Aqua Pod je plutajući objekat brze hrane za ljubitelje sportova na vodi koji ne vole da izlaze na kopno.
Svi koji se nađu u Dubaiju uskoro će hranu moći da poruče i jedu ne dok se zabavljaju na vodi. Naime, firma Aquatic Architects Design Studio izvela je projekat prve plutajuće kuhinje na svetu nazvane Aqua Pod, a prema pisanju Gulf Newsa, početak rada najavljen je za ovu zime – kada je i najbolji period u godini da se poseti metropola Persijskog zaliva.
Kuhinja Aqua Pod: Još jedna ekstravagancija u Dubaiju
Aqua Pod prikuplja sav otpad koji se stvara radom plutajuće kuhinje ali i onaj koji ostavljaju nemarni gosti.
Postoje dva načina za naručivanje hrane u Aqua Podu: sa ili bez dostave. Prvi način podrazumeva da skuter Aqua Poda uzima narudžbine i dostavlja hranu jahtama ili brodovima. Oni će obavestiti kulinare u ovoj ekstravagantnoj kuhinji da žele da poruče hranu tako što će podići zastavicu. Drugi način je da gladne persone jednostavno dođu do Aqua Pod i naruče hranu. Doduše, ovo će biti moguće izvesti samo pomoću manjih plovila, kao što su skuteri.
Burgeri na moru
Za početak, planirano je se jelovnik bazira na burgerima, ali u zavisnosti od toga kako se koncept u praksi bude pokazao, moguće je da će se na meniju naći i pice i dezerti.
Aqua Pod će imati ugrađen sistem koji će prikupljati sav otpad koji se stvara radom ove plutajuće kuhinje. Čak i ako gosti bace otpatke u neposrednoj blizini Aqua Poda, sistem će ih pokupiti.
Preliminarni rezultati pokazuju da je ovo postrojenje značajno smanjilo nivo zagađenosti vazduha u gradu Si’an.
U Kini je sagrađen prečišćivač vazduha u obliku tornja visine 100 metara zbog čega se on smatra najvećim postojenjem takve vrste na svetu.
Kako tvrde naučnici s Instituta za zaštitu okoline pri Kineskoj akademiji nauka, ovaj sistem je dnevno proizveo 10 miliona kubika čistog vazduha od kako je pre par meseci pušten u rad. U oglednom području, koje se proteže na 10 kvadratnih kilometara gradske površine, nivo smoga je smanjen na umeren nivo čak i tokom onih dana kada je inače veoma veliko vazdušno zagađenje, javljaju kineski mediji.
Prečišćivač vazduha visok je 100 metara
Zagrejan vazduh se penje uz toranj prolazeći kroj brojne filtere za čišćenje i na kraju se pušta u atmosferu.
Postrojenje radi tako što zagađeni vazduh provlači kroz niz zelenih objekata smeštenih oko baze tornja gde se greje korišćenjem solarne energije. Zagrejan vazduh se penje uz toranj prolazeći kroj brojne filtere za čišćenje i na kraju se pušta u atmosferu.
Ovaj metod omogućava da se vazduh prečisti uz relativno malu količinu električne energije, koja se u Kini uglavnom proizvodi putem termoelektrana na ugalj.
Projekat tornja za prečišćavanje vazduha u Si’anu pokrenut je u 2015. godini kao ogledno postrojenje. Vođeni dobrim početnim rezultatima, Kinezi planiraju da prave tornjeve u punoj veličini, odnosno, visine 500 metara koji bi pokrivali površinu od 30 kvadratnih kilometara. Veruje se da bi sistemi ovakve veličine mogli da prečiste većinu vazdušnog zagađenja u manjim gradovima.
Enterijerom kompanije Slack dominiraju linearni motivi koji su omaž fabrici tekstila koja se nekada nalazila u ovim prostorima.
Slack je kompanija zaslužna za razvijanje najbrže rastuće biznis aplikacije svih vremena koja poslovnim korisnicima omogućava da četuju u realnom vremenu. Ovaj uspešni startap sa centralom u San Francisku, otvorio je u međuvremenu kancelarije u Njujorku, Melburnu, Vankuveru, Londonu i Dablinu i to u prostorima nekadašnjih industrijskih objekata s enterijerima koji poštuju originalno nasleđe.
Takav je slučaj i sa novim Slack kancelarijama u Torontu koje su se smestile u nekadašnjoj fabrici tekstila u samom centru grada. Troetažna zgrada od opeke poslužila je kao savršeni ambijent za smeštanje 2.000 kvadrata poslovnog prostora u kojima sve vrvi od kolorita.
Izlomljena linearna rasveta i kablovi po zidovima u raznim bojama podsećaju na konac koji je ovde nekada bio najvažniji.
Arhitekte iz biroa Dubbeldam Architecture + Design osmislile su koncept “komunikacionih niti” koje su oživele kroz linearne geometrijske forme koje se protežu kroz ceo prostor, kao što je izlomljeno linijsko osvetljenje ili vidljivi kablovi na zidovima i plafonima u raznim bojama koje su omaž tekstilnoj industriji, odnosno, mašinama koje su razvlačile konac. U isto vreme ove niti na sjajan način predstavljaju i samu srž ove kompanije a to je komunikacija.
Recepciju je osmislila Kathryn Walter iz studija Felt koja je zidove i plafon obukla u niz dijagonalnih tekstilnih traka koje stvaraju toplu i prijatnu atmosferu.
Kolorit iz logoa
Enterijer poslovnog prostora kompanije Slack je hrabar, kontrastan i pun boja kojim se razdvajaju prostori kancelarija, konferencijskih sala, kantine, soba za odmor i kancelarija za direktore. Korišćene su boje iz Slackovog logoa koje su se odlično složile s osnovnom, crvenom bojom opeke.
Važna je akustika
Zidovi konferencijskih sala obloženi su akustičnim panelima koji svojim dizajnom potpuno odgovaraju ostatku enterijera. Cik-cak rasveta, živopisne boje i karakteristični komadi nameštaja daju ovim prostorima živost i razigranost.
Kantina za 140 ljudi
Velika kantina oblikovana je tako da prati linearnu šemu uspostavljenu u celom enterijeru pa se tako i u ovom prostoru pojavljuju bele i drvene dijagonalne letvice. Enterijer kantine osmišljen je tako da se 140 zaposlenih u njoj osećaju prijatno ali i tako da kod njih podstiče druženje i razmenu iskustava.
Kao što i sam naziv restorana Simple nagoveštava, filozofija celokupnog unutrašnjeg uređenja bila je stvoriti minimalistički enterijer, ali sa toplom atmosferom.
Restoran Simple nalazi se u glavnom gradu Belorusije i deo ugostiteljske ponude Minska postao je prošle godine. Prvobitno stanje objekta, čiji se potencijal video u znatnoj površini otvorenog prostora, kao i velikim lučnim prozorima, ispunjen je elementima enterijera i dekoracijom od kojih su mnogi rađeni po narudžbini kako bi se savršeno uklopili u koncept dizajna enterijera minimalističkog restorana.
Sivkasti enterijer segmentno je akcentovan elementima u bakru.
“Odmah smo se zaljubili u prostor! Želeli smo da mu pružimo još više duše, sofisticiranosti i atraktivnosti.“ , istakao je Andrus Bezdar, arhitekta iz Zrobym architects, koji je vodio projekat enterijera restorana Simple.
Arhitekta su ideju realizovao korišćenjem specijalno dizajnirane rasvete, stolovima izrađenim po narudžbini od različitih vrsta drveta, kao i mnoštvom jastuka koji sofe čine udobnijim ali i vizuelno toplijim.
Enterijer, izveden u kombinaciji različitih nijansi sive i više vrsta drveta, savršeno je segmentno akcentovan elementima u bakru, koji će vremenom dobiti zelenkastu patinu.
Svakako jedan od zanimljivijih elemenata su izduženi bakarni radijatori, koji ujedno predstavljaju i efektnu zidnu dekoraciju.
Prilično sveden enterijer protkan je velikim brojem biljaka i obrađenog drveta koji prostoru daju prijatniju i topliju atmosferu.
Iako je korišćena tamnija paleta boja i nameštaj svedene forme, postoje i naznake industrijskog stila koji se oslikava u tipu rasvete i segmentno izloženim instalacijama na plafonu restorana.
Za šoping u Amazon Go radnji treba da imate samo odgovarajuću aplikaciju i iz prodavnice možete izneti šta god želite, bez odlaska na kasu.
Svetski gigant u onlajn prodaji Amazon pre tri dana otvorio je svoju prvu prodavnicu Amazon Go čija je glavna karakteristika poslovanja kupovina bez čekanja u redovima. Naime, u ovoj radnji, koja se nalazi u Sijetlu, kupci ulaze u objekat, uzimaju namirnice i izlaze iz radnje bez potrebe za prolaskom kroz kasu zahvaljujući mobilnoj aplikaciji.
Senzori registruju šta je kupac stavio u torbu, a račun im stiže direktono na telefon.
Nakon što uđu u prodavnicu, kupci više ne koriste aplikaciju. Zahvaljujući kamerama i senzorima, Amazon registruje šta je svaki kupac uzeo, i spisak s kupljenim proizvodima i elektronskim računom stiže kupcima na njihov telefon.
Prodavnica bez korpi
U Amazon Go prodavnici ne postoje korpe, već kupci proizvode ubacuju u svoje torbe ili jednostavno u rukama iznesu željeni proizvod iz radnje, piše Inhabitat.
U ponudi se nalaze osnovne namirnice poput mlečnih proizvoda, hleba, pića (uključujući i alkoholna), gotovih jela, povrća i voća. Kompanija u svojoj ponudi ima i Amazon Meal Kits, paket koji ima sastojke za pripremu brzog obroka za dvoje u trajanju od pola sata.
Iako ne postoje kase u ovoj prodavnici ipak postoje zaposleni. Oni popunjavaju police proizvodima, pomažu kupcima ukoliko imaju neke nedoumice i proveravaju lične karte kupaca na delu prodaje alkoholnih pića.
Enterijer ordinacije MedicaTim osmišljen je tako da mališanima i njihovim roditeljima prenese poruku da će sve biti u redu.
Pedijatrija je grana medicine koja se bavi najmlađim i najosetljivijim pacijentima – decom. Zbog specifičnog i delikatnog posla, vlasnica buduće ordinacije Ljiljana Vukosić želela je da dobije prostor u kojima će se mališani ali i njihovi roditelji osećati sigurno. Zato je angažovala arhitektu Sonju Brstinu kojoj je poverila zadatak da u prostor od svega 38 kvadrata u Beogradu smesti dve ordinacije, zajedno sa svim pratećim prostorijama, kao i da osmisli enterijer koji će biti veseo i topao. Rezultat je ordinacija iz koje, kako kaže vlasnica ordinacije, deca ne žele da idu kući!
Pogledajte video prilog o enterijeru pedijatrijske ordinacije:
U prostor od svega 38 kvadratnih metara trebalo je smestiti sve potrebne prostorije koje zahteva pedijatrijska ordinacija i logoped. Pored dve ordinacije, čekaonice, i prijemnog dela, bilo je potrebno smestiti i dva toaleta (za zaposlene i pacijente) kao i čajnu kuhinju. Malo prostora, a veliki zahtevi. Ipak, sve je uspelo da stane!
Osnova ordinacije od 38 kvadrata sa 6 prostorija
Dva prozora postavljena pod uglom od 45 stepeni diktirala su dizajnersko rešenje enterijera ali i raspored prostorija pošto svaka ordinacija mora da ima svoj prozor.
Crtanje umesto gledanja
Ulazni deo potpuno je posvećen deci. Ovaj prostor zamišljen je tako da ih oslobodi od straha od doktora, da ih opusti kao i da ih zainteresuje za igru. Ispod klupe s uzglavljem u obliku kućice smešten je prostor za igračke, dok je zid preko puta klupe ustvari velika tabla za crtanje kredama na kojoj je okačen televizor. Prema rečima zaposlenih, zid na kojem je dozvoljeno škrabati definitivno više privlači pažnju dece od samog televizora… Ideja za dom?
Iza table za crtanje klizaju vrata koja otvaraju prostor čajne kuhinje. U ovu mini kuhinjicu dužine svega 1,1 metar smeštena je sudopera i podpultni frižider. U visećim elementima predviđen je prostor za odlaganje ispod kojih je postavljena ugradna LED traka koja osvetljava radnu ploču. Bojler je postavljen horizontalno iznad visećih elemenata i skriven je ormanom.
Uz prijemni pult smešten je prostor za odlaganje jakni. Zbog male površine prostora, svaki kvadratni centimetar je bilo potrebno iskoristiti. Zato su i na zid uz pult postavljeni nosači za dokumentaciju.
Prostor je imao veliku visinu što je omogućilo smeštanje plafonskih centralnih jedinica klime kao i ugradnju drvenih gredica u plafon.
Dve odvojene kancelarije, pedijatra i logopeda, međusobno su povezane kliznim vratima tako da je ostvarena unutrašnja komunikacija.
U ordinaciji pedijatra smešten je krevet, prostor za presvlačenje beba, radni sto sa dve stolice, umivaonik i ormar za lekove. Sve ovo u samo 10 kvadratnih metara!
Planine i kućice
Kako bi prozori delovali interesantnije, oni su uklopljeni sa zidnim oblogama u obliku planina izvedenih od bojenog MDF-a. Ovaj motiv se ponavlja u obe kancelarije baš kao i drvene gredice na plafonu sa ugrađenom LED rasvetom. Zbog bezbednosti dece ivice nameštaja su zaobljene. Zato su radni stolovi izvedeni sa zaobljenim ivicama.
Pod u ordinaciji izveden je od LVT ploča iz Tarketta, što su zapravo vinil ploče dimenzija 50×50 cm. Odabrane su tri nijanse koje su postavljane u nepravilnom rasporedu i baš zbog toga, prema rečima zaposlenih, veoma privlače pažnju dece.
Zidovi u ordinacijama obloženi su belim keramičkim pločicama u visini do 100 cm. Motivi kružića sa pločica ponovljen je na kliznim vratima i tabli za pisanje.
Prema rečima lekara, deca koja su imala strah od ljudi u belim uniformama nakon posete ovoj ordinaciji izlaze puni pozitivnih utisaka čemu doprinosi ne samo enterijer već i prijatni ljudi koji u njoj rade.
U anketi za izbor novog imena železničko-drumskog mosta u Novom Sadu najveći broj glasova osvojio je predlog Most Nade.
Pre nedelju dana na portalu Gradnja.rs pokrenuli smo anketu za izbor novog imena Žeželjevog mosta na osnovu predloga projektanta mosta Aleksandra Bojovića. Zahvaljujući velikom odjeku u javnosti stiglo je puno glasova – ukupno 2.397!
Prema našoj anketi, posetiocima se najviše svideo predlog Most Nade koji je osvojio 13,6% glasova. Iza ovog predloga stoji fondacija Novi Sad 2021 koja ima programski koncept baziran na četiri mosta: Duga, Sloboda, Novi most (prema Ribarcu) i Most Nade.
Drugo mesto osvojio je predlog Most Lasta (10,6%). Ovo je veoma zanimljiv predlog jer je zapravo potekao iz javnosti. Naime, posetioci su masovno dopisivali ovo ime da bismo ga mi potom dodali na listu za glasanje. Potom slede predlozi Jovan Jovanović Zmaj (8,3%), Milutin Milanković (8,2%), Mileva Marić (6,4%) i tako dalje.
Rezulatati ankete: Najviše glasova dobio je predlog Most Nade (13,6%)
Puno predloga stiglo je u vidu varijacija na temu postojećeg neformalnog imena mosta poput Novi Žeželj, Branko Žeželj i slični.
Pošto je postojala opcija za upisivanje predloga, koju je iskoristilo 16,6% anketiranih, ovim putem je, pored puno šaljivih predloga, stiglo i nekoliko veoma zanimljivih. Pored već pomenutog predloga Most Laste, izdvajamo i Most Evrope, Dunavski val, Novosadski most, Most Galeb, Janika Balaš, Zoran Đinđić… Puno predloga stiglo je u vidu varijacija na temu postojećeg neformalnog imena poput Novi Žeželj, Branko Žeželj i slični. Pitanje je zaista koliko će vremena proći dok Novosađani ne počnu da koriste neko novo ime mosta umesto odomaćenog naziva Žeželjev most.
Kako će se most na kraju zvati? Sve ove predloge, uključujući i pobedničku, trebalo bi uzeti u razmatranje i na nekoj budućoj javnoj raspravi doći do novog imena železničko-drumskog mosta u Novom Sadu.
Holandska arhitektonska firma MVRDV osvojila je prvo mesto na međunarodnom konkursu za objekat koji će predstavljati novu kapiju Moskve.
U samom centru ruske prestonice uskoro će nići objekat mešovite namene visine 78 metara sa ukupnom površinom od 52.000 kvadratnih metara. Objekat nazvan Silhouette će na višim spratovima imati luksuzne stanove, dok će na nižim etažama biti organizovani sportski centar i kancelarijski prostor. U podnožju zgrade će postojati supermarket, parking će biti smešten podzemno, dok je na samom vrhu objekta predviđena krovna terasa.
Novi blok biće izgrađen preko puta zgrade koju je projektovao slavni Le Korbizije.
Neobična blago zakošena forma objekta realizovana je primenom modularnog sistema gradnje, piše Dezeen. Renomirani biro MVRDV je inspiraciju za oblikovanje objekta i materijalizaciju fasade u crvenoj keramici pronašao u okolnim konstruktivističkim objektima.
Naime, parcela na kojoj će objekat Silhouette biti izgrađen nalazi se na uglu ulica Akademika Saharova i Sadovaja-Spaskaja, nasuprot zgradi ministarstva poljoprivrede, projektovanoj od strane sovjetskog arhitekte Alekseja Šuseva, kao i zgrade Centrosojuz koju je projektovao slavni Le Korbizije.
Kapija Moskve
Očekuje se da će zajedno sa konstruktivističkim objektom ministarstva poljoprivrede zgrada Silhouette formirati novu kapiju grada.
“Silhouette je apstrakcija siluete klasičnih gradskih objekata. Kombinacija dve velike zgrade i fasada u toplim tonovima, neće kreirati samo simboličnu kapiju centra grada, već će predstavljati i prijatnu stambenu četvrt i ugodan radni prostor sa živopisnim sadržajem.”, rekao je Jacob van Rijs, jedan od osnivača holandskog biroa MVRDV.
Nameštaj napravljen po meri omogućio je vlasnici ovog stana da dobije dva spavaća bloka.
Studio llabb dobio je zadatak da osmisli enterijer stana na italijanskoj rivijeri Ligurija od samo 35 kvadrata, a poseban izazov bio je da nekako smeste dve spavaće sobe. Naravno, u ovako malom stanu to nije bilo tako lako izvodljivo pa su arhitekte došle na zanimljivu ideju da naprave veliki orman duž celog zida u kojem će se pored dela za smeštanje garderobe biti organizovana i dva bloka za spavanje.
I garderober i dve spavaće sobe u jednom elementu; foto: Anna Positano
U plakar su smeštena dva spavaća bloka: jedan u nivou poda, drugi na spratu.
Ogroman plakar izveden od univera ima dve sekcije: desnu i levu. U desnoj sekciji organizovane su sekcije za odlaganje garderobe, dok leva sekcija skriva zanimljive elemente. Naime, velika dvostruka vrata otkrivaju ulazak u spavaću nišu sa bračnim krevetom i policama za odlaganje sitnica.
Donji spavaći blok; foto: Anna Positano
Skrivenim stepenicama do kreveta
Još je interesantniji krajnji levi deo plakara gde stepenice, skrivene iza vrata, vode do spavaćeg bloka na spratu gde je smešten još jedan krevet. Interesantno je da se iz ove “sobe” mogu otvoriti vratanca koja otvaraju pogled ka dnevnom boravku.
Gornji spavaći blok; foto: Anna PositanoGarderober izgleda kao i svaki drugi…; foto: Anna Positano… dok se ne otvore sva vrata!; foto: Anna Positano
U drugom delu stana, organizovan je dnevni boravak sa kuhinjom u niši, a tu je i trpezarijski sto.
U okviru dnevnog boravka organizovana je i kuhinja; foto: Anna Positano
Sve je sjajno upakovano u zaista malu kvadraturu! Ovaj primer potvrđuje da samo pažljivim planiranjem arhitekte i pravljenjem nameštaja po meri može da se iskoristi svaki kvadratni centimetar prostora.
Osnivač čuvenog švedskog giganta umro je danas, navodi se u saopštenju kompanije IKEA.
Osnivač kompanije IKEA i jedan od najvećih preduzetnika 20. veka, Ingvar Kamprad, preminuo je danas u 91. godini, navodi se u saopštenju kompanije objavljenom na Instagramu. Dodaje se još i da je umro mirno u svojoj kući.
Kamprad je osnovao Ikeu 1943. godine kada je imao 18. godina i tokom vremena ova kompanija je narasla u najvećeg prodavca nameštaja na svetu, s godišnjim prometom od 36 milijardi dolara u 49 zemalja širom sveta.
Kampradova genijalnost ogledala se u tome da je on razvijao atraktivne proizvode koji su bili jeftini.
Kamprad je rođen 1926. godine u Smalandu, gradiću na jugu Švedske i rastao je na farmi svojih roditelja. S pet godina prodavao je šibice u komšiluku, a kasnije je ponudu proširio na semenje, razglednice i božićnu dekoraciju.
Svoju kompaniju imenovao je IKEA po svojim inicijalima (IK) kojem je dodao početno slovo od farme (Elmtaryd) i početno slovo najbližeg sela (Agunnaryd). U početku je najviše prodavao proizvode preko pošte, u industriju nameštaja ušao je tokom četrdesetih, a svoju prvu prodavnicu nameštaja otvorio je u Elmhultu 1958. godine.
U to vreme počeo je da razvija nameštaj koji se lako može sastaviti i po kojem je kasnije ova kompanija postala prepoznatljiva.
Dobar izgled, niska cena
Prodavnice izvan Švedske počele su se otvarati u šezdesetim godinama prošlog veka, prevashodno u Norveškoj u Danskoj, dok je nagla ekspanzija u Evropi usledila u osamdesetim godinama. U avgustu prošle godine, na radost domaće javnosti, otvorena je i prva IKEA u Srbiji.
Kampradova genijalnost ogledala se u tome da je on razvijao atraktivne proizvode koji su bili jeftini. Proizvodi su se pakovali u kutije, bili su odmah dostupni na stanju, a kupci su iz sami sastavljali kod kuće uz prepoznatljive grafikone koji su u međuvremenu postali kultni.
IKEA danas angažuje dizajnere koji razvijaju nove modele po istom poslovnom modelu: da izgleda što bolje a da košta što manje. Zbog ovakvog modela poslovanja IKEA je postala svetski gigant i rado viđen gost u domovima na svim meridijanima.
Proizvodi kompanije IKEA su čest gost i na stranicama našeg portala. Inovativni nameštaj, zanimljiva rasveta, široki dijapazon dekoracije samo su neke od stvari o kojima smo do sada pisali. Pisaćemo i dalje jer verujemo da je Kamprad iza sebe ostavio dobro organizovanu kompaniju koja će nastaviti jasno utabanim putem.
Čuveni pariski sajam nameštaja i dekoracija najavljuje povratak zlata kao i zaobljenih ivica na mobilijaru.
Prošle nedelje je u glavnom gradu Francuske održan prvi od dva godišnja Maison&Objet sajma. U Parizu je fokus na detaljima, na teksturama i ornamentima, na praktičnim ali i onim efektnim asesoarima koji nemaju nikakvu konkretnu funkciju. Samim tim je i čitava manifestacija bila podeljena po segmentima koji se odnose na unikate, ručno pravljenje elemente, inovativne poklon-predmete i druge elegantne dodatke. Ipak, u moru svih ovih prelepih objekata prepoznajemo nekolicinu trendova koji su jače zatalasali od ostalih.
U moru svih ovih prelepih objekata prepoznajemo nekolicinu trendova koji su jače zatalasali od ostalih.
Ukratko, na Maison&Objet sajmu je teško biti “over the top”, tako da se nešto eklektičniji brendovi kao što su Kare i Notre Monde u Parizu osećaju malo više kod kuće nego što je to, na primer, bio slučaj u Kelnu.
Iako zlato nije dobilo posebnu kategoriju na manifestaciji, bilo bi fer da je makar onako neformalno nazovemo vodećom kategorijom, budući da je količina pozlate viđene na sajmu Maison&Objet bukvalno nemerljiva. Na primer, domaćini iz kompanije Hamilton Conte zlatnim nijansama uspeli su da spoji ludilo 70-ih i klasični japanski stil. Tu je i italijanska kuća Gervisoni sa tradicijom dugom preko 100 godina, a koja je zlatne elemente praktično iznela u dvorište da upotpune njihove luksuzne boho predmete. Na kraju, tu je i famozna kolekcija kupatila Maison Valentina u kojoj ćete se osećati kao da se kupate u zlatu.
Hamilton Conte u zlatu; foto: Francis AmiandGervasoni sa zlatnim detaljima i zlatnim lusterima“Malo” zlata nije na odmet: Maison Valentina
Kada pričamo o vodećim trendovima, utisak je da ćemo oštrim ivicama nameštaja uskoro reći zbogom. Ovalni elementi sada ne predstavljaju puke dodatke. Ovaj oblik se koristi u dizajnu gotovo svih elemenata nameštaja, a prisutan je u svim stilovima. Ipak, ovalni elementi se u najvećem broju mogu naći kod modela rasvete. Španski brend Masquespacio istakao se zahvaljujući šarmantnom lusteru s trepavicama imena Wink. I pored njega, u njihovom asortimanu ima dosta zanimljivih predmeta. Ovalnim elementima, pogotovo lampama poigrala se i italijanska kuća Exteta specijalizovana za luksuzni baštenski nameštaj.
Masquespacio Wink: Luster s trepavicamaExteta: Luksuzni baštenski nameštaj
Kad je reč o ovalnom nameštaju, bitno je istaći da je u centar pažnje ponovo došla čuvena Gres stolica kuće Expormim koja je na sajmu predstavila svoju ležernu biznis kolekciju. Još jedan nadaleko poznat model ovalne stolice doživeo je reizdanje u Parizu. U pitanju jestolica The Pot koju je 1960. godine predstavio dizajner Arne Jacobsen za brend Fritz Hansen. Pored nje, kompanija je predstavila i nove varijante stolica The Egg i The Swan.
Ovalni nameštaj Expormim; foto: InfurmaFritz Hansen: Egg, Swan, Pot
Skandinavski pečat
Ne možemo da pričamo o nedelji dizajna, a da ne spomenemo skandinavski stil koji kreatorima širom Evrope i dalje predstavlja glavni putokaz. To je potvrdio i žiri salona kada je titulu Dizajnera godine dodelio danskoj autorki Cecilie Manz. Ova dizajnerka se kroz svoje kolekcije nameštaja, spravica i modnih dodataka već godinama poigrava sa skandinavskom tradicijom i modernim formama. Već duže vreme se njeni radovi prodaju pod okriljem kompanije Fritz Hansen.
Pogledajte video o Dizajneru godine – Cecilie Manz:
Retro estetika
Kombinacija retro sila u modernom ambijentu i dalje vlada u dizajnu enterijera. A kada ga još okupate pastelnim nijansama, dobijate pun pogodak! Slede neki od najboljih primera.
Francuski Harto DesignMOLOMOLOCINNA
Skoro svi gore navedeni trendovi našli su se u kombinaciji portugalske kuće Mambo Unlimited Ideas koja je ipak uspela da se istakne zahvaljujući neodoljivim boho momentima.
Mambo Unlimited IdeasMambo Unlimited Ideas
Hrvatska Prostoria predstavila je kolekciju sličnu onoj koju smo imali prilike da vidimo na Beogradskom sajmu nameštaja. O ugledu koji je ova kuća munjevito izgradila u Evropi govori i činjenica da im se štand u Parizu prostirao na preko 200 kvadratnih metara. Njihova udobna fotelja Trifidae i ovog je puta bila u centru pažnje.
Prostoria i centar pažnje fotelja Trifidae
Dizajn za najmlađe
U Parizu su glas dobili i manji dizajneri specijalizovani za izradu namenskog nameštaja. Slovenačka dizajnerka Nina Mihovec sa svojim simpatičnim brendom Ooh Noo pokazala je da nameštaj za decu može da bude ne samo nežan i praktičan, već i vrlo elegantan. Zanimljiva rešenja dečijih soba dali su i Sebra Interior (Danska), Charlie Crane (Francuska) i OyOy (opet Danska). No, svim ovim kolekcijama zajednična je formula: zabava za najmlađe + estetika za odrasle.
Nina Mihovec i brend Ooh NooNina Mihovec i brend Ooh NooSebraCharlie CraneOyOyOyOy
Triša Hamilton organizuje lutriju za njenu kuću u Engleskoj, a dobijeni novac iskoristiće za investiranje u posao kao i za selidbu u njen rodni kraj.
Osećate da imate sreće ovih dana? Možda je ovo dobra prilika da je iskoristite! Naime, za tiket od samo 270 dinara (2 funte) možete osvojiti kuću od 17 soba u Bristolu. Ovo zdanje iz 19 veka, koje se prostire na skoro 800 kvadrata, pripada proizvođaču šešira Triši Hamilton koja organizuje onlajn lutriju u kojoj je jedina i glavna nagrada ova kuća.
Kuća na tri sprata je u vlasništvu Triše već oko 20 godina i tokom tog perioda ona ju je potpuno obnovila baš kao i dvorište u kojoj rastu brojne vrste voća i povrća.
Foto: Bristol Post
Još malo vremena
Zbog čega se odlučila da proda kuću na ovako čudan način? Naime, Triša kaže da je kuća na tržištu nekretnina već više od godinu dana. Iako je spustila cenu za više od 300.000 evra ona i dalje nema kupca. Stoga se odlučila na dosta smeo i riskantan potez da kuću proda na lutriji. Dakle, potrebno je da proda barem 500.000 tiketa od po 2 funte da bi postigla traženu cenu. Njen plan je da dobijeni novac reinvestira u firmu ali i da se preseli u rodni kraj bliže porodici, piše Bristol Post.
Onlajn lutrija je zakazana za 15. februar pa još uvek imate vremena da isprobate sreću. Tiketi se kupuju ovde.
Za nedovoljno iskorišćeno istočno krilo stanice sproveden je konkurs kako bi se dobilo rešenje koje bi transformisalo i modernizovalo problematični prostor.
Čuveni finski arhitekta Eliel Sarinen projektovao je glavnu železničku stanicu u Helsinkiju davne 1914. godine. Priliku da funkcionalno upotpuni celokupan njegov projekat dobila je arhitektonska firma Futudesign. Naime, na nedavno sprovedenom konkursu njihovo rešenje proglašeno je za najbolje jer se, kako se navodi u saopštenju žirija, kroz njihov projekt reinterpretira originalna namera slavnog arhitekte.
Pobedničko rešenje pravi suptilni dijalog između starog i novog.
Novo proširenje predstavlja nastavak i reinterpretaciju osnovne ideje Eliela Sarinena. Prema predstavljenom rešenju, dva postojeća kraja kompleksa železničke stanice biće naglašena, dok će se prostor između iskoristiti za smeštanje hotela. On će popuniti prostor između dva objekta formirajući zakrivljenu fasadu ka preoblikovanom atrijumu, piše piše ArchDaily.
Na fasadi objekta će se koristiti materijali koji poštuju istorijsko nasleđe, odnosno, Sarinenov dizajn čime će se stvoriti, kako se navodi u projektu, “suptilni dijalog između starog i novog.”
Prizemnim delom modifikovanog dela železničke stanice dominiraju lučni prozori koji su u skladu sa originalnim dizajnom železniče stanice. U ovom prostoru će putnici, kao i lokalno stanovništvo, moći da popiju kafu ili iskoriste prijatno uređen prostor za rad.
Svaka hotelska soba biće povezana s centralnim hodnikom koji prolazi kroz objekat i omogućava pogled na atrijum.
Centralni atrijum pruža protok prirodnog svetla kroz čitav objekat.
Očekuje se da će intervencija na ovom objektu biti završena do 2020. godine.
Na mestu stare američke ambasade u Beogradu uskoro bi trebalo da bude izgrađen kompleks Kneza Miloša Residence.
Ovim projektom parcela od 5.686 m2 oivičena ulicama Kneza Miloša, Vojvode Milenka i Sarajevskom, dobiće potpuno novi izgled. Kako se vidi u urbanističkom projekta za izgradnju ovog stambeno-poslovnog kompleksa, koji je izradila Agnosta, na 3.398 m2 prostiraće se sedam objekata različite spratnosti i sve će imati podzemne etaže, piše eKapija.
Kneza Miloša Residence; foto: eKapija
Do 2019. godine
Ulaz iz Kneza Miloša imaće zgrade A1, A2 i B. U duhu prošlih vremena, na parceli će ostati zgrada A2 koja će imati staru fasadu koja je bila pod zaštitom.
Autor arhitekture je kompanija Energogroup. Kao investitor, u urbanističkom projektu navedena je kompanija KMR Development Beograd.
Stambeno-poslovni kompleks u Kneza Miloša trebalo bi da bude završen do 2019. Investitor je ranije najavljivao da će stanove prodavati i tokom gradnje, ali će se prvi kupci stanova u njih useliti tek po dobijanju upotrebne dozvole i uknjižbe.
Vizija jednog čoveka odredila je francuskoj prestonici ton koji i danas odzvanja na njenim širokim bulevarima.
Grad Pariz nesumnjivo spada u najlepše gradove sveta. Njegova idealna proporcija može se poetski izraziti i kroz neku vrstu velikog zlatnog preseka u kome su delovi tako skladno odnose prema celini da čak i posmatrač može da se oseti kao sićušni deo sveopšte harmonije.
Centralni deo grada čini čuvena Axe Historique, to jest, Istorijska osovina ili Trijumfalni put, dužine oko osam kilometara, a pruža se od Piramide ispred Luvra preko kapije Karusel, trga Konkord, Jelisejskih polja, Trijumfalne kapije, dalje na zapad Bulevarom Velike Armije, preko reke Sene do sve do nove Velike Kapije Defens. Na jednoj osovinskoj liniji poređani su spomenici, zgrade, slavoluci – kao nanizani blistavi graditeljski trenuci epohe.
Trijumfalna kapija; foto: David Menidrey (Unsplash)
Baron Osman je za 17 godina probio 80 bulevara omogućivši građanima saobraćajnice, vodovod i kanalizaciju.
Sve je počelo u 17. veku izgradnjom Jelisejskih polja predviđenih za kraljevsko šetalište, a glavni deo u dužini oko dva kilometra, trasiran je i delimično izgrađen u velikoj obnovi Pariza sredinom 19. veka, koju je zamislio i izveo Žorž-Ežen Osman, poznatiji kao baron Osman, prefekt Departmana Sene i grada Pariza. On je za sedamnaest godina probio osamdeset bulevara, omogućivši građanima saobraćajnice, vodovod i kanalizaciju. Nove zgrade na bulevarima su morale biti iste visine, usklađene fasade i slične boje što celom centru daje karakterističnu harmoniju. Njegova vizija prostora izgleda da je nama i danas nedostižna…
Pariski bulevari; foto: Monica Abarca (Unsplash)
Savršen balans
Trg Etoal (Šarla de Gola) čvorište je dvanaest bulevara s centrom kod Trijumfalne Kapije – ka istoku su Jelisejska polja, blago konkavna što im daje posebnu čar, a prema zapadu u istoj osovini, još pet kilometara puca pogled ka Velikoj Kapiji Defens.
Taj novi deo poslovnog Pariza je svojevrsna izložba savremene arhitekture i novih materijala. Izgrađen je krajem 20. veka i u celovitosti Pariza čini savršen balans između vremena epohe i modernog doba.
Kada se zgrada ogleda u obližnjim vodenim površinama, ona svojim oblikom i bojom podseća na čuvenu japansku planinu.
U Japanu je otvoren dugoočekivani Centar posvećen planini Fudži koja je nedavno svrstana u UNESCO listu svetske baštine. Na međunarodni konkurs stiglo je 238 radova, a izabran je rad poznatog japanskog arhitekte Šigeru Bana koji je predložio objekat u formi rešetkaste obrnute kupe koja podseća na obližni elegantni vulkan koji se smatra svetim simbolom Japana.
Spiralna rampa dugačka 193 metara osmišljena je tako da pruži osećaj penjanja po planini.
Centar svetske baštine posvećen planini Fudži osmišljen je tako da posetiocima omogući upoznavanje i zbližavanje s poznatim vulkanom koji je postao poznat širom sveta po svojoj lepoti, simetriji i eleganciji. Upravo je oblik planine poslužio Šigeru Banu da oblikuje zgradu Centra i da na taj oda počast vulkanu s kojim se, inače, Japanci ličnu identifikuju tako da se, na primer, svakog proleća na hiljade njih penje do hrama koji se nalazi na njegovom vrhu.
Objekat od 4.300 kvadratnih metara ima veliku zastakljenu salu za posmatranje koja nudi fantastičan pogled na okolnu panoramu. Penjane po spiralnoj rampi dugačkoj 193 metara, koje pruža osećaj penjanja po planini, posetioce vodi do tornja kako bi s njega uživali u najboljem pogledu na planinu Fudži.
Obrnuta piramida je prekrivena rešetkastim drvenim letvicama koje, pod određenim uglom, u refleksiji na obližnjim vodenim površinama stvaraju identičan oblik i boju uspravljene planine Fudži.
Francuski Brikawoood je konstruktivni sistem zasnovan na drvenim blokovima koji dozvoljavaju brzu gradnju objekata bez upotrebe eksera, šrafova ili lepkova.
Cigle od drveta nisu velika novost. O njima smo pisali i ranije, ali Brikawood je novitet koji je drugačiji od dosadašnjih rešenja. Naime, pored toga što je potpuno razgradljiv, svaki blok se sastoji od četiri drvena dela – dva bočna i dva poprečna dela koja kada se spoje u blok, a potom i zajedno u celinu sa drugim blokovima, čine krutu konstrukciju sposobnu da nosi zadato opterećenje. Kuća sazidana ovakvim sistemom je dobro termički i zvučno izolovana, a pritom može bez problema da se nosi sa seizmičkim opterećenjima.
Zahvaljujući ovakvoj gradnji, u kući je konstantna temperatura između 19 i 21 stepen.
Između drvenih blokova ubacuje se izolacija po želji klijenata, a to može biti drvena piljevina, vuna ili celulozna vata. Koja god se varijanta izabere, ova kuća zadovoljava pasivne standardne izgradnje sa potrošnjom energije od 12kWhep/m² na godinu dana. Zahvaljujući ovakvoj gradnji, u kući je konstantna temperatura između 19 i 21 stepen.
Rapidna gradnja
Najbolje od svega je što izgradnja objekata na ovaj način dozvoljava daleko bržu gradnju nego zidanjem klasičnim opekama ili blokovima pošto nema maltera, lepkova, šrafova ili eksera koji iziskuju vreme. Kao što ste se vidi na priloženom snimku, cela kuća u Francuskoj podignuta je za svega par dana:
Više informacija o ovom proizvodu pročitajte ovde.
Velika spratna visina stana iskorišćena je za organizovanje polica i ormana do plafona kojima se pak može prići samo merdevinama.
Uz maksimalno iskorišćenje visokih plafona i ubacivanjem delova nameštaja koji definišu prostor, arhitektonska firma Sanya Polescuk Architects uspela je da od nekada neudobnog stana od 93 kvadratna metra u užem centru Londona pretvori u dobro organizovan prostor po meri klijenata. Arhitekte su uspele da transformišu skučeni, ali izuzetno visok stan sa spratnom visinom skoro 4 metara, u prozračan i moderan dom s dosta skladišnog prostora.
Sve prostorije pažljivo su uokvirene ormarima koji su sa svojom visinom do plafona zapravo u funkciji pregradnih zidova.
Postojeći hodnici i neiskorišćene niše u stanu su uklonjene, a centralni prostor postao je dnevni boravak koji je prodisao ne samo zato što je dobio na veličini već i zato što je u enterijeru korišćen svetao hrast. Oko open-space dnevne sobe, kao čvorišta stana, organizovane su ostale prostorije.
Sve prostorije pažljivo su uokvirene visokim policama i ormarima koji su sa svojom visinom do plafona zapravo u funkciji pregradnih zidova.
Merdevine za bolju dostupnost
Negde u visini glave, duž masivne komode u dnevnom boravku, ali i one u radnoj sobi, postavljena je horizontalna metalna šipka po kojoj klize merdevine koje služe da za pristup viših delova komode. Baš zbog ovog elementa, projekat ovog stana nosi naziv A Step Up the Ladder.
Jedan od zanimljivijih delova stana jeste radna soba koja je smeštena između dve spavaće sobe. Iz ove prostorije se preko stepenica dolazi do galerije na kojoj se nalazi još jedan krevet.
Po projektu studija Modelart Arhitekti u malom banatskom mestu podignuta je kuća za odmor sa svim sadržajima potrebnim za duži boravak četvoročlane porodice Rilak.
Geometrija vikendice u Alibunaru inspirisana je tradicionalnom vojvođanskom kućom, postavljena podužno u odnosu na ulicu (preka, odnosno švapska kuća), čime je postignuta veća “otvorenost” kuće prema dvorištu. Želja investitora bila je da kuća i dvorište budu povezani u skladnu i nerazdvojnu celinu, što je postignuto portalom dužine 9 metara koji dominira južnom, dvorišnom stranom kuće. Otvaranjem staklenog portala dnevni boravak se proširuje na prostor terase, a na ovaj način je omogućena dobra osunčanost unutrašnjosti kuće, kao i vizure prema dvorištu.
Kuća i dvorište povezani su celinu portalom dužine 9 metara.
U funkcionalnom smislu, kuća od 150 metara kvadratnih podeljena je na prizemlje i potkrovlje. Prizemljem dominira dnevni boravak sa kuhinjom i trpezarijom, a iz ovog prostora se izlazi na terasu prema dvorištu. Pored toga, u prizemlju se nalazi i spavaća soba, koja ima poseban ulaz i kupatilo, pa može da funkcioniše kao nezavisna celina.
Na potkrovlju se nalaze tri spavaće, povezane galerijskim prostorom. Želja investitora bila je da svi ukućani povode što više vremena zajedno, što je rezultiralo otvorenim prizemljem gde dnevni boravak i trpezarija zajedno čine glavni prostor okupljanja.
Aksonometrija kuće u AlibunaruUlična fasada
Reflektujuća fasada
Blago reflektujuća crna fasadna opeka u kombinaciji sa tamnim crepom kao krovnim pokrivačem daje kući monolitan izgled, delimično razbijen žutim detaljima i staklenim površinama. Reflektujuća opeka daje različite efekte tokom dana, u zavisnosti od svetlosti i ugla posmatranja.
Svetli enterijer
Kao kontrast tamnijoj spoljašnjosti, unutrašnjost kuće je znatno svetlija zahvaljujući svetlim tonovima i velikim staklenim površinama. Otvoreni deo dnevnog boravka s galerijom dodatno doprinosi upadu velike količine dnevne svetlosti, što je takođe bio jedan od zahteva investitora.
Projekat: Rilak’s Relax – kuća za odmor Godina: 2015-2017. Mesto: Alibunar, Srbija Površina: 150 m2 Autori: Dejan Mitov, Jelena Mitov, Krsto Radovanović Odgovorni projektant: Vladimir Bosančić Saradnici: Aleksandra Pavlović, Milan Atanasković, Vladimir Mijović Fotografije: Vesna Stojaković
O narednom dobitniku ove prestižne nagrade odlučivaće i dobitnica Pritzkera za 2010. godinu –japanska arhitektica Kazuyo Sejima.
Slavna japanska arhitektica Kazuyo Sejima, sa svojim partnerom Ryue Nishizawa iz arhitektonske firme SANNA, pre osam godina osvojila je Pritzkerovu nagradu i tako po treći put u istoriji dodeljivanja ove laskave titule ponovili situaciju da dva laureata dele nagradu. Ipak, žiriju će se u procesu izbora 40. dobitnika najprestižnije nagrade u arhitekturi pridružiti samo Kazuyo Sejima, piše ArchDaily.
Japanska arhitektica Kazuyo Sejima
Radujem se radu u žiriju sa mojim kolegama u podržavanju misije Pritzkerove nagrade.
– izjavila je Kazuyo Sejima.
Komentarišući njenu nominaciju, predsedavajući Fondacije Hyatt, Tom Pritzker, istakao je: „Tokom njenog govora 2010. godine na uručivanju nagrade, gospođa Sejima rekla je da ta nagrada nije samo priznanje za njihove ranije radove, već i ohrabrenje za nove kreacije. Ta verodosojnost, uz njenu međunarodno stvaralaštvo i iskustvo, čini je dobrodošlim novim članom žirija.“
Kazuyo Sejima će se pridružiti žiriju koji broji osam članova:
Predsednik žirija Glenn Murcutt, arhitekta, laureat Pritzkerove nagrade 2002. godine, Sidnej
Stephen Breyer, Vrhovni sud pravde, Vašington
André Corrêa do Lago, arhitektonski kritičar, kustos i ambasador Brazila u Japanu; Tokio
The Lord Palumbo, arhitektonski pokrovitelj, predsedavajući Emeritus of the Trustees; London
Richard Rogers, arhitekta, laureat Pritzkerove nagrade 2007. godine; London
Wang Shu, arhitekta, predavač, laureat Pritzkerove nagrade 2012. godine; Hangdžou
Benedetta Tagliabue, arhitekta, direktor EMBT Miralles Tagliabue, Barselona
Ratan N. Tata, predsedavajući Tata Trusts; Mumbai
Ovogodišnja dodela Pritzkerove nagarde održaće se tokom marta u Torontu. Povodom 40 godina postojanja pokrenut je novi sajt PritzkerPrize.com, a aktivirane su i društvene mreže Facebook, Twitter i Instagram.
@selettiworld – Hall 7 – Copyright @narophoto #MO18 #paris #event #eventparis #deco #design #homedecor #homedesign #inspiration #archi #instagood #decoration #interior #architecturelovers #showroom #cats #catsofinstagram
