podrazumevala i malu izmenu rasporeda postojećih prostorija. Dnevni boravak je ostao tamo gde jeste, odnosno, ka uličnoj strani stana, spavaći blok je smešten u središnji deo stana, dok su trpezarija i kuhinja prebačeni prema dvorišnoj strani stana. Trpezarija je dobila verandu, dok su se dnevni blok i kuhinja vizuelno povezali.

Iz želje klijenata da stan deluje što svetlije i vedrije, arhitekte su odlučile da pojedina vrata uklone čime je svetlo prodrlo i u hodnike i čime je dodatno naglašena veza između prostora.

Problem dugačkog hodnika rešen je tako što je, pored skidanja vrata i otvaranja prostora, ugrađena dugačka klupa koja je omogućila vlasnicima ovog stana da u njemu mogu i da borave.

Foto: Ricardo Gonçalves

Kad ste već ovde…

• Pre i posle: Adaptacija starog stana u raskošni enterijer
• Mali stan u Firenci koji služi i kao kancelarija
• Adaptacija stana u Mariboru koja otkriva lepotu arhitekture 19. veka

Ova montažna kuća od pocinkovanog čelika, drveta i škriljaca na krovu izgleda odlično, a najbolja stvar je što se podiže za jedno popodne!

Španski arhitektonski studio Baragaño Architects projektovao je objekat nazvan Casa Montaña po narudžbini jednog britanskog pejzažnog arhitekte koji je želeo da ova kuća njegovoj porodici postane drugi dom. Kuća se nalazi u planinskom predelu primorske oblasti Asturija, a cena njene izgradnje iznosila je oko 155.000 evra.

Moduli kuće pravljene su u fabrici u Madridu i taj proces je trajao četiri meseca. Oni su potom poslati na stotinama kilometara udaljenu lokaciju gde su i sastavljeni… za svega pet sati, piše Dezeen.

Kuća čini osam modula koji su na licu mesta sastavljeni za samo pet sati.

Dvospratna kuća sastoji se od ukupno osam modula dimenzija 2,15×5,30 metara. Četiri pravougaona modula postavljena su u prizemlju, a četiri modula zakošenih stranica čine sprat, kako bi se formirao asimetrični krov.

Konstrukcija modula napravljena je od pocinkovanih čeličnih panela koji za završnu obradu imaju tanke vertikalne drvene letvice, a krovni pokrivač od škriljaca postavio je lokalni majstor.

Zahvaljujući korišćenju prefabrikovanog sistema gradnje, vlasnici ovu kuću mogu rasklopiti i preseliti na drugu lokaciju ako im ova dosadi. Osim toga, prednost prefabrikovane izgradnje u ovom slučaju jeste i činjenica da mir nije bio narušen bukom građevinskih mašina, a nepristupačna lokacija, kao što je ova, nije uticala na efikasnost izgradnje jer je gotovo celokupna kuća napravljena u fabrici.

Korišćeni materijali kao i sam oblik kuće pripadaju modernoj arhitekturi, ali se ovaj objekat svojim završnim izgledom savršeno uklapa u ruralno okruženje.

Beli enterijer

Prizemlje kuće organizovano je u otvorenom konceptu i njega čine kuhinja i dnevni boravak kao i čelično belo stepenište koje vodi do dve spavaće sobe na spratu i do izlaza na krov.

Enterijer je sveden, beo i minimalistički čime je akcenat stavljen na pejzaž koji se dominira s velikih prozorskih okana.

Prilikom izgradnje kuće korišćeni su održivi materijali i ona je projektovana tako da bude energetski efikasna.

Foto: Baragaño Architects

Kad ste već ovde…

• Ova kuća od plastične cigle napravljena je za svega pet dana
• Pogledajte kako je srušen most i popravljen kolovoz za svega 15 sati
• Instant kuća koja se kao od karata sastavlja za par sati

Blok Omoshiro je japanska mamipara za sve zaljubljenike u arhitekturu… i za one koji vole da pišu porukice na papiru.

Japanska kompanija Triad je korišćenjem tehnologije laserskog sečenja napravila proizvod koji izgleda kao i bilo koji drugi papirni blokčić – dakle, kao kocka od naslaganih papira. Međutim, kako budete cepkali ceduljice, tako će početi da se pojavljuje objekat, a kada istrgnete i poslednji papirić pred vama će se otkriti skriveni objekat, piše Spoon & Tamago.

Kako budete koristili ovaj blokčić, tako će se pred vama otkrivati skriveni objekat.

U ponudi su blokčići s poznatim japanskim građevinama kao što su hram Kijomizudera u Kjotu, hram Asakusa u Tokiju ili čuveni Tokijski toranj. Blokčići su napravljeni od 100 ceduljica, a svaki od njih je drugačiji kako bi se na kraju, slaganjem jednog na drugi, sastavili obrisi objekta.

Paprene ceduljice

Iako je lasersko sečenje nije nikakva novost, blokovi Omoshiro nisu nimalo jeftini pa ćete u zavisnosti od dimenzija bloka morati za njih da izdvojite od 30 do 75 evra. Doduše, čak i da rešite da ih kupite to neće biti tako lako jer se blokčići prodaju samo u Tokyu Hands u Osaki.

Naravno, ovaj blokčić papira je savršen poklon za arhitektu.

Kad ste već ovde…

• Domaća lampa s digitalno fabrikovanim abažurom od papira
• Ova plastična traka debljine lista papira jača je i od čelika
• Papirni enterijer: Svaki element ove prodavnice napravljen je od kartonskih tuba

Više od 70 osoba povređeno je kada se u zgradi Bursa Efek u Džakarti srušio jedan deo konstrukcije.

Hodnik u zgradi indonežanske berze srušio se kada se na njemu nalazila grupa osoba. Hodnik se nalazi iznad glavnog lobija zgrade i u blizini mesta gde se posetioci skeniraju pre ulaska u objekat. Usled pada konstrukcije na kojoj su se nalazili ljudi, povređeno je više od 70 osoba.

Nije poznat uzrok rušenja, a policija kaže da nije u pitanju eksplozija. Pogledajte video koji je zabeležila nadzorna kamera:

Foto: YouTube screenshot

Povezani članci:

• Pogledajte impozantan snimak rušenja 19 nebodera u Kini
• Što je zemljotres srušio, investitori će poravnati
• Dve zgrade u Glazgovu ostale da stoje posle rušenja eksplozivom

Kao deo petogodišnjeg investicionog plana teškog 30 milijardi dolara, poznati softverski gigant planira da uloži deo novca u izgradnju još jednog kampusa.

Da podsetimo, prvi kampus Apple Park, koji je projektovala arhitektonska firma Foster + Partners, otvoren je prošle godine u Silicijumskoj dolini. Međutim, kreatoru iPhonea i iMaca to izgleda nije dovoljno pa su najavili izgradnju novog kampusa na lokaciji koja će naknadno biti objavljena. Mada, malo je verovatno da će kompanija sprovesti transparentan proces selekcije, s obzirom na to da je i Amazon trenutno u potrazi za savršenim mestom za svoje drugo predstavništvo u SAD.

Još 20.000 programera

Kompanija ima procenu da će u narednom periodu imati potrebe za otvaranjem novih 20.000 radnih mesta u okviru oba kampusa, piše Reuters.

Pored novog kampusa, Apple će verovatno morati da poveća i broj računarskih centara širom Sjedinjenih Američkih Država. Kompanija u svom vlasništvu već ima objekte namenjene ovoj svrsi u Severnoj Karolini, Oregonu, Nevadi i Arizoni, dok se novi centar gradi u Ajovi, a u nekoliko drugih država Apple iznajmljuje objekte za smeštaj svojih data centara.

Da podsetimo, izgradnja prošlog Apple Parka koštala je 5 milijardi dolara. O tom projektu više možete pročitati ovde.

Foto/video: Apple/Matthew Roberts

Kad ste već ovde…

• Zaposleni u Appleu revoltirani što moraju da rade u open space kancelarijama
• Kako je pravljen najduži zakrivljeni stakleni panel svih vremena
• Pogledajte kako izgleda Eplov kampus neposredno pred otvaranje

Novi lokal na našoj planinskoj lepotici je skrovište za skijaše ušuškano o toplom enterijeru.

Pajino preslo je novi ski bar i restoran na istoimenom prevoju na Kopaoniku čiji je enterijer, ali i kompletan brending, uključujući i promociju, osmislio i realizovao design hub Project A1 iz Novog Sada. Nalazi se na vrhu ski staze Mašinac, istovremeno na raskrsnici staza Pančićev vrh i Karaman greben, na samoj krivini za crvenu Duboku, kao i na mapi pešačkih tura.

Lokal koji se prostire na 96 metara kvadratnih izmešten je iz gužve i vreve Konaka, a istovremeno dovoljno pristupačan – najviše dvadeset minuta peške, blago uzbrdo. Koliba upečatljivog enterijera, sa prostranom baštom, sasvim okružena prirodom, predstavlja savršeno skrovište za sve koji žele odmor, opuštanje i uživanje.

Motivi su ljudi i životinje koji se sjedinjavaju s prirodom i pejzažom.

Jedan od osnovnih elemenata vizuelnog identiteta Pajinog presla, koji se prenosi i na sam enterijer, jeste dupla ekspozicija. Ova grafička tehnika predstavlja pomalo apstraktni izraz i podrazumeva preklapanje dva različita motiva koji se stapaju u jedinstvenu, ali višeslojnu, sliku. U slučaju Pajinog presla, motivi su ljudi i životinje koji se sjedinjavaju s prirodom, odnosno pejzažima koji ih okružuju tokom boravka u ski baru. Dupla ekspozicija jeste metafora za čovekovo potpuno prepuštanje prirodi u kojoj nalazi svoj preko potreban mir.

Duplu ekspoziciju u enterijeru uočavamo na muralu koji je autorsko delo grafičkog dizajnera iz studija Project A1, a koji je na zid prenela vešta ruka slikara Srđana Bjelotića, kao i na aplikacijama na naslonima stolica, koje su izvedene tehnikom dekupaž. Osim ovih očiglednih primera duple ekspozicije, ona je suptilno utkana i u generalni koncept enterijera – moderna interpretacija etno stila.

Panjevi, hoklice i ognjište

U kolibi se oseća starinski duh propušten kroz savremeni dizajn. Nameštaj je moderan, što je u kontrastu s rustičnim detaljima i sirovim elementima poput panjeva koji imaju funkciju taburea. U centru lokala nalazi se ognjište novijeg dizajna, okruženo stolovima, hoklicama i panjevima. S obzirom na to da se vatra na ognjištu nikada ne gasi, ono je omiljeni izvor toplote i centralno mesto okupljanja posetilaca koji ga koriste za utopljavanje ili sušenje svoje opreme. Obasjano je lusterima izrazito modernog i svedenog dizajna, inspirisanim raskošnim pahuljama.

Lokalom dominira dugački sto koji je naročito zgodan za veće društvo.

Osim ognjišta, neku vrstu zajedničkog, deljenog prostora predstavlja i dugački, takozvani, community sto okružen različitim elementima za sedenje – panjevima, drvenim stolicama i ručno izrađenom klupom, prekrivenom ovčijim krznom. Ušuškan je između dve police za knjige od masiva (borovina), čija je konstrukcija od čelika.

Etno motivi

Svi stolovi su unikatni, takođe napravljeni od masiva (hrastovina). Inspirisani su etno motivima, što naročito dolazi do izražaja upravo na velikom community stolu na kom raspored dasaka kreira zanimljivu šaru koja je dodatno naglašena upotrebom više različitih nijansi bajca.

Osim za community stolom, koji je naročito zgodan za veće društvo, i oko ognjišta, u Pajinom preslu se može sedeti na visokim stolicama za šankom, u udobnim separeima uz portale s pogledom na ski stazu ili u jednoj od dve upadljive žute fotelje koje, zajedno sa stočićem, bakarnom lampom i hoklicama, čine najprimamljiviji kutak za užitak.

Pločice kao ćilim

Bakar je na više načina primenjen u enterijeru – obloga pulta, celi komadi rasvete, bakarni detalji na rasvetnim elementima i slično. Takođe, vrlo zanimljiv dekor čine granitne pločice sa teksturom cigle koje su postavljene tako da obrazuju mustru inspirisanu tradicionalnim srpskim ćilimima. Stilizovana etno šara još je upadljivija zbog upotrebe tirkizne fug mase, koja je u kontrastu sa izabranim tonivima ciglica.

Usamljena koliba na proplanku

Pajino preslo je u svakom smislu moderan ski bar i restoran. U isto vreme, jasno je izražena težnja dizajnera da savremen pristup stave u funkciju ruralnosti, pre svega prirode iz koje smo potekli, a koja je svuda oko „usamljene kolibe na proplanku“.

Foto: Dejan Beoković

Kad ste već tu…

• Na Kopaoniku se gradi heliodrom s novom garažom
• Zlatiborizacija: Kritični simulakrum
• Raskošni enterijer beogradskog restorana Boutique Trojka

Na ovogodišnjoj Međunarodnoj izložbi arhitekture u Veneciji svoj paviljon imaće i Vatikan.

Predstavnici katoličkog grada-države poverili su zadatak italijanskom kustosu i istoričaru arhitekture Frančesku Dal Kou da izabere deset arhitekata iz deset zemalja da dizajniraju deset kapela za paviljon u Veneciji.

Kapele moraju biti tako osmišljene da mogu da se rastave i sastave na novoj lokaciji, pošto Vatikan planira da ih dislocira na mesta gde postoji manjak verskih objekata, piše paragvajski ABC.

Ovo je lista deset izabranih arhitekata:

• Andrew Berman, SAD
• Carla Juaçaba, Brazil
• Eduardo Souto de Moura, Portugal
• Eva Prats & Ricardo Flores, Španija
• Francesco Cellini, Italija
• Javier Corvalán, Paragvaj
• Norman Foster, Ujedinjeno Kraljevstvo
• Sean Godsell, Australija
• Smiljan Radić, Čile
• Teronobu Fujimori, Japan

Iako je ovo prvo pojavljivanje Vatikana na Međunarodnoj izložbi arhitekture, oni su se zapravo prvi put pojavili u Veneciji 2013. godine na Bijenalu posvećenom umetnosti.

Foto: Nils on Unsplash

Kad ste već ovde…

• Konkurs za Bijenale arhitekture u Veneciji 2018.
• Jedino delo koje je Mikelanđelo potpisao
• Pogledajte kako izgleda katedrala koju jedan čovek gradi sam 53 godine

Žene pioniri u američkoj arhitekturi je zanimljiva internet lokacija koja sadrži detaljne profile manje poznatih žena arhitekata koje su značajno doprinele svojoj struci.

Žene već dugo imaju vitalnu ulogu u oblikovanju gradova Amerike, međutim, samo nekoliko imena arhitektica se zaista pominju u knjigama o istoriji arhitekture.

S ciljem da se naglasi njihov doprinos i da se njihova imena sačuvaju od zaborava, njujorška fondacija Beverly Willis Architecture Foundation pokrenula je novi sajt posvećen ženama koje su ostavile trag na mnogobrojnim zgradama, enterijerima, kao i urbanističkim planovima.

Norma Merrick bila je jedna od prvih afroameričkih žena koja je uspela da uđe u svet arhitekture.

Projekat, koji nosi naziv Žene pioniri u američkoj arhitekturi, za sada sadrži 24 profila ženskih arhitekata, a planirano je da se u budućnosti arhiva poveća za još 26 profila, piše Smithsonian. Kako bi došli do njihovih biografija, tim stručnjaka oslonio se na stotine intervjua i bezbroj časopisa iz raznih arhiva.

Izvršna direktorka fondacije Cynthia Phifer, ističe da će ovaj sajt omogućiti svim zainteresovanim da steknu sveobuhvatniji uvid u istoriju arhitekture Amerike.

Sve arhitektice rođene su pre 1940. godine i radile su u vreme kada su se, kako je istaknuto na sajtu “žene borile kako bi im se dopustilo da uđu u arhitektonsku profesiju”.

Protiv patrijahalne arhitekture

Posetioci sajta mogu, između ostalog, da pročitaju o Louise Blanchard Bethune, prvoj ženi koja je primljena u Američki institut arhitekata, kao i o Normi Merrick Sklarek, koja je bila jedna od prvih afroameričkih žena koja je uspela da uđe u svet arhitekture. Ona je kroz svoj predan rad uspela da prevaziđe, tada veoma izražen, rasizam i da postane nadzor na velikim arhitektonskim projektima u Kaliforniji.

Jedan od istaknutih profila na stranici pripada Beverly Ann Willis, čije ime nosi ova fondacija. Prema podacima na njenom profilu, ona je osnovala fondaciju 2002. godine u cilju “borbe protiv patrijarhalne kulture u arhitekturi” i sa željom za “vraćanje žena u knjige o istoriji arhitekturi”.

Sajtu na engleskom možete pristupiti ovde.

Foto:  Beverly Willis Architecture Foundation

Kad ste već tu…

• Predstavljamo vam portal Žene u arhitekturi
• Anketa: Žene arhitekte ne bi preporučile svoju karijeru koleginicama
• Arhitektura na petom mestu zanimanja po stopi samoubistava

Ukoliko ste propustili konkurs za srpski aviljon, angažujte se na ovom.

Ministarstvo održivog razvoja i turizma Crne Gore raspisuje međunarodni konkurs za koncept i sadržaj crnogorske postavke za predstavljanje države Crne Gore na 16. Međunarodnoj izložbi arhitekture u Veneciji (La Biennale di Venezia) 2018. godine.

Konkurs je po vrsti internacionalni, po zadatku konceptno-idejni, po načinu predaje anoniman, po obliku jednostepeni.

Umetnički direktori – kustosi predstojećeg Bijenala arhitekture u Veneciji, irske arhitekte Ivon Farel(Yvonne Farrell) i Šeli Meknamara (Shelley McNamara) postavile su temu bijenala: Slobodan prostor (Freespace).

Konkurs je otvoren od 19. januara 2018. godine do 9. februara 2018. godine.

Svi učesnici mogu postaviti pitanja o konkursu do roka predviđenog za predaju radova. Pitanja se mogu postavljati putem mail adrese: biennale.arch2018@mrt.gov.me.

Konkursni materijal možete preuzeti ovde.

Da podsetimo, konkurs za idejno rešenje postavke unutar paviljona Republike Srbije završen je 1. decembra 2017. godine.

Foto: Ministarstvo održivog razvoja i turizma Crne Gore

Kad ste već ovde:

• Vatikan najavio prvo učestvovanje na Bijenalu u Veneciji
• Konkurs za Bijenale arhitekture u Veneciji 2018.
• Kako je ikona venecuelanske arhitekture postala zatvor

Čuveni njujorški muzej predstaviće izložbu posvećenu monumentalnim betonskim delima izvedenim na prostorima bivše Jugoslavije.

U Muzeju savremene umetnosti u Njujorku (MoMA) će na leto biti otvorena izložba pod nazivom Ka betonskoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji 1948-1980 koja će akcenat staviti na monumentalna betonska dela izvedena na ovom prostoru. To će biti prva velika izložba u Sjedinjenim Američkim Državama o arhitekturi bivše Jugoslavije, piše Archinet.

Posetioci ove zanimljive postavke moći će da vide preko 400 crteža, fotografija, maketa kao i filmova o delima naših arhitekata koja se kreću od kula internacionalnog stila do brutalističkih monumentalnih spomenika koji generišu veliku pažnju na društvenim mrežama.

Radovi važnih arhitekta kao što su Bogdan Bogdanović, Juraj Neidhardt, Svetlana Kana Radević, Edvard Ravnikar, Vjenceslav Richter ili Milica Šterić biće sastavni deo izložbe koja se otvara 15. jula 2018. i trajaće do 13. januara 2019. godine.

Naslovna fotografija: Miodrag Živković, Spomenik Bitka na Sutjesci, 1965-71, Tjentište, Bosna i Hercegovina; foto: Valentin Jeck, commissioned by The Museum of Modern Art, New York, 2017.

Kad ste već ovde…

• Ovako će izgledati spomenik Zoranu Đinđiću na Studentskom trgu
• 25 napuštenih spomenika iz Jugoslavije
• Kako danas izgledaju sportski objekti za Zimsku olimpijadu u Sarajevu

Prvi veliki događaj posvećen dizajnu enterijera u 2018. održan je protekle nedelje, te vam predstavljamo neke od trendova koji su dominirali tokom svih sedam dana sajma.

Kao i svake godine u Kelnu, i ovaj put je bio na snazi neprestani dijalog između tehnologije i dizajna nameštaja. Ovaj put, akcenat je stavljen na tehnološke inovacije u dizajnu enterijera za koje smo sada već sigurni da će za samo par godina predstavljati standard. Samim tim, ne čudi što su se, nasuprot tome, brojni brendovi odlučili da u fokus svojih kolekcija stave dugotrajne prirodne elemente, etno asesoare i obilje zelenila.

I ovaj put je bio na snazi neprestani dijalog između tehnologije i dizajna nameštaja.

Neke od pomenutih trendova prihvatamo kao logičan nastavak onoga što smo videli na beogradskom sajmu pre nekoliko meseci, kao i na prošlogodišnjem sajmu u Milanu. Enterijeri bogati zelenilom i masivnim elementima od punog drveta, mermera i metala još jednom su dokazali da ne izlaze iz mode, a odlične primere izložili su mahom italijanske kuće. To su Riva 1920 i Flexform, a potom i Talenti, brend specijalizovan za izradu nameštaja za spoljašnju upotrebu. U Italiji je uticaj mid-century modern stila i dalje vrlo jak, a to su svojim dizajnom potvrdile i ostale liderske kompanije.

Mačo stil

Molteni&C Dada su pokazali kako staklo može da se uklopi u tople enterijere. Njihova kolekcija asocira na luksuzni ambijent 60-ih, a grandiozne staklene vitrine poput njihovih viđene su na još nekoliko mesta na sajmu. Molteni&C Dada su izložili nekoliko potpuno novih komada koje potpisuje dizajner Rodolfo Dordoni.

Sličnom temom poigrao se i Poliform čiji izložbeni “stan” odiše tamnim tonovima i pomalo mačo stilom. Poliform u novu kolekciju možda nije uključio nesvakidašnje inovacije, ali je još jednom pokazao ko je glavni kada je u pitanju korporativni komfor.

Zeleni dizajn

Naravno, kada govorimo o inkorporaciji zelenih zidova u enterijer, niko se sa time ne igra tako dobro kao Freund. Naime, ova nemačka kompanija lider je u proizvodnji zidnih i podnih obloga, a na sreću svih eksperimentišu sa osvetljenjem i pravim živim biljkama.

Ipak, “nagrada za najbolju sporednu ulogu” ove godine u Kelnu poneo je minimalistički dizajn osvežen ovalnim i loptastim elementima, obično u živim bojama. Ovaj trend ispoštovali su kako glavni igrači, tako i manje dizajnerske kuće poput komšijskog Gazzde (BiH) i kuće Mater (Danska). Od velikih igrača tu je svakako kompanija Galloti&Radice prepoznatljiva po metalnim konstrukcijama i kristalnim skulpturama. Štaviše, ova kuća je pionir u korišćenju kristala u proizvodnji nameštaja sa reputacijom dugom preko šest decenija.

Posebnu poslasticu na sajmu predstavljala je izložba 35m² = Living + Working finske kompanije Artek koja istražuje ideju “kompaktnog života”. Kao i obično, u njihovom asortimanu prisutni su ovalni elementi, ogledala, metal i drvo.

Mehanički nameštaj

Zanimljivo je da neki od najprivlačnijih modela nameštaja viđenih na sajmu spadaju u “pametan dizajn” iako u sebi nemaju ugrađen nikakav napredni sistem već se oslanjaju isključivo na pametnu mehaniku. Među primerima su koncept “hodajućih stolova” koji se pomeraju uz asistenciju korisnika, a jedan takav potpisuje nemački studio Sudbrock. No, najveći hit među publikom ipak je bio sto koji se pretvara u policu sa metalnim ramom, model o kojem se dosta pisalo protekle godine.

Last day at #immcologne fair! It has been a great pleasure to show you best brands displayed at the fair and discover new exciting smart furniture! #immcologne2018 #archiproducts #designselection

A post shared by Archiproducts (@archiproducts) on Jan 21, 2018 at 3:57am PST

Stolica koja sija u mraku

Čuvenu švajcarsku kuću Vitra naši su posetioci mogli da upoznaju i na Beogradskom sajmu nameštaja kada su njihovi ružičasti slonovi privukli zaista puno pažnje. Iako su slonići našli svoj put i do Kelna, Vitrin najveći događaj bilo je ipak lansiranje stolica Panton Chrome i Panton Glow koje će se u ograničenom broju prodavati na proleće. Zanimljivo je da je originalna stolica Vernera Pantona svoju premijeru doživela upravo u Kelnu pre tačno 50 godina. I da, Panton Glow sija u mraku!

Trebalo bi istaći još dva Vitrina proizvoda koja su premijeru doživeli na proteklom sajmu. Prvi je Grand Sofa koju potpisuje Antonio Citterio čiji se stil može opisati kao luksuzni komfor smešten u naizgled opušteni savremeni ambijent. Tu je i naizgled “super-obična” Soft Modular Sofa kojoj je dizajner Jasper Morrison dao novi izgled, a po nameni može da se koristi u domaćinstvu, kancelarijama i javnim prostorima, i to u desetak različitih kombinacija.

Od Gage do plave elegancije

Nešto potpuno drugačije stiže od kompanije Kare čijoj bi se maštovitoj izložbi mogla posvetiti čitava serija tekstova. Kako kažu u obrazloženju, Kare je na kelnskom sajmu predstavio kolekcije “od Gage do plave elegancije” a njihov asortiman razigran je kao i imena koja nose. Pozlata, lažni dijamanti, etno šare i prizori iz džungle – sve se to moglo naći na njihovim štandovima. Baršunasta Blue Elegance kolekcija inspirisana je glamuroznim hotelskim lobijima, dok nas Cocktail nas vodi u najskuplje diskoteke 70-ih. Dizajneri koji rade pod krovom kuće Kare u svojim kolekcijama su izmešali toliko uticaja da su sebi dali za pravo da u asortiman ubace celu Afriku i na kraju jednu od vodećih kolekcija nazovu Modern Skandi.

Kare Scandi

Kare Jungle Fever

Kare Cocktail

Kare Blue Elegance

Kare Blue Elegance

Foto naslovna: Molteni&C Dada

Kad ste već ovde…

• Izveštaj sa beogradskog sajma nameštaja 2017
• Milano 2017: Video-reportaža sa Sajma nameštaja
• Sajamski paviljon kojeg svaki posetilac može da ozeleni

Nakon opsežnog renoviranja, jedan od prvih značajnih objekata slavnog katalonskog arhitekte ponovo je otvorena za javnost.

Kuća Visens u Barseloni delo je arhitekte Antonija Gaudija i kao i svi njegovi objekti, poput čuvene Sagrade Familije, i ovaj je živopisan, koloritan i ekscentričan. Sagrađena je između 1883. i 1885. godine za industrijalca Manuela Visensa i bila je pravo remek-delo arhitekture. Ipak, tokom godina i brojnih promena vlasnika, nagrizao ju je zub vremena iako se nalazi na UNESCO listi svetske baštine.

Međutim, kada je pre tri godine poznata španska banka uzela ovu kuću pod svoje okrilje, situacija se značajno promenila. Uz pomoć lokalnog biroa DAW, kuća Visens pretrpela je opsežno renoviranje pa je konačno otvorena za javnost u svojem punom sjaju, piše Dezeen.

Kuća Visens zahvaljujući obliku ali brojnim ukrasima izgleda kao mali bajkoviti dvorac.

Kuću krasi bogati mavarski stil što je najvidljivije na gornjem delu zgrade. Prilikom izbora materijala za fasadu, izbor je pao na kombinaciju kamena, grubih crvenih cigala i koloritnih keramičkih pločica. Pseudobarokne skulpture anđelčića krase delove fasade i oni su takođe bili predmet obnove.

Uz bogatu ogradu od kovanog gvožđa, brojnih ukrasa od livenog gvožđa, cvetnim i šahovskih rasporedom pločica na fasadi, kuća Visens izgleda kao mali bajkoviti dvorac.

Pogledajte i sledeće video priloge koji objašnjavaju kako je teklo renoviranje pločica, slika i lampi:

Kuća Visens je danas muzej koji možete posetiti svaki dan po ceni od 16 evra.

Naslovna fotografija: © Casa Vicens, image by: Pol Viladoms

Kad ste već ovde…

• Odobrena sredstva za izgradnju prvog Gaudijevog dela van Španije
• 7 arhitekata koji se nisu plašili da koriste boju
• 10 najboljih Google logoa u čast arhitekture

Ovaj hotel, smešten u srcu netaknute prirode, doživeo je potpunu transformaciju i u enterijeru ali i u eksterijeru.

Hotel Plesnik nalazi se na izuzetnoj lokaciji, odnosno, u samom podnožju Logarske doline, koju često nazivaju i najlepšom dolinom Evrope, odakle se pruža neverovatan pogled na vrhove alpskog planinskog masiva Kamnik-Savinja. Inspirisani okolnom prirodom, ali i tradicijom porodičnog hotela dugom 80 godina, arhitektonski biro Enota uradio je projekat kompletnog renoviranja postojećeg objekta ali i dodavanje pojedinih elemenata koji mu daju notu ekskluzivnosti.

Gosti sede u nivou novoformirane vodene površine na kojoj se reflektuju obrisi planina.

U eksterijeru, odmah pored zgrade hotela, primenjeno je veoma atraktivno rešenje. Naime, oko postojećeg bazena kružnog oblika napravljen je veliki bazen pravougaonog oblika. Međutim, postojeći bazen više se ne puni vodom već je to sada postao utopljeni betonski mini amfiteatar u čijem centralnom delu je smešten kamin. Gosti praktično sede u nivou novoformirane vodene površine na kojoj se reflektuju obrisi planina.

Oplemenjivanje enterijera

Ni enterijer nije ništa manje spektakularan. Strogost skeletnog sistema postojećeg objekta ublažen je dodavanjem nepravilnih i fluidnih formi koji vizuelno oplemenjuju prostor i čine ga pitomijim. Karakterističan je element u lounge delu wellness centra gde je napravljen centralni kamin kružne forme.

Celokupna rekonstrukcija ovog hotela izvedena je korišćenjem lokalnih materijala. Tako su i kamenčići kojima su oblagani novoformirani talasasti zidovi vađeni iz neposrednog izvorišta.

Nova fasada

Fasada je pretrpela velike promene pa su nekadašnje lučne prozore zamenile velike pravougaone staklene površine koje dozvoljavaju prodor ogromne količine svetlosti u unutrašnjost objekta.

Proširenjem prozora dodatno je ojačana veza između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora wellness centra.

Crteži

Presek postojećeg stanja

Presek novog rešenja

Osnova postojećeg stanja

Osnova novog rešenja

Faktografija

• projekat: Wellness Plesnik
• godina: 2015.
• status: izgrađeno
• površina: 560 m2
• investicija: 450.000 EUR
• klijent: Plesnik turizem in marketing
• lokacija: Logarska dolina, Slovenija
• arhitektura: ENOTA
• tim: Dean Lah, Milan Tomac, Nuša Završnik Šilec, Peter Sovinc
• fotografija: Miran Kambič

Kad ste već ovde…

• Slovenačka Enota projektovala novi spa centar u Turskoj
• MoMA najavila izložbu o jugoslovenskoj arhitekturi
• Drvena kuća u Sloveniji uklopljena u šumske proplanke

Iskusni ste u dizajnu enterijera? Konkurišite za ovaj posao!

Studio za unutrašnji dizajn Gradnja.rs u Novom Sadu traži iskusnog arhitektu na poslovima izrade projekata enterijera kako bi pojačao svoj tim. Delokrug rada podrazumeva praćenje projekta od samog početka, idejnog rešenja enterijera, 3D vizuelizacije, razrade projekta kao i praćenje njegove realizacije.

Potrebni uslovi:

• minimum 3 godine radnog iskustva na poslovima u oblasti izrade projekata enterijera
• diplomirani inženjer arhitekture
• aktivno korišćenje programa AutoCAD
• aktivno korišćenje programa SketchUp + VRay
• aktivno korišćenje programa Photoshop
• poznavanje trendova, materijala i tehnologija

Foto naslovna: Relja Ivanić

Firma Sonte Adria iz Novog Sada distribuira folije koje su u isto vreme i FullHD projekciono platno.

Želite da zasenite deo izloga ili da pojedine kancelarije u open-space prostoru napravite intimnijim? Onda ovo rešenje može biti za vas! Naime, u pitanju je inovativna folija Sonte, koja se lepi na staklene površine kao što su izlozi, staklene pregrade između kancelarija ili na prozore, i koja se na dodir dugmeta pretvara iz neprozirnog u potpuno prozirno staklo.

Pogledajte kako to izgleda:

Pametna folija može poslužiti da kancelarije u staklu napravite privatnijim, a koristi se i za brendiranje izloga.

Pored toga što prostorije može napraviti privatnijim, pametna folija ujedno i blokira prolazak sunčevih zraka što sprečava zagrevanje prostorije ili oštećenje robe u izlogu.

Ova folija može biti i interesantan način da privučete pažnju na vaš izlog. Naime, folija ujedno ima i ulogu projekcionog platna pa na nju možete projektovati video u FullHD formatu. Projekcija filmova, reklama ili holograma (sa transparentnom pozadinom) sigurno će privući pažnju kupaca.

Igra kristala

Kako ova stvar radi? Folija se sastoji iz dva sloja između kojih su tečni polimer kristali. Oni su poređani nasumično, ali kada se doda napon, ovi kristali se slože i folija postaje prozirna. Dakle, do stakla je potrebno dovesti struju koja preko trafoa napaja foliju. Potrošnja struje je veoma mala odnosno 4W/m2.

Vek trajanja folije Sonte je 80.000 radnih sati što znači da ako radi 50% vremena (odnosno, da je 12 sati peskirano, a 12 sati prozirno) ona će izdržati nešto više od 18 godina. Posle toga folija će raditi ali neće biti toliko prozirna, to jest, transparentna.

Folija se uvek lepi izunutra i nije predviđena da radi u eksterijeru. Rolne su širine 120 i 150 cm a maksimalna dužina folije je 5 metara. Ukoliko je stakleni profil veći od 150 cm, folije se ne preklapaju već se lepe tik jedna uz drugu. Zgodna mogućnost je što se folija može skinuti i postaviti na drugo mesto.

Koliko to košta

Cena folije sa instalacijom, ispravljačem i kablovima i montažom iznosi 480 evra/m2 + PDV. Ukoliko želite da projektujete video sadržaj na platno, što može biti veoma zgodna mogućnost i za konferencijske sale u prostorima sa puno stakla, preporučeni modeli projektora koštaju oko 1.500 evra.

Šteta je što folija ne funkcioniše obrnuto, odnosno, da je podrazumevano stanje folije prozirno, a da po potrebi može postati neprozirno. Ovo je stvar tehnologije i tu se ne može ništa učiniti, ali što se tiče cene ona i ne mora biti tako visoka – ako neko drugi plaća. Naime, ukoliko se folija koristi na izlogu radnje ona se može upotrebiti kao mesto za emitovanje tuđih reklama. Imate već neku ideju?

Foto, video: Gradnja.rs

Kad ste već tu…

• Ova folija mogla bi da smanji račune za hlađenje zgrada
• Magnetno zavrtanje šrafova ne ostavlja vidljive rupe u nameštaju
• Ove solarne staklene prizme proizvode električnu energiju