Ukoliko želite da osvežite izgled svoje radne biografije, ovi templejti vam mogu biti od koristi.

Nedavno smo pisali o dobro dizajniranim radnim biografijama za arhitekte, međutim to su bili samo uzorni primeri sa kojima niste mogli mnogo šta da učinite. Zato vam ovom prilikom predstavljamo templejte u doc, psd, eps ili ai formatu koje možete editovati i prilagoditi svojim potrebama ili vam mogu poslužiti kao inspiracija za neki vaš budući dizajn.

Ovo su pet dobrih CV templejta za arhitekte koji možete besplatno preuzeti i koristiti za vaše potrebe.

1. Minimalistički CV,  Mats-Peter Forss

Raspoloživi formati: .psd, .ai
Instrukcije za preuzimanje: Kliknite ovde. Skrolujte do „Download for Free.“ Bićete prebačeni na novi sajt gde ćete morati uneti email adresu kako biste mogli da pruzmete fajl

2. Jednostavan CV, Bro Luthfi

Raspoloživi formati: .psd, .eps, .ai
Instrukcije za preuzimanje: Kliknite ovde. Skrolujte do „Download for Free.“ Ovaj link će otvoriti Dropbox folder odakle možete preuzeti fajl.

3. Profesionalni CV, Mats-Peter Forss

Raspoloživi formati: ai
Instrukcije za preuzimanje: Kliknite ovde. Skrolujte do „Download for Free.“ Bićete prebačeni na novi sajt gde ćete morati uneti email adresu kako biste mogli da pruzmete fajl

4. CV u Wordu, Amy Dozier

Raspoloživi formati: .docx
Instrukcije za preuzimanje: Kliknite ovde. Skrolujte do „I want this.“ 

5. Formalni CV

Raspoloživi formati: .docx
Instrukcije za preuzimanje: Kliknite ovde. Budite oprezni, ova stranica je puna reklama. Skrolujte do „Download: Free“ i budite sigurni da link koji klikćete vodi direktno do fajla

Izvor: ArchDaily

Srodni linkovi na portalu Gradnja.rs:

• 7 dobro dizajniranih radnih biografija za arhitekte
• 40 najboljih ideja za vizitkarte arhitekata i građevinaca
• Preuzmite besplatno više od 4.000 kvalitetnih tekstura za renderovanje

Realativno nepoznati biro iz Katalonije osvojio je najprestižniju arhitektonsku nagradu na svetu.

Nagrada Pritzker za 2017. godinu otišla je u ruke arhitektama Rafaelu Arandau, Carme Pigemu i Ramonu Vilaltai iz biroa RCR Arquitectes za brojne izvedene projekte na severoistoku Španije koji životnu sredinu stavljaju u prvi plan.

Iako je javnost relativno iznenađenja ovakvim odabirom laureata, pošto nagrada nije otišla nekom poznatom arhitekti kao što je to bilo prošle godine, jasno je da je rad biroa RCR Arquitectes izvanredan i da zaslužuju ovu vrednu nagradu.

Ovaj trio osnovao je firmu 1988. godine u katalonskom gradu Olot. Projektovali su najraznovrsnije projekte počev od atletskih staza, preko dečijih zabavišta pa sve do biblioteka.

Predsednik žirija Pritzker nagrade australijski arhitekta Glenn Murcutt naglasio je da su RCR Arquitectes „demonstrirali da jedinstvo materijala može da obezbedi neverovatnu snagu i jednostavnost u zgradarstvu.“

Saradnja ovo troje arhitekata proizvodi beskompromisnu arhitekturu poetskih razmera.

– istakao je predsednik žirija.

Većina projekata RCR Arquitectes izvedena je u Kataloniji ali se mogu naći i oni izvedeni u Parizu i u drugim gradovima Evrope.

Većina njihovih projekata izvedeno je uz obilno korišćenje reciklirane plastike, metala i drugih materijala kojima je dat novi život.

Ovo su neki od izvedenih objekata zbog kojih su privukli pažnju žirija i osvojili nagradu Pritzker za 2017. godinu.

Atletska staza Tossols-Basil

Vinarija Bell-Lloc

Zabavište El Petit Comte

Muzej Soulages

Ulaz u teatar La Lira

Restoran Les Cols Marquee

Kuća Row

Foto: Javier Lorenzo Domínguez i Hisao Suzuki za Pritzker Architecture Prize

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• Dobitnik nagrade Pritzker 2016 ujedno je i ovogodišnji direktor venecijanskih Bijenala
• Eduardo Souto de Moura osvojio nagradu Pritzker za stadion u Bragi
• Preuzimite projekte zgrada socijalnog stanovanja potpuno besplatno

Nekadašnja cementara La Fabrica prošla je kroz raznovrsne adaptacije da bi na kraju postala dom i mesto za rad lokalnom arhitekti Ricardu Bofillu.

Fabrika cementa površine 3.100 kvadratnih metara izgrađena je kraj Barselone u periodu posle Prvog svetskog rata i tokom godina prošla je kroz brojne transformacije da bi tokom poslednjeg perioda bila poptuno napuštena. To je prouzrokovalo devastaciju objekta a vremenom je iz objekta počelo da raste zelenilo. Evo kako su sve te negativne strane ovog industrijskog dvorca pretvorene u adute.

Oronuli objekatm zarastao u gustu vegetaciju, potpuno je renoviran i izrastao je u industrijski dvorac po meri jednog arhitekte.

Obzirom da je kompleksnost nekadašnje fabrike, arhitekta Ricardo Bofill sproveo je nekoliko faza obnove kako bi došao do novog željenog izgleda objekta. Prva faza podrazumevala je rušenje određenih konstruktivnih elemenata dinamitom, kako bi se bi se omogućilo korišćenje određenih prostorija, kao i njihovo međusobno povezivanje.

Sledeći korak bio je formiranje vegetacije. Arhitekta je osmislio niz zelenih oaza u formi bašta, kako u spoljašnjem prostoru tako i u unutrašnjem prostoru, koje bi vremenom izbrisale granicu između prirode i izgrađenog, piše Designboom. Većina zelenila koje je izraslo tokom dugog niza godina zanemarivanja objekta, zadržano je i kultivisano.

Krajnja faza bilo je organizovanje namena prostorija i i njihovo unutrašnje uređenje. Tako je nastala i ova fascinantna kancelarija za sastanke sa silosom iznad glave.

Krajni rezultat je struktura u kojoj prvobitni industrijski izgled, vegetacija i dizajn imaju jednake uloge i nijedan element nema dominaciju nad drugim. Novi prostor odaje počast prvobitnoj nameni objekta ali u isto vreme unosi novi duh i daje novu vrednost celom kompleksu.

Tako je nastao novi dom i studio arhitekte na temeljima nekadašnjeg industrijskog dvorca.

Osnova kompleksa

Osnova glavnog dela objekta

Presek kroz cementaru

Foto: Ricardo Bofill

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• Interaktivni brisoleji transformisali staro obdanište u Sloveniji
• Kako adaptacijom podići vrednost starog stana
• Život u 22 kvadrata: Mali stan s velikim idejama

Ukoliko su vam potrebni konstruktivni detalji u tri dimenzije, ovo je pravi izvor za vas.

Poznavanje konstruktivnih detalja u arhitekturi i građevinarstvu veoma je važno za posao – posebno u fazi izvođenja.

Kako tačno izgleda veza zida od opeke sa, na primer, krovnom konstrukcijom ili sa prozorom krucijalno je pitanje da bi se izvedeni objekat u fazi eksploatacije pokazao kvalitetnim.

Ukoliko želite da se podsetite zidarskih detalja i da ih upotrebite u svojim 3D projektima, International Masonry Institute (IMI) podelio je na SketchUp Warehouseu konstruktivne veze koje su modelovane do najsitnijih detalja.

Fajlovi za SketchUp potpuno su besplatni za preuzimanje a mi vam ovom prilikom donosimo 12 najzanimljivijih. Celu kolekciju detalja možete videti na ovom linku.

Detalji zida s prozorom

Klasičan primer zida od fasadne opeke sa blokom iznutra i izolacijom. Preuzmite fajl odavde.

Detalj prozora na zidu od blokova. Preuzimite fajl odavde.

Detalji zida

Spoj dva zida sa izolacijom i fasadnom opekom. Preuzmite 3D fajl odavde.

Izolovan zid od opeke i blokova. Preuzmite fajl odavde.

Detalji krova

Ravan krov. Preuzmite fajl odavde.

Kosi krov. Preuzimite fajl odavde.

Opšivanje ravnog krova. Preuzmite fajl odavde.

Detalji poda

Veza bočno poduprte čelične konstrukcije i zida od blokova. Preuzmite fajl odavde.

Veza rešetke i zida od blokova. Preuzmite fajl odavde.

Hibridna veza zida i metalnog poda. Preuzmite fajl odavde.

Detalji odžaka

Odžak od opeke i veza sa krovom. Preuzmite fajl odavde.

Detalj zidanog kamina. Preuzmite fajl odavde.

Izvor, foto: Architizer

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• Preuzmite besplatno više od 4.000 kvalitetnih tekstura za renderovanje
• Ovi CAD modeli mobilijara za javne prostore potpuno su besplatni
• 5 besplatnih CV templejta za arhitekte

I onda, u moru staklenih snova, na horizontu se pojavio Masdar… Novi savremeni grad baziran na tradicionalnim urbanim parametrima, piše arhitekta Nikola Carević.

Bliskoistočni generički gradovi XXI veka oduvek su zasnivali svoj identitet na globalnom ekonomskom bumu tržišnog urbanizma. Takav novostvoreni anti-grad je posmatran kao perpetuum mobile svih mogućih brzih egzekucija arhitektonsko urbanih fantazija koje se i dan danas nude bogatim klijentima u nastojanju da se po svaku cenu zadrži kapitalistički status svetskog čuda.

Masdar traži svoju originalnost u tradicionalnoj logici savremenog izraza spajajući ono najbolje iz svih epoha.

Računica je jasna: vanserijsko gomilanje svih mogućih pojednostavljenih diznijevskih iluzija gde se jedno pored drugog, kontrasno bez ikakvih normi i ozbiljnog urbanog planiranja, stvaraju luksuzne arhitektonske modne kolekcije.

Bliskoistočni veliki prasak doneo je snažnu urbano-ekonomsko-prostornu eksploziju gde se kao u nekom novom matriksu antigrad prebrzo generiše na hiljade načina. S takvim „gradovima“ gubi se struktura a samim tim i ono najvažnije – hronološki kontekst.

Stakleni grad usred pustinje odjednom je postao jedina paradigma bliskoistočnog „urbanog preporoda“ a slobodnostojeće zgrade neverovatni energetski potrošači pogubne tržišne pohlepe.

I onda, u moru staklenih snova, na horizontu se pojavio Masdar… Novi savremeni grad baziran na tradicionalnim urbanim parametrima i strukturi koji želi da približi savremeni razvoj regionalnim karakteristikama transformišući staro u nešto sasvim novo na neki drugi, regionalniji način. Masdar traži svoju originalnost u tradicionalnoj logici savremenog izraza spajajući ono najbolje iz svih epoha donoseći karakterističnu urbanu strukturu Orijenta kroz prizmu futurističkih formi XXI veka.

Masdar city – novi pustinjski grad u pustinji; foto: Nigel Young

Hronološki kontinuum više je nego jasan u ideji gradske forme koja proizilazi iz ideje o održivom razvoju savremenog grada. Ova dijalektika, ili originalna bipolarna reprezentacija novog savremenog konteksta i forme kroz tradicionalne momente jeste krucijalni iskorak novog regionalizma u odnosu na sve što smo do sada videli u onome što bi smo mogli da nazovemo – ludilo Dubaija.

Nije slučajno da se Masdar nalazi pored Abu Dabija – grada koji u odnosu na Dubai poseduje tradicionalniju urbanu kulturu, pa otuda, iz te malko konzervativnije sredine, dolazi nešto što bi moglo da posluži kao model za sve druge gradove bliskoistočne pustinje.

Masdar sledi mnoge karakteristike tradicionalnog grada a jedna od najvažnijih je ideja o  razmeri oličena u spoznaji gradskog limita. Taj ograničeni prostor kojim se stvara prostorna vrednost u svesno projektovanoj urbanoj limitiranosti donose prostoru neverovatan značaj. Odjednom, razmera prilagođena čoveku počinje da igra ulogu i svaki kvadratni metar postaje važan. Nema više razbacivanja već samo smislenog uklopljavanja složene urbane slagalice.

Grad Masdar: master plan jedne nove urbane vizije

Iz ovoga proizilazi i ideja o urbanoj strukturi kao važnom hijerarhijskom elementu diferenciranja i stvaranja identiteta. Glavne karakteristike ovakvog bliskoistočnog grada jesu svest o jedinici razmere – blokovskom uređenju, koje sa sobom nosi pojavu trgova i uskih ulica koje zbog svojih razmera favorizuju pešački saobraćaj. Ovo sa sobom vuče ideju o malim distancama a glavni element koji se pojavljuje kao lajt motiv u celom gradu jeste – senka. Iz svesti i ideje o senci otvorio se čitav niz različitih arhitektura baziranih na zaštiti od sunca donoseći potpuno novi identitet savremenom gradu.

Mapa koja donosi svest o urbanoj strukturi i jedinici razmere – urbani blok i sve njegove varijacije na slici desno

U povratnoj sprezi arhitekture i njene funkcije kao i svesti o korisnosti tradicionalnog grada dolazi se do ideje o održivom razvoju i svrsishodnosti arhitekture kao i urbanog koncepta kroz obnovljeni profesionalni kodeks – čitanje prošlosti.

Senka i protok vode kao glavni elementi bioklimatskog urbanizma

Tako se javlja čitav niz strategija održivog razvoja, korišćenja i stvaranja energije, prirodnih pojava kao što su vetar, voda i kiša; a ideja o unakrsnoj ventilaciji življa nego ikad utemeljena je u uskim ulicama, vetrovskim tornjevima i atrijumima.

Korišćene atrijuma i ideje o unakrsnoj ventilaciji. Reciklirana voda kao sistem ventilacije…

Ideja o unakrsnoj ventilaciji življa nego ikad utemeljena je u uskim ulicama, vetrovskim tornjevima i atrijumima.

Javljaju se ideje o sprezi atrijuma i predfasada, kolektovane vode i sunca, kretanja toplog i hladnog vazduha na najjednostavnije moguće načine – unakrsnom ventilacijom i prirodnim hlađenjem. Jedna od veoma bitnih stvari jeste korišćene sunčeve energije koja se ne kolektuje samo na krovovima zgrada već i preko samih fasada koje svojim elektro-galvanskim pikselima skupljaju svaki promil energije pretvarajući se u pasivni mega kolektor. I sve to sa krajnje skromnim materijalima kao što je opeka – materijala koja ima neverovatnu energetsku efikasnost i regionalnu utemeljenost pa joj je cena pristupačna. Sam grad predstavlja racionalni regionalni kulturološki iskorak oslobođen kompjuterskih megalomanskih rendera globalnih aspiracija. Ostao je samo – grad!

Centralni trg u Masdaru i toliko karakteristična urbana atmosfera, foto: Nigel Young

Tehnologija igra značajnu ulogu ali je ta sprega između starog i novog, analognog i digitalnog, toplog i hladnog, vetra i vode, ulice i pešaka, ono što donosi dinamiku i originalnost gradu Masdar. Sve su to najobičniji konvencionalni elementi koji su uzimani u obzir vekovima na tim prostorima i koji su sada dobili novu oplemenjenost koncepta iz XXI veka.

I baš onda kada sam pomislio da je Masdar samo izolovana kap jedne potpuno zaboravljene tendencije, novi regionalizam počeo je da izvire i iz drugih urbanih pora Bliskog istoka. Pa su se tako novi koncepti Waterfronta i Airport cityja, jednog u Dubaiju a drugog u Dohi, potpuno uklopili u mali revolucionarni urbani povetarac koji duva na bliskoistočnim obalama.

Koolhaasov Waterfront City i neverovatni ideološki zaokret ka tradicionalnom gradu

Waterfront i Airport city donose, baš kao i grad Masdar, ideju o limitu i razmeri, o konvencionalnom elementu i strukturi, mešovitim funkcijama ali i definisanim visinskim razlikama različitih prostora i zgrada. Obe celine donose grad po meri čoveka i obe strukture definišu centar a razlika je u interpretaciji urbanog bloka.

I tako stižemo do konačne spoznaje novog regionalnog urbanizma koji bi mogao u budućnosti da pokaže sav svoj šarm ali i opravdanost. Da čoveku vrati grad, da ulici vrati zgradu i da vrati kontekst u nova regionalna planiranja.

OMA i Airport city: Pažljivo strukturiranje urbane forme po meri čoveka

Zanimljivo je da su potpisnici ova tri primera veoma cenjene arhitekte na svetskom nivou gde je Norman Foster potpisnik urbanog master plana za grad Masdar a da su prethodna dva primera potpisana od strane biroa OMA i famoznog Rem Koolhaasa, oca generičkog grada koji na volšeban način sa ova dva primera preseca tu haotičnu nit generičkog urbanizma i donosi neki novi viši red ili uređeni haos u novi koncept urbanog regionalizma XXI veka.

I sami možemo da shvatimo koliku društvenu važnost, na žalost, imaju svetske arhitektonske zvezde i koliki presudni uticaj imaju na sve urbane tendencije savremenog doba i koliko su greške i zablude posleratnih utopija Le Korbizjea koštale mnoge svetske gradove u njihovom gubljenu urbane razmere, istorijskih celina, logike i čovekomernosti. Nadamo se da će ovaj njihov pristup pogurati ostale regionalne tendencije širom sveta.

Moramo da shvatimo svu kompleksnost problema i etički princip mogućeg a u ovom slučaju sve bi moglo da se svede pod frazu – i zvezde mogu kada hoće. Pa zašto ne i mi?

Tekst: dr. arh. Nikola Carević, profesor na Pontifícia Universidade Católica do Rio Grande do Sul; Foto: Foster+Partners, naslovna fotografija: Peas and Carrots!

Ne želite da vas budi rano jutarnje sunce u vašem potkrovlju? Potrebna vam je prijatna tama za odmor i relaksaciju? VELUX ima rešenje za vas – siesta roletne.

Vi kontrolišete nivo svetlosti. Zamračite prostoriju kad god to poželite! Za naše blagostanje i kvalitetan život, jedan od osnovnih uslova je zdrav san. Zato je ulaganje u unutrašnju roletnu za zamračenje odlična investicija u bilo koje doba godine. Mart bismo mogli i da proglasimo mesecom spavanja jer je 19. mart odabran za Međunarodni dan spavanja.

Ako želite totalno zamračenje u spavaćoj sobi, onda su pravo rešenje za vas siesta roletne.

VELUX siesta roletne savršeno su rešenje za spavaće sobe ili bilo koju drugu prostoriju u potkrovlju gde je potrebno totalno zamračenje. Aluminijumske vođice omogućavaju zaustavljanje roletne u bilo kom položaju. Unutrašnjost bočnih vođica je obojena u crno kako bi se osigurala potpuna blokada svetlosti.

Siesta roletne poboljšavaju izolaciju do 33 odsto, a smanjuju toplotu do 43 odsto i time utiču na komfor u potkrovlju.

Siesta roletne, kao i sve druge unutrašnje VELUX roletne, jednostavno se ugrađuju uz pomoć jednostavnog i jedinstvenog Pick&Click! sistema za ugradnju, koji je ova kompanija razvila za svoje kupce, da bi im olakšao ugradnju.

Vedri i atraktivni dezeni za spavaće, a za dečje sobe roletne sa njihovim omiljenim Disney junacima ili roletne iz Star Wars kolekcije čine VELUX siesta roletne izuzetno atraktivnim i poželjnim u potkrovlju jer savršeno odgovaraju VELUX krovnim prozorima.

Za sve dodatne informacije pogledajte www.velux.rs, www.facebook.com/VELUX.rs.

U kloniranju raznovrsnih proizvoda i objekata, Kinezi idu korak dalje: usavršavanje kopiranih dela!

Kina je već dugo ozloglašena zemlja po pitanju kopiranja poznatih arhitektonskih dela. Kinezi se tako mogu „pohvaliti“ sa deset kopija Belih kuća, četiri trijumfalne kapije, tri Ajfelova tornja i jednim celim austrijskim selom.

Međutim, ovaj put su još više privukli pažnju jer je klonirani most u gradu Sudžou duplo veći od originalnog iz Londona!

Zvanično nazvan most Suzhou’s Tower Bridge ima pet saobraćajnih traka i četiri kule, a pobornici kopiranja čuvenih arhitektonskih dela ističu da je ovaj „most čak i lepši od originalnog“, piše Inhabitat. Po njihovim rečima, „ovo je unapređeno i usavršeno rešenje poznatog mosta u Londonu koji potiče iz 19. veka.“

Ipak, nemaju baš svi lepe reči za kineski Tower Bridge. Mnogi ističu da bi grad Sudžou, koji je poznat i kao Venecija istoka, trebao da neguje svoju tradicionalnu arhitekturu što je do sada i činio. Neki od najlepših primera kineske drevne arhitekture mogu se videti u ovom gradu, a izgradnja ovakvog mosta u potpunoj je suprotnosti s tradicijom.

„Bio sam zaista iznenađen što je ovakva građevina nastala u Sudžou jer ovaj grad do sada negovao svoju kulturu.“, rekao je Li Yingwu, direktor pekinške firme OAD Group.

To pokazuje da trenutni lokalni zvaničnici nemaju poverenja u svoju kulturu. Oni ne shvataju da je suština arhitekture u kulturi. To nije samo predmet.

– istakao je Li Yingwu.

Osim Suzhou’s Tower Bridgea u Kini postoji još 56 kopija drugih mostova.

Foto: CCTV

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• Kinezi zvanično zabranili izgradnju „čudnih“ zgrada
• Pogledajte kako se Norvežani bore protiv kineskih kopija nameštaja
• Kinezi klonirali austrijsko selo

Salonski stan u užem gradskom jezgru prestonice Slovenije doživeo je totalnu transformaciju. Pogledajte kako on sada izgleda!

Arhitektonski biro SADAR + VUGA dobio je zadatak da kompletno transformiše stan smešten u staroj ljubljanskoj zgradi iz 19. veka u savremen apartman po željama klijenta.

Novonastalo enterijersko rešenje međusobno je suprotstavljeno: ujedno je i toplo i hladno, mekano i oštro. U isto vreme je i otvoreno i zatvoreno prema okruženju, a takođe i povezano ali i u konfliktu sa istorijskim nasleđem.

Kako navode arhitekti Jurij Sadar, Boštjan Vuga i Tina Hočevar, ovaj enterijer od 90 kvadrata interpolacija je dva različita ali vizuelno povezana ambijenta sa kontrasnim identitetom i materijalima.

Dnevna soba, ušuškana u tople i izražene teksture, reinterperacija je klasičinih Art Nouveau salona. Materijalizacija privlači pažnju posmatrača: od kamina optočenog u oniks, preko vintage podova pa sve do ogledala na plafonu koje izgleda kao barokna iluzionistička freska.

Posebna pažnja posvećena je i rasveti u dnevnom boravku: pored savremenog lustera čije se svetlo odbija o ogledalo na plafonu i o polirani kamen, i sam kamin sa oniksom postaje izvor svetlosti.

Ostatak stana je u potpunoj kontri sa samim salonom. Mreža aluminijumskih greda okačenih o plafon definiše strukturu ostalih prostorija: kuhinju, kupatilo, spavaću sobu i garderober. Oni su međusobno odvojeni kliznim vratima koja su okačena o konstruktivne grede.

Prostorije su međusobno odvojene kliznim vratima od aluminijuma i pleksiglasa koja dozvoljavaju menjanje funkcije stanovanja.

Otvaranjem kliznih vrata dnevni boravak može se proširiti čime se ceo stan pretvara u jedan open-space apartman lišen vizuelnih ograničenja.

Sistem reflektora okačenih o plafon osvetljava stan i naglašava bogate ali vizuelno ujednačene teksture ovog dela stana: aluminijum, pleksiglas, tekstili, betonski pod i ogledala koji enterijeru daje pomalo industrijski stil.

Struktura stana omogućava jednu vrstu voajerizma. Naime, pozicija sofe nudi pogled ka Kongresnom trgu, spavaćoj sobi pa i, ako se pogleda u plafon, ka samom posmatraču. S druge strane, sedenjem za trpezarijski stolom otvara se pogled ka kuhinji, spavaćoj sobi ali i ka tuš-kabini koja je provokativno urađena u staklu.

Zatvaranjem kliznih vrata stvaraju se prikladni i funckionalno izdvojeni prostori. Klijent je taj koji može u svakom trenutku da ovaj kontrasni stan potpuno transformiše prema sopstvenim željama.

Koncept stanovanja

Osnova stana

Presek stana

Foto: Miran Kambič

Srodni linkovi na portalu Gradnja.rs:

• Đurđa Milutinović dizajnira enterijere prestižnih modnih butika
• Pun enterijer detalja, niotkuda vrata!
• Svi članci iz rubrike Enterijeri

Pripreme za ovaj važan sportski događaj podrazumevele su i sanaciju sale koju je ugrožavao jedan veliki problem – vlaga!

Evropsko atletsko prvenstvo 2017. u Beogradu, koje je počelo 3. marta, bilo je prava prilika da se za ovako veliki događaj sanira Mala sala na južnoj strani Kombank Arene. Ona je smeštena u zemlji sa severnim zidom od šest i južni zidom od deset metara ispod nivoa terena, pa je veliki problem bila vlaga. Ovo je prvi objekat u Srbiji koji je saniran na ovaj način!

Pogledajte kako je izvršena sanacija Male sale Kombank Arene:

Po zatečenom stanju, moglo se zaključiti da hidroizolacija nikad nije ni bila u funkciji. Zato se moralo pristupili ozbiljnoj sanaciji hale.

Posao je na konkursu dobio GK doo, a on je izvođenje hidroizolacionih radova – injektaže poverio firmi Best Mi Sve doo – Best Invest doo koji je generalni distributer materijala Köster za Srbiju i Crnu Goru.

Izvedena hidroizolacija izvedena je u obliku PVC membrane. Pretpostavljeno je da je PVC folija bila oštećena ili da spojevi folija nisu bili dobro sastavljeni što je dovelo do toga da je voda prolazila na spoju dve folije kao i da je vremenom našla put i kroz betonsku konstrukciju. Stoga je voda počela da puni kasete dimenzija 5×5 metara koje su punjene peskom kao kontrategom za šipove.

Na zidovima su pukotine provodile vodu, i to na delovima gde je bila oštećena PVC membrana. Voda od poda i zidova odvođena je uz pomoć bobičaste folije u dve jame sa vodenim pumpama. Po zatečenom stanju, moglo se zaključiti da hidroizolacija nikad nije ni bila u funkciji.

Materijali korišćeni za sanaciju

U prvom projektovanom stanju bila je predviđena sanacija bentonitnim gelom čiji je viskozitet daleko veći od 10.000 mPa*s. Test injektaže pokazao je da gel toliko velikog viskoziteta ne prolaze u razmake od 2 mm. Stoga je od strane izvođača zahtevana promena materijala. Izabran je akrilni gel Köster Injection Gel G4 sa viskozitetom 4,5 mPa_*s, koji je sertifikovan od Nemačkog instituta za građevinu DtiBT, a koji se injektira uz pomoć specijalne pumpe Köster Acrylic Gel Pump.

Materijal KÖSTER Injection Gel G4 je od našeg IMS Instituta dobio sertifikat za vodonepropusnost za pritisak do 7 bara (dokle su mogli da ispituju). Materijal ima i dozvolu za upotrebu u okolini pitke vode. Sertifikati su položeni u najvećem standardu i upotrebaljavaju se više od 20 godina svuda u svetu i naravno isto tako u stambenim objektima.

Kako je tekao postupak injektaže

Ovaj materijal koji je viskozan skoro kao i voda (4,5 mPa_*s) može se injektirati i u najmanje strukture kao što su fuge od maltera ili u peskovitu zemlju. Za injektažu u šupljine, kao u ovom slučaju, ovakav materijal može prilično daleko da se potiskuje što je bilo bitno jer je razmak između pakera bio više od pet metara. To je omogućilo da se injektira jedna naknadna membrana od akrilnog gela.

Plan injektaže

Brzina injektaže bila je ograničena pumpom koja ne može da injektira više od jedne tone gela na dan. Stoga, na ovom objektu je injektirano sa dve pumpe. Dodatno vreme potrošeno je na ispitivanjima kao što je, na primer, endoskopija i termografija ili na čekanju da se pakeri postave od strane izvođača. Ukupna sanacija hidroizolacije trajala je 25 dana.

Izazovi na sanaciji hidroizolacije

Glavni problem bio je da se nije moglo pratiti gde se gel kreće. Jedini znak da se popunjavaju fuge čitao se kroz povećanje pritiska mašine i potrošnje materijala kroz određeno vreme. Prve kalkulacije potrošnje materijala su premašene što je bio znak da je jedan dobar deo materijala otišao kroz neke pukotine u okolnu zemlju. Ipak, važno je bilo da se ta pukotina zatvori i spreči dalji dotok vode. Takođe, moguće je bilo da je jedan deo materijala ušao kroz fuge ili pukotine u kasete.

Povezivanje hidroizolacije na objektu bio je glavni izazov i zbog toga je štednja materijala bila nemoguća. Manji problemi nastali su sa postavljanjem pakera u zidovima, jer su se tu nalazile juvidur cevi.

Detalj zida u toploj vezi

U toploj vezi nastali su problemi zbog upotrebe šupljeg betonskog bloka. Šupljine u bloku bile su prostor gde je teoretski gel mogao da se ulije. Zato je bila potebna posebna priprema za injektažu, međutim svi ovi problemi su prevaziđeni.

Sada je Mala sala Kombank Arene konačno hidroizolovana i u njoj se mogu održavati razna dešavanja uključujući i ona sportska kao što je Evropsko atletsko prvenstvo.

Autor, foto, video: dia Aleksandar Petrović

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• Kako je pravljen bazen u Kombank Areni
• Kako sprečiti pojavu vlage u kući
• Kako sprečiti pojavu vlage nakon ugradnje novih prozora

Firme iz kategorije Izolacija:

MILEX

Kapije i ograde   Termoizolacija   Pejzažno uređenje   Trgovina građevinskim materijalom

Livadska, Petrovaradin, Srbija

02164340110216434011

06371238520637123852

http://www.milex.rs

Milex firma bavi se proizvodnjom termoizolacionih ploča od presovane trske, dekorativnog trščanog...

FIBRAN

Pregradni zidovi   Izolacija   Kontaktne fasade

Mirka Banjevića 7, Zvezdara, 11000 Beograd, Srbija

+381 11 324 14 58+381 11 324 14 58

+381 63 4 777 33+381 63 4 777 33

http://www.fibran.rs/

FIBRAN Grupa je jedan od najvećih evropskih proizvođača termoizolacije od ekstrudiranog polistire...

Uslužni centar Partizan

Zidne obloge   Kontaktne fasade   Hidroizolacija   Trgovina građevinskim materijalom

Vodovodska 162, Beograd

011 2511 577011 2511 577

062 476 242062 476 242

http://www.ucpartizan.com/

Preduzeće UC Partizan bavi se veleprodajom i maloprodajom građevinskog materijala i alata… ...

Dodaj firmu u Adresar

Ukoliko tražite kvalitetne crteže sanitarnih elemenata za vaš budući projekat kupatila, na pravom ste mestu!

Kompanija Porcelanosa podelila je na internetu CAD blokove u .DWG formatu svojih raznovrsnih proizvoda za kupatilo.

Fajlovi su raspoloživi kako u 2D tako i u 3D varijanti a mogu se preuzeti besplatno direktno iz ovog članka bez ikakve registracije ili dodatnih koraka.

Proizvodi su podeljeni u više kategorija: tuševi, WC šolje, umivaonici, slavine i kade.

Tuševi

Razne verzije tuševa za sve vaše potrebe

Ruža tuša

Preuzimite odavde: 3D / Front / Top

Plafonski tuš

Preuzmite odavde: 3D / Front / Top 

Viseća WC šolja

Šolja sa ubodom u zid

Preuzmite odavde (3D)

Preuzmite odavde: 3D / Front / Top

Umivaonici

CAD blokovi umivaonika koje se postavljaju na zid.

Preuzmite odavde: 3D / Front / Top

Preuzmite odavde: 3D / Front / Top

Slavine

Kolekcija slavina za kupatilo

Preuzmite odavde: 3D / Front / Top

Preuzmite odavde: 3D / Front / Top

Kade

Samostojeće i ugradne kade za CAD projekte

Preuzmite odavde: 3D 

Preuzmite odavde: 3D

Izvor: ArchDaily, blokovi: Porcelanosa

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• Obogatite svoje crteže vektorskim blokovima ljudi
• 12 zidarskih detalja za SketchUp koji će vam olakšati posao
• 7 sajtova koji će arhitektama olakšati život

Biciklisti u kineskom gradu Sjamen više neće morati da se dele put sa automobilima jer će se od sada kretati iznad njih.

Danski studio Dissing + Weitling Architecture je projekatom biciklističke staze duge 7,6 kilometara uspeo da obezbedi bezbednu biciklističku rutu kroz pet glavnih gradskih stambenih područja kao i tri poslovna centra. Biciklistička staza izdignuta je iznad zemlje pet, a široka 4,8 metara što omogućava da više biciklista voze nesmetano jedni pored drugih.

Pogledajte kako to izgleda:

Vožnja biciklima ponovo postaje popularna u kineskim urbanim sredinama uglavnom zbog sveprisutne gradske gužve. Takođe, većina koristi i bicikle kao prevozno sredstvo jer su zdraviji za okruženje a i za same bicikliste.

– istakle su arhitekte iz biroa Dissing + Weitling Architecture.

Ova biciklistička ruta ima jedanaest pristupnih tački, a kroz njen čitav tok organizovani su po potrebi pešački mostovi, rampe, obilaznice, kao i parkinzi za bicikle, piše Dezeen.

Biciklistička staza nastala je kao zajedničko rešenje gradske vlasti i sektora za urbanizam kako bi se smanjila saobraćajna gužva a pritom i promovisali održivi vidovi prevoza u gradu.

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• Holandija uvodi grejanje biciklističkih staza

• Plutajuća biciklistička staza napajana solarnim panelima

• Biciklistička staza koja prikuplja energiju danju da bi svetlela noću

U današnje vreme anamorfoza najčešće je deo street arta gde se umetnici nadmeću u pravljenju efektnih iluzija.

Vizuelna percepcija razvijena je kroz evoluciju s ciljem da posmatraču prenese tačne informacije o prostoru. Međutim, poznavanje vizuelne percepcije može se koristiti i da bi posmatrač ciljano bio prevaren. Načini obmane perceptivnog sistema uobičajeno se zovu iluzije.

Vrsta iluzije koja simulira nepostojeći prostor samo kada se posmatra iz jedne specifične tačke naziva se anamorfoza. Ukoliko se posmatrač nalazi u nekom drugom položaju, utisak trodimenzionalnosti nestaje.

Koncept anamorfoze nije nov. Uveliko je izučavan i u doba renesanse kada se mogu videti i prve primene. Jedna od prvih i najpoznatijih slika koja koristi anamorfoze jeste slika „Ambasadori“ Hansa Holbajna (1533) na kojoj je u prednjem planu naslikana lobanja koja se vidi samo kada se slika gleda iskosa. Na fresci u crkvi svetog Ignjacia u Rimu koju je izveo Andrea Poco (1691–1694) gornji deo svoda je iluzija, što se najlaše može videti na mestima gde oblaci prekrivaju delove ‘lažne’ konstrukcije.

Percepcije nepostojećeg prostora imaju snažan efekat na čovekovu psihu zbog čega su anamorfoze veoma atraktivne. Ovakav način umetničkog izražavanja popularan je u svetu i privlači pažnju kako renomiranih umetnika, tako i posetilaca javnog prostora. Posebno su interesantne anamorfoze koje navode ljude da interaktivno učestvuju u iluziji i kreiraju zanimljive fotografije koje se zbog svoje neuobičajenosti i intrigantnosti rapidno šire društvenim mrežama.

Anamorfoze se danas uglavnom crtaju na pločniku, ali nekada mogu da okupiraju i druge vertikalne ravni i delove urbanog mobilijara.

U današnje vreme anamorfoza je najčešće deo popularne ulične umetnosti gde se kreatori nadmeću u pravljenju efektnih iluzija. Uglavnom se crtaju na pločniku, ali nekada mogu da okupiraju i druge vertikalne ravni i delove urbanog mobilijara.

Domaći primer anamorfoze

Ovo je anamorfoza koju su uradili studenti Departmana za arhitekturu u kampusu Univerziteta u Novom Sadu. Prva slika pokazuje pogled iz tačke iz koje se vidi iluzija, a druga slika je pogled na deset metara dugačku sliku iz drugog ugla, kada se iluzija gubi.

Julian Beever, jedan najpoznatijih uličnih umetnika koji se bavi anamorfozama, na ovom primeru pokazuje anamorfozu koja osim pločnika prekriva i delove urbanog mobilijara.

Anamorfoze se nekada se mogu formirati preko čitavog enterijera tako da simuliraju potpuno drugačiji prostorni koncept u  odnosu na onaj koji je stvarno prisutan. Jedan od najpoznatijih umetnika koji se bavi upravo tim konceptom je švajcarac Felice Varini.

Felice Varini svoju umetnost zasniva na pitanjima šta se događa sa umentičkim delom kada posmatrač ili umetnik nisu pristuni ili ga posmatraju na drugačiji način. Slika se, prema njegovom mišljenu, sastoji iz celine koliko i iz delova. Taj koncept često predstavlja u vidu anamorfoza koje prekrivaju enterijere ili urbane fragmente.

Anamorfoze predstavljaju interesantan i efektan način izražavanja i atraktivan spoj geometrije i umetnosti. Iluzije same privlače i zadržavaju pažnju posmatrača, te kombinovano sa umetničnim izrazom mogu se koristiti za oplemenjavanje enterijera ili spoljašnjeg prostora.

Autor: prof. Vesna Stojaković, Katedra za teorije i interpretacije prostora u arhitekturi i urbanizmu na FTN Novi Sad
Foto: AndrŽ Morin, Julian Beever

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• Nikola Olić pravi fotografije zgrada s optičkim iluzijama
• Optička iluzija na zgradi Frenka Gerija u Parizu
• Polica Rocky će vam zbuniti mozak

Ovaj objekat oblikovan je tako da izgleda kao kameni blok koji upotpunjava ravničarski pejzaž.

Holandski biro Global Architects potpisuje projekat moderne vile koja značajno odstupa od izgleda tradicionalnih kuća s kosim krovom. Vila je monolitna struktura čiji je oblik u potpunosti prilagođen održivoj gradnji a savremena oprema, poput geotermalne pumpe i solarnih kolektora, samo upotpunjava njen bogat energetski pasoš.

Svaka fasada zapravo je u direktnoj vezi sa različitih uslovima koje kreira lokacija. Otuda i tako zanimljiv oblik kuće.

Kuća inspirativno nazvana House as a Rock (kuća kao kamen, prev.eng) smeštena je na severu Holandije na obali reke i okružena ravničarskim terenom pokrivenim travom. Želja klijenta bila je dobije savremenu i minimalističku vilu koja maksimalno iskorišćava prirodnu svetlost ali i pogled ka okruženju a posebno vodi.

Kako bi odgovorili ovim zahtevima, arhitekte su osmislile asimetričnu kuću sa velikim prozorima ali ipak dovoljno ušuškanu da ukućanima obezbedi privatnost. Južna fasada ima najveće otvore kako bi se što više svetlosti propustilo u enterijer a i da bi se otvorio pogled ka reci. Svaka fasada zapravo je u direktnoj vezi sa različitih uslovima koje kreira lokacija. Otuda i tako zanimljiv oblik kuće.

„Kao što je svaka fasada drugačija, tako nijedna prostorija u ovoj kući nije ista,“ navode arhitekti. „Svetlost, prostor, pogledi i jedinstveno stanovanje su srce ovog projekta,“ dodaju oni za Inhabitat.

Kako bi se uklopila u pejzaž, kuća je urađena u neutralnoj koloritnoj paleti sa ciglom boje peska. I enterijer je dosta nenametljiv a krase ga materijali kao što su beton, drvo, metal, kamen i staklo koji su odlična podloga za živopisna umetnička dela.

Kuća se napaja geotermalnom pumpom postavljenoj na dubini od 135 metara a radijalno podno grejanje ujedno i hladi prostorije. Za dodatnu električnu energiju, tu su solarni kolektori tako da ova izolovana kuća nikada neće biti negostobljiva za njene vlasnike.

Foto: © Mirko Merchiori

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• Kamen po kamen – kuća u Bugarskoj!
• Vinarija u srcu Slavonije koja imitira okolinu
• Kuća na Kamenjaru otporna na izlivanje Dunava

Iako smo do sada viđali samo prototipove, robotizovani zidari počinju sa osvajanjem gradilišta.

Umetnička galerija od 200 kvadrata u Šangaju po projektu biroa Archi-Union Architects podignuta je uz pomoć robota koji je za zidanje koristio opeku sa obližnjih srušenih objekata.

Uz kompjuterski zadate koordinate i komande, roboti zidari podigli su kompletnu zidanu konstrukciju dok je hala zatvorena drvenim testerastim krovom.

Ova galerija ima veoma kompeksnu fasadu koju ni veoma iskusni zidari ne bi tako lako napravili.

Robotizovani zidari nisu novost. Napredne digitalne tehnologije građenja robotizovanim mašinama iz godine u godinu se usavršavaju zahvajujući napretku softvera i materijala. Robot iz Australije zida celu kuću za samo dva dana, švajcarski Fabricatora uči na gradilištu, dok je u ovom slučaju korišćen RobMade, o kojem smo već pisali, sigurno jedan od najnaprednijih rešenja. U pitanju je robot izuzetnih karakteristika i besprekornih krajnih rezultata. Tako i ova galerija ima veoma kompleksnu fasadu koju ni veoma iskusni zidari ne bi tako lako napravili.

Postupak zidanja robotom

Zahvaljujući robotici, izložba Chi She u Šangaju održaće se u veoma zanimljoj hali od reciklirane opeke koja ujedno i skreće pažnju na održivost u gradnji i zaštitu životne sredine.

Foto: © Su Shengliang

Povezani članci na portalu Gradnja.rs:

• Ovaj robot mogao bi da zameni radnike na gradilištu
• Pogledajte kako robot pravi mrežastu armaturu
• Ovakvu fasadu od opeke može da sazida samo robot

Uobičajeni problemi mogu zaseniti kvalitet projekta. Naročito ako je reč o namernim propustima koje investitor želi da uradi kako bi uštedeo na novcu ili kvadratima, piše Marko Stojanović.

Tokom 2016. godine u javnosti se pojavljuje publikacija IME projekat Beograd, autora gradskog urbaniste Milutina Folića i dr Milene Vukmirović, koja se bavi budućim projektima vezanim za arhitektonsko-urbanističku transformaciju glavnog grada.

U publikaciji je razmatrano 20 tačaka, među kojima proširenje pešačke zone, rekonstrukcija postojećih i izgradnja novih javnih garaža, obnova fasada, izgradnja novih biciklističkih staza, osvetljavanje javnih objekata, realizacija konkursa, ulična umetnosti i murali, uređenje Beogradske tvrđave, uređenje urbanih džepova…

Kao 12. tačka označene su gradske pijace. Reč je pre svega o realizaciji projekata iz 2009. godine, kada su anketnim konkursom razmatrane tri lokacije – Kalenićeva, Bajlonijeva i Palilulska pijaca. Ovim konkursom, Beograd je dobio savremena rešenja za tri najznačajnije gradske pijace, koje već više decenija nisu doživele temeljnu rekonstrukciju.

Kalenić pijaca

Na konkursu za Kalenićevu pijacu, prvu nagradu podelila su dva tima – prvi koji čine arhitekte Đorđe Gec, Nevena Stojović i Ana Filipović, a drugi u sastavu arhitekata dr Vanje Panića i Aleksandra Kneževića. Prošle godine, gradski menadžer Goran Vesić prezentuje projekat rekonstrukcije Kalenić pijace, a u grafičkim prilozima se vidi da je to projekat drugog tima arhitekata. Rad prvog tima je nešto avangardniji i podrazumeva znatno obimnija rušenja postojećih objekata, dok drugi na jedan pomirljiv način inkorporira postojeću i novu arhitekturu.

Kalenić pijaca

Na konkursu za Bajlonijevu pijacu prvu nagradu tađe dele dva tima – prvi tim koji čine arhitekte Zoran Dmitrović i Zorica Savičić i drugi tim koji čine arhitekte Grozdana Šišović i Dejan Milanović. U nagrađenom rešenju prvog tima predviđeno je da pijačne tezge kompletno zauzimaju otvoreni plato, dok su sadržaji namenjeni zatvorenom prostoru smešteni u podzemene etaže. Velika denivelacija omogućava izlazak pojedinih delova podzemnih etaža na pristupne ulice. Projekat je u toku razrade, u kojem učestvuju oba tima.

Pijaca Palilula

Paliluska pijaca

Za Palilusku pijacu proglašeno je pobedničko rešenje tima koji čine arhitekte Dunja Dimitrijević (Nedeljković) i prof. Vasilije Milunović, dok su timu kasnije pridodate Danica Stojiljković i Marina Lazović. Za razliku od prethodna dva projekta koji predviđaju mobilne tezge na otvorenom u kombinaciji s jednim većim natkrivenim prostorom, u ovom projektu autorke daju smelo rešenje po kojem se celokupan pijačni sadržaj smešta po jedan krov. Koncept je osmišljen po uzoru na savremene evropske pijačne hale, u kojima se pijaca smešta u nešto što nalikuje nekadašnjim zatvorenim gradskim pijacama ili današnjim tržnim centrima. Ovo može biti zanimljivo, naročito ako se umesto tezgi upotrebljavaju modularni boksovi, poput onih u zatvorenoj pijačnoj hali El Ninot u Barseloni. Podzemene etaže su namenjene supermarketu, magacinima i hladnjačama, ali i parkingu za 70-ak vozila.

Problem centralne ventilacije, broja parking mesta i roka završetka građevinskih radova uticaće puno na konačan utisak o Paliluskoj pijaci.

Međutim, tu su i uobičajeni problemi koji mogu zaseniti kvalitet ovog prvonagrađenog rešenja. Naročito ako je reč o namernim propustima koje investitor želi da uradi kako bi uštedeo na novcu ili kvadratima. Za početak, u idejnom rešenju se predviđa da specijalizovane radnje, poput cvećara, pečenjara i obućara, mogu naći u lokalima u prizemlju, ali izvođački projekat ne predviđa ove prostore, već celokupan sadržaj podređuje modularnim boksovima. Pomalo nepraktično za cvećare kojima je potrebna konstantna niža temperatura, to jest, orošavanje biljaka ili obućarima i drugim zanatskim delatnostima koji podrazumevaju širenje neprijatnih mirisa raznih supstanci koje se upotrebljavaju prilikom rada.

Tu se dolazi i do problema centralne ventilacije, koja ako ne bude bila dobro rešena rezultovaće prostorom koji bi mogao biti zagušljiv. Možda je najbolji primer za propust slične vrste, pijaca u Bloku 44, koja je usled natkrivanja pogrešnim materijalom dobila efekat plastenika, pa je samo godinu dana od njene izgradnje (2011.) bilo neophodno prepraviti krovnu konstrukciju, a unutar prostora uvesti sistem za dodatno osvežavanje vazduha. Prva delatnost za koju u takvim uslovima nema adekvatnog rešenja jesu mesare i ribarnice sa uslužnim pečenjarama, koje zbog mirisa i dima moraju biti dodatno izlovane sa posebnim izduvnim ventilacionim sistemima.

Drugi značajni problem jeste broj parking mesta, koji u ovom slučaju nije dovoljan, jer se samo parkiranjem zaposlenih na pijaci gotovo popunjava celokupna garaža.

Treći, a možda i najznačajniji problem, predstavlja rok završetka građevinskih radova. U projektnoj dokumentaciji stoji da je za potrebe izgradnje pijace potrebno 18 meseci. Prodavci voća, povrća i mlečnih proizvoda mogu za to vreme izlagati na drugim pijacama, ali šta da rade vlasnici drugih delatnosti koje se ne mogu privremeno preseliti ako dođe (a najčešće dolazi) do probijanja rokova za dovršetak izgradnje pijace?

Rešenje pijace, CIP

Zakupci tezgi i lokala se raduju izgradnji nove pijačne zgrade, naročito ako se bude izvodilo po prvonagrađenom projektu, ali ih plaše navedeni problemi. Možda rešenja za Palilusku, ali i druge dve pijace koje su predviđene za rekonstrukciju, treba tražiti u dve odlično izvedene rekonstrukcije – Zeleni venac, koji potpisuju arhitekte Đorđe Bobić i Miloš Petrović, a koja je izvedena 2004. godine, kao i zanimljivo rešenje za Zemunsku pijacu, koja se u popodnevnim satima transformiše u trg, a koje je 2009. godine projektovao tim arhitekata u birou CIP.

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• Početak ili kraj Ulice kneza Miloša?
• Kosančićev venac – Šifra: ARCVS
• Tesla grad: Istorijat jedne ideje

Višenamenska traka Braeön savitljiva je poput kanapa, a u isto vreme ima zateznu čvrstoću veću od čelika.

Tim inženjera razvio je Braeön, višenamenski proizvod koji će se moći koristiti kako u domaćinstvu, tako i kao deo majstorskog alata ali i za planinarsku opremu.

Ova traka je zapravo termoplastični polimer koji se prilikom zagrevanja oblikuje u željenu formu, da bi nakon hlađenja dobila takve karakteristike da se može koristiti kao sastavna veza lanaca, za nošenje tereta, vuču, ali i kao priručni deo medicinske opreme kod sportskih povreda i u bezboj drugih svrha.

Traka postaje jača u kontaktu s vodom ukoliko tečnost nije topla, jer dodatna hladnoća vode pogoduje jačanju strukture.

Četvoročlani tim, koji je napravio traku Braeön, ima zajedno preko 100 godina iskustva u razvoju plastike i kompozitnih materijala, piše Designboom.

Traka Braeön se isporučuje u limenim pakovanju u rolni od 6 metara. Traka se po potrebi može bojiti, a njena veoma bitna karakteristika jeste vodonepropusnost. Njena struktura postaje čak jača u kontaktu s vodom ukoliko tečnost nije topla, jer dodatna hladnoća vode pogoduje jačanju strukture.

Tim koji iza stoji trake Braeön toliko veruje u svoj proizvod da su nakon uspešnog podizanja betonskog bloka teškog nekoliko tona, izazvali i dizače tegova. Dali su im zadatak da zajedničkim snagama pokidaju traku ali bez korišćenja drugih materijala. Naravno, traka Braeön je pobedila.

Pogledajte i kako se ova traka može koristiti u svakodnevnom životu:

Ovaj proizvod podržan je od strane Kickstartera pa i vi možete učestvovati u njegovom finansiranju.

Korisni linkvi na portalu Gradnja.rs:

• Početak kraja asfalta? Roterdam pravi puteve od reciklirane plastike
• Ovaj lagani materijal je 10 puta jači od čelika
• Opušci cigareta štite čelik od korozije

Pratiže uživo konferenciju DIDS na kojem će od 14.15h učestvovati i Igor Conić, urednik portala Gradnja.rs.

Osma godišnja konferencija DIDS o razvoju interneta koja će i ovog puta predstaviti najzanimljivije sajtove na .RS i .SRB domenskim prostorima Srbije, održaće se 7. i 8. marta 2017. U bloku „Pravi primeri internet prisustva“, koji se održava 7. marta u 14.15h, učestvovaće i Igor Conić ispred portala Gradnja.rs, a razgovaraće se na temu kvalitetnog sadržaja i značaja .RS domena.

Centralna tema ovogodišnje konferencije DIDS jeste „Tajne internet pretraga“ sa dubljim pogledom u Guglove algoritme za internacionalizaciju i geotargetiranje o kojima će govoriti analitičar webmaster trendova Gari Iješ dok će kreativni strateg Lazar Džamić govoriti na temu Kako biti nađen u svetu lakog ignorisanja. Panel diskusiju „Deus ex machina“ vodiće Ivan Rečević, konsultant i Google Partners trener (Gaia Consulting), a učestvovaće Miroslav Varga, stručnjak za kontrolu Google AdWords kampanja (Escape), Jelena Radovanović, internet preduzetnica i kreator veb sadržaja, (wwwrite.rs) i Radomir Basta, direktor i vodeći SEO strateg, (Four Dots).

Pratite konferenciju uživo

Ukoliko želite da pogledate panel od 14.15h na kojem će se predstaviti i portal Gradnja.rs, konferenciju DIDS možete uživo pratiti na ovom linku.

Skulpturalni krov na ovom verskom objektu imitira formu okolnih planina.

Britanska arhitektonska firma Steyn Studio uradila je projekat za nedavno izvedenu kapelu Bosjes smeštenu u okviru istoimenog vinograda u južnoafričkoj oblasti Western Cape. Prilikom izrade projekta, arhitekte su sarađivale sa lokalnom firmom TV3 Architects kako bi što efikasnije utkali duh lokalnog stanovništva u objekat.

Konstrukcija u obliku paraboličnog hiperboloida deluje elegantno i otstavlja snažan utisak na posmatrača što i jeste cilj jednog verskog objekta.

Nad potpuno staklenom fasadom, koja je nesvakidašnja za verske objekte, nadvija se vitka betonska ljuska valovite forme koja imitira planinsko okruženje.

Konstrukcija u obliku paraboličnog hiperboloida deluje elegantno i otstavlja snažan utisak na posmatrača što i jeste cilj jednog verskog objekta.

Kapela je blago izdignuta od okolnog terena. U nju se iz vinograda može ući preko obodnog stepeništa ali i preko stazice koja vodi preko ribnjaka, u kom se ogleda kapela Bosjes, piše Contemporist.

Unutrašnjost kapele Bosjes postpuno je svedena. Na podu obloženom poliranim teracom postavljene su drvene klupice okrenute ka zlatnom pultu za besednika.

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• Odobrena sredstva za izgradnju prvog Gaudijevog dela van Španije
• Kako je od devastirane crkve nastala prelepa vikendica
• Kopenhagen dobija novu crkvu, prvu posle 30 godina

Na grčkom ostrvu vetrova, arhitekte Siniša Prvanov i Georgios Nousias materijalizovali su vizije porodice Gunari.

Blue Lagoon Villas II čine četiri kuće koje su izgrađene na obroncima južnog dela Mikonosa zvanog Platis Gialos. Lokaciju ovog objekta karakterišu pre svega, veličanstven pogled na Egejsko more i drevno svetilište Delos, kao i kaskadni nagib terena. Naš arhitekta sa grčkim kolegom, projektovao je ove vile koje maksimalno iskorišćavaju lokaciju i ambijent.

Primarni zahtev vlasnika bio je da se pokaže odgovarajuće poštovanje prema tradicionalnoj arhitekturi i pejzažu.

– ističe arhitekta Siniša Prvanov.

U prvoj fazi projekta, sredinom 2016. godine, izgrađene su prve dve kuće za potrebe vlasnika i njihovih gostiju. Stil je tradicionalan, dok dekorativni elementi poštuju arhitekturu Mikonosa. Uzastopni volumeni pariraju logici tradicionalnih kuća sa naizmenično ugrađenim terasama, balkonima i drvenim pergolama. Nagib terena pogodovao je izgradnji dva velika bazena organske forme.

Primarni zahtev vlasnika bio je da se pokaže odgovarajuće poštovanje prema tradicionalnoj arhitekturi i pejzažu. Pažljivo vodeći računa o održivom dizajnu, projektanti su koristili materijale kao što su gips, lokalni kamen i drvo kedar i hrast. Otvori su duguljasti što omogućava dovoljan pristup svetlosti dok se u enterijeru se koriste elementi kao što su masivne drvene grede na tavanicama i ugrađena zidna rasveta.

Osnova projekta Blue Lagoon Villas II

Zemlja i more

Inspiracija za simbolične nazive kuća bili su osnovni elementi antičke grčke filozofije pa je ime prve kuće More, a druge Zemlja. U prvoj kući, u kojoj dominiraju bela i plava boja, dolazi do mešanja tradicionalnih elemenata s modernim kao što su neo-barokne reference korišćene u dizajnu nameštaja i rasvetnih tela.

Imati pogled na more i znajući da vreme na ostrvu često zna biti nepredvidivo, bio je jedan od mnogih izazova za arhitekte. Cilj je bio kreirati otvoreni horizont i omogućiti pogled na more iz gotovo svih pozicija enterijera. Imajući to u vidu, organizacija unutrašnjosti glavnog dnevnog boravka i trpezarije uspešno prati te zahteve.

Ista atmosfera se ponavlja i u prostorijama za odmor. Pažljivo odabrani dekorativni predmeti i boje utiču na raspoloženje, a korišćeni materijali odražavaju stil i karakter grčkog krajolika.

Svaka soba je dizajnirana u različitom duhu. Glavna spavaća soba je jednostavna i elegantna sa otvorenim kupatilom koje komunicira sa ostalim delom prostora. Prva gostinska soba prati tradicionalni stil i ima ugrađene krevete, dok je druga konfigurisana etničkim karakterom i krasi je jarke bojama tkanina i poda.

Imati pogled na more i znajući da vreme na ostrvu često zna biti nepredvidivo, tokom dana vetrovito a noću veoma sveže, bio je jedan od mnogih izazova za nas.

– ističe jedan od autora projekta arhitekta Siniša Prvanov.

U drugoj kući, kući Zemlje, karakter enterijera se menja ne samo u organizaciji i rasporedu funkcija, već i u izboru boja i materijala. Zemljani tonovi, kamen u svojoj prirodnoj boji i kao drvo kedar, doprinose tradicionalnom atmosferi. Dnevni boravak projektovan je na nivou bazena, dok su prostorije za odmor locirane na prvom spratu. Spavaće sobe i kupatila koji ih prate, dizajnirane su sa izuzetnom pažnjom uz korišćenje prirodnih materijala za stvaranje ergonomskog i pre svega udobnog prostora.

U eksterijeru se vodilo raćuna o nenarušavanju postojećeg stanja terena. Zatečene stene korišćene su i kao funkcionalni ali i kao dekorativni elementi. U podnim oblogama bazena i dizajnu namestaja korišćeno je vodootporno tikovina, dok je za eksterijernu rasvetu korišćena ugradna rasvetna tela proizvođača Philips i Osram.

Foto: Costas Efrimidis

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• Kamenolom pretvoren u luksuznu vilu na Mikonosu
• 10 najboljih kuća na moru
• Da li biste voleli da letujete u grčkoj štali?

Korišćenjem tehnologije 3D štampe ova kuća od skoro 40 kvadrata može se napraviti za samo jedan dan.

Pokušavajući da reši problem nedostatka povoljnog stambenog prostora, koji je aktuealan na svim kontinentima, kompanija Apis Cor iz San Franciska osmislila je brzinsku izgradnju jeftinih kuća. Korišćenjem 3D štampača ovaj objekat od bezmalo 40 kvadratnih metara može se podići za samo 24 sata i košta 9.600 evra.

Pogledajte kako je podignuta ova kuća:

Kompanija tvrdi da objekti zidani (možda je bolje reći štampani) na ovakav način mogu da traju i do 175 godina!

Očito je došlo novo doba u građevinarstu jer poznate metode izgradnje koje smo do sada izučavali izgleda postaju prevaziđene. Kako drugačije objasniti sledeći način podizanja kuće: mobilni 3D printer malih dimenzija dovozi se na lokaciju, postavlja se na mesto izgradnje i uz pomoć parametara koji se serviraju sa računara on zida kuću od betonske mešavine za 24 sata. Ako ste mislili da je ovakav način gradnje privremen – varate se. Kompanija tvrdi da objekti zidani (možda je bolje reći štampani) na ovakav način mogu da traju i do 175 godina!

Početni rezultati su obećavajući. Prva ovakva kuća podignuta je u testnom postrojenju kompanije Apis Cor u Stupinu, gradu u moskovskoj oblasti, gde je kuća podignuta tehnologijom 3D štampe. Za razliku od dosadašnjih rešenja, kuća nije sastavljana od više pojedinačno štampanih delova već je cela podignuta u komadu. Štampači su od betona pravili i fasadu ali noseće zidove direktno na lokaciji, piše Inhabitat.

Ni jake zime ne mogu ništa ovom mobilnom printeru. Apis Cor je podigao ovu kuću u decembru, što nije bio nikakav problem za 3D štampač jer je on funkcionalan do temperature -30C. Međutim, pošto beton pri ugradnji zahteva temperature preko 5C, na mestu izgradnje podignut je šator koji je obezbedio povoljne uslove za rad.

Fasada je malterisana i prefarbana u jarku žuju boju dok je eksterijer svetao i opremljen Samsungovom tehnikom. Sve zajedno ova kuća košta 9.600 evra što je oko 240 €/m2.

Foto: Apis Cor

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

• Nije lepa ali je izdržljiva: Ova 3D štampana kuća otporna je na jake zemljotrese
• Rusi osmislili kuću koja se kupuje u prodavnici i sastavlja za 24h
• Napravite maketu enterijera uz pomoć 3D štampe