VELUX vas podseća da se do kraja januara prijavite na Bringing light to life internacionalnu nagradu

Iskoristite poslednju nedelju prijava na 7. po redu internacionalnu nagradu Bringing light to life. Uvođenje dnevne svetlosti i svežeg vazduha u stambene i javne prostore su ideje vodilje kao i prethodnih godina. Čekamo vaša inovativna VELUX rešenja!

Vaša priča

Ovogodišnja tema je Let your story become the winner, a VELUX poziva arhitekte koji će svojim inovativnim projektima ispričaju neku novi priču, inspirisanu dnevnom svetlošću.

 Drage kolege arhitekte, podelite sa nama svoje poslednje projekte i ideje vezane dnevnu svetlost u prostoru, uz implementaciju VELUX krovnih prozora za kose i ravne krovove, svetlosnih tunela i drugih VELUX proizvoda.

Svoje projekte možete prijaviti ovde do 31. januara 2021. u dve kategorije: renoviranja i nova gradnja. Obe kategorije će biti segmentisane na kuće, stambene kuće/ višespratnice i javne zgrade. Posle ocenjivanja od strane internacionalnog žirija, pobednici će biti proglašeni 2021. na zvaničnoj ceremoniji u Rumuniji. Tačan datum se još uvek ne zna, zbog situacije sa Covid virusom, ali svakako ćemo blagovremeno obavestiti.

Svoje projekte možete do 31. januara 2021. u dve kategorije: renoviranja i nova gradnja.

Nagrada Bringing light to life svake godine okuplja učesnike iz Bugarske, Bosne i Hercegovine, Rumunije, Srbije, Crne gore, Makedonije i Turske. Kako provodimo više od 90% vremena unutra, nedostak dnevne svetlosti i svežeg vazduha se odražava na zdravlje i raspoloženje. Zbog toga radimo na tome da u kuće i zgrade unesemo više dnevne svetlosti i vazduha. Dnevno svetlo utiče na našu koncentraciju, produktivnost, zdravlje i bioritam. Bez njega jednostavno – ne možemo.

Nagrade

• Glavna nagrada
• Porodične kuće –  Renoviranja
• Višestambene kuće – Renoviranja
• Javne zgrade – Renoviranja
• Porodične kuće –  Novogradnja
• Višestambene kuće – Novogradnja
• Javne zgrade – Novogradnja

Kako se prijaviti

Za prijavu radova potrebni detalji su: osnove, fasada, preseci, kao i kratak tekst sa opisom ideje. Dodatni detalji, 3D vizualizacija, fotografije i informacije su dobrodošli. Vizualizovani projekti imaju prednost u ocenjivanju. Mogu učestvovati i radovi iz 2019. i 2020. godine pod uslovom da se nisu prijavljivali prethodnih godina. Takođe, projekti mogu biti završeni u prethodne dve godine, ili u izgradnji.

Za više informacija posetite https://bll.velux.com/en/.

U novosadskom kvartu predviđa se izgradnja prostornih repera do 20 spratova, biciklističkih staza, pasarela, bazena ali i pretvaranje postojećih parkinga u podzemne garaže.  

Kako to obično biva početkom svake godine i ovaj put se na javnom uvidu našlo jedno novosadsko naselje. Reč je o Novom naselju, delu Novog Sada koje slovi za pojam moderne i humane urbanizacije grada poslednjih decenija. Međutim, koji su to ključni detalji u predstavljenom planu kojima lokalni urbanisti planiraju da osavremene ovu gradsku četvrt?

Čini se da najsnažniji utisak ostavlja plan izgradnje na slobodnim površinama Novog naselja. U skladu sa tim, najveće neizgrađeno područje koje se oslanja na Bulevar Evrope, podeljeno je na tri bloka. Ovaj budući opštegradski centar na planiranih preko 200.000 kvadrata treba da predstavlja svojevrsnu tačku okupljanja, koja nedostaje ovom delu Novog Sada. Stoga, namena objekata može da bude vrlo raznolika, od muzeja, sportskih objekata, hotela, pozorišta, bioskopa, pa sve do stambeno-poslovnih kompleksa, u kojima stanovanje ne zauzima više od 30% izgrađene površine.

Na sva tri bloka moguće je izgraditi prostorne repere od 20 spratova, ali je obavezna realizacija kroz urbanističke projekte.

Na sva tri bloka moguće je izgraditi prostorne repere od 20 spratova, ali upravo zbog važne socijalne uloge ovog lokaliteta u budućnosti, obavezna je realizacija kroz urbanističke projekte.

Interesantna je ideja urbanista koja podrazumeva očuvanje pruge na opisanom potezu u funkciji istorijskog nasleđa i kao takva mora biti adekvatno inkorporirana u urbane blokove Novog naselja.

Proširenje stambenih zona

Proširenje stambenih zona biće omogućeno na području Satelita, u već formiranim nizovima stambenih zgrada, na mestu garaža u ulici Stevana Momčilovića i prizemnog poslovnog objekta uz Satelitsku pijacu. Takođe, uz novoizgrađeni produžetak ulice Bate Brkića biće moguće formiranje poluotvorenih stambeno-poslovnih blokova.

Da bi se prevenirala sve obimnija saobraćajna opterećenja, ovim planom predviđene su značajne izmene. U vezi sa tim, u okviru Somborske rampe, u budućem produžetku Bulevara vojvode Stepe, planirana je kružna raskrsnica. Transformaciju bi trebala da doživi i raskrsnica na Bulevaru Evrope i ulici Radomira Raše Radujkova, pri čemu ona dobija izdvojene trake za desna skretanja i poprima profil već postojećih raskrsnica Novog naselja.

Povećanje mreže biciklističkih staza

Jedno od najvećih iznenađenja je povećanje mreže biciklističkih staza, te je u planu ucrtana nova staza celom dužinom severne strane Bulevara vojvode Stepe. Da bi široki stambeni blokovi biciklistima bili lakše dostupni, predviđena je realizacija nove staze koja se proteže dužinom čitavog naselja, između Bulevara Jovana Dučića i Bulevara vojvode Stepe.

Na crtežu se uočava kao crvena linija koja na svojoj trasi krivuda i zalazi među izgrađene objekte, počev od takozvanog Šarengrada, pa sve do Bulevara Evrope gde prolazi kroz budući trg. Na taj način biće povezano šest predškolskih i školskih ustanova.

Na Bulevaru Evrope će biti formirana pešačko-biciklistička pasarela za povećanje bezbednosti.

Radi povećane bezbednosti i lakše komunikacije stanovnika Detelinare i Novog naselja, na Bulevaru Evrope će biti formirana pešačko-biciklistička pasarela, čija realizacija je uslovljena izradom urbanističko-arhitektonskog konkursa. Iz ulice Veselina Maslaše, ispod sadašnje zelene površine, planirani su ulazi u dve podzemne garaže kapaciteta 160 i 350 parking mesta po etaži. S druge strane, nadzemno se ostavlja prostor za postavljanje tramvajskih šina, ukoliko se ovaj vid prevoza bude ponovo uvodio u Novi Sad.

Posebna pažnja posvećena je sportskim sadržajima, te će duž Bulevara Jovana Dučića biti formiran rekreativni klaster. Na uglu sa ulicom Bate Brkića planirana je izgradnja zatvorenog bazena olimpijskih dimenzija. Predviđena spratnost objekta kreće se do prizemlja i dva sprata, pri ćemu su u prizemlju obavezni komercijalni sadržaji. U dubini parcele je moguće sprovesti izgradnju manjih bazena na otvorenom prostoru.

Nove tribine

I fudbalski klub će pretrpeti pojedine izmene. Na severnoj strani stadiona planirana je izgradnja tribine sa poslovnim prostorijama kluba Mladost. Zasebna sportska hala predviđena je na uglu Bulevara Jovana Dučića i Bulevara kneza Miloša, sa izgradnjom tribine i podtribinskog prostora namenjenog ugostiteljstvu ili trgovini. Samo se za teniske terene trenutno ne planiraju izmene.

Na uglu Kneza Miloša i Bulevara Jovana Dučića, na mestu postojećeg parkinga predviđena je garaža sa parkiranjem na krovu.

Na uglu Kneza Miloša i Bulevara Jovana Dučića, na mestu postojećeg parkinga predviđena je garaža Su+P+ parkiranje na krovu. Pitanje je koliko će ovaj objekat narušiti kvalitet stanovanja objekata u neposrednoj blizini i da li je ona zaista potrebna umesto postojećeg parkinga s bujnim zelenilom i višegodišnjim drvećem.

Nova škola i kulturna stanica

Kada je reč o obrazovnim ustanovama, planirano je povećanje kapaciteta predškolskih objekata nadgradnjom postojećih. U bloku omeđenom ulicama Stojana Novakovića, Milana Ješića Ibre i Đorđa Nikšića Johana predviđena je izgradnja nove osnovne škole. Nedaleko od ovog bloka, takođe u ulici Stanoja Novakovića, u planu je srednja škola površine oko 20.000 kvadrata, za čiju realizaciju je obavezna izrada urbanističkog projekta.

Prostor za kulturnu stanicu namenjen je na uglu ulice Bate Brkića i Seljačkih buna. U planu se navodi da je spratnost objekta od P+2 do P+4, ukupne površine do 2.800 kvadrata.

Buđenje Naselja?

Čini se da spomenuti sadržaji snaže poziciju Novog naselje kao značajnog urbanog dela Novog Sada. Budući opštegradski centri sa kulturnim sadržajima i saobraćajnim rešenjima, lišiće ovaj deo grada epiteta gradske spavaonice.

Kad ste već ovde…

• U Novom Sadu gradi se najveći broj stanova u jednoj građevinskoj sezoni

Konkurs za građevinskog inženjera ili arhitektu otvoren je do 31.1.2021. godine. 

S ciljem osnaživanja tima Wienerberger traži motivisanu, komunikativnu i vedru osobu, otvorenu za timski rad i usvajanje novih znanja i veština u dinamičnom radnom okruženju, na radnom mestu savetnika za primenu proizvoda.

Vaše odgovornosti:

• Učestvuje u izradi predloga uputstva za primenu kompletnog asortimana proizvoda.
• Vodi brigu o pravilnom načinu korišćenja u praksi kompletnog asortimana proizvoda.
• Pruža sve savetodavne usluge iz domena svojih radnih zadataka u primeni proizvoda firme prevashodno izvođačima radova na pokrivanju objekata.
• Na zahtev zainteresovanih izrađuje tehničku dokumentaciju ili razrađuje postojeću do nivoa detalja vezanih za izradu krovne i zidne konstrukcije i krovopokrivačke i zidarske radove crepom, blokom i ciglom.
• Na zahtev zainteresovanih utvrđuje tačne količine po vrstama crepova, blokova i cigli na osnovu dobijenih podataka bilo iz projekata, bilo putem neposrednog uviđaja na licu mesta.
• Na zahtev zainteresovanih učestvuje u izradi projekata krovova i zida u cilju primene proizvodnog asortimana i iste usaglašava sa projektima.
• Pruža sve savetodavne usluge pravnim i fizičkim licima, koja se bave prometom asortimana proizvoda firme.
• Prati zahteve tržišta u pogledu proizvoda od grube keramike i o njima izveštava nadležne službe firme.
• Učestvuje u propagiranju i uvođenju novih proizvoda firme na tržište.
• Učestvuje na sajmovima u svojstvu savetodavnog lica za pravilnu primenu proizvodnog asortimana.
• Vodi datoteku po datim proračunima krovova i zida.
• Vodi evidenciju o izvođačima.
• Vodi evidenciju foto dokumentacije o objektima gde je vršen proračun krovova i zidova.
• Prati tehničke propise vezano za struku.
• Učestvuje u određivanju TUNING asortimana.
• Učestvuje u izradi prospekta za nove proizvode.
• Prati proizvodni program konkurencije.
• Održava kontakte sa inženjerskim udruženjima, projektantima, izvođačkim firmama i zavodima za zaštitu spomenika kulture.
• Prati i primenjuje po mogućnostima nove informacije o toplotnoj efikasnosti krovova.
• Prati informacije o budućim investicijama, gde možemo biti potencijalni dobavljači.
• Po nalogu pretpostavljenog obavlja i druge poslove i zadatke.

Vaše kompetencije:

• potrebna vrsta stručne spreme: GRAĐEVINSKI INŽENJER, ARHITEKTA
• potreban stepen stručne spreme: VII
• radno iskustvo: 1 godina
• znanje engleskog jezika
• rad na računaru (MS Office, ArchiCad, AutoCad i slično)
• vozačka dozvola B kategorije
• rad na siguran način (računar) – pregled vida

Šta nudimo:

• Mogućnost daljeg ličnog i profesionalnog razvoja u pozitivnom i dinamičnom međunarodnom okruženju

Rok:

Rok za slanje prijava je 31.01.2021. godine. biće kontaktirani samo kandidati koji uđu u uži izbor.

Prijavite se OVDE.

O Wienerbergeru

Wienerberger je najveći svetski proizvođač opeke i vodeći evropski proizvođač pokrovnih sistema sa 214 proizvodnih pogona u 30 zemalja. Uz navedeno, držimo vodeću poziciju u proizvodnji proizvoda za spoljašnje popločavanje u zemljama srednje i istočne Evrope kao i proizvodnji cevnih sistema u Evropi.

Vaš konkurs za posao na portalu Gradnja?

Ako želite da vaš oglas za posao stigne do najvećeg broja pravih kandidata, portal Gradnja.rs je pravo mesto za vas. Sa 330.000 poseta mesečno, od kojih su većina arhitekte i građevinski inženjeri, naš sajt je idealna platforma za vaše oglašavanje.

Pored objave PR članka na sajtu, vaš oglas objavljujemo i na Gradnja profilima na društvenim mrežama Facebook (33.000+), Instagram (16.000+), LinkedIn (3.000+), kao i na Gradnja Newsletter koji svakog petka stiže na preko 3.700 e-mail adresa.

Želite da saznate više? Pišite nam na kontakt@gradnja.rs.

Sve raspisane konkurse za poslove pogledajte ovde.

Potraga za idealnim urbanističkim rešenjima gradova u kojima živimo i dalje traje…

U poslednje vreme, na zamahu je dobio fenomen „ušorenih zgrada“, odnosno, blokova građenih na mestu nekada ušorenih ulica koje su se sastojale isključivo od niskih kuća. Ono što se desilo na Dorćolu u Beogradu i u većini novosadskih naselja (Grbavica, Podbara, Nova Detelinara…), neki posmatraju kao izrazito negativnu pojavu koja izaziva urbanistički kolaps (preopterećenost vodovodne, strujne i kanalizacione mreže, nedostatak parking mesta…) i za to krive investitore gladne novca i urbaniste koji su im to dozvolili. Drugi, pak, primećuju povratak „gradskog mentaliteta“ u gradove, koji je bio izgubljen i deformisan tokom socijalističke izgradnje stambenih naselja, slobodnostojećih zgrada i blokova.

Da sve bude zanimljivije, ovakva naselja su bila izrazito popularna i u Francuskoj i Britaniji, a psihološki efekti na stanovništvo su uglavnom – negativni, navode brojne studije. Kriminal, geto-mentalitet, i osećaj otuđenosti obeležili su 75 godina urbanističkog eksperimenta zvanog „stambena naselja“, koji i danas mnogi koji žive u njima, smatraju superiornim. Ali, pogledajmo u detalj kako se koncept razvijao i gde je doveo.

Šta nas uče Mućke i Depeche Mode

Britanija, iako ne socijalistička, prva je izmislila koncept „New Towns“ ili Novih gradova“ – naravno, ako ne računamo na Staljinov SSSR. Naime, posle Drugog svetskog rata veliki delovi Londona bili su srušeni i trebalo je brzo napraviti što veći broj stambenih jedinica u okruženju Londona. Kako je tada urbanizam bio naklonjen slobodnostojećim zgradama i blokovima, gradovi kao Bazildon ili Milton Kinz su dominantno ličili na socijalističke gradove.

Razlika je bila poraznija što je naselje bilo bliže Londonu – te je Pekam bio mesto beznađa mnogo više od Bazildona.

Međutim, primećeno je da se, kao u famoznoj seriji „Mućke“, počeo formirati mentalitet geta, sitnog kriminala, šverca i globalne otuđenosti od centara većih gradova – razlika je bila poraznija što je naselje bilo bliže Londonu – te je Pekam bio mesto beznađa mnogo više od Bazildona.

Pa opet, otuđenost se dobro primetila u muzici benda Depeche Mode koji je poreklom iz Bazildona, što se pripisuje naseljima u kojima su živeli – za razliku od tradicionalnog rok-pristupa stanovnika ušorenih naselja, slobodnostojeće zgrade su najviše uticale na elektronsku muziku i, kasnije, hip-hop. Osećaj da ste sami, daleko od svih, a međusobno povezani u blokovima, obično je imao kao rezultat bande, manje ili više opasne, i lokalpatriotski osećaj.

Gradovi-vrtovi

Ali, to nije bilo prvi put da se spominju „New Towns“ u Britaniji – u prethodnom periodu su, naročito od 1898. nadalje, „novi, veštački gradovi“ bili zamišljani kao „gradovi-vrtovi“, a primeri za to su Lečvort (Letchworth, 1903 – 1912.), koji je i danas sasvim idiličan, a gde je 1909. izgrađen i tada senzacionalni prvi kružni tok u Britaniji, zatim predgrađe Brentam (Brentham) u Londonu (1901.-1915.) ili Velin (Welwyn), blizu Londona.

Ideja „gradova-vrtova“ bila je da se mir i zelenilo spoje sa „ušorenom novogradnjom“, u kome bi loša infrastruktura starih velikih gradova bila zamenjena „čudesima“ 20. veka kao što su voda, struja i kanalizacija. Međutim, gradnju ovakvih gradova prekinuo je Prvi Svetski rat, a posle globalnog razočarenja civilizacijom nastale su i druge ideje u urbanizmu.

Potraži me u predgrađu

A to su upravo ideje slobodnostojećih zgrada, koje su počele da se pojavljuju posle Prvog Svetskog rata, u bauhausu i moderni, a dobile su na zamahu upravo posle još jednog istorijskog šoka – Drugog Svetskog rata. Tada nastaju „stambena naselja“ ili „blok naselja“, koja osim u socijalističkim zemljama, postaju neobično popularna u Francuskoj.

Iako i ovde u prvi mah žitelji osećaju da je život u „banlieue“-ima predstavlja napredak u odnosu na prethodno stanovanje, a sama oba reč znači „naselje u predgrađu“, vremenom se primećuje da su zbog udaljenosti od grada, loših veza i posebnog duha izolovanosti, lokalci skloniji da se osećaju otuđeno od grada i drugih naselja, a povezani međusobno.

Tokom perioda posle dobijanja nezavisnosti zemalja Magreba i Afrike, u čisto belačka predgrađa, useljavaju se Afrikanci, koji se osećaju dvostruko otuđeno – i od centra i od dominantne kulture. Tissot u knjizi „Francuska predgrađa“, 2007. istražuje ovu temu – kako su blokovi slobodnostojećih zgrada u predgrađima postali sinonim za „tužno urbano okruženje, devijantnu omladinu, segregirane manjine, drogu, band, zapaljena kola i mlade ljude u bejzbol kapama i trenerkama.

Od Vardara pa do Triglava

Posle Drugog Svetskog rata ovaj sistem gradnje dominira urbanim pejzažem. Ne samo da se na neurbanizovanim površinama grade ovakva naselja, već se i delovi starih naselja ruše da bi se napravila nova naselja. Svaki veliki grad je doživeo da vidi jedno veliko naselje u svom okviru, a najupečatljiviji su primeri Novi Beograd, Novi Zagreb, Karpoš 1-4 u Skoplju, Liman 1-4 u Novom Sadu itd. Obično ljudi, koji su danas već odrasli, sa nostalgijom gledaju na prošla vremena „kada je bilo prostora za igru između zgrada i zelenila“. Za današnje generacije često su ovakva naselja povezana sa istim osećajima koje srećemo u „banlieue“-ima. Ključni problem je ovde ne sam tip gradnje, već nestanak celog jednog sistema (socijalizma) koji je činio takve blokove bezbednima i ugodnima.

Ljudi sa nostalgijom gledaju na prošla vremena „kada je bilo prostora za igru između zgrada i zelenila“.

Međutim, čudne odluke prilikom gradnje blokova na Novom Beogradu kada su prvo građeni oni dalji blokovi, a posle su „popunjavane rupe“ između novih blokova i onih starih, učinile su da su se žitelji izgrađenih blokova osećali kao „na ostrvu“, budući da su bili izolovani livadama od ostatka grada, i to je imalo popriličan psihološki efekat na njih. Da dodamo da je Novi Beograd inicijalno zamišljen kao grad sa centrom, tri trga i pešačkom zonom, ali se na kraju pretvorio u „spavaonicu“, što se desilo sa većinom „blokovskih predgrađa“, dodatno pojačavajući osećaj perifernosti.

Mentalitet blokova

Tokom 90-ih u Istočnoj Evropi dolazi do tranzicije i osiromašenja, i formira se „mentalitet blokova“ već poznat Britancima i Francuzima, a nepoznat Poljacima, Rusima ili Srbima. Današnji povratak „ušorenosti“ odnosno onome što Englezi zovu „terraced houses“, a Francuzi „maison de ville“ pogonjen je sa dva motiva. Prvi je finansijski – što više iskoristiti prazan prostor, ne ostavljati neiskorišćen prostor između zgrada, a drugi je da se razbije taj već odavno među sociolozima primećeni „duh blokova“ koji je dovodio do povelikih problema vlasti i na Zapadu i u Jugoslaviji. Prvi je ono na šta se žale oni koji ističu prednosti socijalističkog urbanizma, a drugi je ono na šta se žale stanari već postojećih blokova, sociolozi i… policija.

Posle Drugog Svetskog rata se tražilo da postoji zelenilo i infrastruktura, da se forsira kolektivni, socijalistički duh, nije se jurilo za kvadratima. Tada su žitelji mislili da je to veliki napredak. Danas se juri za svakim kvadratom, da se „monetizuje“ svaki plac, a drveću, travnjacima i igralištima ostavlja se minimalno prostora.

Lojalnost kraju

Ali, sa druge strane, čini se da je povratak gradnji koja emulira gradnju iz vremena 19. i ranog 20. veka, uklanja osećaj „blokovske izolovanosti“, pa je gotovo nemoguće da se stanari jednog bulevara na recimo, Novoj Detelinari u Novom Sadu, koji je dugačak par kilometara povežu na isti način kao stanari blokova na Novom Beogradu ili Limanima. Danas se blokovi koriste ili kao kulise za spotove koji govore o otuđenju ili hip-hop himne, koje govore o „lojalosti kraju“, a retko kao mesto radničke idile, kao na razglednicama iz 1972. Čak su i u Milton Kinsu odustali od blokova. Sve nove kuće koje se grade, grade se na „stari engleski način“ engleskih predgrađa.

Izgleda da „što se dobije na mostu, obavezno gubi na ćupriji“ i da se nalazimo na urbanističkoj „klackalici“. A potraga za idealnim urbanističkim rešenjima i dalje traje.

Kad ste već ovde…

• Novi Beograd: simbol socijalizma, simbol kapitalizma

Oblik kuće osmišljen je tako da minimalizuje površinu betonskih temelja, kao i da kući pruži pogled na grad preko fjordova.

Projektni biro Rever & Drage Architects osmislio je četvorospratnu vikendicu zvanu Zieglers Nest, koja je izgrađena od drvene konstrukcije, a obmotana je, kako spolja tako i u enterijeru, drvenim oblogama koje su međusobno spojene na način sličan kako kod tradicionalnih brvnara na zapadu Norveške gde je i smešten ovaj objekat.

„Klijenti su želeli da objekat ima moderne karakteristike poput velikih prozora i krovne terase, ali da se istovremeno primeni tradicionalna konstrukcija brvnare, koja koristi prirodne materijale koji omogućavaju zgradi da diše.“, rekao je za Dezeen Tom Auger, suosnivač Rever & Drage Architects.

Zbog smanjenja uticaja na prirodnu sredinu i kako bi se ograničila upotreba betona za temelje, zgrada je dizajnirana kao visoka i tanka.

Oblik visoke zgrade u gradiće Molde dizajniran je tako da minimalizuje površinu betonskih temelja, kao i da kući pruži pogled na grad preko fjordova.

„Zbog smanjenja uticaja na prirodnu sredinu i kako bi se ograničila upotreba betona za temelje, zgrada je dizajnirana kao visoka i tanka.“, istakao je Tom Auger.

Zastakljena bašta

Pozicija objekta je takva da se unutrašnjost štiti od pogleda komšija, ali i uticaja zapadnih vetrova, a istovremeno je organizova osunčana zastakljena bašta na jugu.

Arhitekte su osmisli vikendicu kao sintezu dva izdužena drvena bloka koji imaju velike prozore, s vertikalno pozicioniranom drvenom oblogom na frontovima, dok su na bočnim stranama obloge postavljene u horizontalnom sklopu.

Drvene obloge preovlađuju u enterijeru, baš kao i u eksterijeru, i stvaraju utisak ušuškanog doma.

Enterijer je baš onakav kakav priliči vikendici u hladnoj Norveškoj – topao. Drvene obloge preovlađuju u enterijeru i stvaraju utisak ušuškanog doma.

Dupla visina

Iznad nivoa suterena, na prvom spratu su smeštene dve dečije spavaće sobe sa pripadajućim kupatilom, koje takođe imaju pogled na fjord.

Centralni nivo, u funkciji dnevne zone, nalazi se na sledećoj etaži i ima duplu visinu, a pored dnevnog boravka ovde su i kuhinja sa trpezarijom i biblioteka.

Dok se biblioteka pogledom otvara ka padini, kuhinja je sa druge strane povezana sa zastakljenom baštom.

Strme stepenice

Strme stepenice, smeštene između biblioteke i kuhinje vode na poslednji sprat na kom se nalazi master spavaća soba, kao i krovni vrt.

Prostorije najsklonije prljanju su na dnu, dok su najčistije na vrhu.

„Prostorije u kući su organizovane u skladu sa uspostavljanjem pogleda i prirode osvetljenosti, ali istovremeno i po njihovoj čistoći ili prljavosti. Prostorije najsklonije prljanju su na dnu, dok su najčistije na vrhu.“, dodao je Tom Auger.

Imajući ovo u vidu, kao i prostranstvo vikendice, stanari pronalaze svoje mesto u objektu u skladu sa svojom starosnom dobi, raspoloženjem, kao i trenutnim godišnjim periodom.

Grafički prilozi

Osnova suterena

Osnova prizemlja

Osnova drugog sprata

Osnova poslednjeg sprata

Kad ste već ovde…

• Drvene kućice: Praktično rešenje za dvorišta, bašte i vinograde

Za svega par minuta uz pomoć aplikacije Canvas možete skenirati sobu i dobiti 3D model koji je moguće eksportovati u Revit ili SketchUp.

Zahvaljujući novom iPhone 12 Pro telefonu i njegovim LiDar senzorima, uz pomoć aplikacije za skeniranje prostora Canvas, moguće je da na lak i brz način pretvorite prostore u trodimenzionalne modele sa kojima možete da baratate na različite načine.

Canvas vam omogućava da na telefonu menjate boju prostorije, merite dimenzije i da šerujete model sa drugim ljudima. Napredne opcije Canvasa omogućavaju da pretvorite 3D model u CAD fajl koji potom možete iskoristiti u Revitu, SketchUpu ili drugim kompatibilnim programima, piše Cnet.

Pogledajte kako to izgleda:

Skenirajte sobu pomoću iPhone 12 Pro telefona i dobićete gotov 3D model koji možete eksportovati u CAD.

Canvas, kreiran od strane kompanije Occipital, prvobitno je razvijen za iPad Pro, međutim najnovija verzija aplikacija postala je preglednija, a zahvaljujući novim iPhone 12 telefonima, i daleko preciznija u skeniranju.

Od kada su iPhone uređaji opremljeni LiDar senzorima debitovali, pojavilo se puno aplikacija koje nude 3D skeniranje prostora i predmeta, kao i realizaciju proširene realnosti (augmented reality) koja može spojiti mapirane prostora s virtuelnim objektima. Ipak, skeniranje s Canvas aplikacijom na iPhone 12 Pro izgleda daleko bolje i preciznije u odnosu na konkurenciju.

Skeniranjem prostorije u Canvasu prikaz se može pretvoriti u CAD model, za šta je potrebno oko 48 sati. Iz Occipital kažu da trenutno rade na bržem pretvaranju skeniranog prostor u 3D model, kao i na mogućnosti dodavanja podataka, poput prepoznavanja vrata, prozora i drugih elemenata u prostoru.

Problem standardizacije

Kako se 3D skeniranje sve više bude koristilo na iPhoneu i iPadu, javiće se potreba za univerzalnim formatom kako bi se fajlovi mogli deliti i editovati. Dok iOS koristi USDZ fajl za formatiranje 3D datoteke, Occipital ima svoj format za skeniranje koji se može pretvoriti u .rvt, .dwg, ifc, .skp i .plan formate. Pretpostavlja se da će u jednom trenutku format za 3D skeniranje morati da postane standardizovan baš kao što je i PDF format.

Podržani telefoni

Aplikacija za skeniranje prostora Canvas najefikasnija je novom iPhone 12 Pro telefonu i njegovim LiDar senzorima, ali je skeniranje moguće izvršiti i na drugim modelima telefona počev od iPhone 8, ali uz smanjenu preciznost.

Korišćenjem aplikacije Canvas na iPhone 12 Pro može se postići skeniranje uz veću preciznost i više detalja za razliku od merenja koja su omogućena drugim metodama na telefonima i tabletima koji nisu opremljeni LiDar-om.

Kad ste već ovde…

• Postanite urbanista makar na jedan dan uz ovu besplatnu aplikaciju

Motiv za oblikovanje arhitekture bio je najjednostavniji tradicionalni oblik kuće, kao simbol porodice, zajedništva i bliskosti.

Vlasnik velikog porodičnog biznis, imao je želju za formiranjem prostora u kojima se istovremeno i živi i radi. Tu želju ispunio je arhitektonski studio Proambo iz Beograda, koji potpisuje projekat kondominijuma u Beški od 697 m2, u kojem su sve porodice organizovane oko istog porodičnog biznisa.

“Motiv je bio najjednostavniji tradicionalni oblik kuće, kao simbol porodice, zajedništva i bliskosti.” – kaže za naš portal arhitekta Dejan Matejić iz Proamba. Time su želeli da potkrepe koncept višeporodičnog stanovanja u okviru jedne familije, jer je ovaj model stanovanja na našim prostorima prisutan još od davnina. Takođe, želja je bila da se formom objekat uklopi u okolinu, ali da se istovremeno pruži inovativni dizajn, koji bi upravo zbog jednostavnosti forme došao do izražaja.

Motiv je bio najjednostavniji tradicionalni oblik kuće, kao simbol porodice, zajedništva i bliskosti.

Objekat prati linije parcele i pravougaonog je oblika. Ulična fasada je na regulaciji, u ravni sa ogradom, čime se prati tradicija vojvođanske gradnje, dok zadnje dvorište istovremeno pruža mir i privatnost. U prizemlju je smeštena porodična radionica, na spratu se nalaze dve stambene jedinice, a u potkrovlju dve stambene jedinice sa baštom. Krovna bašta orijentisana je ka Dunavu i selu Beška i ona je jedna od najintesatnijih detalja u projektu.

“Ova mala zelena oaza, sa svojim prelepim pogledom na okolni pejzaž, pre svega služi za relaksaciju i okupljanje članova porodice. Zatim, može služiti za pijem poslovnih partnera, pregovore u prirodnom ambijentu, kao i proslave. Namena je multifunkcionalna, a cilj je maksimalna ugodnost i uživanje.” – kaže Dejan Matejić.

Akcenat na zelenilu

Konstrukcija objekta od armiranog betona i čelika, dobiće fasadu od pretežno prirodnih materijala. Dominira zidna opeka u kombinaciji sa akrilnim dekorativnim malterom. Poseban utisak pružaju vertikalni profili od termotretiranog drveta, koji na frontalnoj fasadi imaju ulogu pomerljivih žaluzina, dok na ostalim fasadama predstavljaju fiksni element estetike. Kolorit objekta je topao, u zemljanim tonovima, sa akcentom na zelenilu.

Vertikalni profili od termotretiranog drveta na frontalnoj fasadi imaju ulogu pomerljivih žaluzina.

Zelenilo je organizovano u vidu horizontalnih žardinjera. Postavljeno je ispod prozora i naglašeno je posebnim projektom rasvete.

Zadatak je bio i da se kreiraju zajedničke zelene površine za odmor i druženje koje bi u velikoj meri oplemenile ovakav način života.

Izazovi

“Karakterističan način življenja i aktivnosti koje je trebalo organizovati i uklopiti bili su poseban izazov ali i zadovoljstvo pri projektovanju.” – zaključuje Dejan Matejić za naš portal i dodaje da se početak izgradnje očekuje na proleće 2021. godine.

Faktografija:

• naziv objekta: Stambeni objekat u Beški
• mesto: Beška
• autori projekta: Arhitektonski studio Proambo
• godina projektovanja: 2020.
• godina izgradnje: 2021.
• površina: 697 m2
• spratnost: PR+1+PK

Kad ste već ovde…

• Mala zgrada u Ljubljani s velikim zadatkom

Za razliku od statičnih, geometrijski oblikovanih formi u komšiluku, ovaj neboder na Menhetnu inspirisan je biološkim konceptima anatomije.

Ne, nije u pitanju Zaha Hadid već turski arhitekta! Arhitektonski studio Hayri Atat iz Istanbula predstavio je idejni projekat kule zvane Sarcostyle Tower, koja se gabaritom i proporcijama uklapa u svoje planirano susedstvo, ali ipak značajno razlikuje od konteksta okruženja.

Arhitekte su objekat osmislile kao amorfnu strukturu koja izgleda kao da se upliće sama u sebe i donosi panorami Njujorka jednu potpuno novu dimenziju.

Ovakva amorfna forma učinila je da objekat ima čitav niz šupljina i pomalo sablasnu transparentnost.

Za razliku od statičnih, geometrijski oblikovanih formi, ovaj neboder inspirisan je biološkim konceptima anatomije i ćelija, što zgradi, u gustom gradskom pejzažu Menhetna, daje organsku formu, piše Designboom.

Ovakva amorfna forma učinila je da objekat ima čitav niz šupljina i pomalo sablasnu transparentnost zahvaljujući kojoj se objekat različito interpretira u zavisnosti odakle se posmatra. Iz svakog ugla Sarcostyle Tower izgleda drugačije.

Promenljive perspektive

Amorfni objekat Sarcostyle Tower daje prostoru dinamiku, jer iako miruje, konstantno pruža promenljive perspektive ne samo sopstvenog oblika već i celokupne panorame.

Posebnu pažnja posvećena je noćnom izgledu objekta kada se svetlo preliva preko fasade dajući joj dodatno dozu mistike – kao da je plod mašte Ridlija Skota.

Projekat se za sada nalazi samo u stadijumu koncepta, a da li će postati deo gradske siluete ostaje nam da vidimo u budućnosti.

Projekat turskog arhitektonskog studija Hayri Atat je za sada nalazi samo u stadijumu koncepta, a da li će postati deo gradske siluete ostaje nam da vidimo u budućnosti.

Kad ste već ovde…

• Njujork proširuje projekat koji je bio uzor za Linijski park

Projektni biro Folic Architects iz Beograda raspisuje konkurs za prijem novih kolega, i to za dva diplomirana/master inženjera arhitekture i arhitektonskog tehničara.

Rad u firmi pretežno obuhvata izradu tehničke dokumentacije:

–          Idejna rešenja (IDR);
–          Idejni projekti (IDP);
–          Projekti za građevinsku dozvolu (PGD);
–          Projekti za izvođenje (PZI).

Uslovi koje treba da ispunjava kandidat:

–          Završen Arhitektonski fakultet ili završena arhitektonska tehnička škola;
–          Visoko poznavanje rada na računaru u programima MS Office i AutoCAD-u, Revit – poželjno;
–          Radno iskustvo preko 5 godina.

Kontakt:

–          Radne pozicije raspisuju se za Beograd.
–          Svoj CV zainteresovani kandidati mogu poslati na mail: office@folicarchitects.com.
–          Rok za prijavu je 08.02.2021. godine.

O kompaniji:

FOLIC ARCHITECTS DOO je studio formiran 2008. godine kao nastavak dve arhitektonske porodične prakse sa preko 30 godina radnog iskustva na više od 200 projekata. Firma posluje na lokalnom i na globalnom nivou iz studija u Beogradu, Srbija. Trenutno predstavlja jednu od vodećih praksi u zemlji i uključuje licencirane arhitekte, urbaniste, dizajnere i tehničare koji u timu sa spoljnim saradnicima ostalih inženjerskih struka rade na projektima u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Rusiji.

Poslednjih godina studio se najviše orijentisao na projektovanje velikih stambeno poslovnih i komercijalnih kompleksa u Beogradu, koji pojedinačno prelaze BRGP od 50.000m2, a pojedini objekti su kompletno realizovani ili su u fazi realizacije. Među njima su objekti poput Kapija Vračara, Cara Uroša, Green Hill Dedinje, Sredačka i mnogi drugi.

Vaš konkurs za posao na portalu Gradnja?

Ako želite da vaš oglas za posao stigne do najvećeg broja pravih kandidata, portal Gradnja.rs je pravo mesto za vas. Sa 330.000 poseta mesečno, od kojih su većina arhitekte i građevinski inžinjeri, naš sajt je idealna platforma za vaše oglašavanje.

Pored objave PR članka na sajtu, vaš oglas objavljujemo i na Gradnja profilima na društvenim mrežama Facebook (33.000+), Instagram (16.000+), LinkedIn (3.000+), kao i na Gradnja Newsletter koji svakog petka stiže na preko 3.800 e-mail adresa.

Želite da saznate više? Pišite nam na kontakt@gradnja.rs.

Sve raspisane konkurse za poslove pogledajte ovde.

Saznajte odakle ideja za postament, zašto Nemanja drži mač i Hilandarsku povelju, šta je bio uzor za figuru Velikog Župana i zbog čega tolika visina spomenika na Savskom Trgu.

Iako je svečano otvaranje Savskog Trga i spomenika Stefanu Nemanji zakazano za danas, u sredu 27. januara, užarene polemike o njegovim dimenzijama, formi i koncepciji, ne prestaju već nekoliko meseci. Šira i stručna javnost su podeljene, a cela priča odavno se iz polja vizuelnih umetnosti i prostornog oblikovanja, pomerila u polje dnevne politike. Da li je moguće trezveno i nepristrasno analizirati ovo ostvarenje, sa stručnim argumentima? Možemo da pokušamo, ali na kraju krajeva, svako ponaosob ima svoj lični stav da li mu se dopada ili ne dopada tek promovisani spomenik.

Koncept i stilske karakteristike

Kao što je bilo reči u jednom od prethodnih tekstova, koji se bavio tematikom spomenika Knezu Mihajlu, odabir rešenja često nije zavisio samo od ukusa struke, već od volje vlasti kao naručilaca, ali i spoljno-političkih okolnosti koje su delovale u tadašnjoj Kneževini, kasnije Kraljevini Srbiji.

I tada smo imali veoma slična rešenja naših autora, ali inostranih, gde je takođe jedan ruski vajar dao predlog, koji je veoma kompleksan za onovremene uslove naše države i društva. Predlog je odbijen, na samo zbog estetskih karakteristika već i zbog činjenice da je Kraljevina Srbija okrenula svoju političku orijentaciju ka Austrougarskoj, pa odabir ruskog arhitekte nije dolazio u obzir.

Da li je aktuelna pozitivna saradnja između Srbije i Rusije imala udela u izboru rešenja? Možemo pretpostaviti da jeste, ako se uzme u obzir i činjenica da je unutrašnjost najvećeg pravoslavnog hrama, posvećenog Svetom Savi, dekorisana takođe od strane ruskih mozaičara.

Takođe, poznato nam je da je jedan od članova žirija koji je ocenjivao pridošla rešenja, nedavno preminuli vajar Miodrag Živković, izražavao negodovanje na izbor rešenja. tj. na glasanje žirija kojim je predsedavao političar što inače nije retka pojava kada su u pitanju veliki konkursima kojima se predviđa uređenje nekog javnog gradskog prostora.

Iskorišćen je napukli vizantijski šlem ispod kojeg se pomalja vrh palice (paterice) njegovog sina i prvog arhiepiskopa Sv. Save

Ako smo već odabrali rusko rešenje, moramo napraviti i osvrt na karakteristični senzibilitet ruskih autora. Vajar Aleksandar Rukavišnjikov sledio je tradicionalnu rusku školu modelovanja monumentalnih skulptura, koja podrazumeva ne samo veće dimenzije, već i neke detalje koji su strani našoj školi vajarstva. U pitanju su karakteristični, veliki i često kompleksni postamenti, na kojima počivaju centralne figure spomenika. Oni obično imaju oblik nekog predmeta (zvona, kugle…), na kojem se nalaze reljefne predstave ili više manjih slobodnostojećih figura. Te figure čine narativ iz života istorijske ličnosti kojoj se podiže spomenik. Ovo nije karakteristično samo za ruske umetnike, ali su oni daleko više stavljali akcenat na ove elemente.

Rukavišnjikov je u tu svrhu iskoristio napukli vizantijski šlem ispod kojeg se pomalja vrh palice (paterice) njegovog sina i prvog arhiepiskopa Svetog Save. Unutrašnjost postamenta dodatno je dekorisana scenama iz života Stefana Nemanje, ali i drugih Nemanjića.

Uzor za figuru

Najveći izazov je bila sama figura Velikog Župana, za koju nije postojao direktni uzor. Naime, Stefan Nemanja je na našim freskama oslikan isključivo kao monah Simeon Mirotočivi, prikazan u poznim godinama, odeven u monašku odoru. Ktitorskih kompozicija iz vladarskog perioda nema, pa je vajar lik radio po uzoru na već ostarelog monaha Simeona, ali i po uzoru na druge Nemanjiće, u kojima je prepoznao neke zajedničke crte lica.

Odeća je takođe izvedena improvizovano, tj. umetnička sloboda po uzoru na odeću kakvu su nosili tadašnji vladari Raške. U desnoj ruci Nemanja drži mač (isprva bio zamišljen krst, kao što smo to ekskluzivno objavili pre skoro tri godine) dok u drugoj drži Hilandarsku povelju, čime se aludira na dvojnu prirodu vlasti u tadašnjoj srpskoj srednjovekovnoj državi – svetovnu i duhovnu, tj. da se vladar na vojnom i duhovnom polju izborio za samostalnost svoje države.

Odabir savremenog romantizirajućeg realizma uslovilo je i okruženje samog trga sa zgradama od kraja 19. do sredine 20. veka.

Kako sam autor Rukavišnjikov navodi, spekulacije oko izmena krsta i mača u poslednjem trenutku ili bilo kakav savremeni militantni kontekst, potpuno su pogrešni. Vajar naglašava da Nemanja već na grudima ima krst i da je odavno bilo utvrđeno da će u ruci imati mač, kako se motivi ne bi ponavljali.

Cela figura i pored umetničkih improvizacija, izvedena je realistično, sa mnoštvom detalja, kako na postamentu tako i na samoj skulpturi. Odabir savremenog romantizirajućeg realizma uslovilo je i okruženje samog trga, kojeg uokviruju isključivo objekti izgrađeni od kraja 19. do sredine 20. veka, a koji pripadaju nekom od tada zastupljenih istorističko-dekorativističkih stilova.

Problemi i kritike

Naravno da ni jedno ostvarenje u javnom prostoru ne može da prođe bez kritika, kako onih osnovnih tako i onih neosnovanih. Za početak je tu visina spomenika, koja je sa nekadašnjih 15 porasla na 23 metra. Kako gradski urbanista Marko Stojčić ističe, spomenik je uveličan iz praktičnih razloga, tj. velike prostranosti samog trga koji samim tim dozvoljava prisustvo znatno većeg spomenika.

Po rečima arhitekte Bojana Kovačevića, odnos spomenika i zgrade stare železničke stanice nisu u proporciji, tj. u odnosu na spomenik ona deluje znatno manje nego što jeste. Isti arhitekta navodi da je i postament isuviše zakomplikovan, a to je zamerka još nekih stručnjaka i da je bilo bolje da je umesto šlema Nemanja bio postavljen samo na vrh palice.

Odnos spomenika i zgrade stare železničke stanice nisu u proporciji – Bojan Kovačević.

Istoričar umetnosti prof. Dr Nenad Makujević ističe da jedna ruka sa mačem, a druga sa poveljom unose konfuziju kod posmatrača, ali i da je konfuzno što se spomenik otkriva na Svetog Savu, a ne na datum kada se obeležava Sv. Simeon Mirotočivi.

Istoričar umetnosti Aleksandra Davidov drži stav pokojnog vajara Živkovića da je ispravno bilo odustati od izrade ovakvog spomenika, da je trebalo raspisati novi konkurs i odabrati novo rešenje.

Javnost je sa kritikama po društvenim mrežama išla u elementarnu vulgarizaciju i apsolutno politizovanje, što istoričar Dejan Ristić prepoznaje kao malograđanski vid iskazivanja mišljenja. Istina, spomeniku se mogu naći zamerke, ali banalna tumačenja bez elementarnog poznavanja istorije ili umetnosti nisu dobrodošla jer ne postižu nikakav efekat.

Sud vremena

Tu je i važna činjenica da se spomenik podiže ne samo za stručnjake već za širu populaciju stanovništva, pa samo ostvarenje mora iskazivati poruku koja je jasna i upečatljiva kako bi ostavila utisak kod posmatrača. Pogotovo kada je reč o istorijskoj ličnosti, koja mora biti prikazana što realističnije. Ovo nije podilaženje ukusu naroda već ustaljena praksa svih država, koje najbolje poznaju profil svoje populacije, tj. prosečnog korisnika trga.

Pozitivnu ocenu spomeniku dao je i umetnik Miloš Šobajić, koji ističe da on sam ne bi osmislio koncept i formu spomenika kao Rukavišnjikov, jer to nije njegov stil, ali da prepoznaje kvalitete koje ovo delo poseduje.

Mislimo da je objektivan stav negde između, ali i da će vreme dati svoj sud, kao što se desilo Pobedniku, koji je isprva oštro kritikovan i proteran sa Terazija, da bi posle nekoliko decenija postao centralni simbol grada Beograda.

Kad ste već ovde…

• Odakle lavovi na zgradama i spomenicima?

Firma Zaha Hadid Architects osvojila je konkurs za vertikalni grad u zalivu Šenžena kojeg čine dve spojene kule amorfne forme.

Čuvena iračka arhitektica Zaha Hadid preminula je pre pet godina, međutim njen arhitektonski biro nastavio je da hrabro gazi njenim stopama… i prepoznatljivim krivinama.

Predloženo rešenje nove kule u Šenženu nazvane Tower C visine 400 metara svojom prostornom organizacijom i formom odgovara gradskom preseku zelene ose u pravcu sever-jug i gradske aleje pravca istok-zapad. Arhitektura objekta povezana je sa susednim parkom i trgovima, tako što se postepeno u zoni baze transformiše u terasasti pejzaž koji se blago uvija u prostor između dve kule.

Zgrada je povezana je sa parkom tako što se postepeno u zoni baze transformiše u terasasti pejzaž koji se blago uvija u prostor između dve kule.

Ovo usidreno proširenje poziva posetioce u središte zgrade u kom su smešteni kulturni i zabavni programi. Osim u osnovi objekta, kule su povezane i na većim visinama i to putem pasarela sa kojih će se pružati panoramski pogledi na grad, prenosi ArchDaily.

Kad su park i zgrada jedno

Arhitekte su želele da ujedine urbani pejzaž okruženja, te je objekat direktno povezan preko stepenastog platoa sa susednim parkom ali i mrežom metroa Šenžena, te je kao rezultat dobijen jedinstven javni prostor. Budući da su arhitektama prioritet bili pešaci, na lokaciji je predviđen znatan broj parking mesta za bicikle ali i za električna vozila.

Optimizacija gradnje i održavanja

Zahvaljujući inovativnoj alatki za 3D modelovanje, razvijenoj od strane ZHA, dobijena je optimalna arhitektonska struktura visine gotovo 400 metara, obmotana dvostruko izolovanim staklenim zavesama.

Kroz koordinisane pametne sisteme objekat će konstantno biti nadgledan, biće praćeni kako unutrašnji tako i spoljašnji uslovi, kako bi se povećala njegova efikasnost i ugodnost boravka njegovih korisnika i kako bi se vremenom što više smanjila potrošnja energije.

U projekat će biti uključeni i sistemi za prikupljanje vode i sistemi za reciklažu i fotonaponski paneli. Takođe, u objekat će biti ugrađeni niskoisparivi organski materijali, kako bi se zagađenje okruženja i unutrašnjosti svelo na minimum.

Zgrada od 400m biće poslovno čvorište u kom će na dnevnom nivou boraviti i raditi 300.000 zaposlenih.

Pretpostavlja se da će planirani objekat biti važan ekonomski centar ovog kineskog grada, kao i da će biti značajan i za Guangdong, Hong Kong i Makao. Predviđeno je da objekat funkcioniše kao globalno poslovno čvorište u kom će na dnevnom nivou boraviti i raditi 300.000 zaposlenih. Pored poslovnih prostora, Tower C će sadržati i prostore namenjene za održavanje međunarodnih konferencija, izložbi i kulturnih programa, kao stambene zone i prostore predviđene za botaniku.

Kad ste već ovde…

• Turski arhitekta menja panoramu Njujorka s amorfnom kulom?

Iako se nalazi ispod površine tla, zahvaljujući padini, iz cele kuće je omogućeno potpuno otvaranje pogleda na more, kao i priliv dovoljne količine prirodne svetlosti u unutrašnjost.

Projekat nazvan Ncaved House (Urezana kuća; prim.prev), potpisuje arhitektonska firma MOLD Architects, koja je kreirala objekat koji funkcioniše poput skloništa, zaštićenog kako od uticaja jakih vetrova, tako i od suvišnih pogleda, ali da istovremeno ukućanima obezbedi prelep pogled na okruženje grčkog primorskog mesta Agios Sostis na Zakintosu.

Poput polja na šah tabli smenjuju se ispunjeni i prazne prostori koji se uklapaju i istovremeno formiraju kuću.

Arhitekte su do oblika objekta došle tako što su na placu pod nagibom formirale pravougaonu mrežu, a potom su poput polja na šah tabli smenjivali ispunjene i prazne prostore koji se uklapaju i istovremeno formiraju kuću, pišu arhitekte za ArchDaily. Ova stroga geometrija prekinuta je rotacijom jedne bočne krajnje ose, što je omogućilo da se kreira izdašniji i otvoreniji pogled iz unutrašnjosti.

Zidovi od kamena i stakla

Kuća ukupne površine 360 kvadrata ograđena je i zaštićena unutar masivnih podužnih zidova od kamena.

Za razliku od podužnih nosećih zidova, poprečni zidovi su znatno lakši, izvedeni od stakla i mogu se otvarati celom dužinom.

Zatvorena dvorišta

Prednji deo kuće je otvoren prema istoku, u zoni gde unutrašnji prostor postepeno prelazi u otvorene uređene zone. Sa zadnje strane kuće, iako je ovaj deo znatno ukopan u teren, postoje zatvoreni dvorišta sa prozorima, kako bi se omogućio pojačani protok vazduha i svetlosti i u ovaj deo rezidencije.

Monolitni enterijer

Koliko je kuća interesantna spolja toliko je interesantna i unutra. Prožimanje otvorenih i zatvorenih prostorija uz korišćenje betona, kamena i stakla daju joj dozu elegancije.

Kuću krasi prirodna ventilacija i osvetljenje, zeleni krov kao i energetski efikasni materijali.

Ovezbeđena prirodna ventilisanost kao i osvetljenje, zajedno sa kamenim zidovima, zelenim krovom, adekvatnom izolacijom i energetski efikasnim staklima, pružaju rezidenciji Ncaved odlične bioklimatske karakteristike.

Tri nivoa

Kuća je podeljena na tri nivoa, te su u jednom spavaće sobe, u drugom dnevna zona, a treći je u funkciji gostinske kuće.

Prožimanje otvorenih i zatvorenih prostorija uz korišćenje betona, kamena i stakla daju kući dozu elegancije.

Dok prva dva nivoa funkcionišu interno, dok je gostinska kuće nezavisna.

Uokvireni pogledi

Spoljašnje usečeno stepenište povezuje sva tri nivoa i vodi od ulaza u kuću na samom vrhu, sve do podnožja. Ovaj suptilni spust, smešten neposredno uz prostor kuće, pri silasku ima prelep pogled na more, dok je pri penjanju bočnim zidovima uokviren pogled na nebo.

Igra senki

Dok su podužni zidovi koji zatvaraju ali i otvaraju prostore masivni i puni, nadstrešnice i delovi fasade su perforirani što omogućava formiranje raznovrsnih senki i dodatno utiče na dramatičnost kuće.

Pogledajte i video o kući Ncaved na Zakintosu:

Grafički prilozi

Osnova prizemlja

Osnova potkrovlja

Aksonometrijski prikaz

Podužni presek kroz objekat

Kad ste već ovde…

• Ovako izgleda ukopani muzej s najvećim zelenim krovom na svetu

Biramo za vas najbolje modele parketa, laminata i LVT-a koji će obezbediti da vam uvek bude toplo pod nogama.

Često pitanje kupaca jeste koji se tipovi podnih obloga mogu stavljati na podno grejanje, kao i kako se ono pravilno ugrađuje. Zbog toga smo u kompaniji Tarkett izabrali odgovarajuće podne obloge i saznali sve o pravilnoj postavci podnog grejanja za sve one koji žele da narednu grejnu sezonu dočekaju u toplom domu.

Parket za podno grejanje

Za razliku od masiva koji se ne preporučuje za podno grejanje, jer će se usled promena temperatura doći do pojave pukotina, višeslojni parketi su pravi odabir. Bitno je da temperatura podloge ne prelazi 25 stepeni.

Postavljanje parketa na podno grejanje se može uraditi na dva načina: lepljenjem i klik sistemom (bez lepljenja).

Postavka parketa na klik sistem

Postavljanje parketa na klik sistem (Tarkettov T-lock mechanical locking system), odnosno plivajuća instalacija parketa na podno grejanje, izvodi se po sistemu zaključavanja dasaka sa zubcima na spojevima. Za razliku od lepljenja na pod sa podnim grejanjem, ovde je obavezno ispod parketa postaviti termopropusnu podlogu. To je rupičasta podloga u debljini od 1,6mm koja dolazi u rolnama od 1,1 metar. Naziva se Tarkoflex podloga i kupuje se po kvadratnom metru. Na nju se potom postavlja parket sa T-lock sistemom. Prednost ovog načina postavke je njegova laka demontaža.

Postavka parketa s lepkom

Drugi način postavke parketa na podno grejanje jeste lepljenje. Lepak koji se koristi lepljenje parketa za podno grejanje isti je onaj kao i kada se lepi parket u slučaju da nema podnog grejanja. Stručnjaci preporučuju Tarkett lepak za lepljenje svih vrsta parketa.

Naši predlozi parketa za podno grejanje:

Izbor parketa u kompaniji Tarkett je velik. Međutim, nama su za oko zapali sledeći modeli koji će izgledati sjajno u vašem enterijeru.

• Parket Tarkett Salsa Oak Nature sa cenom od oko 32 evra/m2 je klasičan model parketa koji će uklopiti u svaki enterijer. Sastoji se od manjih dasaka povezanih u ploču dimenzija 19 x 228 cm i debljine 14 mm.
• Parket Tarkett Tango Classic Oak Bright, je višeslojni brodski pod svetlije nijanse sa većim daskama u dimenziji 16×120 cm debljine 14mm. Cena je iz tog razloga nešto skuplja, oko 62 evra/m2.
• Parket Tarkett Rumba Oak Copper BR je model višeslojnog parketa sa prijatnom toplo bakarnom nijansom. Daske parketa su takođe velike, širine 12 i dužine 120 cm dok je debljina 14mm, a cena oko 56 evra/m2.
• Paket Tarkett Tango Classic Oak, karakteriše prijatna nijansa oraha u dimenziji ploča 16 x 120 cm, debljina 14mm, a cena je oko 70 evra.

Parket Tarkett Salsa Oak Nature, Foto: Gradnja.rs

Parket Tarkett Tango Classic Oak Bright, Foto: Gradnja.rs

Parket Rumba Oak Copper BR, Foto: Gradnja.rs

Paket Tango Classic Oak. Foto: Gradnja.rs Sienna

Laminat za podno grejanje

Na podno grejanje se mogu postavljati i laminati, odnosno ploče s imitacijom drveta. Oni su ovek postavljaju na klik sistem odnosno ne lepe se na podlogu. Ispod njega se takođe treba postaviti podloga Tarkfoam 2mm penasta podloga sa dodatkom PE folije, ili Tarkoflex 3mm penasta podloga sa dodatom PE folijom, koje će dopustiti prolaz temperature kroz nju.

Naši predlozi za laminate su svetlije nijanse:

• Laminat Tarkett Dynasty debljina 12mm, cena oko 19 evra/m2
• Laminat Tarkett Estetica, debljina 9mm, cena oko 15 evra/m2

Laminat Tarkett Dynasty. Foto: Gradnja.rs

Laminat Tarkett Estetica. Foto: Gradnja.rs

LVT za podno grejanje

LVT podovi (luksuzne vinil ploče), koji se najčešće koriste u poslovnim prostorima, takođe se mogu postavljati na pod sa podnim grejanjem. LVT, kao i parket, može se postavljati lepljenjem ili na klik sistem, a način polaganja zavisi od tipa. Preporučeni lepak za LVT podove je Ceresit K188 a ako se postavlja na klik sistem, preporučuje se takođe postavka Tarkoflex podloge.

Naši predlozi za LVT:

• LVT ploča Beton Original Tarkett, modular T7, dimenzije ploče 60×60 cm. Cena oko 15 evra/m2
• LVT ploča Oak Street cold Brown koji imitira teksturu drveta u dimenziji 20×120 cm. Cena oko 15 evra/m2

LVT pod Oak Street cold Brown. Foto: Gradnja.rs

LVT ploče Tarkett Beton orginal . Foto: Gradnja.rs

Standard za kvalitetno stanovanje

Podno grejanje nije nov koncept, uspešno su ga koristili čak i Rimljani. U novije vreme, sistem je iznova otkriven od strane nordijskih zemalja, naročito zbog korišćenja prostora sa visokom vlagom, kao što su kuhinje i kupatila. Danas je podno grejanje standard za kvalitetno i komforno stanovanje pa ako želite da vam uvek bude toplo pod nogama ne tražite dalje. Više informacija o Tarkett podovima potražite ovde.

Svaka drastična promena ekonomskih i političkih odnosa u državi, skoro obavezno i uvek namerno, bila praćena i drastičnom promenom urbanizma.

Mnogo se prašine podiglo oko renoviranja Savskog trga u Beogradu, Beograda na vodi, Pupinove palate u Novom Sadu, planova za „Novi Sad na vodi“ – i iskočilo je u svemu tome jedno zanimljivo mišljenje novinara Janka Takača: „kako su Margaret Tačer i Ronald Regan uvodili nove ekonomije i nove socijalne paradigme, tako su i reformisali i arhitekturu velikih gradova“. Ova ideja je apsolutno kredibilna, budući da je svaka drastična promena ekonomskih i političkih odnosa u državi, skoro obavezno i uvek namerno, bila praćena i drastičnom promenom urbanizma. Pogledajmo vremensku liniju.

Od Barona do Kralja Aleksandra I

Ne računajući divljačka rušenja centara osmanskih gradova na Balkanu (od starih gradova ostali su tu samo Mostar, Sarajevo, Konjic, Đirokastra, Berat i Ohrid) da bi se pokazalo da je „došao kraj Turskoj i da je vreme za Evropu“, prvi je to u moderno vreme naveliko uradio Napoleon III, koji se 1852. godine proglasio za francuskog kralja. On je odmah naredio Žoržu-Eženu Hausmanu da napravi veliko renoviranje Pariza – umesto starog „Sitea“, koji je ličio na Kolmar, recimo, ili Firencu, nikle su ušorene stambene zgrade iste visine i izgleda, danas zaštitni znak Pariza, sledila je izgradnja širokih avenija; novi parkovi i trgovi.

U Krakovu su srušene skoro sve stare kapije grada i zidovi, kao i u većini gradova tog doba. Naravno, nepotrebno je reći da je Kralj Aleksandar I radio isto na izuzetno masovnom nivou, pa su stradale i crkve u Novom Sadu (Svotojovanska i Ivan Nepomuk) a čak je bila u opasnosti i Petrovaradinska tvrđava. Sve je Aleksandar tada gradio u stilu moderne ili art-dekoa, koji je trebao da označi prelazak iz kitnjastog doba art-nuvoa, secesije, neoklasicizma i neogotike koja je obeležavala Austrougarsku, u doba Kraljevine SHS, kasnije Jugoslavije. Ako pogledamo Beograd, vidljiv je taj napor iako su mnoge zgrade uništene u dva bombardovanja.

Pariski bulevari; foto: Monica Abarca (Unsplash)

U Novom Sadu su promene trajale sve do 1981. kada je Srpsko narodno pozorište našlo svoje mesto u samom centru grada.

Fašisti Musolinija su obraćali puno pažnje na estetiku, pa su tako i njihove zgrade imale za cilj da pokažu da je Italija ponovo moćno carstvo, a zgrade su bile nekako zastrašujuće monotone i moćne – upravo da dokažu da je država ogromna, a pojedinac mali. Hitlerova Nemačka i Sovjetski Savez su isto definisale pojavu „novog čoveka“ i „novog društva“, potpuno suprotnih shvatanja, ali estetski prilično konvergentno na momente.

Komunisti su posle rata u Jugoslaviji napravili isto – stare su zgrade morale nestati da se oslobodi prostor za Novog čoveka, vozila i da se ne bude sentimentalan prema religiji: Jermenska crkva u Novom Sadu je srušena, Sinagoga zaklonjena monumentalnom zgradom Pošte Dragiše Brašovana, izbušeni su novi bulevari sa socijalističkim zgradama, a sve je trajalo do 1981. kada je kontroverzno i monumentalno Srpsko narodno pozorište našlo svoje mesto u samom centru grada.

Od Skoplja, preko Tbilisija do Beograda

U Britaniji, piše Bil Brajson u „Zabeleškama sa malog ostrva“, forsiran je brutalizam (veoma zastupljen i u Jugoslaviji) i stambeni blokovi, a forsirale su ih uglavnom laburističke vlasti posle rata, objašnjavajući da je reč o „Novoj Britaniji“, a ne onoj staroj, imperijalnoj, koja drži kolonije.

Danas se to dešava svuda gde nastaju nova društva, nove ekonomske paradigme, novi identiteti. Od Skoplja do Astane (danas Nur-Sultan), Bakua, Moskve, ili pak Tbilisija, gde je veliki zaljubljenik u arhitekturu, Mihail Saakašvili, dodao par novih urbanističkih momenata u stari deo grada, nekima na oduševljenje, nekima na užasavanje.

Na sličnom tonu je i najnoviji talas srpske arhitekture – on pokazuje da je na delu nova Srbija, više ne ni komunistička, ni postkomunistički-građanska, ni monarhistička, već neka kombinacija nacionalnog zanosa i modernizma kakvu smo videli svuda u tranzicionim zemljama.

Nova vizuelna matrica za novu svest

Nema to puno veze sa smerom ideologije. Poenta je da i sa levice, i sa desnice dolazi uvek ista stvar: kada dolazi do novog socijalnog poretka i novog ekonomskog poretka, nije dovoljno samo ga napraviti na starim vizuelnim osnovama – potrebna je nova vizuelna matrica za novu svest koja prati novu ekonomsku i socijalnu paradigmu.

Da li su sve ove izmene u proteklih 170 godina koje smo naveli, bile ispravne ili ne, da li su promene ulepšale ili naružile urbane sredine, ostavljamo za dalju raspravu. Obrazac povezanosti promene ekonomske, socijalne i estetsko-urbanističke paradigme je više nego očigledan.

Kad ste već ovde…

• Kakve veze imaju Mućke i Depeche Mode s urbanizmom

Đavo leži u detaljima, a detalje koji nudi ova britanska kompanija su nešto zaista posebno.

Kada ste se uselili u svoj novi stan, shvatili ste da enterijer nije bio kompletiran dok u njega niste uneli detalje koji prostoru daju ličnu notu. Ali gde naći detalje koji su drugačiji. Detalje koje nema niko drugi. Detalje koji su posebni. Imamo odgovor!

Buster + Punch je kompanija koja je, kao i sve uspešne, startovala iz… garaže! U malenom prostoru u Londonu, arhitekta i industrijski dizajner Massimo Buster Minale, imao je viziju i veliku energiju da osmisli proizvode koji će biti dobro dizajnirani, kvalitetni, od vrhunskih materijala a koji se mogu naći u svakom domu u kojem kuca dizajnersko srce.

Buster + Punch se u svom radu inspiriše modnom, kulturnom i muzičkom scenom Londona.

Od kvaka i ručki na ormarićima, preko nameštaja i rasvete pa sve do elektro-galanterije, ova kompanija usredsređena da kupcima ponudi sjajno dizajnirane detalje koji unose dašak londonskog duha u enterijer.

Ova renomirana kompanija je u svom radu inspirisana modnom, kulturnom i muzičkom scenom britanske prestonice, pa samim tim, Buster + Punch neretko sarađuje s uličnim umetnicima i modnim dizajnerima kako bi svojim kolekcijama podarili dozu pomalo rokerskog šmeka.

Vanserijski materijali

Danas je kompanija Buster + Punch posvećena ulepšavanju enterijera na unikatan način. Oni koriste retke, čvrste metale, kako bi proizveli fascinantne komade za svakodnevnu upotrebu, koji prostoru daju posebnu notu industrijskog stila. U njihovom širokom spektru ponude, nalaze se ručke za nameštaj, kvake za vrata, ključaonice, stoperi za vrata od najkvalitetnijih materijala i različitih oblika i boja.

Rokerska rasveta

Nijedan enterijer nije završen ako ne se osvetli odgovarajućom rasvetom. Buster + Punch u svojoj ponudi ima zanimljivu kolekciju sijalica kao i rasvetnih tela industrijskog stila u kojoj se kombinuju materijali poput crnog čelika, betona ili bronze.

Prekidači svojim oblikom, završnom obradom i kvalitetnom izrade podsećaju na detalje na pojačalu.

Kao poseban dizajnerski detalj izdvajaju se prekidači koji će se svojim oblikom, završnom obradom i kvalitetnom izrade podsećaju na detalje na pojačalu. Ova elekto-galanterija proizvodi se u crnoj boji ili bronzi, a zahvaljujući prekidačima koji nude poseban taktilni utisak prilikom paljenja i gašenja daće enterijeru posebnu ergonomsku notu.

Buster + Punch proizvodi su jedinstveni zato što se veoma lagano mogu uklopiti i u elegantni i u industrijski enterijer. Zato ih dizajneri enterijera obožavaju.

Buster + Punch u Srbiji

Ukoliko ste u potrazi za vanserijskim detaljima izrađenim od najkvalitetnijih materijala koji će podići vizuelni utisak vašeg enterijera, u salonu Mermeta – Design & Furniture na Novom Beogradu (Omladinskih brigada 86e) možete pronaći širok spektar njihovih proizvoda ili pogledati na sajtu.

Nakon dvadeset godina, poznati hrvatski časopis o arhitekturi prestaje da izlazi.

Tužna izdavačka vest stiže iz Zagreba… Kako javljaju iz Orisa: „Opterećeni svakodnevnim neuobičajenim teškoćama, a koje svakako utječu i na izdavaštvo, obavještavamo vas o, nadamo se samo, privremenom prekidu izdavanja časopisa Oris.“

Još u septembru je arhitekta Andrija Rusan poslao mail na mnoge adrese kako bi pokušao da spasi časopis koji izlazi već preko dvadeset godina, piše Jutarnji list. Situaciji nije pomogla niti činjenica da se Dani Orisa, koji se tradicionalno održavaju krajem oktobra, nisu mogli održati uživo već online – baš kao i konferencija BuildUp u organizaciji portala Gradnja.rs.

Istorija Orisa

Oris – časopis za arhitekturu i kulturu življenja pokrenuo je sada već davne 1998. godine Andrija Rusan. Časopis izlazi u dvomesečnom ritmu i dvojezičnom hrvatsko-engleskom izdanju, obraća se stručnoj javnosti, ali i široj publici zainteresovanoj za arhitekturu, dizajn, fotografiju, teatar, vizuelne umjetnosti i teoriju. Od 2012. godine časopis je dostupan i u elektronskom formatu.

Uz časopis pokrenuti su 2000. godine Dani Orisa – dvodnevni međunarodni arhitektonski simpozijum s predavanjima međunarodnih i hrvatskih arhitekata, koji bi ove godine trebao da doživi i svoje 20. izdanje. Godine 2015. u Zagrebu je otvorena i Oris kuća arhitekture, zamišljena kao mesto, kako je opisao Rusan, „promocije arhitekture, kulture, susreta i druženja“.

Rusanova karijera

Andrija Rusan, pre nego što je sa saradnicima pokrenuo Oris, bio je urednik časopisa Čovjek i prostor, koji još od 1954. godine izdaje Udruženje arhitekata Hrvatske, i najdugovečniji je časopis tog profila. Od njegovih arhitektonskih projekata među značajnije se ubrajaju hotel Bellevue u Malom Lošinju, trg s muzejom u Pleternici, groblje u Požegi, poslovna zgrada Lumenart u Puli…

Kad ste već ovde…

• Arhitektonski sajt ArchDaily prodat platformi Architonic

NEA SMART 2.0 je nova generacija regulacije opremljena inteligentnim funkcijama za efikasno upravljanje sistemima podnog, zidnog i plafonskog grejanja i hlađenja.

Sistem nam omogućava da imamo odgovarajuću temperaturu u svakom trenutku u svakoj prostoriji. Prava ugodnost znači da mi o tome ne moramo da brinemo. On uči na osnovu naših potreba za grejanjem i korisničkih navika, i automatski se prilagođava – samostalno bez našeg dodatnog angažovanja. Ako ipak imamo potrebu da sami intervenišemo, onda je to u svako doba moguće na samom uređaju, pomoću aplikacije ili putem glasovnih komandi preko funkcije Amazon Alexa.

Pametne funkcije za uštedu energije do 20%

Zahvaljujući Geofencing tehnologiji (praćenje kretanja korisnika) NEA SMART 2.0 će naš prostor grejati i hladiti samo kada smo kod kuće – ili kada smo na putu ka svom domu. Regulacijom možemo tačno da odredimo vreme i intenzitet grejanja ili hlađenja u svakoj prostoriji posebno. Funkcijom kao što je prepoznavanje otvorenog prozora možemo lako da uštedimo i do 20 % energije, jer sistem automatski prilagođava parametre.

Intuitivna korisnička aplikacija omogućava nadgledanje potrošene energije, omogućava nam da proverimo da li je kod kuće sve u redu gde god da se nalazimo, a ako smo kojim slučajem zaboravili da isključimo grejanje ili hlađenje, to onda možemo naknadno da učinimo i kada smo na putu. Ako imamo potrebu za podrškom, instalater može brzo i jednostavno da pomogne putem opcije za daljinsko održavanje.

Funkcijom kao što je prepoznavanje otvorenog prozora možemo lako da uštedimo i do 20 % energije.

Ekskluzivan i elegantan dizajn sobnih regulatora je rešen u dve boje – diskretna bela ili markantna crna. Opciono i sa svetlećim ramom za diskretno osvetljenje. Displej je opremljen modernim LED matriks ispisom.

Laka ugradnja

NEA SMART 2.0 je na raspolaganju u bežičnoj ili ožičenoj verziji. Bežična varijanta je pogodna za objekte koji se renoviraju, nema zahtevnih radova poput štelovanja i malterisanja. Bus, odnosno ožičena varijanta uz jednostavno kabliranje je primenljiva kako kod novih tako i kod postojećih sistema.

Inovativnu tehnologiju novog sistema regulacije REHAU čine međusobno usklađene komponente. Sistem je fleksibilan, pa može da se ugradi shodno našim potrebama. Lako se konfiguriše i prilagođava kako zahtevi evoluiraju. Podjednako je pogodan kako za stambene prostore, tako i za škole, poslovne zgrade, hotele itd.

NEA SMART 2.0 označava početak uzbudljivog putovanja uz REHAU.

Kada ste već ovde…

• REHAU predstavlja novitete na virtuelnom sajmu

Znate li da pogrešno drvo na pogrešnom mestu može doneti više štete nego koristi?

Svi smo svedoci brojnim negativnim efektima manjka šuma u našoj zemlji, ali i na celoj planeti. Ako nešto ne preduzmemo sad, ne piše sam se dobro. Medjutim, kao i u svemu, nije dovoljno samo pokrenuti ljude i krenuti u akciju, potrebno ipak malo dublje ući u temu i znati gde, šta i kako saditi.

Sadnja drveća je odlično i neophodno rešenje kako bismo umanjili efekte klimatskih promena i zaštitili biodiverzitet, odnosno različitost živog sveta zahvaljujući kojima prirodni procesi funkcionišu u ravnoteži, ali pogrešno drvo na pogrešnom mestu može doneti dosta štete. Osnovna pravila podrazumevaju zaštitu postojećih šuma, odabir adekvatnih vrsta i uključivanje lokalnih zajednica.

Sadnja određenih vrsta na određenom mestu mora biti prioritet za sve zemlje budući da se približavamo, kako za BBC kaže Dr Paul Smith iz Botanic Gardens Conservation Internationala kaže, presudnoj deceniji za budućnost naše planete, a time i našeg života na njoj.

Ako se posadi pogrešna vrsta na pogrešno mesto, može nastati veća šteta nego korist.

U mnogim delovima sveta u toku je niz ambicioznih projekata sadnje drveća koji bi zamenili izgubljene šume. Prema navodima BBC-a, britanski premijer najavio je da im je cilj da zasade 30.000 hektara novih šuma godišnje u Britaniji. Takođe, sadnja 8.000 km šumskog zida za borbu protiv klimatske krize na afričkom kontinentu pokrenuta 2007. godine, postaće najveća živa struktura na zemlji, tri puta veća od Velikog koralnog grebena.

Ipak, sadnja drveća je kompleksan posao, i nema univerzalnih rešenja. Drugim rečima nije dovoljno samo nabaviti neke sadnice i posaditi ih. Ako se posadi pogrešna vrsta na pogrešno mesto, može nastati veća šteta nego korist.

Prirodne šume koje vrve od biljaka, životinja i pečuraka zamenjuju se monokulturama, odnosno komercijalnim plantažama gde je drveće posađeno u redove sa namerom da se seče kada poraste kao izvor drvene građe za razne svrhe.

Šumu ne čine samo stabla

Veoma je bitno stvoriti šume koje su što sličnije prirodnim šumama sa svim šumskim spratovima, jer šumu ne čine samo velika stabla, već je tu žbunje i zeljasta vegetacija sa svim živim svetom koji prati takvo stanište. Takođe, prirodne šume su kombinacija različitih vrsta drveća i nikad nije prisutna samo jedna  vrsta, i tek tada pružaju višestruke koristi ljudima, životnoj sredini i prirodi i svom živom svetu. Koje vrste se u šumi nalaze zavisi od strane sveta, nadmorske visine, stena, minerala i zemljišta na kojem rastu, klimatske zone…

10 zlatnih pravila za obnovu šuma

Prema istraživanju objavljenom u časopisu Global Change Biology, u nekim slučajevima planirana sadnja drveća ne povećava apsorpciju ugljen dioksida i može imati negativne efekte.

Naučnici su objasnili 10 zlatnih pravila kako saditi stabla radi obnove šuma, što svakako mora biti prioritet svake zemlje u ovoj dekadi.

1. Zaštititi postojeće šume

Održavanje šuma u izvornom stanju je uvek poželjno i trebalo bi biti prioritet, neoštećene stare šume bolje apsorbuju ugljenik i otpornije su na vatru, oluju i sušu, a naravno za sve novo posađeno čak i kada je adekvatno odabrano i vrsta i lokacija, treba neuporedivo više vremena dok poraste i dobije svoj pun efekat i funkciju.

2. Neophodna saradnja s lokalnim stanovništvom

Studije pokazuju da je uključivanje lokalne zajednice ključ uspeha projekta sadnje drveća. Lokalci često imaju najviše koristi od brige o šumi u budućnosti.

3. Uvećati oporavak biodiverziteta kako bi se ispunilo više ciljeva

Ponovno pošumljavanje trebalo bi da ima nekoliko ciljeva, uključujući zaštitu od klimatskih promena, poboljšanje zaštite i pružanje ekonomskih i kulturnih koristi.

4. Izabrati pravo područje za pošumljavanje

Saditi drveće na područjima na kojima su i ranije bile šume, ali su degradirane, umesto da se koriste druga prirodna staništa kao što su pašnjaci ili močvare.

5. Koristiti prirodni rast šume gde god je to moguće

Kada su prethodni preduslovi ispunjeni sledeći je koristiti prirodni rast šume gde god je to moguće. Pustiti drveće da raste prirodno je efikasnije jer se tima ostavlja mogućnost prirodi da se sama regeneriše kroz svoje procese. Time se otvara mogućnost za rast nižih biljaka u donjim spratovima šume, koje inače nazivamo korov i sklanjamo ih, a one zapravo omogućavaju dalji razvoj živog sveta i porast biodiverziteta. Naravno prepustiti da se prirodni procesi sami odvijaju svakako je jeftinije.

6. Odabir adekvatnih vrsta drveća koje mogu da maksimilazuju biodiverzitet

Ovo je od presudnog značaja. Najbolje je saditi mešavinu biljnih vrsta koje od prirode rastu na lokalnom području, uključujući i neke retke vrste i drveće od ekonomskog značaja, ali izbegavati vrste koje bi mogle da postanu invazivne.

7. Uveriti se da su odabrane vrste elastične da se prilagode promenljivoj klimi

Koristiti seme drveća koje odgovara lokalnoj klimi uz procenu kako su se sada u novim uslovima velikog zagađenja pokazale te biljke i  kako bi se to moglo promeniti u budućnosti.

8. Planirati unapred

Planirati kako da se nabavi seme i sadni materijal u saradnji sa lokalnim stanovništvom. U idealnom slučaju, ispitivanja lokacije trebalo bi da se sprovedu pre sadnje velikog broja drveća.

9. Kombinovati naučno znanje s lokalnim znanjem i učiti kroz rad

Ovaj miks predstavlja idealnu kombinaciju i recept za uspeh, jer niko pojedinačno ne zna sve, ali deljenjem informacija i iskustava se mnogostruko povećava verovatnoća za uspešno obavljen posao.

10. Održivost novog zasada drveća

Ovo je pravilo koje proizilazi iz adekvatne primene svih prethodno navedenih pravila. U njemu počiva razlog za bilo kakvo delovanje i  zapravo je krajnji cilj. Uspeh novoposađenih šuma počiva na ispunjenju njihove funkcije i na izvoru prihoda za sve zainteresovane strane, uključujući i za najsiromašnije.

Kad ste već ovde…

• Kada, gde i kako zasaditi drveće u dvorištu

Otvaranje Instagram naloga dobar je način da se bar deo opusa poznatog novosadskog arhitekte približi publici.

Natko Marinčić pripadao je generaciji novosadskih arhitekata koji su u Beogradu studirali 60-ih godina kod poznatih profesora poput Dobrovića, Zlokovića, Deroko, Petrovića… Ovi renomirani profesori svojim autoritetom ostavljali su jak pečat na svoje studente. U to vreme nije bilo mnogo studenata iz Novog Sada i Vojvodine na Beogradskom fakultetu tako da je to bila neka vrsta privilegije.

Oni su takođe podsticali rad svojih studenata ne samo u praksi već i na konkursima širom cele bivše Jugoslavije. Tako i Natko tokom svoje karijere nikada nije prestao da se drži tih principa. Učestvovanje na konkursima i dobijanje mnogih nagrada donelo je i mogućnost realizacije nekih od konkursnih projekata. Uvek se trudio da afirmiše timski rad u svom okruženju, koji je osim rada na projektu podrazumevao i druženja iz kojih su se prepričavala razna iskustva i anegdote.

Još na studijama u Beogradu bio je prepoznat kao sjajan crtač. Njegovo oko videlo je nedoglede na perspektivi snagom rođenog crtača.

“Sa Natkom sam provela dobar deo mladosti, što u Gimnaziji, što na studijama… a i u kafanama. Bili smo u društvu šmekera, i imali smo dobre učitelje.” – priseća se Sonja Stoja, profesorka u građevinskoj školi koja je iškolovala „pola“ novosadskih arhitekata i građevinaca. “Još na studijama u Beogradu bio je prepoznat kao sjajan crtač. Njegovo oko videlo je nedoglede na perspektivi snagom rođenog crtača. Nema te škole koja bi ga tome naučila.“ – kaže Stoja za naš portal.

„Ovako se ne crta perspektiva“

Natkov crtački početak bio je u vreme gimnazijskih dana, u crtačkoj školi u okviru KUD „Svetozar Marković“, koja se nalazila u njegovom komšiluku u Šumadijskoj ulici. Ovo svoje interesovanje nastavio je da nadograđuje tokom svojih studentskih dana, gde je u prvi plan izašla arhitektoničnost grafičkog crteža.

Postoji anegdota o tome kako je polagao ispit iz perspektive kod čuvenog profesora Anagnostija. Zadatak je bio da se u perspektivi konstruiše manastir Gračanica. U momentu kada je shvatio da neće stići da završi celu konstrukciju, Natko je otišao do likovnog kabineta, vratio se sa olovkama za crtanje i ugljem. Crtež je završio slobodoručno, po slobodnom osećaju. Na crtežu su prikazane i figure, drveće, senke… Nije imao nameru da rad preda i hteo je da odustane, međutim profesor ga je sreo i zatražio da vidi rad. Sledećeg dana rad je osvanuo na oglasnoj tabli sa ocenom 10 i komentarom: “Ovako se ne crta perspektiva”.

Natko na novoj platformi

“Natko je slobodoručne crteže radio u dahu, svakodnevno, sa puno inspiracije. Samim tim, njihov broj je teško odrediti. Mnoge crteže je nesebično poklanjao, mnogi su i sačuvani u originalnom formatu.” – kaže arhitekta Dragan Marinčić, osnivač biroa M+ Studio iz Novog Sada i sin Natka Marinčića, koji je odlučio da očev stvaralački opus lansira na platformu 21. veka – Instagram.

Kako kaže Marinčić, već duži vremenski period u planu je priprema izložbe i monografije o njegovom radu, tako da već izvesno vreme pripremaju materijal, skenirajući crteže. “Kako sva ta građa ne bi čekala konačnu realizaciju, smatrali smo da je otvaranje Instagram naloga dobar način da se bar deo Natkovog opusa približi publici. Ideja je da se do realizacije izložbe nalog dopunjava.”

Omiljeni motiv bila mu je Petrovaradinska tvrđava na kojoj je provodio puno vremena u umetničkoj atmosferi tamošnjih ateljea.

Natko je crtao različite motive, u različitim tehnikama, od portreta, pejzaža i gradskih ambijenata sve do svojih arhitektonskih objekata. Međutim, najzapaženiji su crteži Novog Sada. “Poput Tabakovića koji je crtao akvarele Novog Sada, tako je i Natko tražio svoju inspiraciju u neočekivanim i nekonvencionalnim vizurama, svaki put iznova uspevajući da pronađe karakterističan duh grada. Omiljeni motiv bila mu je Petrovaradinska tvrđava na kojoj je provodio puno vremena u umetničkoj atmosferi tamošnjih ateljea.” – kaže Dragan Marinčić.

“Na Tvrđavi, u ateljeu arhitekte Mirka Krstonošića, Natko je počeo da stvara. I dobro je izabrao, jer se imalo šta naučiti od Majstora.” – kaže Sonja Stoja koja se priseća i Natkove skice na konkursu za urbanističko rešenje Gradskog centra. „Izložba svih prispelih radova bila u Muzeju savremene umetnosti. Znam da sam vodila moje đake da vide značaj ozbiljnog konkursa. Natko je tada dao sjajno, sažeto rešenje velikog prostornog trougla s neprekinutom linijom fasada na Bulevaru, u ulice Modene i na Trgu Slobode, a malu ulicu Ilije Ognjanovića uveo je u Bulevar kao pasaž. Time je na Bulevaru zatvorio onu denivelisanu rupu koja i danas ruži taj deo grada.”

Prikaz boemskog duha Novog Sada

Jedna izložba Natkovih radova već je održana 2012. godine u manjem obimu, u prostorijama DaNS-a, a Sonja Stoja arhitektica Tanja Babić, zajedno sa Draganom Marinčićem, bile su zadužene za organizaciju. Tada su shvatili da s obzirom na broj radova, postoji potencijal za izložbu sa prikazom više radova, koju bi propratila i monografija. “Želja nam je da izložba i monografija ne budu samo prikaz Natkovih radova već i prikaz specifičnog vremena i boemskog duha Novog Sada, naročito 60-ih i 70-ih godina, u kome su radovi nastajali.” – kaže Dragan Marinčić na koga je očev rad uticao još od malih nogu i praktično je bilo nemoguće „zaobići“ ga.

Crteži i računari

U vreme srednjoškolskih dana, kada je Dragan ozbiljnije počeo da se bavim osnovama arhitekture, kompjuteri nisu bili aktuelni i sva inspiracija i uzor bili su Naletovi crteži i rad. Mnoštvo razgovora, pomaganja u radu, njegovih časopisa i knjiga, koje i dan danas čuva, bili su jedini načini spoznavanja vrednosti u arhitekturi u vreme bez interneta. “U jednom momentu, korišćenje kompjutera i crtačkih softvera postalo je nezaobilazan proces u projektovanju, ali i dalje smatram da slobodoručno crtanje najdirektnije iskazuje osnovnu ideju. Ono omogućava spontanije izražavanje i daje karakter ideji, koja se kasnije upotrebom kompjutera razrađuje i dobija novu dimenziju.” – kaže Dragan za naš portal.

Drago mi je što i njegovi unuci mogu da se pohvale onim što je uradio njihov deda i da osete karakter njegovog rada.

Dragan Marinčić je imao sreću da zna pozadinu nastanka mnogih od objekata koje sada možemo videti na Instagram profilu, pa ga uz njih vezuju mnoge priče i anegdote. Možda, iz tog ugla gledanja, ti objekti ne predstavljaju za njega samo arhitektonska dela, već i emotivne lične podsetnike. “Saznanje o tome koliki broj varijanti i crteža je pratio svaki projekat, daje mi uvid u proces nastajanja objekta, koji nije bio samo pravolinijski nego ima svoje uspone i padove. S obzirom na to da su neki od tih objekata postali značajni za arhitekturu Novog Sada, poput Prirodnjačkog muzeja i Asistentskog doma, posebno mi je drago što i njegovi unuci mogu da se pohvale onim što je uradio njihov deda i da osete karakter njegovog rada.” – zaključuje Marinčić.

Preko 60 radova već onlajn

Na Instagram naloga se već sada može pogledati preko 60 radova arhitekte Natka Marinčića, a već na prvi pogled može se videti o kakvom uspešnom stvaraocu se radilo.

“I pored izuzetno uspešne arhitektensko-urbanističke karijere i brojnih nagrada i priznanja, ime Natka Marinčića ima prvu asocijaciju na crteže Tvrđave, Katedrale, delova Zmaj Jovine ulice, Matice Srpske… kao zvuk fijakera ili  muzička pratnja onoga što je ostvario ili zamislio.” – zaključuje Sonja Stoja.

Kad ste već ovde…

• Milenija Marušić: Arhitektura je nekad bila segment kulture i umetnosti

Ovi blokovi su originalno zamišljeni kao tri glavna trga Novog Beograda, koji bi formirali Centralni prospekt između Železničke stanice Novi Beograd i Palate SIV-a.

Na predlog Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, odlukom Vlade Srbije od 29. januara 2021. godine, „Centralna zona Novog Beograda“ dobila je status kulturnog dobra-prostorno kulturno-istorijske celine, saopšteno je iz Zavoda.

Posle Drugog svetskog rata novi Generalni urbanistički plan Beograda iz 1950. godine akcenat je stavio na širenje Beograda preko Save i izgradnju Novog Beograda. Nastupio je desetogodišnji period obeležen brojnim konkursima i radom kako pojedinaca tako i projektantskih timova što je za posledicu imalo izgradnju prvih „eksperimentalnih“ stambenih Blokova 1 i 2 (1958) prema projektu arhitekte Branka Petričića, a potom i preostalih devet stambenih blokova Centralne zone prema projektima tima koji su činili Leonid Lenarčić, Milutin Glavički, Milosav Mitić, Dušan Milenković i Uroš Martinović.

„Centralnu zonu Novog Beograda“ čini devet simetrično raspoređenih blokova 21, 22, 23, 24, 25, 26, 28, 29, 30.

„Centralnu zonu Novog Beograda“ čini devet simetrično raspoređenih blokova 21, 22, 23, 24, 25, 26, 28, 29, 30. Središnja tri bloka 24, 25 i 26 nisu realizovani prema prvim detaljnim urbanističkim planovima i danas čine zaštićenu okolinu prostorne kulturno-istorijske celine.

Ovi blokovi su originalno zamišljeni kao tri glavna trga Novog Beograda, svečani, centralni i stanični koji bi formirali Centralni prospekt između Železničke stanice Novi Beograd i Palate SIV-a, po kojem čitav prostor danas nosi naziv.

Sistem prefabrikacije

Od ideje formiranja tri trga se usled ekonomskih i političkih okolnosti ubrzo odustalo pa je prostorom Centralne zone preovladalo stanovanje sa osnovnim funkcionalnim sadržajima. Na polju konstrukcije i materijala, prvi put je u Beogradu i SFRJ primenjen sistem prefabrikacije, IMS sistem Branka Žeželja, koji je pružao mnogo veće mogućnosti, nego tradicionalni tip gradnje i livenja betona na licu mesta, odnosno izgradnju mega-struktura uz korišćenje betonske panel konstrukcije što je vremenom dovelo do ekspanzije autorske arhitekture i urbanizma kao i građevinarstva u tehnološkom i inovacionom pogledu. Svi segmenti arhitekture, od projektovanja do realizacije, ukazuju na složenost procesa izgradnje zasnovanim na međunarodnim standardima posleratne moderne, ali i na ekonomskim faktorima posleratnog perioda.

Novi Beograd u Momi

Moderna urbana struktura Centralne zone doprinela je kvalitetnom povezivanju istorijskih centara Beograda i Zemuna. S obzirom na njenu specifičnu poziciju u odnosu na oba grada, ova zona je od posebnog značaja ne samo za Novi Beograd, već predstavlja i jedan od najznačajnijih delova šireg područja Beograda. Za urbanističku koncepciju i rešenja po kojima se realizuje Novi Beograd Oktobarskom nagradom Grada Beograda za 1968. godinu nagrađeni su arhitekte Nikola Dobrović, Milorad Macura, Stanko Mandić, Miloš Somborski, Vido Vrbanić, Branko Petričić, Aleksandar Đorđević, Uroš Martinović i Milutin Glavički.

S internacionalnog aspekta Blok 23 uvršten u stalnu postavku Muzeja moderne umetnosti MOMA u Njujorku od 2019. godine.

Kad ste već ovde…

• Novi Beograd: simbol socijalizma, simbol kapitalizma