Gradnja

Naše istočne komšije uskoro će dobiti novo uređenje priobalja reke Samoš koje će žitelje približiti prirodi.

Tok reke Samoš kroz glavni grad transilvanijske regije Kluž dugačak je 15 kilometara. Žitelji grada do sada nisu imali neke velike koristi od ove reke koja deli grad na dva dela. Gradske vlasti rešile su da to promene pa su organizovali konkurs za uređenje njenog priobalja.

Kroz pobedničko rešenje konkursa, koje je izveo španski studio Practica, reka bi trebala da postane sastavni deo grada, koja ne razdvaja urbanu celinu na pola, već inkorporira različite ekološke sisteme i integriše javne prostore.

Reka i grad postaju jedno

Prema projektu studija Practica, reka Samoš bi trebala da postane urbani konektor javnih i zelenih površina tako što će priobalje dobiti sistem pešačkih i biciklističkih staza.

Ovo urbanističko rešenje ima za cilj da premosti jaz između reke i grada i sklopi ih u funkcionalnu celinu, piše Designboom.

Ovaj projekat sadrži segmentno raznovrsna rešenja, zavisno od lokacijskih uslova, koje nameće tok reke.

Sistem terasa

Uključivanjem lokalne vegetacije reke, organizovaće se sistem terasa koje bi na mekši način uspostavile vezu ka urbanoj sredini.

Takođe, ovaj sistem terasa omogućiće da reka postane pristupačnija. Na njima će biti organizovani i prostori za rekreaciju na kojima se može organizovati čitav niz raznovrsnih aktivnosti.

Sistem biciklističkih i pešačkih staza, koji je trenutno organizovan po fragmentima, biće kontinualno uspostavljen duž cele reke.

Rendering: Studio Practica

Kada ste već ovde, pročitajte i ovo:

U srcu Beograda, otvoreno je novo nestandardno mesto za ljubitelje kafe, koktela i vina, takođe, nestandardnog naziva 4/6 FOUR SIX.

Kao bekstvo od tipičnih gradskih mesta, arhitekta Vladimir Paripović je kroz svoju viziju osmislio enterijer bara 4/6 FOUR SIX, a vizuelni identitet grafičkog dizajnera Miroslava Pavlovića zaokružio je celinu ovog prostora.

Koncept bara i imena 4/6 FOUR SIX nastao je fuzijom ideja, od urbanog gradskog jezgra i adrese (broj zgrade 46) do razlomka koji karakteriše nešto podeljeno, razlomljeno, pa do konteksta u kom se i sam bar nalazi, kao i želje trojice klijenata da prosto bude drugačije.

Rasvetom i svetlosnim efektima prostor se iz ležernije dnevne varijante pretvara u otmeniju večernju varijantu.

Bar 4/6 FOUR SIX je nešto kao mesto za odmor i relaksaciju od svakodnevice. Osmišljeno da dan započnete kafom i kroasanom, a noć završite egzotičnim koktelom. Rasvetom i svetlosnim efektima prostor se iz ležernije dnevne varijante pretvara u otmeniju večernju varijantu.

Viseći vrt

Viseći vrt je osmišljen tako da bude i vidljiv ali i nevidljiv, odnosno, da reflektuje okolinu. Šest visećih boksova dimenzija 80x80x60 centimetara napravljeno je od medijapana, s ugrađenom rasvetom i braon ogledalom. Veliki zid reflektuje prostor, duplirajući ga.

Broj je poslužio kao odrednica svakog segmenta ovog zanimljivog bara: Broj u sastavu svakog napitka, gramaža kafe u espresu, mililitraža određenog alkoholnog pića u koktelu…

Špijuniranje iz toaleta

U WC je ugrađeno špijun staklo koje omogućava da iz lokala ne vidi pretprostor toaleta, a iz toaleta je moguće videti šta se dešava unutra.

Foto: Vladimir Paripović

Kada ste već ovde, pogledajte i ovo:

Drugi po redu oktobarh – niz događaja posvećenih arhitekturi, trajaće do 29. oktobra u prostorijama doma b-612 (Svetozara Miletića 40) i KC Lab-a (dr Hempta 2).

Događaji koje možete očekivati u ovogodišnjem mesecu arhitekture uključuju predavanja, filmske projekcije, diskusije, tribine itd. Svi događaji su organizovani od strane studenata arhitekture u nameri da ljudima van prakse približe značaj i mogućnosti ove profesije, a da druge studente arhitekture upoznaju sa profesionalnim arhitektima i njihovim iskustvima tokom dizajniranja i realizovanja projekata.

Predavanja i filmske večeri

Predavači oktobarha su i arhitekti čija praksa nije nužno projektantska, kao što su fotografi arhitekture, scenografi, industrijski i grafički dizajneri – a sve u cilju proširenja konvencijalnog poimanja rada arhitekte.

Među ovogodišnjim gostima su kolektiv Ministarstvo prostora, studio URED, studentski časopis 303 i mnogi drugi. Osim predavanja stučnjaka koji će pričati o svom radu i aktivizmu, planirana su i predavanja na kojima će biti predstavljene mogućnosti za studente u vidu studentskih seminara, praksi i letnjih škola.

Tokom čitavog programa biće organizovane i filmske večeri u okviru kojih će se organizovati i diskusije o temama određenog filma koje su vezane za arhitekturu, kao i projekcije dokumentarnih filmova u cilju dodatne edukacije mladih.

arhiTURA

Kao novina ovogodišnje manifestacije uvodi se arhiTURA, dan u kom će biti organizovan i omogućen pristup i poseta različitim javnim objektima u Novom Sadu, u cilju upoznavanja stanovnika sa arhitekturom objekata pored kojih svakodnevno prolaze i u kojima su boravili, a možda ne obraćaju pažnju na njihove arhitektonske vrednosti.

Raspored dešavanja

Manifestaciju je podržao Departman za arhitekturu i urbanizam.

Za više o programu pratite zvanični facebook i instagram.

Kada ste već ovde, pogledajte i ovo:

Ploče od kamene vune su lagane za ukrajanje i ugradnju, daju visoku paropropusnost, štite od požara ali i zvučno i termički izoluju prostor.

Izolacija stambenog prostora kamenom vunom, pored toga što podrazumeva stvaranje i održavanje optimalne unutrašnje temperature, obezbeđuje i dodatnu zvučnu izolaciju. Saobraćajna buka, glasan govor u komšiluku, ili muzički uređaji, su ono na šta stanari prvo obrate pažnju ukoliko stan nije adekvatno izolovan. Ovakva vrsta buke međutim ne mora da bude prepreka za udobno stanovanje.

Knauf Insulation FKD-S u službi zvučne izolacije

Zaštitne pregrade postavljaju se na zidove i podove stanova kako bi se poboljšala zvučna izolacija.

U zaštiti stanova od buke mogu se primeniti najnovija rešenja od kamene vune proizvođača Knauf Insulation. Zaštitne pregrade postavljaju se na zidove i podove stanova.

Postavljanje na zidove između dva stana vrši se tako što se kamena vuna Knauf Insulation FKD-S debljine 3 cm lepi na giter blok. Ploče se zatim pričvršćuju tiplovima, a nakon toga se nanosi lepak Knauf Klebelspachtel M u dva sloja, u koji se utapa PVC mrežica. Ukupna debljina tog sloja je oko 5 mm. Završna obrada zida je gletovanje i bojenje, kao i kod drugih tipova zidova.

Bez glasnih komšija

Izolaciona svojstva pregradnog zida od kamene vune su značajna. Ne samo što sprečava prodor buke, već i neutrališe zvuk koji nastaje usled rada kućnih aparata, pomeranja nameštaja, pada predmeta na pod ali i glasnih komšija. Na osnovu analize proizvođača, poznato je da ovakva vrsta izolacije, zahvaljujući gustoj, vlaknastoj strukturi materijala, može smanjiti prenos buke za više od 50 dB.

Vodeći računa o tome da su kvalitet i funkcionalnost stanova podjednako značajni, kao i lokacija, Finvest u toku gradnje koristi visokokvalitetnu termoizolaciju, što je potvrđeno kroz energetski pasoš za objekat.

Foto: Finvest, Knauf Insulation

Kada ste već ovde, pročitajte i ovo:

Klikom do kuće! Najveća internet prodavnica u svoju ponudu odnedavno je uvrstila i kućice od transportnih kontejnera.

Nesporna je činjenica da je kompanija Amazon, od 1994. godine kada je prvobitno prodavala knjige onlajn, prošla kroz značajan proces transformacije. Međutim, ko bi očekivao da će ovaj internet gigant danas prodavati i kuće?!

S obzirom da su ponudu kontinuirano dopunjavali u zavisnosti od potreba tržišta, možda ipak i ne treba da čudi činjenica da je Amazon u prodaju pustio i potpuno opremljene kuće malih dimenzija koje su u poslednjih nekoliko godina veoma popularne širom sveta.

Potpuno opremljena kuća od 30 kvadrata prodaje se po ceni od 36.000 dolara. Na tu cenu treba dodati i troškove transporta koji nisu mali.

Kuće koje su proizvod firme MODs International možda nisu vizuelno najprimamljivije, ali veliko interesovanje kupaca pokazuje da Amazon napravio pravi potez jer je tržište gladno malih kuća koje mogu lako da se transportuju na bilo koju lokaciju.

Kuća površine 30 kvadratnih metara, uključujući i ugradne uređaje, košta 36 hiljada, a za transport je potrebno platiti dodatnih 4,5 hiljada dolara. Iako ova cena deluje visoka za naše uslove, to je veoma pristupačno za američke uslove.

Transportni kontejneri

Kako su transportni kontejneri u poslednjih nekoliko godina postali veoma popularan način za pravljenje krova nad glavom, i kompanija MODs International odlučila je da svoju kuću napravi koristeći se njihovom konstrukcijom. Iako je trend korišćenje dotrajalih transportnih kontejnera, oni pri izradi kuće, ipak, koriste samo nove.

Ova mini kuća sadrži sve osnovne električne uređaje, kao i priključke za vodu, kanalizaciju i struju.

Kuća je veoma svedenog i može se reći oskudnog dizajna, ali njihova prodaja na Amazonu pokazaće hoće li u budućnosti biti potrebe za eventualnim funkcionalnim i estetskim korekcijama.

Ako ste zainteresovani, kuću možete kupiti ovde.

Foto: Amazon

Kada ste već ovde, pogledajte i ovo:

Velika linearna klupa s nadstrešnicom ima i ulogu mesta za sedenje, autobuskog stajališta, poligona za decu, ali i barijere koje štite pešake od saobraćaja.

Kada posetite Sremsku Kamenicu, ne možete zaobići centralni gradski Trg Zmaj Jove s obzirom na to da ga preseca važna saobraćajnica koja se spušta do obale Dunava. Prostor trga je zbog intezivnog saobraćaja razdvojen i ne doživljava se kao jedna prostorna celina. Međutim, pobednički tim na konkursu Nova mesta ima rešenje za ovaj problem.

“S obzirom na to da korisnici formiraju ocenu prostora kao zbirku podataka na osnovu dobrih i loših iskustava, možemo da ih razumemo zašto je ta ocena ovde negativna.”, kažu iz pobedničkog tima kojeg čine arhitekte Malina Čvoro, Saša Čvoro, Slobodan Peulić, Maja Medić, kao i studenti Neda Medić i Nebojša Jeremić.

Predložena intervencija u prostor uvodi jedinstven element napravljen od drveta koji je i nadstrešnica i klupa i saobraćajna barijera.

Plato koji je predmet ovog rešenja nalazi se u samom srcu naselja ali je prostor koji ne može da zadovolji potrebe korisnika jer između ostalog nije primereno opremljen niti je bezbedan.

Predložena intervencija u prostor uvodi jedinstven element napravljen od drveta. Velika linearna klupa plus nadstrešnica ugrađeni su u postojeći plato tako da svojim oblikovanjem ali i mestom jasno daje prednost pešaku u korišćenju ovog dela trga. Izduženi prostorni element jasno odvaja pešački od kolskog saobraćaja. U sebi objedinjuje mesto za sedenje, okupljanje, autobusko stajalište, poligon za decu, rasvetno telo ali i saobraćajnu barijeru.

Detalj drvenog elementa

Celovita površina

Parterno uređenje platoa izdiže se na kotu trotoara i odgovarajućim oblikovanjem i uređenjem dodatno ukazuje na korišćenje prostora kao celovite pešačke površine. Izuzetno značajni segmenti platoa, gde se nalaze postojeća stabla platana, likovno su naglašeni posebnim slogom u popločavanju.

Lokacija: Centar Sremske Kamenice

Trg nazad pešacima

Nov sistem osvetljenja, poštovanje prirodnih elemenata i uvođenje novih, skulpturalnih elemenata, kao i prostora za igru dece, učiniće da ovaj važan otvoreni javni prostor u središtu naselja ponudi mogućnost uspostavljanja novih društvenih veza kako bi se korisnik iznova vraćao u njega.

Ovaj rad osvojio je prvu nagradu na konkursu Nova mesta za lokaciju Mesne zajednice Sremska Kamenica a koji je sprovelo Društvo arhitekata Novog Sada. Projekat Fondacije Novi Sad 2021 pokrenuo je proces uređenja malih javnih površina u mesnim zajednicama, a najavljen je kao prvi infrastrukturni projekat predviđen za realizaciju u sklopu Novog Sada kao Evropske prestonice kulture 2021. godine.

Foto: DANS

Kada ste već ovde, pročitajte i ovo:

Inovativni ekološki materijal može da zaštiti objekte od zemljotresa magnitude do 9 stepeni.

Nedavne prirodne katastrofe, kao što su bile uragan na Karibima i razarajući zemljotres u Meksiku, ukazuju na povećanu potrebu za građevinskim materijalom koji će doprineti boljoj sigurnosti objekata, a samim tim i ljudi. Na dobrom tragu je istraživački tim s Univerziteta u Britanskoj Kolumbiji koji je nedavno razvio beton koji se prskanjem nanosi na konstrukciju zidova čineći zgradu sposobnijom da izdrži nepredviđene katastrofe.

Beton napravljen od leteće prašine nanosi se prskanjem na zid koji potom postaje znatno otporniji na zemljotrese.

Materijal je nazvan Eco-friendly Ductile Cementitious Composite (EDCC) i uglavnom se sastoji od industrijskog otpada zvanog leteća prašina. Jedna termoelektrana prosečne snage 210 MW, koja sagoreva ugalj od oko 2.000 tona/dan, sa prosečnim udelom od približno 13 – 18 % pepela, ostavlja 260 do 360 tona pepela/dan (prosečno 310 t pepela/dan). Od toga se oko 70 – 80 % izdvaja kao leteća prašina u elektrofiltru. Upravo njenim korišćenjem umesto cementa može se značajno smanjiti upotreba ovog materijala za čiju se proizvodnju jedne tone u atmosferu izbaci skoro isto toliko tona CO2.

Profesor Nemy Banthia, s Univerziteta u Britanskoj Kolumbiji, ističe da bi se kontinuiranom proizvodnjom ovakvog betona znatno smanjila količina štetnih gasova koji se oslobađaju u atmosferu usled rada cementara.

Prskanjem protiv zemljotresa

Ovaj ekološki proizvod po svojim tehničkim karakteristikama daleko nadmašuje performanse klasičnog betona. Da bi dokazali izdržljivost materijala, istraživački tim je sproveo testiranje na zemljotres magnitude 9 stepeni, koliki je zapravo bio zemljotres koji je 2011. godine pogodio Japan. Rezultati su fantastični!

Pogledajte kako je izgledalo testiranje:

Na snimku iznad, prikazano je kako EDCC nanešen u sloju od svega 10 milimetara može da zaštiti zidove od zemljotresa magnitude 9 stepeni, dok je neojačan zid srušen prilikom primene 65% inteziteta udara, piše Inhabitat.

Rešenje za budućnost

EDCC se već nalazi na tržištu u Kanadi. Potražnja za ovim materijalom je u porastu jer predstavlja znatno povoljnije rešenje u odnosu na velike strukturalne obnove ili dodavanja čeličnih elemenata u cilju ojačavanja objekata u seizmičkom smislu.

Trenutno se pravi projekat ojačanja osnovne škole u Vankuveru kao i dogradnje škole u severnoj Indiji koja je seizmički veoma aktivna.

Foto, video: UBC Civil Engineering Department

Pogledajte tekstove sa sličnom temom:

Kolekcija Lurvig sadrži 62 proizvoda za pse i mačke koji će njihov “težak” život učiniti podnošljivijim.

U prvom obilasku domaće Ikee zapazili smo da nije bilo nijednog proizvoda namenjenih za kućne ljubimce. To nam je delovalo dosta neobično imajući u vidu da godišnja potrošnja na četvoronošce samo u Americi iznosi oko 62 milijarde dolara. Naravno, nismo ni sumnjali da će švedski gigant kad-tad hteti da uzme deo ovog kolača ali nismo mogli ni predpostavljati da će to biti tako brzo.

Prvu Ikeinu kolekciju za kućne ljubimce dizajnirala je Inma Bermudez koja je primetila da na tržištu nema proizvoda koji su dobro dizajnirani ali da se mogu nabaviti po povoljnim cenama. Sve do sada!

Dlake na kauču? Prostirka rešava stvar

Za pse je osmišljena i plitka posuda za hranu koja reaguje na halapljivo konzumiranje i motiviše psa da jede polako.

Prilikom dizajniranja i izrade ove linije nameštaja i opreme, Inma Bermudez radila je u saradnji s veterinarom Barbarom Šefer kako bi bila sigurna da će novi proizvodi biti u skladu s različitim tipovima ponašanja i navikama životinja, piše Dezeen.

Miris gazde

„Važno je koristiti prirodne potrebe i navike životinja, kao što su način na koji spavaju, jedu ili se igraju, kao polaznu tačku za dizajn proizvoda.“, rekla je Inma Bermudez.

Tako je za pse napravljen “krevet poznatog mirisa” koji vlasnicima omogućava da stave svoj komad stare odeće ili ćebe, kako bi ljubimci osećali njihov miris i kada oni nisu kod kuće.

Lekcija za halapljive pse

Za pse je osmišljena i plitka posuda za hranu koja reaguje na halapljivo konzumiranje i motiviše psa da jede polako.

Kućica otporna na kandže

Bez Srbije

Mačke su dobile kućice od izdržljivih materijala koje će podneti njihovo grebanje.

Novi asortiman Ikeinih proizvoda za pse i mačke uključuje i umanjene komade nameštaja iz standardne Ikeine kolekcije kao što je, na primer, sofa Klippan.

Ostatak kolekcije Lurvig uključuje predmete poput povodaca, transportera, četki ali i tunela za igru.

Nas je, naravno, interesovalo da li će kolekcija Ludvig biti raspoloživa i u beogradskoj Ikei. Od predstavnika smo dobili informaciju da je ova kolekcija dostupna samo u manjem broju zemalja, i da “kod nas za sada nije u planu”.

Foto: Ikea

Kada ste već ovde, pogledajte i ovo:

Ovo autobusko stajalište je zelena oaza u gradskoj zoni koje ne troši vodu niti struju.

Arhitekta Admir Marovac iz arhitektonskog studija Tailor osmislio je projekat autobuskog stajališta za Novi Pazar u obliku stabla koje ne samo da je nezavisno od električne mreže već i samo sebe zaliva.

Ideja za ovakvo konkursno rešenje nametnula se sama po sebi. Naime, usamljeno stablo je oduvek bilo utočište putnicima. Pored toga što služi kao orijentir, ono je to i koje štiti od vremenskih nepogoda, a pritom pruža i preko potreban kiosenik. S obzirom na to da je autobusko stajalište predviđeno za gusto naseljenu urbanu zonu, Admirova težnja bila je da interpretira stablo u savremenoj formi kako arhitektonski tako i funkcionalno.

Stablo bi samo sebe zalivalo putem slivnika koji bi sprovodio kišnicu do rezervoara

Kišnica bi se skupljala u rezervoar sa žardinjerom odakle bi rasla loza koja bi prekrila celo stajalište.

Da bi koncept bio kompletan pronađeno je rešenje koje bi omogućilo da autobusko stajalište odiše i životom – i to zelenim sadržajem koje će “novo stablo” održavati samo sebe i na taj način, pored solarnih panela, objekat učiniti samoodrživim. Na krovu stajališta, u granama, postoje slivnici koji će atmosferske padavine odvoditi u skrivenu žardinjeru s rezervoarom iz koje će se loza razgranati kroz perforirani lim koji će dominirati površinom stajališta. Višak vode iz rezervoara će oticati crevom kako bi se navodnjavao zeleni pojas oko stajališta.

Po stajalištu bi raslo zelenilo poput loze ili grožđa

Od zelenila bi moglo biti zasađena bilo kakva loza, zova i druge biljke koje nose plodove.

Presek i osnova

Dimenzije stajališta predviđene projektom su 6×1,5×2,5 metara.

Stajalište puni telefone

Temeljenje stajališta bio se obavilo trakastom temeljnom gredom, glavna konstrukcija bila bi izvedena od čelika ili aluminijuma, dok bi se krov izveo od lima. Osvetljenje stajališta je predviđeno ambijentalnim, skrivenim trakama koje bi se napajale preko fotonaponskih ćelija. Projektom je takođe predviđeno i postavljanje dozni preko kojih bi putnici mogli dopuniti svoje telefone.

Rasveta bi se napajala solarnom energijom

Admir Marovac je ovim rešenjem osvojio drugo mesto na konkursu za projekat autobuskog stajališta u Novom Pazaru. Ono zbog čega je njegovo rešenje posebno interesantno jeste da bi ovakvo autobusko stajalište slalo svim putnicima poruku o ekološkoj svesti i održivom sistemu gradnje.

Kada ste već tu, pogledajte i ovo:

Optička iluzija na podu funkcioniše samo u jednom smeru – to nije slučajno tako!

Nova centrala britanskog proizvođača keramike Casa Ceramica ima veoma zanimljiv pod u ulaznom hodniku. Naime, optička iluzija na podu stvara utisak ulegnuća, a njen zadatak je da uspori posetioce koji ulaze u prostorije. Srećom, forsirana perspektiva radi samo u jednom smeru pa će izlazak iz kompanije biti manje stresan poduhvat.

U razgovoru za Insider, predstavnik kompanije izjavio je da je “ideja bila da se optičkom iluzijom pokaže kako se upotrebom pločica može postići neočekivano.”

Svaka pločica na podu je drugačija

Optička iluzija ne radi pri izlasku iz prostorija ali i dalje izgleda kao da je pod talasast.

Foto: BoredPanda

Kada ste već ovde, pogledajte i ovo:

Promocija časopisa DaNS i panel “Fokus na modernizam” održaće se u četvrtak 19. oktobra 2017. u 19 časova, u Galeriji Artget Kulturnog centra Beograda na Trgu republike 5/I.

Časopis DaNS izlazi u kontinuitetu od 1982. godine, kao jedna od periodičnih publikacija koje su bile karakteristične za društva arhitekata u doba Jugoslavije. Iako je Društvo arhitekata Novog Sada pokrenulo svoj časopis relativno kasno u odnosu na ostale centre tadašnje države (sa renomiranim časopisima iz Beograda, Zagreba, Ljubljane, Sarajeva), DaNS je uspeo da preživi nekoliko promena sistema u kom je izlazio i održi kontinuitet sve do danas, nadživevši svoje savremenike iz doba pokretanja.

Iako je u početku bio više biltenskog karaktera vezanog za lokalno društvo arhitekata, kasnijim rekonceptualizacijama se preorijentisao na magazinsko izdanje koje se obraćalo širem auditorijumu, sa izbalansiranim sadržajem u kom se lokalna arhitektonska produkcija stavljala u kontekst širih dešavanja na sceni.

Najbitniji takav redizajn forme i sadržaja dogodio se sredinom dvehiljaditih godina, pod uredništvom Vladimira Mitrovića, kada je DaNS dobio i svoj najprepoznatljiviji oblik. Tada zacrtan koncept – da svaki broj ima temu, prikaze projekata, polemičke tekstove, eseje, hronike, preglede i najave dešavanja, kao i recenzije aktuelnih publikacija – održao se do danas. Poslednji, 82. broj, koji je izašao u julu 2017. godine, donosi sa sobom novi grafički identitet, autora Vladimira Garboša.

Fokus na modernizam

Tema 82. broja je Fokus na modernizam, na osnovu istoimene izložbe koju je Društvo arhitekata Novog Sada organizovalo marta 2017. u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine. Izložbom je predstavljen izbor najznačajnijih objekata u Novom Sadu u periodu od 1950. do 1970. godine, kroz autorske fotografije Relje Ivanića.

Cilj izložbe, koji je bio da pristupi revalorizaciji arhitektonskog nasleđa iz ovog perioda, preneo se i na ovaj broj časopisa DaNS kao nastavak tema i polemika otvorenih na izložbi. To je učinjeno kroz desetak tekstova koji se bave nasleđem modernističke arhitekture socijalističke Jugoslavije, sa pregledom instanci u kojima je na lokalu otvarana ova tema: u Novom Sadu, Beogradu, Zagrebu, Podgorici, Trogiru i na celom Jadranu. Stoga će se razgovor na promociji časopisa nastaviti i na problematiku pokrenutu u ovim člancima.

Učestvuju: Slobodan Jović, Aleksandar Bede, Jelica Jovanović, Vladimir Mitrović, Bojan Kovačević, Lazar Kuzmanov

Moderator: Danica Jovović Prodanović

Kada ste već ovde, pročitajte i ovo:

“Dobro je znati da projekti na kojima ste vredno radili ali nikada nisu realizovani, mogu imati i drugačiju sudbinu.”

Blade Runner 2049, nastavak kultnog naučno-fantastičnog filma iz 1982. godine, privukao je pažnju i svojim futurističkim građevinama u kojima se odvija radnja. Međutim, izgleda da je nekim arhitektama privukao više pažnje nego ostalim. Naime, na Tviteru su se pojavile fotografije u kojima se vidi neobična sličnost između scena na filmu i projekta španskog arhitekte Barozija Veige iz 2010. godine.

Na problematičnoj slici, koju je tvitnuo filmski dizajner Piter Popken, vidi se skica kancelarije Niandera Wallacea, glavnog negativca u filmu. Kao što je to na Tviteru naglasila Laura Brod, ta skica ima velike sličnosti s projektom neizgrađenog muzeja u španskom gradu Pilona po projektu arhitekte Barozija Veige iz 2010. godine.

#BladeRunner2049 interiors for Wallace's Office pic.twitter.com/89pQ4bx0HE

— Peter Popken (@peterpopkencom) October 6, 2017

Sajt ArchDaily se zainteresovao za ovu neobična sličnost pa je odgovor potražio od njegovog brata Alberta koji je potvrdio da je izvesna kompanija koja je radila na filmu Blade Runner 2049 kontaktirala njihov arhitektonski biro pre godinu i po dana kako bi tražila dozvolu za korišćenje projekta muzeja u filmu. Oni su čak pokazali i modifikovanu verziju građevine koja će se pojaviti u filmskoj sceni, ali Baroziju nije rečeno za šta i za koji deo filma će se ona iskoristiti. Tokom vremena, španski arhitekta je zaboravio na ovo i pomislio je da je scena izbačena iz filma. Ali kada su videli trejler za Blade Runner 2049, obradovala ih je činjenica da je njihov neizgrađeni muzej ipak oživljen na jedan drugi način.

The first image looks like a split image of the Neanderthal Museum competition entry by Estudio Barozzi Veiga architects @MAngel_Arqto pic.twitter.com/MFzvf0kM4n

— Laura Broad (@Laura_Broad95) October 10, 2017

Na pitanje kako mu se čini to što je projekat njegovog muzeja poslužio kao inspiracija za kreiranje jazbine glavnog negativca u filmu, on je odgovorio:

“To je fantastično! Dobro je znati da projekti na kojima ste vredno radili ali nikada nisu realizovani, mogu imati i drugačiju sudbinu. Naš projekat je kroz ovaj film ovekovečen!”

Kada ste već ovde, pogledajte i ovo:

Novo sedište mađarske naftne i gasne kompanije MOL projektovaće čuveni arhitektonski studio Foster + Partners.

MOL Campus, planiran da se gradi u južnom delu Budimpešte, osmišljen je kao održivi objekat koji će biti u prostornom i ekološkom skladu s okolnim parkom.

Predstavljeni objekat sastoji se iz sedmospratne baze okružene šetalištem i parkom, a iz nje se suptilno izdiže kula od 28 spratova – nova najviša zgrada mađarske prestonice!

Ovo je jedinstven izazov da se u isto vreme obezbedi da zgrada zadovoljava funkcionalne potrebe, da prati najviše standarde održivosti ali i da poštuje istorijski aspekt okruženja.

– rekao je Nigel Dancey iz biroa Foster + Partners.

Da bi se uspostavila relaksirajuća atmosfera i na taj način podstakla saradnja među zaposlenima, vegetacija i prirodno osvetljenje prisutni su od podnožja zgrade pa sve do samog vrha kule na čijem poslednjem spratu će biti krovna bašta otvorena za javnost, piše ArchDaily.

Najbliži Fosterov projekat Srbiji

“Kako su kula i bazni deo objekta osmišljeni kao jedinstvena celina, postoji osećaj povezanosti kroz sve kancelarije , kao i bašte koje povezuju spratove.“, rekao je Dancey.

Jedan od ciljeva bio je da se osmisli prostor u kom će se zaposleni osećati prijatno. To je postignuto i tako što će oni imati direktnu vezu sa spoljašnjim okruženjem koje pruža svež vazduh, prirodno osvetljenje i lep pogled na Budimpeštu.

Objekat će koristiti raznovrsne sisteme za održivo pravljenje i korišćenje energije, kao što su fotonaponske ćelije ali i sistemi za prikupljanje i čuvanje kišnice.

Inače, nova najviša kula u Budimpešti ujedno je i Srbiji najbliži projekat čuvenog britanskog arhitekte Normana Fostera. Foster je dobitnik prestižne Pritzkerove nagrade iz arhitektura a njegova dela se najčešće izvode u Britaniji, SAD, Kini, Nemačkoj i drugim razvijenim državama.

Rendering: Foster + Partners

Kada ste već ovde, pogledajte i ovo:

Kako bi bilo lepo da vidimo ovakvo rešenje na novosadskom keju prema Ribarcu, konstatuje arhitekta Nikola Carević.

Minimalista maksimalnog učinka i velikog senzibiliteta, Alvaro Siza je arhitekta koji uzburkava stvarnost i koji donosi tenziju svakim svojim arhitektonskim delom. Svaki detalj je proračunat, a efekti dobijaju potpuno nove dimenzije u prostornim konceptima ovog velikana. Pa ipak, projekat Fondacije Ibere Camargo u Porto Alegreu donosi neke nove momente koji bude pažnju svakog ko je posetio ovo monumentalno delo.

Brazilski grad Porto Alegre ima predivnu krivudavu brdovitu obalu na ogromnoj laguni koja se uliva u Atlantski okean. Zajedno s upečatljivim zalaskom Sunca i obalom, grad definiše svoj identitet. I upravo tu, na kamenim liticama gradskog tesnaca Alvaro Siza gradi svoje muzejsko delo otvarajući novo poglavlje zaposedanja gradske obale.

Pozicija muzeja i arhitektura grupne forme iz tri celine: kafe, trg, izložbeni deo

Arhitektura nikoga ne ostavlja ravnodušnim i istrajno kombinuje krivine s pravim linijama.

Projekat se sastoji iz niza manjih i većih objekata artikulisanih u skladnu celinu grupne forme. Trg/platforma u sredini stvara proračunatu tenziju tranzicije između muzejskog kompleksa i lagune ali i između rastavljenih delova arhitektonske celine – kafea i muzeja. To je jedinstveni vidikovac s koga se sagledava zalazak Sunca ali i artikuliše ulaz u muzej.

Trg koji artikuliše vezu reke sa muzejom

Enterijer: dupla forma, dupla funkcija

Enterijer muzeja koncepcijski postavlja dva različita jezika čime stvara ambijentalnu tenziju. Same rampe i njihova zakrivljenost odgovaraju zakrivljenosti obale dok s druge strane stoji čitav izložbeni kompleks rigidne pravolinijske repetitivne geometrije kao odraz one stare dobre funkcionalne arhitekture. Između ova dva sveta, prirodnog i geometrijskog, arhitekta stvara atrijum koji artikuliše obe celine.

Osnova 3. sprata i koncept prožimanja organskih i geometrijskih prostora. Foto: Nikola Carević

Upravo zbog ovog ambigviteta, dvojnosti forme i funkcije, enterijer donosi snažne emocije. Arhitektura nikoga ne ostavlja ravnodušnim i istrajno kombinuje krivine s pravim linijama po vertikali i horizontali unoseći nove vizure i planove tokom kretanja po muzeju.

Koncept prožimanja rampi i galerija ujedinjenih i artikulisanih u vertikalnom atrijumu. Foto: Nikola Carević

Rampe imaju prozore kojima arhitekta ostvaruje funkciju vidikovca i kontakta sa gradom i lagunom dok sa druge strane nizom definisanih pravolinijskih prostorija u nizu Siza stvara idealnu funkcionalnost za sagledavanje izložbi.

Svaki detalj je proračunat – svetlo, rukohvati, ventilacijski duktovi i eksponati koji posetiocu stvaraju interesantan, upečatljiv doživljaj.

Rampe. Foto: Nikola Carević

Rampe imaju prozore kojima arhitekta ostvaruje funkciju vidikovca i kontakta sa gradom i lagunom.

Monumentalni prostori se vizuelno mešaju jer je ceo prostor, i pored svoje funkcionalno formalne dvojnosti, atrijumom spojen u jedan jedinstveni prostor pa se sagledavanjem svih izložbenih nivoa s najviše tačke kontinuirane rampe zaokružuje poseta muzeju. Arhitekta stvara taj kalkulisani vizuelni spektakl koji i posle izlaska iz zgrade ostaje urezan u mentalnu mapu.

Panorama grada sa rampi muzeja. Foto: Nikola Carević

Otvorena pitanja

I pored svog svetskog izgleda i pedigrea zgrada kao urbani koncept poseduje par nedostataka koji mi kao lokalcu padaju na pamet.

Rampe nisu iskorišćene za kontakt zgrade sa zaleđem pa je tako muzej potpuno odsečen od urbane pozadine. Da li zbog Sizinog koncepta litice ili zbog nemogućnosti gradskih vlasti da stvore zakonske osnove za ovu vezu muzeja i grada, zaleđe ostaje neiskorišćeno i neka pešačka ulica u perspektivi je ostala samo pusta želja stanovnika? Možda su monumentalne rampe mogle biti iskorišćene kao neka lokalna ulica koja bi spajala brdo s rekom, kojom bi se spuštali obični prolaznici a ne samo posetioci muzeja?

Bez povezanosti s rekom

Veza s rekom je ostala presečena velikom i prometnom avenijom koja je u ovom delu grada komotno mogla da se spusti ispod zemlje na mestu postojeće velike podzemne garaže.

Žal za tim javnim trgom, koji direktno izlazi na reku, dobio je na značaju s obzirom da ovaj dvomilionski brazilski grad nema mnogo tačaka kojima se lepa, dugačka i krivudava obala približava građanima. Samim tim svaka nova veza je od velikog značaja za ambijentalni doživljaj i korišćenje lagune.

Pozicija muzeja. Foto: Valery Pugatch

Rešenje za Novi Sad?

Pa ipak, kako bi bilo lepo da vidimo nešto ovako slično na novosadskom keju prema Ribarcu. Neko svetsko ime i potpisanu arhitekturu koja bi odskočila… Obala bi dobila nove reperne tačke a bicikli bi se kotrljali od novog Žeželja do starog brodogradilišta na Ribarcu omađijani novim sadržajima na reci. Pusti snovi ili…?

Naslovna fotografija: Nelson Kon

O autoru teksta

dr. arh. Nikola Carević, profesor je na Pontifícia Universidade Católica do Rio Grande do Sul u Brazilu. Radio je u jednom od najznačajnijih arhitektonskih biroa današnjice – Toyo Ito

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

Nakon nedavnog uspostavljanja saradnje sa Šeratonom, MK Group preuzeo i hotel Kempinski Adriatic s pet zvezdica kod Umaga.

Austrijska kompanija HETA, zajedno sa kompanijama HETA Beteiligungen GmbH i Istrian Hotels, članicom MK Group, potpisala ugovor o prodaji 100% učešća u svim kompanijama Skiper grupe.

Istrian Hotels je dostavila najbolju ponudu na međunarodnom tenderu za kupovinu ovog luksuznog kompleksa na Jadranu, koji je završen krajem septembra ove godine. Očekuje se da svi poslovi oko transakcija budu završeni u narednim nedeljama, nakon čega će MK Group u svom portfoliju imati još jedan hotelski kompleks.

Kempinski Adriatic

Kupovinom prestižnog Skiper Resort u Istri, MK grupi pripao je hotel Kempinski Adriatic sa 5 zvezdica nedaleko od Umaga.

„Kao jedna od vodećih hotelskih kompanija u regionu, Istrian hotels, koja se nalazi u sklopu MK Group, shvata koliko je važno regionalno povezivanje. Mi smo ozbiljan investitor koji u svom portfoliju ima 7 hotela sa 4 i 5 zvezdica, a kupovinom ovog prestižnog hotela na hrvatskoj obali ćemo svakako još više podići nivo hotelskih i ugostiteljskih usluga. Kupovinom prestižnog Skiper Resort u Istri, gde potpada i hotel Kempinski Adriatic sa 5 zvezdica, kao i nedavnom saradnjom sa hotelskim brendom Sheraton dodatno ćemo učvrstiti našu poziciju na tržištu i smatram da ovo predstavlja značajan korak ka ostvarenju naših ciljeva u pravcu stvaranja snažne regionalne hotelske kompanije koja će uvezivati biznise na najatraktivnijim lokacijama i upotpunjavati se međusobno sa već postojećim karikama u sistemu”, izjavio je Nikola Avram, direktor grupacije hotela koje posluju u okviru MK sistema.

Kompleks Skiper Resort u Istri

Kada ste već ovde…

Crna Gora će za četiri godine dobiti luksuzni hotelski kompleks koji će biti smešten u Nacionalnom parku Skadarsko jezero.

Nakon uspešnog Porto Montenegra, naše južne komšije prave novi ambiciozni projekat vredan 160 miliona evra. U prelepom jezerskom krajoliku, niče turistički kompleks dugačkog imena The Oberoi Luxury Resort and Spa Skadar Lake Montenegro An Eco Resort s luksuznim hotelom sa 51 apartmanom, površine od 80 do 300 metara kvadratnih, kao i 30 vila za iznajmljivanje.

Pogledajte kako će izgledati ovaj turistički kompleks na Skadarskom jezeru:

Turistički kompleks gradiće Montenegro Resort Company i italijanska građevinska kompanija Pizzarotti, koji su i vlasnici, dok će hotelom upravljati indijska Oberoi grupa, piše Antena M.

Očekuje se da će izgradnja početi u prvoj polovini 2018. Očekivani rok završetka gradnje je kraj 2022. godine. Kada bude izgrađen, Luxury Resort and Spa otvoriće vrata za zaposlenje 200 lokalnih ljudi, a ta brojka iznosiće i 300 tokom glavne sezone.

Pozicija kompleksa na jezeru

Italijani i Indijci

Pored novog imena rizorta, koji je do sada bio poznat kao Porto Skadar Lake, predstavljen je i novi investitor u projektu, Pizzarotti Group. Italijanska kompanija sa preko 100 godina tradicije i iskustva posluje u 17 zemalja, a u Crnoj Gori pored novog rizorta gradi i Porto Novi u Kumboru.

Biserom predivnog Nacionalnog parka Skadarsko jezero upravljaće indijski hotelski lanac The Oberoi Group. U 2015. i 2016. godini čitaoci prestižnog časopisa za putovanja Travel and Leisure izabrali su Oberoi Group za najbolji svetski hotelski brend.

Foto: Youtube screenshot

Kada ste već tu, pogledajte i ovo:

Jeste li se već preuzeli vašu besplatnu člansku kartu biblioteke? Ukoliko niste, propuštate zaista velike pogodnosti!

Sajt Internet Archive je najveća onlajn biblioteka koja nudi korisnicima mogućnost da besplatno pozajme knjigu na 14 dana. Na raspolaganju je više od 2.000 knjiga iz arhitekture od priznatih autora kao što su Reyner Banham, Walter Gropius, Ada Louise Huxtable ili Jonathan Glancey, koje su čitaoci širom sveta dostupni na jedan klik. Dobro, nije baš jedan ali je procedura registracije i preuzimanje veoma jednostavna.

Besplatna članska karta je sve što vam treba da biste čitali knjige preko Archive.org interfejsa.

Sve što treba da uradite da biste preuzeli knjigu jeste da posetite sajt Archive.org, ukucate svoju email adresu, korisničko ime i lozinku. Složite se sa uslovima korišćenja, i voilà – poslali ste član biblioteke!

Članska karta je sve što vam treba da biste čitali knjige preko Archive.org interfejsa. Ukoliko biste radije preuzeli knjige u PDF-u i čitali ih na telefonima ili tabletima, potrebno je da preuzmete Adobe Digital Editions (dostupan i za Windows i za Mac). Ovaj softver je takođe besplatan. Ukoliko vam je potrebna pomoć oko ove procedure, pomoć možete pronaći ovde.

A ovo su neke od knjiga koje iz bogate ponude izabrao ArchDaily:

The new architecture and the Bauhaus, Walter Gropius

Modern architecture; the architecture of democracy, Vincent Scully

From Bauhaus to our house, Tom Wolfe

An introduction to modern architecture, J.M. Richards

The story of architecture, Jonathan Glancey

The oral history of modern architecture: interviews with the greatest architects of the twentieth century, John Peter

Theory and design in the first machine age, Reyner Banham

Three American architects: Richardson, Sullivan, and Wright, 1865-1915, James F O’Gorman

Scope of total architecture, Walter Gropius

Pier Luigi Nervi, Ada Louise Huxtable

Louis Sullivan, Albert Bush-Brown i Donald D. Walker

Gaudi, Ignasi Solà-Morales Rubió; Francesc Català Roca

Landmarks of twentieth-century design: an illustrated handbook, Kathryn B. Hiesinger and George H. Marcus

Twentieth-century American architecture: the buildings and their makers, Carter Wiseman

Sixteen acres, Philip Nobel

A Dictionary of Architecture and Landscape Architecture, James Stevens Curl

Site design and construction detailing, Theodore D. Walker

Stairs, steps, and ramps, Alan Blanc

Ukoliko želite da pristupite knjižari sa više od 2.000 knjiga o arhitekturi, to možete učiniti ovde.

Foto: Syd Wachs, Unsplash

Kada ste već ovde, pogledajte i ovo:

Pogledajte kako je bogat kolorit imao uticaj na slavne arhitekte širom sveta.

Upotreba boja u arhitekturi je večita tema oko koje se arhitekte često glože. Dok većina ljudi arhitekte vidi kao ljude u crnom, jer su u oblačenju pa i u praksi uglavnom orijenitisani na sveden kolorit, istorija nam potvrđuje da postoje arhitekte koji smelo koriste bogatu paletu boja, koji se ne plaše da se s njom igraju, već dapače dopuštaju da ih ona inspiriše.

Istorija nam potvrđuje da postoje arhitekte koji smelo koriste bogatu paletu boja i koje se ne plaše da se s njom igraju.

Pogledajte kojih je to sedam arhitekata iz prošlosti ali i sadašnjosti čiji je rad prepoznatljiv baš po smeloj upotrebi bogatog kolorita.

Antoni Gaudi (1852 – 1926)

Poznat kao lider katalonskog modernizma i pravca ar nuvo, Gaudijev rad karakteriše prisustvo mnoštva tradicionalnih dekorativnih tehnika poput vitraža, keramike i kovanog gvožđa koje je koristio kako bi izveo njegove ekscentrične forme. Gaudija je inspirisala priroda, religija ali i mitologija i zato je boja, kao neizbežni aspekt, prisutna na njegovim projektima poput Kuća Visens, El Capricho, Kuća Batljo, kao i čuveni živopisni Park Gvelj, piše ArchDaily.

Kuća Visens, Foto: Flick user Paul Hudson

Luis Baragan (1902 – 1988)

Iako se Baragan veoma često koristio izrazito kontrastnim bojama, njegova dela nisu neprijatna za gledanje. Baš naprotiv! Baragana je inspirisala kultura regije i okolni pejzaži pa se tako na njegovim projektima mogao videti spoj roze i narandžaste, zelene i ljubičaste, jarko crvene i plave, kao i intezivno korišćenje jedne boje, kao što je primer s jarko žutim koridorom.

Majkl Grejvs (1934 – 2015)

„Ja volim Borominija i želim da osetim bogatstvo te arhitekture i u mojim radovima, ali ako moraš da obojiš sve u belo i napraviš ga ravnim, u čemu je onda poenta?“, izjavio je jednom prilikom Grejvs i izneo svoje mišljenje o razigranoj formi i prisustvu boje u arhitekturi.

Teo van Dusburg (1883 – 1931)

Kao samouki arhitekta, slikar i osnivač pokreta De Stajl, Dusburg se trudio da svoju ideju o “bojama s puno energije” ostvari kroz prostore koje je projektovao zajedno s ostalim dizajnerima, što je i uspeo na projektu Café l’Aubette. Dusburg se u ovom prostoru uspešno igrao preplitanja površina sa smenom tonova boja, kontrastnim uglovima, horizontalnim i vertikalnim elementima kao i samom geometrijom prostora.

Piter Kuk (1936)

Ka pripadnik avangardne arhitektonske grupe Archigram, Piter Kuk je u svojim projektima inspirisan tehnologijom ali i neofuturizmom. Osim što njegove projekte karakteriše živopisna forma, neizbežno je i prisustvo bogatog kolorita.

Ričard Rodžers (1933)

Objekti Ričarda Rodžersa se mogu opisati kao živopisna dela inspirisana savremenom tehnologijom. Njegovo, verovatno, najpoznatije delo Centar Žorž Pompidu, na prvi pogled izgleda kao pravougaona struktura prekrivena šumom šarenih cevi. Međutim, ako se bolje zagledate videćete da primena boja ima veoma smislenu šemu. Plava boja korišćena je za ventilaciju, zelena za vodovodne instalacije i protivpožarni sistem, žuta i narandžasta za struju, dok je crvena namenjena za liftove i stepenište.

Rikardo Bofil (1939)

Objekti Rikarda Bofila poput zgrade El Sargazo, Gaudi District, Kafka Castle, Xanadu i La Muralla Roja često se opisuju kao nadrealistički. Bofilovi objekti uglavnom su izvedeni u jednoj boji ali tako da ona bude u kontrastu s okruženjem.

Zainteresovani za boju? Preuzmite besplatne Ikeine bojanke za smirivanje živaca ovde.

Naslovna fotografija: Centar Žorž Pompidu, Foto: Flick user: fmpgoh

Kada ste već ovde, pogledajte i ovo:

Projekat nazvan Savage Ground dokazuje koliko kvalitet odabranih materijala i luksuzna rasveta utiču na konačan izgled prostora.

Svaki detalj u vili Kozin u Ukrajini, izveden pod dirigentnom palicom biroa ROSKO Family Design, prenosi posebnu emociju: mermerni stubovi predstavljaju snagu i moć, kristal reflektuje čistoću i suptilnost, dok zlato simboliše neiscrpnu energiju i toplotu. Zbog toga je i nas u redakciji ovaj enterijer zainteresovao pa vam ga stoga ekskluzivno donosimo na portalu Gradnja.rs.

Koristili smo principe simetričnog aranžiranja elemenata u prostoru, a njih smo kombinovali s modernim enterijerskim detaljima.

– kažu dizajneri iz biroa ROSKO Family Design.

“Korišćenjem više izvora nežne svetlosti naglasili smo centralne detalje u sobama i pritom stvorili kontrast tamnih i svetlih tonova kako bi se dobio harmonična paleta boja u enterijeru”, dodaju oni za naš portal. Dnevna soba vizuelno je podignuta i originalnim slikama Katarine Severac.

Akvarijum u podu

U ulaznom hodniku je upotebljeno toplo svetlo koje se reflektuje o mermerni pod kako bi se stvorila elegantna i nežna atmosfera. Kristalni lusteri s pozlatom daju enterijeru utisak luksuza i odmah stavljaju do znanja u kakvu ste vilu ušli.

Ulazni hodnik krasi još jedan nesvakidašnji element – akvarijum u podu. Posebna pažnja posvećena je sigurnosti i održivosti ovog elementa jer se preko njega može hodati. Dovoljno debelo staklo na akvarijumu omogućava sigurne korake iznad glava ribica.

Lebdeći stubovi

Stubovi obloženi sivim mermerom naglašeni su rasvetom iz njihovih baza pa zato deluju kao da lebde u vazduhu. Takođe, na same stubove je okačena zidna lampa Brubeck XL Wall Lights od DelightFulla u zlatnoj boji. Uloga stubova je da ostave upečatljiv utisak na posmatrača ali i da razdvoje dnevni boravak od trpezarije koja se nastavlja u prostoru.

Vatra i cveće

Dnevnom sobom dominira i kamin koji dodatno utopljava enterijer. On je oivičen elegantnom sivom konstrukcijom i visilicama koje se spuštaju s plafona. Zid iznad kamina obogaćen je dekorativnim panelom sa cvetnim motivima.

Velika visina prostora omogućila je smeštanje šik lustera portugalskog brenda Luxxu napravljenog od mesinga i kristala. On zajedno s ogromnim prozorima omogućava da svetlo okupa taman nameštaj i mermer i učini ih vibrantnijim.

Zid u somotu

Za razliku od hladnijeg prijemnog dela, spavaći blok je daleko topliji i ušuškaniji. Zid u roditeljskoj sobi obložen je somotom, dok je sivi krevet u savršenom kontrastu s prljavo roze noćnim stočićima i tepihom u boji kafe. Sobom dominira i velika podna lampa koja se nadvija nad celim prostorom.

Preko puta kreveta je televizor koji je okačen o zid ukrašen floralnim motivima. Kako bi se u sobu unelo malo renesansnih motiva, na komodu je postavljena bista Miloske Venere u belom kamenu.

Draperi na ogledalu

Zanimljivo je i ogledalo u tamnijoj boji koje je postavljeno naspram prozora u visini celog zida i koje je takođe pokriveno draperijama. Zapravo, ogledalo je samo front velikog garderobera.

Foto: ROSKO Family Design

Kada ste već ovde, pogledajte i ovo:

Ova grdosija stiže nam, naravno, iz Kine!

Hibridni električni automobili uveliko su našim ulicama, a njihova glavna prednost je što smanjuju potrošnju goriva pa samim tim i utiču na bolje ekološko stanje naše planete. Međutim, nekoliko kineskih kompanija sada žele da istu tehnologiju primene i na mašine koje se koriste u građevinskoj industriji. EDI i Shannxi Automotive su se udružili kako bi napravili prvi kamion s mešalicom za beton na hibridni pogon, piše BusinessWire.

Rezultat je kamion težak 32 tone koji do gradilišta stiže sa smanjenom emisijom ugljen-dioksida u atmosferu.

Nije tajna da se Kina suočava s ogromnim problemom zvanim zagađenje vazduha. Stoga su zvaničnici osmislili program koji bi podstakao ubrzani prelazak većih vozila (kao što su autobusi i kamioni) s klasičnih motora na elektropogon. Elektrohibridni motor PowerDrive kompanije EDI, kojeg ugrađuju brojni proizvođači autobusa i kamiona, sada će se naći i u ponudi kompanije Shaanxi Automotive.

Beton na struju

EDI-jev motor PowerDrive 8000 PHEV zajedno s interfejsom PowerSuite biće ugrađeni u Shaanxi Automotiveov automikser klase 8. Rezultat će biti grdosija teška 32 tone koja ne samo da će moći da se preveze do gradilišta na električnu energiju već će i napajanje mešalice biti na elektropogon što eliminiše potrebu da kamion radi, i troši gorivo, dok se beton meša.

Iz kompanije EDI navode da je testiranje hibridnog automiksera pri kraju, i da će kamion s mešalicom za beton biti spreman za akciju u narednih nekoliko meseci. Veruje se da će ovakav kamion na najbolji mogući način demonstrirati potencijale njihove PowerDrive tehnologije koja ima za cilj da smanji emisiju štetnih gasova u atmosferu.

Foto: BusinessWire