Nagradu za najkvalitetniju internet prezentaciju osvojio je londonski arhitektonski studio David Miller Architects.

Organizacija Archiboo bavi se ocenjivanjem kvaliteta arhitektonskih firmi, organizacija, pa i njihovih sajtova. Osnivač veb nagrada, Amanda Baillieu, pokrenula je ovu organizaciju s namerom da se istaknu arhitektonske kompanije koje na kreativan način koriste internet, a sve u cilju kako bi se i ostali podstakli na učine isto.

Najbolji arhitektonski sajt: David Miller Architects

Nagradu za najbolji sajt 2017. godine osvojili su David Miller Architects, a žiri je njihovu stranicu ocenio kao “čistu, modernu i sveobuhvatnu”.

Pored toga što su poneli laskavu titulu najbolju stranice, David Miller Architects osvojio je i nagradu za najbolju upotrebu tehnologije, piše Dezeen.

“Ovo je veoma dobro organizovan, koncizno dizajniran sajt s korisnim informacijama i lepo uspostavljenim balansom između ljudi i zgrada.”, istakao je žiri.

Nagrade su dodeljene u deset kategorija, uključujući i nagradu za najbolju naslovnu stranicu, koja je dodeljena britanskoj firmi Gillespies.

Najbolji homepage: Gillespies

Studio Sarah Wigglesworth Architects osvojio je nagradu za najbolji vizuelni dizajn, a sudije su za njihov sajt istakle da “prikazuje prelepe slike kroz fino osmišljenu priču i intuitivnu navigaciju”.

Najbolji dizajn: Sarah Wigglesworth Architects

Firma Ackroyd Lowrie osvojila je nagradu za najbolju primenu inovacija na sajtu i korišćenje virtuelne realnosti. “Ovo predstavlja budućnost,” rekao je žiri za sajt firme Ackroyd Lowrie.

Dobitnici Archiboo Web Awards proglašeni su na Festivalu dizajna u Londonu koja je održana prošle nedelje. Na takmičenju je bilo 250 prijavljenih sa sajtovima iz celog sveta.

Kada ste već ovde, pogledajte i ovo:

• Najposećeniji sajtovi iz oblasti arhitekture i građevinarstva
• 7 sajtova koji će arhitektama olakšati život
• 10 pitanja za urednika Happy Interior Bloga

Ne, ovo nije atelje Oskara Kokoške…

Videli smo već primere pretvaranja štala u prostore za život, ali je ovo prvi put da čujemo da neko adaptira kokošinjac u kuću. Na ovu ideju došao je jedan umetnik u predgrađu Berlina koji je poželeo da svoj atelje smesti baš u ovaj objekat. U pomoć je pozvao Büros für Konstruktivismus čije arhitekte su zadržale originalnu fasadu pilićarnika ali su zato unutra, naravno, sve promenili tako da se dobije topao enterijer okupan svetlom. A i kokoške vole toplo…

Ceo enterijer, uključujući originalni dimnjak i čelične grede obloženi su drvetom bora.

Kokošinjac je podignut odmah posle Drugog svetskog rata u dvorištu porodične kuće. U pitanju je jednostavan dvovodni objekat koji je odlično služio svojoj svrsi ali je vremenom “pomalo” oronuo. Međutim, arhitekte Sandra Bartoli i Silvan Linden odlučile su da zadrže ovaj rustični izgled objekta, a da u enterijeru naprave potpunu kontru.

Stoga je originalna fasada objekta zadržana dok je unutrašnjost transformisana u prostor otvorenog plana kojem dominira tekstura bora kao i novoformirani mezanin. Originalni dimnjak i čelične grede takođe su obložene borom čime je stvoren neobičan enterijer koji odiše minimalizmom ali i toplinom, piše Dezeen.

Golubiji prozor

Prirodno svetlo probija se kroz prilično velike staklene otvore u fasadi. Stepenice, čija gazišta služe i kao prostor za odlaganje stvari, vode do mezanina gde je nekada bilo potkrovlje u kojem su se čuvali golubovi. Vrata za golubove adaptirana su u trouglasti prozor s kojeg se pruža pogled na baštu i drveće.

Ako je dobro za kokoške, dobro je i za ljude! Ili obrnuto…?

Foto: Büros für Konstruktivismus

Kada ste već ovde, pogledajte i ovo:

• Štala na Ibici stara 200 godina pretvorena u šarmantni apartman
• Štala napravljena na kući od upotrebljenih železničkih pragova
• Kako je od štale u Španiji nastala savremena vila

Ukoliko želite da kreativno skockate plafon u vašoj dnevnoj sobi, radnom prostoru ili ugostiteljskom objektu, elastični plafoni vam nude neograničene mogućnosti.

Dosadili su vam jednostavni plafoni koji nemaju ni trunke mašte ili razigranosti? Na tržištu se već izvesno vreme vladaju elastični plafoni koji svojom tehnologijom dozvoljavaju neslućene mogućnosti u dizajnu. Pored toga što možete birati boju plafona, na raspolaganju su vam čak i različite teksture kao što je, na primer, plavo nebo. Koliko elastični plafoni omogućavaju pojedincu da pokaže svoju kreativnost, svedoče i sledeći primeri iz prakse.

Plafoni se prave u preko 300 nijansi koje se svrstavaju u lak, mat i bordurnoj formi.

Elastični plafoni predstavljaju, zapravo, vrlo čvrstu PVC foliju, koja se specijalnim postupkom navlači na pripremljenu konstrukciju, ram, koji se potom montira na bazni plafon ili po obodu prostora gde se planira montaža. Kao rezultat, dobija se idealno ravna i jednoobrazna plafonska površina.

Elastični PVC plafoni uspešno, brzo i bez prljavih radova, sakrivaju sve defekte i neravnine baznih plafona, kao i kompletan vidni razvod elektro i svih drugih vrsta instalacija.

Vodootporna i nepromočiva folija izdržava čak do 100 litara vode po metru kvadratnom, tako da se, na ovaj način, zauvek rešava problem iznenadnih “potopa” nesavesnih komšija, kao i problem buđi i plesni u sanitarnim prostorijama.

Moguće je uraditi crtež ili 3D forma na plafonu po specijalnoj narudžbini kupca.

Zbog svoje plastičnosti, dozvoljavaju da se realizuju smele dizajnerske zamisli uz izuzetno skladno uklapanje i dopunu sa drugim delovima enterijera, posebno, gipsanim elementima.

Plafoni se prave u preko 300 nijansi koje se svrstavaju u lak, mat i bordurnoj formi. Moguće je uraditi crtež ili 3D forma na plafonu po specijalnoj narudžbini kupca. Mogućnosti su zaista velike kao što se vidi i na ovim slikama.

Kontakt

Više informacija potražite na sajtu www.elasticniplafoni.com, telefone: 064/35 107 35 i 061/69 140 51 ili mejlom na miric.aleksandar@gmail.com

Renomirani danski proizvođač krovnih prozora je svoju godišnjicu postojanja u našoj zemlji rešio da proslavi na veoma zanimljiv način.

Kompanija VELUX poznata po proizvodnji krovnih prozora, bez kojih ne može da se zamisli nijedno potkrovlje, proslavlja svojih prvih 20 godina poslovanja u Srbiji, a ovaj veliki jubilej obeležiće poklonima iznenađenja.

Naime, u 20 opština s najvećim brojem prijava do 5. oktobra 2017. VELUX karavan će organizovati Dane otvorenih vrata kada će i podeliti vredne poklone.

VELUX svojim karavanom slavi 20 godina poslovanja u Srbiji

Prijavite se do 5. oktobra kako biste osigurali da VELUX karavan prođe i kroz vašu opštinu.

Sve što treba da uradite kako biste osigurali da i kroz vašu opštinu prođe VELUX karavan i osvojite vredne poklone, jeste da se prijavite na ovoj adresi.

Imate stare i dotrajale krovne prozore za zamenu? Ovo je idealna prilika da ih zamenite!

Spisak opština i lokacija na kojima će VELUX organizovati Dane otvorenih vrata, tokom kojih će biti organizovane besplatne konsultacije ali i deljenje poklona s brojnim iznenađenjima, biće objavljeno ovde.

Više informacija o akciji VELUX karavan pronađite na www.velux.rs.

Proces uređenja javnih prostora pod nazivom Nova mesta, dobio je i svoje prvo finale.

Na konferenciji za medije održanoj u Svečanoj sali Gradske kuće u Novom Sadu, na kojoj su se javnosti obratili Darko Polić, predsednik žirija i član Radne grupe za infrastrukturu i kapitalna ulaganja i Slobodan Jović predsednik Društva arhitekata Novog Sada, proglašena su najbolja i nagrađena arhitektonsko-urbanistička rešenja.

Sremska Kamenica

Pobedničko rešenje Sremska Kamenica

Za arhitektonsko rešenje na lokaciji Sremska Kamenica, prvu nagradu dobila je grupa autora: Doc dr Malina Čvoro, d.i.a., Doc dr Saša Čvoro, d.i.a., Slobodan Peulić, d.i.a., Maja Medić, student, Neda Medić, student, Nebojša Jeremić, student.

Za istu lokaciju pohvaljena su dva rada: studenta Đorđa Ilića, i grupe autora: Dragan Marinčić, Aleksandra Marinčić, Ana Gojković.

Telep, Novi Sad

Pobedničko rešenje Telep

Arhitektonsko rešenje predloženo za otkup sa preporukom za realizaciju za lokaciju Telep, poslala je organizacija iz Republike Srpske, Polygon workshop: Emina Alić, Jasmin Sirčo, Berina Šahinović-Sulejmanović i Adina Šahinović.

Prva nagrada za istu lokaciju dodeljena je Tijani Miljić, a pohvale su dobili Fedor Jurić i Albert Topić, kao i Jovana Laketić i Sanja Đurđević.

Kovilj

Pobedničko rešenje Kovilj

Projekat odabran za otkup za lokaciju Kovilj sačinila je grupa autora: Janja Franeta, Veljko Ćirić, Bojana Puzić i Natalija Ristanović, dok je prvu nagradu dobio projekat Jelene Jelačić, Tijane Radovanović, Alekse Bekića i Pavla Nikolića.

Pohvala za realizaciju preuređenja anketne zone lokacije u Kovilju dobila je grupa autora: Marijana Simić, Vesna Trbić, Ivan Simić, Olivera Petrović, Tihomir Dičić i Kristina Verušeski, a pohvaljen je i rad Igora Rajkovića.

Detelinara, Novi Sad

Pobedničko rešenje Detelinara

Za lokaciju Detelinara za otkup je odabran rad Đorđa Ilića, prvu nagradu dobili su Fedor Jurić i Albert Topić, a pohvaljen je tim autora: Janja Franeta, Veljko Ćirić, Bojana Puzić i Natalija Ristanović.

Nagrada publike

Nagrada publike

Nagrada publike, odnosno Novosađana koji su glasali, pripala je Miljani Janković i Neveni Kunčak za lokaciju Detelinara.

Model za uzor

Samu metodologiju korišćenu u projektu Nova mesta obrazložio je Darko Polić i naveo da su sprovedeni postupci anketiranja, ispitivanja putem fokus grupa, javnog pozivanja, primanja pristiglih radova, rada žirija i selekcije i vrednovanja radova, a ono što sledi jeste realizacija tj. sređivanje javnih prostora. Pored toga, Polić je napomenuo da je ovo model koji je prvi put na ovaj način sproveden u Novom Sadu i Srbiji iz ugla struke i proglasio pobedničke radove.

Slobodan Jović iz Društva arhitekata Novog Sada govorio je o uključenosti udruženja DANS u proces stvaranja Novih mesta, kao i načinu sprovođenja konkursa. Jović je podsetio prisutne da su članovi žirija činile istaknute arhitekte i urbanisti iz Srbije i regiona: dr Darko Polić, dipl.inž.arh., doc. dr Pavle Stamenović, dipl.inž.arh., doc. dr Rene Lisac, dipl.inž.arh., Vera Golubović, dipl.inž.arh. i sociolog, i Dejan Mitov, dipl.inž.arh.

Jović je izrazio veliko zadovoljstvo što je stigao zavidan broj predloga iz zemalja u regionu i time podigao značaj celog procesa odabira i selekcije. Jović je naveo i da je ukupan broj radova pristiglih na konkurs iz zemlje i regiona 57.

Brojna uređenja i rekonstrukcije javnih prostora, takozvanih Novih mesta za susrete građana i priređivanje kulturnih sadržaja, deo su priprema za 2021. godinu kada će Novi Sad biti Evropska prestonica kulture.

Foto: Novi Sad 2021

Kada ste već tu, pogledajte i ovo:

• Festival kulture prostora u Novom Sadu od 29. septembra do 1. novembra
• Novi Sad dobio mapu raskopanih ulica
• Kulturne stanice Svilara i Novo Naselje za Novi Sad 2021

Ant Studio iz Nju Delhija napravio je klima uređaj koji ne troši struju što je veliki korak napred u cilju borbe protiv nesnosnih vrućina u Indiji.

Ovaj klima uređaj je sve samo ne produkt vrhunske tehnologije. Zapravo, to je rudimentarni aparat koji se oslanja na moć hlađenja isparavanjem, a izgleda kao saćasta struktura.

Kada voda prolazi kroz kupaste cevi napravljenih od gline, snižava se temperatura okolnog vazduha. I sve to prirodno, bez ijednog potrošenog kilovata!

Porozne kupe od terakote apsorbuju vodu koja potom lagano curi po spoljašnjem omotaču gde isparava i hladi vazduh.

Iako ovaj klima uređaj deluje praistorijski, njen oblik i veličina zapravo su dobijeni naprednim kompjuterskim analizama i savremenim tehnikama kalibracije.

Kada voda teče niz strukturu – dovoljno je da ovlaži cevi jednom ili dvaput dnevno – procesom isparavanja postepeno se snižava temperatura okolnog vazduha. Porozne kupe od terakote apsorbuju vodu koja potom lagano curi po spoljašnjem omotaču gde isparava i hladi vazduh. Voda koja se sliva niz instalaciju i otiče u bazu pritom stvara i veoma lep efekat slapa.

Princip hlađenja

Što toplije, to bolje radi

“Ovaj eksperiment pokazao se veoma funkcionalnim. Daljim usavršavanjem otvoriće se nove mogućnosti za njegovo integrisanje u sisteme za rashlađivanje objekta. Pritom i izgleda kao jedno lepo umetničko delo”, kaže Monish Siripurapu, osnivač Ant Studija, za ArchDaily.

Prirodni klima uređaj može da temperaturu preko 50 stepeni snizi na manje od 36C u okolini instalacije, odnosno, na 42C u prostoru gde je instalirana. U suštini, što je toplije to ova klima bolje radi.

Rešenje za budućnost?

Prirodni klima uređaj deo je modernizacije i ulepšavanja fabričkog okruženja indijske kompanije DEKI Electronics. Zahvaljujući svom saćastom obliku, ova klima deluje veoma interesantno, a njena veličina i pojava podsećaju sve nas na to se trebamo okrenuti prirodi koja verovatno ima sva rešenje za naše probleme.

Foto: © S. Anirudh

Kada ste već ovde, pogledajte i ovo:

• Kišnica je prirodni klima-uređaj nove zgrade u Beču
• Sazidajte kuću ovim ciglama i neće vam trebati klima uređaj
• Objekat bez klime: Obdanište koje se hladi promajom

Pogledajte izložbu maketa, filmove po izboru zemalja učesnica i interesantna predavanja profesora arhitekture.

Povodom obeležavanja Svetskog dana arhitekture, Centralnoevropska kulturna platforma organizuje Noć arhitekture 2017 koja će se održati u utorak 3. oktobra od 16.00 – 22.00 časova na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.

Svečano otvaranje zakazano je za utorak 3. oktobra u 16h na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.

Svoje izložbe će tokom ove manifestacije predstaviti pet država iz Centralne Evrope takozvane Srednjoevropske kulturne platforme (Slovačka, Češka Republika, Austrija, Mađarska i Poljska) i Srbija, a svečano otvaranje je zakazano za utorak, 3. oktobra u 16.00 časova na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu uz prisustvo NJ.E. Dagmar Repčekove, ambasadorke Slovačke Republike u Beogradu.

Makete, filmovi, predavanja

Tokom Noći arhitekture imaćete jedinstvenu priliku da vidite arhitektonske makete zanimljivih građevina i drugih objekata, ali i da pogledate različite filmove po izboru zemalja učesnica sa ciljem da se približe pojedini arhitektonski stilovi i periodi, a takođe su planirana i interesantna predavanja profesora arhitekture.

Noć arhitekture u Beogradu organizuju Ambasada Slovačke Republike u Srbiji i Arhitektonski fakultet u Beogradu.

Kada ste već tu, pogledajte i ovo:

• Festival kulture prostora u Novom Sadu od 29. septembra do 1. novembra
• Studentska konferencija We build the Future 2017 na Zlatiboru
• Konferencija studenata građevinarstva CoNStruction 17

Bračni par iz engleskog mesta Safok odlučio je da od nekadašnjeg mlina na vetar dobije dodatne prihode. Meštanima se nije svidela ova ideja…

Nekadašnja vetrenjača visoka 18 metara bila je zapuštena decenijama, sve dok bračni par, koji živi u susednoj kući, nije rešio da je kompletno obnovi. U tome im je pomogao arhitektonski studio Beech Architects koji je dobio zadatak da staru vetrenjaču iz 1891. godine adaptira u savremen dom koji se po potrebi može iznajmljivati.

Elise je zamenila kupola od cinka koja se nije svidela meštanima ali jeste kolegama arhitektama.

Kao što se može videti sa slika, vetrenjača je doživela radikalnu transformaciju. Elise su skinute, a krunu je zamenila hromirana kupola koja jasno naglašava da se ovde radi o projektu iz 21. veka.

“Tokom projektovanja, najveći izazov bio je dizajniranje i postavljenje kapice objekta koji i nije baš u skladu s istorijskim nasleđem već predstavlja savremenu interpretaciju krune koja će služiti kao glavna platforma namenjena za druženje i razgledanje okoline.”, rekli su arhitekte iz Beech Architects.

Kuvanje na visini od 18 metara

Evo kako to izgleda iznutra. Kupola na poslednjem spratu projektovana je kao zaobljena prostorija s metalnim krovom koja služi kao zatvoreni vidikovac. U ovaj prostor od oko dvadeset kvadrata smeštena je kuhinja s trpezarijom i sedećeom garniturom. Toalet kao i terasa smešteni su u prizemlju.

Osnova vetrenjače sa rasporedom funkcija

Zbog kružne osnove objekta sav nameštaj u kući je rađen po meri, piše TreeHugger.

Kupola kao NLO

Izgradnja kupole bila je poseban izazov. Odabrana je konstrukcija od lameliranog drveta koja je dozvolila pravljenje zaobljenih nosača. Preko noseće konstrukcije postavljena je izolacija, a potom i završni krovni pokrivač.

Završni sloj krova je urađen od 200 panela od cinka. Baš zbog ovakvog krova, neki od meštana su se požalili da se novi izgled objekta ne uklapa u okruženje i da izgleda kao NLO. Ipak, projekat transformacije ovog objekta nedavno je dobio nominaciju za nagradu organizacije RIBA. Doduše, nisu je osvojili…

Foto: Beech Architects

Kada ste već tu, pogledajte i ovo:

• Kuća na štulama: Planinska koliba koja izgleda kao NLO
• Eko barža na Dunavu koja sama pravi energiju za svoje potrebe
• Holanđani pretvaraju vetropark u zabavni park

Coffee Corner je novi lokal u centru vojvođanske prestonice čije unutrašnje uređenje je nastalo kao otklon od ustaljenih industrijskih enterijera.

Po projektu Nikole Martinovića iz studija N-Martin, u saradnji s Jelenom Plačkov i Dunjom Zilić, urađena je totalna transformacija lokala od 60 kvadratnih metara na Trgu Marije Trandafil u kafić pod imenom Coffee Corner.

Ono što ovaj lokal čini drugačijim od ostalih jeste upotreba neuobičajenih materijala i elemenata koji možda nagoveštavaju jedan novi pravac u enterijerima ugostiteljskih objekata u gradovima naše zemlje.

Bila nam je ideja da u moru industrijskog dizajna s neobrađenim čelikom i mozaik pločicama ponudimo nešto potpuno drugačije – nešto veselo.

 – kaže arhitekta Nikola Martinović za naš portal.

I zaista, ovaj lokal je nešto sasvim drugačije. Sedenje je organizovano na školskim stolicama, na podovima je sačuvan klasičan teraco, a nad stolovima se nadvijaju lusteri koji nas podsećaju na nostalgična vremena s prve polovine prošlog veka.

Plavo & roze

Enterijerom dominira plava boja koja je ukombinovana s roze elementima kao što su stolice, dok su na zidu bele keramičke pločice malog formata. Zid iza drvenog šanka dekorisan je natpisom lokala ali i pločicama sa sitnim dezenom.

Dve zone lokala

Lokal je podeljen na dve zone: Prva zona smeštena je odmah na ulazu u kafić, ispred samog šanka, dok je druga, intimnija zona organizovana u zasebnoj prostoriji gde je organizovano sedenje i u tapaciranim klupama.

Ispred lokala organizovana je terasa koja stilski prati unutrašnjost kafića.

Foto: Nikola Martinović

Kada ste već ovde, pogledajte i ovo:

• Ovako bi uskoro mogli da izgledaju domaći kafići
• Kafić 75 na Vračaru po projektu studija Autori
• Drop caffe: Industrijski šmek novog beogradskog lokala

Pogledajte kako će izgledati novi muzej,  opštegradski centar kao i Trg Republike s Ribljom pijacom.

Virtuelni grad je projekat koji prikazuje neizgrađena objekte, odnosno, pobednička rešenja arhitektonskih konkursa za novu zgradu Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, opštegradski centar uz Radničku ulicu, kao i Trg Republike s Ribljom pijacom u Novom Sadu.

Događaj je organizovan kao šetanja tokom koje će se posetiti sve tri lokacije i gde će rešenja biti prezentovana upotrebom VR naočara.

Sam projekat Virtuelni grad je nastao kroz ArchiCad radionicu na kojoj su se stvarali modeli tih objekata, a potom su se prezentovali korišćenjem VR tehnologije.

Događaj je organizovan kao šetanja tokom koje će se posetiti sve tri lokacije i gde će rešenja biti prezentovana upotrebom VR naočara.

Program šetnje

Početak šetnje je u nedelju 1. oktobra u 14:30 na ulazu u Kinesku četvrt (ispred Fabrike), potom će se posetiti Radnička ulica i Riblja pijaca, a završetak je u Svilari na Festivalu kulture prostora, u čijem okviru se organizuje ova šetnja.

Ovu virtuelnu šetnju moguća je zahvaljući Muzeju savremene umetnosti Vojvodine i Gradskoj upravi za građevinski zemljište i investicije koji su dostavili neophodan materijal. Stručnu podršku u realizaciji projekta su pružili hiCad, Centar za digitalni dizajn Fakulteta tehničkih nauka, Karl Mičkei i Dejan Žibert.

Festival kulture prostora održaće se u Novom Sadu od 29. septembra do 1. oktobra, a ceo program možete pogledati ovde.

Kada ste već ovde, pogledajte i ovo:

• Festival kulture prostora u Novom Sadu od 29. septembra do 1. oktobra
• Novi Sad dobija prvi japanski park s fontanom
• Novi Sad dobio mapu raskopanih ulica

Ova mini vikendica namenjena je da se koristi svega 72 sata kako bi se ispitala veza čoveka s prirodom.

U saradnji s turističkom organizacijom Švedske, u okviru projekta Visit Sweeden, nastao je objekat nazvan 72 hour Cabin koji donosi alternativni način smeštaja u prirodi ove skandinavske zemlje.

Cilj eksperimenta, u kojem učestvuje petoro ljudi, jeste da se utvrdi koliko blizina prirode, odnosno, boravak u njoj utiče na kvalitet života. I to boravak koji ne traje duže od tri dana!

Od nameštaja samo krevet

Tokom eksperimenta ispitivaće se stanje ispitanika tokom njegovog boravka koji traje 72 sata. A kako bi bliskost s prirodom bila što veća, objekat je konstruisan na veoma specifičan način.

Naime, kabine su izgrađene od drvenog rama i gotovo su u potpunosti transparentne. Jedini komad nameštaja jeste krevet koji zauzima veći deo površine unutrašnjosti objekta, piše Designboom.

Kabine su izgrađene od drvenog rama i gotovo su u potpunosti transparentne.

Kabine su smeštene na ostrvu Henriksholm, koje se nalazi na dva sata severno Geteburga i čije 60% površine prekrivaju šume, a 40% pašnjaci. Dakle, u blizini nema nikoga!

Ispitanici će spavati pod otvorenim nebom jer je krov takođe od stakla. Mokri čvor je organizovan u posebnom objektu.

Skoro cela kabina je transparentna

Porodični projekat

Mini vikendice osmislila je studentkinja arhitekture Jeanna Berger. Pri realizaciji ideje u delo pomogli su joj zet Jonas Fred Hell i njegov kolega Robert Fridh, vlasnici firme Fridh & Hells bygg AB.

Ovom studijom slučaja upravljaće dva vodeća istraživača Walter Osika i Cecilia Stenfors s instituta Karolinska u Stokholmu. Rezultati istraživačkog rada biće objavljeni tokom oktobra.

Foto: Maja Flink

Kada ste već tu, pogledajte i ovo:

• Ovako izgleda objekat kada arhitekte inspiriše priroda
• Tirana 2030: Prestonica Albanije transformisaće se u zelenu oazu
• Ova staklena kuća može biti podignuta za samo 8 sati

Saznajte šta je sve bitno znati pri odabiru wellnessa za vaš dom.

Whirpool terapija je mnogo više od običnog wellnessa, sem opuštanja ima i druge benefite. Regularno kupanje u toploj vodi punoj mehurića vas održava zdravim i fit. Ove činjenice su poznate i naučno dokazane.

Rimski carevi su u banje odlazili svakodnevno na odmor, po zdravlje i lepotu. Da vruće kade imaju povoljan uticaj na organizam, to nije tajna. Masaža, topla voda, kao i vazduh, ne samo da stimuliše cirkulaciju, već oživljava ceo vitalni sistem.

Bez obzira da li se radi o privatnoj ili komercijalnoj svrsi, ljudi imaju tendenciju da prave greške pri izboru prave hidromasažne kade ili bazena, koji će se dimenzionalno i estetski uklopiti u njihov dom/prostor.

Pri izboru hidromasažne kade, neophodno je obratiti pažnju najpre na kvalitet i dimenzije same kade.

S obzirom da postoji veliki broj proizvođača, nužno je osvrnuti se na odnos cene i kvaliteta, kao i na kompletnu vrstu usluge. Ono što proizvođač treba da vam omogući, jeste, neka vrsta konsaltinga kako bi vam pomogli da savršeno uklopite hidromasažnu kadu u vaš dom.

Postoji širok dijapazon opcija kada su kade u pitanju, i hidromasažni sistemi u istim. Sve zavisi od toga šta vama lično najviše odgovara, s obzirom da ćete vi biti ti, koji će posle napornog dana, doći kući i prepustiti se uživanju.

U zavisnosti od prostora sa kojim raspolažete, na raspolaganju su vam različiti oblici i dimenzije:

• Pravugaone – različitih dimenzija sa mogućnošću izbora širokog spektra hidromasažnih opcija.
• Ugaone – lako se uklapaju u većini prostora, izrađene su kao i prethodne od najkvalitetnijih materijala.
• Oktagonalne kade  –  predstavljaju vrhunac luksuza.

Novi objekat u Melburnu izgleda kao da su ga oblikovali talasi okeana.

Arhitekti iz biroa Zahe Hadid predstavili su projekat rezidencijalne zgrade Mayfair, luksuznog zdanja u Melburnu čija će izgradnja koštati 260 miliona dolara, piše AD.

Kako se navodi u saopštenju, dizajn ove devetnaestospratnice inspirisan je australijskim morima i pejzažom ali bismo mi rekli da je pečat Mayfairu ipak dao prepoznatljiv stil slavne iračke arhitektice koja je preminula prošle godine.

Za potrebe osmišljavanja fasade, koja tako prija oku, korišćeni su principi parametrijskog modelovanja.

Zahin stil prepoznatljiv je iz svakog ugla zgrade. Organske forme poput talasa mora krase fasadu zahvaljujući kojima ona izgleda zaista spektakularno. Ništa manje nije impresivan ni enterijer u kojima veliki rasponi dozvoljavaju kreaciju prostranih soba i u kojima nema pravih uglova jer, kao što smo i navikli od Zahe, sve njene kreacije su organske i zaobljene. Nema sumnje da arhitekte iz njenog biroa koračaju putevima koje je utabala Zaha Hadid.

Naravno, ovako kompleksna fasada nije dobijena slučajno. Kao što je to slučaj i s njenim ranijim projektima, za potrebe osmišljavanja fasade, koja tako prija oku, korišćeni su principi parametrijskog modelovanja. Tako je dobijen objekat koji izgleda kao skulptura!

Zgrada od 19 spratova izgleda kao skulptura

Obline i krivine

Prilikom konstruisanja fasade, specijalni algoritmi za optimizaciju vodili su računa da se minimalizuje broj različitih fasadnih panela kako bi se snizila cena njene realizacije. I ovako zgrada košta fantastičnih 260 miliona dolara!

“Ideja za kompoziciju fasade potekla je od australijskog pejzaža, a potom je evuluirala u jedan neobičan sistem talasa koji komuniciraju s okom posmatrača na jedan poseban način.”, navodi se iz biroa Zaha Hadid Architects. “Koristeći kompjuterske algoritme, dobili smo fasadu koja je u isto vreme i jednostavna i efektna.”

Objekat karakterišu veliki balkoni s otvorima od poda do plafona kako bi se iz svakog stana omogućio najbolji pogled na more ili ka centru grada.

Kao na jahti

Mayfair je stambena zgrada sa 158 stanova veličine od 70 do čak 556 kvadrata. Ovi poslednji pripadaju najvećem penthausu na vrhu zgrade u okviru kojeg se nalazi i bazen. Na krovu zgrade, koji izgleda kao paluba broda, smestiće se još dva bazena.

Krov na poslednjem spratu izgleda kao paluba jahte

Nije poznato kada će projekat biti realizovan niti koliko će koštati ovi stanovi.

Foto: Zaha Hadid Architects

Kada ste već tu, pogledajte i ovo:

• Gradilište aerodroma u Pekingu po projektu Zaha Hadid Architects
• Kuhinjsko ostrvo od korijana s potpisom Zahe Hadid
• 23 fotografije vizionarske arhitekture Zahe Hadid

U surovim uslovima kalifornijske pustoši izgrađena je neobična kuća. Poznat vam je oblik? Ne, nije u pitanju kopija.

Arhitektonski studio Whitaker Studio koristio je transportne kontejnere kao osnovni građevinski element prilikom projektovanja kuće JT. Svaki kontejner orijentisan je tako da se iz kuće postigne što bolji pogled ka pustinji ali i da se u isto vreme dobije dovoljna količine svetlosti u enterijeru. Rezultat ovakvog oblikovanja jeste impozantna kuća koja izgleda kao cvet u pustinji.

Ideja za ovu kuću potekla je iz projekta jedne poslovne zgrade u Nemačkoj koji pak nikada nije realizovan.

Ideja za kuću JT zapravo je potekla iz njihovog ranijeg projekta kojeg su oni uradili za jednu poslovnu zgradu u Nemačkoj koja pak nikada nije izvedena, piše ArchDaily.

Vlasnik budućeg objekta, filmski producent iz Los Anđelesa, tako se domogao ovog inovativnog projekta za koji se smatralo da je propao.

Ideja iz laptopa

“Mog klijenta u Los Anđelesu posetilo je nekoliko njegovih prijatelja. Pošto su imali nešto slobodnog vremena, otišli su da posete njegov ranč u Džošua Tri. Među sirovim pejzažem, kog pretežno čine stene, jedan od prijatelja je rekao: “Znaš li šta bi ovde izgledalo sjajno?“ i zatim je otvorio laptop i pokazao sliku koju je video na internetu.“, objasnio je James Whitaker, osnivač studija Whitaker, kako je došlo do ovog posla.

Bio je to nikada realizovan projekat u Nemačkoj. Ostalo je istorija!

Voda ispod objekta

Koncept, originalno osmišljen za sedište nemačke firme, prenesen je na ovu pustinjsku oblast. Jedina razlika je što je konstrukcija izvedena od transportnih kontejnera koji su izdignuti na betonske stubove kako bi voda, usled velikih padavina, mogla neometano da protiče ispod objekta.

Kuća je projektovana od transportnih kontejnera, a njihov položaj dobijen je tako da se iz sobe pruža što bolji pogled ka pustinji.

Unutrašnjost kuće, površine 200 kvadratnih metara, čini dnevni boravak, trpezarija s kuhinjom i tri spavaće sobe. Kuća je opremljena nameštajem koji je osmislio dizajner enterijera Ron Arad.

Odbijanje sunca

Fasada kuće je u beloj boji kako bi se jaka sunčeva svetlost, karakteristična za pustinjske oblasti, što više odbijala. Time se značajno utiče na smanjivanje temperature u unutrašnjosti objekta.

Garaža, koja će se nalaziti u neposrednoj blizini kuće, nosiće na krovu solarne panele koji će stvarati energiju dovoljnu za funkcionisanje kuće.

Foto: Whitaker Studio

Kada ste već ovde, pogledajte i ovo:

• Grade se kule u Dubaiju s prašumom i plažom usred pustinje
• Dubai gradi najveće zatvoreno skijalište na svetu – usred pustinje!
• Moderna pećina: Nabijača u pustinji bez klima-uređaja

Sečenjem betonskih silosa pod uglom kreirani su prostori koje oko posmatrača nije očekivalo.

U nekadašnjoj najvišoj zgradi u Kejptaunu, otvoren je Zeitz muzej savremene umetnosti Afrike na osnovu zamisli londonskog arhitekte Thomasa Heatherwicka.

Brilijantna ideja o transformaciji silosa, koji je nekada služio za skladištenje žitarica iz cele Južne Afrike, a potom potpuno zaboravljen, došla je sasvim neočekivano. Svi oni koji su se dvoumili da li je ovo bio dobar plan ili ne, potpuno su razuvereni sada kada je Zeitz postao mesto broj 1 u Kejptaunu za sve ljubitelje umetnosti.

Ono što je u ovom projektu vredno hvale jeste činjenica da originalni silosi nisu srušeni, već da su oni dobili novi život. I to kakav!

Od 42 betonska silosa za žitarice napravljeno je 80 galerijskih prostora i to tako što su oni sečeni pod uglom, odnosno, dubljeni čime su dobijene neverovatne formacije od kojih zastaje dah. Arhitekta je želeo da napravi što čistiji prostor i sa što više prirodnog svetla koji dolazi preko velikih prozora.

Ono što je u ovom projektu vredno hvale jeste činjenica da originalni silosi nisu uklonjeni – time bi se svakako dobilo više prostora – već da su oni dobili novi život. I to kakav!

Harmoničan sklad

Cevaste strukture jesu nepravilnih oblika ali su one u isto vreme i u međusobnom harmoničnom skladu čime se stvara prijatna slika u oku posmatrača.

“Morali smo da napravimo nešto što oko posmatrača nije moglo samo predvideti”, rekao je arhitekta za Dezeen. “Naš posao više je bio da nešto srušimo nego da sagradimo. To smo uradili s dozom poštovanja prema originalnom objektu ali ne tako da ga tretiramo kao nekakvo svetilište.”

Muzej Zeitz, na svojih 20.000 kvadrata, samo je jedan od mnogobrojnih projekata oživljavanja starih objekata u gradskoj luci Kejptauna.

Foto: Iwan Baan

Kada ste već ovde, pogledajte i ovo:

• Zavirite u muzej pravoslavnih ikona u Albaniji
• Prošetajte nacističkim bunkerom koji je pretvoren u muzej
• Najpopularniji gradovi, muzeji i hoteli prema Instagramu

Galerija Podova spremila je veliku jesenju akciju tokom koje će proizvodi biti sniženi i do 20%.

Jesen je idealno vreme da osvežite dom i utoplite atmosferu pred predstojeće hladne dane. Zbog toga je Galerija Podova pripremila veliku jesenju akciju za podove i kućnu dekoraciju. Njihova cena biće snižena do 20%, a posebno iznenađenje čeka one čiji računi pređu 10.000 dinara. Naime, oni će dobiti novogodišnje poklon vaučere s kojima će moći dodatno da opreme svoje enterijere.

Parketi, laminati i vinili sniženi su za 10%, dekoracija za 15%, dok su tepisi, tepisoni i kućni tekstili na popustu i do 20%. U Galeriju Podova stigle su i nove kolekcije tako da imate razlog više da posetite njihove maloprodajne objekte. Spisak svih prodavnica možete pronaći ovde.

Lakše je na rate

Galerija Podova je za sve korisnike Super Kartice pripremila posebne pogodnosti, dok su za svoje verne kupce pripremili kartice lojalnosti koje vam obezbeđuju popust pri kupovini – i sve to do 12 rata bez kamate. Vaše je samo da odaberete, a Galerija Podova će se pobrinuti za dostavu i ugradnju.

Popust na popust

Ukoliko želite da iskoristite ovaj popust, pravac u Galeriju Podova jer akcija traje do 31. oktobra. Iskoristite pogodnosti pri kupovini i ostvarite uštede, jer se u Galeriji Podova popust dodaje na popust.

Više o velikoj jesenjoj akciji Galerije Podova možete pronaći ovde.

Renomirani arhitektonski studio BIG projektovaće Mars Science City – najveći grad za simulaciju života ikada izgrađen.

Vlada Ujedinjenih Arapskih Emirata najavila je pokretanje projekta Mars Science City, odnosno, izgradnju naučnog grada na njihovoj teritoriji vrednog 140 miliona dolara koji će predstavljati “održivi i realističan model“ za rad ljudi u uslovima kao na Marsu.

Grad pod kupolama osmislio je čitav tim naučnika, inženjera i dizajnera iz svemirskog centra Mohammed bin Rashid, dok će sve to arhitektonski oblikovati čuveni studio BIG.

Zidovi muzeja biće izvedeni metodom 3D štampanja i to upotrebom peska iz pustinja Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Naučni grad Mars osmišljen je tako da naučnicima obezbedi poligon u kojima će moći da sprovedu raznovrsne eksperimente kao što su oni za ispitivanje hrane, vode, poljoprivrede ili energije i sve to u ambijentu i uslovima koji se podudaraju s onima na Marsu.

Posebno je interesantan podatak što će zidovi muzeja biće izvedeni metodom 3D štampanja i to upotrebom peska iz pustinja Ujedinjenih Arapskih Emirata – materijala kojeg ima na pretek na mestu gde objekat nastaje.

Ulaznicom do crvene planete

Mars na Zemlji će pored naučnika ugostiti i znatiželjne posetioce koji će svojom ulaznicom učestvovati u finansiranju ovog skupocenog projekta, piše ArchDaily. Oni će u muzeju moći da vide najveća dostignuća čovečanstva ali će se moći i edukovati o tome šta se zapravo istražuju u ovom centru i kako nam to može pomoći da se jednog dana otisnemo na crvenu planetu.

Godinu dana na Marsu

Laboratorijski prostori biće opremljeni naprednim tehnologijama koje će istraživačima omogućiti da testiraju materijale i biljke u specifičnim uslovima toplote i zračenja koji vladaju na Marsu.

Planovi za funkcionisanje grada uključuju i eksperimentalni životni scenario koji podrazumeva da će određena grupa ljudi u kontinuitetu živeti godinu dana u Mars Science City.

Foto: Dubai Media Office

Kada ste već tu, pogledajte i ovo:

• Prefabrikovani domovi za buduće stanovnike Marsa
• Naučnici napravili opeku od zemljišta sličnog onom na Marsu
• Ovakvim betonom ćemo graditi objekte na Marsu

Doprinesite realizaciji prvog zelenog, energetski nezavisnog solitera na Balkanu.

Projektantski biro Stattwerk d.o.o. iz Beograda, ogranak istoimene nemačke kompanije, raspisao je anketni konkurs, otvorenog tipa, za idejno urbanističko-arhitektonsko rešenje balkanskog eko-centra na Zelenom vencu u Beogradu.

Od učesnika se očekuje da ponude projekte koji uključuju zelene fasade – vertikalne bašte i korišćenje obnovljivih izvora energije, koji će obezbediti energetsku samostalnost objekta.

Od učesnika se očekuje da ponude projekte koji uključuju zelene fasade – vertikalne bašte i korišćenje obnovljivih izvora energije.

Stattwerk d.o.o. želi da raspisivanjem konkursa podstakne domaće arhitekte da razmišljaju o održivoj arhitekturi i da doprinesu realizaciji prvog zelenog, energetski nezavisnog solitera na Balkanu.

Projektni predlozi rekonstrukcije dela gradskog bloka na Zelenom vencu, treba da sadrže rešenja za sadržaje planiranog objekta: apartmane, restoran, bar i vidikovac kao i poslovni prostor namenjen isključivo ekološki orijentisanim kompanijama, edukativni eko-centar i garažni prostor.

Lokacija zgrade

Pravo učešća imaju diplomirane arhitekte, koje poseduju državljanstvo Republike Srbije ili žive i rade na njenoj teritoriji, kao i firme koje deluju u oblasti arhitekture i urbanizma u zemlji.

Nagradni fond

Neto nagradni fond konkursa za diplomirane arhitekte iznosi 19.500 evra u dinarskoj protivvrednosti. Najbolja rešenja očekuju sledeće nagrade: prva – 10.000 evra, druga u iznosu od 3.000, treća – 2.000, četvrta i peta u iznosu od po 1.000 evra, dok će radovi od 6 do 10. mesta dobiti nagrade od po 500 evra.

Stattwerk d.o.o. podstiče i studente svih arhitektonskih fakulteta na teritoriji Republike Srbije da razmišljaju o održivim arhitektonskim projektima anketnim konkursom za dobijanje rešenja dizajna fasade. Radovi treba da budu u skladu sa zelenom i energetski efikasnom arhitekturom. Stattwerk d.o.o. je pripremio novčane nagrade za troje najboljih studenata – 1.500 evra u dinarskoj protivvrednosti za najbolji rad i po 500 evra za drugo i treće mesto. Takođe, troje studenata će biti nagrađeno i šestomesečnim plaćenim praksama u projektnom birou Stattwerk d.o.o. u Beogradu.

Žiri

Radove učesnika konkursa za diplomirane arhitekte ocenjivaće međunarodni žiri u sastavu: Alfredo Penjafiel (Alfredo Peñafiel), arhitekta, studio Roomz Architects (Nemačka/Španija), predsednik žirija, Manfred Norbert Fiš (Manfred Norbert Fisch), profesor i direktor Instituta za energetski dizajn, solarne tehnologije i upravljanje tehnologijama zgrada Arhitektonskog fakulteta Tehničkog univerziteta u Braunšvajgu (Nemačka), Florijan Daner (Florian Danner), arhitekta, studio Danner Yildiz Architekten (Nemačka), Harald Maj (Harald May), dizajner enterijera, studio Mayonzepte, Vladan Đokić, dekan Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Stattwerk d.o.o. – tim inženjera i kreativaca učestvovaće u ukupnoj oceni kao dva člana žirija.

Kada je reč o studentskom konkursu, pomenutim članovima pridružiće se Budimir Sudimac, profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji će zameniti Vladana Đokića, kao i Ivana Miškeljin, profesorka Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, dok će Stattwerk tim učestvovati kao jedan član žirija.

Rok i dokumentacija

Konkursi su otvoreni od 2. oktobra do 25. nobembra 2017, a kompletne informacije i konkursna dokumentacija nalaze se na ovde.

Foto: Nemanja Dačić

Kada ste već ovde, pogledajte i ovo:

• Poziv za učešće u konkursu za Nagradu Ranko Radović 2017
• Naše arhitekte pobedile na konkursu za atletski centar u Ljubljani
• Pobednici urbanističko-arhitektonskog konkursa Nova mesta

Od kako je došla robna kuća IKEA, interesovanje za domaći nameštaj i promet u mom salonu su se povećali, kaže Marko Stojanović iz Shamlize.

Dolazak IKEA, najpoznatijeg svetskog brenda u prodaji nameštaja, potpuno je različito prihvaćen od strane građana Srbije. Možda bi bilo dobro, nakon skoro dva meseca od otvaranja robne kuće, dati mišljenje o celoj situaciji.

Tokom 2013. godine, kada sam tek planirao da otvorim svoj salon nameštaja, razgovarao sam sa dedom šta se može dogoditi ako i kada IKEA otvori svoju robnu kuću u Srbiji. Moj deda, nekada direktor u nekoliko društvenih firmi za proizvodnju i prodaju nameštaja, imao je jednostavan odgovor:

“Maki, nije ovo prvi puta da dolazim u kontak’ s Ikeu. Još dok sam bio u Simpu, mi smo nju pobeđivali na svim tenderima u Evropi. Jugoslovenska industrija nameštaja bila je neprikosnovena, kako po dizajnu, tako i po kvalitetu i kao takvi lako smo osvajali mnoga svetska tržišta. IKEA je imala drugu ciljnu publiku, a jugoslovenski standard je uticao da nikome kod nas nije bio potreban takav nameštaj. Zato nije bilo ni moguće da se tada u Jugoslaviji otvori njihova robna kuća. Jedino se Dragan (Tomić, direktor SIMPA) zamlaćivao da s njima i mi nešto počnemo da radimo. Počesmo neke kuhinje, ali to je bilo nešto malo. Niko nije bio lud da troši čamovinu, a kamoli bukvu na komade koji su bili njima potrebni, u serijama od nekoliko desetina hiljada po jako niskoj ceni. Će vidimo šta će biti kada ovde dođu…“

Niko nije bio lud da troši čamovinu, a kamoli bukvu, na komade koji su bili njima potrebni, u serijama od nekoliko desetina hiljada po jako niskoj ceni.

Na tome je i ostalo. Salon sam otvorio na proleće 2014. godine i polako započeo tamo gde su ljudi poput mog dede zastali. Da promovišem i prodajem domaći, autorski dizajniran nameštaj. Tokom ovih nekoliko godina, mnogi klijenti koji su dolazili i kupovali u salonu su mi postavljali isto pitanje – šta će biti s nama kada IKEA dođe u Srbiju? Evo, dogodio se i taj trenutak.

IKEA je u avgustu otvorila najveću robnu kuću na Balkanu nadomak Beograda. Desetine hiljada ljudi bilo je na otvaranju, ali i kasnije u nedeljama nakon toga. Reakcije su različite i mislim da su to individualni stavovi, pa ne bih pojedinačno o tome, ali pre nego što kažem nešto o pozitivnim i negativnim aspektima dolaska brenda IKEA, naglasiću samo jednu činjenicu – interesovanje za domaći nameštaj i promet u mom salonu su se povećali.

Zašto je dobro što je IKEA došla?

Životni standard u Srbiji se drastično promenio u odnosu na period ex-Jugoslavije. Ono što je nekada bila srednja klasa, preko 80% građana, sada je obično nisko plaćena servisna/radnička klasa. Jedina mesta gde su ovi ljudi mogli da kupuju nameštaj bio je Forma Ideale ili pijaca. Dolazak švedskog brenda otvorio je mogućnost i ovim građanima da po niskim cenama uživaju u pogodnostima relativno dobrog nameštaja. Dobra stvar je što to ne mora biti nameštaj zastarelog dizajna, pa svojim dolaskom IKEA edukuje širu populaciju na temu savremenih kreacija na polju nameštaja i pokućstva, a domaće proizvođače primorava da se modernizuju ako žele da nastave poslovati na domaćem tržištu.

Zašto je loše što je IKEA došla?

Dolaskom švedskog brenda došlo je do velikog uzdrmavanja domaćeg držišta nameštaja, rasvete i pokućstva. Domaće i strane kompanije, koje već više od dve decenije proizvode i prodaju nameštaj u Srbiji, doživele su pad prometa od 20 do 30%, najviše na sličnim proizvodima, koji po nižim cenama mogu da se nađu u robnoj kući IKEA. Kafe stočići, stone lampe i zidne lampe, razne hoklice, samo su neki od proizvoda koji su povoljniji kod Šveđana. Tu je i problem domaće radne snage, zaposlene u srpskim fabrikama nameštaja. Predviđalo se da će dolazak švedskog brenda zatvoriti par hiljada radnih mesta, što je u poređenju sa par stotina koje su otvorili, prava katastrofa. Za sada, stvari nisu baš toliko tragične jer su domaći proizvođači spremno dočekali ovaj „udar“ i odavno pronašli nova tržišta, najviše u Rusiji i Evropi.

Salon Shamliza u Beogradu

Drago nam je da mnogi naši klijenti kupuju na oba mesta i uređuju svoje enterijere kombinujući skuplji i jeftiniji nameštaj.

Što se tiče poslovanja mog salona, to jest, poslovanja dizajnera i proizvođača koji kod mene prodaju svoje komade, mislim da mi nemamo problema jer se po klasi nameštaja ne podudaramo sa IKEA ponudom. Šta više, drago nam je da mnogi naši klijenti kupuju na oba mesta i uređuju svoje enterijere kombinujući skuplji i jeftiniji nameštaj. Neki klijenti dolaze sa utiscima da su očekivali da je IKEA nešto jeftinija, pa im je sada još draže što će ipak kod nas ostaviti više novca.

IKEA nije baš zahvalan partner, što pokazuje činjenica da samo jedna kompanija iz Srbije za njih proizvodi sitnije komade za kuhinju, ali je vrlo važan uzor po pitanju profesionalizacije i sistematizacije proizvodnje, prodaje i marketinga. Zato je moramo doživljavati kao zdravu i poštenu konkurenciju koja pozitivno može uticati na dalje trasiranje razvoja industrije nameštaja u Srbiji.

Kada ste već ovde, pročitajte i ovo:

• Otvaramo vrata prve robne kuće IKEA u Srbiji (FOTO)
• Drugačiji pristup kupcu: Tajna uspeha robne kuće Ikea
• Uporedni pregled cena Ikea proizvoda u Srbiji i regionu

Garaža sa zelenim krovom se u ovoj zgradi spušta i diže u zavisnosti od nivoa padavina.

Kako je broj ljudi na našoj planeti u konstantnom rastu, tako raste i broj vozila na ulicama. Izračunato je da čak 30% zagušenja u saobraćaju dolazi od vozača koji su u potrazi za parkingom. Gradske vlasti su pod pritiskom da izgrade veći broj parking mesta koji obično idu nauštrb parkova i zelenih površina.

Povećanjem broja ljudi i vozila na ulicama dovelo je i do klimatskih promena koje prouzrokuju vremenske pogode praćene velikim padavinama pa i poplavama. Začarani krug iz kojeg nema izlaska? Rešenje možda postoji u drugačijoj arhitekturi.

Arhimed stiže u pomoć

Danska arhitektonska firma Tredje Natur predstavila je Pop-Up, tri-u-jedan zgradu koja rešava problem poplava kao i nedostatka parkinga i zelenih površina u gradovima. Ova struktura, na kojoj su jedno preko drugog naslagani zelena površina, garaža i rezervoar za vodu, koristi Arhimedov zakon kako bi uskladištila vodu i kreirala plutajući prostor za smeštanje automobila, piše ArchDaily.

Kako kišnica puni rezevoar, tako se garaža podiže nagore

“Uzeli smo mapu na kojoj su prikazani gorući problemi vezani za poplave i drugu mapu sa mestima gde ima najviše problema s parkingom. Kada preklopite te dve mape, možete da viditi da postoje određena mesta gde je moguće jednim konceptom rešiti dva problema, kaže Ole Schroder, arhitekta u Tredje Natur.

Kada kišnica počne da puni rezervoar, plutajuća garaža će početi da se penje nagore.

Promenljiva visina

Visina Pop-Up zgrade menja se u zavisnosti od vremena. Tokom sunčanog i suvog dana, garaža je smeštena u podzemlju a iznad nje je zelena površina. Međutim, kada krene da pada kiša, voda će polako početi da puni rezervoar što će rezultovati time da će garaža polako početi da se diže pošto pluta po vodi. Ova struktura funkcioniše zahvaljujući Arhimedovom zakonu koji kaže: “na svako telo potopljeno u tečnost deluje sila potiska koja je jednaka težini telom istisnute tečnosti.” Hidraulični liftovi i prenosni zupčanici, zajedno s potpornim zidovima, obezbeđuju sigurno kretanje strukture gore i dole tokom promene nivoa vode. Bez obzira koji je nivo vode, garaža ostaje dostupna i za pešake i za vozila.

Zelena površina na garaži, a garaža na rezervoaru

A cena?

Višak vode odlazi u rezervoar, na vodi pluta garaža, a na krovu garaže je park. Idealno, zar ne? Jedino je pitanje koliko to košta. Izgradnja ovakve jedne ovakve strukture naravno je skuplja od izgradnje klasične garaže ili rezervoara za vodu, ali ona kombinuje tri urbana elementa u jedan što dovodi do štednje prostora pa samim tim i novčanih sredstava.

Iako je Pop-Up zgrada osmišljena za Kopenhagen, ovo rešenje bi se mogli primeniti u celom svetu. Struktura je spoj antičke mudrosti i savremenih principa projektovanja, a sve u cilju rešavanja problema koji se tiče svih nas.

Foto: Tredje Natur 

Kada ste već tu, pogledajte i ovo:

• Privremena brana od vode čuva kuće od poplava
• Kuća koja može da pobegne od poplave
• Kuća odignuta od terena za bolju borbu protiv poplava