Oblik kula inspirisan je formom drveća pa se objekat u dnu sužava pa ponovo širi, a cilj je bio da se stvore kule koje se stapaju sa nivoom tla.

Renomirani arhitektonski studio Heatherwick obelodanio je rendere kula bliznakinja u Vankuveru sa visinom od 30 i 34 sprata, iz čijih stanova bi pucao pogled na luku i ceo grad na zapadu Kanade.

Predstavljeni novi razvojni plan bi trebalo da iznedri objekte sa oko 400 novih stambenih jedinica, koji će zameniti postojeće stambene zgrade iz osamdesetih godina prošlog veka, piše Archdaily.

Iako se projekat i dalje nalazi u ranoj razvojnoj fazi, već sada se zna da je da plan da objekti s oblinama budu izvedeni u kombinaciji betona, drveta i stakla sa bakarnim fasadnim panelima.

Naša zaobljena struktura raščlanjuje zgradu tako da ona postaje skladnija u odnosu na ljude.

Posebno je interesantan oblik kula koji je inspirisan formom drveća pa se objekat u dnu sužava pa ponovo širi, poput Kule Beograd, čineći tako zanimljivu arhitektonsku formu i novi urbani reper Vankuvera.

„Teško je imati pozitivnu emocionalnu vezu sa ogromnom ravnom zgradom. Naša zaobljena struktura raščlanjuje zgradu tako da ona postaje skladnija u odnosu na ljude.“, rekle arhitekte iz Heatherwick Studio.

Dalje ističu i da su kule u Vankuveru često monolitne i „odsečene“ od uličnog života, te je njihov cilj bio da stvore kule koje se stapaju sa nivoom tla na način da odgovara proporciji ljudi, stvarajući živo društveno sedište kako za stanare zgrade, tako i za sve posetioce.

Terase sa zelenilom

Objekti, inspirisani formom drveća, imaju jasno naglašene petospratne baze, u kojim je pored stambenog prostora predviđeno i organizovanje prodavnica i restorana.

Na nižim nivoima je predviđeno da stambene jedinice imaju terase ispunjene masivnim žardinjerama sa zelenilom, kako bi se smanjio otisak ugljenika u što je moguće većoj meri.

Kule „s oblinama“ biće izvedene od betona, drveta i stakla sa bakarnim fasadnim panelima.

Stambene kule će imati različite tipove stambenih jedinica pa će na raspolaganju biti garsonjere, jednosobni, dvosobni i trosobni stanovi.

Kad ste već ovde…

• Nova kula u Šenženu biće isprepletena s pejzažem

Kroz pet pilot projekata pokazano je kako kroz transformaciju urbanih džepova sa malo finansijskih sredstava može da se podigne kvalitet grada.

“Male intervencije u prostoru” nastale su kao deo sistemske vizije urbane transformacije grada Banje Luke, a odlukom Gradske uprave da formira Tip za male intervencije, upotpunjena je Strategija razvoja grada Banja Luka 2018-2027. i napravljen konkretan korak u unapređenju prostornog komfora gradskog tkiva. Ova metodologija prvenstveno je fokusirana na transformaciju prostora male razmere i u sklopu malih malih finansijskih okvira, gde ove transformacije, s druge strane, mogu proizvesti postepene i značajne pozitivne efekte na urbanu celinu grada.

Ove transformacije mogu proizvesti postepene i značajne pozitivne efekte na urbanu celinu grada.

Kroz primere i komparativnu analizu pet pilot projekata, realizovanih tokom 2019. godine u otvorenom javnom prostoru u Banjoj Luci, publikacija “Male intervencije u prostoru” prikazuje razvojni proces realizacije. Kroz prizmu ovog procesa, istovremeno se percipiraju, participiraju, klasifikuju i vrednuju odnos planiranog i ostvarenog, ali i sugerišu moguće inovacije i unapređenja već definisanih koraka i mehanizama. Premda je proizašla iz analize i implementacije u praksi vezanih za otvorene javne prostore Banje Luke, MI metodologija je lako primenljiva i na druge gradove u Bosni i Hercegovini i regionu.

Jasni koraci

Publikacija “Male intervencije u prostoru” (urednici dr Milenko Stanković, dr Diana Stupar; autori dr Jelena Stanković, dr Isidora Karan, dr Tanja Trkulja i dr Dubravko Aleksić) rezultat je dvogodišnjeg kontinurianog istraživačkog rada i aktivnosti na terene usmerenih ka aktiviranju potencijala otvorenih javnih prostora Banje Luke. Male intervencije, otkrivaju čitaocu kompleksan svet saznanja o javnom gradskom prostoru i prati sled aktuelnih tendencija, kako bi se male intervencije kontekualizovale i postavile na scenu kroz metodološke korake i alate.

Premda ima karakter naučne monografije, publikacija se obraća puno širem krugu čitalaca i mogućih aktera u javnom prostoru.  Kroz prikaz primene vrlo konkretnih intervencija u nama bliskom prostornom i kulturološkom kontekstu, davanje jasnih koraka i sugerisanje mogućnosti, sistematično prikazani u drugom delu publikacije, autori komuniciraju kako sa stručnjacima van sfera arhitekture i urbanizma, tako i sa građanima i različitim interesnim grupama.

Približiti male intervencije građanima

U želji da svakodnevni život građana unapredi i da ih uključi u sve procese preobražaja javnih prostora, stvorena je ova knjiga koja upoznaje širu javnost o velikim benefitima malih intervencija. Uočene probleme javnih prostora u Banjoj Luci, MI tim je pretvorio u izazove, a stečena iskustva iz pristupa i praksi širom sveta je primenio za definisanje inovativnog i originalnog metodološkog  okvira za male intervencije. Namera MI tima je da se male intervencije, kroz ovu publikaciju, približe svakom građaninu i da javni prostor učine  sadržajnijim, ugodnijim, funkcionalnijim, otpornijim i održivim mestom za  život, kroz integraciju i aktivaciju sveukupne društvene zajednice

Uočene probleme javnih prostora u Banjoj Luci, MI tim je pretvorio u izazove.

Publikacija pokazuje svu složenost uspostavljanja reda u proces  redefinisanja i unapređenja javnih prostora, obogaćujući postojeće  tipomorfološke obrasce novim, specifičnim, lokalno uspostavljenim vrednostima koje pre svega usmeravaju proces reaktiviranja prostora ka saradnji sa kontekstom – prostornim, društvenim, ekonomskim i političkim,  te otkriva lokalno prihvatljive mehanizme malih intervencija u prostoru. – dr Ana Nikezić

Osnovni doprinos ove studije, odnosi se na razvoj MI metodologije za dizajniranje i upravljanje javnim gradskim prostorima koju, sa jedne strane, karakteriše jasna raščlanjenost i determinisanost dok je, sa druge strane, univerzalnost pristupa, odnosno njena otvorenost i primenjivost predloženih elemenata strukture u različitim društveno-socijalnim kontekstima. – dr Aleksandra Đukić

Autori pronalaze osnovnu odrednicu javnog  prostora u njegovoj materijalnoj i društvenoj kontekstualnosti, u koju je ukorenjen i iz koje izrasta. U tom smislu, javni prostor nije opšti obrazac gradskog prostora, već jedinstven urbani pejzaž od mesta do mesta, u kojem su ljudi njegov suštinski sadržaj – dr Nevena Novaković.

Kad ste već ovde…

• Arhitekte iz Beograda pobedile na konkursu za kongresni centar u Banja Luci

Za CLT se kaže da je ‘novi beton’ jer ima karakteristike i potencijal da delimično zameni taj najčešće korišćeni građevinski materijal.

Prema projektu arhitektica Marine Zajec iz biroa ARHITEKTURA E.L.I. nedovršena kuće iz 80-ih godina u Hrvatskom zagorju nadgrađena je korišćenjem novim nosivim sistemom drvene gradnje – CLT, odnosno unakrsno lamelirano drvo. Ovaj drvni materijal relativno je nepoznat na našem području, ali on se u Evropi sve više primenjuje zahvaljujući odličnim karakteristikama, kao što su čvrstoća na pritisak i zatezanje.

„Novi beton“

– Za CLT se kaže da je ‘novi beton’ jer ima karakteristike i potencijal da delimično zameni taj najčešće korišćeni građevinski materijal – u smislu logike gradnje i načina na koji se pristupa samom projektovanju, pri čemu ne treba voditi računa o rasterima drvenih stubova i greda, nego se radi s punim nosivim zidom, što omogućava rad kao s betonom. Takođe, CLT nosivi zidovi debljine samo 10 centimetara za klasičnu dvoetažnu stambenu kuću podnose sva potrebna opterećenja, a ujedno smanjuju odnos bruto i neto površine. – ističe za Dom i dizajn arhitektica Marina Zajec.

Pri nadgradnji ove kuće korišćeni su CLT paneli koji su postavljeni postojeću konstrukciju stare kuće.

CLT nosivi zidovi od 10cm za podnose sva potrebna opterećenja, a ujedno smanjuju odnos bruto i neto površine.

Kuća je projektovana prema potrebama bračnog para. Osim želje za niskoenergetskom kućom i gradnju drvetom, vlasnici su imali ideju da se stvori ugodna kuću povezana s prirodom, koja pruža visok nivo komfora članovima porodice koji u njoj stalno borave ili dolaze u posetu. Važno im je bilo unutar zadane kvadrature postići tri spavaće sobe s sopstvenim kupatilima kao i zajedničke prostore za druženje, radni deo i biblioteku. Takođe, imali su i neke želje u enterijeru, iz kojih je proizašao „soft“ industrijski stil uređenja.

Vidljiva CLT konstrukcija

Korisna površina kuće iznosi 188 kvadrata. S obzirom na postojeće zidane etaže, najniža, potpuno zakopana pretvorena je u tehničku, a druga poluukopana etaža osmišljena je kao ulazna. Tu se nalazi dnevni deo s kuhinjom, trpezarijom i boravkom koji ima direktan izlaz u spoljašnji prostor, zatim manji toalet za goste, ostavu kao i vešeraj. ​

Već na samom ulazu uočavaju se izuzetno vešto prostorno osmišljene poluetaže i etaže, koje su povezane stepeništem. Posebno je zanimljiva i CLT konstrukcija ostavljena vidljivom u enterijeru, gde dolazi do izražaja u kombinaciji s elementima industrijskog dizajna: čelični profili i ograda na stepeništu, liveni pod od epoksi smole bele boje, kamin čiji se dimnjak diže uz stepenište do zadnje etaže, ogoljena rasvetna tela…

CLT konstrukcija ostavljena je vidljivom gde dolazi do izražaja u kombinaciji s elementima industrijskog dizajna.

Većinu enterijerskih elemenata i njihov raspored dizajnirala je arhitektica Marina Zajec. Na primer, kuhinja koja se sastoji od ugradnog dela i ostrva zanimljiva je po drvenim okvirima rađenim po meri unutar kojih su postavljeni kuhinjski elementi i uređaji s spoljašnjom oblogom od brušenog čelika.

Na zidu je, pak, vodootporan materijal mikrotoping. Uz ostrvo se nalazi veliki trpezarijski sto kao i nekadašnja niša koja je iskorišćena kao mala ostava te dodatnim vertikalnim zelenim zidom odvojena od same trpezarije. Ono što nije rađeno po meri, većinom je kupljeno u Ikei, poput nameštaja u boravku.

Hotelski tip spavaćih soba

Investitori su želeli hotelski tip spavaćih soba sa zasebnim kupatilima, pri čemu je veća soba osmišljena s dvoetažnim delom, tako da su elementi koji se koriste tokom dana smešteni ispod više ploče – pojašnjava arhitektica.

Za rad od kuće

Treća spavaća soba sa zasebnom kupatilom i dvoetažnim delom nalazi na najvišoj etaži, u potkrovlju, pa je izolovanija od ostalih. Osmišljena je u nekoliko zona: radni kutak, garderoba kao i spavaći deo s izlazom na krovnu terasu, koja je uvučena u volumen građevine.

Kad ste već ovde…

• Svi projekti od CLT-a

Slovenački biro osvojio je prestižnu nagradu za projekat kancelarijskog prostora pod zemljom.

Nagrada Ranko Radović 2020. u kategoriji za realizovano arhitektonsko pripala je slovenačkom birou Dekleva Gregorič Architects (Aljoši Dekleva, u.d.i.a., M.Arch. (AA Dist); Tini Gregorič, u.d.i.a., M.Arch. (AA Dist); Lei Kovič, u.d.i.a.) za projekat kancelarija studija Miklavc u Škofji Loki u Sloveniji koje su ukopane pod zemljom, a jedini izvor svetlosti je iz atrijuma.

Kako bi se naglasila veza između spolja i unutra, nivo atrijuma poravnat je sa radnim stolovima.

Pored prigradske kuće u nizu iz sedamdesetih godina prošlog veka, napravljen je skriveni dodatak pod zemljom od 48 metara kvadratnih. Ulaz je preko rampe koja je usečena u zeleni krov, odakle se dalje pruža dizajnerski studio u kojem preovladava minimalizam i čista bela boja.

Kako bi se naglasila veza između spolja i unutra, nivo atrijuma poravnat je sa radnim stolovima u kancelarijskom prostoru. Ovaj projekat iz 2003, a realizovan 2019. godine, specifičan je i po tome što je svaki detalj rađen po meri: počev od ormana na točkićima pa sve do vrata i prozora od nerđajućeg čelika.

Knjiga o Bogdanu Bogdanoviću

Što se tiče drugih nagrada, u kategoriji kritičko teorijski tekstovi o arhitekturi, urbanizmu i gradu, nagrada je pripala Aleksanderu Trumiću za knjigu Yugo-monumen(TI)tomanija – Bogdan Bogdanović između mašte i političke stvarnosti, u izdanju Orion arta, Beograd, 2020.

Izložba Moderni u Beogradu

U kategoriji televizijske emisije, izložbe, multimedijalne prezentacije nagrada je pripala Udruženju Moderni u Beogradu, Odgovorno lice: Snežana Zlatković, d.i.a., za izložbe Moderni u Beogradu, Galerija Kolektiv, Galerija FLU, Ulična galerija, OZON ARTspace, Kolarčeva zadužbina, 2019.

O nagradi

ULUPUDS kao osnivač, Arhitektonski fakultet u Beogradu, FTN u Novom Sadu – Departman za arhitekturu i urbanizam, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije – IAUS, Zadužbina Ilije Milosavljevića Kolarca, kao suosnivači ustanovili su od 2006. godine Međunarodnu Nagradu Ranko Radović.

Izložba

Nakon izložbe u Beogradu tokom 2021. godine izložba će biti održana i na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.

Kad ste već ovde…

• Nagrade Ranko Radović 2019.

Na oko 300 metara visine nalazi se javni prostor sa peščanim brdom za okupljanje ljudi.

Sou Fujimoto Architects obelodanili su projekat Torch Towera u Tokiju na 544.000 kvadratnih metara, a koji će nakon otvaranja, po trenutnim saznanjima, biti najviši neboder Japana sa oko 390 metara visine. Specifičnost ovog projekta kule na placu 31.400 kvadrata jeste i što plan predviđa za izgradnju velikog javnog prostora u formi trga koji će se nalaziti na oko 300 metara visine.

Na oko 300 metara visine nalaziće se trg u formi peščanog brda za okupljanje ljudi.

Sa konceptom „srećne i zdrave zgrade koja povezuje grad sa budućnošću“, kako kažu arhitekte za ArchDaily, novi objekat sa 63 sprata generiše novu tipologiju visokih zgrada budućnosti.

Sou Fujimoto Architects su zajedno sa Mitsubishi Jisho Sekkei osmislili da se na oko 300 metara visine nalazi peščano brdo poput plaže za okupljanje ljudi. Umesto da se pažnja usmeri na objekat, ova gradska intervencija ima za cilj da se super-visoka zgrada približi lokalnim građanima.

Dizajnirajući gornji deo zgrade, arhitekte su želele da reinterpretiraju tradicionalni trg, koji je obično prisutan u nivou prizemlja, i postave ga u nekom drugačijem kontekstu. Organizovanjem javnog prostora nalik trgu presekla je se homogena vertikalnost kule.

Kula koja prevazilazi granice Japana

Pored trga usred kule, atraktivnosti ovoj projekta doprinosi i kancelarijski prostor na vrhu sa pogledom na nebo, kao i prostori u formi opservatorije, saznaje ArchDaily.

Arhitekte su u najvećoj meri na projektu sarađivale sa građevinskom kompanijom Mitsubishi Jisho Sekkei, a njihov objekat u četvrti Chiyoda će sadržati kancelarijske prostore, komercijalne sadržaje, hotele i javne prostore.

Ideja arhitekti je bila da projekat Torch Tower usklade sa vizijom grada budućnosti, da se „ulepša i energetski ojača Japan“, na način koji će prevazilaziti generacije i granice Japana.

Gotovo za 7 godina

Zgrada će imati i četiri podzemne etaže, u kojim će, kao i u donjim nivoima zgrade, biti organizovani podzemni pešački prolazi koji će biti direktno povezani sa stanicom Tokio i prostorima duž reke Nihonbashi.

Završetak radova planiran za 2028. godinu.

Kad ste već ovde…

• Nova kula u Šenženu biće isprepletena s pejzažem

Na Mariborskom skijalištu Pohorje planira se izgradnja turističkog naselja od sedam drvenih montažnih kuća atraktivnog izgleda i dizajna.

Montažne kuće jedni su od natraženijih proizvoda građevinske industrije u godinu dana. Razlozi su svima dobro poznati. I dok domaći proizvođači (najčešće) nude tipska rešenja, drvene montažne kuće moguće je graditi i po originalnom dizajnu. Potrebno je samo malo dobre volje, ideje i mašte.

O dometima savremene arhitekture i mogućnostima drvene montažne gradnje najbolje svedoči „A Frame House“ – ekološki čista kuća od prirodnih materijala, čiji dizajn potpisuju arhitekte iz studija Qubicul. Atraktivnog i autentičnog izgleda, ova drvena montaža kuća će naći svoje mesto na Mariborskom skijalištu Pohorje, koje se nalazi na manje od 6 km od grada, na planinskom masivu u Donjoj Štajerskoj.

Prema rečima arhitekata, planirana je izgradnja 7 ovakvih kuća. Novo naselje montažnih kuća biće namenjeno boravku gostiju i skijaša, domaćih i stranih turista.

Drvena vikendica projektovana kao “A Frame House“ sa kosim krovom sve do poda.

Gabarit projektovanog objekta postavljen je u okviru zacrtanih građevinskih linija. Visinska regulacija definisana je spratnošću objekta koga čine prizemlje i galerija, te jako strm krov. Okvirno, površina prizemlja kuće iznosi 50 m2 (gabarit osnove iznosi 7x7m). Površina galerijskog prostora iznosi oko 27 m2, te ukupna površina objekta iznosi 77 m2.

U pogledu oblikovanja, drvena vikendica projektovana kao “A Frame House“ sa kosim krovom sve do poda, kvadratnim postamentom i obodnom terasom (bez terase – što je jedna od mana dizajna). Fasada objekta obložena je drvenom oblogom s jedne strane, dok je druga ugaona strana u potpunosti otvorena.

Forma sledi funkciju

Unutrašnja struktura kuće je rešena tako da se na prizemlju nalaze: dnevni boravak s kaminom, kuhinja i trpezarija, ostava za vešeraj, kolektor kišnice, wc i ulaz. Spavanje se predviđa na potpuno otvorenoj galeriji.

Sadržaji na prizemlju se razvijaju po dijagonali. Središnji elementi orijentacije i organizacije su kuhinja i čelično stepenište koje povezuje prizemlje i galeriju.

Konstrukcija i materijalizacija

Kuća je postavljena na betonsku ploču ili AB temeljne stope (u zavisnosti od konfiguracije terena). Materijalizacija zidova ispune u objektu je montažni zidni panel, sa termičkom ili zvučnom izolacijom (u zavisnosti od pozicije u sklopu). Pravilno sklapanje i raspored elemenata u prostoru obezbeđuju tačnost i uštedu pri izgradnji. Naime, za proizvodnju drvene građe koriste se najnovija softverska rešenja, automatizacija i CNC mašine.

Krovni pokrivač je trapezasti lim u antracit boji, što kući daje prepoznatljiv izgled. Finalna obrada podova je hrastov parket, a u sanitarnim prostorijama i kuhinjama kao i predulazu su keramičke pločice raznih tonova i dezena. Pod terase je drveni deking sistem. Finalna obrada zidova i plafona unutar objekta je daščana obloga sa zaštitnim premazom.

Predviđena je i ugradnja kamina s otvorenim ložištem za potpuni planinski ugođaj.

U objektu su predviđene sve standardne instalacije koje podrazumeva ovaj tip objekta: instalacije vodovoda i kanalizacije uključujući sakupljanje kišnice u kolektor (nalazi u ostavnom delu objekta). Tu su još i termotehničke instalacije (grejanje i hlađenje), instalacije jake i slabe struje. Predviđena je i ugradnja kamina s otvorenim ložištem za potpuni planinski ugođaj.

Gradnja drvetom

U generalnom plasmanu materijala prema stepenu uticaju na životnu sredinu, drvena građa ubedljivo pripada najboljoj i najvišoj ekološkoj klasi. Na tržištu postoji mnogo tehnologija za izgradnju montažnih kuća i vikendica, ali drvene montažne kuće jedna su od najboljih opcija za izgradnju ekološki prihvatljivih objekata visokog standarda, uravnoteženog odnosa cene i kvaliteta.

Kao što znamo (u protekloj godini), interesovanje za vikendicama i nacionalnim turizmom dostiglo je svoj istorijski vrhunac. Potražnja za montažnim kućama je još veća. Zbog svoje niske cene i ekoloških kvaliteta drvena građa ponovo ulazi na velika vrata – barem kada su u pitanju objekti za kraći boravak ili iznajmljivanje. To je velika prilika za sve arhitekte da tržištu ponude nova i orginalna rešenja.

Faktografija:

• naziv objekta: A Frame House
• mesto: Pohorje, Maribor (Slovenija)
• investitor: privatni
• autori projekta: Studio Qubicul
• arhitektura: Haris Delić
• enterijer: Haris Delić i Lamija Radončić
• godina projektovanja: 2020.
• površina: 50 + 27 m2
• konstrukcija: drvena montažna kuća
• spratnost: prizemlje + galerija
• renderi: Visual Ascension

Grafički prilozi:

Osnova drvene montažne kuće

Galerija drvene montažne kuće

Renderi:

Ugodna atmosfera uz kamin i vino; Render: Visual Ascension

Kada ste već ovde…

• Kuća u Zagorju od unakrsno lameliranog drveta (CLT)

Čuveni kompleks u francuskoj prestonici zatvara se na tri godine zbog renoviranja.

Centar Žorž Pompidu u Parizu biće podvrgnut velikim radovima. Projektovan od strane arhitekata Renca Pjana i Ričarda Rodžersa 1970-ih, a svečano otvoren 1977. godine, ova haj-tek ikona francuske prestonice i jedna od vodećih kulturnih atrakcija u glavnom gradu, biće potpuno zatvorena od kraja 2023. pa sve do 2027. godine, piše New York Times.

Znaci propadanja su evidentni, posebno kada je reč o sistemu grejanja i hlađenja. Učestali su i kvarovi na pokretnim stepenicama kao i liftu, dok se azbest mora ukloniti iz objekta iz zdravstvenih razloga. Međutim, ovo nije prvo renoviranje muzeja. Zapravo, jednom je već bio zatvoren 1997, pred 20. godišnjicu, i to takođe na par godina.

Znaci propadanja su evidentni, posebno kada je reč o sistemu grejanja i hlađenja.

Francuska ministarka kulture Roselin Bašelo rekla je da je odlučeno da se kulturni centar ne drži otvorenim tokom čitavog trajanja radova kako bi se uštedeo novac i skratilo trajanje renoviranja sa sedam na tri godine. Prema Figarou, vrednost radova procenjuje se na oko 200 miliona evra.

Instalacije na fasadi

Iako je na početku doček na nož, Centar Žorž Pompidu bio je pravi proboj u arhitekturi. Renco Pjano i Ričard Rodžers, tada još uvek relativno nepoznati na arhitektonskoj sceni, pobedili su na konkursu 1971. godine za dizajn zgrade sa svojim modernim tehnološkim rešenjem.

Sa arhitekturom koja u to vreme nije ličila ni na šta drugo u arhitektonskom svetu, ovaj objekat je bio pravo osveženje. Na fasadi su izbačene sve mašinske instalacije i infrastruktura objekta, „ne samo da bi ih mogli razumeti, već i da bi se maksimalizovao unutrašnji prostor bez ometanja“, kako je tada govorio arhitektonski dvojac. Zahvaljujući ovakvom razmišljanju, Pompidu je postao nova ikona i urbani reper u istorijskom tkivu Pariza što je rezultovalo ogromnom posećenošću ovog muzeja tokom godina.

Kad ste već ovde…

• Pariz najavio pošumljavanje oko Ajfelove kule

Najpoznatija pariska avenija dobija potpuno novi izgled sa većim brojem drveća i manjim brojem automobila.

Nakon što je za prostor oko Alfajelovog tornja najavljeno pošumljavanje, još jedna atrakcija francuske prestonice dobiće zelenu transformaciju. Naime, gradonačelnica Pariza, Anne Hidalgo, odobrila je generalni plan transformacije Jelisejskih polja, za koji je predviđen budžet od 250 miliona evra.

Predstavljeni predlog ima za cilj pretvaranje centralne gradske avenije, dužine 1,94 kilometra, u prostranu urbanu baštu za primer drugim gradovima u Francuskoj i svetu.

Zagađenje, puna kola u prostoru, kao i pojačani turizam i konzumerizam uništavaju Jelisejska polja.

Arhitekta Philippe Chiambaretta iz biroa PCA Stream, koji potpisuje projekat plana ozelenjavanja Jelisejskih polja, ističe da je ova najpoznatija pariska avenija postala mesto koje odražava probleme sa kojima se suočavaju gradovi širom sveta, a to su zagađenje, intenziviranje automobila u prostoru, kao i pojačani turizam i konzumerizam.

Zbog toga ovaj projekat uključuje smanjenje prostora za vozila, pretvaranje saobraćajnica u zelene i pešačke površine i stvaranje tunela od drveća, kako bi se poboljšao kvalitet vazduha u ovom delu grada.

Gubitak sjaja

Lideri lokalnih zajednica i zainteresovane kompanije koji bi pomogle realizaciju projekta, predstavili su tokom 2019. godine planove za osavremenjenje Jelisejskih polja, dok je veliki redizajn bio predložen još 2018. godine. Kako se objašnjava, cilj redizajna je rešavanje problema „gubitka sjaja“ avenije tokom poslednjih 30 godina.

Tek kada se avenija zatvori za saobraćaj za Dan Bastilje, Parižani shvate kolika je ova ulica lepa.

Jelisejska polja, što je zapravo su francuski naziv (Champs-Élysées) za mitski grčki raj Jelisej, nekada davno bila su samo močvarna područja s malim baštama. Tokom 1709. godine ovaj prostor je proširen i urbanizovan, i tada je i dobio sadašnji naziv. Nažalost, ova pariska avenija danas je poznata isključivo po skupim kafićima, luksuznim prodavnicama i drugim komercijalnim prostorima koji su među najskupljim na svetu. Jednom godišnje, avenija se zatvara za saobraćaj kako bi se proslavio Dan Bastilje i tek tada Parižani shvate kolika je ova ulica lepa kada nema automobila.

Završetak 2030. godine

Za sada je poznato da početak radova neće biti pre nego što Pariz završi svoju ulogu domaćina na Olimpijskim igrama 2024. godine, dok se završetak radova očekuje do 2030. godine, piše Guardian.

Kada ste već ovde…

• 10 zlatnih pravila za sađenje stabala radi obnove šuma

Nova fabrika u blizini beogradskog aerodroma, na placu od 26 hektara, sagradiće se do 2023. godine.

Vodeći nemački proizvođač mlaznih motora MTU Aero Engines započinje izgradnju nove fabrike za popravku motora u industrijskom parku na placu površine 26 hektara na 25 kilometara od beogradskog aerodroma Nikola Tesla.

„Ovaj industrijski park definitivno ima potencijal rasta. Mogao bi da privuče naše dobavljače i partnere “, izjavio je Rainer Becker, menadžer projekata i generalni direktor kompanije MTU Maintenance Serbia.

MTU Beograd počeo sa radom

Dodaje dalje da u prvoj fazi planiraju da imaju kapacitete za 470.000 sati popravki godišnje. Sva planovi se rade u tesnoj saradnji sa nadležnim vlastima u Srbiji kako bi se osiguralo da nova zgrada bude u skladu sa svim propisima i regulativama.

Tim od tridesetak MTU stručnjaka već radi na uspostavljanju nove fabrike za održavanje motora aviona. MTU kancelarija u Beogradu je u funkciji, a projektni tim je definisao postrojenje i procesne tehnologije. Zadatak je bio odrediti sva radna mesta i tehnologiju popravke aviomotora i shodno tome definisati funkciju buduće zgrade na osnovu čega su arhitekte projektovale budući objekat na 25 kilometara od aerodroma Nikole Tesle.

Otvaranje fabrike zakazano je za 2023. godinu.

Kad ste već ovde…

• Na novosadski aerodrom mogli bi sletati putnički avioni raspona krila do 36 metara

Memorijalni parkovi koji su ostali na teritoriji naše zemlje predstavljaju oaze mira ali i vredni arhitektonsko-graditeljski svedoci vremena. 

Prethodnih dana u centru medijske pažnje, mnogobrojnih javnih i privatnih razgovora struke i svih onih koji smatraju da imaju šta da kažu, nalazi se nedavno otvoren spomenik Velikom Županu Stefanu Nemanji. Svojevrsna kontroverznost spomenika i spomeničkog platoa, njegova verodostojnost, način izgradnje, otvaranja i finansiranja otvara mnoštvo pitanja. Međutim, ono što se neosporno može izvući iz ovakve situacije, upravo leži u podizanju društvene svesti o osvrtu na spomeničku kulturu koja je obeležila život na ovim prostorima i velikim delom oblikovala naš identitet.

Svedoci vremena

Cilj podizanja spomenika u skulpturalnim formama ali i arhitektonskim objektima, pejzažnim intervencijama i drugim načinima obeležavanja, od vajkada, ogleda se u prostornoj artikulaciji pamćenja – potrebe društva da ovekoveči i naglasi kako značajne ličnosti i događaje, tako i duhovne i društvene vrednosti.

Spomenici u sebi sadrže čitavu istoriju koja im je prethodila, ali i budućnost koja joj predstoji, podsećajući buduće naraštaje o žrtvama pojedinaca podnetim u čast njihovog života. Iako veoma često osporavani za selektivnu istinitost i prekrajanje istorije, spomenici svedoče vremenu u kojem nastaju i slikovito kroz svoje pozitivne ali i negativne umetničke izraze govore o nama.

Od statue do prirodne oaze

Jedna od značajnih kategorija spomeničke kulturne baštine vezuje se za memorijalne spomenike koji obeležavaju tragične istorijske događaje. Nakon dva svetska rata znatno se menja odnos prema prostorima sećanja premeštajući monumentalnu, klasičnu spomeničku skulpturu u memorijale koji kroz metaforu govore o događaju ili ličnosti. Na prostoru SFRJ sagrađeno je oko 15.000 spomenika koji su, velikim delom, zaokruženi u spomeničke celine i memorijalne parkove. Nažalost, veliki broj spomenika je porušen, dok je drugi deo pod uticajem vremena postepeno bledeo – od velelepnih, mnogobrojno posećenih destinacija do ruševina obraslih šibljem nije prošlo više od pola veka.

Međutim, memorijalni parkovi koji su ostali sačuvani u regionu, pa i na teritoriji naše zemlje, u neposrednoj blizini gradova, danas, predstavljaju oaze mira itekako vredne posete.

Monumentalni mauzolej Neznanom junaku

Iako ovaj spomenik integrisan u pripadajući plato ne spada u jugoslovensku umetnost posleratnog perioda, svojom oblikovnošću i monumentalnošću ali i porukom koju šalje, predstavlja svojevrstan početak ideje jugoslovenstva, pa i jugoslovenske umetnosti.

Na mestu nekadašnjeg grobnog spomenika neznanog junaka na Avali, godinu pre početka novog svetskog rata, podignut je mauzolej u čast svih poginulih boraca Prvog svetskog rata. Autor nacrta spomenika je jedan od proslavljenih umetnika Kraljevine Jugoslavije – Ivan Meštrović.

Ideja za spomenik potiče iz perioda rane antičke umetnosti, Kirovog mauzoleja oblikovanog u monumentalni, memorijalni „kameni kovčeg“ – grobnicu izdignutu na petostepeni postament kao simbol pet vekova Osmanskog zuluma. Mauzolej je smešten na širokom platou najviše tačke Avale do koje se dospeva stepeništem koje otvara vizuru ka monumentalnoj građevini materijalizovanoj u čvrstom Jablaničkom kamenu. Sa obe strane ulaza u grobnicu, postavljene su geometrizovane karijatide, ženske skulpture u obliku stubova isklesane iz jednog komada. Karijatide, obučene u obeležja južnoslovenskih narodnosti, simbolično predstavljaju tugu za poginulim junacima, ali i simbol poštovanja i jedinstva Južnih Slovena.

Slobodarska Iskra kao simbol Kosmaja

Simbol varnice – iskre, udruživanja pojedinaca i radničke ruke sadržan je u ideji spomenika Slobodarska Iskra na vrhu planine Kosmaj. Nakon raspisivanja javnog konkursa, umetničko-arhitektonski duo Vojin Stojić i Gradimir Medaković odneli su prvo mesto. Radovi na spomen parku trajali su nekoliko godina do konačnog simboličnog otvaranja 1971. godine na tridesetogodišnjicu formiranja Kosmajskog Partizanskog odreda.

Osim simboličnog, ovaj spomenik je bio izuzetno zahtevan u graditeljskom smislu – vitka, geometrizovana dvokraka peraja individualno oslonjena u kružnoj formaciji. U centralnom delu ugraviran je kameni oltar na čijem vrhu je smeštena bronzana reljefna ploča. Uzvišen položaj u prirodnom okruženju i jednostavna geometrija spomenika snažnom simbolikom provocira atmosferu sećanja.

Spomenički kompleks, uprkos neočuvanom fizičkom stanju, i dalje predstavlja atraktivnu lokalnu turističku destinaciju kao i centar rekreacije i prostor manifestacija.

Sećanje na Kragujevački oktobar

Spomen Park Šumarice jedan je od široko poznatih memorijalnih uporišta i danas, jedan od najočuvanijih. Godine 1953. započeta je gradnja Kragujevačkog oktobra koji broji 12 spomenika različitog umetničkog izraza, veličine i materijalizacije. Međutim, povezuje ih sećanje na masovna stradanja nekoliko hiljada ljudi, uključujući i decu, od strane nemačkih okupatora 21. oktobra 1941. godine.

Najmonumentalniji spomenik, ujedno i jedan od simbola grada Kragujevca, jeste spomenik streljanom odeljenju đaka odeljenja Peto tri. Ideja autora, Miodraga Živkovića, zasnovana je na dvostrukoj simbolici, prepleta simbola rimskog broja pet i ptice raširenih krila koja nikako da poleti.

U SFRJ sagrađeno je oko 15.000 spomenika koji su većinom zaokruženi u memorijalne parkove.

U beskonačnom prirodnom okruženju smešteni su spomenici Bola i prkosa, autora Ante Gužetića simbolizovanog u muškom i ženskom liku u bolnom grču, Kristalni cvet – delo arhitekte Nikole Delje, Kameni Spavač Gradimira Bosnića, Spomen obeležje naroda Hrvatske Vojina Bakića i drugih skulptura koje jednoznačno simbolizuju sećanje na žrtve fašizma i ideju o slobodi. Sastavni deo memorijalnog parka jeste zgrada muzeja prepoznatljivog po kubusima različitih visina materijalizovanih u crvenoj opeci. Jednostavnom stilskom jasnoćom šalje se snažna poruka o različitosti žrtava stradalih 21. oktobra.

Memorijalni kompleks na otvorenom, od nedavno, realizovan je u vidu informativne virtuelne ture.

Užički plato slobode

Memorijalni kompleks Kadinjača, nastanjen nedaleko od Užica, prostire se na gotovo 15 hektara u sklopu kojeg se nalazi spomenički plato, park i zgrada Spomen doma arhitekte Aleksandra Đokića. Kompleks završen 1972. godine, zaokružen je u celinu spajajući stariji spomenik – piramidu, ispod kojeg su sahranjeni borci Radničkog bataljona preminuli nedaleko od lokacije, sa novom spomeničkom kompozicijom vajara Miodraga Živkovića. Spomenik odlikuju tri celine – Amfiteatar Užičke republike, Aleja Radničkog Bataljona i Plato slobode.

Geometrijska forma, sačinjena od kontinualnog niza betonskih geometrizovanih blokova uklopljenim s topografijom, izraz je ljudskog otpora, i kao takav, spomenik ostavlja snažan utisak na posetioca koji se nalazi u neposrednom kontaktu sa formom.

Simbol neolitskog svetilišta – Slobodište

Memorijalni park Slobodište, podignut na mestu nekadašnjeg fašističkog logora, jedan je od najsuptilnijih memorijalnih celina ali ujedno i jedan od simbolički izrazitijih. Ideja za izgradnju kompleksa leži u prostornoj kompoziciji nalik na hram – predvorje, ulaz, dvorana i svetilište oblikovanih u kružnim i lučnim oblicima gotovo potpuno utopljenim u okruženje.

“Kao graditelj dužan sam da vas privedem samom spomeniku. Videli ste, ne primećujemo ga iz daljine. Ima stvari koje ne treba gledati iz daljine, u njih se ponire. Rekao bih da i ovu građevinu valja pribrojati takvima. Čoveka valja uvesti u središte, pripustiti ga u svet oblika, u koje mora da zađe, kroz koje će da prođe, sa kojima mora nehotično da se poistoveti. Samo tako razumeće ih.” reči su arhitekte Bogdana Bogdanovića, autora Slobodišta.

U centralni deo parka ulazi se iz predvorja sa humkama kroz kapiju sunca koja vodi dolinom živih – amfiteatra sa pozornicom do doline pošte – svetilišta. Centralni element i povod podizanja kompleksa je stratište. U ovaj prostor smeštena je spomen ploča sa snažnom porukom i motivima krsta. Dom slobodišta koji je naknadno sagrađen u saradnji sa arhitektom Svetislavom Živićem, vešto je uronjen u postojeću topografiju suptilno prateći stilske elemente oblika humke zaokružujući kompleks kao jedinstvenu celinu.

Susret sa betonskom arhitekturom sećanja

Memorijalna arhitektura Jugoslavije, između ostalog, privukla je pažnju međunarodnih stručnjaka. Predstavljena je kao deo velike izložbe graditeljsko-umetničkih ostvarenja Jugoslavije, održanoj 2019. godine u muzeju Moderne umetnosti (Moma) u Njujorku. Pomenute memorijalne celine samo su mali deo opusa memorijalne umetnosti i arhitekture bivše države, skrivenog, mističnog sveta betonskih gromada koji strpljivo čeka da ga ponovo otkrijemo.

Kad ste već ovde…

•  Tri beogradska spomenika za primer

Kako drvene montažne kuće podnose zemljotrese, požare i poplavu, koliko koštaju i za koliko brzo se mogu podići? Odgovore potražite ovde.

Ukoliko ste svoj izbor usmerili ka drvenim montažnim kućama ili ste još uvek neodlučni koji je tip pogodan baš za vas, pomoći ćemo da svoju odliku utvrdite ili je konačno donesete. Nakon istraživanja o prednostima i manama montažnih kuća, njihovima cenama, rokovima izgradnje i mogućnosti kreditiranja, kao i odabiru najboljih modela domaćih proizvođača, ovaj put smo odlučili da pažnju, te i istraživanje usmerimo ka onim modelima koji su napravljeni isključeni od drveta. Pored svih pogodnosti uz koje su montažne kuće našle put i do srca mnogih stanovnika Srbije, pokazalo se da su drvene montažne kuće ipak posebne.

U samom startu moramo razgraničiti pojam drvenih montažnih kuća. Pod montažnim kućama mogu se svesti svi objekti koji kao konstruktivne elemente koriste prefabrikovane elemente, koji mogu biti i betonski ali su u najvećoj meri izvedeni od drvene konstrukcije s odgovarajućom ispunom. Ovi objekti imaju i svoje završne fasadne obrade, koje mogu biti od različitih materijala. Iako se u neku ruku pod drvenim montažnim kućama može svesti većina montažnih kuća, ipak moglo bi se reći da je najtačnije da se pod pojmom drvena montažna kuća podrazumeva objekat koji je osim u zoni temelja, i eventualno stolarije, u potpunosti izveden od drvenih konstruktivnih elemenata.

Koliko su sigurne na zemljotrese?

S obzirom na svoju pretežno drvenu građu, ovi objekti su pozitivno ekološki nastrojeni prema svom okruženju, kao i korisnicima prostora. Pored toga, imaju manju masu te mogu u različitim okolnostima biti i sigurniji, a svakako su estetski veoma privlačni, pogotovo ukoliko želite da svoj objekat izgradite u prirodi, te želite da budete u što većem skladu s okuženjem.

Kada govorimo o sigurnosti ovog tipa kuće, kako za B92 kaže Goran Rodić potpredsednika Privredne komore građevinske industrije Srbije, treba se podsetiti zemljotresa na Kopaoniku i u Valjevu, kada su se drvene kuće klatile, ali se ipak nisu srušile.

Montažne kuće mogu izdržati potrese tla i jačine do 10 stepeni Rihterove skale.

“Dinamička sposobnost montažnih kuća je dobra i to su uglavnom samo prizemni ili prizemni objekti sa potkrovljem, te su sigurnija opcija prilikom potresa. Ti montažni objekti su uglavnom lakih konstrukcija i pretežno sigurni, sve i da neki deo otpadne neće napraviti veliku štetu. Druga stvar su ‘ručne dorade’ na takvim kućama i tu se svašta radi, pitanje je kakvog su kvaliteta ti materijali” – kaže Rodić.

Zapravo, najbolja karakteristika drvenih montažnih kuća u ovom slučaju jeste činjenica da je drvo elastičan materijal, za razliku od betona koji je znatno krući. Iz tog razloga, montažne kuće generalno su otpornije na zemljotrese, te mogu izdržati potrese tla i jačine do 10 stepeni Rihterove skale.

A požari i poplave?

Takođe, unutrašnjost kuća ovog tipa oblaže se vatrootpornim gipsanim pločama, što predstavlja dodatnu zaštitu u slučaju požara. Ipak, kada je u pitanju opasnost od poplava ili izlivanja vode unutar objekta, mišljenja su podeljena.

Neki od proizvođača domaćih montažnih kuća kažu da su imali slučajeva kada su samo otvorili ulazna vrata i voda je jednostavno istekla, a vlaga se nije uvlačila u zidove.

Međutim prvi čovek Privredne komore Beograda, Aca Popović, ne misli tako. “Kada je plavljenje u pitanju, montažne kuće ne pružaju veću sigurnost i zahtevaju više posla pri sanaciji zbog materijala (drveta i gipsa) od kojih su pravljene. One nisu preterano popularne kod nas, dominantnije su na Zapadu, gde je Amerika zasnovana na tim individualnim objektima, ali oni se u tamošnjim olujnim područjima po pravilu sruše pod naletom prirodnih sila vetrova, dok bi na objektima klasičnog tipa gradnje došlo do, recimo, oštećenja krova, ali ne i do rušenja”, rekao je Aca Popović za B92.

Kada govorimo o ekološkom faktoru, kao i vlagi unutar drvenih montažnih kuća, neosporno je da je ova vrsta objekta veoma pogodna za život, ali i svoje okruženje.

Ne mora svaka drvena kuća biti planinska

Kada pomislimo na drvene montažne kuće, uglavnom nam je prva asocijacija planinska kuća. Međutim, potpuno drvene kuće mogu biti pogodne i za gradsku sredinu, a svakako ćete doprineti svom kvalitetu života.

Tako na primer model A-frame, firme Garden Design iz Kosjerića, može postati pravi ukras gradskog stambenog naselja. Moderna interpretacija drvene kuće sa podom do poda ima površinu od oko 60 kvadrata, a iako je većina konstruktivnih elemenata od čamove građe, krov je limeni, a obzirom da je do poda može se reći da je krov ujedno i spoljni zid.

Ovi objekti su pozitivno ekološki nastrojeni prema svom okuženju, kao i korisnicima prostora.

Ukoliko se pak odlučite da odete u prirodu i želite pravu drvenu planinsku kuću dobre opcije mogu biti modeli firme Negal, čiji smo model kuće sa takođe podom do tla izabrali kao jedan od najboljih domaćih modela montažnih kuća. Takođe, možemo istaći i model drvene kuće firme E-kuća iz Mrčajevaca, koji su jedan od objekata izveli u Norveškoj, tako da ukoliko ovaj objekat odgovara surovim severnim zimama, svakako bi i kod nas bio dobar.

Zanimljive primere nudi i građevinska firma Una Brvnare koja proizvodi mašinski obrađene drvene kuće od oblica, poluoblica i ravne građe, koristeći kako kažu najsavremeniju opremu. Na njihovom sajtu možete videti raznovrsne primere izvedenih drvenih kuća, kako po formi i kvadraturi, tako i po lokaciji.

Pomoćni objekti od drveta

Osim kao stambeni objekat, drvene montažne kuće malih dimenzija se jednostavno i brzo montiraju, te mogu biti savršeni pomoćni objekat. Iako su u inostranstvu vrlo popularne, kod nas se drvene kućice, kao dodatni prostor u dvorištu, mogu videti vrlo retko. Uglavnom se ostave zidaju kao aneksi kuća što zna negativno da utiče na arhitekturu objekta.

Međutim, drvene kućice izgledaju lepo i veoma su praktične. Pomoćni objekti ovog tipa mogu biti u funkciji alatnice, neposredno uz vašu baštu ili u dvorištu ili mogu veoma korisno poslužiti za smeštanje pumpi u vinogradu ili voćnjaku.

Koliko može da košta jedna drvena montažna kuća?

Ukoliko se krene sa pretpostavkom da firma za izgradnju drvene montažne kuće dolazi na teren na kom su već izvedeni temelji, proces izgradnje teče relativno brzo, a troškovi su unapred poznati što je prednost u odnosu na zidanu gradnju gde često znaju da se pojave nepredviđeni troškovi.

Završna računica koja podrazumeva izgradnju spratne kuće planinskog tipa kuće sa krovom do nivoa tla, ukupne površine oko 60 kvadrata, sa svim potrebnim konstruktivnim materijalom, kao i materijalom za završnu  obradu podnih i zidnih površina, zajedno sa dnevnicama radnika i transportom na lokaciju, iznosila bi između 20 i 25 hiljada evra.

Ovakve kuće mogu biti gotove za mesec dana – taman za predstojeću sezonu.

Kad ste već ovde…

• Geodetski snimak placa: Kako saznati koje su zvanične granice vaše parcele

Stara stanica u Đasingu biće pretvorena u muzej, dok će pored nići ceo grad u šumi s energetski efikasnim rešenjima. 

Na jugu Kine je u toku realizacija ambicioznog projekta koji kombinuje najbolje od starog i novog, a sve po projektu proslavljenog biroa MAD Architects. Prema predstavljenim planovima, projekat uključuje izgradnju velike podzemne modernističke stanice, kao i obnovu istorijske zgrade železničke stanice koja će biti u funkciji muzeja. Nakon toga, planira se ozelenjavanje kompletnog okolnog prostora i pretvaranje u park.

Projekat naziva Železnička stanicu u šumi prostire se na ukupnoj površini od 35,4 hektara, a potreba za njim javila se kada je postojeća stanica dostigla svoj maksimalan kapacitet rada, a urbanisti su se složili da je okruženje stanice loše planirano.

Mogu li železničke stanice da kreiraju okruženje prilagođeno ljudskim potrebama i proporcijama?

Umesto da na mestu postojeće stanice izgrade novu masivnu stancu koja bi zauzela čitav ovaj predeo, MAD Architects su imali nešto drugačiji plan.

„Kineske železničke stanice se takmiče koja će biti veća. Uglavnom su to visoke zgrade okružene velikim saobraćajnicama, impozantnim vijaduktima i trgovima koji su doduše često prazni. Da li je moguće da železničke stanice ne teže velikoj, monumentalnoj arhitekturi, već da kreiraju okruženje prilagođeno ljudskim potrebama i proporcijama? Da li je moguće da železničke stanice budu više od usputnih stanca za putnike i postanu urbani javni prostor u kojem ljudi mogu uživati?“, pitale se se arhitekte iz MAD-a kada su projektovali ovu stanicu u Đasingu sa pola miliona stanovnika.

Nova stanica pod zemljom

Njihov projekat sastoji se iz nove zgrade stanice i železničkih trasa, sa čitavim nizom trgova, a planira se i ponovno pošumljavanje susednog parka u saradnji sa Z’scape Landscape Planning and Design.

Nova stanica, kao i peroni, hala za čekanje i komercijalni prostori biće smešteni pod zemljom. Planira se i dodavanje autobuskih i tramvajskih trasa i stajališta kao i drugih saobraćajnih veza sa stanicom, a sve je protkano i planom održivosti preko solarnih panela, kako bi se smanjila potrošnja električne energije.

Projekat naziva Železnička stanicu u šumi prostire se na ukupnoj površini od 35,4 hektara.

Vraćanje starog sjaja

Postojeća železnička stanica biće rekonstruisana i pretvorena u muzej koji će biti omaž originalnoj stanici Đasing. Ona je bila deo saobraćajna veze korišćene u Prvom kineskom kongresu Komunističke partije 1921, ali je veći deo uništen 1937. godine. Arhitekte iz MAD su se konsultovale sa stručnjacima za arhitektonsko nasleđe, te su proučavali stare fotografije u želji da se što više približe prvobitnom izgledu.

Stanica je bila deo saobraćajna veze korišćene u Prvom nacionalnom kongresu 1921, ali je uništena 1937. godine.

Gotovo do jula?

Iako na priloženim fotografijama ne deluje da su radovi na novoj stanici nimalo blizu, očekuje se da će projekat biti završen u julu ove godine. Nakon otvaranja stanice očekuje se da će kroz nju proći 5,28 miliona putnika godišnje.

Kad ste već ovde…

• Prokop: Kako će izgledati glavna železnička stanica „Beograd Centar„

U znaku obeležavanja šezdesetogodišnjice postojanja, Centralna zona Novog Beograda konačno je dobila status institucionalne zaštite – prostorno kulturno-istorijske celine.

»Kao svako dete Novog Beograda, i mene su roditelji vodili na izložbe u obližnji Muzej savremene umetnosti, delo arhitektonskog tandema Ivana Antića i Ivanke Raspopović. Prve kolače sam probao u restoranu Ušće na obali Save, koji je izgrađen prema nacrtima arhitekte Stojana Maksimovića. Kao mali, često nestašan, više puta sam na vlastitu pobudu odlazio iz vrtića, autorskog ostvarenja arhitekte Milosava Miše Mitića, u neobične šetnje po krovu susednog višeporodičnog stambenog objekta, čuvenog Meandra, s jednog na drugi kraj Bloka 21, koji je projektovao arhitekta Mihailo Čanak sa svojom grupom projektanata, inače čovek od koga sam dobio prva znanja o arhitekturi tokom njegove Pripremne škole za studije arhitekture. Za nas tadašnje klince prava je hrabrost bila ići napuštenim hodnicima i istraživati lavirintski prostor nikad završenog Muzeja revolucije arhitekte Vjenceslava Rihtera. Iz stana na 15. spratu stambene kule Bogdana Ignjatovića pružao se veličanstven panoramski pogled na Zapadnu kapiju Beograda, delo arhitekte Mihajla Mitrovića, koja je uvek dolazila do izražaja na kraju svakog dana, kada se sunce gubi na horizontu. […]«

Odlomkom iz predgovora doktorske disertacije „Specifičnosti in pomen tlorisne zasnove večstanovanjske arhitekture modernizma v obdobju 1950–1973 v Beogradu, Ljubljani in Zagrebu“, odbranjene 2018. godine na Fakultetu za arhitekturu Univerziteta u Ljubljani, zapravo jednim mojim živim sećanjem na prostor i objekte Novog Beograda pre tri decenije, a koji su, nema sumnje, uticali na moju odluku da se bavim arhitekturom, kao životnim pozivom, vredno je započeti priču o Centralnoj zoni Novog Beograda, koja je nedavno, u znaku obeležavanja svoje šezdesetogodišnjice postojanja, dobila konačno status institucionalne zaštite – prostorno kulturno-istorijske celine (Sl. glasnik RS 06/2021).

192 hektara pod zaštitom

Pod institucionalnu zaštitu stavljeno je devet novobeogradskih blokova Centralne zone (21, 22, 23, 24, 25, 26, 28, 29 i 30), ukupne površine 192 hektara, što ih čini površinski najvećom zaštićenom modernističkom celinom u Beogradu, ali i u Srbiji. Tom odlukom Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda počeo je da hvata korak sa „zapadnim“ sredinama bivše zajedničke države, naročito sa Slovenijom, koja je još početkom devedesetih godina počela institucionalno da štiti svoje modernističko nasleđe druge polovine 20. veka.

Grafički prikaz valorizacije objekata i prostora Centralne zone Novog Beograda pokazuje da je reč o dosta kompromisnom rešenju. Pod institucionalnom zaštitom prostorno kulturno-istorijske celine nalaze se dve (fizički odvojene) celine: »A« (Blokovi 21, 22 i 23) i »B« (Blokovi 28, 29 i 30), ukupne površine 144 hektara.

Istorijske celine

Zona središnjih kvadratnih blokova (Blokovi 24, 25 i 26) dobila je status zaštićene okoline prostorno kulturno-istorijske celine. Ova mala distinkcija između obodnih pravougaonih (600 x 400 m) i središnjih kvadratnih blokova (400 x 400 m) bila je neophodna zbog de facto situacije na terenu, s jedne strane, i postojanja višedecenijskog praznog, neizgrađenog i neuređenog prostora, ambiciozno predviđenog za javne sadržaje budućeg novobeogradskog središta na početku šezdesetih godina 20. veka, s druge strane.

Polovinom osamdesetih godina, nakon sprovedenog javnog konkursa, izgrađen je Blok 24 prema nagrađenom projektu Vlade i Bogdana Slavice. Izgradnjom ovog bloka, s potpuno drugačijom urbanističkom i arhitektonskom koncepcijom, prekinuta je zamišljena aksijalna osa Savezno izvršno veće – Železnička stanica »Novi Beograd«, dužine 1.600 metara, koja je bila glavna okosnica Plana Centralne zone Novog Beograda (1960, autori arhitekte Uroš Martinović, Leonid Lenarčič, Milosav Mitić, Milutin Glavički i Dušan Milenković).

Osamdesete godine prošlog veka karakterisala je jedna atmosfera oštre kritike prema modernističkoj paradigmi Novog Beograda. Među brojnim naučnim studijama i analizama, koje su se iscrpno bavile pitanjem rekonstrukcije modernističkog nasleđa Novog Beograda zasigurno treba izdvojiti radove arhitekte Miloša Perovića, sublimirane u knjizi »Iskustva prošlosti« (1985), te međunarodni konkurs za unapređenje urbane strukture Novog Beograda sa simpozijumom Budućnost Novog Beograda (1986).

Velika peščara prostirala se između »kostura« Arene, Vojnomedicinskog centra i današnje raskrsnice Bul. Zorana Đinđića i ulice Antifašističke borbe.

Gradnjom Beogradske arene (1992–2004) u Bloku 25, prema nacrtima arhitekte Vlade Slavice, koja je čitavu deceniju bila u nedovršenom stanju zbog ekonomske situacije u zemlji, prouzrokovane građanskim ratom u bivšoj Jugoslaviji i uvedenim sankcijama, nastavila se dalja negacija pomenute ose i osnovne ideje Centralne zone Novog Beograda. To je uticalo na njeno dimenzionalno smanjenje u odnosu na izvornu zamisao (Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda uzimao je u obzir tu okolnost u kasnijim raspisima javnih konkursa za Blokove 25 i 26). Novobeograđanima ovog kraja poznato je da je tu dugo vremena postojala velika peščara. Prostirala se između pomenutog betonskog »kostura« Beogradske arene, Vojnomedicinskog centra »Novi Beograd« i današnje raskrsnice Bulevara Zorana Đinđića i ulice Antifašističke borbe.

Čuvene prečice s malim baštama

Do kraja devedesetih godina (1997. godine gradi se prvi višeporodični stambeni objekat u Bloku 25) obeležila je detinjstvo mnogih generacija ovog dela Novog Beograda. Neki se još uvek sećaju čuvene prečice s malim bašticama (sa zasađenim paradajzom i paprikom) od Centra Mesne zajednice »Ušće« prema pomenutom Vojnomedicinskom centru, gde su roditelji svoju decu vodili kod lekara opšte prakse ili lekara specijalista (Blokovi 21, 22 i 23 su bili građeni za potrebe JNA). Danas se tu nalazi novi stambeni fond »pod lukom« u Bloku 22.

U zaštićenim celinama »A« i »B« ima ukupno 102 objekta od posebne vrednosti. Njihovi autori su: Leonid Lenarčič, Milosav Mitić, Ivan Petrović, Mihailo Čanak (2/3 Bloka 21 i Blok 29 – samo Mitić i Čanak), Bogdan Ignjatović i Leon Kabiljo (1/3 Bloka 21); Božidar Janković, Branislav Karadžić i Aleksandar Stjepanović (Blokovi 22 i 23); Ilija Arnautović, Janez Lajovic i Stanko Kristl (Blok 28); te Uroš Martinović (Blok 30).

Od navedenih autora danas su živi samo Aleksandar Stjepanović (90 godina) u Srbiji, te Janez Lajovic (89 godina) i Stanko Kristl (99 godina, najstariji arhitekta na tlu Slovenije) u Sloveniji. Zanimljivo je pomenuti da je baš na Kristlov 99. rođendan Centralna zona Novog Beograda proglašena za zaštićeno kulturno dobro, a njegov vrtić »Slavuj« u Bloku 28 (1974) za objekat od posebne vrednosti. Našoj stručnoj i široj javnosti gotovo je nepoznato da Kristlov novobeogradski vrtić ima svog starijeg brata (vrtić »Mladi rod«) u Ljubljani.

Parkovska arhitektura

Treba skrenuti pažnju na parkovsku arhitekturu Centralne zone Novog Beograda. Pejzažno i hortikulturalno rešenje Bloka 28, koje je ocenjeno izuzetno visokom ocenom od strane tadašnje stručne kritike, radio je biro za projektovanje i uređenje slobodnih površina »Vrtna arhitektura« (u okviru kombinata »Rasadnici«), sa arhitektom Olgom Milićević Nikolić na čelu.

Posebno je vredno pejzažno uređenje atrijuma stambenog bloka »7« (čuvene »Potkovice«), sa veštačkim nasutim brežuljcima, te pažljivo oblikovanim i osmišljenim mobilijarom, koje je sadržajno dopunilo i obogatilo arhitekturu ovog Arnautovićevog objekta, pa samim tim i uticalo na podizanje kvaliteta stanovanja. Ovaj biro, čiji doprinos zaslužuje podrobnu naučnu obradu u arhitektonskoj istoriografiji, nastavio je tradiciju koju je još početkom 20. veka započela arhitekta Jelisaveta Načić sa svojim neobaroknim stepeništem u Pariskoj ulici (1903), na samom ulazu u Kalemegdanski park. Vredno je pomenuti da su u tom birou radile mnoge žene arhitekte, poput recimo Cvete Davičo i Ljiljane Bakić.

Automatska telefonska centrala

U Centralnoj zoni Novog Beograda postoje još dva objekta, značajna autorska ostvarenja vredna pažnje stručne i šire javnosti. Automatska telefonska centrala u Bloku 29 (1975–1979) predstavlja jednu zanimljivu i jedinstvenu dvo-materijalnu strukturu ove neobične tipologije objekata u posleratnoj beogradskoj i srpskoj arhitekturi. Izgrađena je prema nacrtima arhitekte Vladimira Blažina. Zbog specifičnosti prirode projektnog zadatka, nekonvencionalnog rešenja i atipičnog, ali ipak prepoznatljivog, oblikovanja, ovaj objekat zaslužuje status objekta od posebne važnosti.

Zdravstveni objekat za primer

Isto važi i za Vojnomedicinski centar »Novi Beograd« u Bloku 22 (1975–1976). Izgrađen je prema nacrtima arhitekte Slavka Vuleševića, Kliskinog studenta i saradnika, te vrsnog stručnjaka za zdravstvene objekte u bivšoj Jugoslaviji. Prema valorizaciji neopravdano je obeležen kao objekat bez vrednosti, te neprimereno svrstan u isti rang sa novoizgrađenim stambenim fondom »pod lukom« u Bloku 22. Posebno treba naglasiti Vuleševićevo izvorno enterijersko rešenje ovog objekta, koje je i danas u duhu minulih osamdesetih godina 20. veka (na Novom Beogradu takav duh imaju još samo dva izvorna enterijerska rešenja: Sava centar i poslovna kula Zapadne kapije Beograda). Vulešević je dao izuzetan doprinos dizajnu opreme prostora – stolica, okruglih stolova, vizuelnih barijera, grafičkog dizajna putokaza, oznaka i slično, čime je išao u korak sa tada aktuelnim tendencijama u svetu, te smelo uvodio nove inventivne i inovativne elemente na području tipologije zdravstvenih objekata u srpskoj arhitekturi druge polovine 20. veka.

Vulešević je dao izuzetan doprinos dizajnu opreme prostora – stolica, stolova, vizuelnih barijera, putokaza…

Oba objekta, iako su nastala u promenjenim okolnostima daljeg razvoja novobeogradskog središta, svojom pojavnošću i oblikovnošću, kao autonomne celine u drugim (praznim) polovinama blokova 22 i 29, postali su tokom osamdesetih i devedesetih godina 20. veka odgovarajuća i prepoznatljiva zamena za predviđene i nikad izvedene javne sadržaje, te su kompozicijski zaokružlili urbanističko-arhitektonske celine pomenutih blokova.

Blok 21: Ab origine

U centralnoj zoni Novog Beograda posebno mesto zauzima Blok 21 (1960–1966), prva stambena/mesna zajednica po prelasku Brankovog mosta iz pravca starog dela grada. To je jedino stambeno naselje koje je dosledno izgrađeno prema izvornom Planu Centralne zone Novog Beograda iz 1960. godine. U tom pogledu predstavlja idealni prototip koncepcije budućih blokova Centralne zone Novog Beograda. Velika je šteta što nikada nije izvedeno ambiciozno rešenje kompleksa Centra stambene zajednice sa poslovno-stambenom kulom (arhitekta Milosav Mitić) na uglu Bulevara Zorana Đinđića i Ulice Antifašističke borbe, čime bi bila u potpunosti zaokružena urbanističko-arhitektonska celina Bloka 21.

Kule, meander i megablokovi

Blok 21 čine tri osnovne tipološke komponente, koje su proizašle iz Le Korbizjeovih planova dvadesetih i tridesetih godina 20. veka (La ville contemporaine de trois milions d’habitants, 1922; Le Plan Voisin, 1925; La ville Radieuse, 1930): stambene kule (na krajnjim tačkama Centralne zone, kao njeni reperi), stambeni meander (unutar bloka, kao povezujući element celine) i megablokovi (stambeni blokovi velikih dužina i visina, kao naglasak pravaca bulevara).

Moćni autorski pečati

Tipološka struktura objekata Bloka 21 predstavljala je polazni model za urbanističko-arhitektonske konkurse drugih novobeogradskih blokova Centralne zone (Blokovi 22, 23, 28 i 29). Na taj način su, a na osnovu unapred zadatih urbanističkih parametara (arhitekte Milutin Glavički i Branislav Jovin), dobijena različita arhitektonska oblikovna rešenja, sa moćnim autorskim pečatom.

Pluralizam autorskih izraza, u skladu sa tada proklamovanim vrednostima socijalističkog društva, bio je odraz promena modernističke paradigme na polju urbanizma i arhitekture, gradeći tako specifičan identitet Novog Beograda, i kao celine i kao njegovog središta, u odnosu na Braziliju i Čandigar, dva poznata modernistička grada, koji su imali jasan autorski pečat jednog arhitekte (Lusio Kosta i Le Korbizje).

Šetnja Centralnom zonom Novog Beograda ispunjena je neobičnim čitanjem arhitekture pojedinačnih ili čitavih grupacija objekata, sličnih ili srodnih oblikovnih karakteristika, pružajući na taj način namernom ili slučajnom posetiocu jasnu sliku razvoja arhitektonske misli tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka. S druge strane, neostvareni projekti, brojni crteži, istorijski dokumenti i naučne studije pružaju nam drugačiju sliku – kako je ona mogla izgledati, koliko joj se posvećivalo pažnje i koliko je bila značajna u našem urbanističko-arhitektonskom razvoju druge polovine dvadesetog veka.

Kad ste već ovde…

• Kristal na Ušću: Rekonstruisana zgrada Muzeja savremene umetnosti

Biram za vas tepihe od prirodnih materijala koji će zaokružiti izgled vašeg enterijera.

Đavo leži u detaljima, a bez tepiha kao centralnog detalja u prostoru nema gotovog enterijera. Stoga sam posetila novootvorenu prodavnicu G/STUDIO u Novom Beogradu u kojoj su u ponudi ekskluzivni brendovi podnih obloga kako bih za vas izabrala najbolje modele tepiha i to od prirodnih materijala koji se uklapaju u sve enterijere. U lepom ambijentu ušuškanim luksuznim podnim oblogama, možete dobiti kompletnu podršku prodajnog tima ali i uslugu dostave i ugradnje po sistemu „ključ u ruke“.

Spremni? Krećemo!

1. Čista vuna

Prvi tepih je crno-bele boje s diskretnim geometrijskim šarama. Tepih je brenda Linie Design, kolekcija Zelbio white/black i napravljen je od čiste vune. Tepih je dimenzije 170x 240 cm i sjajno će se uklopiti u moderne prostore, a pre svega one koji vole shabby chic enterijere.

2. Večna juta

Pošto volim prirodne materijale, tepih od jute mi je odmah privukao pažnju. Ovi tepisi ponovo su postali vrlo popularni u dizajnu enterijera pre svega za boho stil ali i za sve one koji vole prirodne teksture. Uživo je boja tepiha intenzivnije žuća nego na slici, a tepih izgleda prirodno i veoma kvalitetno. Dimenzija modela Natural, Kuatro Carpets je 170×250 centimetra.

3. Za dobar osećaj pod nogama

Tepih staza brenda Ligne Pure, model Merge osim u stazi dimenzija 60×120 cm proizvodi se i kao tepih većih dimenzija. Krupno tkanje, geometrijski motiv u kombinaciji sa resama su sjajan odabir za prijatan tepih pod nogama, a njegova šara će se lako uklopiti u bilo koji enterijer.

Tepih Merge brenda Ligne Pure krupnog tkanja i prirodnih materijala.

4. Moderan etno tepih

Tepih s etno motivima ali u savremenom stilu jeste pravi odgovor na sve češće zahteve nas enterijerista kada je potrebno opremiti prostore koji treba da se istaknu. Tako i ovaj vuneni tepih brenda Brink&Campaman, Yara Nomad koji osim u bež postoji i u crvenom tonu. Najmanje dimenzije tepiha su 140x200cm, a najveće dimenzije u kojoj se isporučuje su 250×350 cm.

5. Dinamični tepih

Nepogrešiv tepih koji vrlo često koristim u svojim enterijerima jeste tepih Ligne Pure Glow. Iako je jednobojan, zahvaljujući presijavanju materijala, ovaj tepih od prirodnih materijala menja nijanse od ugla gledanja i daje enterijeru prekopotrebnu dinamiku. Izgleda vrlo luksuzno i mek je pod rukom… a posebno pod nogama.

6. Ništa bez resa

Rese na tepisima definitivno se vraćaju u modu. Tako će se ovaj crno-beli tepih pod nazivom White, brenda Linie Design odlično uklopiti u boho stil. Sirovinski sastav je 85% vuna i 15% viskoza. Tanak je, lepo pada i mogu ga zamisliti u enterijeru s foteljom na ljuljanje od ratana, okruženog biljkama i klub stolom od punog drveta.

7. Neodoljive njuškice

Obožavam da uređujem dečije sobe, a od sada će ih biti još lepše raditi jer u salonu G/STUDIO možete pronaći sjajne modele za mališane. Ako se odlučite za nameštaj u neutralnoj boji, na primer beli ili svetlo sivi, tada šareni tepih sa ovim slatkim njuškicama će se idealno uklopiti u dečiju sobu i daće joj željeni kolorit. Tepihe pravi Scionn Living, kolekcija Mr Fox. Izvedeni su od čiste vune i postoje u dimenzijama 90×150, 120×180 i 140×200 cm. Osim plave i roza, pravi se i sa motivima lisica u žutoj, sivoj ili bejbi plavoj nijansi.

8. Muški tepih

A sada jedan muški tepih. Iako ima rese i izraženu teksturu, ovaj tepih tamne boje odlično će se uklopiti s kožnim nameštajem, tamnim prostorima i luksuznim detaljima. Nikada ne biste pogodili ali ovaj tepih je napravljen od 100% jute i zbog toga mi se još više dopada. Tepih Linie Design, Nessa anthracite je dimenzija 170×240 cm i pravi se od potpuno prirodnog materijala.

Bonus tepih

I na kraju Kuatro, Diamonds tepih od viskoze, lana, jute i pamuka. Ovaj crno-beli tepih geometrijske forme sa tkanjem dužih i kraćih vlakana jednostavno morate videti uživo. A adresa salona G/STUDIO je Milutina Milankovića 1J i 1K, Novi Beograd.

Sve informacije o tepisima možete potražite i na www.gstudio.rs ili na 064 8557 655.

Zahvaljujući izrazito dugačkim strehama stvorena je suptilna veza između spoljašnjosti i svakodnevnih aktivnosti koje se odvijaju ispod krova.

Važno je imati krov nad glavom… ali i nad okućnicom, ako pitate ove ukućane. Naime, kuća u blizini japanskog grada Karija okarakterisana je konstrukcijom krova koji je izveden sa predimenzionisanim strehama kako bi se prilagodio načinu života porodice s dvoje dece.

Arhitektonska firma Katsutoshi Sasaki + Associates zaobišla je građevinske standarde koji su primenjeni na okolnim objektima i kreirala je dom od 146 kvadrata koji harmonično funkcioniše kako u svojim unutrašnjim prostorima, tako i u okućnici.

Veliki krov ove kuće glavna je spona između okruženja i unutrašnjosti za produženi boravak na otvorenom.

Osnova kuće zasnovana je na dimenzijama izvedenim u skladu sa svakodnevnim aktivnostima ukućana, te je širina soba od 2,3 metra uspostavljena kroz unakrsnu organizaciju, pišu arhitekte za ArchDaily.

Širom obodnih zidova soba organizovane su izrazito dugačke strehe, koje natkrivaju prostor okućnice. Na ovaj način svaka soba dobija prirodnu svetlost i ventilaciju iz dva dvorišta.

I kad pada kiša i sija sunce

Svako dvorište ipak ima različitu namenu, te je jedno za odmaranje i druženje na otvorenom, dok drugo predstavlja ulaznu zonu, a tu je i povrtnjak kao i prostor za sušenje veša.

Strehe japanskih kuća obično idu do oko jednog metra od ivice objekta, što kod ovog projekta svakako nije slučaj. Arhitekte su želele da se životni prostor proširi i na spoljašnjost, te je na ovaj način znatnim prepuštanjem strehe napravljena čvrsta veza između okolne prirode i života ukućana.

Prostrana okućnica natkrivena strehom, omogućava takođe i neometano obavljanje aktivnosti tokom kišnih ili izrazito sunčanih dana.

Enterijer u drvetu

Enterijer je tipičan – japanski. Trpezarija, kao i dnevni boravak funkcionišu u direktnoj vezi sa susednom dvorištem i po potrebi mogu postati delimično otvoreni prostori.

Galerije otvaraju različite poglede u prostoru.

Trpezarija i dnevna soba su u direktnoj vezi sa susednom dvorištem i po potrebi mogu postati delimično otvoreni prostori.

Vidna drvena konstrukcija čini enterijer toplim, a odsustvo detalja dodatno naglašavaju arhitekturu.

Grafički prilozi

Osnova prizemlja

Osnova strata

Preseci kroz objekat

Kad ste već ovde…

• Kako je stara sremska kuća adaptacijom tavana dobila 28 krovnih prozora

Luksuzna kuća od 700 m2 s atrijumom, ogromnom spavaćom sobom i infinity bazenom gradiće se tako da pruža komfor ali i skrivenost od pogleda.

Pri projektovanju ovog jednoporodičnog stambenog objekta visokog standarda kvaliteta, programski zahtevi bili su precizno definisani – navodi za naš portal Andreja Buđevac iz projektnog biroa Arhitektura Buđevac. Glavni izazov je bio kako na uskoj parceli dimenzija 30×100 metara pružiti maksimalnu privatnost u odnosu na susede.

Specifičan zahtev klijenta bio je da se na imanju obavezno pojavi japanska trešnja upečatljive krošnje i boje cveta. Ovaj imperativ iskorišćen je kao centralni oblikovni i organizacioni motiv. Sa zastakljenim atrijumom, kuća je dobila specifični doživljaj pri kretanju, a sve to kroz dinamično pretapanje odnosa spolja/unutra i otvoreno/zatvoreno. Kako je japanska trešnja osetljiva vrsta drveta, arhitekte su imale izazovan zadatak da inženjerski reše zalivanje i mikro klimu neophodnu za rast ove egzotične biljke.

Japanska trešnja upečatljive krošnje i boje cveta iskorišćena je kao centralni oblikovni i organizacioni motiv.

Sam objekat je atrijumskog tipa. Celokupna vila od 700 m2 površine organizovana je oko otvorenog atrijuma, okvirnih dimenzija 5×5 metara. „Atrijum se sagledava s prolaznih koridora i staklenih mostova na spratu koji spajaju ulaznu partiju od dnevnog boravka, kao i master blok sa dve dodatne spavaće sobe“ – obrazlaže Buđevac. Naime, rimski domus (kao stambeni tip ekonomski imućnih ljudi kroz istoriju) poslužio je kao polazište za stvaranje savremenog stambenog koncepta visokog reprezentativnog standarda.

U pogledu sadržaja, vila je jasno zonirana prednji i zadnji deo, prizemlje i sprat. Ka uličnoj strani objekta su garaža za tri automobila, ulaz sa čekaonicom i dve gostinske sobe s garderoberima i zajedničkim kupatilom (na spratu). Pogled ka dvorištu i bazenu imaju dnevna zona, trpezarija i kuhinja u prizemlju i glavna spavaća soba od preko 70 m2 površine (nalazi se na spratu). U podrumu je spa sa saunom i tehnički blok sa vešernicom, kotlarnicom i ostavama.

Svedena forma – luksuzni materijali

„Očekivanje klijenta nas je usmerilo ka svedenoj formi“ – naglašava Buđevac. Izražena dužina kuće (preko 25 metara) raščlanjena je drvenim vertikalama i odvajanjem fasade u dve završne obrade po vertikali. Donja masa čvrstog bazisa definisana MARAZZI keramičkom oblogom velikog formata koja nosi beli, lagani volumen. Spratni deo objekta rešen je u sistemu kontakt fasade s kamenom vunom kao termoizolacionim materijalom. Finalna obrada fasade je od dekorativnog maltera visoke paropropusne moći. 

Predviđen je ravan krov sa oblucima radi sprečavanja pregrevanja u toku sunčanih letnjih meseci.

Specifični izgled objektu daju veliki stakleni portali, čiji raspon prevazilazi preko 10 metara. Iz tog razloga, arhitekte su se odlučile za klizna prozor/vrata od aluminijumske stolarije. Radi veće transparentnosti, arhitekte su se opredelile za staklenu ogradu čiji raster prati proporciju ulične i dvorišne fasade. Radi modernog izgleda, arhitekte su se odlučile za ravan krov koji je obložen oblucima radi sprečavanja pregrevanja u toku sunčanih letnjih meseci.

Posebni akcenat stavljen je i na parterno uređenje. Projektom se predviđa razigrano uređenje u ortogonalnom rasteru, kao i izgradnja „infinity bazena“ reprezentativnih razmera. Plato oko bazena popločan je u deking sistemu, a predviđa se primena mermera i travertina za vertikalne površine. Pristupne staze oko objekta rešene su u oblozi kvadratnog formata s naglašenim dilatacionim spojnicama.

Novi standard kvaliteta

Arhitektura vila jedna je od najzahtevnijih stambenih tipologija. Za poznatog klijenta potrebno je osmisliti i sagraditi kuću po najvišim standardima komfora i kvaliteta, a na način koji prethodno nije postojao u okvirima arhitektonske profesije i prakse. Sa stanovišta izvođenja u domaćim uslovima to je izuzetno zahtevan zadatak, pa je  potrebno voditi računa i o najmanjem detalju.

Faktografija:

• naziv objekta: JA House
• mesto: Niš
• autori projekta: Arhitektura Buđevac
• autorski tim: Andreja Buđevac, Saša Buđevac i Dušan Kocić
• godina projektovanja:  2020.
• površina: 700 m2
• spratnost: Po+P+1
• renderi: Arhitektura Buđevac i Dušan Kocić

Grafički prilozi:

Renderi:

Kad ste već ovde…

• U slovenačkim Alpima niče naselje od montažnih kuća

Zaljubljenici u avijaciju ali i u pejzažnu arhitekturu dobili su novu atrakciju u vidu javnog prostora koji je nastao na mestu nekadašnjeg aerodroma. 

Projekat nazvan Xuhui Runway Park nastao je na mestu piste nekadašnjeg šangajskog aerodroma Longhua i prostire se na ukupnoj površini od oko 14,63 hektara. Umesto da potpuno izbrišu prošlost aerodroma zatvorenog 2011. godine, arhitektonska firma Sasaki odlučila je da se poveže sa njom i da je koristi kao inspiraciju.

Elementi originalnog prostora su zadržani kao omaž starom aerodromu, ali su preovladale staze i zelenilo koje integrišu čitav ovaj potez u jedan veliki park.

Uz delove piste, zadržana je i originalna signalizacija za kretanje po aerodromu.

„Tamo gde je to moguće, park je integrisao originalne delove betonske piste kako bi se produžilo sećanje na ovo mesto.” – kažu arhitekte.

Naime, arhitektonski tim ustanovio je da postoji niz konstruktivno zdravih ploča piste širine 3,6 metara koje su adaptirane u glavne pešačke staze novog parka. Uz postojeće betonske ploče, zadržana je i originalna signalizacija za kretanje po pisti što će posebno biti interesantno ljubiteljima vazduhoplovstva.

Sve nove staze, kao i nameštaj napravljeni su od recikliranog betona i mobilijar je dizajniran tako da podseća na elemente aviona, te je tako na primer osvetljenje oblikovano tako da podseća na krila aviona.

Stabla, ptice i leptiri

Na jednom kraju piste, kreirani su prostori za posmatranje ptica sa klupama za odmaranje. U parku postoje staništa divljih životinja, pa se pored ptica u parku mogu videti i leptiri, a tu je i takozvani divlji vrt. Naime, u parku raste 82 lokalnih biljnih vrsta, a zasađeno je 2.227 stabala drveća.

Sva kiša koja padne na površinu parka se sakuplja, filtrira i vraća u sistem.

Park sadrži i jedan veći prostor za organizovanje kulturnih događaja i predstava, koji može da primi i do 900 ljudi. Ovaj prostor je povezan i biciklističkim stazama, a tu su i restorani i kafići.

Velika pažnja posvećena je održivosti celog parka, pa je zato on opremljen sistemom za prikupljanje kišnice, te se kišna voda sa parka i okolnog puta sakuplja, filtrira, a zatim vraća u sistem vodenih površina.

Zelena gradnja

Kroz čitav projekat su korišćeni reciklirani materijali, a bambusovo drvo iz održivih izvora je upotrebljeno kao zamena za tvrdo drvo. Takođe, svo osvetljenje čini energetski efikasna LED rasveta, a projekat je nedavno dobio i kinesku nagradu za zelenu gradnju.

Foto: Sasaki, Insaw Photography, Gu Yueping, Zhang Qianxi

Kad ste već ovde…

• Kako izgleda gradilište aerodroma Nikola Tesla iz satelita

Od besplatnih programa da softvera teškaša koji koštaju i po nekoliko hiljada evra – kom carstvu se privoleti?

3D modelovanje predstavlja tehniku kreiranja trodimenzionalnog prikaza predmeta ili površina, a koristi se u industriji filmova i igara, industrijskog dizajna pa sve do arhitekture i građevinarstva. Stoga je broj softvera za 3D modelovanje u porastu pa se postavlja pitanje kako pronaći idealan softver.

Da bismo pomogli u izboru, novosadska kompanija za projektovanje i inženjering TIM Global Engineering napravila je spisak od osam najboljih softvera za 3D modelovanje pri projektovanju konstrukcija u 2021. godini.

1. Autodesk 3ds Max

Ovo je omiljeni klasik u svetu 3D modelovanja i verovatno najpoznatiji član porodice Autodesk. Može se pohvaliti sopstvenim skriptnim jezikom (MAXScript) i alatima za modelovanje zasnovanim na NURBS-u za stvaranje organskih i matematički preciznih mreža.

Pomoću 3ds Max-a možete da dizajnirate parametarske i organske objekte pomoću funkcija poligona, površine podele i modelovanja zasnovane na splajnu, kao i da kreirate modele iz podataka oblaka tačaka (point cloud).

Softver ima robustan set alata za 3D modelovanje pomoću kojeg možete simulirati dinamiku i fiziku tečnosti, gasova i čvrstih tela, poput lave, ulja, vode, kamena, tla, cementa, drveta, oblaka, pare, dima, vatre itd. 3ds Max nudi stvarne tačke gledišta i efekte kamere, geometrijsko referenciranje, detalje prikaza visoke definicije.

Njegova loša strana je što postoji samo za Windows. Sa početnom cenom od 185 dolara mesečno, 3ds Max nije najjeftiniji softver za 3D modelovanje, iako definitivno vredi taj novac.

2. Autodesk Inventor

Upotrebljava se u 3D mehaničkom dizajnu, dizajnerskoj komunikaciji, izradi alata i simulaciji proizvoda, Autodesk Inventor vam pomaže da kreirate precizne i tačne 3D modele. To je robusni, sofisticirani i sveobuhvatni mašinski CAD softver za razne svrhe, kao što su 3D modelovanje delova, montaža, 2D dokumentacija, dizajn lima i drugo.

Autodesk Inventor uključuje opcije analize poput čvrstoće i toplotnih svojstava i mase / gustine za različite materijale. Između ostalih, postoje i funkcije prenosa snage, opruge i generatora okvira, što može pomoći u stvaranju funkcionalnog, preciznog i detaljnog 3D modela.

Inventor je brz za učenje zahvaljujući uputstvu pri pokretanju koje vas upoznaje sa različitim alatima, kao i ogromne literature i video resursa za učenje. Štaviše, softver je pristupačniji u poređenju sa drugima i dostupan je besplatno uz obrazovnu licencu.

Autodesk Inventor je jedan od najboljih softvera za 3D modelovanje u industrijskom sektoru. Međutim, softver zahteva napredno znanje u inženjerstvu, ali ako želite da kreirate funkcionalan uređaj, Inventor bi trebalo da bude vaš izbor.

3. SketchUP (besplatna verzija)

SketchUP je softver za 3D modelovanje koji se predstavlja kao „najjednostavniji besplatni softver za 3D modelovanje na Internetu – bez obaveza“. Postoji od 2000. godine, dostupne su i besplatna i plaćena verzija.

SketchUP Free je softver za 3D modelovanje dostupan putem brauzera i kao mobilna aplikacija tako da svojim projektima možete pristupiti u pokretu. Softver se može pohvaliti 3D modelima koje su proizveli korisnici i proizvođači, a koje možete da uvezete u svoje projekte.

Jednostavan za savladavanje, i sa moćnim i praktičnim alatima i posebno korisnim interfejsom, SketchUP Free je neverovatan izbor za učenje novih ili usavršavanje već postojećih veština.

4. FreeCAD

Parametarski 3D softver otvorenog koda, FreeCAD nudi jednostavnu modifikaciju 3D dizajna. Softver je potpuno besplatan za upotrebu i nudi kompletan set alata za dizajn za stvaranje detaljnih i složenih modela.

Među raznolikim karakteristikama su modularna arhitektura (za ugradnju dodataka u osnovnu aplikaciju), Sketcher za 2D oblike, Path modul za mehaničku obradu poput glodanja i druge.

5. CATIA

Jedan od najboljih softvera za modelovanje solida, lima i površine, omogućava lako crtanje i obračun materijala, alate za analizu i moćne opcije prikazivanja.

CATIA ima svestrano radno okruženje, sa jednostavnim za upotrebu i intuitivnim interfejsom i mnoštvom funkcija. Softver je hvaljen zbog dizajna delova i radnih alata za dizajn sklopova, kao i prilično lakog procesa dizajniranja i uređivanja čvrstih delova (solida) i raznolike podrške u formatu datoteka.

Međutim, CATIA je teška za savladavanje i prilično je skupa, jer se potpuno funkcionalna osnovna licenca može kupiti za 11.200 dolara, uz godišnje održavanje od 2.000 dolara. Štaviše, trebaće vam dobar procesor i grafička kartica, jer će CATIA zauzeti puno hard diska i memorije.

Ali uprkos svim nedostacima, CATIA ostaje jedan od vodećih softvera za 3D modelovanje za sve koji žele da dizajniraju i kreiraju funkcionalne i kvalitetne proizvode.

6. Prota Structure

ProtaStructure je odlično rešenje za konstrukcije tipa zgrada. Njegov prateći softver za detalje, ProtaDetails, ProtaStructure nudi integrisani softver za strukturno dizajniranje za modelovanje fizičkih objekata kao što su stubovi, grede i temelji. Pored toga, možete brzo izvršiti 3D analizu putem metode konačnih elemenata , prebacivanje, vremensku istoriju i nelinearnu analizu.

Ovaj softver pruža ogromne mogućnosti za dizajniranje kvalitetnog, detaljnog modela u zavisnosti od vaše industrije. U domenu detaljisanja građevinskih konstrukcija, sledeća dva softvera: Autodesk Advance Steel i Tekla Structures su među vodećima.

7. Autodesk Advance Steel

Autodesk Advance Steel je robusni BIM softverski paket za detaljisanje i proizvodnju čelika pogodnog za arhitekte, građevinske tehničare, građevinske inženjere i mašinske inženjere.

Centralne karakteristike Advance Steel-a uključuju strukturno modelovanje, obradu lima, višekorisničku saradnju, hladno valjani čelik, automatizovano stvaranje crteža i upravljanje dokumentima.

Softver uključuje automatizovani modul za crtanje prepun mogućnosti koji će vam pomoći da napravite jedinstvene fabričke crteže i planove montaže. Štaviše, nudi više prilagodljivih rasporeda crteža i šablona.

Softver podržava desktop i laptop računare, a namenjen je raznim tipovima kupaca, od malih i srednjih preduzeća do korporacija. Softver nudi besplatnu probnu verziju, onlajn i telefonsku podršku kupcima, a cena kreće od oko 2.000 dolara godišnje.

8. Tekla Structures

Tekla Structures je svestrani softverski strukturalni BIM softver za kreiranje, kombinovanje, upravljanje i deljenje višedimenzionalnih 3D modela koji se mogu koristiti od konceptualnog planiranja zgrada, infrastrukture, održavanja, dizajniranja, detaljisanja konstrukcija i upravljanja informacijama.

Katalog dodataka i komponenata moćan je kada je reč o detaljima, a moderan dizajn korisničkog interfejsa kompanije Tekla i godišnja ažuriranja neke su od omiljenih karakteristika korisnika.

Tekla Structures omogućava da kreirate tačne 3D modele do LOD 500 nivoa razvoja, što predstavlja najviši nivo razvoja, kao i uvoz, izvoz i povezivanje podataka sa drugim softverskim rešenjima.

LOD (eng. Level of Detail) predstavlja količinu detalja odnosno preciznost prikaza nekog modela. Odnosi se na grafike elemente kao i količinu podataka koje BIM element u sebi treba da sadrži.

Kad ste već ovde…

• 10 novih mogućnosti Revita 2021 koje smo dugo čekali

„Ne možemo se složiti sa idejom da se u ime izgradnje muzeja posvećenog 20. veku nepovratno uništi nasleđe tog 20. veka, što bi se desilo rušenjem dela bivših radijskih zgrada.“ – kažu u Društvu arhitekata Novog Sada.

DaNS je podneo inicijativu sa zahtevom nadležnoj instituciji – Zavodu za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada – da se nedavno iseljeni radijski kompleks zgrada sa Studijom M u centru grada u najkraćem mogućem roku utvrdi za kulturno dobro i da se time pravno-formalno uredi buduća rekonstrukcija objekata.

“Na ovaj način želimo da pokrenemo i javnu debatu o najboljem rešenju za prenamenu ovog vrednog arhitektonskog kompleksa i pozivamo sve zainteresovane pojedince, grupe i institucije da se pridruže našoj inicijativi. DaNS nedvosmisleno podržava mogućnost da ovaj kompleks dobije novu namenu i pozdravlja napore da se obezbede finansijski uslovi za to, ali sve treba da bude u skladu sa stručnim kriterijumima najvećeg stepena.” – kažu u DaNS-u.

Zgrada Studija M, arhitekte Pavla Žilnika, je mesto koje ima funkciju kultnog koncertnog prostora na ovim prostorima.

Radi se o nizu zgrada koje je do skoro koristila Javna medijska ustanova RTV – Radio Novi Sad, čije su projekte potpisali naznačajnije arhitekte grada dvadesetog veka: Đorđe Tabaković, Daka Popović i Pavle Žilnik.

“Imajući u vidu prošlonedeljnu primopredaju zgrada radijskog kompleksa Pokrajini, kao i najave o osnivanju i izgradnji novog muzeja na njegovom mestu, apelujemo na nadležne da bilo kakvu rekonstrukciju u cilju prenamene sprovedu isključivo u skladu sa zakonskim regulativama i prema validnoj stručnoj analizi. Na ovo upozoravamo s obzirom na značajnu činjenicu da gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture već priprema materijal za proglašenje ovog kompleksa za kulturno dobro. Taj postupak, međutim, još nije okončan, zbog čega svi moraju biti veoma oprezni kada promišljaju o bilo kakvim intervencijama.” – navodi se u sopštenju DaNS-a i dodaju da se ne mogu složiti sa idejom da se u ime izgradnje muzeja posvećenog 20. veku nepovratno uništi nasleđe tog 20. veka, što bi se desilo rušenjem dela bivših radijskih zgrada.

Kultni koncertni prostor

Zgrada Studija M, arhitekte Pavla Žilnika, je mesto koje od izgradnje 1959. godine ima funkciju kultnog koncertnog prostora na ovim prostorima. Holovi i koncertna sala Studija M predstavljaju najvredniji enterijer iz pedesetih godina u gradu, a sama zgrada sa platoom najreprezentativniji javni objekat kulture iz te epohe koju Novi Sad ima.

Dodatno, Studio M čini organsku celinu sa starom zgradom Radija Novi Sad, arhitekte Davida Dake Popovića, koja sadrži reprezentativni hol sa stepeništem iz međuratnog perioda. Njenim proglašenjem za kulturno dobro bi se otvorila mogućnost da se zgradi rekonstrukcijom vrati originalni izgled iz 1932. kada je izgrađena za Trgovački Lojd, i da time zasija u punom sjaju kao deo istorije grada.

Studio M čini organsku celinu sa starom zgradom Radija Novi Sad, arhitekte Davida Dake Popovića.

Ovaj niz se nastavlja zgradom aneksa radija iz 1959, kojom je arhitekta Žilnik ostvario harmoničnu vezu sa starom zgradom Doma novosadske trgovačke omladine, najlepše ugoane zgrade iz međuratnog perioda u Novom Sadu. Nju je 1932. godine podigao čuveni arhiteka Đorđe Tabaković i njome se završava ansambl radijskih zgrada koje smo kao društvo u obavezi da sačuvamo.

Dodatni značaj ove grupe zgrada čine i retki komadi tehnike iz svih epoha istorije Radija Novog Sada, potom bogata arhiva snimaka radijskog programa i održanih koncerata, a posebno je važna i kulturna memorija ovog mesta kao epicentra domaće i svetske muzičke i kulturne produkcije.

Odbačeni Lokacijski uslovi

“S obzirom na to da je Gradska uprava za urbanizam i građevinske poslove u junu 2020. odbacila zahtev Pokrajine za izdavanje Lokacijskih uslova za rekonstrukciju radijskog kompleksa, jer projekat koji je podnešen, a koji je dobijen na javnoj nabavci, nije ispunjavao uslove za građenje zbog nekolicine problema u zahtevu i neusklađenosti sa planskim dokumentima i zakonskim procedurama, pozivamo da se svi budući projekti usklade sa svim važećim planovima, propisima i uslovima nadležnih organa.” – navodi se u saopštenju DaNS-a.

Vladimir Mitrović, viši kustos u MSUV, objavio je na svom ličnom Facebook profilu moguće novo vizuelno rešenje Studija M u Novom Sadu:

Raspisati konkurs

“Stoga Društvo arhitekata Novog Sada poziva Pokrajinsku vladu AP Vojvodine da efikasno iskoristimo vreme i dođemo da projekta rekonstrukcije koji će ispunjavati najviše stručne standarde. DaNS se principijalno zalaže da se pre svega raspiše arhitektonski konkurs za idejno rešenje rekonstrukcije ovog kompleksa u cilju buduće prenamene, čiji bi zadatak bio da se dođe do najboljeg arhitektonskog rešenja usklađivanja nove namene sa postojećim karakterom zgrada radijskog kompleksa koje treba očuvati. Društvo arhitekata Novog Sada, kao i do sada, stoji na raspolaganju za bilo kakvu vrstu stručne pomoći u ovom procesu.” – zaključuje se u saopštenju DaNS-a.

Kad ste već ovde…

• Centralna zona Novog Beograda dobila status kulturnog dobra

AuREUS može da uhvati i UV zrake koji se odbijaju o trotoar ili okolne fasade, pretvarajući na taj način čitave zgrade u vertikalne solarne farme.

Student inženjerstva Carvey Ehren Maigue osvojio je ovogodišnji James Dyson Award s izumom nazvanim AuREUS koji pretvara otpad iz poljoprivrede u obloge koje mogu generisati energiju iz ultraljubičastog svetla.

Za razliku od konvencionalnih solarnih panela koji uglavnom rade samo u povoljnim klimatskim uslovima, odnosno tamo gde ima puno sunca, ovaj materijal ima sposobnost da stvara energiju i iz nevidljivih UV zraka koji prolaze kroz oblake.

Kada se, kao vrsta fluorescentne obloge, nanese na prozore ili fasade, AuREUS može da uhvati i UV zrake koji se odbijaju o trotoar ili okolne fasade, pretvarajući na taj način čitave zgrade u vertikalne solarne farme.

Od otpadnog voća i povrća pravi tanak film koji je pogodan za postavljanje na zidove ili stakla.

AuREUS je ime dobio po polarnoj svetlosti, a istovremeno je inspirisan fizikom koja pokreće Auroru Borealis. Naime, luminiscentne čestice u atmosferi apsorbuju čestice visoke energije poput ultraljubičastih ili gama zraka, pre nego što ih razgrade i ponovo emituju kao vidljivu svetlost.

Slično tome, AuREUS sistem koristi luminiscentne čestice dobijene iz otpada sa njiva, a da bi se izvukle bioluminiscentne čestice iz određenog voća i povrća ono mora da prođe kroz proces drobljenja materije, ceđenja sokova, koji se zatim filtriraju i destiluju. Dobijen destilat se zatim suspenduje dok se ne dobije smola, a potom se dobija tanak film koji se postavlja na zidove ili stakla.

Integracija u postojeće sisteme

Dobijene čestice pretvaraju UV zrake i vidljivu svetlost, koja se reflektuje do samih ivica panela, odakle se može „uhvatiti“ i pretvoriti u električnu energiju pomoću niza fotonaponskih ćelija koje se nalaze po obodu panela i to su upravo onakve ćelije kakve se nalaze i na regularnim solarnim panelima. Uz pomoć integrisanih regulacionih kola, ova električna energija se može ili uskladištiti ili odmah upotrebiti.

„Sistem se može koristiti samostalno ili se može povezati u grupe da bi se dobio veći učinak. Takođe se jednostavno može integrisati i u postojeće solarne fotonaponske sisteme.“, istakao je Maigue za Dezeen.

Na ovaj način može se pružiti šansa poljoprivrednicima da ipak unovče bar deo svog rada.

U eksperimentu su korišćeni propali poljoprivredni usevi od lokalnih farmera, koji su bili pogođeni ozbiljnim vremenskim poremećajima uzrokovanim klimatskim promenama. Naime, oko četvrtine stanovništva Filipina radi u poljoprivrednom sektoru ali zbog globalnog zagrevanja, ovu industriju pogađaju sve češći i ekstremniji vremenski uslovi zbog kojih je u periodu od 2006. do 2013. godine oštećeno više od šest miliona hektara useva u vrednosti procenjenih na 3,8 milijardi dolara. Na ovaj način može se pružiti šansa poljoprivrednicima da ipak unovče bar deo svog rada.

Ideja za budućnost

Maigue ima u planu da u budućnosti AuREUsovu podlogu prilagodi i pretvori je u formu niti, kako bi se oblikovale tkanine i zakrivljene obloge koje će moći da se fiksiraju za vozila i letelice.

Kad ste već ovde…

• Tamna strana solarnih panela