Zakošeni zidovi, linkovanje PDF-a i slika ali i deset puta brže realtime renderovanje, samo su neka od poboljšanja koje smo čekali kao ozebli sunce.

Nova verzija Autodesk Revita, jednog od najpopularnijih programa za BIM, za 2021. godinu donosi nam pregršt novih mogućnosti i poboljšanja. Ova poboljšanja pomoći će u radu svih projektanata, kako arhitekata tako i konstruktivaca i instalatera.

Neke od mogućnosti koje smo dugo čekali predstavićemo vam u ovom tekstu.

1. Pristupni prozor

Prvo što će vam upasti u oko pri startovanju je podešavanje okruženja koje sada možete uraditi prema predefinisanim parametrima. Olakšano je direktno pristupanje projektima na platformi BIM360 sa prvog prozora okruženja.

2. Dynamo 2.5

U sastavu REVIT-a 2021 dolazi nam i novi Dynamo 2.5 koji je u potpunosti inkorporiran i nećete imati potrebe da čuvate starije verzije. Brzina izvršavanja skripti je unapređena i dodato je desetak korisnih nodova.

Uz poboljšanja čeličnih veza u novoj verziji Revita 2021 dobijamo i mogućnost da Dynamom pristupamo čeličnim vezama i da automatizujemo proces rada sa čeličnim konstrukcijama.

Novi Dynamo 2.5 vodi računa o potrebnim paketima funkcija i sam ih po potrebi downloaduje i updateuje pa nećemo više imati problema da nađemo nedostajući paket da bi nam neka skripta proradila.

3. Zakošeni zidovi

Oni koji koriste Revit znaju koliki je problem do danas bio napraviti iskošeni zid. Morali ste da modelujete masu da bi ste pomoću nje napravili nakrivljenu fasadu. Da ne pominjemo da takav zid nije imao parametre kao i ostali zidovi pa je i specificiranje bilo komplikovano.

Novi Revit nam kao najveći napredak donosi mogućnost pravljenja kosih zidova. Vrlo jednostavno, uz pomoć gridova ili unosom vrednosti ugla zakošenja možete napraviti zakošene zidove. U njih možete unositi vrata i prozore jer su i sve familije kojima su zidovi „domaćini“, dobile mogućnost da budu zakošene.

Oni koji koriste Revit znaju koliki je problem do danas bio napraviti iskošeni zid.

4. Linkovanje PDF-a i slika

U prethodnim verzijama 2020.1 i 2020.2 mogli smo importovati PDF u Revit projekte ali od verzije 2021 moći ćemo linkovati PDF dokumente i slike koje se nalaze nezavisno na hard disku. Ovo nam otvara mogućnost da u radu brzo zamenimo dokument koji nam se pojavljuje u projektu.

Linkovanjem PDF dokumenata i slika nećemo povećavati veličinu Revit modela i samim tim olakšaćemo rad računarima. Sigurni smo da ćete naći svoju primenu za ove funkcionalnosti, ali kao primer dajemo vam ideju da možete linkovati tehničke specifikacije materijala, koje obično imate u PDF formatu i štampati ih na istom listu kao i količine materijala iz modela.

5. Realtime render

3D pogledi u Revitu su do sada imali mogućnost za „Realistic“ prikazivanje ali nova render mašina koja je 10x brža od prethodne će vas oduševiti. Ne samo da su materijali prikazani realističnije nego imate mogućnost i da podešavate način renderovanja.

Nemojte se iznenaditi ali na slikama nije prikazan noćni render unutrašnjosti i spoljašnosti objekta, već 3D pogled u samom Revitu.

Na slikama nije prikazan noćni render unutrašnjosti i spoljašnosti objekta, već 3D pogled u samom Revitu.

6. Oznake se mogu rotirati s komponentom

Tekstualne oznake možete napraviti da prate rotaciju komponente dok su u prethodnim verzijama mogle biti samo vertikalne ili horizontalne. Oznake preseka su bile poseban problem pa smo morali praviti različite tipove za oznake preseka koji su vertikalni na crtežima od onih koji su horizontalni kako bi im uskladili izgled. Na slici dole možete videti oznake vrata, preseka pa čak i oznake osa, rotirane tako da prate rotaciju komponenete.

7. Void visibility parametar

Kontrola vidljivosti „šupljina“ u familijama daje nam mogućnost da kontrolišemo da li je neki element familije zasečen ili ne. Ovo nam daje mogućnost pravljenja kompleksnijih komponenti.

8. Grafička poboljšanja izveštaja

Izveštaji su dobili mogućnost da u prikazu definišemo boje redova što nam donosi bolju preglednost samog izveštaja. Takođe sada je moguće „zalediti“ naslove kolona, tako da se kod dugačkih izveštaja, lakše snađemo šta je od podataka u svakoj od kolona. Različite boje podloge parnih i neparnih redova omogućavaju nam lakše pretraživanje podataka u tabeli.

9. Uključivanje / isključivanje filtera planova

U dosadašnjem radu pri korišćenju filtera na planovima, jedino što smo mogli jeste da uključujemo vidljivost elemenata zahvaćenih filterom. U novoj verziji možemo uključivati ili isključivati sam filter.

10. Sortirani tipovi linija

Osnovni tipovi linija inkorporirani u Revit modelu sada su dobili zagrade „<>” što nam olakšava posao pretraživanja linija kada ih se u modelu pojavi veliki broj. Sada ćete moći osnovne linije da pronađete na dnu liste linija.

I to nije sve

Gore navedena poboljšanja smo smatrali najvažnijim ali pored njih novi Revit 2021 donosi nam i dosta drugih poboljšanja od kojih neka ne koristimo tako često ali su svakako korisna.

Za arhitekte napomenućemo da je „travel path“ analiza dobila mogućnost dodavanja međutačaka i da je linkovan model u Autodesk Inventor sada moguće jednostavnije osvežavati.

Konstruktivci dobijaju mogućnost unosa standardnih 3D šipki armature, poboljšane i dopunjene čelične veze, prikazivanje armaturnih mreža u 3D, postavljanje mufova na krivolinijske šipke armature, statičku analizu inkorporiranu u sam Revit itd.

Svakako najveća dopuna konstruktivnim alatima u novom Revitu je ceo novi tab za prefabrikaciju gde ćete pronaći sve potrebne alate za pretvaranje elemenata u prefabrikovane. Naravno alati će raditi samo sa strukturalnim elementima.

Kad ste već ovde…

• Kako odabrati pravu konfiguraciju za Revit

Iz studija pokojne iračke arhitektice stiže novi projekat stadiona koji će se graditi u Kini, a karakterišu ga fluide forme i ultralagana krovna konstrukcija.

Zaha Hadid Architects nedavno su predstavili idejno rešenje kineskog Xi’an International Football Centra koji bi trebalo da bude izgrađen do 2023. godine, odnosno da bude spreman za Azijski kup (ACF). Stadion će imati kapacitet od 60.000 mesta, a u okviru sportskog kompleksa nalaziće se i rekreativni prostori.

Međunarodni fudbalski centar dizajniran je tako da nakon turnira 2023. godine ostane što funkcionalniji za upotrebu budućih generacija. Predviđeno je da centar bude u mogućnosti da ugosti nacionalne i međunarodne utakmice, kao i utakmice domaćih liga, ali i da bude mesto ogranizovanja raznovrsnih zabavnih i kulturnih događaja.

Minimalno opterećenje konstrukcije kao i što manji uticaj na životnu sredinu postignut je upotrebom ultralaganog krova.

Integrisan u okvire poslovnog okruženja, kompleks stadiona sadrži i prostrane javne prostore za okupljanje i rekreaciju, kao i ugostiteljske objekte u nizu smeštene ispod terasa sa južne strane.

Pametno zasenčenje

Minimalno opterećenje konstrukcije kao i što manji uticaj na životnu sredinu postignut je upotrebom ultralagane krovne konstrukcije. Ujedno, kako bi se prilagodili toploj kontinentalnoj letnjoj klimi, obodni delovi krovne konstrukcije su prepušteni te su kreirane prostrane zasenčene terase i prolazi na svim nivoima objekta.

Fluidna forma generisana je digitalno kako bi se odredili optimalani pogledi na teren sa svakog sedišta.

Otvorena struktura fasade ima za cilj pozivanje grada u svoju unutrašnjost, a fluidni oblici su tu i da štite objekat od udara vetrova ali i da se maksimalno iskoristi prostor u unutrašnjosti za sedenje posetilaca. Fluidna forma, toliko prepoznatljiva za pokojnu Zahu Hadid, digitalno je generisana kako bi se precizno odredili optimalani pogledi na teren sa svakog sedišta.

Fluidni oblici štite objekat od udara vetrova ali i da se maksimalno iskoristi prostor u unutrašnjosti za sedenje posetilaca.

Kad ste već ovde…

• Kako će izgledati Nacionalni stadion u Surčinu

The post Zahin stadion koji se od udara vetrova štiti fluidnom formom first appeared on Gradnja.

Na početku Kaleidoskopa kulture u Novom Sadu, akcenat je stavljen na arhitekturu. 

Četiri dana svečanog otvaranja Kaleidoskopa kulture zapravo je početak prve od pet nedelja programa, koja se bavi arhitekturom, da bi naredne četiri nedelje obeležile književnost, izvođačka, vizuelna i primenjena umetnost, kroz brojne programe širom Novog Sada. U svojoj završnici, nedelja arhitekture donosi dve stručne tribine.

Tema arhitekture započeta je još kroz svečano otvaranje izložbom „Veliki Liman: Narativi nasleđenog prostora“, PDP konferencije. Izložba je obuhvatila materijalnu i nematerijalnu baštinu fabrike Braća Kramer, odnosno „Petar Drapšin“, koja je najsnažnije odredila identitet tog prostora.

Izložba Veliki Liman obuhvatila je materijalnu i nematerijalnu baštinu fabrike Braća Kramer, odnosno „Petar Drapšin“.

Izložbu je moguće pogledati još danas, širom prostora nekadašnjeg Velikog Limana, dok će završnica biti istoimena tribina, zakazana za sutra, 8. septembar od 20 časova ispred Kulturne stanice OPENS. Kroz tribinu biće predstavljeni skriveni narativi nekadašnjeg Velikog Limana, čiji prostor danas prolazi kroz transformaciju i dobija novu namenu.

O toj temi pričaće istoričar Aleksandar Vranić iz Arhiva grada Novog Sada, akademski vajar Petar Mirković, fotograf Predrag Uzelac, arhitekta Dušan Stevanović i direktor Fondacije „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture”, Nemanja Milenković.

Nova mesta

Već 9. septembra, od 19 časova, u okviru nedelje arhitekture, biće organizovana tribina o projektu „Nova mesta“ koji je pokrenula Fondacija „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“. Tribina će se desiti upravo na jednom od novih mesta koje je uređeno ove godine, na inicijativu Centra za multidisciplinarna istraživanja i komunikaciju, u dvorištu ulice Partizanskih baza (Novo naselje). Kako je projekat „Nova mesta – Mikrogranting“ za uređenje malih javnih površina u gradu i „Zoni 021“ pokrenut sa idejom uključivanja lokalne zajednice u uređenje javnih prostora, podizanja kapaciteta građana i zajedničkog rada, tema stručne tribine je značaj tog projekta za građane Novog Sada i okoline i dosadašnji rezultati. O toj temi razgovaraće predsednik Društva arhitekata Novog Sada, Miljan Cvijetić, koji je u komisiji za odabir projekata „Nova mesta – Mikrogranting“, Jovana Jarić ispred Centra za multidisciplinarna istraživanja i komunikaciju i Sanja Vujinović, sugrađanka koja živi u kvartu čija je okolina uređena upravo kroz projekat „Nova mesta – Mikrogranting“.

Za lepše i kvalitetnije uživanje

Tokom trećeg Kaleidoskopa kulture poštuju se sve preporučene epidemiološke mere. U svakom momentu kontroliše se maksimalan broj posetilaca na događajima, što je trenutno 500 ljudi na otvorenom. Posetioci su u obavezi da nose zaštitne maske na svim događajima. Organizatori mole sve posetioce radi očuvanja zdravlja i lepšeg i kvalitetnijeg uživanja u kulturnim sadržajima da se pridržavaju svih mera.

O Kaleidoskopu kulture

Kaleidoskop kulture počeo je 4. septembra i traje do 9. oktobra. Nakon četiri dana svečanog otvaranja koja su obeležili pozorišne predstave, filmovi, izložbe, zvučne i vizuelne instalcije i performansi, programi će biti predstavljeni širom Novog Sada. Satnicu i detaljne informacije o programima možete pronaći na zvaničnom sajtu Kaleidoskopa kulture.

Kad ste već ovde…

• 22. Salon arhitekture Novi Sad postaje digitalan i dobija novi datum prijave

The post Veliki Liman: Narativi nasleđenog prostora first appeared on Gradnja.

Zbog svoje izdržljivosti i lepog izgleda, kvarcne radne ploče su sigurno jedan od najboljih izbora za kuhinjske radne ploče ali mnogi imaju nedoumice o kakvom se zapravo materijalu radi i koliko to sve košta. Zato smo mi tu!

Kvarc (quartz) je materijal kojeg čini granit 93% i lepak 7% zbog čega je izuzetno otporan i tvrd. Međutim, ono što kvarc čini tako privlačnim jesu njegove teksture zbog čega je ovaj materijal našao primenu ne samo za radne ploče, trpezarijske i klub stolove, već se kvarc sve češće koristi i na podovima kao i za oblaganje zidova enterijera kao i za stepeništa.

Vrlo lepe teksture pronašli smo u salonu Mermeta – Design & Furniture na Novom Beogradu koji zastupa brend TechniStone. Raskošna paleta vrlo primenjivih boja omogućiće da svako pronađe kolorit koji mu odgovara, međutim pažnju privlači trenutno vrlo aktuelna tekstura sa izgledom mermera, odnosno sa velikim naglašenim žilama koji imitira mermer Calacatta za koju je potrebno izdvojiti više novca od standardnih, jednobojnih nijansi.

Prednosti kvarc radne ploče

Ploče kvarca proizvode se u dimenzijama 320×160 i 305×140 cm, debljine 2 i 3 cm, međutim za radne ploče i stolove najčešće se koristi upravo debljina od 2 cm.

Za razliku od granita, koji se vrlo teško pronalazi u svetlim ujednačenim nijansama, kvarc ima prelepe nijanse kako u čisto belim, bež tako i u tamnim tonovima za luksuzne enterijere. Nijanse su od jednobojnih, onih sa izgledom mermera do ploča sa sjajnim odsjajem.

Radne ploče od kvarca su izuzetno otporne i tvrde, a za razliku od mermera ne upijaju tečnost.

Materijal je tvrd i ne puca. Zahvaljujući ovome, može se gerovati i tako dobiti efekat ploče veće debljine. Na primer od ploče debljine 2 cm gerovanjem se može napraviti da ploča izgleda kao da je 4 cm debela ili čak i više. Ovo je praktično i za pravljenje konzolnih polica ali i za oblaganje stepeništa ili kamina.

Za razliku od mermera koji je porozan, kvarc ne upija tečnost pa na kvarcnoj ploči neće ostati fleke od vina. Takođe, otporan je na toplotu, tako da vrelu šerpu možete direktno spustiti na ploču što nije slučaj sa Kerrockom ili Corian pločama.

Ako se postavlja na stepeništa, predlaže se dodatno štokovanje za protivkliznost.

Cena radnih ploča od kvarca

Kako ističu u salonu Mermeta, cena radne ploče od kvarca zavisi od puno faktora, a najviše od iskoristivosti ploče. Međutim, neka orijentaciona cena radne ploče od kvarca, sa sečenjem i obradom ivica, iznosi od 250 do 300 evra/m2. Kompletna usluga transporta i montaže zavisi lokacije objekta i spratnosti.

Za luksuzan izgled izaberite teksturu sa velikim naglašenim žilama koja imitira mermer Calacatta.

Dodatni savet

Sa kvarcnom radnom pločom, najbolje je da kombinujete podgradne sudopere. Predlažemo sudopere Reginox ali o njima drugi put.

Više informacija o kvarcnim radnim pločama potražite na sajtu Mermeta – Design & Furniture ili posetite njihov salon na Novom Beogradu (Omladinskih Brigada 86e/2).

The post Kvarcne radne ploče: Jake kao granit, privlačne kao mermer first appeared on Gradnja.

Sirovi beton, duhoviti detalji ali i neonska rasveta s originalnim pop art grafikama, daju ovom ugostiteljskom enterijeru u Novom Sadu poseban šmek.

Toster je poznati novosadski burger bar koji se od skoro nalazi na novoj lokaciji (Njegoševa 10). Sa novom lokacijom i drastičnim povećanjem kvadrature lokala izveden je i potpuno novi enterijerski koncept, zajedno sa delimičnim ribrendingom, koje potpisuje Project A1 Design Hub iz Novog Sada.

Prema zahtevu klijenta izgled lokala je u celosti izmenjen. Tako je nekada mračan i upadljivo industrijski burger bar postao svetao i prozračan, pre svega moderan prostor, ali sa retro tvistom koji mu daje suptilnu duhovitost i sasvim očiglednu jedinstvenost. Nenametljivi elementi industrijskog stila jesu zadržani i u novom lokalu, kako zbog uvažavanja konzistencije identiteta brenda, tako i zbog toga što predstavljaju divnu dopunu brutalizmu, pravcu koji je osnova ovog zanimljivog enterijerskog projekta, piše portal Dizajn enterijera.

Beton koji prekriva podove i zidove ima finiju završnu obradu, ali je zadržao grub izgled, kao i otpornost sirovog betona.

Brutalizam uzdiže lepotu sirovih materijala poput čelika, gvožđa, bakra, stakla i kože, pri čemu glavna uloga pripada betonu. Ukoliko bismo enterijer novog Tostera trebali da opišemo jednom rečju, to bi bio lak zadatak. Tražena reč je – beton. Zahvaljujući modernoj tehnologiji beton koji prekriva podove i zidove u Tosteru ima finiju završnu obradu, ali je zadržao grub izgled, kao i otpornost sirovog betona, što je veoma važno za komercijalne objekte kroz koje cirkuliše veliki broj ljudi.

Poseban kuriozitet predstavljaju stolovi sačinjeni od betona i metala. Dizajnirani su specijalno za potrebe ovog burger bara, kao i većina drugog nameštaja. Brutalizam karakteriše utisak jednostavnosti koji proizilazi iz savršeno izbalansiranog enterijera, i zaista – ako bismo zanemarili druge, pre svega grafičke elemente dodate sa ciljem da se prostor „začini“, ostala bi svedena, ali snažna slika sirovog betona.

Retro elementi

Osim vidljivih ventilacionih cevi, cevi za grejanje i hidranata koji zajedno predstavljaju omaž industrijskom trendu, ali odgovaraju i pravilu brutalizma da se ništa „ne pakuje“ i ne sakriva, u Tosteru se mogu uočiti retro elementi, uvek interpretirani na moderan način, koji nas s lakoćom vraćaju u šezdesete. Retro šmek leži u oblinama custom made separea, školskim stolicama koje bude nostalgiju, pločicama na zidovima, ventilatorima i neonima.

Još slika

Pogledajte sve fotografije i pročitajte više o ovom enterijeru na portalu Dizajn enterijera.

The post Enterijer Toster bara u Novom Sadu / Project A1 Design Hub first appeared on Gradnja.

Jedna kuća, neobičan data centar, dve stambene zgrade u Beogradu i jedan poslovni objekat u centru prestonice našli su se na ovoj listi. Držimo im palčeve!

Fondacija Mies van der Rohe organizuje dodelu Nagrade Evropske unije za savremenu arhitekturu – Nagrade Mies van der Rohe za 2021. godinu. Ova prestižna nagrada, koja se dodeljuje svake druge godine, predstavlja priznanje i počast izuzetnim dostignućima na polju arhitekture i skreće pažnju na značajan doprinos evropskih stručnjaka iz te oblasti razvoju novih ideja i tehnologija.

Nakon nominacija za rad iz Srbije za nagradu Mies van der Rohe za 2021. godinu koje su trajale do 8. avgusta, Savez arhitekata Srbije izabrao je 5 objekata koji su izabrani da budu nominovani za ovu prestižnu nagradu. A to su:

1. Kuća na Avali – TEN Studio

Pročitajte više o ovoj kući

2. Data centar u Prilepu – 1×2 Studio, Zoran Abadić

Pročitajte više o ovoj projektu

3. Blok 32 u Novom Beogradu – Dejan Miletić, Aleksandra Đukić

4. MIA Dorćol – Zabriskie studio

Pročitajte više o ovom objektu

5. Poslovni centar Resavska 31, Remorker studio

Komisija imenovana od strane Udruženja arhitekata Srbije: Vladimir Lojanica, arhitekta, Ajla Selenić, arhitekta, Nastasja Mitrović, arhitekta, Andrej Strehovec, arhitekta, Milan Tanić, arhitekta. Kordinator za nacionalne nominacije Snežana Vesnić, arhitekta.

Kad ste već ovde…

• Dobitnici nagrade Mies van der Rohe za 2019. godinu

The post Ovih 5 objekata iz Srbije konkuriše za prestižnu nagradu Mies van der Rohe 2021 first appeared on Gradnja.

Ova saradnja se desila kao obostrana želja za stvaranjem izdržljivih i dostojanstvenih domova za sve veći broj ljudi na planeti.

Renomirana arhitektonska kompanija Bjarke Ingels Group (BIG) pridružila se čitavom nizu investitora i partnera kompanije ICON, kako bi zajedno napredovali u procesu robotičke izgradnje kuća. Mlada kompanija ICON iz Ostina u Teksasu, specijalizovana je za razvoj građevinskih tehnologija koje unapređuju čovečanstvo, uključujući i robotiku, softverske programe ali i razvoj građevinskih materijala.

Plan ICON-a je da dodatno radi na razvoju svojih 3D štampača, kako bi bili u mogućnosti da grade različite vrste kuća, da tehnološki poboljšaju svoje proizvode ali da dobiju dizajnerski raznovrsne objekte. U tome će im pomoći kompanija Bjarke Inglesa, arhitekte koji stoji iza objekata kao što su elektrana na smeće u Kopenhagenu, Narodno pozorište u Tirani ali i kule 2WTC u Njujorku.

Početkom 2018. godine nije bilo 3d štampanih domova u SAD, a danas ih ima gotovo dvadeset.

Prva 3D štampana ICON kuća izvedena je 2018. godine u Ostinu, da bi već 2019. godine kompanija lansirala svoju sledeću generaciju tehnologije Vulcan i razvila nove projekte za tržište Sjedinjenih Američkih Država i Meksika. Zajedno sa neprofitnim partnerima, kompanija je 2020. godine nastavila sa izgradnjom 3D domova u Meksiku, kao i izgradnju domova za beskućnike u Ostinu, piše ArchDaily.

„Početkom 2018. godine nije bilo 3d štampanih domova u SAD, a danas ih ima gotovo dvadeset. Predviđamo veliki napredak u ovoj oblasti tokom narednih godina, što će omogućiti bolje uslove izgradnje i stanovanja u savremenom svetu i to u skladu sa najvećim nadama čovečanstva“, istakao je suosnivač kompanije Jason Ballard.

BIG partnerstvo

Renomirana arhitektonska kompanija BIG se sada priključila krugu serije A investitora, gde se nalaze i CAZ Investments, Citi, Crosstimbers Ventures, Ironspring Ventures, Next Coast Ventures, Oakhouse Partners, Trust Ventures, Vulcan Capital i Wavemaker Partners.

„Zajedno sa ICON-om postavljamo nove granice, kako u materijalnom, tako i u tehnološkom i ekološkom smislu. Bez obzira na to koliko je izrada i manipulisanje dokumentacijom postala digitalna, gradnja se praktično odvija na isti način kao i uvek. Robotska proizvodnja nam omogućava da eliminišemo nesporazume, gubitke materijala, kao i da proizvedemo domove u kratkom vremenskom roku.“, rekao je Bjarke Ingels.

Unutar gotove ICON kuće napravljene 3D štampom:

Kad ste već ovde…

• Najveći 3D štampač u Evropi izgradio prvu dvoetažnu kuću

The post BIG udružio snage s robotima: Ovako će izgledati budućnost brzinske izgradnje kuća first appeared on Gradnja.

Novi berlinski muzej će svojom arhitekturom ispričati potresne priče ljudi koji su bežali od nacističkog režima.

Muzej egzila u Berlinu (Exilmuseum), čiji projekat potpisuje danska arhitektica Dorte Mandrup, gradi se na Askanischer Platzu, a trebalo bi da bude završen do 2025. godine.

Predstavljeni dizajn objekta karakteriše jednostavan, zakrivljeni oblik, sa namerom da istakne položaj bivše železničke stanice Anhalter Bahnhof, sa koje je na hiljade ljudi izbeglo tokom Drugog svetskog rata pre nego što je u velikoj meri uništena tokom bombardovanja 1943. godine.

Ruševine stanice, koje su još od tog vremena važan spomenik, ostaće netaknute i predstavljaće centralnu tačku na ulazu u muzej.

Ruševine stanice, koje su još od tog vremena važan spomenik, ostaće netaknute i predstavljaće centralnu tačku na ulazu u muzej.

„Danas, kada je više od 65 miliona ljudi prognano, muzej će biti spomen na prošlost i sredstvo za buduće razvijanje svesti i solidarnosti. Naš koncept je minimalan, ali snažan gest gde jedna krivina naglašava položaj bivšeg Anhalter Bahnhofa i kreira prazninu koja premošćuje prošlost i sadašnjost.“, rekla je za Dezeen osnivačica arhitektonske firme Dorte Mandrup.

Fasada od opeke… koja treperi

Zakrivljeni objekat ukupne površine fasade 6.300 kvadrata biće izveden u kombinaciji staklenih panela i opeke, gde će lučni elementi uokviriti poglede iz unutrašnjosti na neposredno okruženje.

Žućkasta opeka biće korišćena po uzoru na onu primenjenu na objektu železničke stanice Anhalter Bahnhof, a biće postavljana pod različitim uglovima i kroz igru senki će se kreirati izgled kao da fasadi treperi kao u starim filmovima.

„Zamislili smo da su milioni cigli, koje su prekrivale lokaciju nakon rušenja Anhalter Bahnhofa, sada budu transformisane u meke, zakrivljene forme. Različito nagnute cigle čine da fasada izgleda kao da treperi, kao suptilan podsetnik da je na ovom mestu izgubljeno više od same zgrade.“, dodala je Mandrup.

Visina foajea se proteže na sva tri nivoa zgrade, kako bi se i vizuelno i funkcionalno olakša vertikalna i horizontalna cirkulacija.

Glavni ulaz u objekat biće organizovan sa severne strane, sa pogledom na Askanischer Platz i jasno usmeren na ostatke ruševina Anhalter Bahnhof.

Posetioci će pri ulasku proći kroz zakrivljeni prolaz, nakon kog će ih dočekati transparentni foaje, u kom će se nastaviti popločanje isto kao na Askanischer Platz kako bi se postigla što čvršća veza s okruženjem.

Visina foajea se proteže na sva tri nivoa zgrade, kako bi se i vizuelno i funkcionalno olakša vertikalna i horizontalna cirkulacija.

Osim tri nadzemne etaže objekat će imati i podrum ali i zeleni krov, koji će gledano spolja biti sakriven nadzidom od opeke.

Iseljena u naše doba

Izložbe će biti više medijske, nego usmerene na prikazivanje predmeta i relikvija. Fokus muzeja će pre svega biti Nemačka u periodu od 1933. do 1945. godine, ali će takođe pažnja biti usmerena i na sadašnjost, kako bi se „premostio jaz između iseljenja u vreme nacističke ere ali i na iseljenje i migracije u naše vreme“.

Kad ste već ovde…

• Hitlerova rodna kuća postaće policijska stanica s “minimalističkim arhitektonskim jezikom”

The post Muzej egzila u Berlinu gradi se na mestu srušene železničke stanice first appeared on Gradnja.

Osnovu vrta čini posebno dizajnirana smeša zemljišta visoke infiltracione sposobnosti, šljunak i kamen različite frakcije kao i posebno odabrane biljke koje su adaptirane na uslove povremenog plavljenja i suše.  

Kišni vrtovi predstavljaju jedan od najviše primenjenih tretmana za upravljanje atmosferskom vodom širom sveta. Osim u privatnim vrtovima, kišne retenzije primenjuju se i u gradskim uslovima, uz saobraćajnice, prilaze, parkirališta i druge nepropusne površine.

Vrt u okviru kuće u Kaću nedaleko od Novog Sada, potpisuje Amela Greksa, master inženjer pejzažne arhitekture, projektant održivih sistema za upravljanje vodom. Ona je ovaj kišnu baštu projektovala u vidu blage depresije, kako bi prihvatio što veću količinu vode i infiltrirao je u zemljište. Osnovu vrta čini posebno dizajnirana smeša zemljišta visoke infiltracione sposobnosti, šljunak i kamen različite frakcije kao i posebno odabrane biljke koje su adaptirane na uslove povremenog plavljenja i suše. Kada je u pitanju opšti izgled biljaka, pored odgovarajućih uslova sredine, neophodno je da se one uklapaju u okolni kontekst.

Kišni vrt je dizajniran da u potpunosti infiltrira svu količinu vode koja nastaje putem padavina.

Ukupna nepropusna površina (krov i staze) kojom vrt upravlja iznosi oko 85 kvadrata, dok je površina vrta nešto manja od 9 metara kvadratnih. Svaki kišni vrt projektuje se prema zatečenim uslovima sredine, što utiče na njegov dizajn, veličinu itd. Analize koje su prethodile njegovoj implementaciji, odnose se na klimatske i pedološke uslove, veličinu nepropusne površine i merodavnog intenziteta kiše koja se tretira. Kada je u pitanju smanjenje zagađenja u vodi, takođe se targetira krajnji cilj tretmana, koji može biti umanjenje pojedinačnih zagađivača u atmosferskoj vodi, kao što su azot, fosfor, suspendovane čestice itd.

Uklanjanje teških metala iz vode

Kišni vrt je dizajniran da u potpunosti infiltrira svu količinu vode koja nastaje putem padavina (kiša i sneg), odnosno predstavlja infiltracioni tip vrta u kome se ne primenjuju drenažne cevi. Sva količina kiše koja padne na krov, direktno se putem cevi sa krova preusmerava u kišni vrt i umanjuje isključivo putem infiltracije i evapotranspiracije.

Primarni mehanizmi-procesi koji se odvijaju u vrtu pored infiltracije, jesu i različite hemijske, biološke i fizičke reakcije koje su rezultat međusobnog delovanja u zajednici zemljište-mikroorganizmi-biljke. Na taj način se iz atmosferske vode uklanjanju teški metali i ostale zagađujuće materije.

Voda se tretira što je bliže izvoru, na samom mestu njenog nastanka. Time se zamenjuje tradicionalno upravljanje oticajem koji podrazumeva sakupljanje i odlaganje u javni sistem kanalizacije načinom koji promoviše održivo i ekološko upravljanje atmosferskom vodom.

Zadržavanjem vode u ovim sistemima umanjuje se rizik od urbanih poplava, koje su zbog klimatskih promena sve učestalije.

Netretirane atmosferske vode opasne su za životnu sredinu, posebno ukoliko postoji zajednički kanalizacioni sistem za tretiranje komunalnih otpadnih voda i atmosferskih voda, što je slučaj i u gradovima Srbije. Tako zagađena voda koja otiče sa površina nakon jakih kiša, se zatim prenosi kroz kanalizacione sisteme i na kraju ispušta u reke, jezera i mora. Zadržavanjem vode u ovim sistemima umanjuje se rizik od urbanih poplava, koje su zbog klimatskih promena sve učestalije i obilnije, umanjuje se zagađenje površinskih i podzemnih voda, umanjuje se pritisak na kišnu kanalizaciju i štiti životna sredina.

Značaj projekta

„Kao istraživaču i projektantu kišnih vrtova, svaki projekat predstavlja važan korak u njihovom unapređenju i primeni u budućnosti. Ono što fascinira jeste njihova individualnost i multifunkcionalnost. Kroz svoj rad želim da istaknem značaj ovakvih projekata, kako bi ovi sistemi pronašli put implementacije u svakodnevnoj praksi.“ – zaključuje Amela Greksa za naš portal.

Kad ste već ovde…

• Umesto asfaltiranja: Rešenje za travnata parking mesta u gradovima

The post Ovaj kišni vrt u Kaću umanjuje rizik od urbanih poplava i štiti životnu sredinu first appeared on Gradnja.

Aluminijumski brisoleji zakošeni su pod određenim uglom tako da se sa dijagonalnim printom na staklu pravi igra na fasadi.

Na adresi Resavska 31 u Beogradu nalazila se poslovna zgrada bivšeg preduzeća Jugohemija, građena 1968, a nadgrađena 1971. godine. Zadatak biroa Remorker Architects bila je da ovoj zgradi u centru prestonice udahnu novi život, uz poštovanje arhitektonskog nasleđa.

Zato su ulični frontovi na ovoj poslovnoj zgradi tretirani u skladu sa važnošću ulice na koju izlaze. U tom smislu Resavska kao prometna ulica dobila je vizuelnu barijeru u vidu brisoleja, koji osim sto u popodnevnim časovima služe kao odbrana od direktnog upada sunčevih zraka, u ostatku dana formira intimniji ambijent kancelarija koje se nalaze u zoni same zid zavese. Vertikalni brisoleji i print na staklu formiraju dinamičan ulični front, posebno kada se posmatra iz tramvaja i automobila. Prilikom vožnje, vertikalni brisoleji i dijagonalne linije printa na staklu prave igru u vidu blagih rombičnih elemenata koji se pomeraju pred očima posmatrača, kaže za naš portal arhitektica Dušica Oparnica iz Remorkera.

Glavni akcenat u arhitektonskom izrazu je uvlačenje uličnog pešačkog koridora u sam objekat.

Front Mišarske ulice je zatvoreniji prisustvom parapeta, s obzirom na to da je Mišarska ulica uža i preko puta se nalazi hotel čije spavaće sobe su orijentisane ka ovom objektu. Takođe sama orijentacija fasadnih dekorativnih aluminijumskih elemenata je horizontalna i u pravcu kretanja korisnika naglašavajući perspektivu ulice.

Glavni akcenat u arhitektonskom izrazu je uvlačenje uličnog pešačkog koridora u sam objekat i otvaranje prizemlja objekta ka javnom prostoru.

Zid zavesa

Ono što svakako upada u oko posmatrača jeste fasadna opna. Fasada ka Resavskoj ulici je zid zavesa od dvoslojnog stakla sa aluminijumskim brisolejima zakošenim pod određenim uglom tako da sa dijagonalnim printom na staklu pravi igru na fasadi.

Fasada ka Mišarskoj ulici je demit fasada sa naglašenom horizontalnom podelom i dekorativnim aluminijumskim elementima u pravcu ulične perspektive.

Jedan od većih izazova bilo je ojačanje postojeće konstrukcije koja nije zadovoljavala zakone seizmike.

Projektovanje i realizacija ovog poslovnog objekta A kategorije, bruto površine 4.160 metara kvadratnih na 7 spratova i 2 podzemne etaže, koji je završen u oktobru 2019. godine, nije prošao bez brojnih izazova.

„Vrlo neugledan ulaz starog objekta je izgledao kao ulaz u javnu garažu. Želeli smo da ga pretvorimo u savremen prostor ulaznog hola sa osećajem dobrodošlice.” – kaže Dušica Oparnica za naš portal i dodaje da je uvlačenjem ulice u sam enterijer objekta i uvođenjem zaobljenog zida koji objedinjuje spoljašnji i unutrašnji prostor postignut osećaj da se sam ulazni hol fluidno pretvara u javni prostor i samim prolaznicima daje osećaj širine, a korisnicima privlačnosti.

Još jedan od većih izazova bilo je ojačanje postojeće konstrukcije koja nije zadovoljavala zakone seizmike, a po svom sklopu je trebalo da podrži savremen poslovni prostor otvorenog plana i prostran enterijer.

„Izazov je bio i napraviti od konzervativnog zastarelog sedišta firme, moderan i inspirativan prostor za savremeno poslovanje.” – dodaje arhitektica.

Vetar u leđa

Objekat na Bulevaru 79, koji je takođe projektovao Remorker, dobio je odlične kritike i nagrade. Zanimljivo je da je i ovaj objekat u Resavskoj projektovan u potpuno istom periodu, i da su oba objekta arhitekte iz ovog mladog arhitektonskog tima, dobili na tenderima koji su raspisani istovremeno. Idejni i proces razrade projekata su tekli uporedno, međutim sam projektni zadatak i zatečeni objekti su drugačiji pa je sama arhitektura i odgovor na sve zahteve/probleme iznedrio drugačija arhitektonska rešenja.

Kako kažu za naš portal, objekat Resavska 31 se ispostavilo da je izvođački zahtevniji, u smislu same seizmike zgrade i stanja u kom je zatečen, pa je kompletna konstrukcija morala da se ojača što je malo produžilo rok izvođenja.

“Svakako su i Bulevar i Resavska bili vetar u leđa za naš mladi tim. Na narednim projektima kao što su rekonstrukcija stare fabrike Beko, današnji Kalemegdan biznis centar i objekat koji upravo završavamo Makedonska 44, sam proces je bio zreliji i sa više samopouzdanja, s obzirom na iskustvo sa dve prethodne rekonstrukcije.” – zaključuje Dušica Oparnica.

Nominacije

Objekat u Resavskoj 31 bio je nominovan za Nagradu grada Beograda i Piranske dane arhitekture, a trenutno je u trci za nagradu Mies van der Rohe Award 2021 zajedno sa još 4 objekata iz Srbije.

Faktografija

• ime projekta: Resavska 31
• lokacija: Beograd
• investitor: Marera Properties
• autori: Remorker Architects
• površina: 4.160 m2 bruto
• godina završetka: 2019.
• fotografije: Miloš Martinović

Fotogalerija

Nekadašnje stanje

Zid zavesa krasi fasadu nove poslovne zgrade u Resavskoj; Foto: Miloš Martinović

Kad ste već ovde…

• Kako je revitalizovana bivša fabrika BEKO

The post Resavska 31: Kako je zgrada bivše Jugohemije pretvorena u novi gradski orijentir first appeared on Gradnja.

Da participativno planiranje gradova nije samo mit koji postoji u teoriji ili u drugim zemljama, i da je moguće da postoji u Beogradu, pokazali su javni uvidi za dva plana detaljne regulacije.

Značajne teme za planiranje Beograda prethodnih meseci bile su izrade Planova detaljne regulacije za zonu Kosančićevog venca, kao i za područje „Avala filma“ na Košutnjaku. U oba slučaja, sam proces planiranja nije uključivao građane, što je rezultiralo nacrtima planova koji ne ispunjavaju potrebe stanovnika lokacija. Ipak, koliko je participativno planiranje značajno – pokazale su reakcije građana, struke i građanskih inicijativa (Ne davimo Beograd, Ministarstvo prostora, Žensko arhitektonsko društvo, Centar za kulturnu dekontaminaciju, i dr.), na pomenute nacrte planova.

Dok su obrađivači planova tretirali lokacije gotovo kao akontekstualne livade na kojima može, a i ne mora da se pojavi bilo kakva namena prostora, i zanemarivali interes postojećih stanovnika planirajući hiljade kvadrata za nove korisnike, spontano su aktivirali reakciju građana koji su svakodnevni korisnici ovih prostora.

Seča šume na Košutnjaku bila je jedan od glavnih okidača aktiviranja građana u procesu donošenja odluka.

Seča šume na Košutnjaku, koja je predviđena PDR-om „Avala filma“ bila je jedan od glavnih okidača aktiviranja građana u procesu donošenja odluka. Naime, kao što je već navođeno u tekstu na portalu, Planom detaljne regulacije je bila predviđena seča preko 30 hektara šume, kao i izgradnja stambenih objekata, koji bi sa pratećom infrastrukturom ugrozili zaštićene celine Spomenika kulture „Šuma Košutnjak“, Ekološki značajnog područja Republike Srbije „Šuma Košutnjak“, koja je deo Ekološke mreže Srbije, naselja „Cerak Vinogradi“ i kulturno-istorijske celine Topčider. Pored ugrožavanja predmetne lokacije, seča šume na Košutnjaku direktno bi negativno uticala na već zagađen vazduh u Beogradu.

Građani zaista zainteresovani za učešće u donošenju odluka koje se tiču njihovog grada.

Različiti tekstovi, izjave i intervjui stručnjaka, kao i peticija Inicijative za odbranu Košutnjaka, koju je podržao i promovisao veliki broj građana, pokazali su da su građani zaista zainteresovani za učešće u donošenju odluka koje se tiču njihovog grada. Možda će ovakva reakcija građana konačno uvrstiti participaciju u proces planiranja, i uticati na zavode koji izrađuju planove da kapacitete i namene prostora planiraju u skladu sa stvarnim potrebama građana, umesto sa potrebama različitih investitora. Trenutni rezultat je najava obustave dalje izrade ovog plana uz mogućnost potpunog odbacivanja nacrta.

Ima Sartra – ima i Monmartra

Slična situacija sa zanemarivanjem interesa i mišljenja građana ponovila se i prilikom izrade nacrta izmene Plana detaljne regulacije Kosančićevog venca. Poučeni iskustvom stečenim kroz planiranje Košutnjaka, građani i struka su odmah odreagovali i na delove plana koji ugrožavaju nasleđe Kosančićevog venca, kao i panoramu grada.

Planom su predviđeni objekti kulture uvedeni u plan na osnovu arhitektonskih konkursa koji su međusobno potpuno estetski neusklađeni, i bez smernica za oblikovanje i materijalizaciju uvršćeni u plan, a uz njih je predviđena i izgradnja stambenih objekata koji će zaštićenu istorijsku celinu „Savske varoši“ pretvoriti u vizuelno disharmoničnu četvrt, koja ovoj lokaciji ne priliči.

Odložen je javni uvid PDR-a prostorne celine Kosančićev venac dok se određeni delovi plana ne preispitaju.

Građani i struka reagovali su na više aspekata ovog plana, među kojima i na valorizaciju gotovo čitave neparne strane ulice Kosančićev venac kao fronta lošeg boniteta, što označava rušenje starih objekata koji čine prepoznatljivu sliku grada sa reke.

Prema odlukama Skupštine grada, zbog velike zainteresovanosti građana za PDR Kosančićevog venca, odložen je javni uvid dok se određeni delovi plana ne preispitaju, i dok se ne steknu epidemiološki povoljni uslovi za održavanje javne rasprave.

Uključivanje građana u odlučivanje

Za oba plana detaljne regulacije zajedničko je da nijedna institucija koja je učestvovala u izradi plana nije u proces uvrstila participativni obrazac planiranja, koji bi uključivao ankete, radionice, tribine i druge vidove razmene mišljenja između različitih zainteresovanih strana. Pored toga, zavodi i ministarstva koja su bila uključena u izradu planova donosili su odluke na osnovu minimalnih kapaciteta, ili bez previše „udubljivanja“ u problematiku obe lokacije, dok su institucije na gradskom i republičkom nivou prebacivale odgovornost sa jednih na druge.

Zaustavljanje procesa za oba plana možda je prelomni trenutak u kome će participativno planiranje grada postati ustaljeni model koji će se koristiti u urbanističkom planiranju od rane faze izrade plana do njegove potpune implementacije, čime se teži ispunjenju što više potreba svih zainteresovanih strana, a smanjuje verovatnoća „dupliranja posla“ za Urbanistički zavod, ako nacrti planova mogu da se izrađuju bez izazivanja negativnih reakcija stanovnika.

Možda ćemo čak nekad doći i do nivoa da ne moramo da ispravljamo greške u planiranju, nego da ih unapred predvidimo i odstranimo mogućnost da se dese.

Kad ste već ovde…

• Kad gradovi progovore: Javna umetnost kao jezik grada

The post Uspeh participacije građana: Avala Film i Kosančićev venac ostaju kakvi jesu (za sada) first appeared on Gradnja.

Renew concept smešten je u samom središtu Kosmaja u netaknutoj prirodi, okružen zaštićenim šumskim dobrom. Idealno mesto za beg od svakodnevice pružaće bogat sadržaj za akivan odmor, ali za najviši nivo relaksacije.

U svom kompleksu Renew ima u ponudi 3 vrste nekretnina čiji možete biti vlasnik i time zapravo postati bogatiji. Ono što je glavni benefit za kupce je mogućnost da investiciju učine profitabilnom i kroz reizdavanje naprave brz povrat investicije.

Renew kuće

Na raspolaganju je 18 zasebnih apartmanskih kuća površine 62 m2 sa od 5-7 ari placa. Uključena je i mogućnost izgradnje bazena na placu. Svaka kuća ima karakteristike SMART home objekta, obezbeđeno parking mesto i zagarantovan pogled na prelepu prirodu planine Kosmaj.

Renew apartmani

Pored kuća, u ponudi su i apartmani koji su raspoređeni u 4 apartmanske jedinice.

Planirana je izgradnja 84 apartmana, od 45 m2 do 75 m2. Svaki apartman ima prostranu terasu koja će na idealan način omogućiti konstantan dodir sa prirodom.

Renew hotel

Treća vrsta nekretnina je hotel u okviru Renew kompleksa koji čine 3 celine – luksuzni Wellness & Spa centar, restoran i apartmanski deo. Pored Wellness centra, svi posetioci će moći da uživaju u 2 otvorena i 2 zatvorena bazena različitog tipa u sklopu hotela.

Investitor je uložio posebnu pažnju u funkcionisanje kompleksa nakon faze izgradnje, shodno trendovima današnjice i brzini života. Stoga će Renew kompleks ponuditi uslugu kompletnog održavanja svih tipova smeštajnih jedinica i zajedničkih prostora i površina. To podrazumeva svakodnevno održavanje i uređenja kompleksa, kao i unutrašnjosti objekata. Dodatno, investitor je na sebe preuzeo izgradnju celokupne infrastrukture, kao i izgradnju pristupnih saobraćajnica.  Ono što sam kompleks čini izuzetno eco friendly je izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda.

Materijali

Kvalitet gradnje je na najvišem nivou. U svakoj kući i apartmanu biće postavljeni višeslojni masivni, Tara parketi. Kada govorimo o stolariji, izbor je svakako alu stolarija, sa troslojnim staklom. Deo fasade je rađen u Fundermaksu koji predstavlja visoko kvalitetan proizvod koji, zahvaljujući svojim karakteristikama pruža široke mogućnosti u projektovanju eksterijera i enterijera. Keramika koja se nalazi u svakoj kući i apartmanu kao i u ostatku kompleksa biće prve klase.

Bašta sa organskom hranom

U skladu sa zdravim okruženjem i sve više popularnim načinom života i ishrane još jedan od benefita za vlasnike nekretnina biće dostupnost organski uzgajanih namirnica. Deo zemljišta, u neposrednoj blizini kompleksa, je predviđen za uzgajanje organskih namirnica prema najvišim standardima. Namirnice organskog porekla biće korišćene u restoranu hotela, ali i dostupne za kupovinu u Renew marketu. Rezidenti i ostali gosti će tako imati opciju da koriste namirnice vrhunskog kvaliteta na lokaciji pri samostalnoj pripremi obroka u svom smeštaju i da se snabdeju pri polasku svojim domovima.

O svim benefitima ovog kompleksa pročitajte više na sajtu Renew Concept.

Prodajno mesto Renew Concept-a se nalazi u Beogradu, Kneginje Zorke 12. Radno vreme prodajnog salona je od 10h – 20h, pon. – sub

The post Kosmaj dobija Renew - Novi turistički koncept u blizini Beograda first appeared on Gradnja.

Kompanija Marera Properties se obavezala na investiciju u vrednosti od osam miliona evra, kao i da će radove na objektu realizovati u roku od tri godine.

Marera Properties, jedna od najvećih kompanija na tržištu komercijalnih nekretnina u Srbiji, biće novi vlasnik poslovne kule „Palate Beograd“, poznate kao „Beograđanka“. U okviru postupka javnog nadmetanja koji je sproveo Grad Beograd, ćerka firma kompanije Marera Properties dala je najbolju ponudu i sada je u procesu zaključenja kupoprodajnog ugovora.

Akvizicija se odnosi na kancelarijski prostor u kuli „Beograđanke“, a ne obuhvata maloprodajni objekat koji se nalazi uz kulu. U pitanju je blizu 20.000 kvadratnih metara, čime će kompanija uz Resavsku 31, Bulevar 79 i Kalemegdan Business Centar (bivša fabrika Beko) dodatno prošiti svoje poslovanje segmentu kancelarijskog prostora u centru prestonice.

Od 1974. godine kada je sagrađena, „Palata Beograd“ nije podvrgnuta nijednom značajnijem projektu rekonstrukcije. Kompanija Marera Properties se obavezala na dodatnu investiciju u vrednosti od osam miliona evra, kao i da će radove na objektu realizovati u roku od tri godine.

Akvizicija se odnosi na kancelarijski prostor u kuli „Beograđanke“, a ne obuhvata maloprodajni objekat koji se nalazi uz kulu.

„Apsolutno smo svesni činjenice da je Beograđanka jedno od obeležja našeg glavnog grada. Uz maksimalnu odgovornost ali i entuzijazam ući ćemo u projekat rekonstrukcije. Zaista imamo bogato iskustvo na ovom polju, uključujući obnovu kultnih arhitektonskih zdanja. Najbolji primer koji je javnosti poznat jeste rekonstrukcija nekadašnje hale Beko, danas Kalemegdan Biznis Centra, urađena uz saradnju sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika. Beograđanka je svojevremeno bila najmodernija građevina u zemlji, a naši planovi su da joj vratimo taj status kroz inovativni dizajn i adaptaciju prema aktuelnim trendovima u arhitekturi i uređenju biznis enterijera. Sigurni smo da će uprava grada i naši sugrađani moći zajedno sa nama da se ponose rezultatom” – izjavila je Milana Srećkov, direktorka kompanije Marera Properties.

“Palata Beograd” će nakon rekonstrukcije otvoriti vrata za poslovnu zajednicu. Zakupcima će na raspolaganju biti atraktivni kancelarijski prostori na prestižnoj lokaciji, urađeni prema najvišim standardima i prilagođeni savremenom konceptu poslovanja.

Prva pametna zgrada u bivšoj Jugoslaviji

Izgrađena prema projektu arhitekte Branka Pešića i svečano otvorena 22. aprila 1974. godine, popularna Beograđanka je zbog jedinstvenog pogleda koji pruža na grad, od prvog dana postala simbol prestonice. Brojne delegacije političara, umetnika, sportista, pa čak i kosmonauta, tragove svojih stopa ostavile su na pločama zgrade visoke 100,23 metara, odnosno čitava 23 sprata.

To je bila jedna od najmodrenijih zgrada svojevremeno. Jedna od prvih pametnih zgrada na Balkanu, a svakako prva u Beogradu i tadašnjoj Jugoslaviji. Postojao je kompjuterski program koji je vodio računa o automatici svih parametara zgrade – hlađenju, grejanju, prozorima. Imala je automatsko spuštanje roletni kada je sunce, ili jak vetar, kao i najmodernije i najbrže liftove – rekao je svojevremeno Bojan Grbović, upravnik Beograđanke.

Kad ste već ovde…

• Beograđanka slavi 45. rođendan: Prva pametna zgrada u bivšoj Jugoslaviji

The post Novi vlasnik: Marera vraća Beograđanki stari sjaj first appeared on Gradnja.

Međunarodni konkurs za projekat Centralnog gradskog trga Orahovca organizuje se u okviru projekta Leading Urban Change.

Raspisan je međunarodni konkurs za projekat centralnog trga u Orahovcu na Kosovu, u organizaciji Opštine Orahovac i UN-Habitat.

Cilj projekta je promocija urbane regeneracije i razvoj javnih prostora kroz inkluzivne, transparentne i inovativne metode urbanog planiranja i dizajna.

Rok za predaju projekta je 16. novembar, a ukupni nagradni fond 12.000 evra.

Žiri:

• ALEXIS SANAL, SANALarc Istanbul
• Prof. Dr. VANESSA MIRIAM CARLOW, profesor TU Braunschweig
• FRÉDÉRIC SALIEZ, arhitekta i građevinski inženjer sa Katoličkog univerziteta u Levenu
• PËRPARIM RAMA, CEO 4M Group
• DASHNOR KADIRI, Univerzitet u Prištini

Sve informacije o konkursu možete pronaći na zvaničnom sajtu konkursa.

Kad ste već ovde…

• Ovih 5 objekata iz Srbije konkuriše za prestižnu nagradu Mies van der Rohe 2021

The post Raspisan međunarodni konkurs za projekat centralnog trga u Orahovcu na Kosovu first appeared on Gradnja.

Ova istarska kuća zamišljena je kao smeštaj za dve porodice, koje zajedno provode godišnji odmor, ali tako da se mogu opuštati i svaka u svom prostoru.

Vila Noble, smeštena u istarskom mestu Bale nedaleko od Rovinja deo je zapravo difuznog hotela Mon Perin. Nastala je prema projektu koji potpisuje Luka Matticchio iz arhitektonskog biroa AD arhitektura i dizajn iz Pule.

Inspiracija za arhitektonsko rešenje proizlazi iz odnosa s okolnom prirodom i istorijskim jezgrom naselja Bale, dok su igra svetla i senki, sunce, pogledi i veza s tradicionalnim kućama difuznog hotela u centru Bala bili osnovni elementi za oblikovanje.

Igra svetla i senki, sunce, pogledi i veza s tradicionalnim kućama u centru Bala bili su osnovni elementi za oblikovanje.

Kako objašnjava arhitekta za Super1, kuća je zamišljena kao smeštaj za dve porodice, koje zajedno provode godišnji odmor i kao takva odgovara na potrebu da se porodice međusobno druže, ali i da se mogu opuštati svaka u svom prostoru.

Objekt se nalazi na granici naselja prema nenarušenoj prirodi koja okružuje Bale. Poštujući merilo malog mesta, kuća je podeljena na dva volumena, a povezana je samo u podrumskoj etaži. Svaki volumen sastoji se od tri etaže i sadrži sve prostore za smeštaj jedne porodice.

Obezbeđena privatnost

Vila Noble ukupno ima šest spavaćih soba, dva dnevna boravka s kuhinjom i trpezarijom, wellness s unutrašnjim bazenom i saunom, zonu za druženje i relaksaciju kao i dva spoljašnja bazena s terasama. Odvajanjem volumena na dve kuće istovremeno je omogućena privatnost i korišćenje svih zajedničkih prostora, prema potrebama korisnika. Na podzemnoj etaži nalaze se s jedne strane prostori wellnessa s unutrašnjim bazenom i saunom dok su s druge nalazi prostor za druženje kao reinterpretacija tradicionalne konobe, obogaćene savremenijim sadržajima.

Zastakljenje i otvaranje prema eksterijeru karakteriše dnevne prostore u prizemlju kuće.

Na temu kompozicije, projektant navodi kako se kompozicija volumena s pomno pozicioniranim staklenim zidovima enterijeru daje dinamične vizure. Zastakljenje i otvaranje prema eksterijeru karakteriše dnevne prostore u prizemlju kuće, koji tako postaju spoljašnji prostori i upravo ono što je karakteristika mediteranskog načina života.

Unutrašnji i spoljašnji bazeni

Mogućnost slobodne komunikacije između dva dnevna boravka i dve kuhinje kroz zajednički prostor na terasi omogućuju gostima da nesmetano koriste gotovo 1.150 kvadratnih metara uređenog dvorišta. Upravo tu interesantni su i spoljašnji bazeni koji su formirani kao punopravni oblikovni elementi koji uokviruju volumene kuće a u isto vre komuniciraju s otvorenim i zatvorenim prostorima prizemlja.

Kad ste već ovde…

• Grand Park Hotel Rovinj / 3LHD

The post Vila Noble u Balama / AD arhitektura i dizajn first appeared on Gradnja.

Ukoliko ste se odlučili da vaš budući dom bude montažna kuća, izdvojili smo za vas šest modela koji se izdvajaju svojom zanimljivom arhitekturom.

Na našem tržištu nalazi se velik broj proizvođača montažnih kuća, što je i logično uzročno povezano sa sve većim interesovanjem za ovim tipom gradnje porodičnih domova o čijim prednostima i manama smo već pisali. Osim što su montažne kuće neretko povoljniji sistem gradnje u odnosu na tradicionalni, proizvođači nude i raznovrsne modele kuća koje neretko imaju dobru prostornu organizaciju, a neke od najboljih smo izdvojili za vas.

Negal – krov do zemlje

Ukoliko planirate izgradnju montažnog objekta u funkciji vikendice, firma Negal ima zanimljivo rešenje za planinski tip kuće. Tradicionalna arhitektura planinske kuće strmog krova do samog tla, kombinovana je sa savremenom organizacijom unutrašnjeg prostora.

Tradicionalna arhitektura planinske kuće, kombinovana je sa savremenom organizacijom unutrašnjeg prostora.

Na prizemlju kuće ukupne površine 97 kvadrata nalazi se dnevni boravak sa kuhinjom i trpezarijom u otvorenom konceptu, kao i jedna spavaća soba i kupatilo. Na spratu su smeštene još dve spavaće dvokrevetne sobe, tako da kuća omogućava boravak većeg broja ljudi istovremeno.

Anđelković izgradnja – za malu gradsku parcelu

Ukoliko imate manju gradsku parcelu, a želeli biste modernu spratnu kuću, model BV firme Anđelković izgradnja može biti rešenje. Svedena kubična forma objekta oblikovana je na način da se kosine krova ne vide, što je čini modernom gradskom kućom, koja eventualno može biti i ugaona kuća u nizu. Svi životni prostori organizovani su na dva nivoa, na ukupnoj površini od 175 kvadrata, a jedan realizovani objekat se može videti u Svilajncu.

Lastavica – simfonična arhitektura

Veoma dobru arhitekturu, kao i estetsku privlačnost, možete dobiti ukoliko se odlučite za montažne kuće firme Lastavica. Tako njihov model Simfonija, spratni objekat površine 118 kvadrata, ima formu baziranu na tradicionalnim stambenim objektima, ali sa toplom i modernom estetikom fasade, kao i funkcionalnom organizacijom prostora koja može da pruži komfor korisnicima.

Više o ovim kućama pročitajte ovde.

Domtera – klasika u novom ruhu

Simbolična forma tradicionalne kuće razigrana je primenom sistema letvica na fasadi, koje mogu biti organizovane na dva načina. Praougaonu osnovu kuće Nica površine 109 kvadrata, sa ulazom na bočnoj, užoj strani, karakteriše podužna podela prostora na dnevnu i noćnu zonu.

Simbolična forma tradicionalne kuće razigrana je primenom sistema letvica na fasadi.

Dnevna zona organizovana je kao moderni otvoreni koncept, dok su sa druge strane dugačkog i centralno pozicioniranog hodnika smeštene tri spavaće sobe. Zahvaljujući ovakvoj organizaciji, ali i dijagonalno postavljenim tremovima svaki prostor u kući ima prirodnu ventilaciju i dovoljno dnevne svetlosti.

E-kuća – Dovoljno tople i za Norvešku

Odabrani model montažne kuće firme E-kuća, koji vam predstavljamo, proizveden je u njihovoj fabrici u Mrčajevcima, a montiran u norveškom mestu Lilehamer, na nadmorskoj visini od 2.000 metara.

Ova kuća iz Mrčajevca montirana je u norveškom Lilehameru, na nadmorskoj visini od 2.000 metara.

Iz E-kuća su nam rekli da su ovaj model izveli i na mnogim drugim lokacijama. Kuća u osnovi ima površinu od 100 kvadrata, a prohodna krovna rešetka je korišćena kako bi se dobilo još 40 kvadrata na spratu.

Više o ovim kućama pročitajte ovde.

DIA – obogaćena tradicionalna forma

Zanimljiva arhitektura kuće kao i rešenje enterijera može se videti kod ovog modela montažne kuće firme DIA. Pravilna forma kuće obodno je na bočnim fasadama naglašena belom bojom te deluje da kuća ima okvir koji je “dopunjen” drvenim fasadnim elementima.

Na ovaj način izbegnuta je tradicionalna estetika kuće iako je forma kuće slična onim koje možemo videti u našim krajevima, gde je vizuelno primarni deo kuće sokla. Najzanimljivije enterijersko rešenje je dvostruka visina tavanice u zoni dnevnog boravka i trpezarije, koje daje posebnu ambijentalnost prostoru.

Kad ste već ovde…

• 7 domaćih proizvođača montažnih kuća sa cenama i rokovima izgradnje

The post Najbolji modeli montažnih kuća domaćih proizvođača first appeared on Gradnja.

Ovi projekti su osvojili nagrade na 42. Salonu arhitekture u Beogradu koji se po prvi put dešava bez prisustva publike.

42. Salon arhitekture pod nazivom Uporno-Otporno otvoren je danas bez publike. Usled epidemije koronavirusom, nije bilo tradicionalnog svečanog otvaranja Salona sa publikom. Jedini prisutni, sem organizatora i žirija, bili su dobitnici nagrada i predstavnici medija. Dodeljene su sledeće nagrade:

Grand Prix Salona

Dejan Todorović, Filip Rašković, Kuća na Kosmaju

Pročitajte više o ovom projektu

Velika nagrada u kategoriji Arhitektura

Vladimir Lojanica i Saša Macanović / Pasivna kuća Zero Energy, Beograd

Nagrade u kategoriji Enterijer

Miloš Milivojević, Apartman 12/10 Beograd

Pročitajte više o ovom projektu

Pohvala u kategoriji Enterijer

Aleksandar Gušić, Galerija moderne umetnosti u Smederevskoj Palanci 

Pročitajte više o ovom projektu

Nagrada za goste Salona

1. Toni Trutanić, Aleksandar Ćopić, B Twins, Brač, Hrvatska

2. Zoran Abadić, 1x2Studio, Data Centar u Prilepu

Pročitajte više o ovom projektu

Nagrada za publikaciju, Branislav Milenković (1926-2020)

Priznanja:

• Sonja Radović, gost salona – Ski centar na Kolašinu
• Dušan Tešić, Dušanka Vučenović – Gorski Hotel & Spa, Kopaonik
• Alterno Inc. – Kuće za odmor na Staroj planini

Pohvale:

• Miloš Đurasinović, Kuća u Hektorićevoj ulici
• a2arhitektura – Kuća od čipke u Novom Sadu
• Dejan Todorović – Würth Srbija

Izložba sa merama zaštite

Izložba u Muzeju primenjene umetnosti postavljena je i otvorena za posetu u posebnom režimu, pa će posetioci morati da nose maske, na ulazu će im biti merena temperatura, a istovremeno će moći uđe najviše deset posetilaca. Izložba će trajati do 3. oktobra.

Žiri Salona

Usled epidemije COVID-19 i nemogućnosti putovanja, došlo je do izmene sastava žirija Salona arhitekture. Umesto Milene Zaklanović (Roterdam, Holandija) i Davora Matekovića (Proarh – Zagreb, Hrvatska), u rad Žirija su uključeni arhitekti Eva Vaništa Lazarević i Mustafa Musić, koji su se kolegijalno odazvali pozivu Saveta Salona i prihvatili učešće u Žiriju 42. Salona.

Žiri 42. Salona (po azbučnom redu) 2020:

• Eva Vaništa Lazarević (Beograd)
• Anđela Karabašević (Grand Prix 41. Salona arhitekture 2019, Beograd)
• Mustafa Musić (Beograd)
• Vanja Panić (Beograd)
• Marija Simović (Kragujevac)

Proverite ko je sve osvojio nagrade na Salonu arhitekture 2019.

The post Velika nagrada Salona arhitekture 2020. za kuću na Kosmaju first appeared on Gradnja.

Ova 3 alata digitalne komunikacije mogu biti od velike koristi arhitektama koje žele da do velikog profita dođu iz malog biznisa.

 Jedna od uloga arhitekte jeste da ukaže klijentu na posledice lošeg dizajna. Međutim, veliki broj arhitekata, često, u tome ne uspe. Kao da ih sprečava neka „nevidljiva sila“.

„Nevidljive sile“ Karl Jung opisuje kao nesvesne, kolektivne zablude. U novim i neizvesnim vremenima, a kakva ova danas to svakako jesu, kolektivne zablude mnogo su opasnije od onih individualnih. Jedna od kolektivnih zabluda arhitektonske profesije jeste uverenje da arhitekte učestvuju u obrazovanju tržišta. Na opasnost ove zablude upućuju marketinški eksperti.

Erik Bobrov i Ričard Petrie, iz Arhitektonskog marketinškog Instituta, smatraju da arhitekte obrazuju jedan mali, gotovo beznačajan deo tržišta i da zbog toga neizmerno pate. Ovu provokativnu tezu Bobrov i Petrie potvrđuju kroz Zakon potražnje na slobodnom tržištu i njegovu primenu u praksi arhitektonskog projektovanja i poslovanja.

Sve znam, samo da mi to nacrtate

Zakon potražnje na slobodnom tržištu kaže da postoje tri grupe klijenata. Prva grupa su klijenti koji su se već odlučili da angažuju arhitektu: oni čine 3% tržišta. Druga grupa su klijenti koji su u potražnji za savetom: oni čine 6% tržišta. Treća grupa klijenata su klijenti koji su u potražnji za idejama, informacijama i inspiracijama: oni čine 91% tržišta.

Takođe, Zakon potražnje na slobodnom tržištu kaže da, zavisno od faze u kojoj se nalaze, klijentima je neophodno ponuditi drugačiji vrstu arhitektonske usluge. To može biti projektovanje, savetovanje ili obrazovanje.

U razlici očekivanja i mogućnosti leži izvor konflikata između arhitekata i klijenata

Bobrov i Petrie ističu da se, u nedostatku poznavanja osnovnih zakona tržišta, arhitekte često bave samo obrazovanjem klijenata koji uđu na njihova vrata. Obično, to budu ljudi sa već obrazovanim stavovima. Njima arhitekta treba kao crtač i ovlašćeno lice sa pečatom, a ne kao konsultant i autor. Saša Buđevac, poznati arhitekta iz Niša, nedavno je u članku o projektovanju kuća izjavio: “U mnogo godina bavljenja graditeljskom praksom, imao sam mnogo klijenata koji su sve tačno zamislili, samo im treba arhitekta da to nacrta“. Kao i svuda u svetu, arhitekte u Srbiji muče iste muke.

No, tu postoji još jedna začkoljica. Kada je ušao na vrata, klijent je već informisan i spreman da promeni svoje uverenje najviše do 15%, postepeno. Ali, arhitekta bi hteo da ga on promeni najmanje 70 posto i to odmah. U razlici očekivanja i mogućnosti leži izvor konflikata između arhitekata i klijenata. No, postavlja se pitanje zašto nastaju tako velike nesuglasice? Da li su klijenti jedini krivi?

Brend nije heroj

Bobrov i Petrie smatraju da se arhitekte previše bave sobom, a premalo klijentom. Name, ako su klijenti u potražnji za arhitektonskim uslugama projektovanja, savetovanja i obrazovanja, postavlja se pitanje zašto arhitekte reklamiraju proizvod, a prodaju uslugu? Na primer, ako se pogleda neka prezentacija arhitektonskog biroa na internetu, uočava se da ona često izgleda kao portfolio firme za arhitektonske vizuelizacije, u kombinaciji sa radovima profesionalnog arhitektonskog fotografa. Alatima digitalne komunikacije, arhitekte često govore jedino o sebi. Ali, kako bi to Donald Miler rekao: brend nije heroj. Klijent je heroj.

No, na osnovu raspoloživih informacija, klijent doživljava arhitekturu kao veliku crnu rupu u koju treba da baci novac, sa 100% sigurnošću da (na kraju) projekat neće biti realizovan tako kao što je prikazan na slici. Klijent je bespomoćan i u nedoumici. U nedostatku potpunih odgovora na pitanja o problemima koji ga muče, klijent spas iz propasti nalazi u drugim ljudima. Na taj način, klijent gradi stavove i uverenja šta arhitektura jeste, bez uticaja samih arhitekata.

Bobrov i Petrie zapažaju i da se arhitekte često trude da impresioniraju druge arhitekte, a manje da se fokusiraju na klijente i rešavanju njihovih problema. Oni smatraju da se arhitekte, u proseku, 80% trude ta impresioniraju kolege, a 20% da digitalno iskomuniciraju sa klijentima. Ovaj fenomen uočava i Donald Šon, koji realnost arhitektonske prakse razdvaja na „kulu od slonove kosti“ i „blatnjave močvare“. Baviti se prizemnim temama i stvarnim problemima klijenata u „blatnjavim močvarama“ za arhitekte u „kuli od slonove kosti“ je „bljak“.

Umesto produbljivanja konflikta i nerazumevanja, Bobrov, Petrie i Šon se zalažu za „treći put“. To je pronalaženje zajedničkog jezika kroz refleksivnu praksu. Arhitekte i klijenti, investitori, izvođači, proizvođači, majstori i korisnici trebaju zajedničkim snagama raditi na obrazovanju tržišta. Svako od njih treba to činiti iz svog interesa, uz poštovanje i uvažavanje drugih strana.

Odgovor kuću gradi

Iz potrebe formiranja zajedničkog jezika i platforme saradnje na tržištu nekretnina, građevinske industrije i arhitekture u Srbiji, moto portala Gradnja.rs je upravo „Odgovor kuću gradi“. Cilj portala Gradnja.rs jeste obrazovanje tržišta, sa posebnim fokusom na klijente koji su u potražnji za idejama, informacijama i inspiracijama. Obrazovanje tržišta u ranoj fazi razvoja uredništvo Gradnje realizuje kroz pažljivi odabir tema i tekstova, a sve u cilju da prava poruka, stigne do pravih ljudi, u pravo vreme, na pravi način. U fokusu naše pažnje su objedinjeni interesi arhitekata, inženjera, investitora, klijenata i korisnika.

Brojevi govore više nego reči. U prvom tromesečju ove godine, portal Gradnja.rs imao je 963.000 korisnika i 2.189.00 prikazanih stranica. Do sada, portal Gradnja.rs je objavio  8.430 članaka. To nije sve.

Kroz specijalizovanu platformu Dizajnenterijera.rs portal Gradnja.rs je proširio polje svog delovanja kroz niša sajt o stambenim i poslovnim enterijerima. Portal Gradnja.rs je pokrenuo i Mapu gradilišta, Poslovni Adresar, ali i regionalnu konferenciju BuildUp. Cilj je formiranje digitalne platforme zajedničkog jezika i saradnje.

Primeri dobre prakse

Alati digitalne komunikacije koje uredništvo Gradnje svakodnevno primenjuje, u zbiru i pojedinačno, mogu biti od koristi svim arhitektonskim praksama. Primena digitalnih alata oglašavanja malim i srednjim preduzećima (do 20 zaposlenih) može doneti i do 5x više upita i klijenta. Uz pravilno pozicioniranje na tržištu, veliki profit se može postići iz malog biznisa.

Ali, svakom izboru predstoji saznanje o mogućnostima. Pitanje je samo da li ste: 1) nepoznati, 2) prepoznati, 3) poznati ili 4) slavni. Naravno, najbolje je biti slavan. No, za početak, arhitekte mogu iskoristiti PDF brošure, Newsletter liste i LinkedIn objave kako bi stigle do prave publike, prestale biti nepoznate, postale prepoznate i poznate.

Uspeh ostavlja tragove. Zato sadašnjim, prošlim i budućim klijentima i saradnicima, treba staviti do znanja ne samo da poslujete, već i da vam to dobro ide. Fokusirajte se na pozitivne vesti. Obradite primere dobre prakse.

Na primer, dva ubedljivo najpopularnija video snimka na Gradnja YouTube kanalu su: Termoizolacija zidova i plafona – postavljanje demita (1.796.329 pregleda) i Kako se pravilno gletuje (1.038.819 pregleda). Šta nam ovo govori? Ono što je stručnjacima možda trivijalno, za korisnike je suštinski važno i neophodno. Princip je sledeći.

Svaka objava mora da ima svoju funkciju i svoju publiku. Zajednica klijenata i korisnika ne postavlja sebi ista pitanja kao zajednica arhitekata. Zajednica klijenata i korisnika ima svoje probleme i u potražnji je za rešenjima. Putem tržišta, vi primarno treba da odgovarate na pitanja i rešite probleme klijenata i korisnika, ali i da impresionirate svoje kolege (kao sekundarni cilj). Ne obrnutim redosledom.

Odgovorite na pitanja. Rešite probleme. Usudite se da budite trivijalni.

TOP 3 alata digitalnog oglašavanja

PDF brošure su odličan način da odgovorite na set ustaljenih pitanja i probleme koji se iznova i iznova javljaju u praksi. Na primer, moja tržišna niša je premium višeporodično stanovanje. U želji da pružim rešenje na učestale probleme, obradio sam jedno goruće pitanje: Kakvog su kvaliteta stanovi koje kupujemo? U okviru članka, dali smo mogućnost besplatnog preuzimanja PDF Sertifika za procenu ukupnog kvaliteta stana. Kome Sertifikat može rešiti problem, rado će preporučiti Gradnju svojim kolegama, rođacima i prijateljima kao izvor informacija.

Newsletter lista je još jedno moćno sredstvo digitalne komunikacije. Prvo, jedna od najvrednijih stvari koje vi posedujete na internetu je vaša mail adresa. Drugo, procenat otvaranja mailova iznosi 30 do 40%, što je veliki procenat. Newsletter lista portala Gradnja.rs broji oko 3.000 adresa. Zato počnite i vi da gradite svoju Newsletter listu već danas. Koristite je da obaveštavate zajednicu klijenata, korisnika i saradnika o uspesima vaše prakse, koji ste problem rešili i na koji način. Oni će lepu priču o vašoj praksi preneti drugima i biti vaš kanal preporuke.

LinkedIn objave su efektivan način da do prave publike stignete na lak, brz i jednostavan način. Na primer, moja objava o Poslovnoj zgradi u Bulevaru kralja Aleksandra, koju je projektovao Studio Zabriskie , a naručio Granit Invest, imala je 6.435 pregleda. Prema statistici, objavu je videlo 155 softver developera, 118 projekt menadžera, 100 izvršnih direktora i 90 vlasnika firmi, ali i 220 arhitekata. Drugim rečima, LinkedIn je efektivno sredstvo digitalne komunikacije koje vam može pomoći da dođete do svoje publike i zadivite kolege, istovremeno.

Ukazati klijentu posledice lošeg dizajna (na vreme)

Ovi alati digitalne komunikacije mogu biti korisno sredstvo obrazovanja klijenata još dok su u potražnji za idejama, informacijama i inspiracijama. Međutim, zašto je to važno?

Ukoliko, kao zajednica stručnjaka, ne uspemo da ukažemo klijentu na posledice lošeg dizajna, živećemo u svetu koji je mnogo gori nego što ovaj danas već jeste. Ili, kako bi Ante Marković na to ukazao: „Zablude ćemo plaćati siromaštvom, trovanjem duha i položajem daleke periferije Evrope“. Baš zato, potrebna su nam održiva, strateška i zajednička rešenja.

Danas, više nego ikad pre, obrazovanje tržišta arhitektonskih usluga potrebno je sagledati iz drugog, ne samo arhitektonskog ugla. Njegovom obrazovanju potrebno je pristupiti što ranije, zajedničkim snagama, kroz saradnju svih interesnih strana i pomoću alata digitalne komunikacija.

Živimo u novim i neizvesnim vremenima. Tržište ne možemo obrazovati sami. Svi moramo za jednog, a jedan za sve. Odgovor kuću gradi.

IZVORI:

Website

• Architecture Marketing Institute
• LinkedIn B2B Institute – https://business.linkedin.com/marketing-solutions/b2b-institute
• 5 Minute Marketing Makeover – https://www.5minutemarketingmakeover.com/
• Busines of Architecture UK – https://www.businessofarchitecture.co.uk/
• Archipreneur – https://archipreneur.com/

Knjige

• Building a Story Brand
• Ego is the Enemy
• Design Thinking
• Medvedi na putu
• Gerila Marketing

The post Veliki profit iz malog biznisa – Digitalne komunikacije u arhitekturi first appeared on Gradnja.

Gde god ne postoji dovoljna količina radnika u građevinskom sektoru, ovakav vid gradnje kuća nudi rešenje.

Startap kompanija Mighty Buildings razvila je tehnologiju štampanja malih kuća, kako kažu automatizacijom većeg broja procesa gradnje, te je na taj način omogućeno formiranje domova po pristupačnijim cenama. Naime, u poređenju sa cenom prosečne kuće iste dimenzije u Kaliforniji, ovi domovi koštaju 45% manje. Takođe, ove 3D štampane kuće jeftinije su i od ostalih kuća fabričke gradnje.

Da bi pokazali koliko je efikasno njihovo rešenje, u kalifornijskom gradu Oukland izgrađen je prototip kuće za samo jedan dan pomoću 3D štampača visine 6 metara.

Ne pokušavamo da smanjimo potrebu za radnom snagom, već se trudimo da rešimo taj problem.

Naravno, Mighty Buildings nije prva kompanija koja se bavi 3D izgradnjom, ali njena prednost u odnosu na većinu ostalih je što može da izvede sve konstruktivne elemente uključujući podove, zidove i krov. Proces automatizuje 80% ukupnog procesa izgradnje, dok se ostali elementi poput stolarije, vodovodnih i električnih instalacija izvode naknadno na licu mesta, piše Fast Company.

Ovakav sistem gradnje posebno je koristan u Kaliforniji gde je izgradnja veoma skupa a dodatni je problem što ne postoji dovoljna količina radnika u građevinskoj industriji.

„Mi ne pokušavamo da smanjimo potrebu za radnom snagom, već se trudimo da se pozabavimo činjenicom da imamo manjak radnika, posebno onih kvalifikovanih u građevinskom sektoru. Ono što nam je krajnji cilj je da posao napravimo lakšim i bržim i da se poveća proizvodnja, kako bi proizveli što više kuća i učinili ih pristupačnijim.“, objasnio je Sam Ruben, direktor održivosti u Mighty Buildings.

Izveštaj instituta McKinsey iz 2016. godine podržava ovo stanovište, jer je procenjeno da bi u Kaliforniji trebalo da se izgradi 3,5 miliona kuća do 2025. godine, kako bi se zadovoljila potražnja i smanjili troškovi zakupa i cena nekretnina.

Strateški locirane fabrike

Iako je moguće kuće štampati i na licu mesta, iz kompanije objašnjavaju da je efikasnije raditi unutar fabrike, jer je onda izgradnja moguća tokom cele godine. Ovaj postupak gradnje zahteva manju površinu proizvodne sale nego ostale montažne kuće, te kompanija ima plan da u budućnosti formira više manjih fabrika koje su locirane strateški.

Primenom sintetičkih materijala dolazi se do veoma održivog procesa gradnje jer nema otpada.

Materijal koji se koristi za izgradnju kuća je sintetički i lagani a ujedno čvrst materijal, koji u reakciji sa svetlošću očvrsne ali je i dovoljno čvrst tokom izgradnje, tako da može da izdrži svoju težinu prilikom formiranja horizontalnih površina, kao što je krov.

Primena ovakvog materijala, koji je ujedno i jedini materijal koji se koristi pri 3D štampi, izuzetno je održiv proces jer nema otpada, a ujedno je moguće i stvaranje monolitnih opni koje čine kuću dodatno energetski efikasnom.

Kompanija Mighty Buildings pravi kuće u različitim veličinama, tako da se u ponudi nalaze garsonjere od 32 kvadrata, ali i dvosobne i trosobne prostranije kuće. Važno je napomenuti da prve kuće koje je kompanija proizvela nisu u potpunosti 3d štampane, odnosno krov nije izveden na ovaj način, ali plan je da i ovaj konstruktivni element bude izveden na isti način počev od sledeće godine.

Planovi Mighty Buildings su da u budućnosti koriste isti postupak i za izgradnju spratnih i višeporodičnih kuća, a kompanija za sada radi na materijalu koji bi bio ojačan vlaknima i imao strukturalne osobine nalik čeliku.

Kad ste već ovde…

• Najbolji modeli montažnih kuća domaćih proizvođača

The post Cela kuća od poda do krova napravljena za 24 časa first appeared on Gradnja.

Inovacija stara pola veka aktuelnija je nego ikada jer ovaj konstruktivni sklop može pomoći u poboljšanju energetske efikasnosti objekata.

Primena solarnog grejanja u arhitekturi postoji još od davnina, kada su ljudi koristili ćerpič i kamene zidove kako bi akumulirali sunčevu toplotu tokom dana i polako je oslobađali noću. Međutim, tek 20ih godina 20. veka, evropske arhitekte su počele da eksperimentišu sa pasivnim solarnim metodama u stambenim objektima. Tako su se varijacije ovog sistema razvijale sve do 1967. godine kada je prvi Trombov zid izveo arhitekta Jacques Michel. Ovaj zid (izmišljen 1956. godine), nazvan po inženjeru Felixu Trombeu, kombinuje staklo i tamni, masivniji materijal koji apsorbuje toplotu kako bi je tokom noći polako prenosio u unutrašnjost objekta.

Trombov zid kombinuje staklo i tamni, masivniji materijal koji apsorbije toplotu kako bi je tokom noći prenosio u unutrašnjost objekta.

Standardni Trombov zid ima staklenu ploču udaljenu otprilike 2 do 5 centimetara od zida debljine od 10 do 40 centimetara, koji se obično pravi od cigle, kamena ili betona. Solarna toplota prolazi kroz staklo i zagreva masivni zid. U slučaju da ne postoji staklo ova apsorbovana energija bi se noću obično otpuštala u spoljašnji prostor. Međutim, staklo joj ne dozvoljava da ode te se toplota postepeno otpušta i tako ona ide u unutrašnjost objekta. Zid debljine 20 centimetara ispuštaće toplotu u periodu od 8 do 10 sati, piše ArchDaily.

Pravilna orijentacija

Kako bi se prikupilo što više solarne energije važno je dobro orijentisati zid u odnosu na strane sveta, a izbor vrste, boje i dimenzije materijala u mnogome može doprineti efikasnosti Trombovog zida.

Cirkulacija vazduha

Cirkulacija vazduha u međuprostoru između staklenog i masivnog zida odvija se preko otvora u donjoj i gornjoj zoni zida. Naime, topao akumuliran vazduh se podiže i kroz gornji otvor odlazi u objekat, dok hladan vazduh iz unutrašnjosti ulazi u međuprostor u donjoj zoni, gde se zagreva i dalje nastavlja da se kreće ka gore i ponovo ulazi u objekat.

Varijacija na temu

Varijacija Trombovog zida je takozvani Drum Wall, koji je razvio Steve Bare, gde se umesto masivnog zida iza staklenih ploča stavljaju čelični rezervoari ispunjeni vodom. Budući da voda ima veći toplotni kapacitet od masivnog zida, ovaj sistem je u teoriji efikasniji, međutim u građevinskoj industriji praktičnija je primena klasičnog Trombovog zida.

Masivni zidovi se mogu farbati u crno kako bi privukli više svetlosti.

Arhitekte su tokom vremena počele da primenjuju dodatke kako bi sistem bio efikasniji. Tako se metalne folije mogu postaviti na spoljnu površinu masivnog zida, s obzirom na to da folija ima visoku upijajuću sposobnost, što omogućava privlačenje veće količine sunčeve svetlosti. Takođe, masivni zidovi se mogu farbati u crno kako bi privukli više svetlosti. Isto tako, ukoliko postoji želja da se masivni zid sakrije, stakleni paneli mogu imati šaru, ali naravno onu koja neće ugroziti prikupljanje solarne energije.

Pasivno solarno grejanje

Iako izumitelji ovih sistema verovatno nisu razmatrali klimatske promene, pasivni solarni sistemi za grejanje poput Tromovog zida danas su izuzetno atraktivni zbog svoje niske potrošnje energije i relativne održivosti. Studija Nacionalne laboratorije za obnovljivu energiju pokazuje je da 20% godišnjeg grejanja zgrade Centra za posetioce Nacionalnog parka Zion došlo putem Trombovog zida.

Naravno, arhitekte koji projektuju Trombov zid moraju da prevaziđu određene estetske nedostatke, a postavlja se i pitanje osvetljenja. Neprozirnost zida može se nadoknaditi dodatnim prozorima ili odgovarajućim veštačkim osvetljenjem. Efikasnost Trombovog zida takođe veoma zavise od klimatskih uslova. Međutim, ako se ovi problemi adekvatno reše, ovaj sistem može drastično poboljšati energetsku efikasnost objekata – i čak dramatično smanjiti troškove grejanja.

Kad ste već ovde…

• Kako do besprekornih zidova u enterijeru?

The post Kako funkcioniše Trombov zid i kako može smanjiti troškove grejanja first appeared on Gradnja.