Inovativni prototip objekta generiše više energije nego što je troši, dok standardizovani dizajn minimalizuje troškove i ubrzava realizaciju projekta za 50%.

Mladi srpski arhitekta Saša Jokić, osnivač startapa Cosmic sa sedištem u San Francisku, predstavio je koncept modularne kuće koja bi mogla da bude uzor za buduće objekte u pogledu održivosti.

Saša ističe da je problem što kuće čine otprilike 45% svih emisija CO2 u SAD, pri čemu se velika većina tih emisija, čak 87%, pripisuje grejanju, hlađenju i zagrevanju vode.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Modularne kućice od unakrsno lameliranog drveta s minimalnim otiskom na okruženje
• Modularni objekti iz Norveške po projektu arhitekte iz Srbije

Suočavanje sa efektima klimatske krize

Neophodan odgovor stambenog sektora je stoga jasan: on mora težiti ka energetski neutralnim i energetski efikasnim domovima, koji pritom moraju biti pristupačni da bi bili dostupni u velikom obimu.

Kada to bude prepoznato kao prioritet, sa neophodnom hitnošću, možemo početi da sanjamo o stvarnom suočavanju sa razornim efektima tekuće klimatske krize, piše ArchDaily.

Da bi se preoblikovao stambeni sektor, prvi korak je da se preispita način na koji se grade današnji domovi, dok je drugi korak usvajanje potpuno novog pristupa i raspoređivanje resursa u skladu sa tim.

ADU je prototip koji obezbeđuje dodatni životni prostor i isplaćuje sam sebe kroz generisanje čiste energije.

Imajući ovo na umu, Cosmic je razvio kompletno modularne, potpuno električne kuće sa sopstvenim napajanjem.

Njihov prvi proizvod nosi ime ADU (Accessory Dwelling Unit), a u pitanju je prototip koji obezbeđuje dodatni životni prostor i isplaćuje sam sebe kroz generisanje čiste energije.

ADU je takođe net-zero objekat, te nastoji da poboljša zdravlje i blagostanje ljudi, a planirano je da prodaja kuća otpočne u SAD tokom drugog semestra 2022.godine.

Standardizovani šablon za bezbroj kombinacija

U nastojanju da se ove kuće sa sopstvenim napajanjem isporuče u masivnom obimu, bilo je neophodno osmisliti inovativni modularni sistem konstrukcije.

Tradicionalno, građevinski objekti se rade jednokratno, što znači da se troškovi projektovanja, inženjeringa i izgradnje ne dele među različitim projektima.

Imajući ovo na umu – a sa ciljem postizanja efikasnosti, održivosti i isplativosti – firma Cosmic kreirala je standardizovani šablon objekta usredsređen na modularnu, potpuno električnu zgradu, koja ima integrisane mehaničke, električne i vodovodne sisteme.

Oni se mogu kombinovati na praktično bezbroj načina, bez potrebe za projektovanjem svakog objekta posebno.

Standardizovani dizajn poboljšava predvidljivost, minimalizuje troškove i ubrzava realizaciju projekta za 50%.

Dok je „šasija“ objekta izvedena od metala i drveta, grede, spojevi i podovi su od cevi i lima. Krov je od metala, a ostali strukturalni elementi od održivog drveta.

Kao i kod mnogih drugih montažnih objekata, sve ove komponente se izvode u fabrici, a zatim se transportuju u kontejnerima do gradilišta.

Pošto je maksimalna težina modula 272 kilograma, istovar i montaža zahtevaju samo upotrebu telehendlera, a standardizovani dizajn poboljšava predvidljivost, minimalizuje troškove i ubrzava realizaciju projekta za 50%.

Generiše više energije nego što je troši

ADU je u stanju da generiše i skladišti električnu energiju i distribuira je u domaćinstvo kada je to potrebno – za hlađenje, grejanje i napajanje električnih uređaja, kao i električnih vozila.

Sve ovo je moguće zahvaljujući inovativnim pametnim sistemima, što uključuje solarne panele na krovu, a tu je i hibridno skladište energije.

Osim toga kuća raspolaže toplotnom pumpom, koja omogućava grejanje i hlađenje, a tu je i Cosmicov ERV (Energy Recovery Ventilation System), koji razmenjuje unutrašnji vazduh sa svežim spoljašnjim vazduhom.

Kako bi se upravljalo svim ovim sistemima, svaki ADU ima integrisanu električnu kontrolnu tablu.

Oba modela karakteriše moderan, minimalistički dizajn, za koji se može reći da je bezvremenski, udoban i svestran.

Kao i kod svakog industrijskog procesa koji rezultira pristupačnim stambenim alternativama, uvek postoji rizik od ugrožavanja estetike, udobnosti i kreativne slobode.

Ipak, Cosmic predstavlja drugačiji scenario i nudi dve različite veličine koje omogućavaju više različitih rasporeda, gde je jedan ADU od 33 kvadrata, a drugi od 65 i raspolaže sa dve spavaće sobe, kupatilom i krovnom terasom.

Oba objekta su izgrađena od prirodnih, netoksičnih materijala i oba modela karakteriše moderan, minimalistički dizajn, za koji se može reći da je bezvremenski, udoban i svestran.

Istraživanje budućnosti izgrađenog sistema

Kako Saša Jokić navodi za ArchDaily, „zagrevanje planete i globalna pandemija su preoblikovali naše životno okruženje i mi se ne možemo vratiti unazad“.

Neminovno je da ovaj problem postaje sve očigledniji, te se moraju usvojiti novi građevinski standardi koji vode do fleksibilnih i energetski efikasnih domova. Svakako, industrija ima mnogo toga da nadoknadi.

Stvaranjem dobro dizajniranih, potpuno električnih modularnih domova po nižim cenama, kao što je to slučaj kod Cosmicovih objekata, moguće je zamisliti zeleniji način života, koji se istovremeno bori sa pogoršanom stambenom krizom.

Da bi ljudi preuzeli deo svoje održive budućnosti, mora im se dati pristup neophodnim alatima i tehnologijama. Na ovaj način dobiće moć da unaprede sopstveno izgrađeno okruženje.

Grafički prilozi

Izabrali smo za vas…

• Modularni objekti iz Vrčina: Od ideje do useljenja za samo dve nedelje

Novosadska kompanija otvorila je konkurs za građevinskog inženjera sa dobrim poznavanjem nemačkog jezika.

Otvoreno je radno mesto u Novom Sadu ili Beogradu za građevinskog inženjera (projekt koordinatora) sa znanjem nemačkog jezika i iskustvom rada i/ili vođenju timova na nemačkim, austrijskim ili švajcarskim građevinskim projektima koji uključuju izradu planova oplate i armature (Schalungs und Bewehrungspläne). Konkurs je otvoren dok se ne popuni radno mesto.

NS Drafter je domaća kompanija koja je specijalizovana za 3D BIM modelovanje, izradu planova oplate i armature i statiku za strano tržište.

Opis posla:

• Upoznavanje sa projektnim zadatkom i specifičnim zahtevima klijenata kroz proaktivnu komunikaciju i sastanke
• Tumačenje statičkih proračuna i priprema instrukcija za izradu tehničke dokumentacije
• Analiziranje instrukcija, podloga, skica, specifikacija i proračuna odgovornih inženjera i arhitekti
• Planiranje, implementacija, praćenje i kontrola projekata
• Optimizacija procesa i procedura u okviru vođenja projekata
• Vođenje članova tima i upravljanje njihovim učinkom i razvojem

Potrebna znanja i veštine:

• Građevinski inženjer, VII stepen stručne spreme
• Nemački jezik – napredni nivo
• Engleski jezik – srednji nivo
• Evrokod standard
• BIM/CAD softverski paketi – srednji nivo
• MS Office paket
• Alati za praćenje projekata

Zašto NS Drafter:

• Rad na različitim projektima širom sveta
• Ulaganje u razvoj i usavršavanje zaposlenih
• Rad u okruženju koje neguje i uvažava ideje i predloge i gde je kultura na prvom mestu
• Rad u okruženju koje neguje osnovne vrednosti kompanije i  međuljudske odnose
• Rad u okruženju koje veruje da se sve može postići dogovorom

Način prijave:

Pošaljite Vaš CV na career@nsdrafter.com. Konkurs je otvoren dok se ne popuni radno mesto.

Izabrali smo za vas…

• NS Drafter: Detalji armature i BIM modelovanje iz Novog Sada za ceo svet

Nakon toga, moći će da otpočnu i radovi na izgradnji prva dva koloseka u železničkoj stanici, svaki dužine od po pet stotina metara.

Završetak radova na ploči železničke stanice „Beograd Centar“ predviđen je za 24. septembar 2022, ali se zbog pojačanog intenziteta radova može očekivati da se ranije završe predviđeni poslovi.

Kako najavljuju iz akcionarskog društva „Infrastruktura železnice Srbije“, inače investitora ovog projekta, ukoliko se zadrži sadašnja dinamika radova, završetak se može očekivati polovinom avgusta.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Kao 6 fudbalskih igrališta: Sagledajte veličinu projekta Prokop iz drona
• Prokop: Kako će izgledati glavna železnička stanica „Beograd Centar“

Slede radovi na izgradnji prva dva koloseka

Nakon toga, navodi se u saopštenju, u avgustu se može očekivati i početak radova na izgradnji prva dva koloseka u železničkoj stanici „Beograd Centar“, svaki dužine od po petsto metara.

„Za same radove na dva koloseka obezbeđen je potreban materijal, kao i oprema tako da se može očekivati da se radovi završe za tri meseca“ – kažu u „Infrastuktura železnice Srbije“ a.d.

Dodaju da je početak građevinskih radova na samoj ploči na koti 105 moguć tek po okončanju tekućih radova na proširenju betonske ploče, koji su sada u toku.

Trebalo je izvesti radove na izvođenju zaštitne temeljne jame zavesom od šipova, što takođe nije bilo planirano.

Kako naglašava investitor, radove na nadzemnoj ploči stanice usporili su poslovi koje nikako nije bilo moguće predvideti prilikom izrade projektne dokumentacije, a koji su se pojavili tek prilikom izvođenja radova.

„Podsećamo da je izvan planiranih radova najpre bilo potrebno izmestiti 10 kV elektrokabl koji je bio u koliziji sa planiranim radovima. Zatim je trebalo izvesti radove na izvođenju zaštitne temeljne jame zavesom od šipova, što takođe nije bilo planirano“ – kaže se u saopštenju.

Kao treće, navodi se da su graditelji tokom izvođenja radova naišli na tunel u zoni temeljne jame (u nizu šipova) koji takođe nije bio obuhvaćen projektnom dokumentacijom i tehničkim rešenjem, a koje je bilo neophodno naknadno projektantski i izvođački rešiti.

Sve ove nepredviđene okolnosti, na koje se naišlo tokom realizacije projekta, uticale su na završetak posla, dodaju iz „Infrastruktura železnice Srbije“.

Vrednost radova oko 1,4 milijarde RSD

Da podsetimo, radove na stanici „Beograd Centar“ izvodi beogradska kompanija „Elita-cop“, u zajedničkoj ponudi sa firmama „Koto“ iz Beograda i „KLM Inženjering TM“ iz Novog Sada.

Vrednost radova iznosi oko 1,4 milijarde dinara, a time su obuhvaćeni svi troškovi realizacije ovog posla, odnosno radne snage, materijala, mehanizacije, opreme i izvođenja građevinskih radova, navode iz „Infrastruktura železnice Srbije“.

Na osnovu realizacije ovog ugovora u stanici „Beograd Centar“ ukupno će na koti 105 biti izgrađena, proširena i promenjena betonska konstrukcija površine od skoro 50 hiljada kvadratnih metara, kaže se na kraju saopštenja.

Izabrali smo za vas…

• U planu rekonstrukcija 55 železničkih stanica u Srbiji – traže se projektanti i nadzor

Više od 220 univerziteta iz 32 zemlje učestvovalo je u projektu transformacije okruga u poljskoj prestonici, a ova četiri rada žiri je proglasio za najbolje. 

Kompanija Saint-Gobain dodelia je nagrade za 17. izdanje svog međunarodnog takmičenja „Architecture Student Contest 2022”, na kome su takmičari iz celog sveta pokazali svoje umeće u primeni tehničkih znanja iz energetske efikasnosti zgrada.

Izazov ovogodišnjeg izdanja, organizovanog u bliskoj saradnji sa opštinom Varšava, bilo je osmišljavanje projekta čiji je cilj revitalizacija područja koje se nalazi pored železničke stanice Istočna Varšava, radeći istovremeno na performansama, kao i na arhitektonskim, ekološkim i društvenim aspektima.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Splet starog i novog za pobedu na studentskom takmičenju Saint-Gobain
• Studentkinja iz Beograda osvojila nagradu na međunarodnom konkursu

Visok kvalitet takmičarskih projekata

Zadatak je uključivao projektovanje novog studentskog doma, kao i centra za sastanke i zabavu u staroj zgradi fabrike koja je svrstana u istorijsko nasleđe grada.

Cilj konkursa je da se razvije projekat sa pozitivnim uticajem kako na pojedinca, tako i na čitavu planetu. Prema propozicijama, zgrade moraju biti visoko energetski efikasne i cirkularne koliko god je moguće, uz niske emisije ugljenika tokom čitavog svog životnog ciklusa.

U isto vreme, novoprojektovani objekti trebalo bi da doprinesu dobrobiti svojih stanara stvaranjem zdravog i udobnog životnog prostora.

Ekološki aspekti u potpunosti su integrisani u razmišljanje studenata.

„Bio sam impresioniran visokim kvalitetom projekata koje su studenti predstavili ove godine. Ne samo iz arhitektonske perspektive, već i u pogledu integracije ekoloških i društvenih izazova. Žiriju nije bilo lako da odabere pobednike. Veoma sam srećan i ponosan što Saint-Gobain može dati vidljivost ovoj novoj generaciji arhitekata, što je u potpunosti u skladu sa našom namerom – Učiniti svet boljim domom“, izjavio je Benoa Bazin, izvršni direktor Saint-Gobaina.

Kako se navodi u pres saopštenju, nivo projekata raste iz godine u godinu i sada su ekološki aspekti u potpunosti integrisani u razmišljanje studenata, ne zaboravljajući pritom izrazito društvenu funkciju arhitekture.

Prva nagrada

Projekat br. 41 – Chain of Change (Finska)

Artikulacija zgrada je pogodna za razvoj prave studentske zajednice.

Žiri je jednoglasno pohvalio projekat vrlo visokog arhitektonskog, tehničkog, ekološkog i društvenog kvaliteta.

„Veoma originalna arhitektura je posebno dobro integrisana u svoje neposredno okruženje i nudi zapanjujuće bogatstvo perspektiva zahvaljujući kontrastu između fasada. Artikulacija zgrada je pogodna za razvoj prave studentske zajednice. Korišćenje obnovljive solarne energije je dobro ugrađeno u visoko energetski efikasnu i cirkularnu zgrada. Predložena obnova stare fabrike čuva autentični karakter objekta istorijskog nasleđa ovog grada“ – saopštio je žiri.

Druga nagrada i Studentska nagrada

Projekat br. 12 – Rust Green (Letonija)

Projekat ostaje na ljudskom nivou i posebno dobro reaguje na potrebe svih građana.

„Ovaj projekat, koji je takođe savršeno integrisan u svoje okruženje, razvija veoma posebnu, originalnu i toplu atmosferu zahvaljujući odabranim materijalima, kako za eksterijer tako i za unutrašnje prostore. Projekat ostaje na ljudskom nivou i posebno dobro reaguje na potrebe svih građana, bilo da su u pitanju stanari zgrada ili stanovnici u komšiluku; izdvaja se po ravnoteži koja se nalazi između izgrađenih i prirodnih elemenata i pametno uzimajući u obzir ekološka pitanja“ – kaže se u obrazloženju.

Treća nagrada

Projekat br. 27 – Botanic Frame (Poljska)

Projekat omogućava lak pristup sa svih strana na atraktivan zeleni park.

„Ovaj projekat se veoma dobro integriše u svoje okruženje, kako estetski i tako i svojom fizičkom otvorenošću prema komšiluku. Dizajniran da olakša život studentskoj zajednici, sa posebnim fokusom na sportske aktivnosti, projekat omogućava lak pristup sa svih strana na atraktivan zeleni park, uključujući originalna rešenja za smanjenje zagađenja vazduha“ – naveo je žiri.

Specijalna nagrada žirija

Projekat br. 52 – Econtainer Student Living (Meksiko)

Projekat ima veoma specifičnu estetiku, ali uspeva da se dobro integriše u životnu sredinu.

Žiri je posebno pohvalio narativ koji su studenti razvili oko svog idejnog rešenja, uspostavljanjem zanimljive veze između istorije Poljske, cirkularnosti i same lokacije projekta.

„Projekat ima veoma specifičnu estetiku, ali uspeva da se dobro integriše u životnu sredinu, posebno kroz laku cirkulaciju do i sa lokacije“ – kaže se u obrazloženju.

Projekti zasnovani na stvarnim potrebama

Pokrenut 2004. godine, ovaj konkurs je usmeren pre svega na studente arhitekture, inženjeringa i dizajna, sa idejom da istakne stručnost mladih akademaca oko projekta zasnovanog na stvarnim potrebama određenog naselja ili grada, koristeći pritom Saint-Gobainov pristup održivoj izgradnji kako bi stvorili životne prostore koji poštuju planetu i dobrobit njenih stanovnika.

Ko su bili predstavnici Srbije na „Architecture Student Contest 2022” u Varšavi pogledajte ovde.

Izabrali smo za vas…

• Mlada dizajnerka iz Srbije osvojila treću nagradu na Salone Satellite u Milanu

Staklenik ukupne površine od 33 kvadrata sadrži sve što je potrebno jednoj porodici kako bi uživala tokom boravka u šumskom okruženju.

Objekat nazvan Araucaria Greenhouse, smešten među stablima čileanskog bora (lat. Araucaria araucana), arhitekte iz brazilske firme Angá Arquitetura projektovale su tako da sa svih strana bude u bliskom kontaktu sa prirodom i domaćim životinjama.

Ovaj staklenik – koji se nalazi u mestu Campos do Jordão nedaleko od Sao Paola – takođe je dizajniran sa ciljem da porodica može da neometano brine o svojim biljkama, igra društvene igre i provodi vreme zajedno u jednom prostoru.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Staklenik od 9.500 kvadrata nikao na krovu zatvorene pijace
• Banka ili botanička bašta? Poslovni prostor kao staklenik

Jednostavna i čista zapremina

Staklenik ima jednostavnu i čistu zapreminu, gde prednji deo ima niski kameni zid i zastakljene prozore sa gvozdenim ramovima, dok zadnji kameni zid skriva otvorenu ostavu iza staklenika, a ujedno služi i kao nosač za drvenu policu za knjige, pišu arhitekte za ArchDaily.

Plafon, odnosno krov objekta je u najvećoj meri izveden od stakla, kombinovan sa šindrom na zadnjoj strani, kako bi se zaštitili drvena polica za knjige i skladište.

Pod, police i pult dizajnirani su tako da sve bude u skladu s vlažnim okruženjem koje je potrebno biljkama.

Materijalizacija objekta je vođena na osnovu postojeće kuće na imanju, te su se arhitekte odlučile za drvo i kamen, a dodatno staklo se prosto stopilo sa okruženjem prepunim rastinja, te iako je dominantan materijal, svakako nije dominantan element ove lokacije.

Popločani pod, police i pult dizajnirani su tako da sve bude u skladu sa vlažnim okruženjem koje je potrebno biljkama, objašnjavaju brazilske arhitekte.

Multifunkcionalni sto

Kako prostor ne bi bio bezličan i nezanimljiv, pod je dobio dijagonalno formirani crno-beli izgled, a drvena polica za knjige u pozadini upotpunjuje okruženje, čineći ga prijatnim i nudeći prostor za skladištenje i izlaganje određenih predmeta koji su bitni za porodicu.

U samom centru prostora postavljen je sto koji služi za rad sa biljkama, ali je istovremeno postao i mesto za sastanke, odnosno trenutke dokolice porodice i razgovor uz vino. Ideja je bila i da se sto kruži biljkama, tako da svi podjednako mogu da uživaju u njima.

Grafički prilozi

Foto-galerija

Araucaria Greenhouse u Brazilu; Foto: © Carolina Lacaz

Fotografije: Carolina Lacaz

Izabrali smo za vas…

• Ovaj staklenik stvara osećaj boravka na otvorenom

Na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu pogledajte izložbu na kojoj će biti predstavljeni radovi iz 11 evropskih država. 

Piranski dani arhitekture (PDA) u saradnji sa Beogradskom internacionalnom nedeljom arhitekture (BINA) i Arhitektonskim fakultetom predstavljaju Međunarodnu arhitektonsku izložbu za Nagradu Piranesi 2021.

Na izložbi će se prikazati izložba u obliku 47 realizacija arhitekata i 34 studentskih projekata koje je nominovalo 11 nacionalnih selektora iz 11 evropskih država (Austrija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Češka, Grčka, Mađarska, Italija, Slovačka, Slovenija, Srbija, Crna Gora), realizovanih u poslednje dve godine.

Međunarodni žiri je dodelio nagradu, dva priznanja i jedno studentsko priznanja Piranesi 2021.

Srodni članci na portalu Gradnja:

• Arhitekti iz Srbije po treći put na Piranskim danima arhitekture

Kragujevac i Crna Gora

U ovoj trećoj sezoni za Srbiju na Piranskim danima arhitekture (PDA), uključena je i srpska studenska selekcija iz Kragujevca, a ove 2021. (38. edicija konferencije) konferencija je proširena i na Crnu Goru. Tako se konferencija i nagrada intenzivno proširuje na regionalno područje gde je ovo međunarodno dešavanje bilo prisutno od 1983. godine.

Nagrada Piranesi dodeljuje se od 1989. u okviru Piranskih dana arhitekture (PDA) koji je međunarodni arhitektonski događaj sa jednom od najdužih tradicija na svetu i dešava svaku pretposlednju subotu u novembru u Piranu i Portorožu u Sloveniji.

Namera konferencije je evaluacija aktuelnih arhitektonskih trendova i prezentacija najinovativnijih ideja arhitektonske i prostorske produkcije na području Srednje Evrope. Konferencija PDA predstavlja i potiče savremenu kvalitetnu kontekstualnu arhitekturu i kulturni diverzitet.

Portal Gradnja.rs je medijski pokrovitelj manifestacije BINA.

Faktografija

• Nagrada Piranesi 2021: Međunarodna arhitektonska izložba
• trajanje: 23. 6. – 23. 7.2022
• organizacija: PDA, BINA, AF
• kustosi/organizatori: Andrej Strehovec, Maja Ivanič, Anže Koren, Špela Kuhar, Danica Jovović Prodanović, Jelena Ivanović Vojvodić, Ružica Sarić, Vladimir Lojanica, Branko Pavić, Ivan Šuletić
• Nacionalni selektor za Srbiju: Andrej Strehovec
• studentski selektori za Srbiju: Slobodan Jović, Zoran Abadić

Odabrali smo za vas:

• Mlada dizajnerka iz Srbije osvojila treću nagradu na Salone Satellite u Milanu

“Siva faza” za manje od dva meseca – Xella premium sistem gradnje kuća odlikuje velika brzina izvođenja koja zahteva manje radnika, manje maltera i manje betona u serklažima.

Kako zaista izgleda izgradnja jednog porodičnog stambenog objekta zainteresovani vlasnici budućih kuća imali su prilike da vide u okviru „Dana otvorenih vrata“. Jedinstveni događaj ovog tipa u Srbiji organizovala je kompanija Xella sa namerom da krajnjim korisnicima približi i pokaže kako zaista izgleda jedan porodičan objekat u „sivoj fazi“, sazidan u kompletnom Xella premium sistemu gradnje.

Domaćin događaja bio je Pavle Flajs, ponosni vlasnik porodične kuće u beogradskom naselju Miljakovac 3, koji je okupljenima do detalja, sa puno preciznosti i entuzijazma preneo svoja pozitivna iskustva.

„Kao investitor, u ovaj projekat sam ušao celim svojim bićem, sa svojom porodicom, pre nekih dve i po godine. Ideja mi je bila da ovaj projekat bude savremene gradnje. To znači da sam se vodio jednostavnim principima da napravim projekat i objekat za budućnost – ne samo mene nego i moje porodice. Automatski, izbor je bio veoma jednostavan. To je bila kompanija Xella i Ytong sistem gradnje“ – navodi Flajsa.

Vodio sam se jedinstvenim principima da napravim projekat i objekat za budućnost.

U planiranje, projektovanje i izgradnju porodičnog objekta u predgrađu Beograda, površine oko 300 kvadrata (bruto), krenulo se sa velikim ambicijama i zahtevima u pogledu obnovljivih izvora energije, ekoloških materijala i visokih standarda gradnje. „Kompanija Xella, navodi gospodin Flajs, prepoznala je moju potrebu i ideju koju sam od samog starta imao, a kasnije to realizovao i sa projektnim biroom.“

Xella sistemi primenjeni su od poda do krova i to na pozicijama: fasadnih zidova, pregradnih zidova i međuspratne tavanice.

Spoljašnji fasadni zidovi kuće porodice Flajs sazidani su primenom YTONG termo bloka debljine 37.5 centimetara. Osim toga, YTONG blokovi korišćeni su i u unutrašnjosti objekta – na poziciji pregradnih zidova.

Kako je reč o sistemskom rešenju, tokom izgradnje korišćeni su i „U“ elementi, „L“ elementi, ugaoni blokovi, Multipor ploče i Bela tavanica. „Bela tavanica je urađena za obe međuspratne konstrukcije. Kao takva, pokazala se kao savršeno rešenje za jednu ovakvu vrstu objekta“ – ističe Flajs.

Potvrda kvaliteta i energetske efikasnosti došla je prilikom izdavanja energetskog pasoša, gde je ovaj objekat dobio visoki B energetski razred. Kao takva, ova kuća troši manje energije za zadovoljenje stambenih potreba i životnog stila jedne savremene porodice.

 Da li ste već pročitali na Gradnji?

• Xella eConsultant: Posavetujte se besplatno s vrhunskim stručnjacima
• Izgradnja kuće u Srbiji – Kako do zelenog standarda?
• 7 stvari koje trebate znati pre početka izgradnje kuće
• Projekti kuća modernog i klasičnog dizajna (onlajn katalog)

Nisko energetska kuća

Kada se energetska efikasnost i energetski razred objekta pominju, izuzetno je važno napomenuti da je budući dom porodice Flajs u samom startu projektovan kao nisko energetska kuća. To je bilo moguće promišljenim uklapanjem građevinskih materijala i sistemskih rešenja, te primenom solarnih panela i toplotnih pumpi.

„Od odabira fasadne stolarije, koja je drvo/aluminijum u visokoj kategoriji, niskoemisionih stakala, od krovnog pokrivača (koji su u ovom slučaju termopaneli), objekat je kao takav na kraju kompletno pokazao sve svoje performanse i u potpunosti postigao energetski razred koji smo mi želeli.“

Kroz proračune i kompjuterske simulacije utvrđeno je da će dodatna ulaganja kroz uštedu u energiji za grejanje i hlađenje isplatiti već kroz nekoliko godina. Uz rastuće cene energije, prateću inflaciju i potrošnju neobnovljivih izvora, neko energetska kuća je vrsta nekretnina čija tržišta vrednost može samo da raste.

Finasijska ušteda pri zelenoj izgradnji su značajne. „Zelena gradnja u Srbiji skuplja je za oko oko 7 do 10 % od tradicionalne gradnje. Međutim, jeftinijom je čini činjenica da se potrošnja svih resursa smanjuje za 20 do 30%, pa se njena izgradnja isplati kroz nekoliko godina“ – navode stručnjaci ih kompanije Xella Srbija.

 „Siva faza“ za manje od dva meseca

Gradnja objekta započeta je u avgustu 2021. godine. Efektivnom i organizovanom gradnjom, u trajanju od 50 i nešto dana, izidan je objekat u gruboj „sivoj fazi“. Potom je usledila zimska pauza, a na početku proleća gradilište je ponovo aktivirano.

„Danas smo na oko 80% završenih radova na samom objektu. Rade se unutrašnji, fini završni radovi. Ali, sam objekat kao objekat već sada pokazuje sve svoje performanse i kvalitet od onoga od čega smo u startu krenuli – od osnove i od samog zidanja“ – navodi zadovoljni vlasnik porodične kuće.

Kao što gospodin Flajs to navodi, primena Xella sistem gradnje pruža vam izuzetne uštede u vremenu gradnje. Reč je o brzom načinu zidanja bez mešalice, buke i oplate, a koje zahteva manje radnika, manje maltera i manje betona u serklažima.

YTONG blokovi se proizvode u Srbiji, što znači da su pristupačni i dostupni po pristupačnoj ceni. Kako se mogu pronaći na svim bolje opremljenim stovarištima u Srbiji, isporuka materijala do gradilišta vaše porodične kuće je laka i jednostavna.

Preporuka zadovoljnog korisnika

Gospodin Flajs u prvi plan svog zadovoljstva ističe brojne prednosti primene Xella premium rešenja pri izgradnje jednog porodičnog stambenog objekta. Drugim rečima, sa Xella premium sistemima gradnje sigurno nećete pogrešiti.

„Danas mogu samo da sam ponosan vlasnik jednog ovakvog objekta i siguran sam da će i većina vas, koji se budete odlučivali na ovaj korak u svom životu, takođe biti zadovoljno ako  budete sledili makar jedan deo od ovoga što sam ja rekao“ – zaključuje Flajs.

Kada pogleda unazad i sabere utiske, vlasnik porodične kuće u Beograd smatra da je napravio pravi izbor. Ukoliko žele da budu u sigurnim rukama, Pavle Flajs poziva sve ljude koji planiraju izgradnju porodične kuće da se obavezno obrate stručnom timu kompanije Xella za sve nedoumice i tehnička pitanja.

Za više informacija o tome kako premium kuću možete sagraditi po ceni standardne, pogledajte Xella katalog proizvoda GRADITE I ZARADITE.

Urednik je izdvojio za vas:

• U Kragujevcu za 54 dana sagrađena kuća koja nema račun za struju i vodu

U panel diskusiji čućete kompanije koje su prepoznale veliki potencijal u dualnoj tranziciji i koje uspešno primenjuju nova rešenja na projektima svih veličina.

Događaj „Digitalna, inovativna i održiva rešenja u građevinskoj industriji“ u organizaciji kompanije OROOK i Privredne komore Srbije, održaće se u sredu, 29. juna, sa početkom u 13 časova u Velikoj sali Privredne komore Srbije, na adresi Resavska 13–15, Beograd.

OROOK je specijalizovana platforma za povezivanje poslodavaca i stručnjaka koji rade u oblasti građevinarstva. U sklopu svojih poslovnih aktivnosti OROOK tim drugu godinu zaredom priprema i objavljuje Izveštaj koji pokriva aktuelne teme, relevantne za industriju.

Izabrali smo za vas…

• Miljan Mikić: Platforma OROOK pomaže u zapošljavanju arhitekata i građevinaca
• Kolike su plate i očekivanja u građevinskom sektoru? Ovo istraživanje daće odgovore

BIM, digitalizacija i održivost

Ovogodišnji izveštaj pod nazivom „OROOK Izveštaj 2.0: Digitalna, inovativna i održiva rešenja u građevinskoj industriji“ bavi se aktuelnim izazovima koje u građevinskoj industriji postavlja proces dualne tranzicije, odnosno zelene i digitalne transformacije.

Pored predstavljanja Izveštaja, događaj će biti odlična prilika da u panel diskusiji čujete kompanije koje su prepoznale veliki potencijal u ovoj dualnoj tranziciji i koje uspešno primenjuju ova rešenja na investicionim projektima svih veličina.

Diskutovaće se na tri aktuelne teme naše industrije:

• BIM KAO IZAZOV I REŠENJE prezentovaće World of BIM, BEXEL Consulting, TeamCAD doo i hiCAD – BIM software distribution and implementation
• O DIGITALIZACIJI GRADILIŠTA I POSLOVNIH PROCESA govoriće Buildcon, PlanRadar, Xella Srbija, NS Drafter i Vekom Geo
• Treću temu ODRŽIVA I INOVATIVNA REŠENJA U PRAKSI predstaviće Elixir Group, Delta Real Estate, Natura Eco, Xella Srbija i portal Gradnja.rs.

Pokušali da damo doprinos dogradnji kapaciteta za održivije projekte u našoj industriji.

„Održivost je kao tema aktuelnija nego ikad, i u našoj zemlji i vani. FIDIC definiše da se kroz koncept održivog razvoja izražava ambicija da se postupa odgovorno, fer, efektivno, efikasno, pažljivo i uz razmatranje posledica na duži vremenski rok. Kapacitet za takav pristup nam svima nedostaje, kako pojedinačno, tako i organizaciono i institucionalno. Stoga smo kroz odabir i ove teme za Izveštaj pokušali da damo doprinos dogradnji kapaciteta za održivije projekte u našoj industriji“ – izjavio je Miljan Mikić, osnivač OROOK platforme, koji će ujedno biti i moderator događaja.

Na događaj se možete prijaviti putem ovog linka.

Izabrali smo za vas…

• Vrati paletu, spasi planetu: Evo kako građevinska industrija može biti održivija

Iako su na projektu primenjeni krajnje uobičajeni i jeftini materijali, njihove kombinacije i oblici čine ovaj prostor jedinstvenim i nesvakidašnjim.

Na samom početku razvijanja projekta, klijenti su rekli arhitektama iz japansko-vijetnamske firme 07BEACH da će se novi restoran ramen nudli na Okinavi zvati Kaishin No Ichigeki, te su im dali slobodu da prema tom nazivu dizajniraju enterijer.

Naime, ime ovog restorana je karakteristična fraza iz poznate stare RPG (role-playing game), koja mnoge podseća na nostalgične video igrice, koje su iscrtane tačkasto, niske rezolucije i jedinstveno prepoznatljive.

Ipak, iako je primarna inspiracija došla iz sveta gejminga, kako atmosfera ne bi bila previše detinjasta, enterijer je donekle apstraktno osmišljen.

Izabrali smo za vas…

• Recept za uspeh: Kulinarska arhitektura Mišelinovih restorana
• Pogledajte kako izgleda prvi podvodni restoran u Norveškoj

Jeftini materijali za nesvakidašnji prostor

Primenjeni materijali na objektu su krajnje uobičajeni i jeftini, poput jednostavnih pločica, cementa i tekstilnih podnih ploča, objasnile su arhitekte za ArchDaily.

Iako bi se moglo reći da je enterijer inspirisan video igricama postao kliše, kombinacija i oblici ovih običnih materijala čine ovaj prostor jedinstvenim i nesvakidašnjim.

Šara rezanaca namerno je izlomljena kako bi bila manje prepoznatljiva.

Naime, zidovi su prekriveni talasastim uzorkom nalik na rezance koji se koriste za pripremu ramen nudli, i to zahvaljujući primeni pločica na sivom malteru.

Šara rezanaca bi čak bila i prepoznatljivija da postoji veći razmak, ali je šara ipak namerno izlomljena kako bi bila manje prepoznatljiva.

Pikselizovana i reklamna tabla

Japanska reč „つけめん“(„Tsukemen“) što je izraz za potapanje rezanaca, predstavlja lajtmotiv ovog prostora, što se može videti i na reklamnoj tabli, gde je reč izvedena uz pomoć žutih kocki „pikselizovanom“ metodom.

Klijenti su takođe imali zahtev da se izbegne situacija da mnogobrojni začini prave nered po stolovima, te su arhitekte osmislile da svaki začin bude kao dodatak koji skupite u igrici i koji možete postaviti u postolje koje ih sve okuplja na sredini stola.

Dizajniranje svakog elementa enterijera posebno dovelo je do jedinstvene atmosfere u prostoru.

Prostor za sedenje namenjen za veće grupe dizajniran je tako da izgleda kao dvorac za igru i to sa obodnim niskim zidovima koji bi sprečili eventualni pad dece, a ujedno stvorili i osećaj privatnosti u toj zoni.

Može se reći da je – nakon što je određen primarni pravac dizajna inspirisanog igricama – dizajniranje svakog elementa enterijera posebno dovelo do jedinstvene atmosfere u prostoru.

Grafički prilozi

Foto-galerija

Restoran Kaishin No Ichigeki u Japanu; Foto: © Yoshiaki Ida

Fotografije: Yoshiaki Ida

Izabrali smo za vas…

• Kako je drvo trešnje poslužilo kao glavna dekoracija u enterijeru restorana

Izložba je prava prilika da se struka podseti nekih poznatih i priznatih crtača, ali i da se javnosti otkrije potpuno nezapažen kreativni svet arhitekture.

Nakon ozbiljnih arhitektonskih izložbi, kako onih na temu savremene produkcije (Salon arhitekture), tako i onih istorijskih (Nikola Dobrović – „Pod zastavama modernih pokreta“), red je da se relaksiramo i uz one „neozbiljne“.

Naravno, malo da se našalimo na račun teme koju zaista mnoge arhitekte ne uzimaju za ozbiljno, ali koja naprotiv nosi daleko veću i ozbiljniju dimenziju u procesu arhitektonskog stvaralaštva. Reč je o izložbi crteža i skica pod nazivom „Na liniji arhitekture“.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Arhitektonski crtež – dokaz rađanja arhitekture
• Blok za crtanje osmišljen po meri (izbirljivog) arhitekte

Potpuno nezapažen kreativni svet arhitekture

Izložba je prava prilika da se sama arhitektonska struka podseti nekih poznatih i priznatih crtača, ali i da se ka široj javnosti otkrije jedan potpuno nezapažen kreativni svet arhitekture.

Svi mi vidimo izvedenu zgradu, ali retki su srećnici koji mogu da vide kako je nastala ta zgrada, kako je „rođena“ na listu papira, isečku iz novina, na salveti ili blokčiću za beleške.

Svi smo videli Kulu Geneks (Zapadnu kapiju Beograda), ali da li ste ikada videli njenu izvornu skicu iz 1965. godine?

Ili možda zgradu iz njenog bližeg okruženja – B23, čije prvobitne skice će takođe biti izložene. A tek skice i crteži nekoliko crkava, od kojih je ideju za jednu sam autor razrađivao dok je ležao u zatvoru.

Često su to samo žvrljotine, koje nastaju tokom predavanja, sastanaka ili dok se priča preko telefona.

Neko voli da detaljno crta, šrafira, boji, podebljava ili prepravlja konture, naglašava volumen, dok drugi uhvate olovku i u par poteza skiciraju objekat. Baš kao što je skica Metals banke iz Novog Sada, koju je arhitekta izvukao u par poteza.

Ali ne moraju to uvek biti izvedeni objekti. Ponekad arhitekte kroz crtež razrađuju neku konkursnu ideju, koja možda nikada i ne bude izvedena, ali ostane trag da je neko promišljao o prostoru i formi.

Često su to samo žvrljotine, koje nastaju tokom predavanja, sastanaka ili dok se priča preko telefona, pa ceo blokčić biva ispunjen, kao dečija bojanka.

Nesagledivi svet arhitektonskih crtača

Nesvesno, možda se tu rodi neka nova ideja, pa je dobro da se takvi crteži čuvaju. Sve je to jedan veliki, intimni svet svakog arhitekte, od kojeg ponekad bude u javnosti izložen samo delić.

Ovo je jedna od retkih prilika da se pogledaju ti posebni detalji nesagledivog sveta nekih ozbiljnih arhitektonskih crtača. I naravno, tu se ne ocenjuje kvalitet ili preciznost crteža, jer ima veštijih i onih manje veštih crtača.

Poenta je u posvećenosti svakog arhitekte da neguje arhitektonski crtež, tj. da razmišlja o arhitekturi kroz arhitektonske crteže i skice. Neko je učio od svog profesora sa fakulteta, a neko je u kući imao roditelja, koji ga je naučio da neguje crtež u arhitekturi.

Izložba „Na liniji arhitekture“ jedinstvena je po nekoliko aspekata.

Bez obzira ko je u arhitekti probudio tu nepresušnu žeđ za crtanjem, važno je da se u njemu ugnezdila dobra navika, da čim krene da priča o nekoj zgradi ili o nekom projektu, on uzima najbliži papir i olovku i kreće da skicira ono što u tom trenutku misli i izgovara.

Ova izložba je jedinstvena po nekoliko aspekata. Za početak, na njoj će biti izloženi retrospektivni radovi, sa nekoliko prethodnih izložbi, na kojima su učestvovali mnogi velikani arhitektonske scene, čime se neguje uspomena na njihov život i delo.

U galeriji LAG od 25. juna

Sa druge strane, ovim radovima će biti priključena i dela ovogodišnjih učesnika, koji su po pozivu odabrani da izlažu, pa će rezultat biti jedna zavidna kolekcija crteža i skica, uskoro pretočena u vrednu monografiju.

I, naravno, biće dodeljena nagrada za posvećenost arhitektonskom crtežu, koja je ponela ime po jednom od najznačajnijih i najmaštovitijih arhitektonskih crtača – prof. Slobodanu Mići Rajoviću.

Dođite u subotu 25. juna u 19 časova u galeriju LAG u tržnom centru Galerija u Beogradu, da se družimo, razgledamo i pričamo o arhitektonskim crtežima i prisetimo se nekih zanimljivih detalja iz života legendarnih crtača naše arhitektonske scene.

Izložba će biti otvorena do 10. jula 2022. godine.

Izabrali smo za vas…

• 17 crteža slavnih arhitekata na SALVETAMA

Kompanija „Grabo gradnja“ iz Novog Sada planira u Beranskoj ulici izgradnju kompleksa sa 110 stambenih jedinica, ukupne BGRP od skoro 10.000 kvadrata.

Nakon najave izgradnje stambeno-poslovnog objekta od 10.000 m² između ulica Vojvode Stepe i Druge Srpske armije, kao i sedmospratnice sa 73 stana u Ustaničkoj ulici, Opština Voždovac mogla bi u narednom periodu da dobije još novih kvadrata namenjenih stanovanju.

Tako je Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda oglasio javnu prezentaciju Urbanističkog projekta za izgradnju stambenog kompleksa u ulici Beranska broj 60, odnosno na prostoru bivše mesne industrije pored voždovačke toplane.

Nosilac izrade projekta je Privredno društvo „Urban Hub” d.o.o. iz Aranđelovca, koje je zahtev za potvrđivanje Urbanističkog projekta podnelo u ime investitora „Grabo gradnja” d.o.o. iz Novog Sada, dok je projektantski posao poveren firmi “Giotto” d.o.o. iz Beograda.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Na Zvezdari planirana ugaona zgrada sa 24 stana i 31 parking mestom
• Velika građevinska aktivnost u Bloku 64: Planirana nova zgrada sa 158 stanova

Uklanjaju se zapušteni objekti

Na KP br.7976/2 (slika gore) izgrađeni su objekti u službi prethodne poslovne delatnosti, odnosno klanice, koja je prestala sa radom pre oko 20 godina. Objekti su napušteni, zapušteni i planira se njihovo uklanjanje.

Teren je zaravnjen u okruženju postojećih objekata, dok je na ostalim delovima parcele neuređen, sa promenljivim nagibom.

Na prostoru predmetne lokacije nema zaštićenih prirodnih dobara, flore i faune, kao ni nepokretnih kulturnih dobara.

Ukupna bruto površina podzemnih i nadzemnih etaža lamela A, B, C i D iznosi 9.886,02 kvadratna metra.

Prema projektnoj dokumentaciji, na parceli povšine 5.645 m² predviđena su tri stambena objekta spratnosti Po(Su)+P+2+Pk.

Ukupna bruto površina podzemnih i nadzemnih etaža lamela A, B, C i D iznosi 9.886,02 kvadratna metra, od čega na nadzemni deo otpada 7.901,52 m², a na podzemni 1.984,50 m².

Objekat sa ulazima A i B je konstruktivno jedinstven, a funkcionalno podeljen na dva ulaza – ulaz A sa 28 stanova i ulaz B sa 26 stanova. U podrumu je formirana garaža srednje veličine sa ukupno 38 parking mesta.

Objekti lamela C i lamela D su zasebni sa po 28 stanova i srednjom garažom sa po 20 garažnih mesta, dok je pristup garažama omogućen preko rampi.

Formiranje novih zelenih površina

Na samoj parceli planirano je parkiranje za 43 vozila, a omogućen je i pristup vatrogasnog vozila unutar parcele.

Unutar parcele između objekata formirane su interne kolsko-pešačke saobraćajnice, slobodne i zelene površine u javnom korišćenju. Stambeni ulazi u lamele A, B, C i D su iz unutrašnjeg dela parcele formiranog u osovini između objekata.

Pešački pristup objektima omogućen je sa Beranske ulice, kao i sa unutrašnje pristupne saobraćajnice, a projektom je planirano i reprezentativno uređenje slobodnih i zelenih površina.

„U tom smislu, planirano je formiranje novih zelenih površina i kvalitetnih višespratnih zasada uz očuvanje postojeće kvalitetne vegetacije kroz novoplanirano rešenje gde god je to moguće“ – navodi se u projektnoj dokumentaciji.

Na javnom uvidu do 7. jula

Javna prezentacija obaviće se u zgradi Gradske uprave Grada Beograda, u Ulici 27. marta br. 43-45, od 29. juna do 7. jula 2022. godine, svakog radnog dana od 9 do 15 časova.

Zainteresovana lica mogu tokom javne prezentacije da izvrše uvid u urbanistički projekat, kao i da svoje primedbe i sugestije na planirana rešenja u pisanoj formi dostave Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove, najkasnije do 7. jula 2022. godine.

Grafički prilozi

Izabrali smo za vas…

• U Zemunu u planu stambeno-poslovna zgrada sa 122 stana

Svaki arhitekta kada oprema hotel, restoran ili kafić zna da su najvažnija pitanja koliko je nameštaj otporan, da li poseduje sve sertifikate, koji je rok isporuke i, naravno koja je cena.

U moru ponude u HoReCa segmentu, izdvojila se jedna kompanija iz Beograda koja ispunjava sve gorenavedene uslove. To je Leta – proizvođač premium nameštaja za hotele, restorane i kafiće po veoma konkurentnim cenama.

Fabrika u Turskoj postoji skoro 40 godina i opremljena je najsavremenijom tehnologijama. Na našem tržištu je ceo asortiman, koji broji više stotine artikala, dostupan u kratkom roku i, ono što je najvažnije, postoji dobra podrška klijentima na svakom projektu.

Leta je opremila restorane slavnog turskog kuvara Nusreta Gokčea ali i brojne hotele, restorane i kafiće u Srbiji i Crnoj Gori.

„Pored toga što je Leta opremila brojne restorane širom sveta, poput onog kulinarskog genija Nusreta Gokčea, koji je u žiži javnosti zbog basnosnovne cene njegovih jela, kompanija koja je predstavnik Leta brenda za Srbiju i Crnu Goru realizovala je veliki broj projekata u poslednjih godinu dana u obe zemlje.

Zepter Hotel, Vrnjačka Banja

Jedan od nedavno završenih projekata koje posebno treba izdvojiti jeste i Zepter Hotel, Vrnjačka Banja čiji enterijer potpisuje arhitekta Vladimir Gugl. U ovom primeru vidi se kako su kombinovanjem različitih komada nameštaja formirane različite prostorne zone.

Terasa hotela je opremljena drvenim stolicama Alre kao i foteljama Arendal.

Hotel Mona na Zlatiboru

Enterijer hotela Mona na Zlatiboru potpisuje arhitekta Milan Dimitrijević, Projektni biro OFF.

U ovom raskošnom enterijeru na našoj planinskoj lepotici korišćen je širok asortiman nameštaja, a posebno se u restoranu izdvajaju stolice Montreal (51x62x48) kao i Fasgan (50x64x45cm) u plavom, sivom i lila štofu sa drvenim nogarama.

Leta je proizvođač premium nameštaja za restorane, hotele i kafiće po pristupačnim cenama.

U hotelu Mona na Zlatiboru je u lounge sekcijama iskorišćena udobna fotelja Omega takođe u plavom štofu dimenzija 74x87x46cm koja se posebno ističe kada se grupiše više komada u jednu logičnu celinu.

Monument Ruski car

Bogatstvo kolorita i korišćenje prirodnih materijala čine okosnicu enterijera Monument Ruski car koji je u potpunosti opremljen Leta nameštajem. U ovom kultnom beogradskom mestu, koje je nedavno dobilo novo ruho, ističu se stolice i fotelje klasičnih linija sa savremenom notom na kojima preovlađuje drvo kao materijal.

U ovom enterijeru može se videti kako se različite vrste stolica mogu grupisati za istim stolom pa tako u ovom primeru zajedno stoje stolice Laterna kao i Elios/Stripe i međusobno se dopunjuju.

Arhitekte mogu da biraju ne samo između različitih vrsta površina već i brojnih načina gerovanja i završne obrade ivice stolova.

Pored širokog izbora stolica i fotelja, Leta ima i bogat asortiman stolova za restorane. Arhitekte mogu da biraju ne samo između različitih vrsta površina (drvo, mermer, epoksi, metal…) već i brojnih načina gerovanja i završne obrade ivice stolova. U kombinaciji sa različitim vrstama i materijalima nogara, mogu se kreirati zaista interesantne kombinacije stolova za enterijer i eksterijer.

U primeru Ruskog cara iskorišćena je fotelja u narandžastom štofu koja je pridružena stolu od mermera.

Podrum Wine Art

Skoro svaki restoran ima i svoju baštu tako da je zgodno da kod istog proizvođača unutrašnjeg nameštaja pronađete i outdoor komade. Leta u svojoj ponudi ima širok asortiman nameštaja za spoljašnju upotrebu.

Uspešan primer realizacije jedne terase sa kompanijom Leta jeste Podrum Wine Art koji je opremljen outdoor nameštajem koji je izrađen od drveta Iroko. Ovo drvo ima puno prirodnog ulja što ga čini otpornijim na vlagu i druge spoljne uticaje. Iroko drvo ima deset godina garancije i spada u najizdržljivije prirodne materijale.

Iroko drvo ima deset godina garancije i spada u najizdržljivije prirodne materijale za outdoor nameštaj.

U okviru istog projekta korišćen je i drugi niz nameštaja za eksterijere poput stolica od Neva (57x64x45cm) koje deluje lagano i prozračno a opet u isto vreme obezbeđuju dugotrajnost u korišćenju.

Širok izbor, brza isporuka i podrška arhitektama

Ono u čemu Leta briljira jeste širok dijapazon proizvoda koji se sa različitim kombinacijama štofova, koža i drugih materijala dodatno povećava što arhitektama olakšava posao jer na istom mestu mogu pronaći sve što im je potrebno za projekat.

Međutim, brza isporuka, pa čak i većih količina je ono u čemu je ova kompanija ispred konkurencije.

Ono što će arhitekte posebno ceniti jeste što se svaki komad nameštaja može preuzeti u 2D ili 3D verziji i kao takvi se mogu direktno koristiti u softverima kao što su AutoCAD, SketchUp ili 3ds Max. Svaki proizvod je izlistan na web stranici gde se mogu odmah pogledati dimenzije nameštaja, a na raspolaganju je i celokupan katalog proizvoda.

Dodatne informacije

Za dodatne informacije o Leta nameštaju posetite njihov sajt, pišite na mail ili direktno pozovite 060/5002398. Salon Leta nameštaja je otvoren u ulici Španskih boraca 3, Blue Center, zgrada B, lokal u prizemlju, Novi Beograd. Za sve vas koji koristite društvene mreže obavezno pogledajte njihovu Facebook stranicu i Instagram profil.

Može li se doprinos arhitekture meriti kroz cifre, treba li struku prilagoditi potrebama tržišta i šta svi možemo uraditi danas po tom pitanju, bile su samo neke od tema na panelu u organizaciji portala Gradnja.rs.

Cilj svake arhitektonske prakse jeste da klijentu omogući i pruži „dodatnu vrednost“. Ali šta je tačno ta dodatna vrednost, kako se ona manifestuje, kako se ona meri.

Sa namerom da rasvetlimo odnos između arhitektonskih biroa i njihovih B2B klijenata, na panel Business Devolopment Night Powered by Tarkett koji se održao 21. juna 2022. u organizaciji portala Gradnja.rs, pozvali smo troje istaknutih predstavnika arhitektonske profesije da podele svoja lična viđenja i profesionalna iskustva.

To su Dejan Mitov, jedan od osnivača novosadskog studija Modelart Arhitekti, Lela Alempijević jedan od osnivača i direktora u studiju Zabriskie, kao i Marija Simeunović autorku programa Arhitektura Biznisa.

Sponzori Business Devoplement Night su kompanije Tarkett, Eurodom i Hörmann.

Kako arhitektura stvara vrednost? Razumeju li to i klijenti?

Lela Alempijević: Sela sam juče da se malo pripremim za ove teme, i onda sam prekinula na kratko jer sam zbog privatne obaveze morala  da odem do jednog velikog beogradskog naselja koje je odavde udaljeno nekih dvadesetak minuta kolima. Ukucam adresu u navigaciju, a u glavi mi se još motaju pojmovi ključnih vrednosti arhitekture, ali kako  sam ušla u naselje tako se navigacija pogubila i nađem se u ulici koja je uska, nema trotoara, ne mogu se mimoići dva auta. Nekako se izvučem, izađem iz auta i vidim da sam stigla do broja 36, a po navigaciji je to 57. Na  kući pored broja 36 vidim broj 42?!!  Zamolim prvu prolaznicu za pomoć, a ona mi kaže:“Znate šta, ovde Vam navigacija, niti bilo kakva mapa neće pomoći! Kao što vidite brojevi kuća u stvarnosti nisu u redu. Neophodno je da vam oni kod kojih idete objasne gde da idete u odnosu na kružni tok ili shop&go ili kladionicu…to su vam ovde reperi.”

Stvarnost u ovom gradu vam svako malo govori da arhitektura i urbanizam baš i nije neka nužnost.

Zašto sam ovo ispričala? To je jedna ilustracija paradoksa sa kojim se suočavaju ne samo arhitekte ili arhitektonske firme, već i svi građani  koji znaju da arhitektura podiže vrednost naših života. S jedne strane imate dokaze iz posla i života, da je svakodnevnica kvalitetnija sa arhitekturom, a stvarnost u ovom gradu vam svako malo govori da arhitektura i urbanizam baš i nije neka nužnost. Kroz posao u firmi dolazimo često do sličnih paradoksa, ali uvek se iznova trudimo da  pronađemo mesta gde su pomaci mogući, a naspram sopstvenog iskustva znamo da jesu.

Arhitektonska struka u ovom trenutku globalno, a tako je bilo verovatno oduvek, stvara u zadatim mehanizmima društva i fizičkog prostora. Jako je važno da te mehanizme razumemo i da ih prihvatimo, kako bi mogli da ih i menjamo tj.  prepoznamo gde su naše mogućnosti. One danas sigurno nisu iste u Srbiji, Danskoj, Libanu ili nekoj afričkoj zemlji, ali svuda postoje mehanizmi i zadatosti koje je važno prepoznati da bismo pronašli naše mesto.

Otkako je ljudi i civilizacije, arhitektura proizilazi iz ljudskih potreba. Ljudi oduvek imaju i imaće potrebu za prostorom u kome se dešavaju životne aktivnosti, stanovanje, rad, zabava, susreti…i  oduvek imaju i potrebu da ti prostori budu više od pukog skloništa. Važno je da mi, arhitekte, ne gubimo to iz vida, kakvi god da su trenutni paradoksi.

Kako iskomuniciratati te vrednosti?

Marija Simeunović: Arhitekte vole da druge arhitekte vide njihove projekte, ali isto tako mislim da vole da njihove projekte vide i klijenti. Čini mi se da puno vrednosti koje arhitekte naprave ne iskomuniciraju sa drugima običnim jezikom, jer im deluje da svi vide isto što i oni i da je to svima jasno, da svako kada vidi crtež apsolutno shvata koliko je tu vrednosti, koliko je tu genijalnih stvari. Zapravo nedostaje opis koji bi iz perspektive arhitekata možda bio čak i banalan, previše jednostavan. Navijam za objašnjavanje na vrlo jednostavan način, jer će tako klijenti videti šta je tu sve za njih korisno i zanimljivo i šta, u stvari, arhitektura njima donosi. A mnogo im donosi stalno.

Mislim da su kvalitet projekta i kvalitetna saradnja, odnosno zadovoljni klijenti, rezultat dvosmerne saradnje, jer koliko je važno da arhitekte edukuju svoje klijente i da im objasne benefite onoga što će oni dobiti kroz arhitekturu, isto toliko je važno imati svest o tome koliko učenje od klijenata i koliko razumevanje njihovih vrednosti, njihovog biznisa ili brenda, može u stvari da unapredi arhitekturu, odnosno rad arhitekata.

Arhitekte vole da druge arhitekte vide njihove projekte, ali isto tako mislim da vole da njihove projekte vide i klijenti.

Dejan Mitov: Potrebno je da nivo razmišljanja spustimo na jedan vrlo jednostavan i razumljiv rečnik. Šta mi vredi ako mi lekar ispriča na latinskom od čega bolujem ako mi to nije sveo na nešto banalno i objasnio mi šta ne treba, a šta treba da radim.

S te strane mi kao biro trudimo se da, pre svega, postignemo poverenje. To poverenje se teško stiče, a jako lako se gubi, ali ako smo stekli poverenje kod te druge strane, ta strana će nas, naravno, gledati drugačijim očima, mnogo jednostavnije, mnogo razumljivije i moći ćemo da uspostavimo odnos. Verovatno ste svi vi bili u situaciji da dođe klijent i kaže je do sada radio sa tim i tim arhitektom, ali da sada želi da okuša sreću sa vama. Ne zato što je pomenuti arhitekta loš, već zato što smo došli u situaciju da smo uradili nešto sporno i to je nekog oteralo. Naravno, ne treba apsolutno podilaziti svakome, ali kroz to poverenje mislim da možemo da postignemo više.

Mi vrlo često nudimo rešenja koja su custom made, a ona povlače sa sobom ogroman rizik, te da bismo taj rizik anulirali mi moramo da izgradimo poverenje. Granicu poverenja uvek testiramo i stalno je negde pomeramo – kad osetimo da nam klijent veruje onda ga malo „gazimo“, kad osetimo da nam ne veruje onda se mi malo povlačimo i tako u krug. Postoji jedan princip, MAYA se zove – Most Advanced Yet Acceptable, što bi značilo da uvek progurate ono što je u tom momentu najnaprednije, a istovremeno vrlo prihvatljivo. Ako je granica danas dodatna vrednost, treba konstantno pomerati tu granicu unapred, a ponuditi onoliko dovoljno da klijent to “svari” i prihvati.

Potrebno je da nivo razmišljanja spustimo na jedan vrlo jednostavan i razumljiv rečnik.

Lela Alempijević: Ono što smo imali prilike da vidimo kroz saradnju sa biroom AL_A na Beogradskoj filharmoniji, pored ostalog, vezano je za veoma promišljene različite načine na koje jedan isti projekat prezentuju različitim akterima. Tim koji radi na projektu konstantno komunicira sa klijentom, isključivo naspram dve ključne reči – jedna je budžet i druga je vreme projektovanja. Zatim imamo dva predavanja koja je održala Amanda- jedno na fakultetu, gde se obraća arhitektonskoj zajednici, gde su fokusi na razvoju njenog pristupa, zatim arhitektonskom jeziku koji je odgovor na fizički, sociološki i svaki drugi kontekst, jer naravno arhitekte mogu da razumeju sve te aspekte, kao i celinu. Drugo predavanje je ono u Beogradskoj filharmoniji, fokusirano na korisnike, muzičare i to kako će ovaj projekat unaprediti njihov rad i život, u smislu trenutnog nedostatka prostora i bolje akustičke adekvatnosti.

Hoću da kažem da je jako važno da kroz same radne procese u firmama vezane za komunikaciju – imamo svest o tome da se ne obraćamo isto svim zainteresovanim stranama. Arhitektura se tiče i klijenata, i zajednice, tiče se i korisnika, kao i arhitektonske zajednice. Kad pogledamo kanale komunikacije kojima naše firme komuniciraju ka spolja vidimo uglavnom lepe slike. Mi naše projekte prezentujemo kao lepe slike i onda dođe klijent i kaže „dobro, ovo mi se sviđa, ovo mi se ne sviđa“. Onda ulazimo u tu veliku zamku šta je kome lepo i zašto. Zato je mnogo važno da shvatimo šta je nekom akteru presudno važno, a klijentu je njegov biznis plan pod jedan, što ne znači da nije zainteresovan za sve druge vrednosti koje smo pomenuli. Najbitnije je da uspostavimo kanale svrsishodne  komunikacije – sa kim se priča o čemu, tj. ko sa naše strane kako komunicira naspram tema koje su fokus druge strane.

Može li se doprinos arhitekture meriti kroz cifre?

Marija Simeunović: Ova tema se često vidi samo kroz prizmu „klijent hoće što jeftinije“, ali najveća vrednost je kada klijent u arhitekti dobije savetnika da na najbolji mogući način investira svoj budžet i da mu je, kroz poverenje koje je Dejan pominjao, arhitekta najbolji prijatelj i savetnik i da uz taj projekat stvarno dobija maksimum za uloženo. Bez obzira koji je nivo investicije u pitanju, klijent treba da dobije smernice u šta će uložiti više, u šta manje, a da opet, u totalu, ostane u budžetu i vremenu i, naravno, željenom kvalitetu. Da bi se to ostvarilo, pored niza stručnosti i ekspertize, na scenu stupaju komunikacija, razumevanje i poverenje, kao i slušanje i filtriranje toga šta je stvarno najvažnije tom klijentu. Tako da u tom kontekstu mislim da budžeti jesu važni i dodala bih da je isto bitno da se kod argumentacije osvetli vremenska perspektiva – šta ulaganjem u određene stvari klijenti dobijaju tokom vremena, kroz štednju energije, lakše održavanje itd.

Najveća vrednost kada je klijentu arhitekta najbolji prijatelj i savetnik kako bi za taj projekat dobio maksimum za uloženo.

Dejan Mitov: Jedan kolega je nedavno rekao: „Kada radiš tendere jedino je bitno da ispoštuješ rok i da uradiš iole dobar render, jer ako si to ispoštovao sve ostalo je nebitno“. To jeste banalizacija tendera, ali sa postojanjem nekih rokova svi mi imamo problem, ali on ne nastaje samo zbog nas, već nastaje i zbog one druge strane.

Biti svestan budžeta po meni polazi od razumevanja trenutnog tržišta, razumevanja projektnog zadatka, razumevanja klijenta, razumevanja samog studija, a sve to zajedno je ono nešto što može da stvori dobar ili loš projekat. A da bismo sve razumeli, moramo sve da sagledamo, a budžet je definitivno jedna od najbitnijih stvari. Kada klijent oseti da se mi brinemo o budžetu na sličan način kao on i kada mi nismo tu samo da mu nešto prodamo, žargonski rečeno „uvalimo“, već da zajedno pametno to rasporedimo, onda nas on gleda drugim očima. Mislim da smo u mnogim projektima uspeli to da postignemo, da je to nešto što nas je kvalifikovalo dalje za neku preporuku ili za neki dalji rezultat.

Treba li struku prilagoditi potrebama tržišta?

Lela Alempijević: Treba prilagoditi arhitektonske usluge ciljanim klijentima i na tome stvarno imamo mnogo posla kao struka. Tako ćemo postići da se sama arhitektura ne prilagođava na jedan banalan način tržištu. To nije lak proces i tiče se cele naše arhitektonske zajednice, ali mislim da jedino tako možemo da dođemo do toga da nikada ne komuniciramo u stilu: „evo, radili bismo neki projekat samo za referencu“, da to pitanje uopšte ne bude postavljeno, da se, kada pružamo usluge klijentima, podrazumeva da naš profit nije diskutabilan. Samo tako možemo podići vrednost i poziciju cele struke, jer ćemo tako obezbediti sebi sredstva da se razvijamo, edukujemo, ulažemo u naš dalji razvoj. Možemo da pomerimo stvari samo kada shvatimo da svoje usluge treba da prilagodimo tržištu i mi na tome dosta radimo.

Treba prilagoditi arhitektonske usluge ciljanim klijentima i na tome stvarno imamo mnogo posla kao struka.

Marija Simeunović: Mislim da arhitekte treba da se prilagode željenim klijentima, da budu svesni s kim to najviše žele da rade i da onda razmotre kako da unaprede svoje procese, kao firma, da bi imali što više takvih klijenata i da bii, kao arhitektonske prakse, postali što profitabilniji, jer mislim da arhitekte vrlo često ne znaju da li im je projekat bio profitabilan ili ne. Ne volim generalne zaključke, ali mislim da je pozicioniranje na tržištu ono po čemu se svaki arhitektonski biro izdvaja i po čemu je poseban, po čemu su njegovi klijenti posebni. Time što će unaprediti svoju ekspertizu, biti prepoznatljiv kao brend, unaprediti način rada, procese, organizaciju svog tima dovešće do toga da će željeni klijenti stajati u redu i želeti da angažuju baš vas.

Dejan Mitov: Mi projekte posmatramo kroz tri stvari. Jedno je referenca, jedno je odnos i komunikacija sa klijentom i jedno je profitabilnost. Ako postoje dve od te tri svari, projekat je uspešan. Znači, ako smo napravili dobru referencu, ako smo ostvarili dobar odnos zarad neke budućnosti, preporuku ili ponovnu saradnju s tim nekim, profitabilnost ne mora da postoji kao najbolji posao koji smo dogovorili ili posao stoleća. S druge strane, teškog klijenta možemo da podnesemo isključivo ako postoji referenca i ako postoji zarada. Ako postoji samo referenca ili samo zarada, neka, ne treba nam.

Nezadovoljstvo arhitekata krajnjom odlukom klijenta. Opravdano ili ne? Kako pomiriti arhitekturu i investitora?

Lela Alempijević: Mislim da je nezadovoljstvo arhitekata odlukama koje klijent donosi potpuno prirodno. Majndset arhitekata i klijenata nije, niti treba da bude isti. Ali iz tog stanja nezadovoljstva treba što pre izaći, a to se prema našim iskustvima postiže tako što se u startu i konstantno kroz ceo proces permanentno bavimo razumevanjem šire svrhe tog projekta, prvo za klijenta, ako pričamo o tom odnosu. Ako klijent donese neku odluku zbog koje smo nezadovoljni mnogo je važno da razumemo i razloge, da shvatimo razmišljanje iza te odluke. Arhaični projektni zadatak je apsolutno nedovoljan za vrste projekata koje radimo, za vreme u kojem radimo i, na kraju krajeva, za biznis planove naših klijenata i onih koji nas čekaju u budućnosti. Klijent često ni ne zna šta sve proizilazi iz njegovih primarnih zahteva ili nekih odluka i zato ima nas kao partnere. Međutim, nevezano za nas, svaki projekat ima neki glavni cilj i svrhu za klijenta, a onda, tek ako ga zaista razumemo, bićemo u poziciji da ostvarimo vrednost za klijenta, korisnike, kao i i za struku i zajednicu.

Majndset arhitekata i klijenata nije, niti treba da bude isti.

Dejan Mitov: Žargonski što se kaže, stvari jednostavno moraju da „kliknu“ i treba raditi na tome, ali ne može da „klikne“ samo od sebe, jer postoje stvari koje dovode do toga da „klikne“. Vanja Grbić je jednom prilikom, kada je komentator zaključio da „nije imao sportske sreće“, odgovorio: „Jesam, ali je tu sportsku sreću trebalo zaslužiti“. Smatram da i arhitektonsku sreću treba zaslužiti – nekad se kockice sklope i slože onako kako mi želimo, ali uvek pre toga postoji ozbiljno „rintanje“ da bi se to desilo.

Kako izmeriti zadovoljstvo/nezadovoljstvo klijenta?

Marija Simeunović: Radila sam u velikom sistemu i s jedne strane sam bila na strani investitora, u ulozi klijenta, a sa druge strane sam imala situaciju da su našem internom timu arhitekata ostali timovi unutar kompanije bili klijenti, tako da je to bilo dvostruko iskustvo. Nadovezala bih se malo na ovo nezadovoljstvo arhitekata, pošto je toga bilo poprilično u okviru tima, posebno vezano za donošenje odluka i za pitanja koja su stizala iz prodaje, marketinga i  finansija. Vrlo često je bilo emotivno, bilo je i “suza”, ali pošto sam vodila taj tim, bilo mi je bitno da uvažimo taj trenutak. Apsolutno sam podržavala da se to nezadovoljstvo iskaže – kada se kolege vrate sa sastanka, izdvojimo se i “isplačemo”: „ne vole nas, ne poštuju nas, nemaju pojma“. Kada smo uvažavali taj osećaj da je “sve protiv nas” on je mnogo brže prolazio i zato smo to stalno radili. Kada kažete okej je sve što se dešava i suočite se s tim, posebno kada je u pitanju tim, onda ta tenzija splasne i pažnja stvarno ode ka rešenju, svi su daleko fokusiraniji da se stvar razreši i da se vrate na dobijene komentare i pitanja, jer oni nisu došli iz neke zle namere, samo su došli iz totalno druge perspektive, totalno drugog načina razmišljanja i prioriteta.

Treb da se stavite u cipele svih tih drugih strana i da ispričate svoju priču o projektu za svakog od njih.

Možda najveći benefit za mene, i kao arhitektu i kao nekog ko se bavi biznisom, jeste saradnja s ljudima iz prodaje. U periodu kad sam intenzivno sarađivala sa njima mene je to bukvalno bolelo, ali mi je mnogo pomoglo da bolje razumem neke kontekste, naučila sam da bolje razumem biznis i da ne trošim previše vremena na emocije, već da budem konstruktivna. S druge strane, ako pričamo o ulozi investitora i nekom svom iskustvu, u uređenim sistemima odluke se donose kroz mnogo krugova i mnogo ljudi učestvuje u tome, i zato je bitno da argumentacije budu što konkretnije, što opipljivije, standardizovane, te da se usaglasimo oko termina, kriterijuma, i pre svega zajedničkog cilja ka kome smo krenuli. To deluje malo formalno, ali, na kraju, umeće predstavljanja stvari i argumenata za neki projekat mnogo utiče na to da li ćete kao odgovor dobiti da ili ne. Mnogo je važno da za trenutak zaboravite da će to što je vama jasno biti jasno svima, već da se stavite u cipele svih tih drugih strana i da ispričate svoju priču o projektu za svakog od njih.

Šta je sledeći korak? Šta svi možemo uraditi već sutra?

Marija Simeunović: Volela bih da vidim da arhitekte više razmišljaju o svojim praksama kao o biznisima, da kao što s pažnjom projektuju svoje projekte, tako projektuju svoje biznise i osnažuju ih. Razvojem biznisa i profitabilnosti dobiće dodatnu slobodu i za kreiranje više vrednosti u poslu, i da mogu da biraju projekte koje će raditi, a pritom će biti posvećeniji i radiće sa više strasti.

Imam jedan konkretan predlog za sve – svi sakoe na gradilište.

Dejan Mitov: U momentu kada se za nešto pitamo, tek tada, u principu, stvari držimo pod nekakvom kontrolom. Jačanje struke po meni ne podrazumeva samo da treba ćešće da se viđamo i da češće delimo projekte, jačanje struke istovremeno podrazumeva i jačanje pojedinaca, osnaživanje svakog od nas, bez obzira da li je to firma sa jednim zaposlenim ili 50 ili 100 zaposlenih, apsolutno osnaživanje kompletne struke. Verujem da je za rezultat potrebna masovnost – dok za to ne postoji kritična masa možemo mi na nivou Srbije imati pet sjajnih arhitekata, doktora nauka sa po deset disertacija, oni su i dalje jako mala kritična masa koja ne može da postigne ništa. Tek u onom momentu kad nas bude bilo svuda, od giganata pa do nekih malih firmi, na sve strane, onda možemo da postignemo nešto.

Lela Alempijević: Imam jedan konkretan predlog za sve – svi sakoe na gradilište. Mi pokušavamo da to uvedemo u firmi, da ko god ide na gradilište, bez obzira zašto, nosi sako, kako bi da postali više svesni sebe i toga kako izgledamo spolja. To nije ništa suštinsko, ali mislim da je važno i da pomaže. Takođe, mislim da su za komuniciranje vrednosti koje arhitektura donosi različitim akterima jako važne brojke. Jako je važno da konkretnije počnemo da komuniciramo naše projekte ka drugima, kako klijentima tako i korisnicima i zajednici, da to radimo kroz merljive podatke na razne  teme – na temu održivosti i ekologije, na temu eksploatacije objekata, performansi oko raznih tema izolacije, ventilacije, zdravijeg života za sve… a da temu stila ostavimo iza svega. Na kraju, arhitektura u savremenom trenutku jeste otišla dalje od svih stilova u tehnologiju i održivost.

Foto-galerija:

Preko 80 arhitekata okupilo se na panelu u organizaciji portala Gradnja.rs; Foto: Jakov Simović

Panel su podržale kompanije Tarkett, Eurodom i Hörmann; Foto: Jakov Simović

Gradnja šolje sa motivima koji će se uskoro naći na Viber stikerima; Foto: Jakov Simović

Marija Simeunović, Arhitektura biznisa; Foto: Jakov Simović

Networking koktel na kraju panela; Foto: Jakov Simović

Panel je održan u ICT Hubu u Beogradu; Foto: Jakov Simović

Lela Alempijević, studio Zabriskie; Foto: Jakov Simović

Panel BDN u organizaciji portala Gradnja.rs održan je 21. juna; Foto: Jakov Simović

Urednik portala Igor Conić vodio je panel; Foto: Jakov Simović

Odabrali smo za vas:

• Vladimir Lojanica: Najodgovorniji zadatak arhitekte je rezultat koji daje u novoj sredini

„Bobar gradnja“ planira izgradnju kompleksa sastavljenog od sedam lamela, sa ukupno 242 stana, 26 poslovnih jedinica i 322 parking mesta.

Novosadska gradska uprava stavila je na javni uvid urbanistički projekat za potrebe izgradnje kompleksa stambeno-poslovnog centra na uglu ulica Braće Popović i Branka Bajića u Novom Sadu.

Podnosilac zahteva za izradu projekta je preduzeće „Bobar gradnja” d.o.o. iz Novog Sada, a nova građevinska parcela formiraće se od celih ili delova 12 katastarskih parcela u neposrednoj blizini Novosadskog sajma.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Na prostoru bivše industrije na Voždovcu planirana izgradnja stambenog kompleksa
• U Zemunu u planu stambeno-poslovna zgrada sa 122 stana

Zaseban urbanistički blok

Urbanističkim projektom, koji je izradila Agencija za inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje „NSA“ iz Novog Sada, obuhvaćen je u užem smislu prostor površine 8.000 m², tj. 0,8 ha, dok je u širem prikazu obuhvaćena i regulacija okolnih saobraćajnica.

Planirani stambeno-poslovni kompleks, ukupne BGRP 27.970 m², zbog svoje veličine formira zaseban urbanistički blok, a planirano je da bude izgrađen kao otvoreni blok sa slobodnim pristupom popločanim i zelenim površinama.

Kolski pristup lokaciji se trenutno ostvaruje preko Ulice Branka Bajića i Ulice Braće Popović, ali se planira da se nakon realizacije planiranim sadržajima kolski pristupa isključivo sa planirane blokovske saobraćajnice iz pravca Ulice Branka Bajića.

Planom detaljne regulacije je predviđeno da pod objektom bude do 65% površine građevinske parcele.

Na novoformiranoj parceli se planira izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa koji je predviđen da se sastoji od sedam lamela u vidu otvorenog bloka.

Planom detaljne regulacije je predviđeno da pod objektom bude do 65% površine građevinske parcele, kao i da blok bude otvoren u pravcu Ulice Branka Bajića, a zatvoren prema Ulici Braće Popović i planiranoj blokovskoj saobraćajnici.

Sa planirane blokovske (pristupne) saobraćajnice na južnoj strani kompleksa planirani su kolski pristupi sadržajima na parceli, tj. ulazi u podzemnu i prizemnu garažu.

Ozelenjen i popločan krov podzemne garaže

Podzemna garaža planirana je ispod gotovo cele građevinske parcele, kao i u delu prizemne etaže kako bi se ostvario potreban broj parking mesta.

Pešački pristup u unutrašnjost bloka planiran je iz preko otvorene strane bloka iz pravca Ulice Branka Bajića, a iz Ulice Braće Popović pešacima će biti omogućen ulaz kroz predviđeni pešački prolaz koji proseca objekat na sredini uličnog fronta.

Krov podzemne etaže je predviđen da bude slobodna ozelenjena i popločana površina, a krov iznad prizemne garaže je osmišljen kao zeleni prohodni krov kojem se pristupa otvorenim spoljašnjim stepenicama iz unutrašnjosti bloka.

Projektom je na prostoru kompleksa predviđeno ukupno 268 funkcionalnih jedinica.

Stambeno-poslovni kompleks je planiran da bude sačinjen od tri funkcionalne celine – sedam lamela spratnosti Po+P+7, podruma ispod skoro cele parcele, te prizemne garaže koja zauzima deo objekta spratnosti Po+P kao i delove prizemlja ispod lamela 2 i 3.

Projektom je na prostoru kompleksa predviđeno ukupno 26 poslovnih jedinica – 13 lokala i 13 poslovnih apartmana, kao i 242 stana prosečne površine 67,24 m²

Poslovni deo objekta je organizovan u većem delu prizemlja, kao i na tri spratne etaže Lamele 7, dok je stambeni deo objekta organizovan u spratnim delovima lamela 1–6, kao i od 4. do 7. sprata Lamele 7.

Ukupan broj projektovanih funkcionalnih jednica je 268, a daljom razradom projekta može doći do smanjenja broja istih, tj. do spajanja nekih stanova.

Na parceli kompleksa parkinzi za bicikle će se postaviti uz mobilijar u sklopu parternog uređenja.

Parkiranje automobila će biti rešeno u okviru objekta i to u podzemnoj (258 PM) i prizemnoj garaži (64 PM).

Idejnim rešenjem je predviđeno ukupno 322 parking mesta od kojih najmanje 16 (5%) zadovoljava uslove pristupačnosti osobama sa invaliditetom.

U daljoj razradi projekta je moguće ukidanje pojedinih parking mesta zbog zahteva tehničke opreme ili statičkog rešenja objekta, s tim da broj ostvarenih parking mesta neće biti manji od 303 što bi zadovoljilo minimalne potrebe objekta.

Oko predmetnog kompleksa, u okviru profila ulica, planirani su parkinzi za bicikle za posetioce, a na parceli stambeno-poslovnog kompleksa parkinzi za bicikle će se postaviti uz mobilijar u sklopu parternog uređenja.

Parterno uređenje

Na slobodnim površinama iznad podzemne garaže, kao i iznad prizemne garaže, planira  se formiranje parterno uređenog zelenog krova sa pratećim mobilijarom.

Planira se formiranje travnjaka u kombinaciji sa dekorativnim niskim i srednje visokim žbunjem. Pored parterne vegetacije, moguća je sadnja drveća iznad konstruktivnih elemenata (stubova).

Planirana je kombinacija ekstenzivnih, poluintenzivnih i intenzivnih zelenih površina, dok je na delu krova poslednjeg sprata planiran ekstenzivni zeleni krov.

Na svim zelenim delovima krova predvideće se postavka zalivnog sistema, koji će se napajati iz rezervoara smeštenog u okviru planirane garaže ili u neposrednoj blizini iste.

Grafički prilozi

Izabrali smo za vas…

• Ana Ferik-Ivanovič: Grad će se ponositi lepom arhitekturom ukoliko je bude bilo

U Vrdniku je podignut multifukcionalan objekat koji pod istim krovom krije boutique hotel, gourmet akademiju kao i centar za ocenjivanje proizvoda.

Turističko mesto Vrdnik na Fruškoj gori beleži veliku popularnost u poslednje vreme, pa se kranovi nalaze na svakom koraku. Pored hotela Fruške Terme i Fruške Residence, u ovom idiličnom mestu nedavno je nikao još jedan objekat koji takođe ima veze sa turizmom, ali ovog puta sa akcentom na gastronomiju.

Gourmet edukativni centar podignut je prošle godine, a za njegovo arhitektonsko oblikovanje zaslužni su Pavle Panić iz novosadskog projektnog biroa Studio 13 i, kao koautor, Željko Baričić iz firme BI Inženjering.

Projektnim zadatkom zahtevalo se projektovanje multifunkcionalnog objekta – boutique hotela, gourmet akademije i gourmet regionalnog centra za ocenjivanje i klasifikaciju proizvoda, što je rezultiralo sa više iteracija objekta, naročito u funkcionalnom kontekstu enterijera.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Kuća na Fruškoj gori koja je uslove lokacije pretvorila u svoju korist
• Stepenice kamenoloma kao inspiracija 3LHD-u za novi hotel u Puli

Odvajanje klasičnih ugostiteljskih zona

Kako Panić objašnjava za naš portal, sam projekat je prošao pet većih izmena od 2016. godine, kada je počeo ceo proces, a finalni projekat je završen 2019. godine.

Konačan rezultat predstavlja objekat gde su odvojene klasične ugostiteljske zone poput soba za goste na gornjim etažama, a multifunkcionalni sadržaji – dve potpuno opremljene kuhinje – sa većom i manjom salom su predviđene na prizemlju i suterenu i dostupnije su korisnicima koji se ne zadržavaju duže.

„Njihova povezanost i dispozicija su predstavljali posebno rešenje zajedno sa specifičnim tehničkim zahtevima, rešenjima PP zona, itd“ –kaže Panić.

Kako dodaje, specifičnost ovog projekta ogleda se u multifunkcionalnosti koja proizlazi iz samog projektnog zadatka, kao i u adekvatnom odgovoru na vrlo širok zadatak koji je pred arhitekte postavljen.

Značajno je otvaranje javnih zona prema većim terasama i bio-bašti u delu parcele i formiranje zona za bafer uticaj ispred soba.

Prema rečima našeg sagovornika, glavne ideje za oblikovanje bile su jednostavnost, čiste linije, otvorenost javnih zona, zaštita privatnih zona, primerenost materijala gabaritu, otvaranje prema pogledu na sam Vrdnik i okolinu.

„Značajno je otvaranje javnih zona prema većim terasama i bio-bašti u delu parcele i formiranje zona za bafer uticaj ispred soba“ – objašnjava Panić i dodaje da lokalna arhitektura nije u većoj meri uticala na objekat, s obzirom na vernakularni karakter susednih objekata.

Objekat je urađen u AB skeletnom sistemu, dok je na fasadi primenjena kombinacija demit i ventilisane fasade. Ventilisana fasada je tipa Fundermax, bele boje i drvenog dekora.

Na spratu je planirana i konferencijska sala, dok je sam krov projektovan kao kafe na otvorenom.

Kada su u pitanju sadržaji i njihova organizacija, u suterenu je predviđena multifunkcionalna sala sa otvorenom terasom u istom nivou, spa centar sa hidromasažnom kadom, saunom i tuševima, kao i tehničke prostorije.

Prizemlje je planirano sa recepcijom u okviru ulaznog predprostora, restoranom, restoranskom i trenažnom kuhinjom, terasom i opslužujućim tehničkim prostorijama.

Spratovi su rezervisani za sobe i apartmane. Na spratu je planirana i konferencijska sala, dok je sam krov projektovan kao kafe na otvorenom.

Difuzna rasveta za diskretne akcente

U enterijeru preovlađuju topli tonovi na podnim i zidnim oblogama, objedinjeni diskretnim zidnim tehnikama i belim spuštenim plafonima sa difuznom rasvetom, koja diskretno akcentuje svaki kutak ovog modernog objekta.

Podovi javnih delova su urađeni u italijanskoj keramici i sanitarijama visoke klase (Mirage), nameštaj delimično od domaćih proizvođača, a delimično od stranih dobavljača – Nitea, Prostoria, Ginko…

Podovi u sobama i gornjim spratovima su urađeni sa itisonima Desso serije Tarketta, pod u konferencijskoj sali je od pletenog vinila proizvođača Dikson. Nameštaj u sobama je rađen od univer ploča proizvođača Egger.

Ušteda prostora na relativno maloj parceli

Najveći izazovi su, kaže Panić, bili u specifičnom obliku parcele, potpornom zidu prema ulici, nedostatku vode u samom mestu, čime se moralo pribeći formiranju posebnih bazena za pijaću i tehničku vodu za sprinklere, ispod suterena u tehničkoj etaži, kao i povezivanju funkcionalnih zona i uštedi prostora na relativno maloj parceli.

„U toku građenja izazova je bilo mnogo, počev od epidemije Covid 19 u prvom mesecu gradnje, nedostatku materijala u određenim trenucima na tržištu, pomeranjima rokova za isporuku stranih i domaćih kooperanata…“ – zaključuje naš sagovornik.

Foto-galerija

Gourmet Edukativni Centar u Vrdniku; Foto: Relja Ivanić

Faktografija

• naziv objekta: Gourmet Edukativni Centar
• mesto: Vrdnik, Srbija
• investitor: Educons Univerzitet Sremska Kamenica
• autori projekta: Pavle Panić (projektni biro Studio 13 ) i koautor Željko Baričić (BI Inženjering)
• godina projektovanja: 2016–2019.
• godina izgradnje: 2020–2021.
• površina: neto -3 % =  1.109,11 m²
• spratnost: Su+Pu+2
• fotografije: Relja Ivanić
• izvođači: BMC Connect (glavni izvođač), Light System Design (slaba i jaka struja), Vodo Karin (ViK), Termo & Cold (mašinske instalacije), Lamex (nameštaj i vrata) i dr.

Izabrali smo za vas…

• Culinaris Kantina – Arhitektonska poslastica usred Šumadije

Arhitektonski integrisani i dizajnirani elementi koji upijaju zvuk napravljeni su od ekoloških materijala, a odlikuje ih prvoklasan dizajn.

Podstaknuta inovacijom za lepim, a opet funkcionalnim dizajnom koji ispunjava sve ekološke i društvene izazove, kompanija Impact Acoustic je buntovnik koji je uvek jedan korak ispred u razvijanju održivih akustičnih rešenja za arhitektonsku industriju.

Pogledajte video:

Kad arhitekta (ne) razmišlja o akustici prostora

Kažu da jedino možete znati da li je arhitekta razmišljao o akustici prostora tek tada kada se uverite da nije. Svedoci smo da su mnogi restorani sređeni savršeno za Instagram, a činjenica je da ne možemo da čujemo osobu koja sedi preko puta nas.

U obrazovanju arhitekata se vrlo malo vremena posvećuje upravljanju zvukom. Nadamo se da će se to u budućnosti promeniti, ali definitivno i dalje postoji potreba za dobavljačima iz arhitektonske struke željnih da smanje buku, kao što je to švajcarska kompanija Impact Acoustic.

Vrlo je važno da se akustika uvede u planiranje projekta što je ranije moguće.

„Naše iskustvo je da mnoge kompanije vide potencijal za poboljšanje akustike tek nakon završetka projekta“ ističe Nando Šoh, direktor marketinga kompanije Impact Acoustic.

„Vrlo je važno da se akustika uvede u planiranje projekta što je ranije moguće“ – dodao je Šoh.

Pravi partner u kreiranju projekta

Kompanija Impact Acoustic, koja odnedavno ima lokalnog predstavnika u Srbiji, isporučuje arhitektonski integrisane i dizajnirane elemente koji upijaju zvuk u okviru brojnih luksuznih projekata koristeći inovativni, ekološki materijal, prvoklasni digitalni dizajn i, ono najvažnije, razumevanje šta znači biti ne samo dobavljač proizvoda, već i pravi partner u kreiranju projekta.

Konsultacije i uzorci

Kompanija Impact Accoustic SEE ima kancelarije u Beogradu (Mišarska 8, 011 3220 490) kao i u Novom Sadu (Stevana Musića 11, 021 34 09 887) gde možete zatražiti konsultacije ili besplatne uzorke materijala.

Više informacija o proizvodima na impactacousticsee.com.

Na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu za 304 mesta stiglo je 656 prijava, dok se za 180 mesta na studijama građevinarstva na FTN-u prijavilo tek 125 kandidata.

Prijavljivanje za upis na visokoškolske ustanove u Srbiji počelo je u četvrtak 23. juna, prijemne ispite budući brucoši polagaće ove sedmice, a prvi upisni rok treba da bude završen do sredine jula.

Na prvu godinu studijskih programa osnovnih strukovnih, akademskih i integrisanih studija na teret budžeta, po odluci Vlade, biće upisano 18.098 studenata, a u skladu sa Zakonom i autonomijom univerziteta, svaki fakultet donosi odluku o broju samofinansirajućih studenata.

Pročitajte još na Gradnja.rs.

• Vladimir Lojanica: Najodgovorniji zadatak arhitekte je rezultat koji daje u novoj sredini
• Novosadski studenti građevinarstva napravili najizdržljiviji most od špageta

Veliko interesovanje za arhitekturu i građevinarstvo; Foto: Pixabay

Čak 568 prijava za osnovne studije arhitekture

Na Univerzitetu u Beogradu ima mesta za nešto više od 15.000 brucoša, a na Arhitektonskom fakultetu ukupno su odobrena 304 mesta.

Broj prijavljenih studenata u ovoj ustanovi iznosi 656, od čega je 88 prijava za Integrisane studije (planirano 64), a 568 za Osnovne studije (planirano 240).

S druge strane, na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu odobreno je ukupno 420 mesta, dok broj pristiglih prijava iznosi 766.

Od tog broja, 142 prijavljenih odlučilo se za studije Geodezije (planirano 60), 509 za Građevinarstvo (planirano 330), te 115 za Geoinformatiku (planirano 30).

Na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu odobreno je ukupno 420 mesta, dok broj pristiglih prijava iznosi 766.

Na novosadskom Fakultetu tehničkih nauka (FTN) za Osnovne akademske studije arhitekture otvoreno je 120 mesta, a odobreno je ukupno 277 prijava.

Za Osnovne studije građevinarstva upisna kvota iznosi 180 mesta, za koja se prijavilo 125 kandidata, dok je na smeru Geodezija i informatika budućim studentima namenjeno 60 mesta, a pristiglo je 46 prijava.

Kada je u pitanju Univerzitet u Nišu, na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu za studijski program Građevinarstvo odlučila su se 132 kandidata, dok na smeru Arhitektura taj broj iznosi 345.

Kvota za upis na oba studijska programa je 120 studenata koji se finansiraju iz budžeta i 60 samofinansirajućih studenata.

Izabrali smo za vas…

• Varšava: Saint-Gobain dodelio nagrade najboljim studentskim projektima

Pogledajte kako su umetnici iz beogradskog Kolektiva 1250 značajno unapredili prodaju svojih dela pomoću pažljivo skrojenog enterijera čiji dizajn potpisuje MART Architecture.

Ova ljupka galerija i prodajni salon umetničkih predmeta nalazi se u Čumićevom sokačetu, starom tržnom centru u samom centru Beograda. Ovaj gradski prolaz čuven je dizajn distrikt u kome rade, prodaju i izlažu brojni domaći dizajneri i umetnici. Iako na prvi pogled deluje neugledno, reč je o autentičnom mestu koje strani turisti posećuju često i u velikom broju.

Baš zbog njegove atrakcije lokacije, umetnički kolektiv Galerija 1250 radi i postoji već osam godina u Belgrade Design Districtu, a do pre par meseci poslovao je u malom tipskom lokalu površine svega 20 m2. Ovaj mali lokal sa šarmantnim (improvizovanim) enterijerom vremenom je postao suviše mali i nesaglediv, a time i nefunkcionalan za umetnički kolektiv čiji su radovi postali sve popularniji.

Krajem godine, Kolektiv je pronašao i iznajmio dva tipska lokala, jedan do drugog (ukupno 40 m2), i sa idejom da se lokali spoje i projektuje nov uređen prostor koji će odgovarati njihovim trenutnim potrebama.

U beogradskoj Galeriji 1250 eksponati kao da lebde u prostoru.

„Zadatak je bio da pomognemo Kolektivu koji čini 6 samostalnih umetnika primenjenih  umetnosti, a koji se bave izradom unikatne keramike, da unaprede svoj izložbeni prostor“ – navodi Nemanja Kordić iz beogradskog studija MART Architecture.

Polazna ideja je bila stvoriti dubinu prostora i imati što više keramičkih proizvoda vidljivih spolja. Drugi cilj je bio da se prikaže što više proizvoda u malom prostoru, tako da se svakom umetničkom predmetu da dovoljno prostora za posmatranje, razgledanje i dodirivanje.

Koncept je obrazložen klijentima da probaju da zamisle svoj novi prodajni salon kao da u njemu „eksponati lebde u prostoru“. Ova ideja realizovana je kroz promišljen izbor materijala, kao i jasnu podelu prostora na servisni i galerijski.

Da li ste već pročitali na Gradnji?

• Snaga, krhkost i Boya porcelana kao inspiracija za enterijer beogradske prodavnice
• Enterijer prodavnice kozmetike SOFI u Beogradu / Studio Autori
• 5 enterijera iz 2021. godine koji su privukli vašu pažnju

Dve prostorne celine

Osnova je podeljena na dva dela: manji servisni (prodajni pult, ostava i toalet) i veći izložbeni. Izložbeni prostor definišu stepenaste komode i izložbene kutije u izlogu koje po obodu okružuju prostor sa centralnom kompozicijom – apstraktnim trpezarijskim stolom ovalnog oblika koji je raščlanjen i moguće ga je podeliti na dva dela – krug i kvadrat.

Bočni zidovi lokala tematski su podeljeni na zid za porcelanski nakit i zid za slike, crteže i zidne keramičke kompozicije i tu su predmeti izloženi korišćenjem diskretnih zidnih elemenata, tankih polica i galerijskih šina.

Glavni izložbeni zid koji razdvaja servisni od izložbenog prostora obrađen je tankim staklenih policama u okvirima od ofarbanog MDF-a na kojima se nalazi većina umetničkih predmeta, dok je u njegov središnji deo smešten prodajni pult (iza koga se nalazi servisni blok).

Projektovati u granicama budžeta

Kako je budžet bio ograničen (oko 10.000 evra ukupno), intervencije na površinama poda i plafona su bile minimalne. „Zadržan je postojeći pod od sivih keramičkih pločica, a plafon sa instalacijama je uređen i ofarban u neutralni sivi ton“ – napominje Kordić.

S druge strane, police korišćeni su kvalitetni, trajni materijali, dok je njihov kolorit takođe neutralan. Cilj ovakve postavke jeste da se eksponati što više stave u prvi plan.

Radi što veće prilagodljivosti, rasvetu čine pravougaona konfiguracija šina sa spot reflektorima i linijska svetiljka iznad centralnog ostrva.

U opremanju ovog enterijera od materijala korišćeni su: mlečno belo staklo, ofarbani MDF, univer, sa ograničenim brojem važnih površina obrađenih drvenim masivom koji su uneli prirodni topli ton i teksturu drveta u prostor.

Arhitektura koja prodaje

Galerija 1250 radi već nekoliko meseci u novom prostoru i to jako uspešno. Reakcije umetnika, kupaca i posetilaca su više nego pozitivne.

„Preglednost umetničkih predmeta je daleko bolja, pa je i njihova proda uvećana u značajnoj meri“ – navode zadovoljni klijenti. Može se reći da se početna ideja koju su arhitekte imali dobro pokazala u praksi.

Kao takav, ovaj simpatičan enterijer primer je pozitivne prakse koji jasno pokazuje kako arhitekte, kroz par promišljenih intervencija i projektovanje u okvirima zacrtanih budžeta, mogu značajno uvećati  prodaju i vrednost jednog privatnog biznisa.

Foto-galerija

Foto: Sara Pilipović

Foto: Sara Pilipović

Foto: Sara Pilipović

Foto: Sara Pilipović

Inteligentna upotreba i drveta i betona u ovom projektu uštedela je do 80% CO2 po kvadratnom metru površine.

Smešten u oblasti između Zahsendama i železničke stanice u Šenebergu, novi kompleks mešovite namene nazvan EDGE Suedkreuz Berlin izveden je prošlog meseca pod upravom berlinskog arhitekte Sergeja Čobana i njegove firme Tchoban Voss Architekten.

Kompleks se sastoji od dve samostojeće strukture — veće zgrade Carré i manje zgrade Solitaire, koje zajedno zauzimaju ceo blok. Ova dva objekta sada su preuzela primat kao najveći hibridno-drveni kompleks zgrada u Nemačkoj i jedan od najvećih u Evropi.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Ovako će izgledati najviša drvena kula na svetu
• Ova Fosterova zgrada u potpunosti će biti izvedena od drveta

Atrijum kao srce projekta

Kompleks EDGE Suedkreuz Berlin deo je većeg razvojnog plana nove urbane četvrti u berlinskom Šenebergu, koji uključuje i objekte za stanovanje, kancelarijsko poslovanje, kulturu i trgovinu.

Pored upotrebe održivih hibridnih drvenih materijala, ključna ideja je bila da se zaposlenima obezbede različita okruženja sa mešavinom otvorenih i neformalnih prostorija za sastanke kako bi se upotpunili konvencionalni kancelarijski prostori.

Tako je srce projekta – prozračni atrijum, uspelo da stvori prostor za pamćenje sa jedinstvenom toplom atmosferom, piše ArchDaily.

Zgrade formiraju snažan ulični front i definišu novi urbani trg sa zelenim površinama i prostorima za sedenje.

Kompleks čine dve sedmospratnice, gde je Carré trapezoidni četvorougao sa natkrivenim atrijumom, dok je zgrada Solitaire trapezoidni pravougaonik.

Ove dve zgrade zajedno pružaju prostor od 32.000 kvadrata, a pritom formiraju i snažan ulični front i definišu novi urbani trg sa zelenim površinama i prostorima za sedenje između dve strukture.

Dvospratni lobi zgrade Carré gleda na trg i vodi do centralno pozicioniranog ogromnog atrijuma. Ovaj zanimljivi volumen ima visinu plafona od 26 metara, što kulminira transparentnim krovom od ETFE folije, a koji nosi sistem drvenih rešetki.

Pečurke povezane mostovima i stepenicama

Atrijumom dominiraju četiri elementa veličine drveta i oblika pečurki različitih visina. Ovi elementi kao da rastu prema nebu, a krov od folije doprinosi efektu staklenika.

Atrijum je dodatno razigran i društvenim i prehrambenim prostorima, dok šeširi pečuraka nose okrugle platforme za rekreaciju.

Najviši od ovih elemenata dostiže visinu od 15 metara i ima platformu prečnika 6,2 metra. Najniža pečurka visine je oko 4,5 metra sa prečnikom od 7,2 metra.

Ove četiri dominantne strukture povezane su mostovima i stepenicama, kako bi se međusobno stvorile veze među kancelarijskim prostorima.

Elementi napravljeni od drveta obogaćuju kompleks i unose prirodu u pojedinačne prostore.

Mnogi elementi zgrade, poput stubova, greda, prozora, vrata, ograda i raznih površina napravljeni su od drveta i izloženi su, obogaćujući kompleks i unoseći prirodu u pojedinačne prostore.

Zgrada je zapravo otvoreni ekološki sistem i može se reći da je jasna simbolička inspiracija za njenu arhitekturu bila šuma.

Objekat Solitaire takođe ima dvospratni lobi, a od drugog do sedmog sprata u ovoj zgradi organizovane su kancelarije. Kao i u slučaju zgrade Carré, drvo je i ovde sveprisutno.

Fleksibilan modularni plan

Dok je ulaz u objekat sa trga, vertikalna komunikacija je obezbeđena preko centralnog jezgra sa izlaznim stepeništem i sadrži i dva lifta. Ovaj objekat može se pohvaliti područjem na krovu koje je poput bašte.

Obe zgrade imaju fleksibilan modularni plan na svim nivoima, a rasporedi otvorenog plana podstiču komunikaciju, ali uključuju i prostore za povlačenje, poput konferencijskih soba i posebnih zona kao što su saloni i timske kuhinje.

Osim ovoga, dve zgrade dele i podrumsku garažu sa 218 parking mesta za automobile i prostoriju za skladištenje 300 bicikala.

Drveni elementi hibridno-drvene konstrukcije su prefabrikovani, te montirani na licu mesta.

Fasade imaju pravilnu mrežu koja se sastoji od održivih i otpornih betonskih ploča od staklenih vlakana. Mreža je artikulisana horizontalnim trakama i vertikalnim panelima u boji.

Može se reći da objekti komuniciraju u direktnom dijalogu kroz svoju geometriju, grafiku, proporcije i odnose između različitih elemenata dizajna.

Drveni elementi hibridno-drvene konstrukcije, uključujući i zidne i plafonske module su prefabrikovani, te montirani na licu mesta, a ova strategija je obezbedila precizan raspored izgradnje i vremensku efikasnost.

Inteligentna upotreba drveta i betona

Ukupno ima 1.190 drvo-hibridnih plafonskih elemenata koji nose 1.280 fasadnih lamelnih nosača i 445 zidnih elemenata sa drvenim okvirom ukupne površine od 16.000 kvadrata.

Tako je na ovom projektu iskorišćeno oko 3.350 metara kubnih smrče sa FSC sertifikatom, što je ukupno oko 1.200 stabala.

Prema rečima berlinskog arhitekte, inteligentna upotreba i drveta i betona u ovom hibridnom načinu gradnje uštedela je do 80% CO2 po kvadratnom metru površine.

Pošto objekat ima samo oko 30% težine konvencionalne zgrade, temeljna ploča je približno za oko 30% tanja.

Mala težina konstrukcije, kraće vreme izgradnje i dugotrajna izdržljivost su dodatne prednosti ovog načina gradnje.

Pritom, građevinski materijali se u velikoj meri mogu reciklirati, a pošto je objekat težak samo oko 30% težine konvencionalne zgrade, temeljna ploča je približno za oko 30% tanja.

Tokom čitavog projekta, pametna upotreba komponenti visoke tehnologije i obilje prirodnih materijala doveli su do stvaranja elegantnog, prilagodljivog i odgovornog radnog okruženja.

Grafički prilozi

Izabrali smo za vas…

• TEN studio i Dr Neven Kostić razvili koncept hibridne izgradnje kula koje traju vekovima

Zdanja znana sa turističkih razglednica sa severa Bačke – jedno sagrađeno 1891, a drugo 1912. godine – planirana su za opsežnu restauraciju i konzervaciju.

Nakon početka radova na proširenju zabavnih sadržaja na prostoru Muškog štranda, državno preduzeće “Park Palić” predstavilo je ovog proleća projektnu dokumentaciju za konzervatorsko-restauratorske radove na sanaciji dva zdanja od velikog istorijskog značaja za okolinu Palićkog jezera – Sovine kule iliti Vile Bagoljvar i objekta Vodotornja.

Projekat konzervacije i restauracije potpisuje poznata beogradska arhitektonska firma Revolution Architects, na čelu sa arhitektom Jugoslavom Jugovićem, dok procenjena vrednost projektovanih radova iznosi oko 51 milion dinara.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Pogledajte kako će izgledati akvapark na Paliću
• Dom Zvonka Bogdana na Ludaškom jezeru

Obnavljanje Vile Bagovljar

Vila Bagoljvar iliti Sovina kula podignuta je 1891. godine, a građena je u masivnom sistemu, kombinacijom zidova od opeke u malteru, međuspratne konstrukcije od plitkih zidanih svodova i drvene krovne konstrukcije, a spratnosti je P+3+Pot.

Kompoziciono, objekat se sastoji od glavne zgrade i kule – aneksa, u kojoj je smešteno metalno zavojno stepenište. U objekat se ulazilo kroz drvena, jednokrilna, zastakljena vrata.

Fasada obiluje dekorativnim elementima, pre svega drvenom konstrukcijom koja podražava bondruk stil, ne učestvujući u konstruktivnom sklopu celine objekta.

Krovna konstrukcija je visoka, a krovni pokrivač, glazirani biber-crep, spadao je u skuplje krovne pokrivače svog vremena. Zavojno stepenište završava se visokom kulom, takođe pokrivenom glaziranim biber-crepom.

Projektom revitalizacije predviđeno je da se kuli i vodotornu vrati stari sjaj.

Projektom revitalizacije predviđeno je da se kuli vrati stari sjaj. Na samom početku predviđeno je numerisanje i demontaža svih elementa drvene bondruk oplate na fasadi, kao i elemente doksata koji će se obraditi u stolarskoj radionici.

Malter na fasadi će u potpunosti, sa ostavljanjem kontrolnih traka na svim početnim, završnim i ugaonim tokovima fasadne plastike.

Fasadu će se oprati, dok će sve fasadne površine malterisati reparaturnim malterom u tipu Röfix Renoplus, a finalno gletovati masom u tipu Röfix Renostar.

Sa vrha tornja glavne zgrade giter od kovanog gvožđa će biti demontiran i očišćen. Limeni ukrasi biće dorađeni dok će se medaljon rekonstruisati prema zahtevima Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Subotici.

Krov će se ponovo uraditi vodeći računa o svim ukrasnim detaljima i prepoznatljivom rasporedu crepova.

Procenjena vrednost projektovanih radova na Sovinoj kuli iznosi 33.235.803,00 RSD + PDV.

Vodotoranj u novom sjaju

Objekat Vodotornja (mađ. Víztorony), izgrađen 1912. godine,  lociran je na samom ulasku u Park Palić, na južnoj strani Horgoškog puta, a kompoziciono se sastoji iz tri celine – kule vodotornja, kružne nadstrešnice nekadašnje tramvajske stanice i natkrivene lučne pasarele.

To je visoko, vitko zdanje koje se iz kvadratne osnove razvija u visinu ka balkonu kružne osnove iznad koga je na drvenim stubovima postavljena drvena konstrukcija kupastog kubeta sa visokim metalnim kopljem u vrhu. Do balkona se stiže spiralnim drvenim stepenicama kvadratne osnove.

Kasnijim intervencijama, sa spoljne strane krečni malter zamenjen je produžnim malterom.

Sama kula zidana je od opeke u krečnom malteru. U donjem delu koji je kvadratne osnove sa spoljne strane, sokla i lučni pervajz oko vrata zidani su ispuštenom fasadnom opekom, dok je ostali deo zidne konstrukcije malterisan krečnim malterom i spolja i iznutra.

Kasnijim intervencijama, sa spoljne strane krečni malter zamenjen je produžnim malterom. U toranj se ulazi lučno zasvođenim ratima, a sa preostale tri strane kvadratnog postamenta otvoreni su veći prozori sa potprozornicima od složenog biber crepa.

Drveni stubovi pasarele direktno su oslonjeni na tlo što je dovelo do pojave truleži u njihovim donjim zonama.

Radovi koji su predviđeni ovim projektom odnose se na sanaciju oštećenja i vraćanje vodotornja sa čekaonicom nekadašnje tramvajske stanice u stanje što približnije izvornom.

U delovima objekta napravljenim od drvene građe, drveni stubovi pasarele direktno su oslonjeni na tlo što je dovelo do pojave truleži u njihovim donjim zonama.

Projektom je predviđeno da se hidroizolacija vodotornja izvrši sečenjem zidova kroz spojnicu iznad drugog reda opeke od kote trotoara i ugradnje PVC hidroizolacionih šina.

Repariranje oštećene opeke

Oštećena opeka će se reparirati masom sačinjenom od polimerskog veziva i mlevene opeke, sa dodatkom pigmenata radi postizanja autentičnog izgleda sanirane opeke.

Sa zidnih površina biće uklonjena akrilna fasadna boja. Zidovi će biti bojeni silikonsko-silikatnim bojama u tonu po odabiru Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Subotici.

Procenjena vrednost projektovanih radova na Vodotornju iznosi 17.831.346 RSD + PDV.

Grafički prilozi

Osnova prizemlja Sovine kule

Izabrali smo za vas…

• Kako je Zemunskoj gimnaziji vraćen stari sjaj