Dekorativna tehnika sa izgledom betona i dalje je vrlo aktuelna ne samo u poslovnim već i u stambenim enterijerima. Ako želite da krasi i vaš zid, pogledajte kako se ona pravi i koliko košta.

Pre pravljenja dekorativne tehnike, potrebno je gletovan zid pripremiti tako što ćete na njega naneti prajmer. Ovaj sloj služi ne samo da da se pokupi sva prašina već i da se buduća zidna tehnika bolje veže za zid. Prajmer se razređuje sa vodom u odnosu 2:1 (ili prema uputstvu proizvođača). Prajmer se nanosi valjkom ili četkom preko cele površine zida. Nakon nanošenja potrebno je oko 2 do 3 sata da se ovaj sloj osuši.

Pogledajte kako se nanosi dekorativna tehnika:

Priprema dekorativne tehnike

Praškasta smesa dekorativnog maltera meša sa vodom uz pomoć ručnog miksera. Mi smo koristili MaxiDecor concrete dekorativni malter ali na tržištu postoje i drugi brendovi dekorativnih maltera. U kofu s vodom dodaje se praškasta masa (odnos prema uputstvu proizvođača) i započinje se sa mešanjem. Savet majstora je da se nakon mešanja ostavi malo da materijal odstoji u kofi (oko 5 minuta) a da se potom ponovo dobro umeša mikserom.

Nemojte zamešati odmah celu kantu (20 kg praškastog materijala) kako ne bi došlo do sušenja materijala već to uradite postepeno, na primer pola kante, pa onda, kada je nanesete na zid, zamešajte ostatak kante. Kada se masa lepo i ravnomerno umutila, poput mekšeg testa (pogledajte gustoću na videu), krećete sa nanošenjem mase na zid.

Nanošenje tehnike na zid

Prvi sloj

Dekorativna tehnika nanosi se na zid uz pomoć špahtle i ravne gleterice. Prvi sloj treba naneti ujednačeno, odnosno u ravnoj površini debljine oko 1,5mm. Dakle, ovaj sloj neće biti vidan i nije potrebno na njemu praviti šare već će on biti potpuno ravna površina. Kako se masa bude sušila, malter će poprimati sve svetliju nijansu sive boje.

Drugi sloj

Kada se osuši prvi sloj, za oko oko 6 sati, potrebno je naneti drugi sloj. Nakon što ste naneli par kvadrata drugog sloja, materijal će početi da se suši odnosno da hvata. To je pravo vreme da započnite pravljenje teksture odgovarajućim alatom.

Pravljenje reljefne teksture betona

Materijal se dodiruje alatom u različitim oblicima, dubinama i šarama tako da se formira reljefna tekstura po želji. Šare se mogu praviti raznim alatima u zavisnosti od efekta koji želite da postignete na površini. Koristite gletericu, alat sa krutom veštačkom travom, gumenim alat a može poslužiti čak i metla koja ima čvrstoću i daje interesantne forme. Mi smo sa njome uspeli da postignemo efekat koji je baš nama odgovarao a vi se slobodno igrajte dok god ne postignete to što ste želeli. Ne možete pogreštiti jer ukoliko vam se ne dopada dobijena tekstura, možete je popraviti tako što ćete je zagladiti gletericom I ponovo uraditi reljef po želji. Važno je samo da se masa potpuno ne osuši.

Možete napraviti linije koje imitiraju spojeve oplate ili krugove kao ostatke nosača. U našem slučaju, mi smo želeli svetao i ne jako izraženu teksturu betona tako da smo ostavili samo mestimične rupice i nesavršenosti zaglađujući površinu blagim potezima.

Konačan izgled vašeg betonskog zida ćete videti nakon sušenja što je oko 6 sati od nanošenja drugog sloja. Tada će masa na zidu posvetliti, a boja će se ujednačiti.

Toniranje beton dekorativne tehnike

Ako želite tamniji ton i izražajniju teksturu zida, preko osušene podloge u roku od 24 časa možete naneti velaturu, odnosno premaz koji je polutransparentan i sa kojim nijansirate zid do željenog nivoa. Velatura se nanosi četkom ili malim valjkom, a zatim toga skida vlažnim sunđerom. Ukoliko želite manju promenu boje, više utrljavajte sunđer čime ćete skidati nanesenu velaturu sa zida. Ovo će dodatno naglasiti nesavršenost betona, odnosno više će istaći šare betona i potamniti ton završne površine.

U našem primeru, želeli smo da postignemo vrlo svetlu nijansu betona tako da velaturu nismo nanosili.

Zašto se nanose dva sloja maltera?

U slučaju da se radi samo jedna ruka mase, nakon pravljenja šara i udubljenja može da izbije boja zida u pozadini. Rešenje za ovo je da se zid pre nanošenja okreči u sivu boju ili da se nanose dve ruke mase.

Potrošnja materijala i cena

Za metar kvadratni zida na koji se nanosi masa potrebno je oko 1 kg mase po jednom sloju. Potrošnja dekorativnog maltera u našem slučaju za zid od 14 m2 u dve ruke bila je oko 30kg (kofa i po). Potrošnja će zavisiti od debljine koju nanosite masu. Mi smo želeli mirniju teksturu bez velikih udubljenja pa je i sloj gipsa koji smo nanosili bio tanji (oko 1,5mm).

Cena materijala (prajmer + gipsani malter + velatura) je od 6 do 8 evra/m2 ukoliko koristite materijale domaćih proizvođača. Za materijale stranih brendova ova cena je od 12 evra pa naviše. Pošto je umeće majstora ovde vrlo bitno, cena izvođenja kreće od 20-25 evra/m2. Tako se cena beton tehnike (materijal + rad) kreće oko 30 evra/m2.

Foto i video: Gradnja.rs

Kad ste već ovde…

• Kako se pravilno gletuje: Cake majstora za idealno ravne zidove (VIDEO)

The post Beton zidna tehnika: cena i postupak nanošenja (video) first appeared on Gradnja.

Kada pada kiša, studenti će moći da uživaju u vizuelnom i akustičnom doživljaju.

U vremenu kada teme održivosti i približavanja prirodi postaju sve važnije, dobro je razmotriti kako svaki arhitektonski element može da ima dvojaku funkciju i tako potpomogne svom okruženju. Kako se u kineskoj arhitekturi veoma insistira na tradiciji, pa tako i na tradicionalnim elementima kao što je bunar, upravo je on postao centralno mesto novog paviljona u okviru kineskog kampusa u mestu Hefei.

Kada pada kiša, posetioci će moći da uživaju u vizuelnom i akustičnom doživljaju.

Kako bi se očuvala harmonija između čoveka i prirode, kao i modernog i tradicije, arhitekte iz biroa TJAD kreirale su paviljon od 137 kvadrata sa improvizovanim bunarom koji osim stvaranja ugodnog prostora za sedenje na otvorenom, služi za čuvanje kišnice ali i za slušanje kiše.

Prilikom kreiranja nove topografije, bunar sa paviljonom pozicioniran je na istočnoj strani kampusa i u padini uzvišenja visine oko 10 metara, što je dovelo do jake veze između paviljona i brda. Dva zida paviljona kao da ograničavaju brdo, a istovremeno je ovaj prostor usmeren na njega.

Kišna zavesa

Krovna konstrukcija paviljona usmerena je ka unutra kako bi se kiša slivala kroz centralni otvor širine 30 centimetara i oblikovala „kišnu zavesu“ prilikom padanja, pišu arhitekte za ArchDaily. Kada pada kiša, posetioci će moći da uživaju u vizuelnom i akustičnom doživljaju kao i da iskuse iskonski odnos između čoveka, prirode i tradicije.

Krovna konstrukcija paviljona usmerena je ka unutra kako bi se kiša slivala kroz centralni otvor širine 30 centimetara.

Bunar zauzima centralno mesto novog paviljona u okviru kineskog kampusa u mestu Hefei.

Kad ste već ovde…

• Kišne bašte: Pejzažnom arhitekturom protiv poplava u gradovima

The post Paviljon za slušanje kiše u kineskom kampusu first appeared on Gradnja.

Dok se grad još oporavlja od velike ekspolozije u luci, novi gradski orijentir koji je u fazi izgradnje, zahvatio je požar.

Požar je izbio u zgradi u centru Bejruta u blizini gradske luke, gde je prošlog meseca u eksploziji poginulo skoro 200 ljudi, a povređeno na hiljade osoba.

Nije bilo odmah jasno šta je izazvalo požar u jednoj od najpoznatijih građevina u gradu, koja je delo pokojne britanske arhitekte, rođene u Iraku, Zahe Hadid. Zgrada ovalnog oblika još uvek je u izgradnji i nalazi se na glavnom putu koji prolazi pored luke, piše Al Jazeera.

A new fire! A New Day in Lebanon. A HUGE FIRE IS ERUPTING!! At Beirut Souk's at the newly constructed Aishti Building designed by Zaha Hadid in the heart of Beiruts Commercial District. #prayforbeirut 😞🇱🇧 pic.twitter.com/Q7iaFW5iVa

— Augostin Almazi 🇱🇧 (@Augie4Change) September 15, 2020

Grad je još oporavlja od posledica eksplozije u kojoj je poginulo skoro 200 ljudi, a povređeno na hiljade osoba.

Libanski mediji prvi su objavili slike dima koji kulja iz poznate zgrade, koja se nalazi u blizini Bejrut Souksa, tržnog centra od 100.000 kvadratnih metara u centru grada.

Unfinished building by Zaha Hadid on fire at the Beirut Souks this morning. pic.twitter.com/43YYzEeJ9A

— Lemma Shehadi (@lemmanour) September 15, 2020

Treći požar

Ovo je treći požar na tom području u roku od nedelju dana nakon dva nedavna požara u luci Bejrut, uključujući i veliki u četvrtak koji je izazvao paniku među stanovnicima. Još jedan požar ranije ovog meseca brzo je ugašen. Uzroci tih požara nisu jasni.

Stanovnike Bejruta i dalje potresa požar koji je 4. avgusta doveo do ogromne eksplozije, usmrtivši skoro 200 ljudi i nanevši štetu vrednu milijarde dolara.

Eksplozija oko 2.750 tona amonijum nitrata koja se šest godina čuvala u luci, ostavila je bez domova četvrt miliona ljudi. Uzrok eksplozije i požar koji je do nje doveo i dalje se istražuju. Eksplozija je dovela do vladine ostavke šest dana kasnije.

Kad ste već ovde…

• Istorija urbanizma Bejruta u jednom stolu

The post Izbio požar u zgradi Zahe Hadid u Bejrutu first appeared on Gradnja.

Vreme je za ekološku armaturu koja je dvostruko jača od čelične, a 40% jeftinija.

U najvećem broju slučajeva u građevinarstvu koriste se proizvodi koji su dobijeni od čelika, betona i drveta. Čelik je materijal koji je prihvaćen u svim zemljama sveta kroz brojne propise, standarde i normative.

Kroz dugi niz godina u istoriji ispitivana su sva svojstva ovog materijala. Izučena je molekularna struktura, formirani su jasni konstitutivni modeli koji matematički opisuju ponašanje materijala, definisane su hemijske, mehaničke, termičke i ostale karakteristike. Sve ovo dovelo je do standardizacije i upotrebe čelika u brojnim granama privrede sa velikom sigurnošću u konačne rezultate njegove primene.

Specijalan tip kompozitnog materijala koji se pravi od staklenih vlakana našao je primenu u građevinarstvu kao veliki konkurent armaturnom čeliku.

Za izradu nosećih elemenata u građevinarstvu najčešće se koriste čelični profili ili armirano betonski elementi sa armaturnim čelikom. Najvažnije karakteristike armaturnog čelika su čvrstoća na pritisak, čvrstoća na zatezanje, termički koeficijent, zapreminska masa i modul elastičnosti. Na osnovu ovih karakteristika definisane su klase i oznake čelika.

U novijoj istoriji, sa porastom broja stanovništva na celokupnoj planeti, dolazi do ekspanzije i u oblasti građevinarstva. Sa druge strane, prirodni resursi i proizvodi koji se dobijaju od njih postaju ugroženi i nedovoljni. Javlja se potreba za pronalaženjem alternativnih resursa i materijala koji treba da zadovolje sve potrebe.

Jedan od novih materijala koji se ubrzano razvija u poslednjim godinama je kompozit na bazi stakla i plastike i drugih vrsta materijala. Specijalan tip kompozitnog materijala koji se pravi od staklenih vlakana našao je primenu u građevinarstvu kao veliki konkurent armaturnom čeliku, kaže Radivoje Pavlović iz kompanije Zlatex doo koji je zastupnik ruske kompozitne armature Steklonit.

Uporedna analiza

Jedan od najpoznatijih svetskih proizvođača stakloplastične armature je kompanija Steklonit iz Ruske Federacije, koja je poslednjih godina razvijala kompozitnu armaturu. Karakteristike ove armature su ispitivane godinama i u Ruskoj Federaciji su već standardizovane. Kao posledica toga formirani su standardi koji se koriste ne samo za proizvodnju i ugradnju Steklonita već i za projektovanje betonskih konstrukcija koje su armirane sa ovim materijalom.

Steklonit je pokazao značajne prednosti u odnosu na armaturni čelik sa gotovo svim karakteristikama.

Čvrstoća na pritisak i zatezanje je veća kod kompozitne u odnosu na čeličnu armaturu.

Na osnovu prikazanih vrednosti iz prethodne tabele može se zaključiti sledeće. Čvrstoća na pritisak i zatezanje je veća kod kompozitne u odnosu na čeličnu armaturu. Što se tiče zapreminske mase ona je kod ovog inovativnog materijala manja, a isto važi i za modul elastičnosti.

Pored povoljnih mehaničkih i termičkih karakteristika, dodatne prednosti ove kompozitne armature su i trajnost tj otpornost na koroziju i hemijske agense, nema magnetno polje, ima električnu izolaciju, a ništa manje važno je što je i do 40% jeftinija od čelične armature. Takođe, Steklonit je jednostavan za rad i predstavlja ekološki povoljan materijal.

Primena kompozitne armature

Kompozitna armatura ima širok spektar primene. Može se upotrebiti za temelje, košuljice, industrijske podove a dobrodošla je i u lаkim i teškim betonimа (penobeton, betonske ploče, betonske tаble, monolitni temelj). Kompozitna armatura se dobro pokazala čak i pri učvršćivanju obаlа i dokovа kao i kod pomorskih i lučkih struktura.

Može se koristiti u obliku mreže i šipki u betonskim konstrukcijаmа objekаtа rаzličitih nаmenа. Kompozitna armatura ima široku primenu i u izgrаdnji mostovа i putevа. Može se koristiti za ulične i trotoаrske pločnike, ogrаde, ivičnjаke, stubove, potpore ali i za železničke pruge.

Kad ste već ovde…

• Usporeni snimak pucanja šipke armature usled zatezanja

The post Kompozitna armatura Steklonit od staklenih vlakana first appeared on Gradnja.

Brojne svetske arhitekte i dizajneri predstavili su svoje projekte privatnih vila na atraktivnom letovalištu, ali tako da naselje deluje koherentno.

Jedan nesvakidašnji projekat stiže iz Londona, a gradi se na Ibici – omiljenoj destinaciji Engleza. Na zapadnoj obali ovog poznatog letovališta trenutno je u izgradnji privatno odmaralište zvano Sabina, koje će se prostirati na čak 17 hektara, a čitav master plan je pod upravom britanskog investitora Antona Biltona, koji je osnivač i luksuznog odmarališta The Lakes by Yoo u Velikoj Britaniji.

Iako svaku vilu projektuje drugi arhitekta, Sabina deli sličnu estetiku kroz svoje čiste linije objekata, ravne krovove i minimalnu paletu boja.

Ukupno 18 arhitekta i dizajnera širom sveta je angažovano na realizaciji ovog projekta. Lista uključuje renomiranog britanskog arhitektu Davida Chipperfielda, londonskog dizajnera Johna Pawsona, italijanskog arhitektu Matteo Thuna, portugalskog arhitektu Manuel Aires Mateusa, američkog arhitektu Ricka Joya iz Studio Rick Joy i meksičkog arhitektu Eliasa Rizoa. Marcio Kogan, osnivač Studija MK27 iz Sao Paola, takođe je uključen u ovaj ambiciozni projekat.

Uprkos čitavoj paleti različitih stilova dizajniranja, karakterističnog za svakog angažovanog stručnjaka ponaosob, predviđeni dizajn za odmaralište Sabina deli sličnu estetiku kroz svoje čiste linije objekata, ravne krovove i minimalnu ali prirodnu paletu materijala kako u eksterijeru tako i u enterijeru. Takođe, na predstavljenim projektima mogu se uočiti zeleni krovovi, beli eksterijeri, klizni stakleni fasadni elementi, kao i bazeni na otvorenom, piše Dezeen.

Lokalni kamen

Među do sada predstavljenim projektima je i objekat Johna Pawsona u čijem eksterijeru dominiraju kameni zidovi kombinovani sa čistim, belim površinama.

„U Sabini radimo nešto vrlo posebno i drugačije, stvarajući mesto na ovom prelepom ostrvu gde će ljudi moći da se osećaju kao deo zajednice, ali i da se osame u svom ličnom okruženju.“, rekao je Pawson.

Talasi kao inspiracija

Još jedno zanimljivo rešenje možemo videti na projektu portugalskog arhitekte Manuel Aires Mateusa, sa talasastim dizajnom krova.

Naš pristup u Sabini je da pogled na zaliv i brda unesemo u unutrašnji i spoljašnji životni prostor.

“Želeli smo da naš dizajn nadmaši puku funkciju, svakodnevni život i jednostavno zauzimanje prostora.”

Koncept arhitekte Chipperfielda predstavljen je kroz modernu vilu sa velikim staklenim površinama koje omogućavaju neometan pogled na more.

„Naš pristup u Sabini je da pogled na zaliv i brda unesemo u unutrašnji i spoljašnji životni prostor, kao i da se integrišemo u neposredni okolni kontekst i njegovu topografiju.“, istakao je Chipperfield.

Gotovo prvih 13 vila

Španski dizajneri Rolf Blakstad, Jordi Carreño i Jaime Romano već su završili prvih trinaest vila na Sabini. Carreño je bio zadužen i za master plan odmarališta, dok je Blakstad dizajnirao i klub odmarališta.

Vila na 2.100 kvadrata

Većina vila će imati između pet i osam spavaćih soba, a površine objekata će se kretati od 510 do 2.100 kvadrata. Većina vila će se nalaziti na uzdignutim parcelama, tako da će imati neometan pogled na more.

Akcenat na održivosti

Dodatni zajednički sadržaj biće organizovan kroz formiranje restorana, spa centra, otvorenog bazena, dečijeg igrališta, teniskih terena, kao i kuglane, amfiteatra i noćnog kluba.

Razvojni plan uključuje niz održivih sistema, kao što su očuvanje vode, upotreba lokalnih materijala, upravljanje otpadom i generalno smanjenje zagađenja.

Kad ste već ovde…

• Kuće za odmor radnika pekare – Branković Mountain Resort na Staroj planini

The post 18 poznatih arhitekata i 17 hektara za vile na Ibici first appeared on Gradnja.

Mogu li visoke staklene zgrade da postanu elektrane? Sudeći prema najnovijim istraživanjima ova genijalna ideja može uskoro da postane realnost. 

Održavanje nebodera je komplikovano, a pre svega skupo. Jedan od velikih troškova jeste i električna energija potrebna za sisteme koji pokreću zgradu. A šta kada bi se staklena fasada prekrila solarnim panelima? Lepo, ali unutra će biti mrak. Međutim, možda ipak ima nešto u toj ideji.

Naime, nedavna istraživanja su pokazala da bi prozirne solarne ćelije, kada se postave između staklenih panela dvostrukozastakljenih prozora, mogle da budu energetska budućnost gradova. Ipak, glavni izazov za naučnike je maksimizovanje energetske efikasnosti solarnih ćelija, a da se pritom ne ugrozi transparentnost elementa. Pomaka ima!

Prozori sa organskim solarnim ćelijama bile najsličnije sivoj boji sunčanih naočara ili prozora automobila.

Tokom proteklog meseca tim istraživača sa Univerziteta u Mičigenu, postavio je novi rekord u energetskoj efikasnosti prozirnih solarnih ćelija u neutralnoj boji. Uspeli su da postignu energetsku efikasnost od 8,1% (do sada bilo od 2 do 3%), sa 43,3% transparentnosti i to koristeći se organskim sirovinama, kao i onih na bazi ugljenika, za razliku od konvencionalnog silicijuma. Iako solarne ćelije imaju blago zelenu nijansu, naučni tim kaže da su zapravo najsličnije sivoj boji sunčanih naočara ili prozora automobila.

„Prozori, koji su na površini svake zgrade, idealno su mesto za organske solarne ćelije jer nude nešto što silicijum ne može, a to je kombinacija vrlo visoke efikasnosti i vrlo visoke providnosti.“, istakao je Stephen Forrest, univerzitetski profesor inženjerstva.

Zgrade sa staklenim fasadama obično imaju premaz koji reflektuje ili apsorbuje deo svetlosti, kako bi se smanjio intenzitet svetlosti ili kako bi se smanjilo prekomerno zagrevanje u unutrašnjosti objekta. Umesto da se ta energija odbaci, na ovaj način će se generisati energija za potrebe zgrade.

Kvantne tačke

U međuvremenu, kompanija za napredne materijale UbiQD iz Meksika, nastavlja razvoj svojih prozirnih solarnih panela koji se ne razlikuju od običnog stakla. Ova kompanija koristi „kvantne tačke“, odnosno mikroskopske čestice koje manipulišu svetlošću u cilju skupljanja solarne energije, a one mogu biti integrisane u stakla.

„Kvantne tačke su nano čestice, toliko sitne da bi trebalo oko 100.000 njih da bi se prekrila površina nokta. Zahvaljujući svojoj maloj veličini, ove čestice su posebno korisne zbog toga što imaju izuzetnu efikasnost i prilagodljivu emisiju svetlosti u širokom spektru boja.“, objasnio je Hunter McDaniel osnivač i izvršni direktor kompanije UbiQD.

Ova kompanija je maja ove godine udružila snage sa Nanosys, kako bi razvili luminiscentne premaze za staklenike. Njihov proizvod UbiGro instaliran je iznad biljaka u stakleniku, kako bi one dobile što više sunčeve svetlosti. Naime, nedovoljno iskorišćeni „delovi“ sunčeve svetlosti, odnosno takozvana narandžasta svetlost za kojim biljke žude, se na ovaj način više aktivira.

Kad ste već ovde…

• Da li je došlo vreme da se prestane s izgradnjom nebodera?

The post Stakleni neboderi kao elektrane: Organske solarne ćelije donose revoluciju u gradnji first appeared on Gradnja.

BIM Real Estate (BRE) je web aplikacija koja omogućava korisniku ne samo da sagleda nekretninu u 3D okruženju, već i da je premeri i osmotri iz svakog ugla. 

Potraga za novom nekretninom prava je noćna mora, a jedan od problema je i slaba dostupnost informacija od onih najosnovnijih. Korisnike zanima ne samo koji su stanovi dostupni, već i koja je površina prostorija, mogućnost da izmere dimenzije prostorija ili objekte u prostorijama ili čak mogućnost virtuelne šetnje kao u video-igri.

Da li ste kao vlasnik nekretnine razmišljali o tome koliko bi vremena uštedeli, ako bi potencijalni klijenti na jednom mestu mogli da dobiju sve bitne informacije? Kao odgovor na ova, i mnoga druga pitanja, TeamCAD je razvio BIM Real Estate (BRE).

Web aplikacija u sebi sadrži optimizovan BIM 3D model nastao u programu Autodesk Revit.

U pitanju je web aplikacija koja u sebi sadrži optimizovan BIM 3D model nastao u programu Autodesk Revit. Pošto se radi o web aplikaciji, bilo ko, ko ima pristup internetu i internet pretraživaču, može pristupiti 3D modelu objekta i saznati informacije koje ga interesuju. Nisu potrebni specijalizovani programi, niti hardver velikih mogućnosti. Dovoljno je da znate da koristite internet pretraživač.

Primer dobre prakse

Objekat koji je prvi implementiran u BIM Real Estate app jeste stambeni objekat u Đevđelijskoj ulici u Beogradu, čiji je investitor GP Zlatibor-Gradnja a.d., a projektant Ivana Milinković, dia.

BIM Real Estate apikacija omogućava korisniku da sagleda nekretninu u 3D okruženju, iz prvog ili trećeg lica i da dobije određene informacije o njoj. Korisnik je u mogućnosti da odabirom određenog dugmeta u aplikaciji sagleda samo jedan sprat; da prikaže zauzete i slobodne nekretnine; da prikaže tačno određenu nekretninu (stan, lokal) sa spiskom prostorija i njihovom kvadraturom. Takođe, korisnik može vrlo jednostavno i brzo izmeriti dimenzije koje ga interesuju, nebitno da li se radi o rastojanju između dva zida, stuba i zida ili nameštaja.

Korisnik može izmeriti dimenzije koje ga interesuju, nebitno da li se radi o rastojanju između dva zida, stuba i zida ili nameštaja.

Pored toga, aplikacija pruža mogućnost korisniku da pravi proizvoljne 3D preseke kroz objekat, kako bi ga sagledao iz još nekih dodatnih uglova.

Isto tako, ukoliko (za)kupac želi da oseti prostor iz prvog lica, to može vrlo jednostavno uraditi pokretanjem opcije u aplikaciji. Na taj način će ga aplikacija „smestiti“ u objekat, i korisnik će imati mogućnost da šeta kroz prostorije, nešto slično šetanju kroz video-igru.

Sa druge strane, vlasnik objekta ili investitor, ima mogućnost da vrlo jednostavno, čak i preko mobilnog telefona, promeni status nekretnine iz npr. „dostupno“ u „prodato (ili iznajmljeno)“.

Šta je potrebno da bi se objekat našao u BIM Real Estate app

Kako bi se objekat našao u BIM Real Estate app, potreban je Revit BIM 3D model i dodatni podaci koji nisu sadržani u Revit modelu, a vlasnik želi da budu dostupni kroz aplikaciju (npr. da li je objekat dostupan ili ne).

Ono što bi vlasnik ili investitor trebalo da dostavi kao podloge za postavljanje svog objekta u BIM Real Estate aplikaciju, jesu pomenuti dodatni podaci, Revit model (ukoliko postoji) ili projektnu dokumentaciju iz koje inženjeri TeamCAD-a mogu uslužno podići Revit 3D model.

Dostupnost informacija i olakšana komunikacija

Neke od najvažnijih prednosti BIM Real Estate aplikaciju jesu dostupnost informacija svim zainteresovanim stranama i olakšana komunikacija između zainteresovanih strana. Ako (za)kupac, na primer, želi da dođe do informacije o rastojanju između zida i stuba, kako bi mogao da proveri da li tu može da smesti orman koji već poseduje, aplikacija će biti ogromne koristi. U nekom svakodnevnom, učestalom scenariju to bi bilo tako što bi on morao da nazove vlasnika, pa vlasnik projektanta, pa projektant da potraži informaciju u dokumentaciji. Upotrebom BIM Real Estate app, (za)kupac je u mogućnosti to sam da izmeri.

Isprobajte aplikaciju

BIM Real Estate (BRE) možete isprobati ovde.

Kontakt

Ukoliko ste zainteresovani molimo vas da nas kontaktirate telefonom +381 11 301 50 43 ili putem kontakt forme.

The post TeamCAD lansirao aplikaciju koja olakšava kupovinu i izdavanje nekretnina first appeared on Gradnja.

Projekat Fehmarnbelt koji podrazumeva izgradnju najdužeg podvodnog tunela za putni saobraćaj i železnicu na svetu, dobio je zeleno svetlo za gradnju.

Podvodni tunel za putnički i železnički saobraćaj, dugačak 18 km, najduži te vrste na svetu, povezaće dansku regiju Lolland Falster s nemačkom regijom Schleswig Holstein ispod Baltičkog mora, a skratiće putovanje između ove dve zemlje na samo 10 minuta automobilom, odnosno na sedam minuta vozom.

Tunel će skratiti putovanje između ove dve zemlje na samo 10 minuta automobilom, odnosno na sedam minuta vozom.

Tunel Fehmarnbelt, jedan od najvećih infrastrukturnih projekata u Evropi do sada, ne samo da će smanjiti vreme putovanja, već će takođe pomoći razvoju trgovine i turizma, stvarajući novu veza ka severnoj Evropi.

Tunel će graditi Femern A/S, a projekat je zajedničko ulaganje između kompanija VINCI Construction Grands Projects, Per Aarsleffa, Royal BAM Group (sa tri operativne kompanije BAM Infra, BAM International i Vaiss & Freitag Ingenieurbau), a na gradnji će učestvovati i Solétanche-Bachy International, CFE, Dredging International kao i Max Bögl Stiftung & Co, javlja Euronews.

Projekat težak 7 milijardi

Sa elektrifikovanom dvokolosečnom železnicom i autoputem sa četiri trake, izgradnja projekta vrednog 7 milijardi evra zahtevaće prefabrikaciju šupljih betonskih elementa, izlivenih na kopnu, i sastavljanih deo po deo da bi se formirao podvodni tunel. Elementi će biti postavljeni u rov širok 60 i dubok 16 metara, iskopan u morskom dnu, a vući će sa gradilišta velikim tegljačima i potom spuštati na tlo.

Pogledajte kako će izgledati izgradnja:

Do Danske kolima 2029. godine

Otvaranje podvodnog tunela planirano je za sredinu 2029. godine. Nakon nekoliko odlaganja zbog pandemije COVID-19, očekuje se da će izgradnja na danskoj strani započeti 1. januara 2021. godine, dok će radovi na nemačkoj strani početi sredinom 2022. godine.

Evo kako će izgledati vožnja kroz ovaj impresivni tunel:

Japanski rekord

Iako je ovaj tunel impresivan građevinski poduhvat, on nije najduži tunel barem što se tiče železničkoj saobraćaja. Taj rekord drže Japanci sa njihovim podvodnim tunelom Sekian koji povezuje ostrva Honšu i Hokaido a dugačak je čak 53 kilometara.

Kad ste već ovde…

• Najduži tunel u Srbiji biće u Vojvodini?

The post Podvodni tunel dugačak 18 kilometra spojiće Nemačku i Dansku first appeared on Gradnja.

Ako su ove zgrade simbol nekih prošlih vremena, kada se „lepše živelo“, zašto se u njima ne bi moglo i u buduće „lepše živeti“. To je bila ideja vodilja za izložbu „Unutra sve biće meko i nežno“ Nebojše Yamasaki-Vukelića.

Na portalu Gradnja smo već kroz nekoliko tekstova pričali na temu arhitekata kao crtača ili slikara. Kako veći broj arhitekata sebe ispoljava i kao umetnike, ali nismo pričali o umetnicima koji u arhitekturi nalaze inspiraciju. To se u ovom slučaju dogodilo sa umetnikom Nebojšom Yamasaki-Vukelićem, koji je inspiraciju za svoja dela pronašao u brutalističkim zgradama novobeogradskih blokova. Karakteristične forme i tekstura socijalističkog stanovanja centralni su motivi njegovih slika. Ali sve počinje razgovorom sa arhitekticom Milenijom Marušić, koautorom Bloka 61 (sa arhitektama Darkom Marušićem i Milanom Miodragovićem).

Inspiraciju za izložbu pronašao je u razgovoru sa arhitekticom Milenijom Marušić, koautorom Bloka 61.

Kada je prvi put razgovarao sa arhitektom Marušić, Nebojša je za betonska novobeogradska ostvarenja upotrebio ustaljeni izraz – brutalizam, na šta je arhitektica odreagovala sa blagim negodovanjem. „Šta je tu brutalno!?“, upitala je Milenija. „Taj beton, to je samo spoljašnja košuljica. Unutra je bilo sve mekano i nežno. Prozračno i prilagodljivo čoveku.“ Arhitekta je aludirala na enterijere, koji su nastali 60-ih i 70-ih godina, a koje nešto manje mi, a nešto više naši roditelji ili bake i deke, pamte kao moderan, udoban i praktičan nameštaj, pa možda i najkvalitetniji koji je ikada bio dostupan na našem tržištu.

Ovaj odgovor se veoma dopao slikaru. Nešto što je spolja bilo jako, masivno, čvrsto, „brutalno“, zapravo je bilo definisano i svojom unutrašnjošću koja je bila sve suprotno od toga. Onda je pomislio – ako već o tim zgradama govorimo u prošlom vremenu, da li o njima možemo govoriti i u futuru. Da li bi i u nekom budućem vremenu njihova unutrašnjost mogla i dalje (možda u nešto drugačijem stilu) biti onakva kakvu je opisala Milenija Marušić – Unutra sve biće meko i nežno.

Postapokaliptični koncept

Isprva, autor je bio inspirisan postapokaliptičnim konceptom, gde se nakon neke veće prirodne ili veštački izazvane katastrofe i nestanka ljudi, zgrade pojavljuju kao nemi svedoci nekada napredne ljudske kulture. Ponovo aktuelna ideja, nakon emitovanja HBO serije Černobilj, ali i sve većih tenzija u svetu, kod kojih se više ne zvecka nuklearnim arsenalima kao za vreme Hladnog rata, ali se stvara sličan osećaj na globalnom nivou. Mnogi ruski, ili koji ex-sovjetski umetnici, razrađivali su ovakve ideje kroz film, muziku, slikarstvo ili koje druge multimedijalne umetnosti. Kod nas, o ovim zgradama govore isključivo arhitekte ili sami stanovnici Novog Beograda, ali ne dovoljno da bi ta tema bila demistifikovana i termin „betonska spavaonica“ bio konačno prevaziđen.

Druga inspiracija slikaru bilo je detinjstvo, koje je proveo baš u ovim blokovima. Ovo preklapanje hladne, nepredvidive budućnosti i sentimentalne, romantične prošlosti odredilo je njegovo savremeno raspoloženje – distropija i nostalgija međusobno se hrane, baš kao što se međusobno hrane anksioznost i eskapizam.

Ako su ove zgrade simbol nekih prošlih vremena, kada se „lepše živelo“, zašto se u njima ne bi moglo i u buduće „lepše živeti“.

Savremeno doba preplavljeno je, kao nikada do sada, razmišljanjem o nekoj apokaliptičnoj budućnosti, ali ne na način o kojem govori autor Otkrovenja Sv. Jovana sa Patmosa (Apokalipsa Novog zaveta), već o jednoj harmoničnoj budućnosti u kojoj će planeta Zemlja dostignuti ravnotežu onoga trenutka kada se ljudska populacija drastično smanji ili gotovo nestane. Prazni gradovi, poluurušene zgrade, okupirane od strane biljnog i životinjskog sveta, samo se neki od poznatih motiva iz nekoliko filmskih ostvarenja, a koji kao da se sve više priželjkuju od strane sve većeg broja ljudi, koji uviđaju da se naš svet ne kreće baš pravim putem napretka.

Naravno, ono što je relikt istočnoevropske arhitekture socijalističke moderne, ponovo može biti glavni motiv i nekih budućih napuštenih naselja. Jer ako su ove zgrade simbol nekih prošlih vremena, kada se „lepše živelo“, zašto se u njima ne bi moglo i u buduće „lepše živeti“. Doduše, sa nekim novim stanarima, ali spolja one i dalje mogu biti, gotovo večite, betonske tvrđave, a u unutar njih sve (ponovo) biće meko i nežno.

Posetite izložbu

Posetite izložbu u galeriji „X vitamin“, Studentski trg 11, do petka 18. septembra, od 17 do 20h, kada su velike šanse da upoznate i simpatičnog autora, čije japansko poreklo donosi dodatni začin celoj ovoj priči.

O autoru

Nebojša Yamasaki-Vukelić rođen je 1986. godine u Beogradu. Studije slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti završio u klasi Milete Prodanovića 2020. Izlagao je više grupnih i jednoj samostalnoj izložbi, Šum događaja, za Živanom Mijailović. Pre opredeljenja za umetnost završio studije pedagogije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, i bavio se eksperimentalnom muzikom u kontekstu performansa i pozorišta.

Kad ste već ovde…

• Arhitekta Radojević: Ceo stvaralački opus u jednoj monografiji

The post Brutalistički novobeogradski blokovi u nežnom ruhu first appeared on Gradnja.

Neobični zahtevi dovode do inovativne arhitekture…

Bračni par imao je želju da u njihovoj novoj kući i dvorištu imaju pogled jedno na drugo, u bilo kom delu da se nalazili. Taj zadatak pripao je arhitektama iz firme Formative Architects kojima je ovaj zahtev na početku delovao neobično. Međutim, kako su ih bolje upoznali shvatili su da je bračni par tokom godina navikao da provodi vreme zajedno i da međusobno uživaju u svim zajedničkim aktivnostima. Tada su shvatili da klijenti žele da prostorna struktura odražava njihov životni obrazac.

Kuća ne poseduje nijednu konvencionalno organizovanu sobu.

Walden House od 131 metar kvadratnih u Južnoj Koreni isplanirana je kao struktura kontinuiranog prostora, bez oštrih uglova i sa dvorištem ograđenim od okruženja ali otvorenim za priliv velike količine sunčeve svetlosti, pišu arhitekte za ArchDaily.

Organska struktura dvorišta, pa zatim i unutrašnjosti kuće, dodatno je naglašena činjenicom da kuća ne poseduje nijednu konvencionalno organizovanu sobu.

Otvaranje ka dvorištu

Svi prostori na prizemlju imaju organsku formu i u potpunosti su otvoreni ka dvorištu, tako da dvorište postaje proširenje unutrašnjosti kuće i dnevna svetlost neometano cirkuliše iz otvorenog ka zatvorenom prostoru.

Ipak, streha prepuštena od 1,2 do 2 metra, sprečava direktan prodor jakog letnjeg sunca u kuću. Takođe produžena streha omogućava prijatnu atmosferu u kući dokom kišnih dana kada se kišnica sliva niz ivice streha.

Dvovodni krov

Dok je na prizemlju organizovan gotovo celokupan životni prostor, na spratu se nalazi samo spavaća soba. Njen izdignuti položaj pruža drugačiji pogled na dvorište u odnosu na ostatak kuće, ali i mogućnost pogleda na šire okruženje.

Konstrukcija drugog sprata je izvedena potpuno u formi dvovodnog krova, tako da bračni par tokom boravka u sobi može imati utisak da se nalazi u udobnom kampu.

Bračni par tokom boravka u spavaćoj sobi može imati utisak da se nalazi u udobnom kampu.

Krovna terasa

Sa drugog sprata, preko skrivenih vrata u spavaćoj sobi može se izaći na krovnu terasu, koja je namenjena uživanju u pogledu na krajolik ali i za sušenje začinskog bilja i povrća.

Orijentacija

Orijentacija kuće izvedena je u skladu sa prilivom sunčeve svetlosti tokom dana, a kako bi velike staklene površine ostale otvorene a privatnost zadržana, dvorište je ograđeno visokim zidom izvedenim u kombinaciji sa stablima bambusa. Elementi od bambusa se po potrebi mogu klizno delocirati, tako da se kuća otvori ka svom okruženju… a i ka partneru kada ode u prodavnicu.

Osnova prizemlja

Osnova sprata

Presek kroz kuću

Foto: Youngsung Koh

The post Kuća u kojoj supružnici uvek imaju pogled jedno na drugo gde god se u domu nalazili first appeared on Gradnja.

Palata Beograd je odmah po izgradnji dočekana na nož od struke ali i građana pa ne samo da su je povezivali sa crnim monolitom iz filma Odiseja u svemiru, već su neki išli do poređenja zgrade sa crnim nadgrobnim spomenikom.

Iako je prošlo već više od nedelju dana od prodaje najmarkantnije zgrade starog Beograda, kultne Palate Beograd, strasti se i dalje ne stišavaju među građanima, rezigniranim privatizacijom ovog kultnog objekta. Od karikatura, na kojima je prikazano izbacivanje večno ugnježdenog satiričara Duška Radovića, preko lamenta arhitekata do ozbiljnih članaka istraživačkog novinarstva u kojima se prikazuju sve cifre, izražene u kvadratima, evrima, godinama itd. Ali niko se nije zapitao kako je ova zgrada započela svoj život i da li su struka i šira javnost oduvek imale ovako protektivistički nastrojen stav ili je sve to izgledalo malo (više) drugačije.

Da li su struka i šira javnost oduvek imale ovako protektivistički nastrojen stav ili je sve to izgledalo malo (više) drugačije?

O usponu arhitekte Branka Pešića, koji se kalio upravo na projektu Beograđanke govorili smo u jednom od prethodnih članaka, ali su ostale i neke nerasvetljene činjenice, koje nećete tako lako pronaći u literaturi, već isključivo u dnevnoj publicistici i sećanjima stručnjaka i novinara koji su pratili izgradnju Palate Beograd.

Za početak, o Beograđanci je pričala sama struka, koja se u to vreme, sredinom 70-ih godina, veoma negativno izjašnjavala po pitanju arhitektonsko-urbanističkih kvaliteta ove zgrade. Mnogima je bilo nepojmljivo zašto je prva zgrada sa visinom od preko 100 metara morala da bude „zabodena“ baš na tom mestu, u samom jezgru starog Beograda. Realno, urbanizam je to i tada dozvoljavao, a niži aneks zgrade je kao i u slučaju Palate Albanija logično povezao kulu sa okolnim blokom zgrada.

Sa druge strane, mali broj i samih arhitekata je tada poznavao istoriju i činjenicu da je do pred početak Drugog svetskog rata ta lokacija baš bila pripremana za izgradnju jedne privatne višespratne poslovne zgrade, koju je projektovao arhitekta Grigorije Samojlov, o kojoj je takođe bilo reči u jednom od prethodnih tekstova.

Profesorski i poslovni klan

Ali nije samo urbanistički položaj nepravedno negativno atribuirao Beorađanku. Tu je bila i stalno prisutna arhitektonska sujeta. Naime, od kada je arhitektonska struka ozbiljno počela da se razvija još u vreme Kneževine, tj. Kraljevine Srbije, arhitekte su oduvek bile podeljene u dva tabora, koje ćemo kolokvijalno nazvati „profesorski“ i „poslovni“, koji su stalno bili u većem ili manjem antagonizmu, a njihovi predstavnici su retko sarađivali između sebe.

Profesori sa Arhitektonskog fakulteta su važili za talentovane kreativce koji su sa većim uspehom stvarali autorsku arhitekturu, bilo pobeđujući na konkursima ili dolazeći svojim ličnim kontaktima do privatnih investitora. Sa druge strane, arhitekte koje nisu imale sigurnost „državnih fotelja“ bili su prinuđeni da izađu na tržište i znatno više se povežu sa privatnim investitorima. Ovo im je omogućilo da znatno uvećaju produkciju, ali je arhitektonski (estetski) kvalitet njihovih zgrada često bio ispod onoga koji su pružale njihove kolege sa fakulteta.

Mnogima je bilo nepojmljivo zašto je prva zgrada sa visinom od preko 100 metara morala da bude „zabodena“ baš na tom mestu.

Naravno, nije sve bilo tako crno-belo podeljeno. Bilo je i privatnih arhitekata, koji su uspešno uspevali da ubede svoje investitore da izgrade objekte sa veoma kvalitetnom arhitekturom, ali i državnih arhitekata, koji iako zaposleni na fakultetu ili Ministarstvu građevinarstva, nisu mogli da premaše nivo već uveliko stilski i tehnički prevaziđene arhitekture. Slična okolnost je bila i nakon Drugog svetskog rata, samo što je usled društveno-političkog uređenja nove države, broj privatnih arhitekata drastično opao, a institucija Arhitektonskog fakulteta znatno ojačala.

Predstavnici fakulteta tada su bili arhitekte Uroš Martinović i Bogdan Bogdanović, a privatne prakse arhitekta Mihajlo Mitrović. Svi oni su se međusobno uvažavali, pobeđivali jedni druge na konkursima, a mnogi se i privatno družili. Posla je bilo jako puno i svaki kvalitetni arhitekta mogao da dobije priliku da se ostvari kroz neko delo, pa su državno-privatna rivalstva bila znatno manje prisutna.

Crna udovica

Ali šta se dešava kada se na sceni pojavi arhitekta koji ne pripada ni jednoj od te dve dominantne struje, već posao dobije putem partijske direktive? Naročito posao projektovanja najviše zgrade u Beogradu. Arhitekta Branko Pešić bio je odličan inženjer, doduše nešto slabiji kreativac i mnogo više se isticao na Građevinskom fakultetu i možda nikada ne bi izašao iz anonimnosti da ga intervencija SKJ nije dovela na poziciju autora Palate Beograd. Iako je kao arhitekta bio na nivou ovog zadatka, kolege nisu mogle da oproste ovaj čin dodele posla bez nekog značajnijeg konkursa i odmah po završetku izgradnje krenule su kritike na račun arhitekture. Najpoznatije je ona u kojoj se arhitekti Pešiću zamera na izboru tamne boje za elemente fasadnog platna, da time zgrada dobija prizvuk crnog monolita iz filma Odiseja u svemiru, a neki su išli do poređenja zgrade sa crnim nadgrobnim spomenikom (verovatno za sam grad Beograd) i naravno dodela poznatog nadimka – crna udovica.

Predlog iz sredine 90tih da se Beograđanka stavi na spisak zaštićenih objekata gotovo je jednoglasno odbačen.

Arhitekta Pešić nije želeo da se upušta u stručne rasprave na temu kritika njegovog dela, verujući da je učinio ispravnu stvar projektujući Beograđanku baš onakvu kakva je i sada pred nama. Struka je ignorisala zgradu duže od dve decenije. Po rečima arhitekte Zorana Manevića, istoričara, teoretičara i zaštitara, na jednom sastanku u Zaovdu za zaštitu spomenika grada Beograda, koji je održan u drugoj polovini 90-ih godina, tema je bilo sastavljanje spiska posleratnih objekata koji bi trebalo da dobiju zaštitu. Na njegov predlog da se na tom spisku nađe i Beograđanka, bio je iskritikovan od strane kolega pa je taj predlog gotovo jednoglasno bio odbačen. Opšti stav struke po pitanju valorizacije arhitekture Palate Beograd ostao je gotovo nepromenjen do današnjih dana.

Budućnost Beograđanke

Kritike na račun prodaje Beograđanke nisu išle u pravcu promene njene arhitekture, jer se po ugovoru novi vlasnik zgrade obavezuje da će izvršiti temeljnu rekonstrukciju objekta i da će isti ostati u dosadašnjim gabaritima. Problem se javlja u visini cene po kojoj je ova državna zgrada prodata privatnoj kompaniji. Mnogi su naveli da je cena od oko 800 evra po kvadratnom metru isuviše niska za poslovnu zgradu sa istorijskom tradicijom (sada su setili da je zgrada poseduje) i urbanističkom pozicijom u samom centru grada. Da zgrada nije moralo da bude prodata ukoliko tržište diktira ovako nisku cenu i da je grad Beograd morao da se odluči da sam izvrši obnovu zgrade i nastavi da je rentira državnim i privatnim zakupcima.

Kritičari privatizacije takođe ispoljavaju određene simptomatične stavove. Da je za svaki postupak, pa i privatizaciju zgrade kakva je Beograđanka, potrebno da se pitaju građani šta misle na tu temu i da se za svaki poslovni poduhvat grada Beograda raspisuje uži ili širi referendum. Deluje fer, ali taj postupak se ne radi ni u daleko razvijenim državama jer bi to značilo da izabrana vlast nema nikakvu ulogu jer se za svaki potez ponovo pitaju građani.

Možda neka uže stručna diskusija u kojoj bi učestvovali eksperti iz oblasti arhitekture, urbanizma, ekonomije i investicija, bi mogle ponuditi rešenje za slične situacije u budućnosti, ali poznavajući sve predstavnike političkih struktura u Srbiji, ni ovo ne bi bilo tako lako ostvarivo.

Tako na sceni imamo sukob dve potpune krajnosti – političare koji bi samovoljno da donose odluke i građane koji bi da svako pitanje pretvore u javnu participaciju. Tu je i gotovo podsvesna ideja da bi možda najpravednije bilo da od svake privatizacije nekog objekta, građani imaju direktnu korist, tj. da se po uzoru na akcije NIS-a i JAT-a, sredstva od prodaje zgrade razdele građanima grada Beograda, čime bi otuđenje zgrade naši sugrađani lakše podneli, znajući da su sredstva u potpunosti otišla u njihove ruke. Kako je ova zamisao utopijska, ostaje nam samo da ispratimo projekat rekonstrukcije Beograđanke i da se nadamo da će ono bar teći u skladu sa propisima i u granicama građevinskih kvaliteta.

Kad ste već ovde…

• Menhetn u Beogradu: Neizgrađeni neboderi i projekti u prestonici

The post Beograđanka: Naša crna udovica first appeared on Gradnja.

Da li u enterijeru mora sve da bude istog brenda? Naravno da ne. Međutim, treba imati na umu da svi brendovi razvijaju svoje proizvode tako da se međusobno slažu i da tek u kombinaciji daju željeni efekat. Ovo pravilo važi kako prilikom izbora garderobe, tako i prilikom „oblačenja“ vašeg stana.

Sumnjamo da ćete se odlučiti za trpezarijski sto i uzeti četiri međusobno različite stolice, zar ne?

Design meets function

Ista pravila važe i u kupatilu. Danas kada postoje stručnjaci za svaku oblast, trebalo bi poslušati i savete modnog stiliste za kupatilo. Taj stilista je arhitekta ili dizajner, često je to i vodoinstalater, a najčešće smo to mi sami. Kada uređujemo prostor u kome živimo inspiraciju tražimo na internetu, u časopisima, prisećamo se šta nam se dopalo u tuđem kupatilu, neuomorno zagledamo izloge. Sve u nadi da će konačan rezultat biti naš prostor iz snova.

Pored upečatljivog dizajna, izuzetno nam je važno da proizvodi budu kvalitetni i trajni. Geberit je švajcarska kompanija koja objedinjuje ova dva principa više od sto godina. Kao najprodajavniji brend u ovom segmentu u Evropi, ne bi se tu našao da sve gore navedeno nije istina.

Obucite svoje kupatilo u Geberit

Usklađeni enterijer kupatila postiže se pažljivim izborom elemenata. Prepoznatljiv pre svega po ugradnom vodokotliću i upečatljivim tipkama, Geberit je proširio asortiman proizvoda i pružio nam mogućnost da sami kreiramo svoje kupatilo iz snova.

Centralno mesto u kupatilu rezervisano je za umivaonik i ogledalo. Geberit u ponudi ima 10 dizajnerski različitih serija sanitarija, organskog ili geometrijskog oblika, tankih ivica ili nešto robusnijeg izgleda, u kombinaciji sa nameštajem visokog kvaliteta, u različitim bojama i materijalima završne obrade.

Tuš prostor je druga velika površina u kupatilu. Želimo da bude prostran i da ima efikasan sistem odvodnje. Geberit nudi nekoliko različitih rešenja: tuš kanalice CleanLine elegantnih završnih obrada, tuš kade najnovije generacije pod imenom Sestra, zidni tuš sifon ukoliko želimo da nam pod tuš prostora ostane netaknut.

Treće važno mesto u kupatilu je rezervisano za ugradni Geberit vodokotlić i WC šolju. Ugradni vodokotlić se ne vidi, ali njegova tipka se i te kako vidi i može biti onaj detalj koji će dati finalni pečat izgledu vašeg kupatila. Ona dolazi kao šlag na tortu. Zato treba pažljivo birati, a sigurni smo da će među Geberit Sigma tipkama svako naći nešto po svom ukusu jer ima ih više od 100. Razlikuju se po obliku, boji, materijalu, dimenzijama, načinu aktiviranja.

Welness u vašem domu

Treba ugađati sebi i pojedine „neprijatne“ radnje maksimalno olakšati. Zato je Geberit osmislio WC šolju sa inovativnom TurboFlush tehnologijom. Ova WC šolja je Rimfree što znači da nema unutrašnju ivicu ispod koje bi se zadržavale bakterije, a ispiranje se vrši tako da se prilikom oticanja vode stvara vrtlog koji dodatno pere unutrašnjost WC šolje.

Korak dalje je napravljen sa Geberit AquaClean WC šoljom sa funkcijom tuša. Jedinstveno, inovativno rešenje koje će pružiti celodnevni osećaj svežine i čistoće. Ukratko, najsavršeniji oblik održavanja intimne higijene. Ako telo tuširamo da bismo bili čisti i dobro se osećali, zašto to ne bismo radili  i sa najdelikatnijim delovima tela i obezbedili osećaj celodnevne svežine.

Ako obučete svoje kupatilo u Geberit obezbedićete sebi dugotrajno rešenje koje objedinjuje savremeni dizajn, najnovija tehnološka rešenja i, što je najvažnije, osećaj svežine koji vas prati i nadahnjuje tokom celog dana. Zato vas podržavamo da budete neko će sebi da priušti nešto novo i drugačije, dizajnersko umesto konfekcijskog rešenja. Dozvolite da Geberit da budeš vaš lični krojač.

www.geberit.rs

The post Obucite svoje kupatilo u Geberit - u trendu od glave do pete first appeared on Gradnja.

Zgrade u Green Heart Belgrade liče na kruzere koji stvaraju osećaj izolovanosti od gradske vreve, u čemu najviše pomaže prostrana parkovska celina, po kojoj je i sam kompleks dobio ime.

Gotovo da nema prolaznika koji se šeta ili češće vozi ulicom Milutina Milankovića u Bloku 41a  na Novom Beogradu, a da nije zapazio novoizgrađeni kompleks belih poslovnih zgrada. Kako se u jednu od zgrada, najbližoj ulici, uselila kompanija Nordeus, javnost je ovaj kompleks nazvala upravo tim imenom. Međutim, njegov pun naziv je Green Heart Belgrade (Zeleno srce Beograda), a sam projekat je inovativan na više nivoa, naravno i po činjenici da je okupio neke od najznačajnijih projektnih biroa koji su radili na izradi arhitekture i enterijera.

Zgrade u kompleksu Green Heart Belgrade liče na višespratne jahte i prekookeanske kruzere.

Investitor, Atlas centar d.o.o. želeo je jednu potpuno nesvakidašnju arhitekturu koja će oplemeniti prostor i privući što više kvalitetnih zakupaca. Takođe, na postojećoj parceli su već bila izgrađena dva objekta, koje je valjalo vešto inkorporirati u novu celinu. Posao je poveren austrijskom projektnom birou Atelier Thomas Pucher iz Graca, koji je na vešt način izveo prekomponovanje i konačno uobličavanje prostora. Beogradski projektni biro Zap, na čelu sa arhitektom Bojanom Zabukovcem, koji je kao lokalni partner autor projekta za građevinsku dozvolu, projekta za izvođenje i koji je bio zadužen za kompletno praćenje i kvalitetno izvođenje samog rešenja.

Izolovanje od gradske vreve

Pored dva postojeća objekta, autor je projektovao i tri nova, kao i znatno uvećanje kapaciteta podzemne garaže, a sve to zaodenuto u u jednu neobičnu arhitekturu. Arhitekta su u ovom projektu okrenuo principima starim više od pola veka, po kojim su predstavnici internacionalne moderne svoje zgrade projektovali po uzoru na brodove. Bilo da su u pitanju bile forme ili samo detalji okruglih brodskih prozora (okulusa), te moderne zgrade su po svemu gledale da se drže tada aktuelnih trendova mašinskog dizajna, a koji je revolucionarno promenio i industriju automobila, vozova i aviona. Ako je tada akcenat bio na novoj industrializaciji i „mašinama za stanovanje“ (Le Korbizje), sada su sve više aktuelni koncepti prostora za opuštanje, tj. da ljudima boravak na radnom mestu što više bude ugodniji i opuštajući, pa je i sama arhitektura ispratila ovaj koncept.

Zgrade u kompleksu Green Heart Belgrade svojom ekspresionističkom formom takođe liče na brodove, ali više na višespratne jahte i prekookeanske kruzere, koji stvaraju osećaj izolovanosti od gradske vreve, u čemu najviše pomaže prostrana parkovska celina, po kojoj je i sam kompleks dobio ime.

Dodatno integrisanje prostora u jednu celinu izvedeno je putem fasadne brisolej opne, koja se proteže i kroz slobodni prostor.

Parterno rešenje je oblikovano u duhu zen budizma, što se primećuje po odabiru žbunastih i drvenastih biljaka, površina posutih belim kamenjem i klupicama za odmor i relaksaciju tokom radnih pauza. Stare i nove zgrade su inkorporirane istovetnom arhitekturom, a dodatno integrisanje prostora u jednu celinu izvedeno je putem fasadne brisolej opne, koja se proteže i kroz slobodni prostor, čineći na taj način iluziju ušuškanog gnezda u kojem se odvija skladno poslovanje nekoliko većih privatnih kompanija.

Rušenje barijere između eksterijera i enterijera

Kompanija Nordeus je za potrebe uređenja enterijera angažovala projektni biro Antipod, o kojem je već bilo reči. Međutim, na projektu uređenja pristupnih, javnih enterijera posebno je bio angažovan biro KDA na čelu sa arhitektom Ksenijom Đorđević. Ona je prepoznala želju investitora da svaki element kompleksa, bilo da je u pitanju arhitektura ili enterijer, mora biti nesvakidašnji, ali i koncept austrijskog kolege, pa je svojim rešenjem samo još dodatno obogatila javne zone kompleksa.

Centralni motiv enterijera su klupe i prijemni pult, koji su izvedeni sa istim ekspresionističkim motivima rebrastih segmenata.

Kako je akcenat u celom projektu stavljen na prisustvu prirode, koja se nalazi u apsolutnom skladu sa čovekom, Đorđević se odlučuje za rušenje barijere između eksterijera i enterijera, uvodeći u prostor znatno više biljaka, kako podnih tako i u visećim žardinjerama i dekoracijom u vidu stilizovanih ptica. Naravno, centralni motiv su klupe i prijemni pult, koji su izvedeni sa istim ekspresionističkim motivima rebrastih segmenata. Osvetljenje je takođe bilo detaljno usklađivano, pa su pored direktnih svetiljki prisutne ambijentalne, integrisane unutar rebara klupa i plafonskih pergola.

Održivi prostor za sve

Iako je komples Green Heart Belgrade relativno skoro dovršen, pa posađena vegetacija u parteru i po spratovima zgrada još uvek nije dovoljno izrasla, tj. nije dostignut maksimum njene bujnosti, već sada možemo prepoznati sve kvalitete ovog prostora. U skorijoj budućnosti on neće biti ekskluziva samo za svoje poslovne zakupce već i za okolne sugrađane, koji bi u popodnevnim časovima, nakon završetka radnog vremena, javni prostor mogli da koriste kao parkovsku celinu za opuštanje i relaksaciju.

Kako će kompleks izgledati kada ozeleni:

Grafičke podloge:

Osnova 1. sprata

Osnova 4. sprata

Osnova 6. sprata

Osnova 7. sprata

Green Heart osnova

Fasada

Fotogalerija

Zeleno srce Beograda; Foto: Aleksandar Knežević

Zeleno srce Beograda; Foto: Aleksandar Knežević

Foto: Aleksandar Knežević

Foto: Relja Ivanić

Foto: Relja Ivanić

Kad ste već ovde…

• Nordeusova nova pametna zgrada u Beogradu na 6.000 kvadrata

The post Zeleno srce Beograda - intrigantni kompleks ušuškan u gnezdo first appeared on Gradnja.

Novi stambeni kompleks u mirnom delu Podgorice redak je primer EcoLux stanovanja na ovim prostorima.

Kvalitet je odsustvo nedostataka. Međutim, intenzivni razvoj turizma visoke kategorije u Crnoj Gori nije bio propraćen paralelnim razvojem tržišta višeporodičnih stambenih nekretnina, barem ne po pitanju kvaliteta. Asimetrija u razvoju ekonomije i standarda stanovanja dovela je do neravnoteže u kvalitetu svakodnevnog života na mnogim nivoima. Tragovi neusklađenosti su bili očigledni i na svakom koraku. Kvalitet nije opravdavao cenu, niti očekivanja.

U nedostatku ponude stanova zadovoljavajućeg kvaliteta, visoka srednja klasa u Crnoj Gori nije bila u prilici da zadovolji svoje stambene preferencije. Jedina dostupna mogućnost bili su kompromis i redukcija standarda. Posledično, ove porodice su stanovale u loše organizovanim, nedovoljno osvetljenim, nepravilno orijentisanim, dimenzionalno podnormiranim i tehnološki neopremljenim stanovima.

Od izbora lokacije, preko parternog uređenja pa do organizacije i opremanja stanova – sve u ovoj zgradi je na najvišem nivou.

Jedino moguće rešenje bio je radikalni obrt u vidu uvođenja potpuno novog stambenog koncepta. Po viziji ljudi iz kompanije VHM Development, na čelu sa Vedranom Roćenovićem, izvršnim direktorom kompanije VHM Development, pokrenut je Emerald Garden – projekat EcoLux stambene kategorije. Po svemu, reč je o projektu bez kompromisa i presedana na crnogorskom tržištu premium nekretnina, a možemo slobodno reći i šire.

Ova stambena zgrada na najdirektniji način pokazuje šta jedna vrhunska nekretnina jeste i treba da bude. Od izbora lokacije i pozicije objekta na parceli, preko parternog uređenja i visine plafona u garaži i stanovima, pa do organizacije i opremanja stanova, te materijalizacije fasade i odabira stolarije – investitor je vodio računa da sve na ovoj zgradi bude sve na najvišem nivou. No, sve je počelo sa investitorovom vizijom i čvrstom rešenošću da se ona materijalizuje u praksi.

Prestiž atraktivne lokacije

Kada kupujete nekretninu, najvrednija je lokacija i ko su vam komšije. „Inspirisani živopisnim pejzažem koji stvaraju brdo Gorica i tok rijeke Morače, kreirali smo, a sada i uspješno i realizujemo, viziju novog doma za naše sugrađane, ukrštajući neprikosnovenu udobnost sa ljepotom odabrane lokacije“ – ističe Roćenović iz VHM Developmenta. Naime, Emerald Garden se nalazi u delu Podgorice, na obronku reke Morače, a u neposrednoj blizini Parka Gorica. Reč je idealnom mestu za zdrav život i rekreaciju.

Susedstvo je srednjeg stepena urbaniteta, skrojeno po meri da ujedinjenja prednosti života u prirodi i stanovanja u gradu. Po volumenu i proporciji, objekat prati oblikovni kod susedstva. Objekat je tako pozicioniran da je svaka stambena jedinica direktno osunčana – što je značajna prednost. Emerald Garden se odlikuje i dvostranim izlaskom i to na ulice II Crnogorskog bataljona i Veliše Mugoše – iz koje su predviđeni pešački i kolski pristup.

Zgrada se nalazi na obronku reke Morače, a u neposrednoj blizini Parka Gorica – idealnom mestu za zdrav život.

Lokacija je tako odabrana da se Emerald Garden ističe po oazi zelenila kojom je okružen. Naime, stanovi na prizemlju imaju samostalni izlaz u dvorište. Penthouse stan poseduje veliku krovnu terasu sa uređenim zelenilom i dodatnom opremom. S druge strane, sve jedinice u zgradi imaju fenomenalan pogled – ili na reku Morača ili na Park Gorica.

Pored navedenog, Emerald Garden je okružen i vrtićima, školama i objektima društvenog standarda. Njihova blizina pruža posebnu udobnost, a time i više vremena za porodicu. S druge strane, zelena oaza parka Gorica, doprinosi snažnoj povezanosti sa prirodom i zdravim stilom života. Reč je o savršenom skladu grada, arhitekture i prirode.

Maksimalno optimizovani stanovi

Pored penthouse stana, stambeni sklop čine komforni stanovi tri organizacione strukture: jednosobni, dvosobni i trosobni stanovi. „Uložili smo puno truda u to da naši stanovi imaju (prije svega) najbolji mogući raspored, maksimalno iskorišćen prostor i odnos kvadrature u odnosu na broj spavaćih soba. Zahtevali smo i dosta prirodnog osvjetljenja koje je neizostavni uslov udobnosti i prijatnosti doma“ – ističe Roćenović. U ponudi je 29 stanova, od kojih se izdvajaju prizemne jedinice sa sopstvenim izlazom u dvorište, ali i penthouse stan.

Svi stanovi imaju optimizovanu organizacionu šemu, jasnu podelu na zajedničke, individualne i servisne sadržaje.

Svi stanovi imaju optimizovanu organizacionu šemu, jasnu podelu na zajedničke, individualne i servisne sadržaje. Dvosobni i trosobni stanovi su složene, razuđene osnove i dvostrane orijentacije. Otvaranje prostora u dnevnoj zoni vrši se po dijagonali, kroz ugaone prozore – što stanove čini izuzetno dobro osvetljenim i orijentisanim. Prelaz između namenskih zona vrši se pomoću prostora za kretanje, a čije su dimenzija malo podnormirane.

WC se nalazi u ulaznoj zoni. Kupatilo je pripojeno noćnom bloku. Dnevni boravak ima svoj nastavak u formi prostrane, otvorene lođe. Svaka spavaća soba ima svoj garderober, ali i visina prostorija je veća od standardne. Svi kvaliteti kulminiraju na poslednjoj etaži.

Penthouse je nešto zaista retko i izuzetno. Stan od 267 kvadrata zauzima čitavu osnovu sprata. Ima dve prostrane terase na oba kraja prvog sprata i još jednu prostranu terasu na drugom spratu, sa bogatim i raznovrsnim sadržajima. U programskom smislu, naročito je interesantna hobi soba koja zauzima glavno, centralno mesto u penthouse stanu.

U penthousu je naročito interesantna hobi soba koja zauzima glavno, centralno mesto u prostoru od 267 kvadrata.

Materijali i oprema vrhunskog kvaliteta

No, od stepena sofisticiranosti inženjerstva sigurno će vam zastati dah. Emerald Garden odlikuje se vrhunskom izolacijom i ventilisanom fasadom. Korišćena su sistemska rešenja proizvođača kao što su Villas Austria, najkvalitetnija termoizolacija dostupna na tržištu i hidroizolacija BentoShield. Kamena fasada izrađena je od najfinijeg crnogorskog kamena. Ali, to nije sve.

Prvi put u Crnoj Gori, ugrađen je jedinstveni sistem grejanja i hlađenja Sumsung Wind Free. Pored energetske efikasnosti, svaki stanar u svom stanu ima najviši stepen sigurnosti i komfora upravljanja uređajima na daljinu. Naime, u svakom stanu ugrađen je prestižni „Smart Home“ sistem Zennio. Tu su još i benefiti centralnog sistema zaključavanja (Masterkey), Plutafon zvučna izolacija, troslojno Guardian staklo, Hunter Douglas skrinovi za prozor, parking za bicikle i motore uz garažu sa ostavama, autoperionica i punjač za električna vozila.

Emerald Garden odlikuje se vrhunskom izolacijom, ventilisanom fasadom kao i kompletnim nivoom opreme.

U svakom smislu, svojim kupcima investitor je odabrao ono najbolje. „Svjesni činjenice da se udobnost i toplina doma ogledaju u kvalitetu odabrane stolarije i podova, odlučili smo se da drvena i unutrašnja ulazna vrata imaju potpis kompanije VH-Montenegro, domaćeg lidera u ovoj industriji i našeg partnera“ – izdvaja Roćenović za portal Gradnja. Zatim, u svakom stanu ugrađen je Tarkett parket najviše klase, sa posebnim slojem za habanje. Kada je reč o keramici i sanitarijama, odabrani su brendovi prve klase kao što su Florim (Rex, Casa Dolce, Cerim), te Villeroy&Boch, Hansgrohe, i Geberit.

Veza između spratova zgrade uspostavljena je pomoću KONE liftova najnovije generacije. I po ovome, Emerald Garden je jedinstven stambeni objekat u Crnoj Gori.

Kvalitet koji traje generacijama

Kao što smo mogli da se uverimo, Podgorica se ubrzano razvija i širi. No, šta je to premium nekretnina na crnogorskom tržištu teško je utvrditi jer na prostoru Balkana nema dovoljno primera pozitivne prakse. Međutim, situacija se postepeno menja. Granice se pomeraju. Postavljaju se novi standardi i očekivanja na tržištu premijum nekretnina.

Prema navedenom, Emerald Garden je redak slučaj EcoLux stambenog koncepta u pravom smislu te reči. Svaki detalj ugrađen u Emerald Garden biran je prema najstrožim kriterijumima. U ovom objektu objedinjeni su interesi energetske efikasnost i održivosti, bezbednosti stanara i imovine, te estetskih zahteve sklada i proporcije, a sve u cilju zadovoljenja sofisticiranih ukusa budućih stanara.

Za dodatne informacije, zainteresovani kupci mogu posetiti web stranicu www.emeraldgarden.me ili Prodajni salon kompanije VHM Development u Vučedolskoj ulici  br. 7 (Podgorica). Moguće je i zakazati online sastanak sa prodajnim savetnikom putem telefona +382 67 002 000 ili putem e-mail adrese sales@vhmd.me.

Faktografija:

• naziv: Emerald Garden
• mesto: Podgorica
• investitor: VHM Development
• autori: Arhinet
• godina: 2020.
• površina: 3.551 m2
• spratnost: P+5+Pk
• etaža: 7
• stanova: 29
• parkinga: 33 mesta
• stolarija: VH Montenegro
• klima: Sumsung Wind Free
• parket: Tarkett
• keramika: Florim
• sanitarije: Villeroy&Boch, Hansgrohe i Geberit

The post Emerald Garden: Projekat bez kompromisa na crnogorskom tržištu premium nekretnina first appeared on Gradnja.

Kupili ste stan koji ste dugo čekali. Na papiru je sve uredno i lepo. Konačno ste preuzeli ključeve i opremili ga po vašoj meri. Ipak, uživate li u vašem novom domu?

Da li je novogradnja loša ili je to samo mit? Da bismo istražili koje su to najčešće skrivene mane stanova u novogradnji, pozvali smo kupce novih stanova širom Srbije i pitali ih da li postoje neki problemi sa kojim su se susreli, a koje su zapazili tek nakon kupovine i useljenja u stan.

Nismo imenovali investitore kako ne bismo njih stavljali u prvi plan već smo želeli da od kupaca čujemo šta je ono na na šta bi budući kupci trebalo da obrate pažnju pri kupovini novog stana. Vlasnici su zadovoljstvo investitorom ocenjivali na skali od 1 do 10. Rezultat je za nas iznenađujuć!

Evo odgovora i ocena:

Aleksandra, Beograd, Zvezdara

Kupila sam dvosoban stan u prizemlju zgrade P+3 u Beogradu u naselju Zvezdara dok je bio u izgradnji 2018-2019 godine. Problem koji imamo tiče se ventilacije u garaži. Nema ni prirodne ni veštačke. Pogotovo je loše ujutru kada svi krenu na posao.

Takođe, komšije se žale na buku, odnosno na zvučnu izolaciju. Meni lično ne smeta. Možda jer je moj stan na prizemlju… Ipak, ono što meni najviše smeta jeste da su ispod prozora postavili spoljne jedinice klime koje stvaraju buku.

Kada komšija zapali cigaretu u kupatilu, oseti se i kod mene. Takođe, morala sam platiti molera da poprave glet i sve ponovo prekreče što me je koštalo oko 800 evra. Dimenzija kupatila je manja nego u projektu. Štemali su mi zidove više puta da bi sve stalo.

Savet za kupce: Ako je stan u izgradnji, slikajte instalacije po zidovima kako bi znali pozicije cevi i kablova pre nego što ih pokriju. Takođe, bitno je da se daju jasne instrukcije postavljanja brojila za struju da se ne bi desilo ono što se desilo meni. Moj prvi račun je bio 41.000 dinara, a EPS nije prihvatio žalbu jer ne mogu retroaktivno da podele po mesecima.

Da li biste ponovo kupili stan od istog investitora: Ne

Ocena za investitora: 6

Nevenka, Vršac

Kupili smo 2009. godine dvoiposoban stan u izgradnji u zgradi P+4. Naš stan je na drugom spratu. Nismo imali probleme u zgradi sem jednog. Naime, godinu dana nakon useljenja, u spavaćoj sobi se pojavila vlaga. Kako su nam rekli, ovo se pojavilo zbog kondenzacije. Jedan deo zgrade je isturen i tu je nastao problem. Ipak, investitor je o svom trošku podigao skelu, dodao stiropor sa spoljne strane, uradio ponovo fasadu na tom delu i kondenz se više nije pojavljivalo.

Zgrada je inače super, lift se ne kvari a i sve isto izgleda kada smo kupili stan u ovoj zgradi.

Da li biste ponovo kupili stan od istog investitora: Da

Savet za kupce: Investitor treba da u startu da specifikaciji sve opreme: koji parket, keramika, sanitarije… I to ne usmeno već u pisanoj formi. Naš investiror je to uradio tako da na kraju nisam imala problem da nisam dobila ono što je bilo dogovoreno.

Ocena za investitora: 9

Investitor treba da u startu da specifikaciji sve opreme: koji parket, keramika, sanitarije…

Nenad, Novi Sad, Grbavica

Kupili smo četvorosoban stan u Novom Sadu 2017. godine kada je zgrada bila pri završetku izgradnje. Lično sam zadovoljan stanom i gradnjom. Kao jedini problem bih naveo da nam ulazi vazduh iz nečije kuhinje u kupatilo. Izgleda da su pomešani kanali kuhinja i kupatila što je zaista loše.

Da li biste ponovo kupili stan od istog investitora: Kvalitet izgradnje je OK i zasigurno bih opet uzeo stan od istog investitora ako bi radio u ovom kvalitetu.

Savet za kupce: nezahvalno je reći i teško savetovati ali obratite pažnju na kvalitet zgrade, na kvalitet stolarije, vrata….

Ocena za investitora: 9

Radomir, Novi Sad, Centar

Kupili smo penthaus u izgradnji 2017. godine. Sve je bilo ok. Jedini problem koji smo imali je u garaži zbog šahta za kišnicu koji je prelivao na moje garažno mesto. Mislim da to nije bila greška investitora već JKP Vodovod. Sve ostalo je bilo OK, bili su fer i korektni.

Da li biste ponovo kupili stan od istog investitora: Da

Ocena za Investitora: 10

Tatjana, Beograd, Vidikovac

Kupila sam trosoban stan koji je već bio završen 2017. godine na poslednjoj etaži zgrade. Stan je u građevinskom smislu bio odličan. U početku nije radio vodokotlić ali su odmah poslali majstora da to popravi. Nakon nekog vremena i velikih kiša, nešto je procurelo na krovu i meni je procurelo sa plafona. Oni su ovo sanirali ali se isti problem ponovio i sledeće godine. Kasnije su utvrdili da je u pitanju vlaga od kondenzacije i uspešno su ovo sanirali.

Takođe, imamo problem sa garažom koja se plavi sa velikim kišama. Sada je to u manjoj meri ali i dalje nerešeno ovo pitanje.

Stan ima takođe manu da kod aspiratora, ventilacioni sistem ne funkcioniše kako treba. Sa vremena na vreme osetim komšije kako kuvaju.

Ne dopada mi se izbor materijala za kupatilo i vodokotlić (monoblok) nekvalitetan.

Za sve sugestije u garantnom roku (2 godine) u susret su izlazili investitori i popravljali nedostatke o svom trošku. Bili su fer su i korektni.

Da li biste ponovo kupili stan od istog investitora: Što se tiče građevinske strane, odnosno kvaliteta zgrade, kupila bih opet stan. Međutim, imam problem s pravne strane sa uknjižbom zgrade i ne bih kupila stan koji nema upotrebnu dozvolu. Nažalost, sa ovim problemom nisam bila upoznata pre kupovine mog stana.

Savet za kupce: Pod obavezno angažovati advokata da pravno sve bude OK sa papirima stana. Treba otvoriti četvoro očiju! Moj strah je bio i to što je stan na poslednjem spratu ali sa tim sada nemam problem.

Ocena za investitora: 9

Pod obavezno angažovati advokata da pravno sve bude OK sa papirima stana.

Vladimir, Novi Sad, Telep

Kupili smo troiposoban dupleks u potkrovlju 2019. godine. Na početku je bio manji problem sa oticanjem vode iz kade. Međutim, ovaj problem odvoda se brzo rešio. Investitor je ovo popravio.

Više nas je brinulo nešto drugo, sa kišama je počelo da curi sa terase i da nam vlaži zidove. Ispostavilo se da je hidroizolacija na terasi loše urađena i zbog toga se pojavljivala vlaga u stanu. Ipak, investitor je ponovo uradio hidroizolociju o svom trošku. Ovde je, priznajem, bilo malo nerviranja.

Manji problem je bio i podešavanje kliznih vrata na terasi jer se nisu mogla lako otvoriti i klizati.

Komšije se žale na kvalitet parketa ali mi nismo imali problem jer smo ga u startu promenili i sami definisali materijale u svom stanu. 

Svi problemi su nastali jer investitor nije istestirao sve pre primopredaje stana. Da je sve proverio mogao je ovo da predupredi.

Da li biste ponovo kupili stan od istog investitora: Da, kupio bih od istog investitora stan opet i pored nerviranja na početku i definitivno bi se opet odlučio za novogradnju.

Savet za kupce: Moj savet za kupce novogradnje jeste da se dobro raspitaju o izolaciji. Treba znati o čemu investitor priča kada se spominju stvari koje će se ugraditi. Da ponovo kupujem stan, više bih se skoncentrisao na izolaciju i završnu obradu stana, to jest na kvalitet ugrađenih materijala.

Ocena za investitora: 8

Da ponovo kupujem stan, više bih se skoncentrisao na izolaciju i završnu obradu stana.

Tanja, Cvetkova pijaca, Beograd

Kupila sam nov dvosoban stan u izgradnji koji trenutno iznajmljujem. Zadovoljnija sam stanom, velika je visina plafona i imam svoje garažno mesto. Najveći problem su kontejneri za đubre. Miris smeća se oseća i ružno izgledaju, a nalaze se uz samu zgradu. Bilo bi dobro da su podzemni. Inače, investitori su bili korektni, nisam imala problema da mi otklone manje nedostatke.

Takođe, mirna sam što se tiče zaklanjanja pogleda jer tu nema šta da se gradi, dok kod prethodnog stana koji sam kupila na drugoj lokaciji brinem da li će narasti kakva nova zgrada prekoputa u koju ću direktno gledati. Stan nakon završetka sam super super brzo iznajmila i baš sam srećna zbog toga.

Da li biste ponovo kupili stan od istog investitora: Kupila bih ponovo od istog investitora stan pod uslovom da grade na odgovarajućoj lokaciji.

Savet za kupce: Bilo bi dobro da u zgradi nema pekara ili supermarketa, zbog mirisa.

Ocena za investitora: 8

Mislim da ljudi treba da obrate pažnju na zajedničke prostore kao što su garaža, dvorište, biciklana…

Branislava, Novi Sad, Nova Detelinara

Kupili smo nov dvosoban stan. Imali smo problem sa ventilima u kupatilu jer su bili lošeg kvaliteta. Dva puta smo imali poplavu u kupatilu, jednom od nas a drugi put od komšije iz kupatila iznad. Takođe, spoljna stolarija je lošeg kvaliteta pa zna da duva ispod nje. Srećom, dobro je grejanje pa se hladnoća zimi ne oseti.

Ventilacija nije dobra pa tačno znam šta komšinica kuva za ručak.

Da li biste ponovo kupili stan od istog investitora: Da, kupili bismo stan ponovo od istog investitora… iako je on u međuvremenu prestao da postoji.

Savet za kupce: Kupatilo treba da ima prirodu ventilaciju. Takođe, mislim da ljudi treba da obrate pažnju na zajedničke prostore kao što su garaža, dvorište, biciklana… Vrlo je bitno da terasa bude intimna, ušuškana jer bih ja volela da imam takvu i da me niko ne vidi.

Ocena za investitora: 7

Zaključak

Srednja ocena za investitore je visokih 8,25 dok su skoro svi odgovorili da bi ponovo kupili stan od istog investitora bez obzira na probleme i skrivene mane sa kojim su se susreli. Za nas je ovaj podatak neočekivan.

Ove sugestije možda mogu da pomognu budućim investitorima da obrate više pažnje na probleme koje kupci imaju, a možda ovi saveti mogu pomoći da više obratite pažnju šta tačno kupujete..

Učestvujte u anketi

Ako ste i vi vlasnik novogradnje, želeli bismo da čujemo vaše mišljenje. Molimo vas da popunite obrazac, a mi ćemo objaviti rezultate bez javnog navođenja investitora.

The post Istraživanje: Koje probleme imaju vlasnici novih stanova i na šta bi obratili pažnju da ga ponovo kupuju first appeared on Gradnja.

Dobitnik Pritzkerove nagrade, arhitekta Shigeru Ban osmislio je dva javna toaleta u Tokiju za koje odmah znate jesu li slobodni.

U gradskom parku Yoyogi Fukamachi i Haru-no-Ogawa, novi javni toaleti deluju zaista neobično i verovatno da svako ko je neupućen u njihovo funkcionisanje ostaje zatečen prizorom. Međutim, toaleti imaju transparentne staklene zidove u boji kako bi ljudi sa udaljenosti mogli da vide da li je zauzet ili ne.

A privatnost? Nije problem jer zidovi potamne kada se neko nalazi unutra.

Toaleti imaju transparentne staklene zidove u boji kako bi ljudi sa udaljenosti mogli da vide da li je zauzet ili ne.

Takođe, toaleti su providni i kako bi korisnici mogli da vide da su čisti i da ne moraju prvo da uđu u toalet da bi se uverili da su higijenski uslovi adekvatni, kaže proslavljeni arhitekta za Dezeen.

„Dve stvari nas brinu prilikom ulaska u toalet, posebno u one u smeštene u parkovima. Prva je čistoća, a druga je da li je neko unutra. Koristeći se savremenom tehnologijom, spoljašnje staklo postaje neprozirno.“, objasnio je arhitekta Shigeru Ban.

WC fenjeri

Dodatna prednost je da s obzirom na svoju transparentnost i staklene zidove u različitim bojama, tokom noći toaleti osvetljavaju park poput velikih fenjera.

Staklo postaje potpuno neprozirno kada je toalet u upotrebi pa je privatnost zagarantovana.

Toalet u parku Haru-no-Ogawa ima staklo u nijansama plave i zelene boje, dok je onaj u parku Yoyogi Fukamachi u kombinaciji narandžaste, roze i ljubičaste.

Novi toaleti zamenili su dva stara javna toaleta, a sadašnji objekti imaju po jednu mušku, žensku i kabinu za invalide. Nove strukture rađene su po uzoru na stare, s tim da sada postoje stakleni zidovi.

Slavni toaleti

Shigeru Ban je ove živopisne i neobične objekte dizajnirao u okviru projekta Tokijski toaleti, koji je organizovala neprofitna fondacija Nippon, i koja je udružila snage sa 16 kreativaca širom sveta kako bi zajedno redizajnirali ove javne objekte. Među ostalim arhitektama koji su učestvovali u ovom projektu nalaze se i Kengo Kuma, Marc Newson, Sou Fujimoto, kao i još jedan dobitnik Pritzkerove nagrade Toyo Ito, zatim Tadao Ando i Fumihiko Maki.

Kad ste već ovde…

• Kada se prvi put u istoriji pojavio toalet s tekućom vodom

The post Samo u Japanu: Transparentni javni toaleti first appeared on Gradnja.

VELUX grupa preći će na obnovljivu energiju i kupovaće 100% obnovljivu električnu energiju.

U poslednje vreme, svedoci smo negativnog uticaja klimatske krize na naš život i prirodna staništa. Jedan od najvećih uzročnika promene klime je ugljen-dioksid, zbog koga je ne samo klima, već i priroda decenijama u opasnosti. Ugrožavanje prirode i klime zahteva zajedničko delovanje i inovativne ideje, stoga je kompanija VELUX napravila saradnju i partnerstvo sa WWF (Svetska organizacija za prirodu) na projektu nazvanom Lifetime Carbon Neutral.

Kako je ovaj projekat povezan sa proizvodnjom krovnih prozora?

Od svog postojanja 1941. godine, kompanija VELUX je tokom svoje proizvodnje emitovala oko 5,6 miliona tona CO2  (1. i 2. stepena). Međutim, skoro 80 ​​godina, VELUX grupa stvara bolje životno okruženje za ljude širom sveta; koristeći krov kao fokus za najbolje iskorišćenje dnevne svetlosti i svežeg vazduha. Njihov program uključuje krovne prozore za ravne i kose krovove, svetlosne tunele, unutrašnje i spoljašnje roletne, proizvode za zaštitu od sunca, kao i rešenja za ugradnju i pametne kuće. Ovi proizvodi pomažu u obezbeđivanju zdrave i održive klime za rad i učenje, igru i zadovoljstvo.

Kako bi se neutralisala i regulisala ukupna količina CO2 koju je kompanija emitovala od početka, potrebno je očuvati postojeće šume širom sveta i iskoristiti jedinstvenu sposobnost drveća da upija ugljen-dioksid iz vazduha. Zato je, tokom svog rada, za svako iskorišćeno drvo za krovne prozore, kompanija zasadila novo.

Za svako iskorišćeno drvo za krovne prozore, kompanija VELUX zasadila je novo.

Dejvid Brigs, CEO VELUX Grupe je rekao: “Svet se suočava sa ozbiljnim klimatskim promenama i krizama koje zahtevaju izuzetan rad. U skladu sa načelima naše kompanije, težimo da činimo više od drugih i zbog toga smo razvili Lifetime Carbon Neutral projekat. Ovo je novi koncept koji uključuje dvadesetogodišnje partnerstvo sa WWF kako bismo nadoknadili dosadašnju emisiju CO2. Takođe ćemo drastično smanjiti svoju buduću emisiju CO2 i od svojih partnera ćemo tražiti isto. Nadamo se da će i druge kompanije biti inspirisane da postanu Lifetime Carbon Neutral kako bismo stvorili održivu budućnost za sve nas.”

Prva dva projekta

VELUX Grupa će u saradnji sa WWF-om raditi na tome da neutrališe svoje emisije ugljen-dioksida, a narednih 21. godinu će investirati u šume, kao i projekte vezane za biodiverzitet. Ova inicijativa će zaustaviti uništavanje prirodnih staništa, krčenje šuma, degradaciju zemljišta, koje ugrožava biodiverzitet šumskih ekosistema širom sveta. Veliku dobrobit imaće i lokalne zajednice. Prva dva projekta će se održati u Ugandi i Mjanmaru.

U Ugandi će fokus biti na obnavljanju degradiranih šuma, sađenju novih i zaštiti preostalih prirodnih šuma kroz širok spektar mera, dok će se projekat u Mjanmaru odnositi na osiguravanje mnogih koridora divljih životinja duž Mav Daunga i zaštiti jedinstvenog biodiverziteta ovog područja, u bliskoj saradnji sa lokalnim zajednicama.

VELUX grupa preći će na obnovljivu energiju i kupovaće 100% obnovljivu električnu energiju.

Da bi transformisala svoje poslovanje, VELUX grupa će ubrzati ulaganja u energetsku efikasnost na svojim proizvodnim lokacijama, preći na obnovljivu energiju i kupovati 100% obnovljivu električnu energiju, kao i suštinski promeniti način na koji bira i kupuje materijale.

Rešenja koja su dostupna odmah

Treba napomenuti i da kompanija VELUX godinama radi na kreiranju proizvoda koji su dobri i za unutrašnju klimu i kvalitetniji i zdraviji život u prostorijama. Danas, kada i do 90% našeg vremena provodimo u zatvorenom prostoru, održavanje dobrog kvaliteta vazduha je važnije nego ikada.

Jedan od tih proizvoda je i VELUX Active with NETATMO – sistem uz pomoć kojeg je moguće upravljati VELUX INTEGRA krovnim prozorima na električno upravljanje, unutrašnjim i spoljašnjim roletnama, spajajući prednosti automatskog rada zasnovanog na senzorima, uz pogodnosti daljinskog upravljanja. Senzori prate temperaturu, vlažnost vazduha i nivo CO2 i na osnovu toga upravljaju vašim krovnim prozorima i uspostavljaju zdraviju, unutrašnju klimu. U zavisnosti od vremenskih uslova, sistem će automatski ventilirati prostor, a vi ćete dobiti zdraviji dom.

Saznajte više

Iz VELUX grupe smatraju da će ovim projektom postaviti čvrste temelje u očuvanju šuma i prirodnih staništa i da će tako inspirisati druge kompanije za slične kampanje, a više o ovom projektu možete pročitati na zvaničnom sajtu.

The post Ova kompanija će neutralisati svoje emisije ugljen-dioksid kroz sadnju novih šuma first appeared on Gradnja.

Idealna lokacija za stanovanje sastoji se od objekata spratnosti P+4 do P+7+Pk, u blokovima koji imaju najmanje 30% zelenih površina i pešačku distancu od javnih službi i komercijalnih i uslužnih delatnosti.

Jedan od stalnih izazova za arhitekte i urbaniste jeste nalaženje načina da se kreiraju najbolja moguća mesta za život. U tome dosta pomažu parametri koji određuju funkcije koje treba da budu zastupljene na lokaciji. Međutim, kada se oni uzmu u obzir, moramo da se zapitamo da li smo u poslednjih nekoliko decenija proizveli ijedno naselje dobro za život?

Kako bi budući stanovnik određenog dela grada prepoznao lokaciju kao „dobro mesto“ za život, neophodno je da ta lokacija ostvaruje što veći broj elemenata i funkcija koje utiču na povećavanje kvaliteta života. Kako bi ovaj broj bio zadovoljavajući za buduće stanovnike, ali i za razvoj gradova, urbanisti se konstantno bave traženjem idealnih proporcija svih funkcija koje su čoveku u jednom naselju potrebne.

Broj stanovnika i spratnost objekata

Stanovanje je prema Generalnom urbanističkom planu najzastupljenija namena prostora grada, međutim prilikom detaljnog planiranja, određuje se parametar kojim se predviđa maksimalni broj stanovnika na različitim lokacijama. Iako se procenti od lokacije do lokacije razlikuju, maksimalan broj stanovnika predviđen planovima detaljne regulacije ne prelazi kapacitete svih gradskih funkcija koje su komplementarne stanovanju.

Gustina stanovanja, iako nije zadata u tačnim procentima, može se analizirati kroz podatke vezane za spratnost postojećih i planiranih objekata. Najčešća spratnost objekata u Beogradu kreće se između P+4 i P+7+Pk, u užem jezgru grada i u tipologiji zatvorenih blokova, dok se u tačkastim strukturama najčešće zastupljenih u modernističkim otvorenim blokovima spratnost objekata kreće od P+7+Pk do P+18+Pk (karakteristično za visoke objekte na Novom Beogradu).

Da li smo u poslednjih nekoliko decenija proizveli ijedno naselje dobro za život?

Dok su u domaćoj planerskoj praksi moguće veće varijacije u spratnosti, a i naknadno nadgrađivanje objekata, što utiče na kapacitete sadržaja komplementarnih stanovanju, i može da dovede do negativnih uticaja na kvalitet života, planerske prakse drugih zemalja mogu da posluže kao primer za planiranje „čovekomernih“ naselja.

Tako je, na primer, planom najvišeg nivoa u Berlinu definisana spratnost od P+4+Pk do P+6+Pk u centru grada, kao maksimalna spratnost koja omogućava kvalitetno stanovanje, garantuje zadovoljavajuće kapacitete infrastrukture, javnih službi i javnih površina, i pozitivno utiče na sliku grada. Na taj način, ograničava se broj korisnika prostora, ali i sprečava prekomerna izgradnja koja bi ugrozila komforno funkcionisanje naselja.

Pristup javnim službama i komercijalnim delatnostima

Da bi svakodnevni život mogao normalno da se odvija u okviru naselja, urbanističkim planovima se predviđaju i određeni kapaciteti objekata javnih službi. U zavisnosti od tipa javne službe, postoje kategorije koje se planiraju na republičkom nivou, na gradskom nivou, na nivou opštine, mesne zajednice ili bloka. Prema tome, za odabir lokacije za stanovanje najbolje je prepoznati lokaciju koja ima omogućen pristup što većem broju javnih službi.

Za stanovanje na određenoj lokaciji, najvažnije su službe koje se odnose na blok i njegovo neposredno okruženje – mesnu zajednicu. Tako se u urbanističkim planovima na osnovu predviđenog broja stanovnika određuje neophodan broj predškolskih ustanova, domova zdravlja, osnovnih škola i objekata pošte. U idealnim uslovima lokacije, navedene javne službe nalaze se u okviru pešački dostupne distance (do 1.200m). Iako urbanistički planovi gotovo uvek predviđaju zadovoljavajuće kapacitete ovih objekata, u praksi se dešava da nadgradnjom stambenih objekata i prenamenom parcela iz javnih u stambene površine, naselja ostanu bez svojih osnovnih funkcionalnih komponenti.

Komercijalni sadržaji i uslužne delatnosti takođe su važna komponenta komforne svakodnevice u naselju. Prema urbanističkim parametrima, najčešće se predviđa do 30% kapaciteta izgrađene strukture stambenog bloka za ove funkcije. U ove kapacitete uračunate su uslužne delatnosti, banke, samoposluge i ugostiteljski objekti. Ovi objekti, zajedno sa objektima javnih službi predstavljaju centre naselja, koji sa aspekta dostupnosti pružaju najviše elemenata koji podižu kvalitet svakodnevnog života.

Rekreacija i „well-being“

Kako naselja ne bi imala funkciju spavaonica, treba da svojim stanovnicima nude i sadržaje koji omogućavaju raznoliko provođenje slobodnog vremena. Prema urbanističkim parametrima, u svakom bloku potrebno je predvideti od 30-70% otvorenih javnih prostora, opremljenih za okupljanje, zadržavanje i rekreaciju.

Blizina prirodnih celina poput reka, šuma i jezera, u kombinaciji sa planiranim uređenim javnim prostorima pretpostavka su za kvalitetno provođenje vremena na otvorenom. Pored rekreacije, ove prirodne strukture i javni prostori utiču na stvaranje povoljne mikroklime lokacije tako što pospešuju cirkulaciju i kvalitet vazduha, hlađenje naselja i zaštitu od nepogoda.

Pogled iz stambene jedinice prema prirodnoj celini ili javnom prostoru pozitivno utiče na blagostanje stanovnika.

Uz uticaj na mikroklimu i vazdušni komfor, ovi tipovi prostora utiču i na vizuelni i zvučni komfor. Pogled iz stambene jedinice prema prirodnoj celini ili javnom prostoru pozitivno utiče na blagostanje stanovnika, dok zelene površine i projektovani drvoredi ujedno smanjuju i buku koja se emituje sa ulice.

Vizuelnom i zvučnom komforu ne moraju nužno da doprinose prirodne celine, već se mogu postići i različitim urbanim pejzažima – pogledom prema drugim objektima, pri čemu oni učestvuju u stvaranju prijatnog pogleda ukoliko su udaljeni od objekta iz kog se posmatra najmanje za 2/3 njegove visine (za objekte spratnosti P+4, optimalna udaljenost drugog objekta je 10 metara, odnosno okvirna širina ulice sa dve trake i trotoarima sa obe strane). U posmatranju urbanog pejzaža, veći kvalitet stanovanja nude stambene jedinice na višim etažama.

Mobilnost

Do idealnog mesta stanovanja potrebno je i lako doći različitim vidovima kretanja. Stepen motorizacije stanovništva utiče na različite aspekte planiranja grada, među kojima se nalazi i planiranje parkirališta i parking mesta. U optimalnim uslovima stanovanja, parkiranje se rešava podzemnim garažama koje pripadaju stambenim objektima. Kako to nije uvek moguće, neophodno je predvideti i parkiranje uz ulice.

Parkiranje uz ulice sa aspekta funkcionalnosti gradova nije optimalno rešenje, ali za odabir lokacije za stanovanje ima značajnu ulogu. Prema okvirnim urbanističkim parametrima potrebno je obezbediti 1,2 parking mesta po stambenoj jedinici. To u gradskim jezgrima nije uvek moguće, pa je zato sa ovog aspekta bolje birati lokacije koje nisu u najužim gradskim centrima, odnosno u naseljima velike gustine.

Problem parkiranja se kroz urbanističko planiranje rešava strateškim planiranjem javnog prevoza.

Ovaj problem se kroz urbanističko planiranje rešava strateškim planiranjem javnog prevoza. Savremene tendencije u planiranju orijentisane su ka smanjenju motornog saobraćaja i izduvnih gasova koje ovaj vid emituje, zbog čega se promišljanjem pozicija i trasa gradskog prevoza može smanjiti potreba za korišćenjem automobila.

Iako domaći urbanistički planovi na višim nivoima uključuju i mreže saobraćaja, javni prevoz još ne ostvaruje potencijal da postane primarni vid funkcionalnog kretanja većine korisnika. Još jednom planerska praksa u Berlinu može da posluži kao primer. Naime, u okviru strateškog plana mreže javnog saobraćaja, predviđeno je postavljanje stajališta javnog prevoza u okviru pešačke distance od nekoliko stotina metara od svake tačke u gradu. Ukrštanjem različitih modaliteta prevoza, moguće je sa minimalnim pešačkim intervalima doći do bilo koje ciljne tačke.

Gradovi u Srbiji ne poseduju ni izbliza funkcionalan broj različitih vrsta saobraćaja, ipak, kao poželjne lokacije za stanovanje su one koje se nalaze u neposrednoj blizini saobraćajnih čvorišta. Ono što urbanistički planovi predviđaju, a u praksi se i dalje ne ostvaruje u dovoljnoj meri su mreže biciklističkih staza. Komfor stanovanja u naseljima koja poseduju mrežu biciklističkih staza povećava se kroz smanjenje saobraćajnih gužvi, a samim tim i kvalitetniji vazduh, dok se biciklističko kretanje izdvaja kao kvalitet kako za rekreaciju, tako i za urbanu mobilnost.

Gde postoje takve lokacije?

Prema parametrima, idealna lokacija za stanovanje sastoji se od objekata spratnosti P+4 do P+7+Pk, u blokovima koji imaju najmanje 30% zelenih površina, blizinu neke prirodne celine, i pešačku distancu od javnih službi i komercijalnih i uslužnih delatnosti. Uz to, lokacija treba da je različitim vidovima saobraćajne infrastrukture povezana sa drugim delovima grada.

Primeri ovakvih lokacija su Blok 45 i Blok 70 na Novom Beogradu. Objekti različitih spratnosti koji se nalaze u neposrednoj blizini reke predstavljaju jedan od kvalitetnijih primera dobro isplaniranog stambenog naselja. Veliki procenat javnih prostora u središtu blokova, kao i različiti objekti kulture, javnih službi i ugostiteljskih delatnosti koji formiraju centre naselja – lako su dostupni i omogućavaju širok dijapazon aktivnosti stanarima. Oba bloka su sa drugim delovima grada povezana različitim linijama javnog prevoza, kao i biciklističkim stazama.

Blok 45 i Blok 70 na Novom Beogradu kao i naselja u Višnjićkoj Banji su pozitivni primeri iz prakse.

Od savremenijih naselja koja prema planskoj dokumentaciji ispunjavaju opšte parametre za kvalitetan život, ističe se „Sunnyville“ u Višnjičkoj Banji. Modernističko naselje Višnjička Banja Ljiljane i Dragoljuba Bakića odavno je jedan od sinonima za kvalitetno naselje koje ispunjava potrebe svojih stanovnika. Na dalji razvoj naselja prema centru Beograda čekalo se više decenija, što je moglo da bude posmatrano kao veliki povratak Energoprojekta u savremenu urbanističku praksu.

Novoprojektovano naselje u sklopu stambene celine „Višnjičko polje“ predstavlja primer dobre prakse za urbanističku i arhitektonsku struku. Objekti spratnosti P+4 su orijentisani prema padini i sa otvorenim vizurama prema Dunavu, a Planom detaljne regulacije iz 2011. godine uz stambene objekte predviđena je izgradnja objekata javne namene poput osnovnih škola i predškolskih ustanova, kao i mešovitih komercijalnih centara. Položaj naselja i predviđene spratnosti i namene planiranih objekata povoljne su za svakodnevni život, uz pretpostavku da do probijanja parametara neće doći, što se iz novog Nacrta plana iz 2019. godine naslućuje.

Iako centralne gradske zone ispunjavaju većinu parametara za kvalitetno stanovanje, zbog problema saobraćajnih gužvi i nedovoljnog broja parking mesta, ne mogu se uvrstiti u idealan profil lokacije za stanovanje, bar dok se u centru grada ne reguliše mogućnost korišćenja biciklističkog saobraćaja kao primarnog vida transporta. U tom slučaju, sa smanjenom potrebom za korišćenjem automobila, centralne lokacije moći će da se smatraju optimalnim.

Stop investitorskom urbanizmu

Dok sumirani opšti urbanistički pokazatelji daju idealističku sliku naselja, malo je onih koja su prema planovima u potpunosti izvedena. Čak i kada početne faze poštuju odredbe planske dokumentacije, često dolazi do izmena planova, zbog čega i naizgled idealnim lokacijama preti degradacija kvaliteta života. Dok se na širem planu ne regulišu saobraćajni i infrastrukturni sistemi, i dok ne počne da se sankcioniše „investitorski urbanizam“, kao idealne lokacije će se i dalje prepoznavati one koje su planirane i izvedene pre više decenija, kada je struka imala glavnu reč.

Kad ste već ovde…

• Čemu služi zelenilo u gradu i zašto mora da postoji

The post Kako projektovati i odabrati dobru lokaciju za stanovanje uz pomoć urbanističkih pokazatelja first appeared on Gradnja.

Materijal nazvan Proteus prvi je veštački materijal koji se ne može preseći, a budućnost mu leži i u građevinskoj industriji.

Istraživači sa britanskog Univerziteta Durham i nemačkog Fraunhofer Instituta tvrde da su osmislili prvi na svetu veštački materijal koji se ne može rezati. Oni ističu da bi ovaj materijal bio idealan za izradu neuništivih katanaca za bicikle ili za razne lagane vrste zaštitnih oklopa, a uz određene moditete mogao bi se koristiti i u građevinskoj industriji za proizvodnju specijalne armature ili nosača. 

Proteus se suprotstavlja sečivu ili bušilici na isti način kao što džak peska zaustavlja metak.

Materijal Proteus koristi keramičke elemente u ćelijskoj aluminijumskoj strukturi, čime silu rezanja okreće protiv samog alata, piše Scientific Reports.

Disk, bušilica ili vodeni mlaz za sečenje moći će da preseče samo spoljašnji sloj Proteusa, ali kada dođu do keramičkih elemenata sila se okreće protiv njih. Vibracije će otupeti oštre ivice, a sferni oblik keramičkih komada ima tendenciju širenja vodenog mlaza, te značajno usporava silu njegovog rezanja.

Pogledajte kako to izgleda:

Idealno za katance

„Suština sečenja našeg materijala je poput presecanja želea ispunjenog grumenima. Ako prođete kroz žele i zatim udarate u grumenove, materijal će zavibrirati i na taj način će se oštetiti sečivo.“, rekao je Stefan Szyniszewski, profesor primenjene mehanike na Durham Univerzitetu.

Keramika koja je ugrađena u ovaj fleksibilni materijal napravljena je od veoma finih čestica koje mogu da se odupru sečivu ili bušilici, na isti način kao što džak peska može da zaustavi metak. Ovaj materijal bi zato mogao da ima puno korisnih i zanimljivih primena u industriji koja se bavi bezbednošću i obezbeđenjem.“, dodao je Szyniszewski.

Pored katanaca za bicikle i lakih oklopa, tim predviđa da Proteus ima potencijal i u izradi zaštitne opreme za ljude koji koriste alate za sečenje, kao i u građevinskoj industriji.

Materijal je trenutno u fazi odobravanja patenta, a istraživački tim ima nameru da udruži snage sa proizvođačima kako bi ga što adekvatnije predstavili tržištu.

Kad ste već ovde…

• Kompozitna armatura Steklonit od staklenih vlakana

The post Ovaj materijal ne može se iseći nijednim alatom first appeared on Gradnja.

Terase postavljene uz bočnu, dužu stranu kuće mogu obezbediti znatnu količinu prirodne svetlosti i ventilacije, pogotovo kada se objekat nalazi na uskom placu.

Terase i bašte mogu imati presudnu ulogu u funkcionisanju jednog doma. U nekim slučajevima strateški se postavljaju kako bi potpomogli organizovanje različitih funkcija objekta, dok svakako poboljšavaju kvalitet života u prostoru obezbeđujući dovoljnu količinu prirodne svetlosti, svežeg vazduha i vezu ukućana sa otvorenim prostorom.

Bočne terase mogu obezbediti zaštitni sloj između kuće i susednih građevina.

U slučajevima kada na raspolaganju postoji uski plac, bočne terase i bašte mogu obezbediti kući neophodan spoljašnji prostor koji će ujedno predstavljati i zaštitni sloj između kuće i susednih građevina.

U daljem tekstu pogledajte primere 10 kuća čiji je primarni element upravo bočna terasa i njihova uloga u povećanju udobnosti ali i estetske privlačnosti.

1. Brooklin House / Galeria Arquitetos

• Brazil, 2008. godina

2. House 7×37 / CR2 Arquitetura

• Brazil, 2013. godina

3. Casa RL / COA Associados

• Brazil, 2015. godina

4. Granja Julieta House / Jamelo Arquitetura

• Brazil, 2016. godina

5. V House / Mathias Klotz

• Čile, 2011. godina

6. N062 House / labarq

• Čile, 2016. godina

7. House in the Setback / Vera + Ormaza Arquitectos

• Ekvador, 2016. godina

8. Capistrano 9 / CCA Centro de Colaboración Arquitectónica

• Meksiko, 2013. godina

9. Zirahuén House / Intersticial Arquitectura

• Meksiko, 2016. godina

10. Casa Azul / Delfino Lozano

• Meksiko, 2017. godina

Izvor: ArchDaily

Kad ste već ovde…

• Deking terase: Koje vrste postoje, kako se postavljaju i održavaju podovi za eksterijere

The post Bočna dvorišta na uskim parcelama: 10 dobrih primera iz prakse first appeared on Gradnja.