Gradnja

Brutalistički izgled AnZa aparata za kafu čini ga idealnim poklonom za arhitektu.

Arhitekte i kafa idu ruku pod ruku. Sem što su obavezni deo njihovog jutarnjeg rituala, arhitekte vode računa i kako se ona servira ali i kakva je estetika celog ovog ugođaja.

To su odavno shvatili dizajneri u norveškoj firmi Montaag koji su na tržište lansirali espresso aparat napravljen od njegovog visočanstva – betona.

Aparat se može podesiti da sam skuva kafu u određeno vreme. Ima li šta lepše nego kada vas probudi miris kafe?

Nakon četiri godine razvoja i testiranja, na tržištu se pojavio AnZa – aparat koji kao da je pravljen za Instagram. Njegov brutalistički izgled ali u isto vreme sveden i, u detaljima, elegantan čini ovaj espresso aparat pravim poklonom za jednog arhitektu.

Umesto budilnika

AnZa pored toga što dobro izgleda, ima i neke veoma napredne funkcije. Naime, ovaj aparat se može podesiti da sam skuva kafu u određeno vreme pa zato može poslužiti i kao budilnik. Ima li šta lepše nego kada vas probudi miris kafe? Samo da je još i donese u krevet…

“Malo toga se radi u svetu espresso aparata po pitanju njihove estetike. Potreban je odgovarajući dizajn koji će pratiti progresivne enterijere.”, kaže Per Ivar Selvaag iz firme Montaag.

U ponudi je dve verzije AnZa aparata za kafu: od betona i od coriana s detaljima od drveta. Brutalistička verzija od betona će savršeno ići uz neku industrijsku kuhinju, dok će se beli corian s drvenim detaljima odlično uklopiti u neki moderan ambijent.

Ne možete da zamislite život bez ovakvog aparata za kafu? Pogledajte njihovu IndieGoGo kampanju ovde gde je možete podržati za 799 dolara i aparat će biti vaš.

Foto: Montaag

Kada ste već tu, pogledajte i ovo:

Park Zarjadje oblikovan je tako slavi raznolikost prirode Rusije predstavljajući svaki njen klimatski deo: stepe, šumu, močvare i tundru.

Kao deo novog plana urbanog razvoja Moskve, svečanom ceremonijom je otvoren park Zarjadje površine 35 hektara s ciljem da se poveća površina zelenih prostora u gradu ali i da se uredi ovaj prostor kojeg je nekada “krasio” predimenzionisani betonski blok hotela Rusija.

Na čelu tima bio je glavni gradski arhitekta Sergej Kuznjecov koji je na ovom urbanističkom projektu sarađivao s čitavim međunarodnim konzorcijumom predvođeni njujorškom firmom Diller Scofidio + Renfro.

Na mestu velikog betonskog hotela, pored same reke, sada je prostire zelena površina s različitim javnim sadržajem.

Park se nalazi u centralnom delu grada, na samoj reci nedaleko od Kremlja, i prvi je zeleni prostor ovih razmera u poslednjih pedeset godina. Prilikom oblikovanja parka razmatrane su vizure ka znamenitostima grada kao što su Kremlj, Crveni trg i hram Svetog Vasilija Blaženog, piše ArchDaily.

Preplitanje ploča i prirode

Tradicionalno, svi ruski parkovi su veoma uređeni i simetrični pa je popločavanje Zarjadjea bio veoma važan segment. U ovom parku primenjen je specifičan način popločavanja gde se kombinuju zelene i sive ploče koje se postepeno stapaju sa zelenilom i tako da linija između pešačkih staza i trava nije jasno definisana. Na ovaj način podstiče se slobodno, nesputano kretanje pešaka a samim tim i njegovo istraživanje.

U parku su formirane četiri mikroklime koje predstavljaju Rusiju u malom: stepe, šumu, močvare i tundru.

U parku su formirane četiri mikroklime koje predstavljaju Rusiju u malom: stepe, šumu, močvare i tundru. One su dobijene regulisanjem temperature, eliminacijom vetra i iskorišćenjem sunčeve svetlosti. Ovakvi mikroklimatski uslovi omogućavaju da se park koristi tokom cele godine pa će tako, na primer, brdašca tokom zime moći da se iskoriste za sankanje dok će paviljoni obezbediti toplo utočište.

Impresivna konzola

Posebna poslastica ovog projekta jeste konzolno šetalište koji se nadvija nad saobraćajnicom dužinom od sedamdeset metara.

Deo parka se nalazi pod transparentnom zasvođenom konstrukcijom pa se ovi prostori mogu koristiti kao deo za igru ili za relaksaciju tokom hladnijih dana.

U okviru parka Zarjadje postoji pet paviljona, dva amfiteatra i koncertna dvorana.

Foto: Diller Scofidio + Renfro/ Philippe Ruaul, Željko Tekić

Kada ste već ovde, pogledajte i ovo:

Prostorije ispod vodene površine omogućavaju gostima da uživaju u lepotama morskog dna! Ovo zamisao je ostvarena zahvaljujući inovativnim aluminijumskim sistemima.

Projektovanje revolucionarnih objekata, koji pomeraju granice u građevinarstvu i arhitekture, traži sa sobom i partnere koji će tehničkim rešenjima omogućiti da se oni uopšte izvedu. Jedan takav blizak vid saradnje arhitekata i industrije najbolje se može sagledati na primeru plutajućih vila u Dubaiju gde je cilj bio napraviti moderno utočište koje svojim gostima pruža osećaj slobode tako da oni budu što bliže prirodi.

Podvodna soba

Naime, ove vile u Persijskom zalivu zamišljene su kao plutajuće strukture s dva nivoa iznad i jednim nivoom ispod vodene površine! Boravak u ovim prostorijama gostima omogućava da se osećaju kao deo prirode ali i da spavaju okruženi ribama i svim lepotama morskog dna.

Za realiziciju ove smele arhitektonske vizije izabrana je kompaniju ALUMIL čija je ugaona konstrukcija SUPREME S650 PHOS ugrađena u prizemlju plutajućih vila. Zbog mininalističkog dizajna ovog sistema, obezbeđen je maksimalni slobodni prostor, povećavan je osećaj slobode kroz direktan kontakt sa spoljašnjom sredinom čime je ispunjen zahtev arhitekata – što bliži kontakt s morskom prirodom!

ALUMIL-ov novi klizni toplotno izolovani sistem SUPREME S650 PHOS je idealno rešenje za široke raspone sa velikim staklenim površinama koji nudi elegantne konstrukcije visoke funkcionalnosti, performansi i minimalističkog arhitektonskog dizajna. Glavna prednost ovog sistema je unapređenje životnih uslova povećanjem prirodnog osvetljenja i minimalnom vidljivom širinom aluminijuma, čineći da se osoba oseća bliže spoljašnjem okruženju i povećava osećaj slobode.

Sistemi za sva vremena

Pored toga, u plutajuće vile su implementirani “klasični sistemi za sva vremena” čvrsti okretno-nagibni sistem SMARTIA M11000 kao i elegantna strukturalna ograda SMARTIA M8200, koje uspešno pokrivaju visoke estetske potrebe ovog projekta.

Plutajuće vile nalaze se u Persijskom zalivu, nekoliko kilometara udaljene od obale Dubaija. Vile će se prostirati na tri nivoa: najinteresantniji, podvodni nivo, sadrži spavaće sobe i kupatila, na srednjem spratu nalaze se dnevni boravak, kuhinju i trpezariju, dok je gornji sprat opremljen đakuzijem, mini barom, kuhinjom, kupatilom i staklenim podom. Kompleks, čiju izgradnju finansira Kleindienst Group, sastoji se od 42 plutajuće vile veličine 150 – 375 kvadratnih metara.

Činjenica da je veoma poznata svetska kompanija Kleindienst Group izabrala ALUMIL sisteme na ovom veoma zahtevnom projektu svakako nije slučajnost, jer je ALUMIL uključen u nekoliko velikih projekata u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i veoma čvrsto drži svoju poziciju na Bliskom Istoku poslednjih godina.

Stara kamena kuća, sagrađena oko 1890. godine, doživela je totalnu transformaciju ali tako da se oseti istorija objekta.

Po projektu arhitektice Nataše Jozipović iz firme Tobis inženjering d.o.o. urađena je nadogradnja stare kamene kuće od 300 kvadrata u Puli uz poštovanje istorijskog nasleđa. Ono što je klijent hteo jeste da nadogradi sprat i to tako da zajedno s postojećim prizemljem dobije funkciju vile za odmor. Rešenje koje je dobio na najbolji način kombinuje staro i savremeno.

Nadogradnja je izvedena ventilisanom fasadnom oblogom kojom je pokriven i krov, kao kontrast prirodnom kamenu.

Postojeće prizemlje sastojalo se od niza prostorija, kojima je trebalo dati namenu, i već izvedenih betonskih dvokrakih stepenica za sprat s istočne strane. Zidovi prizemlja su masivni kameni, debljine 45 cm. Ulaz u prizemlje je bio smešten zapadno kod terase s lukovima, a na tavanici su bile dobro očuvane drvene grede.

Ideja nadogradnje se sastojala u formiranju volumena sprata koji obuhvata prizemlje, s fasadnom oblogom koja izgleda kao da se preliva na nekim delovima preko postojeće kamene baze, a na ostalim delovima se odmiče od postojeće baze preko zastakljenih delova fasade, balkonskih vrata i podnih prozora.

Kontrast kamenu

Tom poduhvatu poslužila je ventilisana fasadna obloga kojom je pokriven i krov, kao kontrast prirodnom kamenu. Fasadne ploče su različitih formata, slagane u nepravilnim slogovima.

Postojeći ulaz u kuću tražio je premeštanje na način da bude orijentisan na glavni ulaz na parcelu, sa severne strane. Zbog toga je unutar kuće postavljena komunikaciona osa u smeru sever-jug koja je podelila kuću na zapadni i istočni deo. U istočnom delu su manja soba i toalet, postojeće stepenište kao i kuhinja, a u južnom spavaća soba s kupatilom kao i trpezarija s dnevnim boravkom. Takođe, iskorišćene su postojeće niše u zidu za formiranje novih prolaza i vrata.

Kuća s prizemljem od 160 i terasom od 30 m2, kao i spratom od 140 i terasom od 50 m2

Ta komunikaciona kičma izlazi na južnu fasadu i povezuje ulazni i dvorišni deo parcele u kojem je smeštena postojeća letnja kuhinja i novi spoljašnji roštilj, kako kaže arhitektica, svesno predimenzionisane geometrije. Preko postojeće natkrivene terase pristupa se novom bazenu u dvorištu sa zapadne strane. Kuća tako postaje čvorište komunikacija na parceli.

Pod u staklu

Na spratu se ponavlja priča s komunikacionom kičmom sever-jug u obliku hodnika, mosta-galerije, te se preslikava i na zastakljeni deo kosog krova. Pod hodnika je delimično zastakljen prema hodniku u prizemlju, dok se na krajnjem južnom delu otvara u obliku galerije iznad boravka u prizemlju. Zbog toga je uklonjen deo tavanice prizemlja, ali sa sačuvanim drvenim gredama koje lebde u prostoru.

Mršava pergola

Kuća je organizovana tako da su na spratu smeštena dva kupatila i tri spavaće sobe, jedna na istočnoj strani i dve na zapadnoj, koje su dobile izlaz na novoformiranu terasu iznad postojeće u prizemlju. Terasa je natkrivena samo “mršavom” pergolom koja ne seda na postojeće lukove prizemlja već ih samo tangira sa spoljašnje strane. Prirodno rešenje unutrašnjih i spoljašnjih ograda u ovom slučaju je bilo u staklu – otkriva arhitektica Nataše Jozipović za naš portal.

Duh minulih vremena

Glavna želja tokom svakog koraka projekta bila je da svako ko uđe u prostor u kamenim zidovima oseti istoriju objekta, ali da moderno unutrašnje uređenje daje pečat sadašnjosti. Na kraju je sve postalo celina, i staro i novo, i kamen i staklo, i crni podovi i kameni zidovi.

U bazenu do zime

Poseban ugođaj daju i palme koje su bile ispred stare kamene kuće. One daju poseban šarm leti kada se sedi ispred kuće ili kod roštilja. Bazen je takođe dobio svrhu jer je voda u njemu mnogo toplija nego spoljašnja temperatura pa je kupanje moguće se sve do zime.

Crteži

Sprat

Foto: Tobis inženjering d.o.o.

Kada ste već tu, pogledajte i ovo:

Onako kako se roba inače prodaje na pijaci u ovom vojvođanskom mestu, sada je dobilo svoju arhitektonsku formu.

Tim arhitekata kojeg čine Jelena Jelačić, Tijana Radovanović, Aleksa Bekić i Pavle Nikolić osvojili su prvo mesto na konkursu Nova mesta za lokaciju Kovilj, a njihovo rešenje drive-thru pijace je zaista specifično. Zapravo, ono se oslanja na naviku Koviljčanina da kupuju iz gepeka automobila pa su zato oni ponudili rešenje koje artikuliše potrebe i aktivnosti stanovnika a pritom ne šteti okolnom parku.

I pijaca i park u suživotu

Kako bi se sprečilo zakrčenje ulice za vreme pijačnog dana, za “pijačnu ulicu” izabrana je ona koja se proteže donjom ivicom parka.

“Nakon obilaska lokacije u toku pijačnog dana, glavni utisak formiralo je haotično kretanje meštana, automobili duž ulice iz kojih su proizvodi direktno prodavani, dok je obližnja pijaca skoro potpuno prazna sa svega par iskorišćenih tezgi.”, navodi se u rešenju pobedničkog tima.

Iz priče sa stanovnicima, dobili su informacije kako okakav vid funkcionisanja pijace postoji već trideset godina, i kako je glavna ulica uvek bila mesto prodaje iako za to postoje tezge predviđene na drugoj lokaciji. Šta više, samo parking mesto se naplaćuje isto kao iznajmljivanje tezge što dovodi do toga da se parking posmatra kao pijačno mesto.

Koncept parking pijace i uređenja parka

Svesni ovih činjenica, autori Drive-thru pijace bazirali su koncept na istom sistemu koji je očigledno meštanima blizak i koji se pokazao efikasnim dugi niz godina. Kako bi se sprečilo zakrčenje ulice za vreme trajanja pijačnog dana, a kako bi se aktivnosti zadržale u centru naselja, za “pijačnu ulicu” izabrana je ulica koja se proteže donjom ivicom parka. Projektujući je kao integrisanu ulicu, s velikim brojem parking mesta, obezbeđeno je da se prodaja odvija ne ometajući dešavanja u glavnoj ulici u naselju.

Od barikade do tezge

U okviru samih parking mesta nalaze se barikade koje sprečavaju nepropisno parkiranje, ali takođe sadrže dodatke koji omogućavaju da se pomenuta barikada lako transformiše u malu tezgu. Pored pomenutog vida tezgi, u istoj ulici postojao bi i par regularnih tezgi namenjenih ljudima koji nemaju automobil ili iz drugih razloga ne žele da koriste sistem parking pijace.

Parking barikada se lako transformiše u malu tezgu

Zelena oaza

Na mestu gde se spomenuta ulica spaja s glavnom ulicom bila bi postavljena česma koja bi služila kao granica ovog, tako i parkovskog prostora koji se pruža na ostatku lokacije.

Kako u ovom trenutku prodajne aktivnosti, koje se na ovom prostoru dešavaju svega par sati nedeljno, dovode do potpunog zanemarivanja parka i nemarnog ponašanja, zbog čega je sam prostor parka devastiran, tim se odlučio za jasno razdvajanje parkovskog prostora od pijačnog sistemom pešačkih staza i zelenih ostrva.

U okviru parka uređen je pristup spomeniku i formiran je novi trougaoni plato koji bi vizuelno trebao da stvara vezu s platoom ispred biblioteke. Ostatak površine parka bio bi revitalizovan, ostavljajući utisak svojevrsne zelene oaze.

Win-win rešenje

Cilj tima bio je da artikulacijom potreba i aktivnosti stanovnika Kovilja ovaj prostor bude prilagođen njima, uz ponuđeno rešenje koje pored toga što nudi da se pijačni dan odvija na specifičan način na koji su to navikli, to ne šteti parku u neposrednoj blizini. Obnavljanjem parka i mobilijara u njemu bilo bi formirano centralno jezgro mesto okupljanja koje bi meštani aktivno koristili.

Lokacija

Ovaj rad osvojio je prvu nagradu na konkursu Nova mesta za lokaciju Mesne zajednice Kovilj a koji je sprovelo Društvo arhitekata Novog Sada. Projekat Fondacije Novi Sad 2021 pokrenuo je proces uređenja malih javnih površina u Mesnim zajednicama i prigradskim naseljima u Novom Sadu, a najavljen je kao prvi infrastrukturni projekat predviđen za realizaciju u sklopu Novog Sada kao Evropske prestonice kulture 2021. godine.

Foto: DANS

Kada ste već tu, pročitajte i ovo:

S naglaskom na efikasnost, ekonomičnost i jednostavnu instalaciju, toplotne pumpe vazduh-voda mogu se nazvati „profesionalcem“ ove industrije.

Efikasnost je postala vodeći trend kada je u pitanju industrija, zbog čega HVAC sistemi (za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju) postaju sve popularniji u izgradnji i renoviranju kuća i poslovnog prostora. U godinama iza nas, korisnici su mnogo pažnje pridavali pristupačnim cenama ulja i gasa, dok o energetskoj efikasnosti niko nije brinuo. Osim toga, u građevinskoj industriji bili su popularni objekti koji su potpuno odgovarali vremenu u kojem su građeni, međutim, s pomeranjem akcenta na efikasnost, došlo je do preispitivanja i potrebe za odgovarajućom strategijom za korišćenje HVAC tehnologije.

Ključ rada toplotnih pumpi vazduh-voda jeste apsorpcija toplotne energije iz spoljašnjeg vazduha, čak i pri temperaturama nižim od -20 stepeni Celzijusovih.

Upravo tu na scenu stupaju toplotne pumpe vazduh-voda (Air to Water Heat Pumps – AWHP), čiji je režim rada sličan radu kotla, ali uz daleko veću efikasnost. Zapravo, u pogledu potrošnje električne energije, učinak je značajno veći od ulaganja. Graditelji novih kuća i kancelarija opredeljuju se za ugradnju toplotnih pumpi, a broj novih instalacija raste na godišnjem nivou¹. S obzirom na to da će nova era biti posvećena podizanju ekološke svesti, kao i redukovanju potrošnje električne energije, s ciljem smanjenja troškova, vlade mnogobrojnih zemalja takođe savetuju i podstiču ugradnju ovih pumpi u nove objekte. Iako zvuči previše dobro da bi bilo istinito, ključ rada toplotnih pumpi vazduh-voda jeste apsorpcija toplotne energije iz spoljašnjeg vazduha, čak i pri temperaturama nižim od -20 stepeni Celzijusovih. Na taj način, zahvaljujući dobrom koeficijentu efikasnosti (COP), toplotna pumpa na iskorišćen 1kW električne energije može dati i do 3kW toplotne energije. S ovako dobrim rezultatima, jasno je zašto je u budućnosti prelazak na pumpe vazduh-voda neizbežan.

LG Therma V: Efikasno grejanje bez premca

Postavlja se pitanje šta je to što čini toplotne pumpe tako efikasnim? Ako pogledamo toplotnu pumpu vazduh-voda Therma V, proizvod kompanije LG Electronics, utvrdićemo da nekoliko faktora doprinosi naprednim mogućnostima grejanja. Na primer, Therma V može raditi ispravno i na mnogo nižim temperaturama nego u normalnom sistemu grejanja, a BLDC kompresor koristi jak neodimijum magnet, čineći ga 8 odsto efikasnijim od standardnog AC kompresora². Pored toga, pumpa za vodu je 65 odsto efikasnija od konvencionalne, dok je izmenjivač toplote poboljšan za 28 odsto. Performanse dodatno poboljšava dizajn, koji je optimalno prilagođen izmenama toplote.

Redefinisanje energetske efikasnosti putem tehnologije invertera

Kako Therma V sistem napaja inverterska tehnologija kompanije LG, povećana je i energetska efikasnost. Inverter omogućava sistemu da funkcioniše sa minimalnom energijom, umesto rada na on/off režimu. Ovo praktično znači da, dok je temperatura prostorije daleko od željene, toplotna pumpa radi punom snagom, a kako se temperatura prostorije približava postavljenoj, intenzitet rada se smanjuje. Pored toga, BLDC ventilator Therma V pumpe nudi dodatnu uštedu energije do 40 odsto kada radi na malim brzinama i 20 odsto pri većim brzinama, u odnosu na motore naizmenične struje³.

Pogodnost i fleksibilnost za instalatere i korisnike

Instalateri sada imaju više slobode i u samom dizajniranju sistema grejanja u zgradama uopšte. Fleksibilnost štedi više vremena i novca na duži rok, jer je sve lakše, kako projektovanje, tako i instalacija i održavanje. Na kraju krajeva, mnogo je lakše prilagoditi Therma V sisteme zgradi, nego adaptirati zgradu u skladu sa postojećim sistemom grejanja. Pored toga, diferencirana struktura koju čine koncept sve-u-jednom, zlatna zaštita i funkcije usmerene prema korisniku, poboljšavaju ugled profesionalaca i zadovoljstvo krajnjih korisnika.

Pouzdanost i izdržljivost

Posvećenost kompanije LG ka poboljšanju kvaliteta proizvoda za grejanje je očigledna u procesu razvoja koji se ogleda u dizajnu pumpe Therma V. Da bi se osigurala pouzdanost proizvoda na ekstremno niskim temperaturama, testovi na terenu su sprovedeni u energetskim labaratorijama kompanije LG. U međuvremenu, kompanija procenjuje trenutnu tehnologiju i pronalazi načine za poboljšanje u svojim tehnološkim labaratorijama. Postoje čak i komore u kojima se pouzdanost i izdržljivost proizvoda rigorozno testiraju.

LG Therma V

Kako se industrija pomera od kotlova prema pumpama, mnogo pogodnosti čini Therma V jednom od najefikasnijih i najštedljivijih sistema. AWHP pumpe već sada nas vode u novu eru sve manjeg uticaja na životnu sredinu i povećanu održivost.

¹ Prema Udruženju za istraživanje i informisanje o građevinskim uslugama, očekuje se da se prodaja modela Monobloc poveća za oko 10 puta u odnosu na 2008. godinu do 2017. godine.

² Kada se pokreće na 40Hz;

³ Bazirano na laboratorijskom testu, koji je sprovela kompanija LG.

Antracit metalna konstrukcija seče ovaj prostor na pola i čine centralni detalj unutrašnjeg uređenja.

Potreba za dobijanjem dodatnog prostora za život i ceđenja svakog kvadratnog centimetra izražena je, očigledno, na svim meridijanima. Tako nam iz Libana stiže zanimljivo rešenje stana zvanog Sursock kojeg karakteriše velika visina koju je nekako trebalo iskoristiti, odnosno, pretvoriti u koristan prostor. Klijent je angažovao bejrutski biro platau koji je dobio zadatak da osmisli celokupno rešenje stana kao i kompletan enterijer.

Duž stana proteže se betonski zid koji je poslužio kao savršena pozadina za metalnu konstrukciju antracit boje.

Stan na dva nivoa ima promenljive visine. Dok je dnevni boravak s trpezarijom dvostruke visine, dve spavaće sobe, kuhinja, radna soba i kupatila imaju uobičajenu spratnu visinu. Mezanin u centralnom prostoru trebalo je nekako uobličiti a opet ne potpuno ga zatvoriti. Arhitekte su se odlučile da ovaj prostor preseku interesantnom galerijom od metalne konstrukcije.

Metalna konstrukcija seče prostor po visini

Kičma prostora

Duž celog stana proteže se betonski zid koji je poslužio kao savršena pozadina za metalnu konstrukciju antracit boje koja zapravo čini kičmu ovog prostora. Ona određuje prostor, čini glavnu komunikaciju, a pritom je i dominantni detalj u enterijeru. Metalna konstrukcija obuhvata stepenište s pločom mezanina, dozvoljavajući kreiranje kuhinje na prvom nivou koja se otvara prema dnevnoj sobi.

Merdevinama do modne piste

U dnevnom boravku, kičma se produžava u vidu uskog koridora, koji izgleda kao modna pista, ispod kojeg je kreirana polica za knjige dvostruke visine. Na konstrukciju se iz dnevne sobe može direktno popeti merdevinama ili im se stepenicama može prići s drugog kraja .

Tanka metalna ograda oivičava koridor dok tri crne visilice iznad trpezarijskog stola unose dinamiku u prostor.

Pogledajte i slike ostatka enterijera:

Grafičke podloge

Prvi nivo

Presek

Drugi nivo

Foto: Wissam Chaaya

Kada ste već ovde, pogledajte i ovo:

Fosterova zgrada novog Blumbergovog sedišta u Londonu dobila je ocenu 98,5 po rejtingu BREEAM — što je najviša ocena ikada!

Novo centrala Blumberga u Londonu izvedena je tako da zaposleni imaju šta da pišu i na temu njihovog radnog mesta. Naime, ovaj objekat, u kojem sede novinari, finansijski analitičari i bankarski eksperti, izveden je prema projektu renomirane arhitektonske firme Foster + Partners i to tako da ima smanjenu potrošnju vode za 73%, a električne energije za 35% u odnosu na potrošnju standardnih poslovnih zgrada, piše Inhabitat.

U plafonske panele ugrađeno je pola miliona LED svetiljki koje koriste 40% manje energije od klasičnih neonki.

Inovativne tehnologije, koje pomažu održivosti objekta, integrisane su vidno i u samu konstrukciju objekta, uključujući i zanimljive višenamenske plafonske panele, kao i bronzane brisoleje na fasadi.

Verovatno najzanimljiviji sistem u objektu jesu 4.000 integrisanih plafonskih panela kombinovane funkcije na polju hlađenja, grejanja, rasvete i zvuka. U njih je ugrađeno pola miliona LED svetiljki koje koriste 40% manje energije od klasičnih neonki koje se uobičajene u poslovnim prostorima.

Ništa manje nije interesantna ni fasada koja je izvedena sa 117 masivnih bronzanih brisoleja koji se pomeraju u zavisnosti od položaja Sunca tako da omogućavaju prirodnu ventilaciju objekta, a ujedno i prave hladovinu u unutrašnjosti.

Ne baca se ni voda iz toaleta

Tokom šestogodišnje izgradnje objekta postignuto je da nivo recikliranja otpada bude 95%. Praktično, skoro svom otpadu je nađena nova namena.

Kombinovana toplotna i električna centrala generiše toplotu i električnu snagu kroz jedan sistem tako da je ušteda na godišnjem nivou između 500 i 700 tona ugljen dioksida.

Da ništa nije ostavljeno slučaju, govori i podatak da su ugrađeni i sistemi za prikupljanje kišnice i kao i za prikupljanje otpadnih voda za toaleta koja se pročišćava i vraća u sistem kao tehnička voda.

Unutar prostora protežu se velike vertikalne bašte koje oplemenjuju prostor ali i čine vazduh u unutrašnjosti prijatnijim.

Krov prekriven solarnim panelima takođe doprinosi pozitivnom energetskom bilansu ove impresivne zgrade.

Nova Blumbergova zgrada u Londonu samo je jedna od 34 objekta ovog medijsko finansijskog giganta širom sveta sa prestižnim LEED ili BREEAM sertifikatima

Foto: Foster + Partners

Kada ste već tu, pogledajte i ovo:

Svečano otvaranje izložbe Tatjane Marjanović Laković održaće se u četvrtak 12. oktobra s početkom u 19 časova u prostorijama Društva arhitekata Novog Sada.

Prodajna izložba “Hundertwasser na svili” inspirisana je delima Friedensreicha Hundertwassera, umetnika koji je samo tri meseca proveo na Bečkoj akademiji lepih umetnosti, a postao čuveni arhitekta čije građevine su poznate širom sveta poput zgrade Hundertwasserhaus ili toplane Spittelau u Beču.

Umetnik, čije samo ime asocira na dobrotu i osmeh (ime Friedenreich u prevodu znači “bogat u miru”, to jest, miroljubiv) zadužio nas je nezaboravnim građevinama koje će vas i ovom prilikom odvesti u svet mašte… i, nadamo se, ostaviti tamo. Upravo ove impozantne građevine inspirisale su umetnicu Tatjanu Marjanović Laković za svoje slike na svili.

Otvaranje izložbe održaće se u četvrtak 12. oktobra 2017. godine s početkom u 19 časova u prostorijama Društva arhitekata Novog Sada, u ulici Svetozara Miletića 20 u Novom Sadu.

Medijski pokrovitelj izložbe “Hundertwasser na svili” je portal Gradnja.rs.

O autoru

Tatjana Marjanović Laković rođena je u Novom Sadu. Gimnaziju i Visoko pedagošku školu završila je rodnom gradu. Akademiju primenjenih umetnosti završila je u Beogradu na smeru Projektant tekstila. Ceo radni staž provela je kao profesor u srednjoj građevinskoj školi u Novom Sadu na predmetima Likovno obrazovanje i Crtanje i slikanje. Potom je radila u srednjoj školi za primenjene umetnosti Bogdan Šuput u Novom Sadu na stručnim predmetima.

Kada ste već ovde, pročitajte i ovo:

Od trošne kuće u nizu s garažom, kreirana su dva fleksibilna, svetla i ušuškana stana tako da svaki od njih ima svoju terasu.

Po projektu firme Sanya Polescuk Architects u Londonu je izvedena adaptacija devastirane kuće uz želju klijenta da se ona pretvori u dve nezavisne stambene jedinice za dve starosne generacije, ali tako da se jednog dana ona može pretvoriti u petosobnu kuću s nezavisnom radionicom. Zadatak nije bio lak ali se rešenje pronašlo u probijanju atrijuma koji omogućio specifičan raspored prostorija.

Otvaranje atrijuma omogućilo je da se u prizemlju može formirati stan s dve spavaće sobe.

Ključni deo projekta je otvaranje atrijuma sve do prizemlja koji pored toga što dovodi svetlost i vazduh na prvu etažu kuće, omogućava i kreiranje terasa za oba stana. U prizemlju je sada bilo moguće organizovati stan sa dve spavaće sobe gde dnevni boravak i spavaća soba dobijaju svetlost upravo preko ovog atrijuma.

Aksonometrija

Na prvom spratu, organizovan je dvosoban stan koji ima izlaz i na novokreirani drugi sprat na kojoj je smeštena radna soba.

Izbušena garažna vrata

U prizemlju je zadržana originalna lamperija, koja je prefarbana u belo, dok su vrata od garaže takođe doživela revitalizaciju. Naime, na njima su selektivno skidani paneli kako bi se omogućio prodor svetlosti u kuhinju.

Originalna opeka ukombinovana je na fasadi s krovnim panelima od cinka, dok je u enterijeru ona utopljena s komadima nameštaja od hrasta i breze.

Na krov su dodati solarni paneli koji su zajedno s dodatnom toplotnom izolacijom omogućili da se rejting energetske efikasnosti kuće podigne sa 41 na 91%.

Grafičke podloge

Presek

Foto: Emanuelis Stasaitis

Kada ste već ovde, pogledajte i ovo:

Svaki primerak stone lampe Pili, čiji dizajn potpisuje Arturo Alvarez, je unikat. Iz očiglednih razloga…

Od kako nas je Arturo Alvarez opčinio svojom hipnotišućom rasvetom na prošlogodišnjem sajmu nameštaja u Milanu, počeli smo da pažljivo pratimo njegove nove kreacije. Moramo priznati da nas ni ovog puta nije izneverio. Naime, njegova nova stona lampa koja se zove Pili izgleda poput zapetljanog klupka vunice koja je oslonjena na iglama za štrikanje.

Pili je napravljen od jedne niti nerđajućeg čelika koja je isprepletena tako da se stvara nasumično oblikovani abažur.

Zapravo, abažur ove stone lampe napravljen je od jedne niti nerđajućeg čelika koja je isprepletena tako da se stvara nasumično oblikovani volumen koji, kada se sagleda u celini, ostavlja utisak harmoničnosti.

Zahvaljujući LED sijalici postavljenoj u centru ovog klupka i refleksijama koje se dešavaju na inoksiranim nitima, stvara se efekat kao da svetlost beži od lampe.

Klot frket

Abažur je oslonjen na četiri oslonca koji izgledaju kao igle za štrikanje.

Stona lampa Pili visine je 60 cm a lucidni abažur je između najudaljenijih tačaka širok 40 centimetara.

Kada ste već ovde, pogledajte i ovo:

Papirni sto Friction razvlači se tako da se može prilagoditi različitim prostorima i potrebama.

Nakon što nas je nedavno opčinio pretvaranjem betonskih silosa u muzej, londonski arhitekta Thomas Heatherwick nas ovog puta iznenađuje nečim mnogo običnijim – stolom na razvlačenje. Međutim, okavko rešenje nismo do sada viđali!

Osnovna forma stola je kružna i u tom obliku za njim može da se smesti osmoro ljudi. Ali kada je sto rasklopljen, on dobija elipsastu formu i pretvara se u veliki sto za sastanke ili, još bolje, za ručavanje pa bi se idealno mogao primeniti za predstojeće slave. Okej, u obzir dolaze i rođendani, krštenja, parastosi…

Pogledajte kako se on rasklapa:

Sto Friction napravljen je od 61. lajsne koje formiraju rešetku i omogućavaju njeno širenje.

Ovaj neobični, rasklopivi sto napravljen je od listova papira koji su potapani u smolu, nakon čega su formirane lajsne koje su uklapane u rešetkastu strukturu. Svaka od 61. lajsne ručno je pričvršćena za glavni okvir stola, piše Dezeen.

Posebno interesantan detalj jeste da, dok se rešetka povlači i sto rasklapa, nogare klize i kreću se ka spolja.

Uspeli eksperiment

Sto Friction, predstavljen na ovogodišnjem sajmu umetnosti Frieze, rezultat je istraživanja kojim su se razmatrale mogućnosti prilagođavanja nameštaja različitim prostorima i namenama.

„Eksperimentišući s pivot mehanizmom, napravili smo tokom godina mnogo prototipova. Ovaj primer rastegljivog stola postao nam je omiljeni izraz početne ideje.“, rekao je iz Thomas Heatherwick.

Foto: Heatherwick Studio

Kada ste već ovde, pogledajte i ovo:

Na Novom Naselju planira se izgradnja podzemne garaže, pasarele preko prometnog bulevara ali i solitera od 14 spratova.

Novi regulacioni plan Novog naselja od utorka, 3. oktobra se nalazi na ranom javnom uvidu. Na osnovu uvida u Plan, na Novom naselju u Novom Sadu planirana je izgradnja solitera, nažalost, na mestu zelenih površina.

Za početak, planirana je jedna zgrada od 12 spratova koja će se nadovezati na postojeće kule na uglu Bulevara Jovana Dučića i Ulice Bate Brkić. Najveći deo novogradnje je planiran uz Bulevar Evrope gde će nicati zgrade visine od četiri do 10 spratova. U novi Plan detaljne regulacije urbanisti su planirali da ucrtaju park od 3,5 hektara između Detelinare i Novog naselja, a čija je izgradnja već počela, piše 021.

S druge strane, dve zelene površine su pretvorene u prostor za stambenu izgradnju. U pitanju je ugao Bate Brkića i Seljačkih buna (odmah do baraka) i tu će biti moguće graditi još dva solitera od 14 spratova, a za gradnju je predviđen i prostor uz ulicu Veternička rampa.

Garaža i pasarela

Na delu Bulevara Evrope ispod planiranih tramvajskih šina predložena je izgradnja podzemne garaže u koju bi se ulazilo iz pravca Veselina Masleše. Takođe, interesantan je i predlog urbanista da se napravi pešačko-biciklistička pasarela preko Bulevara Evrope u delu od ulice Hadži Ruvimove do Janka Veselinovića kako bi se omogućila bezbednija veza između Novog naselja i Nove Detelinare.

Kako uložiti prigovor

Rani javni uvid je otvoren do 17. oktobra, a nacrt zainteresovani mogu da pogledaju u prostorijama JP Urbanizam na Bulevaru cara Lazara, u mesnim zajednicama Gavrilo Princip (Bulevar Jovana Dučića 3) i Bistrica (Braće Dronjak 11), kao i na sajtu Urbanizma. Prigovori se podnose Gradskoj upravi za urbanizam i građevinske poslove u Radničkoj 2.

Foto: Izvod iza plana Urbanizma

Kada ste već ovde, pročitajte i ovo:

Arhitektonski biro BAUER potpisuje projekat enterijera u kojem dominira apsolutna svedenost koju razbijaju elementi poput akvarijuma.

Predmet je bio uređenje lokala od 610 kvadrata koji je kupljen u sirovom stanju, odnosno bez pregradnih zidova, plafona, podova, sanitarnih čvorova, elektro i grejnih instalacija, a koji se nalazi u okviru poslovne zgrade na Bulevaru oslobođenja.

Projektni zadatak je bio dosta izazovan, u smislu, da je za relativno kratak rok, od svega par dana, bilo potrebno kreirati koncept, gde je od samog početka postavljeno nekoliko odrednica. Trebalo je napraviti kancelarijski prostor s više različitih sektora i sa oko 70 radnih mesta sa pratećim zajedničkim prostorijama, i naravno, sve to u duhu savremenog izraza.

Prirodno svetlo do svakog radnog mesta

Prilikom izlaska na teren i uzimanja dimenzija, dobila se prava slika u smislu zahtevnosti koju iziskuje uređivanje ovakvog prostora, prvenstveno zbog arhitekture samog objekta. Trebalo je funkcionalno rešiti veliki otvoreni prostor koji je isprekidan rasterom konstruktivnih elemenata i koji ima veliku dubinu, što za posledicu ima malu količinu prirodnog svetla u pojedinim delovima ovog prostora.

Veliki izazov bio je obezbediti prirodno svetlo do svih radnih mesta pošto su prozori postavljeni na dve od četiri strane. Stoga je kancelarijski prostor smešten u zonama prirodnog svetla, a prostorije poput toaleta, kuhinje i trpezarije, tehničke prostorije (za klimatizaciju, grejanje i ventilaciju) i prijemni pult postavljeni su u deo prostora koji prima najmanje dnevnog svetla.

Vodili smo računa da ne gubimo mnogo prostora na komunikaciju između kancelarija.

– kaže arhitekta Aleksandar Bauer za naš portal.

Kancelarije formiraju pregradne, transparentne, staklene opne, a manji deo je pregrađen zidovima u smeru prostiranja svetlosti i na ovaj način je prevaziđen problem prirodnog osvetljenja prostora. Ideja je bila da podela prostora bude što manje primetna, a da se s druge strane obezbedi privatna zonu za rad i opuštanje zaposlenih. U jednom od hodnika napravljen je akvarijum koji je vidljiv s obe strane zida, a koji enterijeru unosi dašak prirode.

Ceo koncept se svodi na apsolutnu svedenost u smislu materijalizacije i samog oblikovanja elemenata. Dominiraju tri boje, oplemenjene drvenom oblogom kao detalj.

Izbacivanje ugljen-dioksida iz kancelarija

Po završetku početne faze projekta, to jest, rešavanja funkcije samog prostora, prešlo se na razradu koja je podrazumevala tehnička rešenja uključujući i sisteme ventilacije i klimatizacije prostora. Primenjen je sistem u kojem se nivo CO2 u svakoj prostoriji meri automatski i vazduh se menja kako nivo CO2 oscilira u prostorijama. Ovo je bilo vrlo bitno rešiti s obzirom da neke prostorije nisu imale prozore odnosno prirodnu ventilaciju, i kako bi se obezbedila komforna atmosfera za rad zaposlenih. Bitno je napomenuti, da je ceo sistem energetski efikasan i gotovo nečujan, a neprijatno strujanje vazduha je sasvim eliminisano.

Podela naglašena svetlima

Svedenost i neutralnost, kao novi trendovski pogled poslovnog okruženja, prati koncept rasvete. Postignut je idealan balans u potrebnoj količini svetla za rad na računarima i opšte funkcionisanje u poslovnom prostoru ovog tipa. Sam dizajn rasvete karakterišu čiste i svedene forme, kako bi izvor svetla bio primoran u odnosu na sam hardver osvetljenja.

Podelu prostorija naglašavaju i gotovo neprekidni ugradni LED profili. Pojedine tačke su naglašene spot reflektorima. Dobijena je igra svetlosti i senke, dinamika u pogledu intenziteta svetla, sa obzirom da je većina pregrada od stakla.

Dramatičnost enterijera

Na samom kraju je preostao odabir boja i materijala. S obzirom da kompanija fSD uglavnom sarađuje sa inostranstvom, trebalo je napraviti elegantan prostor koji bi na prvi pogled delovao raščišćeno i profesionalno.

Za boju plafona odabrana je bela kako bi se vizuelno proširio prostor i kako bi se iskoristio maksimum osvetljenja. Zidovi u hodnicima obloženi su crnim staklom kako bi se dobila određena doza dramatičnosti. Takođe, iz istog razloga, profili staklenih portala odnosno pregradnih staklenih zidova su urađeni u crnoj boji, minimalne dimenzije.

PVC i itisoni na podovima

Pod je rešen s PVC podnom oblogom sive boje koja je laka za održavanja i otporna na statički elektricitet, što je zahtev u prostorijama gde se radi s računarima. Itisone smo postavljali u prostore koji su zahtevali dodatnu zaštitu od buke: konferencijsku salu, malu salu za sastanke, kancelariju direktora i prostoriju za odmor.

Sve ove podne obloge imaju sertifikate i zadovoljavaju sve standarde koji su potrebni za komercijalne i visokofrekventne prostore. Sve ove zahteve ispratila je kompanija Galerija podova.

Ušuškavanje enterijera drvetom

S obzirom na specifičnu arhitekturu prostora bila je potrebna izrada nameštaja po meri. Za boje nameštaja izabrana je kombinacija bele boje i drveta kako bi prostoru delovao toplije. Bela boja je korišćena za veće vertikalne površine, a drvo se uglavnom postavljalo kao horizontalni detalj. Veće površine drveta upotrebljene su u sali za konferencije kako bi se vizuelno naglasila u prostoru.

U toaletima, koji su bili u dubini lokala bez prirodne svetlosti, odluka je pala na svetle boje kako bi se prostor vizuelno proširio. Ogledala su postavljana na velike površine u toaletima iz istog razloga. Umivaonici su izrađeni po potrebnim dimenzijama od Kriona koji se pokazao kao odličan materijal za održavanje, otporan na čestu upotrebu.

Sve za 4 meseca

U roku od svega 120 dana, od belog papira do useljenja, dobijen je funkcionalan, ozbiljan poslovni prostor koji odiše originalnošću, a istovremeno je dinamičan i interesantan.

Foto: Relja Ivanić

Kada ste već ovde, pogledajte i ovo:

Kako to da Holivud već nema ovakav muzej? Akademija postavlja stvari na svoje mesto ali zahvaljujući pozamašnoj donaciji.

Akademija filmskih umetnosti i nauka poznatija kao Akademija, čiju godišnju dodelu nagrada Oskar prate ljubitelji filma širom sveta, dobila je značajnu donaciju od filantropskog para Šeril i Haima Sabana. Njihova finansijska injekcija vredna 50 miliona dolara omogućila je Akademiji da zaokruži cifru od planiranih 388 miliona dolara koliko je potrebno da se započne projekat izgradnje Muzeja filmske umetnosti ali i obnova susednog objekta May Company.

Postojeći objekat biće povezan s novom sferičnom zgradom putem tri staklena mosta.

Projekat novog muzeja sferne forme, kao i projekat rekonstrukcije May Company u Los Anđelesu uradio je studio proslavljenog arhitekte Renzo Piana, u saradnji s arhitektonskom firmom Gensler, piše Curbed.

Objekat May Company izgrađen je 1939. godine kao predstavnik arhitektonskog pokreta streamline moderne. Nakon obnove, objekat će dobiti novu bioskopsku salu od 288 mesta, kao i čitav sprat posvećen Oskarima na kom će se nalaziti i restoran i prostori za organizovanje izložbi i posebnih događaja. U čast donatorima, May Company će promeniti naziv u Saban Building.

Staklena kugla

Sferna građevina, visine 40 metara, u kojoj će biti organizovan muzej, biće povezana sa Saban Building pomoću tri staklena mosta. U samom podnožju objekta biće smeštena velika sala od 1.000 mesta namenjena specijalnim prilikama.

Bioskopska sala sa 288 mesta

Pogled na znak

Objekat će biti izveden od prefabrikovanih betonskih panela, dok će krovna terasa biti prekrivena transparentnim staklenim krovom kako bi se omogućio panoramski pogled ka brdima i čuvenom znaku “Hollywood”.

Psiho iz Oza

Grad filma konačno će dobiti muzej u kom će biti izloženi milioni fotografija, stotine hiljada filmova i plakata, crteža za izradu kostima ali i rekviziti korišćeni u kultnim filmskim ostvarenjima, poput čuvenih cipelica koje je Doroti Gejl nosila u filmu Čarobnjak iz Oza. U muzeju će biti izloženi i predmeti koji su korišćeni pri kreiranju filmskih ostvarenja, kao što je pisaća mašina Jozefa Stefanoa na kojoj je napisan scenario za Psiho.

Foto, rendering: Academy of Motion Picture Arts and Sciences

Kada ste već tu, pogledajte i ovo:

Centralni motiv kuće je trpezarijski prostor s dvostrukom visinom kojeg krasi sto od likovno atraktivnog i retkog granita.

Projekat korbizijanske jednoporodične kuća spratnosti P+2 na 300 metara kvadratnih potpisuje Arhitektura Buđevac iz Niša. Karakteriše je svedeno pročelje otvoreno ka jugu koje lovi otvorenu vizuru prema obroncima na kojima leži Niška Banja. Kao što se može videti iz priloženih slika, eksterijer i enterijer objekta predstavlja precizno vođenu autorsku celinu zajedno s uređenjem dvorišta.

Eksterijer i enterijer objekta predstavlja precizno vođenu autorsku celinu zajedno s uređenjem dvorišta.

U prostornoj organizaciji jasna je klasična podela na dnevnu zonu u prizemlju i spavaćim i dečjim sobama na spratu. Vila je morfološki na tragu mediteranske, atrijumske kuće gde je centralni motiv trpezarijski prostor s dvostrukom visinom koju na spratu preseca transparentni most preko koga se prilazi roditeljskoj spavaćoj sobi.

Osnove vile

Fluidnost i transparentnost

Enterijer karakteriše fluidnost otvorenih i međusobno povezanih prostora s “atrijumom” za ručavanje oko koga fluktuira život ove kuće. Dominiraju veliki stakleni ekrani, transparentne ograde koje u enterijer ulaze sa fasadnih ravni i čisti keramički podovi uslovljeni podnim grejanjem.

Trpezarijski prostor s dvostrukom visinom preseca transparentni most preko koga se prilazi roditeljskoj spavaćoj sobi.

Prostor je rasterećen klasičnog imobilijara zahvaljujući ugradnim elementima projektovanjem u zidnim nišama i sakrivanjem zidnim oblogama. Posebnu atmosferu ambijenta daje ulovljeno južno sunce koje svojim kretanjem oživljava velike bele zidne površine u dvostrukoj visini centralno postavljenog galerijskog prostora.

Markantni sto od granita

Svi elementi opreme, osim komada za sedenje projektovani su i predstavljaju sastavni deo autorskog total dizajna. Jedan od takvih markantnih elemenata nameštaja izrađenih po narudžbini jeste i trpezarijski sto za osam osoba sa tablom od likovno atraktivnog i retkog granita. Isecanjem stola iz granitne lastre dobijen je i “okrajak” sa rustičnim tragovima alata stvorenim kada je kameni blok čupan iz majdana.

Na centralnom mestu u dnevnom boravku, gde se očekuje umetnička slika kao likovni akcenat od tog “otpada” pri izradi stola napravljena je i specifična zidna dekoracija.

Faktografija

BELA VILA
lokacija: Niš, Niška Banja ul. Carigradska 35a
spratnost: P+2
površina: 360m2 bruto
projektovano / izvedeno: 2015 / 2016
projekat: ARHITEKTURA BUDJEVAC
projektanti: Saša Buđevac dia, Miljana Ignjatović dia
fotografije: Andreja Buđevac mia

Kada ste već ovde, pročitajte i ovo:

Banke nisu kao sada imale bilborde i TV reklame, već su njihove fasade bile jedina reklama za poreklo kapitala kojim su one raspolagale, piše istoričar umetnosti Marko Stojanović.

Savremeni izazovi pred kojima stoji naše društvo nimalo se ne razlikuju od onih pred kojima smo bili pre 50, 100 ili 150 godina. Večita borba Istoka i Zapada za našu naklonost, to jest, dominaciju nad nama može se pratiti i kroz arhitekturu.

Arhitekte, domaće i strane, koje su stvarale u Beogradu i drugim gradovima, svojim delima oslikavale su prostorno-vremensku dimenziju geopolitičke realnosti. Arhitektonski stilovi koji su oblikovali prestonicu pravi su odraz uticaja koji su na nas ostavile ruska, austrijska, nemačka i francuska monarhija. Možda nešto možemo naučiti na ovim upečatljivim primerima.

arhitektura: Krasnov

Ruski uticaj ogleda se u arhitekturi vojnih i drugih državnih objekata, dok se zapadni primećuje na privatnim objektima i objektima finansijskih ustanova.

Aktuelna situacija, u kojoj Zapad i Istok naizmenično prave pritiske nije neka novost, a njihovi uticaji ogledaju se kroz istorijat beogradske arhitekture. Nakon dobijanja nezavisnosti, polovinom 19. veka, Kneževina Srbija se okreće znatno više Zapadu. Pod knezom Mihajlom zida se palata dvora, zgrada Narodnog pozorišta i mnogi drugi objekti koji su bili u duhu evropskog akademizma. Ovaj stil, s mestimičnim romantičarskim uplivima (romantizam, secesija, ekspresionizam i ar deko), ostaje dominantan sve do polovine 20. veka. Naravno, tu se pojavljuju varijacije na temu. Francuski akademizam i ar deko, Austrijski akademizam, Mađarska i Berlinska secesija, a sve to biva krunisano Ruskim ampir akademizmom između dva svetska rata.

Ovi uticaji kao da su upravo u međuratnom periodu doživeli svoju kristalizaciju i na jasan način definisali inostrane uticaje. Svetske sile su se na tom polju podelile, pa se ruski uticaj ogleda u arhitekturi vojnih i drugih državnih objekata, dok se zapadni primećuje na privatnim objektima i objektima finansijskih ustanova. Ovo je i neka prirodna veza jer vojne veze Kneževine Srbije i Ruskog carstva sežu još do početaka 19. veka, a ekonomsko-bankarski uticaj Zapada počinje da jača polovinom 19. veka.

Školovanje i krediti

Tokom 19. veka, Kneževina Srbija razvija jake vojne veze s Rusijom, što na polju ratnih savezništva, što na polju edukacije domaćih vojnih pitomaca. Ovaj vid savezništva održao se u drugoj polovini 20. i početkom 21. veka kroz opremanje naše vojske pretežno ruskim, to jest, sovjetskim naoružanjem. S druge strane, bankarsko-investitorski sektor, koji tokom 19. veka doživljava procvat u Evropi, doseže i do Kraljevine Srbije.

Kapital kojim se otvaraju prve banke bio je najpre domaćeg (trgovci i industrijalci koji su poslovali sa Zapadom), a zatim i inostranog porekla, dok su se mladi bankari školovali i usavršavali u više evropskih ekonomskih centara. Da ne pričamo o kreditima i bespovratnim zajmovima, koje je Kraljevina Srbija/Jugoslavija dobijala isključivo od zapadnih partnera. Ako se vratimo na polje arhitekture, naročito međuratne, ova slika je gotovo preslikana.

Stvarajući novu, multietničku državu, kralj Aleksandar je na neki način morao iskazati nacionalnu neutralnost izgradnjom državnih upravnih objekata, koji nisu smeli da iskazuju bilo pro-srpski ili pro-hrvatski likovni narativ. Kao rešenje pojavljuje se nadnacionalni akademizam i to varijanta koju su sa sobom doneli ruski emigranti, nakon Oktobarske revolucije. Zgrade ministarstava, dvorova i drugih državnih institucija bile su prava poslastica za ruske arhitekte i prilika za moćni, ali pomalo i prevaziđeni akademizam. Isto je bilo i s vojnim objektima, kao što su zgrada Generalštaba, Gardijski kompleks u Topčideru i drugi vojni objekti, koje su takođe projektovale ruske arhitekte.

Stari Generalštab, arhitektura: Baumgarten

Fasade kao reklame

S druge strane, banke nisu kao sada imale bilborde i TV reklame, već su njihove fasade bile jedina reklama za poreklo kapitala kojim su one raspolagale. Gotovo uvek je to bila neka od varijanti zapadnih stilova. Kao primer nam mogu poslužiti palata Francusko-srpske banke, izvedena u tipičnom francuskom akademizmu ili palata Jugoslovenske udružene banke, osnovane francuskim kapitalom, a koja je bila izvedena pod uticajem francuske moderne i ar dekoa. Hipotekarna banka trgovačkog fonda (palata Albanija) i Privilegovana agrarna banka (Istorijski muzej Srbije/Institut za savermenu istoriju) projektovane su u kombinaciji ar dekoa i nemačkog ekspresionizma, to jest, ar dekoa i evropskog akademizma.

Jugoslovenska udružena banka, arhitektura: Erlih

Francusko-srpska banka

I Istok i Zapad

Ako se ova arhitektonska analiza, koja ukratko sumira višedecenijska naučna istraživanja desetine naučnih istraživača, pojednostavljeno iskaže, možemo zaključiti da je ekonomski uticaj u Srbiji konstantno pristizao od strane zapadnoevropskih država, dok je vojno-bezbednosni u kontinuitetu vezan za Rusiju. Ovo možda zvuči pojednostavljeno, ali arhitektura nije umetnost koja može promovisati obmanu i činjenice govore za sebe. Da li se u tom slučaju možemo poučiti nekim iskustvima prošlosti i pokušati da se na sličan način i sada pozicioniramo? Naravno, ako nam to dozvole te iste velike sile…

Foto: privatna arhiva, naslovna: Privilegovana agrarna banka, arhitektura: braća Krstić

O autoru teksta

marko-stojanovic Marko Stojanović, diplomirani istoričar umetnosti, vlasnik je jedinstvenog showrooma Shamliza u Beogradu. Aktivno se bavi temama arhitekture i urbanizma u glavnom gradu.

Kada ste već ovde, pročitajte i ovo:

Nakon završetka radova planiranih za 2020. godinu, zgrada Stare prokurative u Veneciji će nakon pauze od 500 godina ponovo biti otvorena za javnost.

Projekat rekonstrukcije čuvene Stare prokurative, koja zajedno s građevinama Nove prokurative i Napoleonove prokurative okružuju Trg svetog Marka u Veneciji, potpisuje proslavljeni britanski arhitekta Dejvid Čiperfild.

Objekat dužine 152 metara dobiće novu namenu. Unutrašnjost Stare prokurative (Procuratie Vecchie) biće transformisana u prostor za održavanje izložbi i seminara ali i novi dom filantropske institucije, s misijom da se pruži podrška ugroženim grupama ljudi, poput izbeglica.

Ovo je građevina monumentalnog izgleda na monumentalnom trgu kojeg voli čitav svet. Zbog toga je ovo za mene veliki izazov!

– rekao je arhitekta Dejvid Čiperfild.

Procuratie Vecchie izgrađena je 1530. godine na temeljima građevine izgorele u požaru. Rekonstrukcija ovog objekta, uključujući i adaptiranje prostora za nove namene, biće veoma zahtevan i izazovan posao kako logistički tako i konstruktivno.

Osim što će morati da se ispoštuje postojeća arhitektura istorijske građevine, važan aspekt je i adekvatna organizacija procesa izvođenja radova. Veliki problem biće transport građevinskog materijala ali i otpada koji će morati da se odvija plovnim kanalima kroz Veneciju.

Tajni prolazi

Projekat će pored promene namene unutrašnjosti, obuhvatiti i osposobljavanje tajnog prolaza koji vodi od Trga svetog Marka, preko uskog kanala do Kraljevskih vrtova, javnog parka na obali Velikog kanala, koji je već godinama napušten, piše britanski Telegraf.

Nakon završetka radova planiranih za 2020. godinu, Stare prokurative u Veneciji će nakon pauze od 500 godina ponovo biti otvorena za javnost.

Projekat će finansirati jedno od najvećih svetskih osiguravajućih društava, Assicurazioni Generali, u čijem posedu je od 1832. godine pa sve do pre par meseci bio objekat Stare prokurative.

Foto: David Chipperfield

Kada ste već tu, pročitajte i ovo:

Nakon zgrade N1, koja je ovenčana nagradom Salona arhitekture u Beogradu, iz istog biroa stigla je nova zgrada istog koja pleni pažnju prolaznika.

U toku izgradnje objekta N1 Housing, arhitektonski dvojac Simović, ovoga puta kroz Arhitektonsko Inženjerski Studio – ARIS, dobio je zadatak da u istoj ulici, preko puta pomenutog objekta isprojektuje nov stambeni objekat. Poput N1 Housinga, dobija naziv N8 Housing (Nemanjina 8, Kragujevac) i nastavlja započeti dijalog s ulicom i užim gradskim jezgrom.

Objekat je razuđen i oblikovan u dva stambena kubusa međusobno spojena nižim kubusom u koji je smešteno stepenište.

Kako je stav arhitekata s prvim projektom bio da se zanemari kontekst ulice koji se neminovno menja, što je projektni zadatak koji je vrlo brzo stigao za naredni objekat u istoj ulici i dokazao, kao i još jedan projekat drugog projektnog biroa u istoj ulici koji je u slično vreme započeo svoju realizaciju, tako su uslovno rečeno arhitekte naišle na situaciju da ispitaju i potvrde svoj koncept koji čini transformaciju jednosmerne ulice dužine 100 metara. To je značilo da je sada inicijalni i nov kontekst stvoren i da mora da postoji komunikacija između ova dva objekta.

Model N8

Ta komunikacija uspostavljena je ponovo strogom fenestracijom bez terasa na uličnoj fasadi, ali mogućnost da se objekat oblikuje kao deo prekinutog niza zbog duplo veće kvadrature parcele. Tako je objekat dobio na trodimenzionalnosti i percepiranju s više strana, što nije bio slučaj sa N1 koji se percipira kao 2D forma.

Akcentovano stepenište

Objekat je razuđen i oblikovan u dva stambena kubusa međusobno spojena nižim kubusom u koji je smešteno stepenište. Veoma velika pažnja je posvećena tom zajedničkom stepeništu čiji je jedan zid u potpunosti zastakljen, tako da je ono sagledivo iz prilaznog dela.

Ovo je jedna vrsta otklona o uobičajene prakse da se stepenište stavlja u jezgro objekta čime se gubi prirodno osvetljenje. Vizuelni je i fizički deo malog javnog prostora ispred ulaza u zgradu i pruža neprekinute vizure na panoramu grada prilikom penjanja.

Tirkizne špaletne

Kubus ka ulici je u završnom smislu materijalizovan listelama sive boje u karakterističnom slogu i tirkizno vibrantnom bojom na špaletnama prozora, time nastavljajući, kao što je slučaj sa N1, komunikaciju na specifičnom vizuelnom nivou i nivou teksture sa ulicom.

Fasadu karakterišu listele sive boje u karakterističnom slogu i tirkizne špaletne prozora.

Na prednjoj fasadi je napravljena vizuelna “sinkopa” u pravougaonoj, ritmičnoj fasadi, radi postizanja trodimenzionalnosti, koja natkriva prilaz objektu masama na različitim visinama. Tim istima masama dinamizira se prilaz objektu s jasnom namerom da se od kretanja napravi serija različitih doživljaja. Kubus ka unutrašnjem dvorištu je, s druge strane, oblikovan u neutralnijem smislu, sugerišući miran porodični ambijent.

Struktura prostora

N8 Housing ima 11 stanova, različite strukture (jednosobni, dvosobni, trosobni), a ono što je ostalo karakteristično kao i na N1 jesu dupleksi koji imaju svoj privatan izlaz na krovne terase.

Osnove spratova

Veličina parcele je omogućila da se pojave i različiti polujavni/poluprivatni sadržaji, kao što je plato ispred ulaza u objekat i zajedničko dvorište sa igralištem za decu u dnu parcele. Plato i sam prilaz objektu, zajedno sa kolskom rampom za garažu, akcentovani su crvenim behatonom.

Faktografija

Ime projekta: N8 Housing

Arhitektonski biro: Studio Simović + Arhitektonsko inženjerski studio – ARIS doo

Arhitekte: Petar i Marija Simović

Lokacija objekta: Nemanjina 8, Kragujevac, Srbija

Godina završetka: 2017

Bruto kvadratura: 830 m2

Površina parcele: 461 m2

Fotograf: Relja Ivanić

Kada ste već ovde, pogledajte i ovo:

Posle pauze duge četrdeset godina, posetioci će moći da uživaju u pogledu na Rim s najviše tačke drevne arene.

Nakon završene opsežne restauracije jedne od najpoznatijih antičkih građevina na svetu, turisti će moći da se šetaju najvišim spratovima Koloseuma. Počev od 1. novembra 2017. godine, svi turistički vodiči biće u prilici da na poslednjim spratovima ove znamenitosti govore o njenoj istoriji ali i da zajedno uživaju u pogledu na Večni grad.

Koloseum godišnje poseti 4 miliona turista. Otvaranjem najviših nivoa za turiste, interesovanje će dodatno porasti.

S petog sprata Koloseuma, koji se nalaze na visini od 37 metara, pruža se spektakularan pogled na Večni grad. Međutim, poslednji nivoi nisu se baš uvek puno cenili. Naime, slično kao i kod današnjih stadiona, hijerarhiju sedenja i pogleda na centralno dešavanje uspostavlja statusni nivo gledalaca. U Koloseumu je vladar sedeo u posebnom delu, dok su za senatore bile rezervisane mermerne klupe u samom podnožju. Vitezovi su mogli da se smeste na središnjem nivou, dok su trgovci sedeli na četvrtom nivou. Peti nivo bio je namenjen običnim smrtnicima, plebejcima koji su sedeli na drvenim klupama ili stajali ukoliko nije bilo dovoljno mesta, piše ArchDaily.

Ukupan kapacitet Koloseuma bio je između 50 i 80 hiljada ljudi, međutim, sada je mnogo veći… ali bez sedenja i mnogo zadržavanja. Naime, prema podacima turističkog biroa Rima, Koloseum godišnje poseti 4 miliona turista. Otvaranjem najviših nivoa za turiste, interesovanje će dodatno porasti.

„Nije bilo moguće posetiti ovaj deo Koloseuma poslednjih 40 godina. Ovo vraća drugi deo građevine javnosti i pruža neverovatan pogled ne samo na Koloseum, već i na Rim.“, rekao je ministar kulture Dario Franceschini.

Foto: naslovna: Flickr user garyullah, sledeća, Flickr user zoe_toseland.