Zahvaljujući atrijumu, natkrivenoj pergoli ali i celokupnoj arhitekturi, ovaj vrtić omogućava deci direktan kontakt s prirodom i boravak u tehnološki naprednom objektu.

Dečiji vrtić Vrbani II je pobednički rad s javnog konkursa iz 2005. godine, sagrađen 15 godina kasnije na parceli unutar zagrebačkog stambenog naselja Vrbani, a potpisuju ga mladi arhitekti Marin Binički, Marko Salopek i Siniša Blaženka.

Vrtić je s tri strane okružen visokim višestambenim zgradama, dok se na severoistoku parcele nalazi potok Vrapčak. Usred gusto i visinski naglašenog okruženja, zgrada vrtića postavljena je na severozapadnu ivicu parcele pravougaonog oblika, oslobađajući tako čitav južni i istočni deo terena za otvorene sadržaje za boravak, igru decu i zelenilo.

Sve jedinice povezane su hodnikom s nadsvetlom koji omogućava idealno osvetljenje prostora, ali i prostor za igru.

Dispozicija vrtića projektovana je kao prizemni objekt u dva trakta, ostvarujući na taj način najoptimalniju funkcionalnu organizaciju, omogućujući deci direktan kontakt s prirodom i spoljašnjih igralištima te istovremeno izbegavajući arhitektonske barijere prevelikih visinski razlika i otežanog pristupa osobama s teškoćama u kretanju.

Uzduž čitave jugoistočne strane objekta proteže se 12 jedinica za jasličku i vrtićku decu. Prostorije su dimenzionalno istih modula ali za potrebe formiranja većih skupina postoji mogućnost spajanja susednih jedinica koje su podeljene pokretnim panelima. Enterijerska povezanost svih jedinica ostvarena je longitudinalnim hodnikom – centralnom zonom vrtića koja, osim same funkcije komunikacije, svojim presekom i velikim uzdužnim prozorskim nadsvetlom omogućava idealno osvetljenje prostora, a svojom prostranošću osigurava prostor za igru, boravak i edukaciju dece u zatvorenom, posebno kada vremenske prilike ne dozvoljavaju izlazak na otvorene prostore.

Ovaj prostrani multifunkcionalni hodnik tangira i atrijum, koji služi kao natkriven i otvoren prostor za boravak dece najmlađeg uzrasta, osiguravajući blizinu osoblja i lakšu kontrolu nad jasličkom decom.

Natkrivena pergola

Eksterijerski kontrapunkt unutrašnjem hodniku je natkrivena pergola postavljena uz fasadu uzduž svih jedinica vrtića, stvarajući zaštićeni natkriveni prostor, kao filter zonu između potpuno zatvorenih i potpuno otvorenih prostora. U centralnom delu vrtića, uz spomenuti prostrani hodnik, smešten je i prostor više namena koji se izolovanjem ili otvaranjem, u zavisnosti od potreba, može koristiti za edukacione svrhe i zabavu (predstave, aktivnosti, vežbanja, druženja s roditeljima…). Uz ulični severozapadni deo zgrade vrtića nalaze se ulazi, administrativne prostorije, uprava vrtića i kuhinja.

Ekspolozija boja

Snažno zelena boja dominira eksterijerom zgrade vrtića – trima pročeljima i limenim krovom, naglašavajući namenu edukacione ustanove koja se žarkim bojama razlikuje od isključivo stambenog komšiluka. Koloristički akcenti se u objektu nastavljaju žarko žutim stubovima i gredama spoljašnje pergole kao i žutom signalistikom u hodniku, zeleno-žuto-crvenim mobilijarom u enterijeru te narandžastim pločicama na zidovima sanitarija vrtićkih jedinica. Kao vizuelni kontrast spoljašnjosti zelene zgrade unutrašnji atrijum je u celosti izveden u komplementarnoj crvenoj boji.

Ovako postavljeni energetski koncept vrtića ispunjava današnje energetske zahteve za zgrade gotovo nulte energije.

Nosiva konstrukcija zgrade vrtića su armiranobetonski zidovi i pune ploče, dok je žuta nadstrešnica izvedena kao čelični okvir sa staklenim pokrovom. Vrtić je projektovan kao niskoenergetska zgrada, zahvaljujući povećanim debljinama toplotne izolacije, sistemu ventilacije s povratom toplote kao i južnoj orijentaciji, koja omogućava iskorišćavanje pasivnih solarnih dobitaka.

Posebna pažnja pri projektovanju takođe je posvećena odabiru pomičnih elemenata; horizontalnih brisoleja, žaluzina i blackout zastora, za zaštitu od pregrejavanja leti. Termotehnički sistemi zgrade vrtića bazirani su na obnovljivim izvorima energije – toplotnim pumpama i solarnim panelima uz pomoćne gasne kondenzacione kotlove. Ovako postavljeni energetski koncept vrtića ispunjava današnje energetske zahteve za zgrade gotovo nulte energije.

Grafički prilozi

Osnova

Presek 1

Presek 2

Fotogalerija

Novi vrtić u Zagrebu; Foto: Bosnić+Dorotić

Faktografija

• Naziv dela: Dečiji vrtić Vrbani II
• Autori: Marin Binički, Marko Salopek i Siniša Blaženka
• Projektni tim: Marin Binički, Marko Salopek, Siniša Blaženka, Vlasta Binički K.A.T. doo
• Investitor: Grad Zagreb
• Izvođac: AB gradnja
• Saradnici: Darko Žerjav ELAG – elektroinstalacije, Marko Bajič Alarm automatika – tehnička zaštita, Nikola Zadravec Eco Plan – Strojarske instalacije, Martina Gajdek FLAMIT – zaštita od požara, zaštita na radu, Ivanka Mlinarić krajobrazno uređenje, Robert Gojani ROBUR – promet, Miroslav Sokolaj GEO 88 – geodetski projekt, Ivan Matković Institut Građevinarstva Hrvatske – geotehnički elaborat
• Lokacija: Zagreb
• Godina početka projektovanja: 2005.
• Godina početka gradnje: 2019.
• Godina dovršetka gradnje: 2020.
• Površina obuhvata: 6133,6 m2 m2
• Ukupna površina: 2176,59 m2 m2
• Ukupna vrednost investicije bez PDV-a: 3,7 miliona evra
• Fotografije: Bosnić + Dorotić, Pavle Čondrić

Jedno vredno arhitektonsko ostvarenje spaseno je od zaborava i devastacije, i s uspehom će moći da ugosti neke naredne generacije sportista, muzičara… ili fića.

Krajem januara, Stadion Tašmajdan proslavio je 67. rođendan. Ovo multifunkcionalno arhitektonsko ostvarenje, delo arhitekata Uglješe Bogunovića i Mihajla Jankovića, pre koju godinu je i doživelo temeljnu rekonstrukciju, ali se o njoj nije puno govorilo. Možda je trenutak da se napravi jedan kraći osvrt na arhitektonski, ali i širi kulturološki značaj ovog sportskog objekta. Pogotovo u trenutku kada zimsko vreme najavljuje nastavak klizališne sezone na otvorenom, koja se tradicionalno na održava upravo na „Tašu“.

Beograd ispod Beograda

Osoba koja poseduje možda najviše istorijskih informacija vezanih za lokaciju Stadiona Tašmajdan, jeste novinar Zoran Lj. Nikolić. Zajedno sa svojim kolegom, Dr Vidojem Golubovićem, iznedrili su legendarnu knjigu „Beograd ispod Beograda“, u kojoj Tašmajdan zauzima jedno od zanimljivijih poglavlja. Pored ovog ostvarenja, novinar Nikolić zaslužan je i za edukaciju i direktno upoznavanje s lokacijom Tašmajdana sada već hiljada Beograđana, ali i onih koji su u poseti našem gradu, putem svojih popularnih stručnih vođenja.

Za početak, naziv ove lokacije zapravo je spoj dve turske reči – taš (kamen) i majdan (rudnik), na šta nam ukazuju podzemni pećinski prostori i tuneli, iskopani još u duba kada se na mestu Beograda nalazilo prvobitna antička naseobina. Dolaskom Rimljana, rudnik kamena ima još intenzivniju funkciju, što potvrđuju mnogobrojni komadi kamena kojima su zidani objekti u okviru, ali i izvan rimskog kastruma.

Podzemni pećinski prostori i tuneli iskopani su još u duba kada se na mestu Beograda nalazilo prvobitna antička naseobina.

Vojni objekti, hramovi, kuće, akvadukt koji je dovodio pijaću vodu, ali i mnogobrojni sarkofazi, čiji ostaci su pronađeni na Beogradskoj tvrđavi, ukazuju na istovetni kamen iskopan u lagumima današnjeg Tašmajdana. U 19. veku, putopisci i hroničari beleže da se na tom mestu već neko vreme vadila i obrađivala šalitra, koja je korišćena u proizvodnji baruta, a o čijem prvoklasnom kvalitetu svedoči i Feliks Kanic. Na tlu iznad rudnika, jedan duži period se nalazilo gradsko groblje, čiji pojedini spomenici (zajedno sa zemnim ostacima) su preseljeni na Novo groblje.

Međuratni period dodatno je oblikovao ovaj prostor, kada na njemu biva izgrađena crkva Svetog Marka (arhitekte braća Krstić). Drugi svetski rat Tašmajdan dočekuje kao bunker i magacin formacijama Trećeg Rajha, koji u njemu pronalaze neke predmete i odnose ih u vreme povlačenja iz Beograda. Nakon Rata, pripadnici Crvene Armije takođe istražuju i intervenišu na ovoj lokaciji, a koja je iz tog perioda sačuvana u gotovo izvornom stanju. Novinar Nikolić često za posetioce otvara čelična blindirana vrata i provodi ih kroz podzemne tunele izrađene od masivnog armiranog betona. Nećemo previše otkrivati šta unutra sve može da se vidi jer je bolje da pročitate knjigu ili da se prvom prilikom prijavite za stručno vođenje.

Tribine u steni

Ubrzo posle Rata, čelnici Beograda uviđaju da je gradu neophodan jedan multifunkcionalni stadion, na kojem bi se odigravale sportske manifestacije, ali i druge javne, kulturno-umetničke aktivnosti na otvorenom. Projektovanje je povereno timu Bogunović-Janković, koji su na projektu radili u periodu od 1950. do 1952. godine. Da li iz praktičnih (blizina starog gradskog jezgra) ili kojih drugih konspirativnih (da se sakrije prisustvo bunkera), tek za lokaciju stadiona je izabrana lokacija Tašmajdana. Ovo se pokazalo kao dobitna kombinacija, imajući u vidu postojeću strukturu terena, koju su dvojica arhitekata maestralno iskoristili u oblikovanju strukture samog stadiona. Sa tri strane stadiona, autori su predvideli jedan prsten tribina, dok su sa jugozapadne strane iskoristili postojeću stenovitu padinu u koju su ugradili još jedan nivo tribina, čime se stadion završavao tik do kote Tašmajdanskog parka.

Funkcionalni i estetski kvalitet stadiona doneli su mu 1956. godine Oktobarsku nagradu grada Beograda za arhitekturu.

U ovom parternom uređenju stadiona poseban doprinos dao je arhitekta Bogunović, koji nije želeo da struktura dobije jedan ustaljeni, funkcionalni šematizam, već je delom prepustio prirodi da utiče na oblikovanje, a delom implementirao izvesne autorske crte samom projektu. Funkcionalni i estetski kvalitet stadiona doneli su mu 1956. godine Oktobarsku nagradu grada Beograda za arhitekturu, u to vreme najviše odličje za određeno ostvarenje iz oblasti ekonomije, nauke ili kulture.

Ukupna površina celog kompleksa je 5.265, dok je površina terena 1.800 metara kvadratnih. Kapacitet tribina je 7.500 sedećih mesta, dok sa stojećim mestima na terenu i tribinama, ovaj broj dostiže i do 10.000 mesta. Stadion poseduje i dve sale za sve vrste borilačkih sportova. U drugoj fazi izgradnje, izgrađen je olimpijski bazen (1961), dok je zatvoreno kupalište, sa pratećim sadržajem, izgrađeno sedam godina kasnije.

Kultno mesto za sport i koncerte

Nakon završetka izgradnje, kompleks je poneo ime sportsko rekreativni centar „Tašmajdan“. Tokom letnje sezone, otvoren je za sve vrste grupnih ili individualnih sportova, kao što su košarka, odbojka, rukomet, mali fudbal, boks i tenis, dok je u zimskoj sezoni stadion predviđen za sve vrste takmičenja u klizanju, ali i kao javno klizalište na otvorenom.

Prve klizališni sportski događaji odigrali su se dok je stadion još uvek zvanično bio u izgradnji, a hokejaške utakmice su se tu odigravale sve do 1977. godine, kada je otvorena Ledena dvorana „Pionir“ (arh. bračni par Bakić). U zatvorenim salama stadiona odigravaju se takmičenja u mačevanju, karateu i tekvondou, dok su u okviru kompleksa zatvorenog kupališta nalzi i kuglana. Pored raznih sportskih dešavanja, SRC Tašmajdan je ugostio i mnogobrojne koncerte domaćih i inostranih muzičara, a otvoren i zatvoren olimpijski bazen i cirkuske atrakcije vodenih parkova.

Fiće na utakmici

Postoji i nekoliko unikatnih događaja koji su održani na „Tašu“ i koji su i dalje u sećanju mnogih, mahom starijih Beograđana. Prvi se odigrao 1971. godine, kada je na stadionu, posebno uređenom za tu priliku, prvi i poslednji put izvan Španije gostovala poznata Korida. Izgleda da ni jedan narod izuzev Španaca, ne razume ovaj sport, pa je ista situacija bila u Beogradu, gde je publika isključivo navijala za bika. Drugi događaj odigrao se 1978. godine, kada je stadion ponovo posebno uređen, ali ovaj put za fudbalsku utakmicu „fića“. Podeljeni u dva tima (crveni i beli) sa po četiri vozila Zastava 750, koji su se utrkivali ko će više puta dati gol sa velikom fudbalskom loptom.

Rekonstrukcija stadiona

Nakon više decenija intenzivnog korišćenja, stadion je početak 21. veka dočekao u veoma teškom stanju. Teren je bio potpuno zapušten, mašine za pravljenje leda već neko vreme nisu bile prisutne, a tribine su takođe bile devastirane jer gotovo da nije bilo mermerne ploče koja nije bila oštećena ili otpala. Iz stena je počelo da izbija šiblje, pa je celo mesto postalo gotovo sablasno.

Odlučeno je da se izvrši sveobuhvatna i temeljna rekonstrukcija, koja je poverena timu inženjera – arhitekti Branislavi Lazović (Koordinatoru projekta i odgovorni projektant za stadion i fiksno klizalište), arhitekti Ireni Ilić (odgovorni projektant za objekte u kapijama i parterno uređenje) i građevinskom inženjeru Mirjani Jovanović (odgovorni projektant za konstrukciju). Radovi su započeli 2011. godine i bilo je predviđeno da se završe 2014. godine. Međutim, proces uklanjanja bespravnih objekata i iseljavanje zakupaca produžilo je radove na obnovi do aprila 2016. godine, kada je stadion uz koncert grupa Električni orgazam, Riblja Čorba, Van Gog, Piloti i Galija, svečano otvoren.

Projekat je podrazumevao da stadion, kao zaštićeni objekat, bude obnovljen uz zadržavanje izvornog koncepta, u okviru postojećeg volumena i gabarita, što je s velim uspehom i urađeno. Aktivno odigravanje sportskih događaja, kao i zimske klizališne aktivnosti koje su trenutno otvorene, govore nam da je još jedno vredno arhitektonsko ostvarenje spaseno od zaborava i devastacije i da će sa uspehom moći da ugosti neke naredne generacije sportista… ili fića.

Kad ste već ovde…

• Otkud Slepi guslar na Kalemegdanu?

Do 10. marta svoja rešenja fasade daće četiri poznata arhitektonska biroa iz Novog Sada i Beograda.

Novosadska kompanija Vega IT kupila je krajem decembra zgradu Radničkog univerziteta, na javnoj licitaciji, po početnoj ceni od oko 5,2 miliona evra. Da što pre u nju žele i da se usele govori i podatak da je ova IT kompanija već raspisala pozivni konkurs na koji je pozvala četiri poznata domaća biroa.

Kako u intervjuu kaže Saša Popović, CEO kompanije Vega IT, pozivni konkurs raspisali su kako bi dobili najbolje rešenje fasade Radničkog. Do 10. marta svoja rešenja poslaće Kuzmanov and partners iz Novog Sada, Zabriskie Studio iz Beograda, Remorker Architects iz Beograda kao i Synthesis Quatro iz Novog Sada.

U pozivnom konkursu učestvuju Kuzmanov and partners, Zabriskie Studio, Remorker Architects kao i Synthesis Quatro.

Pobednik će dobiti priliku da dalje razvija svoju ideju, a preostala tri biroa dobiće utešne nagrade, kaže Popović i dodaje da su sva četiri arhitektonska biroa rado prihvatila poziv za učešće. “Po završetku konkursa, planiramo da objavimo pobedničko, kao i ostala tri rešenja.” – kaže Popović.

Popović dalje navodi da paralelno s ovim konkursom, aktivno rade na drugim važnim koracima neophodnim da bi ovu ideju pretvorili u stvarnost i učinili da ova zgrada služi svojoj svrsi. “Kada svi projekti budu gotovi i dobijemo sve potrebne dozvole, planiramo da započnemo rekonstrukciju.” – kaže vlasnik Vega IT.

Zašto pozivni konkurs

“Svidela nam se ideja pozivnog konkursa jer na ovaj način imamo priliku da dobijemo nekoliko zanimljivih rešenja s obzirom na to da se više timova praktično takmiče među sobom.” – dodaje Popović i dodaje da razlog zašto su se odlučili da to treba da bude pozivni konkurs jeste samo zato što su želeli da posvete dovoljno vremena svakom timu koji učestvuje u projektu u cilju postizanja najboljih mogućih rezultata.

“Imali smo nekoliko sastanaka sa svakom od četiri ekipe – prošli smo kroz zgradu i analizirali sve stvari na koje treba da obratimo dodatnu pažnju. Jednostavno rečeno, da je bio otvoren konkurs, ne bismo mogli sve to da postignemo sa velikim brojem timova.” – kaže Popović.

Selidba?

Popović kaže da imaju velike planove za dalji rast i razvoj Vega IT-a, pa će im ova rekonstrukcija zgrade „Radničkog“ pomoći da te planove pretvore u stvarnost.

“Planiramo da ostanemo u sadašnjem poslovnom prostoru u Novom Sadu, koji je takođe u našem vlasništvu, i da se dalje proširimo u novu zgradu. Verovatno će se neke od naših ćerki firmi preseliti u „Radnički“ po završetku rekonstrukcije.” – zaključuje Popović.

Podsetimo, zgrada nekadašnjeg Radničkog univerziteta „Radivoje Ćirpanov“ izgorela je u požaru 6. aprila 2000. godine.

Kad ste već ovde…

• 3Lateral kupio atraktivnu parcelu u Novom Sadu

Ukoliko ste arhitekta, urbanista, inženjer, student ili istraživač, onda je HERSUS webinar prava stvar za vas. Ovaj on-line skup će okupiti najveća imena iz oblasti obnove modernog graditeljskog nasleđa.

Arhitekti i urbanisti širom Evrope susreću se sa izazovima neprilagođenosti nasleđenih struktura potrebama savremenih standarda i načina života. Samo u Beogradu (u međuratnom periodu) sagrađeno je preko 7.360 zgrada i 25.380 stanova, a prema  popisu iz 1971. godine SFR Jugoslavija je brojala 5.042.000 stanova – od čega je trećina sagrađena pre Drugog svetskog rata! Najveći broj ovih objekata, stanova i prateće infrastrukture i danas su deo naše građene sredine. No, pitanje njihove ispravnosti, održavanja i unapređenja je više nego upitno.

Problem neprilagođenosti nasleđenih struktura leži u činjenici da prakse planiranja, projektovanja i održavanja nisu u potpunosti uspele da isprate brze promene u ritmu života. Baš zbog te neravnoteže, projekat „Jačanje svesti o nasleđu i održivosti građene sredine u visokom obrazovanju u oblasti arhitekture i urbanizma“ teži da nadomesti prazninu u obrazovnom sistemu. Projekat koji je pokrenuo Arhitektonski fakultet u Beogradu nastoji da poboljša postojeće i primeni nove nastavne pristupe i metodologije u polju održivosti, revitalizacije i unapređenja urbanističkog i graditeljskog nasleđa – u širem smislu značenja.

U fokusu inicijative su objekti, celine i infrastruktura nastali kao proizvod razvoja gradova tokom 20. veka.

Projekat HERSUS ima za cilj da podigne svest, stručnost i motivaciju administracije, profesora i istraživača u realizaciji nastavnih programa koji će dati konkretne rezultate primenjive u praksi planiranja i projektovanja. U fokusu inicijative su objekti, celine i infrastruktura nastali kao proizvod razvoja gradova tokom 20. veka. Za realizaciju HERUS projekta Evropska unija izdvojila je grant od preko 245.000 evra, a u njega je uključeno pet vodećih fakulteta iz Grčke, Španije, Srbije, Kipra i Italije.

Velika svetska imena

Ukoliko ste arhitekta, urbanista, inžinjer, student, istraživač ili ljubitelj moderne arhitekture, onda ovaj webinar prava stvar za vas. On-line naučno-stručno predavanje okupiće najveća svetska imena iz oblasti zaštite, obnove i rekonstrukcije graditeljskog nasleđa. Pored ostalih, na webinaru će učestvovati i Ana Tostoes, predsednica udruženje Docomomo International i urednica istoimenog časopisa.

Programski, webinar se sastoji iz dva dela. Prvi deo okupiće pridružene partnere i biće održan 18. februara, a usmeren je na predstavljanje prve faze razultata realizacije projekta. Uvodnu reč imaće dr Ivanka Popović, rektor Univerziteta u Beogradu, i dr Vladan Đokić, dekan Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Nakon HERSUS uvodne prezentacije, biće održana otvorena diskusija uz navođenje očekivanih dugoročnih ciljeva.

Drugi deo je webinara usmeren je ka predstavljanju savremenih pristupa unapređenja održivosti građene sredine.

Drugi deo je webinara usmeren je ka predstavljanju savremenih pristupa unapređenja održivosti građene sredine i biće održan 19. februara. Drugi deo Webinara realizovaće se kroz sedam keynote predavanja u okviru tri vodeće tematske celine: 1) Rekonstrukcija, 2) Ponovna upotreba nasleđa i 3) Rezilijentnost i klimatske promene. Izlaganja će biti u periodu od 09:00 do 12:45 časova. U popodnevnoj sesiji, nastavnici sa uključenih fakulteta prezentovaće svoje specifične nastavne programe, predmete i metodologije.

Objekti sagrađeni u dugoj polovini 20. veka polako se približavaju svom 100. rođendanu, te je njihova obnova i rekonstrukcija (delimična ili potpuna) nužno neophodna. Reč je o više desetina hiljada objekta na teritoriji čitave Evrope. HERSUS program ima za cilj da buduće stručnjake, urbaniste i arhitekte blagovremeno obuči, osposobi i pripremi za jedan od najvećih izazova i zadataka arhitektonske profesije u 21. stoleću.

Kako se prijaviti?

Prisustvo na događaju je besplatno. Zvaničan jezik webinara je engleski. Događaj će biti organizovan putem Zoom platforme. Agenda događaja dostupna je on-line, a za učešće se možete prijaviti ovde.

Kada ste već ovde…

• Jelica Jovanović: Džinovima od betona ne sme se narušiti autentičnost

Saznajte u kakvom su stanju i kako izgledaju neke od najvećih ikona beogradske moderne arhitekture.

Interesovanje za brutalističkom i modernom arhitekturom Jugoslavija naglo je poraslo nakon održavanja izložbe Prema betonskoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji, 1948-1980 – održanoj u njujorškom Muzeju moderne umetnosti (MoMA). U lancu domaćih reakcija, video specijal Neobične zgrade u Beogradu, u produkciji sajta Beograd živi, nam kroz kadrove snimljene dronom donosi drugačiju sliku i zanimljive činjenice o čudnim i pomalo bizarnim građevinama podignutim u drugoj polovini 20. veka.

Ovo je kratka, ali uzbudljiva priča o Istočnoj kapiji, Potkovici, Kineskom zidu, Tobleronama, Televizorkama, Mercedeskama i Pet solitera.

Istočna kapija

Tri solitera na Zvezdari poznata su i kao Istočna kapija Beograda. Zvanično ime soliteri su dobili po bosanskom gradu Rudo, rodnom mestu arhitekte Dragoljuba Mićovića, koji je u vreme izgradnje solitera vršio stručni nadzor. Projektanti solitera bili su arhitekte Vera Ćirković i inženjer Milutin Jerotijević. Izvođač radova bio je preduzeće „Rad“. Fasada objekta u potpunosti je izvedena od armiranog betona.

Zgrade visine 85 metara završene su 1976. godine. Svaka od njih ima po 28 spratova i 190 stanova, što je 570 stanova ukupno. Procenjuje se da u ovim zgradama živi oko 1.400 stanara. Delimična rekonstrukcija fasade i objekata odrađena je 2004. godine.

Potkovica

U Ulici Španskih boraca postoji još jedna neobična beogradska zgrada – Potkovica. Popularni naziv ova zgrada je dobila zbog toga što (gledano iz vazduha), podseća na konjsku cipelu. Spoljašnji obim ove izlomljene strukture iznosi preko 600 metara. Zgrada u Bloku 28 (u videu omaškom stoji Blok 21) nekada je imala najlepše tematski projektovano igralište na Novom Beogradu. Unutar prostranog dvorišta nalazile su se zelene površine, indijansko selo i fontana.

Izvođenje prvih zgrada u Bloku započela je 1970. godine i trajala je sve do 1974. godine, kada je ova urbana celina u potpunosti izgrađena. Projektant svih objekata u Bloku 28 bio je slovenački arhitekta Ilija Arnautović. Njegovi saradnici na ovom poduhvatu bile su arhitekte Cveta Davičo i Ljubica Čabarkapa.

Kineski zid

Jedna od najdužih zgrada na svetu nalazi se u novobeogradskom Bloku 21. Izgradnja ove zgrade započeta je 1963. godine i obuhvata čak 4 ulice (Bulevar Mihaila Pupina, Milentija Popovića, Bulevar Zorana Đinđića i Antifašističke borbe). Autori ovog nesvakidašnjeg objekta su članovi grupe Beogradskih pet (aktivne između 1954. i 1970. godine), koju je predvodio arhitekta Mihailo Čanak.

Zgrada je dugačka oko 972.5 metara, ima čak 62 ulaza, a bila je predviđena za stambeno zbrinjavanje vojnih lica. Zgrade se sastoji od devet segmenata, četiri sprata i ima krovnu terasu. U njoj živi oko 3.500 ljudi, ima 798 stanova,  6.380 vrata i 5.152 prozora. Zbog svoje dužine, Beograđani je zovu Kineski zid, Lamela ili Meandra. Prostor između delova ovog džina oplemenjen je zelenilom, klupama i dečijim igralištima.

Toblerone

Neobičan izgled višespratnice na okretnici kod Bogoslovije podario joj je ime Toblerone. Stanari obližnjeg studentskog doma „Karaburma“ je još nazivaju Buzdovan i Jež. Ovu zgradu neobičnog izgleda projektovao je arhitekta Rista Šekerinski, a završena je 1963. godine. Statički proračun konstrukcije od armiranog betona uradio je inžinjer Slobodan Romić, u to vreme asistent na ovom predmetu, a potom i autor udžbenika „Betonske konstrukcije“.

U originalnoj nameni, ova zgrada od 17 spratova bila je rezidencijalna kula za profesore Univerziteta u Beogradu. Dok je telefon 1969. godine bio prava retkost, ova zgrada je imala čak 104 uvedena priključka. Nekima ova „ružna zgrada“ sa šestougaonom osnovom u Ulici Mije Kovačevića 9 svojevremeno je dobila prestižnu nagradu za arhitekturu. Danas, ovo je višeporodična stambena kula s koje se pruža jedan od najlepših pogleda na panoramu Beograda.

Televizorke

Ove zgrade u Bloku 28 svoj nadimak dobile po neobičnom izgledu svojih prozora. Ukoliko se sećate starih kockastih televizora, možete napraviti paralelu s izgledom prozora na servisnim prostorijama ovih zgrada. Kao i Potkovicu, ove zgrade projektovao je slovenački arhitekta Ilija Arnautović. Za autentični izgled fasada zaslužne su arhitekte Cveta Davičo i Ljubica Čabarkapa. Zgrade su sagrađene pomoću montažnog betonskog skeletnog sistema koji je osmislio inžinjer Branko Žeželj.

Sagrađene su dve zgrade istog oblikovanja. Prva se nalazi na uglu Bulevara umetnosti i Auto-puta. Druga se nalazi na uglu Milutina Milankovića i Španskih boraca. Dužina ovih zgrada iznosi čak 280 metara, dok je njihova širina skromnih 16 metara. Spratnost objekata dostiže visinu od P+10, a svaka zgrada ima ravan krov i povučenu etažu, dok su u prizemlju nalaze garaže. Bruto razvijena građevinska površina jedne Televizorke iznosi oko 50.000 m2.

Mercedeske

Dve trokrake zgrade na uglu Omladinskih Brigada i Milutina Milankovića stanovnici zovu Mercedeske. Tri kraka zgrada granaju se oko centralno postavljenog jezgra i tako formiraju oblik koji podseća na logo Mercedesa. Trokraka Zvezda je prvi naziv zgrade. Zgradu je projektovao arhitekta Radivoje Gibarac iz projektnog biroa „Osnova”, a izgradilo građevinsko preduzeće „Ratko Mitrović”. Izvorno je zgrada imala 204 stana i 18 etaža. Izgradnja zgrada je trajala od 1965-1968 godine.

U Bloku 38 sagrađeno je 9 stambenih zgrada, 7 lamela i 2 trokraka solitera. Zgrade su bile namenjene za stanovanje činovnika JNA. U bloku je smeštena i Osnovna škola Ratko Mitrović. Projekat za ovu školu izradio je arhitekta Petar Petrović, koji je za ovo delo dobio Oktobarsku nagradu.

Pet solitera

Ovi soliteri su upečatljivi po svojoj visini od 25 spratova. S njihovog vrha vidi se čak i Fruška gora. Pet solitera podignuto je u slavu pet brigada koji su oslobodili Banjicu. Gledano iz vazduha zgrade formiraju petokraku, simbol stare Jugoslavije. Soliteri se nalaze u Crnotravskoj ulici, preko puta Sportskog centra Banjica. Zgrade su postavljene tako da prirodno prate konfiguraciju terena. U vreme kada su se useljavali prvi stanari oko zgrada je bila ledina, te su ironičan naziv Pet idijota dobili jer se nametljivo ističu u okruženju.

Soliteri su sagrađeni prema nagrađenom konkursnom rešenju iz 1971. godine. Projektant zgrada bio je Aleksandar Stjepanović, a njegovi saradnici na projektu bili su arhitekti Slobodan Drinjaković i Branislav Karadžić. U vreme kada je nastalo arhitektonsko rešenje naselja Banjica je bilo jedno od najmodernijih i najsavremenijih u ondašnjoj Jugoslaviji. Korespondiralo je sa evropskim idejama o samodovoljnim stambenim celinama koje pored stambenog dela imaju i druge različite sadržaje, kakvi su prodavnice, klubovi, restorani i slični – odnosno sve što je potrebno za udoban i komforan život.

Kad ste već ovde…

• Lepa Brena, Sivonja i Pet ludaka: Neobične zgrade u Srbiji i njihovi nadimci

Startap Honext osmislio je kako da sirovina iz proizvodnje papira ne postane otpad, već da se pretvori u ploče koje se mogu koristiti za suvu gradnju.

Papir je materijal koji se može reciklirati… ali ne neograničeno. Naime, kada prođe nekoliko nekoliko puta proces reciklaže, celulozna vlakna postaju prekratka da bi se povezala i da bi se od njih ponovo napravio papir. Ta vlakna onda obično završe na deponiji, ili još gore spaljena, što pravi veliki otpad koji je procenjen na oko sedam miliona tona na godišnjem nivou.

Startap Honext iz Barselone razvio je novi održivi materijal za koji su korišćeni enzimi i celuloza uzeti iz otpada nastalog u proizvodnji papira. Kako tvorci ovog proizvoda navode, on je napravljen od „neiskorišćenih resursa“ koji bi završili na deponiji.

Ono što je drugima otpad, nekima je poslužilo za stvaranje održivog građevinskog materijala.

Startap Honext je osmislio način kako da celulozna vlakna ne postanu otpad, već da se pretvori u građevinske ploče koje se mogu koristiti za unutrašnje pregradne zidove ili kao obloge. Proizvod se dobija mešanjem otpadnih celuloznih vlakana s vodom i enzimima, a u zavisnosti od kvaliteta otpada, koristi se smesa u kojoj se nalazi od 50 do 75% papira i 25 do 50% kartonskog otpada.

Dodavanjem određenih enzima tokom proizvodnog procesa stvaraju se čvršće veze između kratkih celuloznih vlakana, što dovodi do eliminisanja potrebe za upotrebom smola koje se ne mogu reciklirati. Ovaj enzimski tretman zapravo je ključan za proces, jer se vlakna dužine manje od pet milimetara ne mogu držati zajedno bez upotrebe smola ili drugih aditiva za lepljenje, kako bi dalje mogli adekvatno da se koriste u građevinskoj industriji.

Bolja apsorpcija zvuka

Nakon što se dodaju i netoksični aditivi za poboljšanje UV otpornosti ploče, smesa se zatim kompresuje i oblikuje u formu ploče, koja je i dalje vlažna, te dalje ide kroz tunel za sušenje.

Ova metoda proizvodnje takođe čini ploče ekološkom jer je čitav proces bez štetnih gasova, za razliku od proizvodnje MDF ploča i gips-karton ploča. Celulozne ploče su takođe i lakše, fleksibilnije i imaju bolju apsorpciju zvuka od pomenutih materijala.

Honext svoju proizvodnju sprovodi u španskom selu Vacarisses, gde se materijal dobija korišćenjem električne energije dobijene spaljivanjem gradskog otpada, a sva upotrebljena voda se ponovo koristi u zatvorenom krugu.

Kada materijal završi svoj životni vek, ponovo se vraća u proizvodni proces kako bi se stvorile nove ploče. Prvi postupak reciklaže iskorišćenih ploča je uklanjanje premaza ili neke druge završne obrade koja je naknadno korišćena.

Arhitekte na potezu

„Moramo da počnemo da gledamo na celulozni otpad kao na onakvu vrstu otpada kakva i jeste: neiskorišćeni resurs. Naš proces je ugljenično neutralan i može se ponavljati bez ikakvih štetnih uticaja na planetu.“ – , rekao je za Dezeen izvršni direktor Honexta, Pere Merino.

Sledeći korak u razvoju Honextovog materijala jeste pronalaženje arhitekti i dizajnera koji će koristiti njihove ploče u svojim projektima kako bi demonstrirali njihov puni potencijal.

Kad ste već ovde…

• Kraj za MDF? Nove ploče od biljnih vlakana su potpuno biorazgradive

Ako ste nostalgični, setite se vaših baka i deka koji su govorili da „Beograd nikad neće biti isti sad kad su napravili zgradurine na Novom Beogradu gde u blokovima ljudi jedni drugima sede na glavi”.

U poslednje vreme ima puno priče oko toga kako će džentrifikacija Beograda oko reke Save (i ubuduće, oko Dunava) uticati na duh grada. Na najave gradonačelnika da će Savski trg postati „novi centar grada“ neki kažu: „Nije to moj centar i nikada neće biti!“. Drugi kažu: „Nije ovo više moj Beograd!“ Ali, zaboravlja se da su gradovi živi organizmi i da se od nostalgije ne živi.

Već desetak i više godine istinski centar kreativnosti i noćnog života Beograda se doselio na Savu, u Savamalu i zgradu BIGZ-a. Logično je da se dosele i hoteli i banke (pored BIGZ-a), pa zatim i da krupan kapital nanjuši potencijale reke. Naročito kad je priobalje neuređeno. Mnogi se brinu da će to promeniti „duh grada“, i da novi Beograd koji nastaje, neće biti isti kao stari. Pa i neće.

Mnogi se brinu da će to promeniti „duh grada“, i da novi Beograd koji nastaje, neće biti isti kao stari. Pa i neće.

Ali, nije Beograd ovde usamljen. Slična pitanja su se postavljala kod džentrifikacije drugih gradova. Građani Novog Sada, iako su se žalili na neuređenost i „hipstersku haotičnost“ takozvane Kineske četvrti pored Dunava, sada strepe na šta će ličiti „umivena“ verzija ovog distrikta zaposednutog svojevremeno od strane kreativaca svih vrsta. To se već desilo u, recimo, Bilbaou i Mančesteru, ili pak, u Barseloni pre Olimpijade 1992. godine.

Bilbao: Od Ete do turističke mete

Bilbao je prošao kroz sličan pakao: u 70-im i 80-im godinama sve je išlo naopako: pojavila se ETA, malo-malo je neka bomba eksplodirala u postindustrijskom delu grada, ali i u centru, ređale su se otmice, brodogradilišta i luka i fabrike oko reke su propali, kriminal je rastao: ljudi su se tukli po ulicama, nezaposlenost je bila velika, droga, oružje, prostitucija, bande i teroristi su učinili da Bilbao bide kao neki veliki geto, uz dodatak zagađenog vazduha: to je bio najzagađeniji grad u Španiji.

Španija i pokrajina Baskija su odlučile da je tome kraj i iselile propale fabrike s reke Nervion koja protiče kroz ceo grad, sagradile svakojake građevine na obalama reke i odjednom je Bilbao postao “super fensi” grad koji je savršeno bezbedan i svi hoće baš u Bilbao! Kažu da je ovo najspektakularnije renoviranje gradskog jezgra u Evropi. Lepi tramvaj koji bešumno vozi po travnatim šinama… Travnatim? Šine su sakrivene u travi, vešto podšišanoj.

Ovaj efekat naziva se „Guggenheim effect”, i on traje već 24 godine, inspirišući druge gradove da krenu istim putem.

Najupečatljivija zgrada zapravo Muzej Gugenhajm koji je izgradio Frenk Geri, i koji je učinio da se reke turista upute baš prema Bilbaou i da bivši „lučki, banditski” grad postane odjednom „ribrendiran” kao grad umetnosti i jedan od najboljih za život u Španiji. Otvorila su se nova radna mesta. Ovaj efekat naziva se „Guggenheim effect”, i on traje već 24 godine, inspirišući druge gradove da krenu istim putem, kaže u svojoj analizi „Bilbao i primenjive lekcije na druge gradove” Dr Alona Martines-Peres, profesorica arhitekture s Univerziteta Plimut i dodaje, imenujući efekat drugačije: „Ovaj efekat, sada poznat kao „efekat Bilbaoa“, odmah je postao priča o uspehu, jer su svi gradovi sveta želeli da preslikaju ovu vrstu intervencije na braunfild industrijskim lokacijama. Strategija grada bila je da sprovede urbane intervencije velikih razmera sa zvezdama arhitekture i ikoničnim zgradama, istovremeno uklanjajući i rušeći postojeće industrijsko nasleđe koje je ostalo na tim lokacijama.”

Naravno, sve je to bilo „kopirano” iz Barselone, koja je tokom 80-ih od poluderutne metropole postala „fashionable” svetska destinacija: Marija Dolors Garsija-Ramon sa Univerziteta u Barseloni 2000. godine piše da je Barselona postala „templejt” za 10 gradova u UK koji su unajmili arhitekte da urade isto.

Mančester: Od rejva do Oasisa

Mančester je jedna od takvih priča. Koja nije prošla bez ogorčenih borbi, koje i danas traju. „Brojne fabrike pamuka pretvorene su u „pametne zgrade”, kaže Tanja Aldred u Intelligent Lifeu, 2011. godine. Pored reke Merzi koja protiče kroz grad, a koja dolazi iz suparničkog Liverpula, fabrike i straćare su zamenile sjajne zgrade i popločane promenade.

Tokom 80-ih, Mančester je izgledao kao Majdanpek sa rekom. Siromaštvo i industrijsko sivilo opevali su bendovi kao Joy Division, New Order, The Smiths i The Fall, svako na svoj način. Ali, niko nije bio veseo. Tu je, zbog svog sivila, siromaštva, kriminala i kiše, nastala Haçienda, legendarno mesto gde je u Evropi rođen rejv i „Madchester” – pokret koji je nadahnuo Evropu. Probisveti kao Happy Mondays ili tek malo uglađeniji The Stone Roses vladali su scenom, a onda je došla grupa besnih uličara iz predgrađa koju su pravili sjajne melodije i davali male socijalne sličice „na kašičicu” ostatku Britanije i sveta – Oasis.

Tadašnja muzika bila je odraz tadašnjeg Mančestera. Sada, više ne postoji takav Mančester, osim u nekim krajevima grada. Neki se pitaju, kako su nekad iz ovog grada stizali Happy Mondays i Oasis, a danas upeglani Hurts u odelima, ili poperi The Ting Tings, koji su najpoznatiji izvođači iz ovog grada? Pa, oni pevaju o Mančesteru kojeg znaju. A on je džentrifikovan.

Neki novi klinci pevaće nove pesme

To će se desiti i sa Beogradom, desilo se sa Bronksom, desiće sa Novim Sadom. Neće biti novih Happy Mondays iz Mančestera. Možda iz neke nedžentrifikovane, derutne sredine „left behind”, kako nežno kažu britanski političari. Savamala i BIGZ će biti drugačiji, kao i Kineska četvrt. Nići će nešto novo. Neki novi klinci pevaće nove pesme, u skladu s gradom u kome su odrasli i kojeg vide.

Neće više biti Vendersovog „Neba nad Berlinom”, jer više nema tog Berlina s toliko praznog prostora i napuštenih kuća. Nema Zida. Neće nikakav novi Lou Reed više pevati pesme nadahnute Zidom. Neće David Bowie, Nick Cave ili Depeche Mode dolaziti ovde da ih inspiriše grad koji je polusrušen i opasan zidom. On je sada sjajan, hipsterski, šljašteći. Iz njega dolazi Alice Merton.

Neće više biti Vendersovog „Neba nad Berlinom”, jer više nema tog Berlina s toliko praznog prostora i napuštenih kuća.

Ako ste nostalgični, setite se vaših baka i deka koji su govorili da „Beograd nikad neće biti isti sad kad su napravili zgradurine na Novom Beogradu gde u blokovima ljudi jedni drugima sede na glavi”. Ili na Limanima, za Novosađane. Duhovi gradova se menjaju. Mi smo na jednom uzbudljivom putovanju, za koje ne znamo gde će se završiti.

Kad ste već ovde…

• Kakve veze imaju Mućke i Depeche Mode s urbanizmom

Po završetku građevinskih radova na krovnoj konstrukciji zapadne železničke stanice Njugati, pored nje počinje izgradnja Nacionalnog centra za cirkusku umetnost.

Mađarska ima veoma razvijen železnički saobraćaj, a podatak koji to potvrđuje jeste ukupna dužina železničke mreže od čak 7.606 km. Skoro svako mesto u zemlji ima železničku stanicu kao i vezu s Budimpeštom u koji se slivaju sve pruge. Stoga, glavno saobraćajno čvorište u prestonici se sastoji od tri velike železničke stanice: Keleti, Deli i ništa manje važnije stanice Njugati koja je u procesu velike rekonstrukcije.

Naime, završeni su građevinski radovi na krovnoj konstrukciji zapadne železničke stanice Njugati u Budimpešti. U okviru projekta, obnovljen je krov nadstrešnice za vozove, susedne staklene konstrukcije, kao i šest fasada na ukupnoj površini od 8.200 kvadratnih metara.

Završeni su građevinski radovi na krovnoj konstrukciji zapadne železničke stanice Njugati u Budimpešti.

Na oba kraja zgrade, na ukupno 2.200 kvadratnih metara, urađen je potpuno novi stakleni zid, a sanirani su i svi krovni delovi stanične zgrade koji do sada nisu obnovljeni. Odvodnja kišnice je takođe rekonstruisana, a novi digitalni sistem za informisanje putnika biće postavljen u okviru svih perona, objavili su iz MAV-a.

MAV izvodi rekonstrukciju koristeći vladine i EU fondove, zamenjujući i kompletno popločanje u i oko stanice. Obnavljaju se tuneli, liftovi, postavljaju rampe, i grade se staze sa taktilnim popločanjem za slepe i slabovide, piše Daily News Hungary.

Cirkus pored stanice

Međutim, nije samo obnova krovne konstrukcije jedina zanimljiva vest o železničkoj stanici Njugati. Kako piše 444.hu, pored železničke stanice gradiće se Nacionalni centar za cirkusku umetnost, kao i institut za obuku umetnika sa školom za ples.

Peter Fekete iz Ministarstva za kulturu dodao je da će se „zanimanje cirkuske umetnosti, uključujući obuku tehničara za osvetljenje i ozvučenje kao i majstora scene, takođe proučavati na ovom mestu“.

Izgradnja centra proglašena je prioritetnom investicijom. Prema Feketeu, cirkuska umetnost je jedina grana umetnosti u kojoj je Mađarska među prvih pet u svetu, a to opravdava uspostavljanje najozbiljnijeg centra cirkuske umetnosti u Evropi.

Kad ste već ovde…

• Budimpešta kopa kanal na Dunavu za pravljenje novog poluostrva

Objekat spiralne forme napajaće se solarnom energijom i kišnicom, a za zaposlene je obezbeđeno 950 parking mesta za bicikle kao i punjači za električna vozila.

Heliks je oblik zavijen poput navoja na šrafu, ili spiralnih stepenica. Heliksi su važni i u prirodni, odnosno biologiji jer molekul DNK ima oblik heliksa, a mnogi proteini imaju podstrukture oblika heliksa.

Upravo je ovaj prirodni oblik poslužio arhitektonskoj firmi NBBJ za idejno rešenje novog sedišta Amazona u Arlingtonu u Virdžiniji. Objekat nazvan The Helix, biće deo kompleksa od tri poslovne zgrade koje će zajedno činiti HQ2 – novu investiciju giganta u onlajn prodaji vrednu više stotina miliona dolara.

Spiralne spoljašnje staze biće integrisane na fasadi kako bi zaposleni mogli da prošetaju do vrha.

Jedna od ideja je da spiralne spoljašnje staze budu integrisane u spoljašnju konstrukciju objekta kako bi zaposleni mogli da uživaju u šetnji uz i niz ozelenjenu fasadu.

NBBJ, koji je takođe za Amazon u Sijetlu dizajnirao plastenike u obliku kupola, istakli su da je kreirano „okruženje koje daje prioritet zdravom radu“, kaže arhitekte za Dezeen.

Vrtići i kućni ljubimci

Uz zelene staze nalik onima na nekom brdu, The Helix će imati i zatvorene vrtove, kao i centar za organizovanje skupova sa kapacitetom do 1.500 ljudi. Iz NBBJ su istakli da će Amazon otvoriti vrata The Helixa za javnost određenim vikendima.

Zaposleni u Amazonu moći će da koriste mnoge korisne sadržaje objekta poput vrtića za decu, smeštaja za kućne ljubimce kao i brojnim prodavnicama, restoranima i pa čak i pijaca koja će biti organizovani na trgu u podnožju spiralnog objekta.

Zdrava radna zajednica

„Novo sedište, ukupne površine 260.000 kvadrata, činiće kancelarijski prostori, prostori za okupljanje, kao i maloprodajni prostori na otvorenom, koji će zajedno težiti stvaranju zdravije radne zajednice. Preplićući zelene prostore sa istraživačkim zonama, projekat će ponuditi raznovrsna iskustva prožeta prirodom koja pozivaju na otkrivanje, saradnju i razmišljanje.“, rekli su iz NBBJ.

Napajanje je s obližnje solarne farme, a zelene površine će se navodnjavati prikupljenjom kišnicom.

Plan NBBJ je da teži dobijanju LEED ekološkog sertifikata za projekat HQ2, te postoji plan da se kompleks u potpunosti napaja obnovljivom energijom sa obližnje solarne farme . Osim toga, zelene površine će se navodnjavati prikupljenom kišnicom.

Planiran je i parking za 950 bicikala koji će objektima moći da pristupe preko dobro organizovanih okolnih biciklističkih staza, a na lokaciji će postojati i punktovi za napajanje električnih vozila.

Preskočen Njujork

Iz NBBj se nadaju da će ove godine dobiti zeleno svetlo za planiranje kompleksa Amazon HQ2, te da će izgradnju moći da otpočnu tokom 2022. godine. Amazon je takođe angažovao i firme ZGF Architects  i James Corner Field Operations, koji će uraditi projekat obnove gradskog parka površine 2,5 hektara, sa čijom realizacijom će se početi 2023. godine.

Naime, Virdžinija je uložila velike napore u lobiranje, kako bi Amazon izabrao baš njih za svoj kompleks HQ2, i to isključivo zbog planova i obećanja kompanije da će uložiti velika sredstva u infrastrukturu i kulturu odabrane lokacije. Amazon je tokom 2028. godine imao planove da „podeli“ sedište između Virdžinije i Njujorka, ali su ipak tokom 2019. godine otkazali planove za Njujork.

Kad ste već ovde…

• Idejno rešenje fasade Radničkog daće 4 domaća biroa

Drveće je zasađeno u uglovima stambenih jedinica sa zasečenim volumenima što je omogućilo njihov neometan rast u visinu.

U gusto naseljenom stambenom kvartu Cipulir, u Južnoj Džakarti, kom se može pristupiti samo peške ili biciklom, arhitektonska firma Delution izvela je zanimljiv projekat i to sa vrlo skromnim budžetom.

Naime, kuću The Twins čine dve različite stambene jedinice smeštene na parceli od samo 70 kvadrata. Prvu celinu čine dve spavaće sobe i zajednički boravak, dok druga jedinica ima samo jednu spavaću sobu sa kupatilom i dnevnu sobu. Ukupna površina stambenog objekta je 85 kvadrata.

Staklena vrata koja spajaju i razdvajaju

Iako ova dva volumena na prvi pogled deluju razdvojeno, oni su spojeni staklenim vratima koja se uvek mogu otvoriti kako bi se dobio veći višenamenski prostor, piše Designboom.

Drveće je zasađeno u uglovima sa zasečenim volumenima što je omogućilo njihov neometan rast u visinu.

Međutim, ovaj projekat je svakako zanimljiv i po načinu primene zelenila. Naime, jedan od osnovnih zahteva klijenata je bio integracija vegetacije u projekat, koja će moći jednostavno da se održava. Kao odgovor na ovaj zahtev arhitekte su u uglu obe stambene jedinice zasadile drveće, a omogućili su im neometan rast u visinu tako što su zasekli volumene pri vrhu.

Ova integracija biljaka u okvire kuće ima brojne koristi za korisnike prostora, jer filtrira vazduh i obezbeđuje povećani nivo kiseonika u zagušljivom urbanom okruženju.

Kiša u enterijeru

Ovakva integracija zelenila je naravno imala značajan uticaj i na sam enterijer pa je dobijen prostor sa nišama iz kojih rastu dva stabla i izlaze iznad krova. Klimatski uslovi dozvoli su ovakav način prožimanja eksterijera i enterijera pa to što kiša ulazi u prostor praktično ne predstavlja veliki problem.

Komunikacija između spratova ostvarena je spiralnim stepeništem.

Prelaz između dva objekta ostvaren je staklenim portalom.

Na malenom placu našlo se mesta i za dvorište.

Projekat ove zanimljive kuće je izveden kroz tri faze.

Grafički prilozi

Osnova prizemlja

Osnova sprata

Kada ste već ovde…

• Kako je na placu od 50 kvadrata izgrađena kuća s koeficijentom zauzetosti 0,5

Beogradski Salon arhitekture biće održan od 14. aprila do 15. maja 2021. u galeriji Muzeja primenjene umetnosti.

Kako je naglašeno na zvaničnom sajtu, postoji mogućnost pomeranja termina u zavisnosti od epidemiološke situacije izazvane pandemijom koronavirusa.

Salon arhitekture organizuje Muzej primenjene umetnosti iz Beograda i predstavlja izložbu radova iz oblasti arhitekture. Izložba Salona je međunarodnog karaktera. Pravo izlaganja i učestvovanja u takmičenju za nagrade Salona imaju sva fizička i pravna lica koja profesionalno deluju u oblasti arhitekture, kao i studenti.

Konkurs za učešće na 43. Salonu arhitekture otvoren je do 1. marta 2021. godine, a žiri Salona biće naknadno objavljen.

U konkurenciji za nagrade na Salonu arhitekture radove mogu izlagati profesionalci i to u sledećim kategorijama:

1. Arhitektura;
2. Urbanizam;
3. Enterijer;
4. Eksperiment i istraživanje;
5. Publikacije;
6. Arhitektonska kritika;
7. Arhitektonska fotografija;
8. Konkursni projekti;
9. Studentski radovi.

Važni datumi

• Rok za dostavu prijave radova je produžen do 1. marta 2021.
• Rezultati selekcije biće poznati autorima do 10. marta 2021.
• Rok za dostavu materijala za katalog do 20. marta 2021.
• Rok za dostavu materijala za pano do 24. marta 2021.
• Svečano otvaranje Salona, proglašenje i uručenje nagrada: 14. aprila 2021. u 19.00 h

Prijave elektronskim putem

Prijavljivanje radova će se vršiti elektronskim putem preko sajta Salona.

Salon arhitekture 2020

Podsetimo, Grand Prix na prošlogodišnjem Salonu osvojili su Dejan Todorović i Filip Rašković za Kuću na Kosmaju, a ostale nagrađene možete videti ovde.

Objekat projektovan po principima zelene gradnje, svojom arhitekturom donosi sasvim novi pristup učenju i obrazovanja.

Svet se suočava sa velikom krizom učenja. Obrazovni sistemi postali su toliko generički i sistemski da učenicima ne pružaju ličnu, inovativnu i optimizovanu šansu za sticanje znanja. Jedan od glavnih razloga krize učenja je taj što mnogi obrazovni sistemi širom sveta u razvoju imaju malo informacija o tome ko uči, a ko nije zainteresovan za obrazovanje. Škole bi trebale biti pravi „inkubatori inovacija“ koji oblikuju decu budućnosti.

Specijalizovane škole i centri izvrsnosti bi trebalo da inspirišu radoznalost, kreativnost i inovaciju kroz podučavanje i učenje. Objekti bi trebali ponuditi okruženje dobrodošlice koje unosi samopouzdanje da slede snove i interese đaka. Novo školsko okruženje bi trebalo da oživi njihove tmurne, izolovane i beživotne prostore.

Stoga će Vranje biti jedan od gradova Srbije u kojima će biti izgrađen Centar izvrsnosti po projektu Ateljea Gea. Na oko 8.200 kvadrata prostiraće se učionice sa kabinetima, laboratorije, ali i spa centar, restoran, kafić i smeštaj sa kapacitetom do 150 ležajeva, piše eKapija.

Na 8.200m2 prostiraće se učionice, laboratorije, ali i spa centar, restoran, kafić i smeštaj sa kapacitetom do 150 ležajeva.

Planirani Centar izvrsnosti biće spratnosti P+4, a projektom je predviđena i gradnja 28 parking mesta, kao i 38,2% zelenih površina na zemljištu.

Centar izvrsnosti imaće 10 funkcionalnih zona: edukativnu zonu, administrativni deo, konferencijsku, smeštajnu i restoransku zonu, tehničko-ekonomski deo, sportsko-rekreativnu i zabavno-rekreativnu zonu, parking prostor i zelenilo.

Novi školski sistem kroz arhitekturu

Kako se navodi u Urbanističkom projektu koji je na Javnom uvidu, Omladinsko obrazovni Centar izvrsnosti Vranje koncipiran je kao samostalna i nezavisna organizacija koja se bavi razvojem naučne kulture, pismenosti i obrazovanja, s posebnim akcentom na hemiju, matematiku, fiziku i astronomiju.

Projektovani sadržaji u okviru Omladinsko obrazovnog Centra izvrsnosti Vranje žele da stvore „školu za budućnosti“ koja u potpunosti negira regulisanu tipologiju zgrada postojećih školskih objekata. Projekat želi da radikalizuje školski sistem kroz arhitekturu, ne samo u smislu poboljšanja kvaliteta studijskog okruženja, već i preuređenja sistema i razbijanja svih fizičkih i metaforičnih odeljenja u potpuno novi školski sistem. Teži se ideji za stvaranje zabavnog okruženja za nadarenu decu osnovne i srednje škole koja će prepoznati individualne potrebe svakog deteta, a istovremeno je vrlo kolaborativne prirode sa okruženjem i prirodom.

Projektovan u duhu savremene arhitekture zelene gradnje i uklopljen je u ambijentalnu celinu i okruženje.

Objekat je jedinstven po arhitekturi i koncepciji u našoj zemlji. Projektovan u duhu savremene arhitekture zelene gradnje i uklopljen je u ambijentalnu celinu i okruženje. Ovakvo arhitektonsko rešenje je u potpunosti primereno za turističko područje. Fasadna platna i čitava forma objekta su bez suvišnih detalja što je u skladu sa lokacijom i namenom objekta, navodi se u Urbanističkom projektu kojeg potpisuje dia Tatjana Cvetković.

Krovna konstrukcija je projektovana u sistemu zelenih krovova. Preko armirano-betonskih ploča postaviće se slojevi termo i hidroizolacije, a potom i zemljište pogodno za rast biljaka. Time će se postići da se objekat, koji će se graditi na izletištu Ćoška, uzvišenju sa koga se pruža pogled na ceo grad, utopi u brdoviti teren.

Javni uvid do 23. februara

Grad Vranje poziva sva zainteresovana lica da izvrše uvid u urbanistički projekat i da u toku trajanja javne prezentacije dostave svoje primedbe i sugestije u pisanom obliku Odeljenju za urbanizam, imovinsko-pravne poslove , komunalno stambene delatnosti i zaštitu životne sredine. Javna prezentacija urbanističkog projekta održaće se u periodu od 17.2.2021. godine do 23.2.2021. godine od 10-12 časova u prostorijama Odeljenja za urbanizam, imovinsko pravne poslove, komunalno stambene delatnosti i zaštitu životne sredine u Vranju.

Kad ste već ovde…

• Danica Tomić iz Vranja osvojila svetski arhitektonski konkurs za kuću budućnosti

U zgradu će ukupno biti uloženo preko 40 miliona evra, a predviđeno je da radovi traju 18 meseci.

Marera Real Estate Partners je u svom prvom partnerskom projektu kupila zgradu BIGZ-a koju će obnoviti prema oprobanom konceptu kojim se njena sestrinska kompanija, Marera Properties. Nakon transformacije bivše fabrike Beko u današnji Kalemegdan biznis centar i paralelno sa pretvaranjem Beograđanke u kancelarijske prostore, Marera započinje novi projekat sa kompanijom „Aleksandar gradnja“ iz Novog Sada koja je između ostalog podigla i zgradu Bulevar Centar. Firma MPP BIGZ, u kojoj obe strane imaju po 50 odsto učešća, novi je vlasnik BIGZ-a.

U zgradu nekada najveće štamparije na Balkanu ukupno će biti uloženo preko 40 miliona evra, i ona će biti novi ukras grada za nešto više od 18 meseci koliko je planirano za rekonstrukciju. Kako je u pitanju antologijsko delo srpske moderne arhitekture, kompanija će tesno sarađivati sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda na očuvanju autentičnog izgleda projekta Dragiše Brašovana. Projekat je izradio beogradski Remorker architects.

Kompanija će sarađivati sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda na očuvanju autentičnog izgleda projekta Dragiše Brašovana.

„Ovo monumentalno zdanje ima preko 40.000m2, od čega je nešto preko polovine upotrebnog prostora usled impresivno projektovanih hodnika i stepenišnih zona. Što se tiče dizajna kancelarijskog prostora srpsko tržište uveliko prepoznaje Mareru po savremenosti, inovacijama i funkcionalnosti najvišeg nivoa. Ulazak u ovaj projekat sa „Aleksandar gradnjom“ doprineće efikasnosti njegove realizacije, a ujedno otvara vrata novim saradnjama i partnerstvima. Na domaćem tržištu nekretnina kancelarijski segment je daleko od zasićenog i tu vidimo prostor za nove investicije. Nastavićemo da širimo naš portfolio objekata komercijalne namene, kako samostalno tako i u partnerskim odnosima“, izjavila je Milana Srećkov, direktorka kompanije.

Kao budući moderni poslovni centar, BIGZ će kompanijama zainteresovanim za zakup ponuditi kombinaciju klasičnih kancelarija različitih veličina i open space koncepta, ali i mogućnost da organizacija prostora i dizajn enterijera budu u potpunosti prilagođeni njihovim potrebama i specifičnim zahtevima.

Kad ste već ovde…

• Novi vlasnik: Marera vraća Beograđanki stari sjaj

Da, grafička kartica mora biti dobra ali ne zaboravite da CPU mora biti još bolji.

Ako se profesionalno bavite izradom rendera i animacija, Lumion može biti dobar odabir ali morate obratiti pažnju na računar koji ga pokreće. Bez obzira da li ćete renderovati na laptopu, desktopu ili ćete sastavljati sami svoju konfiguraciju, pokazaćemo vam tri cenovno različite varijante: od najskuplje (zlatni), preko srednjeg cenovnog ranga (srebrni) do najpovoljnije verzije (bronzani).

Za nesmetano korišćenja Lumiona biće vam potreban kompjuter s brzom grafičkom kartom i još bržim procesorom. No, ono što trebate da imate na umu kada kupujete desktop ili laptop računar jeste da obratite pažnju na detalje. Na primer, rezolucija ekrana igra veliku ulogu kada je reč o performansama. No, prvo treba napraviti razliku između „Gaming“ i „Rendering“ računara.

Zar rad u Lumionu, najvažnija komponenta vašeg računara jeste upravo CPU.

Postoje dve komponente koje u ovom slučaju prave razliku. To su GPU (grafička karta) i CPU (procesor). Kada je reč o gaming računaru, u startu znamo da GPU mora biti što bolji, jer ovi računari GPU koriste do krajnjih granica. Međutim, kada je reč o CPU komponenti, ona ne mora biti baš najbolja koja se može naći na tržištu.

Kada je reč o animaciji i renderovanju u softveru kao što je Lumion, situacija je potpuno obrnuta. Najvažnija komponenta vašeg računara jeste upravo CPU. Stoga, ovo nije mesto gde biste trebali da uštedite.

Laptop računari

Na tržištu postoji veliki broj laptop računara različitih proizvođača. Preporuka su sledeći laptopovi:

Zlatni: ASUS ROG Mothership GZ700, ALIENWARE M17 R1 i Razer Blade Pro 17;
Srebrni: ASUS ROG Zephyrus S (GX531), Tracer-III-17R-Slim-ET9957 i Razer Blade;
Bronzani: Lenovo Legion Y540 i TRACER III 15Z SLIM VR 300.

Desktop računari

Za rad u Lumion okruženju biće vam potreban brz GPU za brzo renderovanje i dobre performanse. Dobar desktop računar mora imati i jako dobar CPU kako bi bio potpora grafičkoj karti i pokrenuo 64-bit Windows 10 operativni sistem. Prilikom kupovine desktop računara potrebno je da obratite pažnju na sledeće stvari:

• GPU: Renderovanje animacija i filmova je izuzetno zahtevan zadatak za vaš računar. Minimum 2000 Passmark, kao i 2GB internet memorije držaće performanse na minimalnom nivou. Lumion će svakako biti brži sa dve grafičke karte;
• CPU: Idealno 3.0+ GHz sa 4 ili više jezgara;
• RAM: 8GB (za jednostavne scene);
• Operativni sistem: 64-bit Windows 10, 8.1 ili 7 SP1 sa svim nadogradnjama;
• Rezolucija monitora: Minimum 1600x1080px (veća rezolucija uslovljava bolju grafičku kartu).

Preporučeni desktop računari dostupni na tržištu:

Zlatni: Dell Alienware Aurora Rayzen Edition, ASUS ROG Strix GL10CS i MSI Trident X Plus 9SF-054US
Srebrni: Origin Millennium, Dell Alienware Aurora Ryzen Edition i HP Pmen Obelisk Desktop;
Bronzani: CyberpowerPC Gamer Master 8000 i CyberpowerPC Gamer Ultra 2070 Super

Sastavite sami svoju zver

Mnogi će se pak odlučiti da sami sastave mašinu za renderovanje ne samo zato što je dostupnost gorenavedenih računara upitna, već i što time potpuno upravljate sa odnosnom cene i performansi vaše konfiguracije. Vodite računa da su minimalni zahtevi za Lumion Nvidia ili AMD grafička karta s minimum 2000 PassMark poena i minimum 2GB interne memorije.

Preporučene grafičke karte (GPU):

Zlatna: NVIDIA GTX 1080;
Srebrna: NVIDIA GTX 1070;
Bronzania NVIDIA GTX 1060 (6GB verzija).

Preporučena količina RAM-a:

Gold: 64 GB;
Silver: 32 GB;
Bronze: 16 GB.

Što se rezolucije ekrana tiče, najbolja i najsigurnija preporuka je monitor dimenzija 1920×1080 piksela. Monitori čija je rezolucija veća, imaju negativan uticaj na performanse Lumiona. Ako planirate da koristite 4K rezoluciju (2840×2160), biće vam potrebna GTX 1080 grafička karta (ili čak i bolja) za postizanje optimalnih performansi.

Kada ste već ovde…

• Kako odabrati pravu konfiguraciju za Revit

Seča stabala ne ide u prilog nikome i samo baca senku na ovaj dobar projekat u centru Niša.

Dugo najavljivana rekonstrukcija Trga kralja Milana u Nišu odvija se punom parom, naravno ne bez nezaobilaznih problema, koji prate ovako velike projekte. Ljudi se žale na kašnjenje i probijanje rokova, ali i na seču drveća, što je moglo da bude izbegnuto. Projekat je veoma zanimljiv, a našao se u centru pažnje javnosti zbog jednog propusta.

Od krstaša do Ambasadora

Najstariji zapis o postojanju trga pojavljuje se u beleškama Alberta Ahenskog, koji je opisivao grad kroz koji su 1096. godine prolazili krstaši Petra Pustinjaka, sa ciljem da se preko Balkana domognu Svete zemlje i Jerusalima. Srednjovekovnu matricu preuzimaju Osmanlije, koje u 15. veku zaposedaju i uređuju grad, zadržavaju poziciju gradskog trga, koji dodatno dobija na značaju kada Osmanlije zidaju novo, trajno utvrđenje, u periodu od 1719. do 1723. godine. Od tada, reka Nišava i tvrđava sa pristupnim mostom, zatvaraju severnu stranu trga.

Nakon oslobođenja 1878. godine, gradski trg biva uobličen formom, koja se i dalje nazire na osnovu kuća i dućana podignutih krajem 19. i početkom 20. veka, a koji su i dalje vidljivi na zapadnoj strani trga. Na trgu je 1903. godine po nacrtima Josifa Rinera i izvedbom kamenoresca Vićenca Kaliterne, podignuta Čairska česma, koja svoje ime dobija 1935. godine, kada biva premeštena u Čairski park.

Čairska česma je svoje ime dobila 1935. godine, kada je sa Trga kralja Milana premeštena u Čairski park.

Ovo preseljenje je urađeno delom iz političkih, a delom iz estetskih razloga. Političkih jer je dinastija Krađorđevića u svim gradovima i varošima izmeštala spomenike koji su podignuti za vreme dinastije Obrenovića, a estetskih jer su tadašnji stručnjaci zaključili da se novi spomenik neće dobro uklopiti sa postojećom česmom na tako malom prostoru. Tada na mesto česme dolazi Spomenik oslobodiocima Niša, delo vajara Antona Augustinčića.

Nakon Drugog svetskog rata trg biva primenovan u Trg Oslobođenja, a doživljava velike promene rušenjem starih kuća i dućana sa istočne strane, na čijem mestu biva izgrađen hotel „Ambasador“, koji ubrzo postaje jedan od najznačajnijih urbanih motiva grada Niša. Čairska česma vraćena je na trg 2007. godine, kada trg dobija izgled pre najnovije rekonstrukcije.

Novi projekat rekonstrukcije trga

Idejno rešenje trga javnosti je prezentovano u januaru 2018. godine u velikoj Sali Skupštine grada Niša, a organizatori su bili JP Zavod za urbanizam, Grad Niš i Građevinsko-arhitektonski fakultet u Nišu. Rešenje je autorsko delo arhitekte prof. Ljiljane Vailevske, koji je isprojektovan u saradnji s timom kolega-saradnika.

Projekat podrazumeva zadržavanje svih postojećih spomenika, kao i travnate površine u samom središtu trga, dok je novitet fontana, koja bi bila izgrađena na prostoru između Čairske česme i mosta, to jest novog prilaza reci. Glavni motiv projekta je sveobuhvatno popločanje prostora trga, koje bi se proširilo i na most, ali i na prostor ispred gradske kuće, koji je zamišljen kao omanja kružna pjaceta. Raspored crvenkastih i sivo-smeđih ploča tvori nekoliko geometrijskih motiva, od kojih je najzastupljeniji meandar, čime su prostorno-vizuelnim oblikovanjem obuhvaćeni svi elementi trga, od klasičnih do modernih.

Rekonstrukcija trga konačno rešava pitanje tzv. „bugarskog parkinga“, kako su Nišlije nazvale prostor ispred gradske kuće, ali i neometan prolazak pešaka i održavanje manifestacija na prostoru od ulice Vožda Karađorđa do ulazne kapije u tvrđavu. Pored gradske kuće posađeno je preko pedeset novih sadnica, čime je dodatno uređen i oplemenjen parkovski prostor između gradske kuće i rečnog šetališta.

Bespotrebna seča

Glavni problemi kod ovog projekta, ali i kod svih izvedbi je svakako prolongiranje završetka radova. U slučaju Trga kralja Milana, ovo odlaganje početka radova zajedno sa njihovim okončanjem odužilo se na nekoliko godina. Poseban problem predstavlja rekonstrukcija i popločavanje mosta, koja je prolongirana za čitavih godinu dana iz razloga kašnjenja behaton ploča iz finske fabrike, kao posledica kovid pandemije.

Naravno, najveći problem predstavlja seča drveća i to tri jelke, koje su pre gotovo pola veka posađene na travnatoj površini trga, ali i dva platana koja su zasmetala ulazu u podzemnu garažu novoobnovljenog međuratnog hotela „Park“. Gradski urbanista Tanja Obradović navela je da je nakon procene stručnjaka, seča jelki sa trga najavljena još u novembru 2020. godine, a da su razlozi starost stabala i zaklanjanje vizure na pravcu spomenik-tvrđava.

Ovaj stav ne dele sve kolege arhitekte, od kojih neki smatraju da jelke nisu morale da budu posečene iz tih razloga. Što se tiče drvoreda na šetalištu, kako naglašava arhitekta Obradović, ona smatra i zalaže se da on bude sačuvan, izuzev onih stabala koja smetaju ulasku u podzemnu garažu. Da li je to moglo i bez seče, neki kažu da nije, drugi da jeste.

Bilo bi efikasnije nabaviti savremene mašine za presađivanje kako se sprečila seča drveća pri rekonstrukcijama trgova.

Dva platana svakako imaju veću starost i dragocenija su od jelki, ali da li je u slučaju svih prostorno-urbanističkih promena i rekonstrukcija, koje su u poslednjih par godina učestale u više gradova Srbije, baš neophodno da se sva „suvišna“ stabla poseku? Možda bi bilo efikasnije da država nabavi jednu ili dve savremene mašine za presađivanje i da svaki put kada se u nekom gradu radi određena rekonstrukcija, stara stabla, sa velikim krošnjama, budu jednostavno presađena na neku drugu lokaciju. Možda čak ne predaleko od postojeće. Ova tradicija čuvanja što većeg broja drveća uveliko je praksa u mnogim svetskim gradovima, koji izuzetno vode računa da, pored sađenja novih sadnica, što više sačuvaju postojeće drveće. Seča stabala ne ide u prilog nikome i samo baca senku na ovaj, ali i druge u većini slučajeva dobre projekte u više gradova Srbije.

Evo kako se to radi u Beču:

Kad ste već ovde…

• More arhitekte, ne orite trgove. More građani, ne gazite projekte

Biro James Corner Field Operations koji je vodio tim stručnjaka zaslužnih za realizaciju High Linea u Njujorku, pobedio je i na konkursu za Camden Highline.

Nakon najave da će Beograd dobiti svoj Linijski park po ugledu na njujorški, sada stiže informacija da će i London dobiti svoj park na mestu železničke pruge koja je davno stavljena van upotrebe.

Naime, njujorški studio za pejzažnu arhitekturu James Corner Field Operations predvodiće tim koji će činiti Piet Oudolf, Kentish Town-based vPPR Architects, Street Space, Hew Locke, Speirs + Major, Pentagram, AKT II, Atelier Ten, Tony Gee, i RLB.

Svi zajedno biće odgovorni za kreiranje projekta linijskog parka Camden Highline, koji je donekle inspirisan njujorškim linijskim parkom i za koji je planiran budžet od 35 miliona funti, piše Architects journal.

Projekat ima za cilj revitalizaciju napuštene pruge u potezu od 1,1 kilometar, koja je nekada bila deo Severne londonske železnice.

Park će u svojoj podužnoj organizaciji sadržati niz prostora za sedenje, kafića, umetničkih i kulturnih instalacija, kao i prostore na kojima će se odvijati dobrotvorne aktivnosti.

Projekat zapravo ima za cilj revitalizaciju napuštene pruge u potezu od 1,1 kilometar, koja je nekada bila deo Severne londonske železnice. U budućnosti ovaj prostor bi trebalo da postane pešačka veza, preko koje će se desetominutnom šetnjom stići od Kentish Town Roada u Camden Townu, do Camley Street u King’s Crossu, a da se pritom zaobiđu prometne saobraćajnice.

Uključivanje lokalne zajednice

„Camden Highline ima potencijal da postane zaista veliko bogatstvo za lokalnu zajednicu u Camdenu, kao i za ljude širom ovog grada. Ovo je upravo ta vrsta inovativnog, ekološki održivog i lokalno vođenog projekta koji bi mogao dati doprinos u oporavku Londona od pandemije. Zaista se radujem da vidim kako će se ovi ambiciozni planovi oblikovati.“, rekao je Sadiq Khan gradonačelnik Londona.

Camden će uskoro uživati u javnoj zelenoj niti koja povezuje različite zone.

James Corner iz James Corner Field Operations je sa druge strane dodao da je Camden jedno izvanredno mesto, sa živahnom, modernom i raznolikom zajednicom, koja će uskoro uživati u neverovatno jedinstvenoj i javnoj zelenoj niti koja povezuje različite zone.

Isto ali drugačije

Kroz projekat se planira bliska saradnja sa lokalnom zajednicom, kako bi se dobio prostor koji će na kraju govoriti o simbiozi prirode, kulture, umetnosti i zajednice.

Iako se od početka pravi veza sa njujorškim High Lineom, što zbog slične tipologije, što zbog vodeće arhitektonske firme, James Corner Field Operations ističu da Camden Highline neće biti nalik njujorškom parku, ukazujući na „potpuno drugačiji kontekst, kako urbani, tako i kulturološki“.

Francuski studio Agence Ter, koji predstavljaju glavne konsultante na projektu, opisuju odabrani tim kao „komplementaran, multidisciplinaran i raznolik“ i smatraju da će dominirati „kreativan i inovativan dijalog“ oko projekta među članovima koji istovremeno mogu da garantuju svojim dokazanim tehničkim sposobnostima.

Kad ste već ovde…

• Linijski park: od A do Š

Izdignuta drvena vikendica stabilno stoji u šumskom okruženju oslonjena na samo jedan stub.

Studio Puistio projektovao je objekat nazvan Niliaitta i ušuškao ga duboko u šumi, u blizini nacionalnog parka Salamajärvi u Finskoj. Vikendica je zapravo deo novog odmarališta u mestu Kivijärvi, čiji je dizajn inspirisan izdignutim drvenim objektima koje su starosedeoci Sami koristili za bezbedno skladištenje hrane na otvorenom, piše Dezeen.

Ideja je da se jednostavnim izdizanjem u vazduh osećamo odmah odvojenije od svakodnevnih briga koje se dešavaju na zemlji.

Cilj studia Puistio bio je da oda počast istoriji kulture starosedeoca na ovom području i istovremeno stvori prostor koji će posetiocima obezbediti osećaj izolovanosti od spoljašnjeg sveta.

„Ideja je da se jednostavnim izdizanjem u vazduh osećamo odmah odvojenije od svakodnevnih briga koje se dešavaju na zemlji. Kontrast između divljine i sigurnog u ušuškanom unutrašnjem prostoru naglašava se tokom čitavog dana kroz celokupno iskustvo borvka.“, objasnile su arhitekte.

Minimalno utiče na šumsko okruženje

Prilikom planiranja projekta naravno na umu je bila održivost i očuvanje postojeće prirode, pa tako Niliaittai sa svojim samo jednim stubom u kontaktu sa tlom minimalno utiče na šumsko okruženje. Takođe, položaj vikendice i njen pristupni deo su planirani tako da se što više minimalizuje broj stabala koja bi morala da se uklone tokom izgradnje.

„Iako je temelj stuba masivan, omogućio nam je da prirodu oko stuba vratimo u prvobitno stanje.“, dodale su arhitekte.

Fasadne obloge su postavljene vertikalno kako bi bile u skladu sa okolnim stablima drveća.

Drvo u završnoj obradi u crnoj boji dodatno je doprinelo stapanju objekta sa prirodom, a fasadne obloge su postavljene vertikalno kako bi bile u skladu sa okolnim stablima drveća.

Dugačko linearno stepenište predstavlja nastavak male uske staze koja vijuga kroz šumu vodeći do vikendice.

Savremen komfor

Uprkos što je objekat Niliaittai na udaljenoj lokaciji, u dubokoj prirodi, cilj studia Puistio je bio da vikendica u unutrašnjosti ima iste sadržaje koji bi se mogli naći u modernoj hotelskoj sobi.

Ovo znači i da je smeštaj u potpunosti povezan sa lokalno kanalizacijom, vodovodnom i električnom mrežom, koristeći se skrivenim diskretnim sistemom iza stepeništa za instaliranje priključaka.

Enterijerom dominira svetlo, neutralno drvo kako bi se fokus održao na okruženju koje se može sagledati kroz prozore postavljene od poda do plafona.

„Enterijer je namenski uređen tako da služi samo kao neutralno, prazno platno u odnosu na okolnu prirodu.“, rekle su arhitekte.

Početak projekta

Vikendica Niliaitta će biti prvi od 25 objekata čija se izgradnja planira u šumi u okviru Kivijärvi rizorta. U blizini ovog objekta planira se izgradnja niza drugih objekata, od kojih će neki biti izgrađeni na nivou tla, dok će neki plutati na površini obližnjeg jezera, u neposrednoj blizini saune i konferencijskog centra.

Grafički prilozi

Foto: Marc Goodwin, Archmospher

Najveći izazovi u ovom projektu bili su kako intervenisati u pejzažu, a ne narušiti ga, kao i na koji način prevazići ograničenja drvene kuće i stvoriti autentičan dizajn.

Nije tajna da je beg iz grada i pravljenje vikendica postalo veoma popularno u Srbiji, međutim malo je projekata koji se svojim savremenim pristupom arhitektonskom projektovanju ali i načinu izgradnje mogu izdvojiti. Međutim, ovo je drugačiji primer. Projektni zadatak za arhitekte iz biroa miuarhitekti iz Užica bio je da se privatnog investitora na Zlatiboru napravi grupacija od šest kuća, brvnara od 60 kvadrata, namenjene za kratke boravke, ali sa željom da budu u skladu sa potrebama savremenog čoveka i vremenom u kome živimo.

“Naše težište razmišljanja i koncepcija proistekli su iz potencijala lokacije, međuodnosa objekata i sinergije objekata i prirode. Težili smo da stvorimo autentične kuće – kabine, da iskoračimo iz ograničenja drvene gradnje i prevaziđemo uniformnost, i to što svi objekti liče jedni na druge.” – kaže Marija Gardić Lazić za naš portal.

Kuće niču iz zemlje, poput periskopa koji izranjaju iz vode i upijaju prirodu.

Projektni biro dizajnirao je pojedinačnu kuću s namerom da bude pojednostavljene forme, jer je ona element grupacije u specifičnom prirodnom okruženju. “To nije tipska kuća i grupacija kuća koja može da egzistira bilo gde, već je proizašla iz uticaja konkretnog lokaliteta.” – kaže Marija i dodaje da su to kuće koje izranjaju iz zemlje, kao periskopi koji izranjaju iz vode i upijaju prirodu. Koncipirane su u funkciji doživljaja prirode i velikim staklenim portalom orijentisane ka pejzažu i pogledu.

Na arhitekturu objekata nije uticala okolna arhitektura već okolni pejzaž, i kako ga što manje promeniti. “Ali dinarska brvnara sa kraja 19. i početka 20. veka jeste uticala” – kažu autori projekta. Kao i kod njih, ovo je u osnovi pravougaona kuća, postavljena na masivni temelj od betona, dok su zidovi drveni. Konstrukcija i obloga složeni su u horizontalni slog, što je reminiscencija na brvnare, ali savremena interpretacija. Krov je veliki, spušta se nisko, ali remodelovan u odnosu na tipičan krov dinarske brvnare.

Materijali iz prirode

Materijali iz prirode – drvo, kamen, metal. Fasada je pretežno sa oblogom od drveta u horizontalnom slogu. U nekim delovima se krov spušta preko fasade, tako da je tu završna obrada falcovani čelični lim. Za drvenu oblogu preporuka je bila da bude sibirski ariš ili termotretirano drvo (sa skrivenim kačenjem na potkonstrukciju) zbog dugotrajnosti, otpornosti na vremenske uticaje i slično. Ispuna spoljnih elemenata termičkog omotača je sa odgovarajućom termoizolacijom od kamene vune.

Krovnu konstrukciju čine rogovi oslonjeni preko „bondručnih“ ramova.

Konstrukcija objekta koju je izveo Garden design Kosjerić se sastoji od armiranobetonskog postamenta na koji se postavlja objekat od drvene konstrukcije – krov i zidovi. Krovnu konstrukciju čine rogovi oslonjeni preko „bondručnih“ ramova. Krov je jednovodni nagiba krovne ravni 20 stepeni. Ramovi se sastoje se od nosećih neprekinutih stubova, drvenih greda, kosnika i ispune. Međuspratna konstrukcija se sastoji od greda tavanjača koje su oslonjene na grede u ramovima. Pod se postavlja preko drvenih temeljnih greda i podnih greda.

Kako prevaziđi organičenja drvene kuće

“Kod ovakvih montažnih objekata nema značajne projektantske razlike pošto je u pitanju drvena kuća – to bi moglo predstavljati ograničenje u slučaju nekih većih objekata. Ali, da bi se ispoštovali zahtevi energetske efikasnosti i da bi objekat imao zadovoljavajući kvalitet i trajnost, sklopovi i izbor materijala moraju biti pažljivo odabrani i razrađeni, tako da je u tom smislu projektovanja i razrade zahtevnija od klasične gradnje.” – kaže Marija Gardić Lazić za naš portal i dodaje da su najveći izazovi bili kako intervenisati u pejzažu, a ne narušiti ga. “Kako prevazići ograničenja drvene kuće i stvoriti autentičan dizajn.” – kažu autori ovih kuća.

Komfor u 60 kvadrata

Prizemlje sadrži natkriveni ulazni trem, vetrobran, kupatilo, jednoprostornu dnevnu zonu (kuhinja, trpezarija, dnevna soba), i delimično natkrivenu terasu. Između dnevne zone i terase celom dužinom prozorskog portala projektovana je klupa za sedenje i relaksaciju. Brodskim stepenicama prizemlje je povezano sa potkrovljem gde su smeštene dve spavaće sobe. U prizemlju je projektovana i ostava u koju se ulazi spolja. Glavna orijentacija dnevne zone i noćne zone je prema istoku.

Neto korisna površina prizemlja iznosi 40, potkrovlja 20, ukupno 60 m2.

Za projekat je dobijena građevinska dozvola i izvođenje radova je trenutno u toku.

Faktografija:

• Naziv objekta: Grupacija savremenih mini kuća za odmor
• mesto: Zlatibor
• investitor: privatni
• autori projekta: miuarhitekti – Marija Gardić Lazić, dia i Uroš Lazić, dia
• godina projektovanja: 2020.
• godina izgradnje: 2020-2021.
• površina: 6 x 77m2
• spratnost: Pr+Pk
• Izvođači:  Garden Design Kosjerić

Kad ste već ovde…

• Montažne kuće: Uselite se u ekološki objekat za 60 dana

Ovi namenski kreirani video materijali mogu vas dalje inspirisati da primenite stečeno znanje i uredite životni ili poslovni prostor prema sopstvenoj želji.

Ukoliko želite da oživite ideal neprolazne elegancije, oslikate motive netaknute prirode ili ovekovečite svevremenost ekstravagancije na vašim zidnim površinama, možete pogledati edukativane i inspirativne video materijale koje je pripremila kompanija Bekament, a koji na konkretan način objašnjavaju postupke izvođenja tri autentične dekorativne tehnike iz DÉCOR linije proizvoda – Travertino, Natura i Rustic.

TRAVERTINO

Travertino kroz lepotu strukture prirodnog kamena unosi dah drevnih vremena u svaki ambijent.

Prilikom izvođenja ove tehnike koristi se BK Travertino Exterior & Interior dekorativni mineralni malter za unutrašnje i spoljašnje zidove. Proizvodi se u beloj boji, dok se završni koloritni efekat postiže nanošenjem BK Velatura transparentnog premaza.

Travertino kroz lepotu strukture prirodnog kamena unosi dah drevnih vremena u svaki ambijent.

Kroz elegantan Travertino katalog predstavljeno je 40 inspirativnih nijansi ove upečatljive dekorativne tehnike.

Vanvremenski Travertino stil kreiran je za one koji žele jednostavnost, sofisticiranost i klasiku koja traje.

NATURA

Natura unosi očaravajuću i jedinstvenu harmoniju prirode i oživljava jedinstvenost enterijera.

Izvođenje tehnike podrazumeva nanošenje BK Natura dekorativne pastozne mase sa izgledom prirodnih materijala za unutrašnje zidove.  Ova „eco-friendly“ vodoperiva masa izuzetne obradivosti omogućava kreiranje različitih završnih efekata drveta, kamena, mermera ili krokodilske kože. Proizvodi se u beloj boji, a završni koloritni efekat se postiže nanošenjem BK Velatura transparentnog premaza.

Proizvodi se u beloj boji, a završni koloritni efekat se postiže nanošenjem BK Velatura transparentnog premaza.

Paleta od 40 odabranih nijansi predstavljena je u autentičnom Natura katalogu.

Natura dekorativna tehnika suptilno unosi govor prirode u savremeni enterijer čineći ga živopisnim i unikatnim.

RUSTIC

Rustic ističe teksturu patine i naglašava estetiku industrijskog stila čineći originalnim svaki enterijer.

Prilikom izvođenja tehnike nanosi se BK-Rustic dekorativni premaz sa rustičnim efektom rđe. Ovu vodoperivu boju odlikuje dobra paropropusnost, kao i lakoća postizanja željene dekoracije na zidu.

Ovu vodoperivu boju odlikuje dobra paropropusnost, kao i lakoća postizanja željene dekoracije na zidu.

U Rustic dekorativnom katalogu predstavljena je paleta odabranih osam unikatnih nijansi.

Rustic smelo akcentuje ekstravagantnu dizajnersku estetiku.

Kada ste već ovde…

• Kako do besprekornih zidova u enterijeru?

Jedan od vodećih proizvođača vakcina protiv koronavirusa dobiće svoje novo predstavništvo u Njujorku, u zgradi visine čak 314 metara.

Čuvena arhitektonska firma BIG stoji iz projekta nove supervisoke zgrade u Njujorku, nazvane The Spiral, koja se nalazi u fazi izgradnje, a za koju se planira otvaranje tokom 2022. godine. Prema predstavljenim renderima, objekat će karakterisati stepenasta forma, sa uređenim zelenim terasama.

Kula od 65 spratova zauzima čitav gradski blok u četvrti Hudson Yard, na Menhetnu, gde se linijski park High Line susreće sa parkom Bella Abzug.

Sa svojih 314 metara visine, The Spiral je za sada 13. najviša zgrada u Njujorku, odmah iza čuvene Krajsler zgrade.

Sa svojih 314 metara visine, The Spiral je za sada 13. najviša zgrada u Njujorku, odmah iza čuvene Krajsler zgrade. BIG je projektovao objekat sa idejom da svaki sprat ima pristup uređenim spoljašnjim prostorima, istovremeno poštujući formu i dizajn koji se adekvatno uklapaju u izgrađeno okruženje.

„Spiral kombinuje klasičnu ziguratnu siluetu nebodera, sa vitkim proporcijama i efikasnim slojevima moderne višespratnice.“, rekli su za Dezeen iz BIG-a.

Novo Fajzerovo sedište u Njujorku

U trenutku kada je postavljena poslednja čelična greda, 27. januara, investitorska firma Tishman Speyer najavila je da se polovina kancelarijskog prostora pušta u rad.

Fajzer, američka biofarmaceutska kompanija, koja je razvila jednu od vakcina protiv Covida-19, zauzeće 14. sprat u objektu The Spiral, na kom će smestiti svoje novo sedište.

Kako je za sada poznato, advokatska firma Debevoise & Plimpton i firma AllianceBernstein će takođe imati svoje kancelarijske prostore u zgradi.

BIG je projektovao objekat sa idejom da svaki sprat ima pristup uređenim spoljašnjim prostorima.

Održivi dizajn

Kula od 314 metara nudi razne tipove kancelarijskog prostora, uključujući i individuale apartmane, kao i pristup pogodnostima za buduće zakupce ili vlasnike u vidu korporativnih salona, prostora za sastanke i fina mesta za ručavanje.

„Spiral predstavlja idealan zajednički radni prostor, sada važniji nego ikada, kombinujući održivi dizajn sa povećanim nivoom usluga koje prostor nudi.“, istakao je Rob Speyer.

Kad ste već ovde…

• Osvajanje visina: Torch Tower biće nova najviša kula u Japanu