Rešetka konstrukcija od lokalnih materijala deluje pomalo dramatično iako se ovde zapravo radi o jednoj veoma stabilnoj konstrukciji.
Reka širine desetak metara prolazi kroz kinesko selo Taoyuan blokirajući slobodan prolaz meštana ka poljoprivrednim zemljištima. Kako bi se omogućilo slobodno kretanje od njiva, bilo je potrebno izgraditi novi pešački most preko reke. S obzirom na to da je obližnja planina obiluje bambusima, arhitektonska firma Atelier Lai smatrala je da je ovaj lokalni materijal idealan za izgradnju novog mosta. Međutim, postojala su brojna ograničenja.
Baza mosta, odnosno temelj, postavljen samo sa jedne strane reke izveden je od betona, a spoj sa bambusom je ojačan čeličnim limovima.
Uzimajući materijal iz prirode, arhitekte nisu samo koristile lokalne resurse već su i konstrukciju osmislili spram lokalnih zanatskih metoda gradnje.
Za razliku od drugih vrsta drveta, bambus je daleko žilaviji materijal, a zahvaljujući primenjenoj tehnologiji obrade ovog materijala mogla se postići potrebna zakrivljenost luka i to tako da on bude fleksibilan.
Samo jedan oslonac
Problem u oslanjanju javio se zbog prisustva dva drveta sa jedne strane obale reke. Da bi se most oslonio na obe strane bilo bi potrebno ukloniti okolno drveće što nije bila opcija. Izabrano je rešenje koje podrazumeva konzolno oslanjanje mosta i izvođenje temelja samo sa jedne strane reke, kako se ne bi uticalo na život postojećeg drveća.
Baza mosta, odnosno temelj, postavljen samo sa jedne strane reke izveden je od betona, a spoj sa bambusom je ojačan čeličnim limovima i betonskom ispunom u unutrašnjosti štapova bambusa, a dodat je i obruč od nerđajućeg čelika kako bi se izbeglo pucanje bambusa.
Rešetkasta konzola od bambusa
Izvođenje savijene čelične ili betonske konstrukcije iziskuje velike troškove. S druge strane savijena konstrukcija od bambusa ima racionalnu prednost u odnosu na ove popularne građevinske materijale.
Kroz modelovanje i konstrukcijske proračune ovog mosta od bambusa može se videti da je momenat savijanja svakog bambusovog štapa ravnomerno raspoređen kroz ceo element, dok se aksijalna sila postepeno povećava. Tako je racionalnom rešetkastom konzolom dobijen most koji je oslonjen samo s jedne strane, piše ArchDaily.
Ovako dobijena struktura mosta deluje pomalo dramatično iako je ovo jedna veoma stabilna konstrukcija.
Momenat savijanja svakog bambusovog štapa ravnomerno je raspoređen kroz ceo element.
Ograda je suptilno integrisana u telo mosta i ujedno čini najviši konstruktivni element mosta.
Tako je dobijen most koji nije samo ispunio potrebnu funkciju, već se i svojim izgledom, izborom materijala i tehnikom gradnje u potpunosti uklopio u okruženje.
Odvojio vam se glet? Imate u rupu u zidu? Saznajte kako da sanirate pukotine i dođete do savršenog zida. Nije teško! Samo pratite ove savete majstora.
U starim stanovima pojava pukotina u zidovima je vrlo česta, a usled pojave vlage glet zna da se odvoji od zida što izgleda vrlo ružno i neuredno. Međutim, postupak reparacije nije tako komplikovan.
Na početku je bitno da špaklom skinete sve oštećene delove. Dakle, špaklom prođite po ivicama pukotine ili skidajte nabubreni glet dok ne dođete do zdravih delova zida, odnosno do delova koji se teško skidaju. Na podu će vas sačekati gomilica otpalog gleta koju bi trebalo odmah da usisajte i očistite.
Na pukotinu čistom četkom nanesite podlogu kako bi odstranili prašinu sa zida, ali i kako bi se glet ili filer bolje primili za podlogu.
Pukotine se popunjavaju filerom ili glet masom a nanose špaklom i gletaricom na zid
Špaklom skinite stari sloj, a potom filerom izravnajte površinu. Nakon toga sleti gletovanje i krečenje.
Filer kojim ćete izravnati površinu, meša se sa vodom. Lagano usipajte masu u vodu – zasolite, kako majstori kažu. Ako se rupe popunjavaju bez bandaž trake onda masa treba da je gušća, kao testo. Ako se pak postavlja staklasta ili bandaž traka, masa mora biti ređa. Ukoliko je gusta, s dva nanosa pojaviće se stomak na zidu.
U našem slučaju, reč je o pukotinama za koje neće biti potrebna bandaž traka s obzirom na to da se radi o zidanom zidu. Ipak, ako je reč o pukotini na gipsanom zidu ili dubljoj pukotini, neophodno je da se stavi bandaž traka i onda se stavi filer.
Vrlo bitna napomena koju smo dobili od majstora jeste da kanta u kojoj se meša materijal mora biti čista. Ako ostane prljava kanta, onda materijal stari, to jest, ostaci stare sasušene boje i materijala u kontaktu s novom bojom ili gletom reaguju kao katalizatori, odnosno materijal se mnogo brže suši. Takođe, velika je šansa da vam ostaju risevi prilikom nanošenja gleta.
Gletovanje
Špakla i gleterica vam je potrebna kako bi glet ili fugfiler masu naneli na zid. Špaklom nanosite masu na zid i nakon toga gletericom zaravnajte površinu. Potrebno je par sati treba da se osuši u zavisnosti od dubine pukotine kao i temperature prostorije.
Za drugu ruku ćemo umesto filera koristiti gotovu akrilnu glet masu koja dolazi već pripremljena u kantici. Glet se nanosi isto kao i filer, odnosno sa špaklom i gletericom. Za razliku od filera, akrilni glet je bele boje pa je vrlo dobra podloga za farbu bele boje. Detaljan postupak gletovanja možete pogledati ovde.
Potrebno je par sati treba da se osuši glet masa ili filer
Priprema za krečenje
Dok čekate da se druga ruka isuši, polepite krep trake i pripremite ceo zid za krečenje. Ako krečite samo taj deo ispucalog zida, postoji mogućnost da se vidi razlika u boji (vremenom stara boja izbledi ili požuti) te zbog toga majstori predlažu krečenje celog zida.
Za uredan prelaz između dve boje koristite krep traku
Pre krečenja, a nakon što se glet osušio, šmirgl papirom pređite preko ivicapovršine koju ste zapunjavali kako se ne bi video prelaz između starog i novog gleta.
Okrečićemo ceo zid, a ne samo deo koji smo popravljali. Krečenje ćemo pokazati na primeru ovog plavog zida kako bi bolje mogli da ilustrujemo postupak. Detaljno o krečenju zidova pročitajte ovde.
Frabanje zida započnite sa ivicama koristeći četku
Krečenje zida
Mi smo koristili akrilnu, dobro pokrivnu boju koju nije potrebno razrediti. Pošto je podloga već plava a farba kvalitetna, biće nam potreban samo jedan sloj boje. Neke boje se razređuju vodom, to jest, dodaje se oko 5% vode. Za krečenje vam treba četka, mali valjak i veliki valjak.
Nakon što ste ivice zaštitili krep trakom, prvo se četkom nanosi boja na ivice zida, oko prekidača i utičnica. Ovaj sloj se dodatno prelazi malim valjkom kako se ne bi videli potezi četkom. Sredina zida se farba velikim valjkom pokretima gore-dole.
Ne plašite se ako se vide tragovi prilikom krečenja. Kako se boja suši tako se boja ujednačava. Ako je potrebno, nanesite drugi sloj farbe nakon što se prvi osuši.
I to je to. Sada je vaš zid kao nov! Uživajte u vašem sveže okrečenom zidu bez pukotina.
Pogledajte kompletan postupak u sledećem video-prilogu:
Knjiga o paviljonima, vinarija u Kutjevu i Salon arhitekture u Zagrebu su laureati ovogodišnje nagrade koja se dodeljuje u čast našeg poznatog arhitekte.
Svečana dodela Nagrade Ranko Radović održana je u ponedeljak, 23. decembra 2019. godine u 13.00 sati u Maloj sali Zadužbine Ilije M. Kolarca, Studentski trg 5, Beograd.
Na dan dodele Nagrade u holu Zadužbine Ilije M. Kolarca otvorena je izložba na kojoj su prezentovani svi učesnici konkursa. Izložba će trajati do 30. decembra 2019. godine. Tokom aprila (maja) 2020. godine izložba će biti održana na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Pogledajte ko je sve osvojio nagrade:
Kritički tekst
Žiri za dodelu Nagrade Ranko Radović, u kategoriji 1 (kritičko teorijski tekstovi o arhitekturi, urbanizmu i gradu), dodelio je nagradu dr Miljani Zeković, d.i.a., dr Dragani Konstantinović, d.i.a. i dr Višnji Žugić, d.i.a. za udžbenik Koncepti, programi i funkcije arhitektonskih projekata paviljonskih struktura, izdavač: Univerzitet u Novom Sadu – Fakultet tehničkih nauka, 2018.
„S nadom u ispravnost našeg predviđanja da će ovaj rad višestruko obodriti, probuditi i podstaći istraživačka i stvaralačka nastojanja arhitektonske zajednice, žiri se opredelio da dodeli nagradu ovoj knjizi, uočavajući takođe da je u mnogo čemu nošena duhom i pedagoškim stremljenjima arhitekte i profesora Ranka Radovića.“ – piše o saopštenju žirija.
Koncepti, programi i funkcije arhitektonskih projekata paviljonskih struktura
Realizovano delo
U kategoriji 2 (realizovano arhitektonsko delo) nagradu UreduDva Arhitekta – Tomislav Ćurković, d.i.a., Zoran Zidarić, d.i.a. za Vinariju Galić, Kutjevo, Hrvatska, 2018.
„Celovitost pristupa, koncepta, realizacije, prava mera apstrakcije i detalja – razlozi su da se žiri većinom glasova opredele da nagradu Ranko Radović za realizovano arhitektonsko delo u 2018. godini dodeli projektu čiji su autori Tomislav Ćurković i Zoran Zidarić.“ – piše u saopštenju žirija. Pogledajte ceo projekat ovde.
Vinarija Galić – Dva arhitekta; Foto: Damir Fabijanić
Prezentacije
U kategoriji 3 (televizijske emisije, izložbe, multimedijalne prezentacije) nagradu Ani Džokić, PhD, Marcu Neelenu, MscArch i Emilu Jurcanu, MArch, za 53. zagrebački salon Desetljeće 2008-2018, u organizaciji Udruženja hrvatskih arhitekata, Pučko otvoreno učilište u Zagrebu, 04 – 25. Oktobar.
„Salon arhitekture u Zagrebu, održan 2018, tematizovao je period arhitektonskog stvaralaštva u Hrvatskoj u dekadi posle ekonomskog kraha 2008. koji je opustošio socijalnu i ekonomsku sferu na globalnom nivou. Analizom arhitektonskih zbivanja u deceniji posle ekonomskog sloma, nagrađena izložba markira probleme arhitektonskog stvaralaštva i ukazuje na marginalizovanu, ili – kako kustoski tim sugeriše – samomarginalizovanu poziciju arhitekata.“ – piše o saopštenju žirija.
Izaberite poklone za prijatelje, kolege i najmilije iz domaće radinosti čime ćete podržati preduzetnički duh kreativnih i vrednih ljudi u našoj zemlji.
Zar je već kraj godine? Završavajte crteže, pakujte projekte i počnite da mislite o novogodišnjim i božićnim poklonima jer počinje vreme darivanja.
Da biste mogli da iskoristili poslednje dane i sate u 2019. godine za obilazak gradilišta a ne tržnih centara, pomoći ćemo vam s vodičem za kupovinu novogodišnjih poklona. Napravili smo listu od 20 predloga, a svaki od njih je specifičan na svoj način. Ipak, sve ih povezuje jedna stvar – imaju domaći pečat! Kreativne duše iz Beograda, Novog Sada i drugih delova naše zemlje prave unikatne stvari koji plene svojim kvalitetom izrade, dizajnom, maštovitošću a neretko i duhovitošću.
Pogledajte našu listu 20 najboljih novogodišnjih poklona iz domaće radinosti. Krenimo redom!
1. Glinka; glinene saksije
Brend Glinka privukao je našu pažnju autentičnim bojama koje retko viđamo na ovom tipu proizvoda. Dosadili su nam ustaljeni motivi na glinenim saksijama pa je Glinka došla kao pravo osveženje. Moderne boje i dizajn, ali i ručna izrada, ono su što ove saksije čini vrednim vaše pažnje. Mirjana Starčević koja stoji iza ovog brenda pravi saksije u četiri dimenzije prečnika 25cm, 18cm, 14cm i 10cm. Saksije se izrađuju se u jednom obliku, ali se mogu poručiti i specijalni oblici. Ima li rupe na saksiji? Uverite se sami.
Ljiljana Kalem iz Novog Sada pravi zanimljive suvenire Novog Sada i unikatne detalje koji mogu enterijeru dati poseban šarm. Driftwood art tehnika podrazumeva odabir najzanimljivijih komada drveta sa obale Dunava koje su voda, sunce i vreme već obradili. Ako znate nekog Lalu ili Sosu, sada znate šta biste im mogli pokloniti.
Flamingo, lisica, sova, papagaj, maska Dart Vejdera, prepoznatljiva kosa Dejvid Bouvija, štit poznatog super heroja… Sve ovo mogu da naprave spretne ruke Jelene Ilić, mlade Novosađanke koja se bavi izradom skulptura i raznih predmeta od papira. Sve počinje osmišljavanjem i skiciranjem, a proces se nastavlja modelovanjem na računaru gde se sređuju detalji i pripremaju skulpture za izradu. Idealan poklon za arhitektu! Detaljnije o ovim skulpturama pročitajte ovde.
Nekada smo ih mnogo više poklanjali, obraćali pažnju na njih i pazili na to kako će nam se uklopiti u enterijer – zidni satovi. Bili su sastavni deo svakog doma, ali su ipak počeli da gube bitku sa modernim vremenom. Ili ipak ne? Katarina i Veljko Šimunović iz Sombora, koji stoje iza brenda The Penal, prave moderne analogne zidne satove koji se dizajnom mogu lako uklopiti u moderan enterijer. A zašto ovo ime? Reč penal se u Somboru koristi za nešto što je super. Detaljnije o ovim super satovima pročitajte ovde.
Znate nekog ko obožava Japan ili možda gejše? Ekri dizajn je pravi predlog za poklon! Jelena Simić, po zanimanju glumica, je preduzetnica koja šije unikatne modele kimona i ogrtača u univerzalnim veličinama. U pitanju je porodična manufaktura kojoj nije cilj da omasovi proizvodnju, već da pomera granice u domenu unikatnosti i dizajnerskog rada.
Oli Poppins iz Novog Sada najčešće ilustruje dečije knjige, ali je njen lik Momčilo na duhovitim bedževima, magnetima, sveskama, uramljenim crtežima i majicama potpuno osvojio domaću publiku željnu dobro dizajniranih predmeta. Novost u ponudi su metalne šolje koje podsećaju na minula vremena, a naravno krasiće ih Momčilo sa izjavama poput „Idem da se prevaziđem“ ili „Mlake misli insajd“.
Ako ste u potrazi za kreativnim, nekonvencionalnim i asimetričnim minđušama koje izgledaju retro i romantično, onda ste na pravom mestu. Iza domaćeg brenda Bi Žu stoji dizajnerka Nada Matković koja je izradu ove Bi Žu Te Ri Je izabrala glinu. Svaki komad se ručno oslikava i iscrtava, dok su neki od njih i glazirani i ukrašeni zlatnim listićima.
Cena: 1.000 dinara manje, 1.200 dinara veće, kontakt
Bi Žu minđuše u različitim oblicima i veličinama
8. Gemini Handmade; ukrasi za jelku
Iza imena Gemini Handmade Ceramics stoje dve prijateljice, Jasenka i Sandra, koje su igrom slučaja obe blizanci u horoskopu, a spojila ih je ljubav i strast prema ručno rađenoj keramici. U širokom asortimanu keramičkih predmeta i dekoracije, nama su za oko zapali ukrasi za jelku koji dolaze u setu od tri komada.
Gemini ukras za jelku pojedinačno košta 400 dinara
9. Ercegovac.Hats; šeširi
Ercegovac Hats je dizajnerska robna marka koja podrazumeva čitavu jednu liniju modnih predmeta poput šešira, toki, beretki, kapa, marama, bižuterije… Salon ručno izrađenih unikatnih ženskih šešira i aksesoara osnovan je 1927. godine u Beogradu, a ako i vi želite nekoga da ubacite u priču dugu 90 godina, pogledajte ova dva šešira koja nose duh minulih vremena.
Domaći brend pina & pastél nas odavno oduševljava svojih baldahinima, prstenjem i daskama za serviranje. Teodora i Strahinja koji stoje iza ovog beogradskog brenda šalju poruku autentičnosti i nameštaja koji je pravljen s ljubavlju. Ako želite nekome da učinite spavaću sobu romantičnijom (ili da ih zaštite od komaraca), obratite pažnju na ovaj baldahin koji je napravljen 100% od pamuka i prirodnog drveta.
Nikad dosta jastučića, zar ne? Twiga Pattern Bazaar je dizajnerski brend osnovan 2014. godine u Beogradu, a zapazili smo ih po dekorativnim predmetima koji su… drugačiji! Ovo jastuče je idealan poklon jer odlično izgleda… a i nije teško za nošenje.
Aleksandar Topić diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i već duži niz godina oduševljava nas svojim bedževima, majicama ali ponajviše leptir mašnama koje su potpuno nesvakidašnje. Ako želite da vam partner, drugar, momak, devojka, muž ili žena zasija u novogodišnjoj noći, izaberite ove pepito leptir mašne u tri različite boje.
Nakit od zlata? Viđeno… Srebra? Već viđeno… Keramike? I to smo videli. Gordana Popović iz Novog Sada pravi unikatan nakit od papira! Ovom neobičnom tehnikom Gordana ručno kreira veoma zanimljive detalje od novinske hartije poput ovog sezonskog broša. Eto neke koristi od štampe…
Milan Stanić je dizajner iz Novog Sada koji svoje kreacije izliva od betona, a predmeti na kraju izgledaju fino kao da su od keramike. Verovatno vam na pamet pada gradilište, ali ne, nemojte tražiti da vam izliva stubove i grede… Njegova dekoracija je često u prirodnim, zemljanim tonovima, a nama je za oko zapala činija od betona u beloj boji.
Milan Stanić Design; Činija od betona postoji i u drugim kombinacija boja
15. Fruit with Heart; buket od voća
Idete na novogodišnju večeru i razmišljate da ponesete buket cveća? Ako želite da raspametite domaćine, poklonite im buket od voća koje pravi novosadski brend Fruit with Heart. Zaboravite na ruže i gerbere, nego izaberite limune, nar, kokos, jabuke i ostale voćke u formi buketa.
Ranac arhitektoničnih, oštrih linija pa još crn? Idealno za arhitektu! Naša Posla je manufaktura iz Beograda iza koje stoji Marija Đorđević i Snežana Veljković. Ove dve prijateljice ručno prave rančeve i cipele u ograničenim serijama, a ako želite da znate zašto to toliko košta – gledajte svoja posla.
Rančevi se prave i u drugim bojama i oblicima; Nasha posla
17. Mašinka Handmade; kapa
Ništa gore od kape koja pecka… E pa ova ne pecka jer je napravljena od 100% merino vune! Kape živahnih boja ručno pravi Maša Kozić koja stoji iza brenda Mašinka Handmade. Petica za ime!
Želite da poklonite kozmetiku ali da to bude nešto više od toga? Pogledajte ove glicerinske sapune koji se prave bez stabilizatora boja i pojačivača mirisa. Dragana pravi kozmetiku od organskih ulja i putera bez konzervansa, a za novogodišnje i božićne praznike je spremila specijalnu ediciju sapuna u formi jelkica i ukrasa.
Svi smo se napoklanjali i nadobijali šolja ali ih opet nikad dosta… pogotovo ovakvih! Two Birds Design iz Beograda pravi zanimljive šolje, a nama se najviše svideo model sa vizualom Dorćola. Nadamo se da u ličnoj karti ne mora da piše Dorćol da se mogla kupiti…
Nećete valjda izostaviti svog kućnog ljubimca? Time rizikujete da vas grize savest cele praznike… ali i da vam podere sve paketiće ispod jelke. Poklonite mu zato ovakvu kućicu koje pravi Ma Pets. Modeli su veoma arhitektonični i zanimljivih pastelnih boja i oblika, a što je najzanimljivije u isto vreme ove kućice imaju i funkciju kafe stočića.
Uvek blizu vas… i vaših kolačića za uz kafu; Ma Pets
Bonus: Gradnja.rs; šlem
Šta god da izabrali za poklon, portal Gradnja.rs vam želi da se lepo provedete za novogodišnje i božićne praznike. A da se lakše odbranite od petardi preporučujemo vam šlem i to u plavoj, Gradnjinoj boji. Uskoro ćete saznati i kako možete da ga osvojite.
U Zagrebu je nikla zgrada koja svojim oblikovanjem fasade ali i unutrašnjom funkcijom prostora pomera granice stanogradnje.
„Zagrebačka škola arhitekture“ označava specifičnu arhitektonsku kulturu prostora koja podrazumeva racionalnost, funkcionalnost, ekonomičnost i primenu novih tehnologija, ali objedinjuje i kritička promišljanja elemenata tradicionalne, regionalne arhitekture, datosti podneblja i logike materijala. NFO(Neformalna grupa) čiji su osnivači Kata Marunica i Nenad Ravnić, nedavno je u Zagrebu realizovala višeporodični stambeni objekat koji po svojim ukupnim kvalitetima predstavlja istaknuti primer hrvatskog regionalizma.
Istureni balkoni nosioci su vizuelnog identiteta objekta, ali i produžetak stambenih sadržaja – veza prirode i svakodnevnice.
U haotičnom urbanizmu porodičnih kuća i stambenih zgrada, u neposrednoj blizini jarunske pijace, nikao je višeporodični slobodnostojeći stambeni objekat nesvakidašnjeg izgleda. „Uvjetovan zahtjevom za maksimalnim GBP-om od strane investitora i strogim uvjetima oblikovanja definiranim GUP-om, formiran je tamni volumen vrlo racionalnih proporcija i gotovo arhetipskog oblika kuće”, naglašava Kata Marunica.
Ograničena maksimalnim volumenom, zona arhitektonske intervencije svedena je na kontaktnu zonu unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora. Istureni balkoni nosioci su vizuelnog identiteta objekta, ali i produžetak stambenih sadržaja – veza prirode i svakodnevnice.
Trostrana orijentacija stanova
“Tlocrti stanova postavljeni su načelno i tokom projektiranja su individualizirani i prilagođavani željama kupaca”, ističe Marunica. Stambena zgrada Kružna 26 ima osam stanova – dva po etaži. Reč je o maloj, ali složnoj zajednici suseda.
Zbog malog gabarita objekta, orijentacija svakog stana je trostrana. Površina stanova je natprosečna i kreće se u rasponu od 93 do 153 kvadratnih metara. Organizacija stanova prati dnevni ritam korisnika, pa je podela na dnevnu i noćnu zonu aktivnosti jasno naznačena.
Struktura stanova po spratovima varira. Na prizemlju i prvom spratu nalaze se trosobni stanovi sa dva centra, dok se na trećem spratu nalaze dupleks apartmani. Na drugom spratu se nalazi jedan trosoban stan i jedan petosoban stan. U podrumskoj etaži, za svaki stan, nalazi se spremište i dva parking mesta.
Zgrada bez klime i radijatora
U ovom objektu nema radijatora, niti klima uređaja. Kontrola temperature u prostorijama vrši se putem sistema grejanja i hlađenja u plafonu. Za razliku od tradicionalnih, plafonski sistem grejanja i hlađenja ne stvara buku, ne uzrokuje kretanje i sušenje vazduha. Pored toga, štedi novac i energiju.
Površina stanova je natprosečna i kreće se u rasponu od 93 do 153 kvadratnih metara.
Novi stilovi života u gradu teže da sebi obezbede odgovarajući stambeni okvir. Gradska svakodnevnica koja se učestalo menja ne omogućava uspostavljanje statičkih šema, ali uslovljava pojavu novih stambenih potreba čije zadovoljenje ne leži u iskustvu i teoriji stečenih tradicijom. Za njihovo zadovoljenje neophodne su inovacija i originalne zamisli. Kroz savremenu interpretaciju ideja „zagrebačke škole arhitekture“, biro NFO svojim projektom Kružna 26 nadmašuje granice poznatih tipologija i doseže vrhunske rezultate na polju savremene stambene izgradnje.
Nakon samo dve nedelje izgradnje, završena je zgrada od 650 kvadratnih metara.
Izgradnja objekata metodom 3D štampe postaje sve veći izbor građevinskih firmi širom sveta, pa tako i kompanije Apis Cor iz Bostona koja je neko vreme već poznata po svojoj arhitekturi iz trodimenzionalnog štampača. Njihov poslednji i najveći projekat do sada jeste zgrada u Dubaiju površine 650 kvadratnih metara.
Radeći pod geslom “Štampamo zgrade“, kompanija Apis Cor je postala lider u svetu 3D štampane arhitekture, pa se mogu pohvaliti brojnim projektima poput kuće u Moskvi, pristupačnim stambenim kompleksima u Luizijani i Kaliforniji ali i drugim zgradama u SAD. Svaki njihov projekat otpočinje fazom analiziranja lokacije i izbora najadekvatnijeg materijala, a potom sledi prilagođavanje za izgradnju putem 3D štampe.
Pošto je Dubai poznat po svojoj negostoljubivoj klimi gde temperature naglo rastu i opadaju, moralo se posebno obratiti pažnja na materijal za izgradnju jer je on morao da dobro podnosi ekstremne vrućine i hladnoće.
„Klima u Dubaiju je veoma oštra. Temperatura i vlaga mogu se značajno promeniti u toku jednog istog dana. Izabrani materijal za gradnju mora se konstantno ponašati na isti način, uprkos promenljivim uslovima okruženja.“, istakao je Nikita Cheniuntai, osnivač i predsednik kompanije Apis Cor.
Uz angažovanje tri radnika, jedne građevinske dizalice i 3D štampača, objekat je izgrađen za samo dve nedelje.
U konvencionalnim uslovima gradnje podrazumevalo bi se postavljanje skela i masivne mašinerije na gradilištu. Međutim, na lokaciji u Dubaiju gotovo jedina mašina bila je 3D štampač veličine većeg automobila, zahvaljujući kojoj je objekat izgrađen na licu mesta, brže i efikasnije nego da je to urađeno uz primenu tradicionalnih građevinskih metoda.
Uz angažovanje tri radnika, jedne građevinske dizalice i 3D štampača, uz primenu mešavine na bazi gipsa koju proizvodi Apis Cor, objekat je izgrađen u rekordnom roku – za samo dve nedelje.
U kasnijim fazama, primenjene su tradicionalne metode gradnje za postavljanje prozora, vrata i krova, a armirani nosači su dodati kako bi se ojačali zidovi.
Dobijena bela fasada reflektuje sunčevu svetlost, a primenjeni materijal obezbeđuje izolaciju objekta pri svim klimatskim uslovima.
U novoj zgradi će biti smeštene administrativne kancelarije, a useljenje se očekuje ovih dana.
Ovogodišnji pobednici impresionirali su žiri svojom ozbiljnošću i analizama koje su primenjivali u istraživanju ideja i rešenja koja su relevantna za današnje probleme.
Kraljevski institut britanskih arhitekata (RIBA) objavio je imena dobitnika President medalja za 2019. godinu, te će se najbolji studentski radovi predstaviti na izložbi u Londonu koja traje do 1. februara.
Počev od 1836. godine, od kada se dodeljuju RIBA nagrade, ova godina će se pamtiti kao druga po redu sa najviše pristiglih takmičarskih projekata. Tačnije, 410 institucija iz 80 zemalja je pozvano da učestvuje na ovogodišnjem konkursu.
„Uzbudljivo je videti takav talenat i veoma se radujem da vidim kako će napredovati karijera ovih mladih ljudi“ – istakao je Alan Jonesm, predsednik organizacije RIBA.
Dobitnici nagrada su sledeći:
Srebrna RIBA medalja
Victoria King (University of Melbourne, Austarlija), projekat Surface Tension: Blueprints for Observing Contamination in the Sydney Harbour Estuary
Victoria King (University of Melbourne, Austarlija), -Surface Tension: Blueprints for Observing Contamination in the Sydney Harbour Estuary
„Viktorijin projekat, koji je fokusiran na Sydney Harbour Estuary, koristi se crtanjem kao metodom za istorijsko i materijalno istraživanje, predstavljajući saznanja o tri lokacije koje karakteriše postindustrijska nestabilnost. Viktorija je razvila set nacrta iz izvedene ankete, kako bi istražila kako kontaminacija može stvoriti mogućnost za obnovu u ovoj oblasti.“
Pohvale u kategoriji Srebrna RIBA medalja:
Finbar Charleson (Bartlett School of Architecture) projekat London Euston
Samiur Rahman (University of Greenwich) projekat GramLiving
Piotr Smiechowicz (London South Bank University) projekat The Moon Catcher
Bronzana RIBA medalja
Annabelle Tan (Bartlett School of Architecture) projekat Wetland Frontier
„Anabel predlaže da se obnovi Lower Ninth Ward zajednica u Nju Orleansu, kao i susedni Bayou Bienvenue Wetland Triangle. Obnovom izgubljenog močvarnog područja i iskorišćavanjem potencijalnih ekonomskih, rekreativnih, obrazovnih i ekoloških pogodnosti ove oblasti mogao bi se ostvariti plan kojim bi se privuklo novo ali i zadržalo postojeće stanovništvo.“
Pohvale u kategoriji Bronzana RIBA medalja:
Imogen Dhesi (Bartlett School of Architecture) projekat Riad Al Nisa
Samuel Kerin (University of Nottingham) projekat The Coventry Ring Road Press
Paula Pocol (University of Greenwich) projekat Somers Town Community for Women
RIBA medalje za disertaciju:
Ruth Pearn (University of Westminster) projekat Ages Through the Terrace: The Evolving Impact of Age on Social and Spatial Relations in the Home
Ruth Pearn (University of Westminster) projekat Ages Through the Terrace: The Evolving Impact of Age on Social and Spatial Relations in the Home
Naomi Rubbra (Bartlett School of Architecture) projekat Towards Effective Architectural Practice: Lessons from the Elthorne Housing Estate
„Rut kroz svoju disertaciju analizira zamršenost višegeneracijskog življenja, proučavajući tri istorijske studije locirane u londonskoj četvrti Hackney tokom 1790ih, 1870ih i 1970ih. Disertacija istražuje fluidnost i subjektivnost starenja i pokazuje kako smenjivanje ideja o detinjstvu, mladosti, odraslosti i starenju utiču na stambenu arhitekturu.“
„Projekat koji je Naomi predstavila odražava ono što je ljudima potrebno da bi živeli dobar život i tvrdi da bi povećano razumevanje moglo imati trajne koristi za zdravlje, bogatstvo, zajednicu i društvo.“
Pohvale u kategoriji RIBA medalja za disertaciju:
Fiona Grieve (University of Westminster) projekat The Reception of Refugees in the UK
Lou-Elena Bouey (Central Saint Martins, University of the Arts London) projekat A Sense of Place for the Displaced
Po prvi put, ove godine dodeljena je i RIBA nagrada za održivi dizajn koju su dobili:
Annabelle Tan (Bartlett School of Architecture) projekat Wetland Frontier
Annabelle Tan (Bartlett School of Architecture, UCL) – Wetland Frontier
Findlay McFarlane (Edinburgh School of Architecture and Landscape Architecture) projekat Blotting Ornithologics: The Calcutta Institute of Aviculture
Findlay McFarlane (Edinburgh School of Architecture and Landscape Architecture) – Blotting Ornithologics: The Calcutta Institute of AvicultureThomas Faulkner (Architectural Association) – Common Fields: An Architecture in Response to the Digital Interface
Spremajte radove iz godine za nama jer za manje od mesec dana kreću prijave za konkurs za 42. Salon arhitekture koji će se održati od 26. marta do 30. aprila 2020. godine.
Muzej primenjene umetnosti kao organizator konkursa objavio je informaciju da se 42. Salon arhitekture održati od 26. marta do 30. aprila 2020. godine.
Konkurs će biti otvoren od 20. januara do 20. februara 2020. godine, dok će se prijave obavljati elektronskim putem putem portala Salona: www.salonarhitekture.rs.
Konkurs je otvoren do 15. aprila 2020. godine, a najbolje idejno rešenje biće nagrađeno sa 30.000 evra.
Grad Banja Luka raspisao je međunarodni konkurs za izradu idejnog rešenja multifunkcionalnog kongresno-konferencijskog centra, u nastojanju da dobije najbolje ideje za izgradnju jednog od budućih simbola grada na Vrbasu.
Buduća dvorana biće locirana na atraktivnoj lokaciji, uz teniske terene „Mladosti“ kod Parka Mladen Stojanović, odnosno između Gradskog stadiona i tržnog centra „Delta planet“. Očekuje se da će konkurs izazvati znatnu pažnju arhitekata iz cijelog svijeta, kao što je već bio slučaj sa nedavnim, međunarodnim konkursom za most u Docu.
Konkurs je otvoren do 15. aprila iduće godine, a najbolje idejno rešenje biće nagrađeno sa 30.000 evra.
Objedinjavanje sadržaja
Gradski arhitekta Ivan Rašković, precizirao je da je buduća dvorana zamišljena kao multifunkcionalani centar koji treba da objedini više sadržaja i Banjoj Luci konačno podari dvoranu koja bi imala optimalne kapacitete za održavanje velikih kongresa i konferencija.
Plan je da u okviru kompleksa bude kongresno-koncertni centar sa oko 1.500 mesta, mala koncertna dvorana do 200 mesta, kao i pozorište za oko 700 posetilaca. Planiran je i radni prostor filharmonije, izložbeni i administrativni deo, press centar, restorani, kafei, kao i podzemna garaža.
Konkurs je organizovan digitalno, a više informacija se može pronaći na linkovima:
Muzeja organizovan spiralno vodiće posetioce kroz 139 godina dugu istoriju švajcarskog brenda Audemars Piguet poznatog po luksuznim satovima.
Projekat izložbenog objekta, koji će za javnost biti otvoren narednog maja, potpisuje renomirani arhitektonski biro BIG. Objekat muzeja luksuznih satova brenda Audemars Piguet ima za cilj predstavljanje nasleđa zanatske izrade satova kroz istoriju dugu 139 godina.
Spiralni stakleni paviljon postavljen u prirodnom pejzažu, zapravo će biti aneks na zgradu u kojoj se nalazi sedište ovog čuvenog brenda u švajcarskom selu Le Brassus. Dizajn objekta inspirisan je mehanizmom sata, pa je tako forma dobijena kroz dve spirale koje se međusobno zavijaju poput opruge sata.
Objekat je inspirisan mehanizmom časovnika, pa je tako forma dobijena kroz dve spirale koje se međusobno zavijaju poput opruge sata.
„Pri prvoj poseti fabrici, video sam sat koji zovu Montre Mystérieuse, kod kog vam nije jasno šta drži minutni brojčanik na mestu. To nam je poslužilo kao inspiracija da osmislimo objekat koji deluje poput mesingane opruge koja lebdi.“ – rekao je Bjarke Ingels.
Spiralna forma odgovara programskim zahtevima, tako da će narativni put kroz objekat bili sličan kao onaj u njujorškom Gugenhajmu.
Šetnja po krovu
Ono što posebno oduševljava jeste činjenica da će muzej sastavni deo prirodnog pejzaža. Krov je potpuno ozelenjen tako da se posetioci mogu napraviti kratku šetnju po njemu i baciti pogled na idilično švajcarsko selo.
Broznano saće
Fasada muzeja satova urađena je od stakla kao i perforiranog lima u saćastoj strukturi u bronzanoj boji tako da se što bolje uklapa s prirodom.
Projektom je uključeno i formiranje galerijskog prostora, radnih prostora, kao i kuće za goste.
U Cara Dušana uskoro će nići jedno smelo rešenje koje podrazumeva rekonstrukciju, adaptaciju, integraciju i izgradnju jedne celine, koja će pomiriti stari i novi duh Dorćola.
Prostornu granicu između takozvanih „gornjeg“ i „donjeg“ Dorćola, iscrtava jedna od saobraćajnih arterija grada Beograda, ulica Cara Dušana. U toku su pripreme za početak njene rekonstrukcije koja će u mnogome osavremeniti njen izgled, povećati protok saobraćaja, ali uticati na sveukupnu modernizaciju njenog ambijenta.
Mnoge evropske metropole doživljavaju obnovu starih urbanih jezgara, rekonstrukciju i osavremenjavanje objekata i prateće infrastrukture, što najčešće najavljuje doseljavanje nove populacije i menjanje ritma života nekog dela grada. Naravno, nekada se to radi na radikalan način, kada se namena objekata i struktura stanovnika iz korena menjaju, pa ceo proces poprima elemente džentrifikacije, koju starosedeoci i ljubitelji starih četvrti uvek žele da izbegnu.
Međutim, kada se proces obnove i osavremenjavanja izvodi na jedan delikatniji i humaniji način, rezultati mogu da izrode jednu krajnje pozitivnu atmosferu. Naročito kada je reč o Dorćolu, jednom od najstarijih delova grada Beograda koji poseduje jednu svoju, osobenu crtu načina života i atmosfere koja vlada među njegovim starosedeocima, u koju novopridošli jednostavno moraju da se uklope. Tako je i s arhitekturom.
U ulici Cara Dušana prožimaju se zgrade iz perioda koji je duži od 200 godina. Od najstarije kuće u Beogradu, na uličnom broju 10, nastale davne 1727. godine, pa sve do savremenih objekata izgrađenih početkom 21. veka u duhu savremene arhitekture, koja se sa manje ili više uspeha integrisala u urbano tkivo ove najznačajnije dorćolske ulice.
Puno je primera u okruženju gde su izvođene veoma dobre kuće, s atraktivnim formama, ali koje gotovo da ne komuniciraju s okolnim objektima i dosta odudaraju od postojeće arhitekture. Kao da je investitorima bila važna isključivo udobnost i način života novih stanara, ali potpuno odsečena od sveta koji ih okružuje. A Dorćol je specifičan pre svega po socijalnoj strukturi stanovništva, koja ide od stanara dvorišnih „partaja“ (kućica ili sobičaka u okviru jednog objekta), pa sve do imućnih vlasnika salonskih ili novoizgrađenih stanova. Takođe, tu je i jedna velika neujednačenost arhitekture koja se po svojim gabaritima i stilovima ponekad veoma razlikuje i razmimoilazi. U takvim okolnostima, teško je uskladiti visinske kote, fasadne gabarite, ali i istorijske stilove (epohe) kako bi se dobilo neko harmonično rešenje.
Projekat je odobrio Zavod za zaštitu spomenika grada Beograda i predstavlja jedno savremeno rešenje koje povezuje istorističku arhitekturu sa kraja 19. i početka 20. veka.
U jednoj takvoj situaciji, ulica Cara Dušana uskoro će postati bogatija za jedno smelo rešenje koje podrazumeva rekonstrukciju, adaptaciju, integraciju i izgradnju jedne celine, koja će pomiriti stari i novi duh Dorćola. U pitanju je zgrada, čiji projekat potpisuje Bureau Cube Partners, a koja se nalazi na uglu ulica Cara Dušana i Višnjićeve.
Na prvi pogled neobičan i neko bi rekao jednostavan projekat, ali idejni renderi i makete kriju daleko kompleksniji zahvat. Takođe, neko bi rekao da objekat svojom formom narušava arhitektonsko okruženje, ali naprotiv, projekat je odobren od strane Zavoda za zaštitu spomenika grada Beograda i predstavlja jedno savremeno rešenje koje povezuje istorističku arhitekturu sa kraja 19. i početka 20. veka, sa posleratnom i savremenom arhitekturom, a koje su sve prisutne na spomenutoj lokaciji.
Ceo projekat je po svojoj strukturi zamišljen kao jedinstvena stambeno-poslovna celina, koju možemo posmatrati kroz nekoliko segmenata. Za početak, u samom prizemlju je akcenat stavljen na postojeći objekat, koji nastaje krajem 19. ili početkom 20. veka, kao porodična kuća Miloja Kneževića i vodio se na broju 46. Tadašnji objekat izveden je kao interpolacija u tadašnji blok, tačnije susedne objekte na brojevima 44. i 48. Međutim, po planskom dokumentu arhitekte Kovaljevskog iz 1923. godine, objekat je prisajedinjen celini, koja tada postaje ugaoni objekat, ali detaljnih podataka (investiciono-tehničke dokumentacije) o tim građevinskim zahvatima nema, pa su informacije koje se mogu naći u Istorijskom arhivu grada Beograda svedene samo na projekat interpoliranog objekta.
Zadržavanje fasade
Ovaj ugaoni devastirani objekat sa suterenom, niskom i visokim prizemljem, u duhu međuratnog akademizma, se sada nalazi na samoj lokaciji i arhitekte su u saglasnosti sa Zavodom za zaštitu spomenika, odlučile da zadrže njegovu fasadu, ali u dobroj meri i neku unutrašnju strukturu. Suteren i nisko prizemlje prekomponovani su u prizemlje, dok je visoko prizemlje, usklađeno sa novoizgrađenim segmentom, pretvoreno u prvi sprat.
Na prizemnoj etaži predviđena su tri komercijalna prostora, od kojih dva imaju galerijske nivoe i izlaze na ulicu Cara Dušana. Prvi sprat zamišljen je sa jednim poslovno-komercijalnim prostorom i jednom stambenom jedinicom. Drugi i treći sprat, sa po četiri stambene jedinice, projektovani su uvučeni u odnosu na postojeći objekat i karakteristični kubični korpus, pa predstavljaju „vezivno tkivo“ koje integriše dva stilski i istorijski različita segmenta. Četvrti, peti i šesti sprat, projektovani su sa po šest stambenih jedinica i prepoznatiljivi su po kubičnoj formi isturenog terasnog prostora, koja dodatno naglašava ugaonu partiju. Ove terase zamišljene su sa pomičnim zastorima, koji se prilagođavaju nivou osvetljenosti ili privatnosti koji vlasnik želi da postigne.
Kako šesti sprat doseže do visinske kote krova susedne zgrade, dodatni sedmi (dvoetažni) sprat je projektovan takođe kao uvučen segment kako vizuelna kompozicija ne bi bila narušena, a sastoji se od od tri ekskluzivne višesobne stambene jedinice na dva nivoa i jedne ekskluzivne stambene jedinica na poslednjoj etaži.
Parking prostor na Dorćolu
Dodatno osveženje celom projektu doprinose tehničko-estetska unapređenja, neophodna za za jedno savremeno funkcionisanje stanara, tj. korisnika poslovnog prostora. Za početak, objekat je predviđen sa dve podzemne etaže, u kojima bi bile smeštene tehničke prostorije i parking prostor što zgradi daje znatno pozitivnije ocene u odnosu na mnoge novoizgrađene zgrade na Dorćolu koje su zidane bez podzemnih garaža ili kojeg drugog parking prostora i time nanele veliki problem stanarima i njihovim susedima.
Vertikalne komunikacije u zgradi su u potpunosti osavremenjene, uvođenjem armirano-betonskog jezgra sa liftovskim oknima i stepeništima.
Fasadni motivi uvode novinu u vidu zastakljenih krovnih segmenata koji vizuelno natkrivaju poslednju etažu starog objekta (u stvari pripadaju stambenim jedinicama drugog sprata), čime je akcenat stavljen na likovnost i inovativnost kompozicije, kao i osunčanost i vizuelnu komunikaciju između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora. Takođe, svaki od spratova je dodatno obogaćen zelenom fasadom, tj. biljnim rastinjem koje utiče na podizanje ekološkog kvaliteta života i rada u zagušenoj centralnoj zoni grada.
Pomirljivo rešenje
Kao što možemo videti, ovo smelo arhitektonsko rešenje pomiruje nekoliko različitih zahteva. Da se sačuva postojeći istorijski objekat, koji bi se adekvatno integrisao u novoizgrađenu strukturu, pri čemu je izbegnuta kič-kvazi-istorijska arhitektura, koja sve više niče po starim delovima Beograda (tzv. parižanke). Pomiruje velike apetite investitora, večito gladnih stambeno-poslovne kvadrature i projektnog rešenja koje ne izlazi izvan dozvoljenih gabarita, čime bi se narušio odnos novog objekta i njegovog postojećeg okruženja.
Kritike na račun ove zgrade će sigurno ići na njenu naglašenu savremenu formu koja odskače od istorističkog okruženja. Ipak, ovo su već uveliko oprobani modeli rekonstrukcije i nadgradnje koji se primenjuju u svim svetskim gradovima koji ne poseduju stilsko-istorijski ujednačeno urbano tkivo koje se u kontinuitetu transformiše.
Šta je zapravo Vidovdanski hram koji iako neizveden, predstavlja krunu umetničkog opusa vajara Ivana Meštrovića?
O vajaru Ivanu Meštroviću bilo je reči u više naših tekstova, ali je ovo pravi trenutak da mu se posebno posveti pažnja, naročito kada je u pitanju tematska izložba posvećena ovom vrsnom jugoslovenskom umetniku. Izložba je otvorena 17. decembra u prostoru Narodnog muzeja u Beogradu i odmah moramo skrenuti pažnju da je svi zainteresovani posetioci pogledaju što pre jer će ova tematska postavka trajati samo do početka februara.
Na izložbi je prikazano 40 Meštrovićevih dela, što je polovina svih njegovih predmeta iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu. Izložena dela su različitog karaktera, a centralna tema izložbe je Vidovdanski hram, sa monumentalnom maketom, koja je za ovu potrebu dopremljena iz Narodnog muzeja u Kruševcu. Tu je i više skulptura, različitih motiva i formata, koji su sastavni deo koncepta Vidovdanskog hrama. Ali šta je zapravo Vidovdanski hram, koji iako neizveden, predstavlja krunu umetničkog opusa vajara Ivana Meštrovića?
Model Vidovdanskog hrama, Ivan Meštrović
Aktivno se uključuje u ideju jugoslovenstva, jedinstva i oslobođenja svih južnoslovenskih naroda od stranih imperija, što posebno inspiriše nastanak ideje Vidovdanskog hrama.
Meštrović je rođen 1883. godine u Vrpolju u tadašnjoj Austrougarskoj, današnjoj Hrvatskoj. Iako po nacionalnosti Hrvat katolik, oduvek se zalagao za ideju jugoslovenskog ujedinjenja, što je više puta iskazivao kroz svoja skulptoralno-arhitektonska dela. Školovao se u klesarskoj radionici Pavla Bilinića u Splitu, a dalje usavršavanje nastavio na Akademiji u Beču, gde je na njega značajni utisak ostavio pokret Bečke Secesije. Uzori su mu bili umetnici poput Mikelanđela i Rodena u čijim delima je prepoznao senzibilitet koji će do kraja života usmeravati njegovu stvaralačku ideju i posvećenost.
Kao i mnogi veliki umetnici, Meštrović je pomno pratio društveno-politička zbivanja na Balkanu, a naročito je bio dirnut istorijskim srpskim i crnogorskim pobedama i oslobođenjem dela teritorija tokom Rata za oslobođenje od Turaka od 1876. do 1878. godine. Iako su se ova dešavanja dogodila i pre njegovog rođenja, činjenica da i hrvatski narod, po uzoru na svoju braću i susede Srbe i Crnogorce, može izboriti svoju nezavisnost od Austrougarske monarhije, konačno je usmerila njegovu političku orijentaciju i stvaralačke aktivnosti. Aktivno se uključuje u ideju jugoslovenstva, jedinstva i oslobođenja svih južnoslovenskih naroda od stranih imperija, što posebno inspiriše nastanak ideje Vidovdanskog hrama.
Pored više idejnih skica i crteža ovog gigantskog, monumentalnog arhitektonskog dela, započinje izradu segmenata Hrama u vidu zasebnih skulptura ili njihovih elemenata. Ova dela nastaju u periodu između 1908. i 1910. godine, dok prva drvena maketa Hrama nastaje 1912. godine. Izlaže ih na nizu izložbi u regionu i Evropi: 1910. godine u Beču i Zagrebu, naredne 1911. godine u Rimu u okviru paviljona Kraljevine Srbije, zatim na Bijenalu u Veneciji 1914. i na kraju 1915. godine u Muzeju Viktorije i Alberta u Londonu.
Herojska monumentalnost
Tokom svih ovih izložbi, Meštrović u segmentima provlači ideju Vidovdanskog hrama, u čijem sklopu se našlo više skulptura regionalnih herojskih istoriskih i mitskih ličnosti, pretežno učesnika Kosovske bitke (otuda i naziv samog Hrama), a kao centralni motiv odabrao je konjaničku skulpturu Kraljevića Marka. Tu su i mnogi drugi, simbolički motivi, poput lava, orla, anđela i naravno sfinge, kojima je pokušao da stavi akcenat na drevnost ili primordijalnost južnoslovenskih naroda i njihove kulture.
Kada se pogledaju skulpture iz opusa Vidovdanskog hrama, bez obzira na njihovu veličinu, možemo zaključiti da sve poseduju specifičnu crtu herojske monumentalnosti. One su u osnovi realistične i antički klasične forme, ali uvek s primesama baroka, secesije i eskpresionizma. Likovi su najčešće namršteni, snažnih muških crta sa prepoznatljivim motivom koji se pojavljuje i kod drugih Meštrovićevih ostvarenja – naglašenim antičko-grčkim nosem. Tela su napeta, u grču, u herojsko-borbenom zanosu i kao takva dosta će ostaviti uticaja na mlađe autore koji su stvarali identite druge, Socijalističke Jugoslavije.
Pored motiv Vidovdanskog hrama, na izložbi su prikazana i druga dela, poput modela Pobednika, koji je od ove jeseni u žiži javnosti, nakon što je privremeno uklonjen sa svog postamenta i odnešen na detaljnu restauraciju. Tu je i više bista poznatih i viđenijih ličnosti iz prve polovine 20. veka, poput Jovana Dučića i Nikole Pašića, ali i neki intimni portreti Meštrovićevih članova porodice ili bliskih prijatelja. Materijal u kojem su izvedena sva ostvarenja kreće se od gipsa i drveta (pripremni modeli) pa sve do bronze i mermera (finalna dela).
Naravno, skrenuli bismo pažnju i na prateća predavanja, koja se održavaju svakog četvrtka od 18h u glavnom holu Narodnog muzeja, čije teme prate koncept same izložbe, među kojima predavanje koje će 9. januara održati arhitekta Ivan Stanojev i istoričar umetnosti Marko Stojanović pod nazivom „Arhitektura i skulptura Ivana Meštrovića – studija slučaja Vidovdanski hram“.
Pogledajte kako je stan u Beogradu renoviran do neprepoznatljivosti! Saznajte kako je od trošnog i nefunkcionalnog prostora nastao ambijent u kojem svi ukućani uživaju.
Iako je ovaj troiposoban stan bio u relativno novoj zgradi, bilo je neophodno njegovo kompletno renoviranje. Vlasnici su se odlučili da ne uzimaju novogradnju jer su zaključili da mogu živeti na lokaciji koju zaista žele tako što će stari stan na željenom mestu srediti po njihovim potrebama naravno uz pomoć arhitekte. Odluka je pala na arhitekticu Sonju Brstinu za koju je ovaj stan od 97 kvadrata bio pravi izazov.
Stan je pretrpeo manje građevinske izmene kako bi se funkcija prilagodila novim vlasnicima koji su želeli što više prostora za garderobu.
„Naš novi projekat uključivao je dizajn enterijera u relativno novoj zgradi međutim on je bio u izuzetno lošem stanju tako da je bilo potrebno uraditi kompletno renoviranje“ – kaže Sonja za portal Dizajn enterijera.
Stan je pretrpeo manje građevinske izmene kako bi se funkcija prilagodila novim vlasnicima koji su želeli što više prostora za garderobu.
„Zatvorili smo jedan od dva ulaza u dnevnu sobu, s obzirom na to da je bilo potrebno da je bilo potrebno obezbediti više prostora za odlaganje i da sam dnevni boravak povežemo s trpezarijom.“ – kaže Sonja.
Izražajne boje
Ukidanjem jednog od dva ulaza u dnevni boravak nije samo omogućen prostor za odlaganje stvari, već je u u dnevnoj sobi stvoren i radni kutak, a pritom je naglašena veza s trpezarijom. Tako je nastao jedan povezan prostor u monohromatskom koloritu obogaćen izražajnim bojama.
„Enterijer smo razbili pastelnim nijansama roza boje na detaljima, fotelji ali i na slici velikog formata.“ – kaže arhitektica.
Slika velikog formata, dominantna fotelja ali kameni zid uokviren LED trakom, uneli su svojim bojama i materijalom svežinu u dnevni boravak. Veliki ugaoni četvorosed je smešten naspram TV-a, dok se boje sa slike ponavljaju i na fotelji kao i na jastučićima na sofi neutralne boje.
Proširivanje kuhinje
Dnevna soba se stilski nadovezala s trpezarijom u kojoj dominira stakleni sto, metalni luster ali i gredice koje uokviruju pogled ka kuhinji koja je takođe proširena.
Pažljivim osmišljavanjem kuhinje, koja se pravila po meri, dobijeno je puno prostora za odlaganje namirnica i posuđa, a nju je stao i dupli frižider kao i mašina za veš.
Pogled unazad: Koji su to najpopularniji članci, YouTube video-prilozi i Instagram objave na našem portalu u 2019. godini.
Kraj godine je vreme za sumiranje utisaka, a nama u redakciji portala Gradnja će 2019. godina ostati zaista u pamćenju i po dobrim rezultatima i po novim podvizima. S preko 2,2 miliona korisnika i 5,5 miliona prikazanih stranica, tokom 2019. godine ostvarili smo rast u odnosu na prošlu godinu za 17%.
Međutim, pored brojki koje nedvosmisleno pokazuju pozitivne tendencije, mnogo veći podvig za nas bilo je pokretanje portala Dizajn enterijera u martu mesecu. Odvajanje enterijerskih tema pokazalo se kao dobar potez što je prepoznalo i velik broj ljudi. Samo u proteklih devet meseci, na portalu posvećenom enterijerima prikazano je 185.000 stranica što je duplo više nego što je ostvario portal Gradnja u vreme svog pokretanja.
Ono po čemu ćemo najviše pamtiti 2019. godinu jeste organizovanje naše prve BuildUp konferencije.
Ipak, ono po čemu ćemo najviše pamtiti 2019. godinu jeste organizovanje naše prve konferencije. BuildUp 2019 bio je ne samo uspeh za našu redakciju već i događaj koji će se pamtiti po sjajnim govornicima ali i motivisanoj i veoma zainteresovanoj publici zbog koje je sala ostala puna do kraja konferencije. BuildUp 2020? Već je u pripremama!
Godinama za nama pamtiće se po velikoj građevinskoj aktivnosti zbog čega se na našoj Mapi gradilišta našlo preko 1.250 gradilišta, a pregledana je 176.000 puta. Nažalost, ovu godinu ćemo pamtiti i brojnim tragedijama na gradilištima zbog čega apelujemo na sve u struci da povedu računa o svojoj bezbednosti. Dakle, pamet išlem na glavu u 2020. godini!
A šta je ono što je vaš najviše zainteresovalo na našem portalu? Pogledajte šta kaže statistika koja su to najčitaniji članci u godini za nama.
I na kraju, ne zaboravite da pogledajte naš vodič za kupovinu novogodišnjih poklona iz domaće radinosti. Treći put zaredom, izabrali smo 20 proizvoda s domaćim pečatom koji su idealni da se stave pod lelku.
Kao deca voleli smo da crtamo po zamagljenim prozorima, ali da li znamo kako ta magla na prozorima nastaje? Da li je to pokazatelj količine vlage u prostorijama u kojima živimo?
Četvoročlana porodica proizvede 10 litara vode dnevno, obavljajući različite aktivnosti, od kojih su neke: grejanje, kuvanje, kupanje, ali i spavanje i disanje. Kada na to dodate i činjenicu da 59% Evropljana ne provetrava svoje domove ni 2 puta dnevno, javlja se pitanje – da li se u našim potkrovljima pojavilo neželjeno snabdevanje vodom?
Voda dobro dođe kao osveženje, ali da li je dobro kada u vazduhu u našim prostorijama ima previše vode?
Poznato je da vazduh koji nas okružuje sadrži određenu količinu vode, tj. vodene pare, koja je nevidljiva. To bismo uporedili sa oblakom pare koji nestaje kada ga apsorbuje temperatura. Što je vazduh topliji, može da sadrži više vlage. Međutim, u nekom trenutku dolazi do ’’zasićenja’’ i vazduh na određenoj temperaturi ne može više da primi vlagu. Kada tako zasićen vazduh dođe u dodir sa hladnom površinom, hladi se i oslobađa višak vode koji nosi u sebi, u vidu finog zamagljenja hladne površine ili čak u vidu finih kapljica vode. Još jedan primer za ovo je kada izdišete u pravcu ogledala. Tada dolazi do kondenzacije jer je vazduh koji izdišete je pun vlage i topliji od ogledala.
Kako redukovati kondenzaciju?
1. Redovno provetravajte
Provetravajte prostoriju najmanje 2 puta dnevno. Ukoliko imate VELUX krovne prozore, možete koristiti ventilacioni preklop. Otvorite prozor na 5 – 10 minuta nekoliko puta tokom dana, kada su spoljašnje temperature iznad nule, kako bi se vazduh razmenio.
2. Ograničite proizvodnju količine vlage
Podesite mehaničke odstranjivače vlage i aspiratore pored šporeta.
Ne dozvolite da tokom tuširanja topla voda bespotrebno otiče. Vrata kupatila držite zatvorena, a prozor u kupatilu otvorite na 10 – 15 minuta nakon tuširanja.
Temeljno provetrite odeću za spavanje.
Ako je moguće, ne sušite veš u kući.
Održavajte temperaturu u prostoriji od najmanje 20°C.
3. Pozicionirajte radijatore, peći i druga grejna tela, ispod prozora
Obezbedite kontinuiran protok toplog vazduha preko stakla prozora, pozicionirajući radijatore neposredno ispod prozora. Ostavite izvore toplote permanentno ispod prozora tokom hladnih dana.
4. Grejanje i ventilacija
U novom stambenom objektu ili nadogradnji, kao i renoviranom objektu, obratite pažnju. Otvorite vrata tokom suvih, sunčanih dana i održavajte višu temperaturu nego što je potrebno.
Nepoželjne situacije
Kondenzacija i šteta koju ona prouzrokuje na plafonu, nameštaju, slikama je direktan rezultat života u modernim uslovima, koji je vođen željom za toplijim i komfornijim prostorijama, kao i potrebom za čuvanjem energije (ekonomisanje u potrošnji energije).
U mnogim stambenim jedinicama u potkrovljima, plafoni i zidovi su dobro izolovani, vrata i prozori dobro i kvalitetno ugrađeni, stari dimnjaci zatvoreni. Rezultat su toplije prostorije, kao i ograničena ventilacija, tako da vodena para koja se skupi tokom dnevnih aktivnosti, nema mogućnost izlaska iz prostorije. Time se samo podstiče kondenzacija, a javlja se i rizik od pojava alergije i buđi.
Nove generacije krovnih prozora kao rešenje
Ukoliko se odlučite za VELUX prozore sa dvostrukim ili trostrukim staklom, problem sa kondenzacijom će biti manji, nego kao kod jednoslojnog stakla u istoj situaciji.
U zagrejanoj, dobro izolovanoj prostoriji, unutrašnja površina stakla će biti toplija i to će redukovati rizik od kondenzacije. Međutim, u dobro izolovanoj prostoriji, staklo će i dalje biti najhladniji deo, pa će se tu i pojaviti kondenzacija. Ne treba zaboraviti da je dvostruko ili trostruko staklo odličan izolator, a ne izvor toplote.
Tako u neadekvatno grejanoj prostoriji (koja sadrži količinu vlage i vodene pare kao i ostatak kuće), unutrašnje staklo će biti slične temperature kao i spoljašnje, prouzrokujući idealne uslove za pojavu kondenzacije.
Kako vam ugradnja krovnih prozora može pomoći
Ventilacija je veliki korak u brobi protiv kondenzacije, zbog čega VELUX proizvodi krovne prozore sa specijalnim karakteristikama koje mogu pomoći vašem domu da lakše diše.
Otvaraju se
VELUX krovni prozori se mogu otvarati ručno ili električno kako bi se topli, vlažni vazduh oslobodio iz kuće.
Drveni okrvir i krilo prozora poboljšavaju izolaciju
Svi VELUX krovni prozori su izrađeni od drveta, a ne od metala ili vinila. Drvo je odličan prirodni izolator jer ne sprovodi toplotu, kao metal ili vinil.
Energetski efikasno staklo
VELUX krovni prozori su dostupni sa energetski efikasnim trostrukim staklom, koje ima funkciju da unutrašnji sloj stakla održava toplijim kako ne bi dolazilo do nastanka kondenzacije.
Više detalja o prevenciji ili smanjenju kondenzacije, pronađite na zvaničnom VELUX sajtu.
Desk&More kod Vuka je funkcionalan i višenamenski co-working prostor, smešten u neposrednoj blizini tehničkih fakulteta, javnih i institucija kulture, prodavnica, restorana i kafića.
Poslednjih godina, Beograd oskudeva s kancelarijskim prostorom. Naročito u centralnoj gradskoj zoni, radnog prostora zadovoljavajućeg kvaliteta nema. Firme (male i velike), honorarci i softverske kompanije s teškoćom pronalaze odgovarajući prostor za sebe i svoje zaposlene. Razvoj izgradnje objekata poslovne namene nije pratio stvarne potrebe, pa je ponuda značajno manja od potražnje.
Prostor je podeljen u tri celine: tiha zona, privatne kancelarije za timove i zajedničke prostorije; Foto: Miloš Martinović
Co-working kod Vuka ima 80 radnih mesta i prostire se na površini od 650 kvadratnih metara.
Kompanija Desk&More prepoznala je potrebe tržišta i u saradnji sa beogradskom projektantskom kućom Remorker Architects, čiji su osnivači Dušica Totić i Marko Korošec, realizovala nekoliko radnih prostora, co-working tipa. Rezultat su atraktivnije kancelarije u Beogradu koje nude fleksibilnost i podsticajno radno okruženje. Po svojoj lokaciji i oblikovanju, naročito se izdvaja co-working prostor kod Vuka.
Desk&More kod Vuka je funkcionalan i višenamenski co-working prostor, smešten u neposrednoj blizini tehničkih fakulteta, javnih i institucija kulture, prodavnica, restorana i kafića. Na adresi Bulevar kralja Aleksandra 79, neposredno uz težišne stanice javnog gradskog prevoza, korisnici prostora lako mogu stići do svoje nove kancelarije.
„Smešteni u srcu starog dela grada, naši radni prostori dizajnirani su sa namerom da naglase i očuvaju istorijski i značaj ove lokacije. Inovativan, svrsishodan dizajn enterijera, tehnološki napredna infrastruktura i širok spektar paketa članarina i zakupnina posebno su prilagođeni da vam pomognu u ostvarivanju punog potencijala vašeg biznisa.“ – navodi se na zvaničnoj web stranici.
Prostor za zajednički rad; Foto: Miloš Martinović
Hibridna organizaciona struktura
Co-working kod Vuka ima 80 radnih mesta i prostire se na površini od 650 kvadratnih metara. Po svom sadržaju, prostor je podeljen u tri celine: (1) tiha zona (sa fleksibilnim i fiksnim stolovima); (2) privatne kancelarije za timove od 2 do 10 članova; (3) zajedničke prostorije za neformalne sastanke i okupljanja. Reč je o kombinaciji otvorenih i klasičnih organizacionih tipologija, sa dubokim vizurama i međusobnim uvezivanjem primarnih zona aktivnosti na nivou pogleda.
„Desk&More kod Vuka je organizovan tako da ispunjava sve zahteve i potrebe modernog radnog okruženja, da podstiče produktivnost, i osigurava potpunu posvećenost poslu. U skladu sa nazivom lokacije, Desk&More karakteriše tematski dizajn u čast Vuka S. Karadžića, filologa, lingviste i najvećeg reformatora srpskog jezika. U enterijeru kao inspiracije korišćena su slova ćirilične azbuke i Vukove poslovice.“ – navodi Dušica Totić za naš portal.
Kuhinja u industrijskom stilu; Foto: Miloš Martinović
U enterijeru kao inspiracije korišćena su slova ćirilične azbuke i Vukove poslovice
Od dodatnih prostorno-programskih sadržaja korisnicima su na raspolaganju telefonske kabine, radni seperei, lounge, kuhinja, parking za bicikle i automobile. Pojedinačne privatne kancelarije mogu se povezati u veće prostorne jedinice – pogodne za rad većih timova. Posebna pogodnost je činjenica da su kancelarije dostupne 24/7.
Ogoljene betonske površine i instalacije su vidne; Foto: Miloš Matinović
V kao Vuk
Slovo „V“ iskorišćeno je kao centralni grafički motiv, te je triangulacija nosilac oblikovnosti površina, detalja i nameštaja. Po stilu, enterijer je industrijski, pomalo brutalistički. Ogoljene betonske površine i instalacije su vidne, a njima se suprostavljaju oštre ivice stolova i staklenih pregrada. Rezultat je jedna poslovna, ali kreativna radna atmosfera.
S druge strane, artikulacija celine prostora postignuta je naglašavanjem nasleđenih arhitektonskih elemenata koji se postavljaju za nosioce vizuelnog identiteta. Zatečeno stanje dopunjeno je hrabrim enterijerskim intervencijama i snažnim potezima čime dizajn prostor nije sam sebi svrha, već okvir aktivnog korisničkog delovanja.
Slovo „V“ iskorišćeno je kao centralni grafički motiv; Foto: Miloš Martinović
Radikalni tretman prostora
Na domaćoj arhitektonskoj sceni, Remorker Architects izdvojili su se svojom progresivnim oblikovnim pristupom, te veštom rekonstrukcijom poslovnih objekata na centralnim gradskim lokacijama. Kroz promenu namene i reprogramiranje, Remorkeri su kod Vuka formirali prostor preko potrebne fleksibilnosti i prostorne preglednosti. Po svojoj poziciji u gradskoj matrici i ukupnim kvalitetima, co-working Desk&More kod Vuka je prostoru u kome male firme mogu postići vrhunske rezultate.
Procenjujemo da će u 2020. godini biti aktivno 205 gradilišta stambene novogradnje, pod uslovom da se nastave povoljni faktori koji su doveli do trenda linearnog rasta u ovom sektoru.
Već treći put zaredom ispraćamo građevinsku sezonu s detaljnim statističkim podacima iz Novog Sada. Zapitali smo se koji su to radovi obeležili proteklu godinu i da li su se obistinila naša predviđanja za taj period.
Godinu za nama pamtićemo po radovima na saobraćajnoj infrastrukturi, od kojih su najupečatljiviji novi bulevari, Sentandrejski, Bulevar Jovana Dučića i Bulevar Bate Brkića. Ne treba zaboraviti ni rekonstrukciju Bulevara despota Stefana, izgradnju biciklističkih staza i završetak radova na pristupnim saobraćajnicama drumsko-železničkog mosta.
U samoj završnici su i kapitalni projekti poput Naučno-tehnološkog parka, nove zgrade Radio-televizije Vojvodine i Muzičko-baletske škole. Međutim, izostala je izgradnja mnogih kapitalnih objekata kao što je Palate pravde, Naučni Institut BioSens, novi gradski stadion i Klinički centar Vojvodine, pa se u tom pogledu ništa novo nije dešavalo.
Godinu za nama obeležile su mnogobrojne administrativne nedaće i prigovori građana. Ako posmatramo samo stambenu novogradnju, slobodno možemo da kažemo da je građevinska sezona za nama počela tokom jesenjih meseci.
Gradilišta započeta u 2019. godini; Statistika portala Gradnja.rs
Neosporna je intenzivna građevinska aktivnost na prostoru Novog Sada, čemu svedoče 102 započeta gradilišta sa oko 4.200 stanova u 2019. godini.
U 2019. godini zabeležili smo i mapirali ukupno 200 aktivnih gradilišta stambene novogradnje, od toga je 98 aktivno iz prethodnih građevinskih sezona, a 102 su započeta tokom 2019. godine. U ta gradilišta ubrojano je i 15 stambeno-poslovnih kompleksa. Ove brojke apsolutno prevazilaze naše statističke prognoze od 166 gradilišta, do kojih smo došli na osnovu statističkih podataka pre godinu dana. Prosečan broj stanova po zgradi je 37, što je više u odnosu na 2018. godinu. Prema skromnim procenama, u gradu je bilo oko 7.500 stanova u izgradnji, sa napomenom da smo imali u vidu faznu izgradnju pojedinih kompleksa, te smo u tom slučaju uzimali u obzir samo aktuelan broj stanova u izgradnji. U suprotnom imali bismo nerealno velike brojke koje ne bi bile validne. Međutim, da li su i ove procene merodavne? Verovatno nisu jer ne treba zaboraviti da se radovi na pojedinim velikim gradilištima izvode već četvrtu građevinsku sezonu zaredom. U svakom slučaju, neosporna je intenzivna građevinska aktivnost na prostoru Novog Sada, čemu svedoče 102 započeta gradilišta sa oko 4.200 stanova.
Očekivanja za 2020. godinu
Na osnovu operativnih podataka i praćenja obima građevinske aktivnosti na prostoru grada, procenjujemo da će u 2020. godini biti aktivno 205 gradilišta stambene novogradnje, pod uslovom da se nastave povoljni faktori koji su doveli do trenda linearnog rasta u ovom sektoru.
Broj gradilišta za 2020. godinu; Statistika portala Gradnja.rs
Izgradnja mnogih projekata najavljena je za predstojeću sezonu, počev od infrastrukturnih preko objekata javne namene, stambenih kompleksa pa sve do novih mostova. Očekuje se dalje širenje grada na prostoru Jugovićeva, a mogu se načuti i priče o ambicioznim planovima na sremskoj strani grada. I sami se pitamo da li ćemo na kraju godine u aktivne projekte moći da nabrojimo sve isplanirano?
Iako postoji inicijativa za rešavanjem problema nedostatka zelenila, novih saobraćajnica, garaža i parking mesta, sigurno je da njihova realizacija ne može da isprati rapidno povećanje broja stanovnika Novog Sada. Nadamo se da će rešavanje urbanih nelagoda eskalirati humanim rešenjima, a mi ćemo u međuvremenu ažurno ispratiti građevinsku sezonu pred nama na Mapama gradilišta.
Nisku stopu smrtnosti u saobraćaju Norveška je postigla smanjujući prosečnu brzinu na saobraćajnicama i povećanim brojem bezbednosnih karakteristika na teškim vozilima u prodaji.
Prema zvaničnim statistikama, samo jedna smrtno nastradala osoba u saobraćajnim nesrećama u prestonici Norveške u 2019. godini. Po prvi put, nijedno dete mlađe od 16 godina nije smrtno nastradalo u saobraćaju u celoj Norveškoj u 2019 godini, piše Independent.
Podaci Norveške uprave puteva pokazuju da je u proteklih 50 godina broj žrtava na gradskim putevima drastično smanjen, sa 41 nastradalih u 1975. godini. Norveška je zabeležila najmanji broj smrtno nastradalih u saobraćaju u Evropi u 2017. godini, sa 20 saobraćajnih nesreća na milion stanovnika.
This makes me happy:
Road deaths in Oslo (pop. 673.000) in 2019:
Pedestrians: 0 Cyclists: 0 Children: 0
The graph shows the reduction of road deaths since 1975.
U 2002. godini, norveška vlada je kao deo svoje nacionalne strategije u saobraćaju za 2018-2029 uvela Vision Zero, sa ciljem da se uspostavi saobraćajni sistem u kojem niko neće poginuti ili biti teško povređen.
Nisku stopu smrtnosti u saobraćaju Norveška je postigla smanjujući prosečnu brzinuna saobraćajnicama i povećanim brojem bezbednosnih karakteristika na teškim vozilima u prodaji.
U Oslu, gradska uprava uvela je ograničenja u gradskim zonama, naročito u centru, i počela uspostavljati dobro povezane biciklističke trake kako bi podstakli stanovništvo da za prevoz koristi dvotočkaše.
U godini za nama napustili su nas IM Pej, Karl Lagerfeld, Ingo Mauer ali i naš Nikola Hajdin.
Kada se rekapitulira jedna godina, uvek ima i onih lošijih lista, koje se, na primer, poput ove odnose na poznate ličnosti koje su napustile ovaj svet. Tako su nas protekle godine napustili i velikani iz oblasti arhitekture, građevine i dizajna.
Pre svega, u julu nas je napustio Nikola Hajdin, izuzetna ličnost koja je ne samo svojim bogatim opusom naučnih radova i projektima građevinskih konstrukcija, već i svojim uticajem i delovanjem u akademskom i javnom životu u našoj zemlji, aktivno obeležila protekli period od sedam decenija; što je nadasve teško dostižan fenomen.
Nikola Hajdin (1923-2019); Foto: Fonet / SANU
Što se tiče svetskih okvira, napustila nas je pionirka iz oblasti dizajna nameštaja Florence Knoll Bassett, industrijski dizajner i konceptualni umetnik Syd Mead, grafički dizajner Vaughan Oliver, kalifornijski modernista Ray Kappe, jednog od osnivača Superstudia Cristiano Toraldo di Francia, arhitekta Philip Freelon, predavač Pierre Keller, arhitekta Stanley Tigerman i dizajner Joe Casely-Hayford, piše Dezeen.
U daljem tekstu se prisećamo još deset velikana čije će ime i delo nastaviti da žive kroz istoriju.
IM Pej
Rođen 1917. godine ovaj dobitnik Pritzkerove nagrade bio je poznat po odvažnom modernističkom stilu koji je eksperimentisao sa geometrijom i oblicima. Neka od njegovih najznačajnijih dela koje nam je ostavio su Muzejm islamske umetnosti u Dohi, stakleno-čelična piramida u pariskom Luvru i Biblioteka Kenedi u Bostonu.
IM Pei bio je dobitnik prestižnih nagrada kao što su AIA Gold Medal(1979), Pritzkerova nagrada (1983), Praemium Imperiale for Architecture(1989) i RIBA’s Royal Gold Medal for architecture (2010). IM Pei je preminuo u 102. godini života, a arhitekturi je bio posvećen do samog kraja.
Karl Lagerfeld
Čuveni modni dizajner bio je na čelu modnih kuća Chanel i Fendi, dok nije preminuo u svojoj 85. godini.
Karl Lagerfeld rođen je 1933. godine u Hanburgu, a kroz svoj životni vek bio je prepoznatljiv po dugoj kosi skupljenoj u rep, kao i crnim sunčanim naočarima i kožnim rukavicama. Njegova sedam decenija duga karijera imala je prvi značajan uspon 1965. godine kada se priključio modnoj kući Fendi, gde je 1973. godine postao i umetnički direktor. On je 1983. godine postao i glavni dizajner u modnoj kući Chanel.
Alessandro Mendini
Italijanski arhitekta i dizajner Alessandro Mendini bio je ključna figura radikalnog dizajnerskog pokreta koji se odvijao tokom 60ih, a zatim i u postmodernom pokretu tokom 80ih.
Allessandro Mendini rođen je 1931. godine, a protekle godine je preminuo u svojoj 87. godini. Ostaće poznat po čuvenoj stolici Proust iz 1978. godine, koja predstavlja jednu od najviše pravljenih i najrevolucionarnijih stolica prošlog veka. Iz oblasti arhitekture najviše će biti pamćen po holandskom muzeju Groninger
Kevin Roche
Biće zapamćen kao jedan od prvih dobitnika Pritzkerove nagrade 1982. godine. Rođen u Dablinu 1922. godine, Kevin Roche je svoju karijeru započeo u kancelariji Eero Saarinena u Detroitu, koju je nakon Saarinenove smrti 1961. godine zajedno preuzeo sa John Dinkeloo i Joseph Lacy. Oni su završili dvanaest značajnih američkih projekata poput JFK’s TWA Flight Center, Dulles International Airport Terminal i St Louis Arch. Kasnije, Roche je radio na velikim projektima u Njujorku, kao što su zoološki vrt Central parka, neboder 60 Wall Street i aneks Jevrejskom muzeju.
Cesar Pelli
Najznačajnije građevine ovog argentinsko-američkog arhitekte su nekadašnja najviša zgrada sveta Petronas Towers u Kuala Lumpuru, Canada Square u Londonu, World Financial Center u Njujorku i National Museum of Art u Osaki.
Cesar Pelli je rođen 1926. godine u Argentini, a karijeru je otpočeo u studiju Saarinen, da bi zatim osnovao i sopstvenu firmu Cesar Pelli & Associates 1977. godine, koja je 2005. godine promenila ime u Pelli Clarke Pelli Architects.
Luigi Colani
Nemački industrijski dizajner najpoznatiji je po svojim zakrivljenim organskim oblicima u dizajnu, za koje se pretpostavlja da su imali uticaja na mlađe stvaraoce poput Zahe Hadid.
Colani je rođen 1928. godine i tokom svog radnog veka imao je raznovrsnu karijeru. Počeo je sa dizajniranjem automobila za kuće Fiat, Alfa Romeo i BMW tokom 50-ih, da bi 60-ih godina prešao u industriju nameštaja, pre nego što je svoju praksu proširio na druge aspekte industrijskog dizajna. Colani je imao više od 4.000 ideja na papiru koje nikada nisu realizovane…
Wim Crouwel
Rođen u Holandiji 1928. godine, tipograf i grafički dizajner Wim Crouwel bio je zaslužan za grafički identitet muzeja Stedelijk u periodu od 1963. do 1985. godine. Svoju praksu osnovao je u Amsterdamu 1963. godine koja se može pohvaliti značajnim klijentima, a bio je poznat i po svom tipografskom dizajnu. Među njegovim nedavnim projektima izdvajaju se novi logo za The Foundry, kao i novi logo FIFA Svetskog prvenstva.
Ted Cullinan
Arhitekta Edward Cullinan, poznatiji kao Ted, osnivač Cullinan Studio bio je dobitnik RIBA Royal Gold Medal nagrade.
U njegovom opusu nalaze se mnogobrojni projekti rezidencija. Jedna od najpoznatijih je i njegova kuća u Camdenu. RIBA nagradom 2008. godine bio je pohvaljen za svoju“veliku svest o prirodnom okruženju“.
Charles Jencks
Charles Jencks je bio pejzažni arhitekta i istoričar arhitekture, koji se smatra vodećim misliocem postmodernizma u arhitekturi, što je i definisano njegovom knjigom The Language of Post-Modern Architecture.
Rođen je 1939. godine u Baltimoru, u SAD, a preminuo je u 80. godini u svojoj kući u Londonu. Njegov najznačajniji uticaj verovatno je ispoljen kroz projekat s dobrotvornom organizacijom Maggie koju je osnovao 1995. godine. Kroz svoje projekte sarađivao je sa arhitektama koji su dizajnirali mesta utehe za obolele od raka, u znak sećanja na njegovu suprugu Maggie Keswick Jencks.
Ingo Maurer
Nemački dizajner Ingo Maurer bila je međunarodno poznat po svojim skulpturama, kao i razigranom dizajnu rasvete. U kolekciji njujorškog muzeja MoMA čuva se nekoliko njegovih dela, poput Bulb Lamp iz 1969. godine, Lucellino lamp iz 1992. godine, kao i Porca Miseria! Fixture koji je napravljen od razbijenog posuđa.
Usvojen je zakon kojim se definišu propisi za fasade u cilju smanjenja broja stradanja ptica usled zaletanja u objekte.
Gusto naseljen grad, sa mnoštvom nebodera, kakav je Njujork može predstavljati veliku opasnost za ptice koje, zbunjene staklenim fasadama, udaraju u njih. Prema istraživanju New York City Audubon, u Njujorku godišnje 230.000 pticaudari u zgradu što za posledicu često ima i smrt. Kako bi se izbegla ova veoma negativna pojava, grad je poradio na bird-friendly zakonu.
Savet arhitektama je da na staklene fasade nanose linije ili tačke kojim se neće narušiti estetika zgrade, ali će se napraviti značajan korak za sigurnost ptica.
Naime, gradsko veće usvojilo je nacrt zakona kojim se ažuriraju građevinski propisi u skladu sa projektantskim i građevinskim zahtevima koji imaju za cilj da zgrade u Njujorku učine sigurnim za ptice selice. Izmenama će se uvesti zakon da fasade svih novih zgrada iznad 23 metra, kao i sve površine iznad krovnih terasa na bilo kojoj visini, budu izvedene od materijala koji su bird-friendly, poput stakla sa šarom ili teksturom kako bi se transparentne površine učinile vidljivijim za ptice koje lete velikom brzinom.
Predlog ne uključuje adaptaciju postojećih objekata, ali se zahteva da sve buduće obnove na objektima budu u skladu sa novim zakonom.
Tačke i linije na staklu
Severna Amerika već je izgubila 3 milijarde ptica, tačnije 29% ptičije populacije, u periodu od 70-tih godina do danas, kako zbog klimatskih promena, gubitka staništa i insekata, tako i zbog nesrećnih slučajeva sa fasadama zgrada.
„Pticama su oči pozicionirane sa strane i svako oko gleda drugačije stvari. Ptice imaju veoma malu percepciju dubine. Takođe, ptice nisu evoluirale na način da staklo prepoznaju kao barijeru, što znači da ako u staklenoj fasadi sagledaju refleksiju neba ili drveta u staklu, one će samo nastaviti da lete prema njemu.“, istakla je za CitylabChristine Sheppard, aktivistkinja za divlju prirodu.
Sheppard i njena organizacija, kao i druga društva koje se bore za očuvanje ptica, savetuju arhitektama da na staklenim fasadama nanose linije ili tačke kojim se neće narušiti estetika zgrade, ali će se napraviti značajan korak za sigurnost ptica.
Dobar primer
Kao uspešan primer Sheppard navodi Javits Convention Center na Menhetnu, koji je u periodu od 2005. do 2009. godine bio odgovoran za smrt oko 500 ptica. Međutim, tokom obnove u 2014. godini, na zgradu su postavljeni transparentni paneli zahvaljujući kojim je smrtnost ptica uzrokovana udarom u ovaj objekat smanjena za 90%.
Javits Convention Center, foto: David Sundberg
Ako može Njujork…
Tokom 2011. godine San Francisko je bio prvi veliki američki grad koji je usvojio standarde izgradnje objekata koji su se odnosili na sigurnost ptica. Ipak, grad je postavio ove standarde na dobrovoljnu osnovu. Nakon San Franciska još nekoliko manjih gradova Kalifornije i Minesote su počeli da primenjuju ove standarde.
Sheppard se nada da će mnogi gradovi nakon Njujorka usvojiti standarde izgradnje prilagođene pticama i dodaje: “Ako Njujork može to da uradi, drugim gradovima neće biti tako lako da kažu da to je stvar previše komplikovano i da to ne mogu da izvedu. Sprovođenje ove mere ne može biti komplikovanije i teže nego u Njujorku.“
NKCHU . #gradjevinarstvo #gradjevina #staklo #celik #arhitektura #gradnja #kina
