Arhitektura i statue neprocenjive vrednosti možda će uskoro biti kompletno obnovljene.

Tokom prošle nedelje ruski i sirijski zvaničnici sastali su se u Damasku kako bi potpisali sporazum kojim se definiše obnova ove UNESCO svetske baštine. Sporazum potpisan između Nacionalnog muzeja Ermitaž iz Sankt Peterburga, Instituta za kulturu materijala pri Ruskoj akademiji nauka i sirijskog Direktorata za antikvitete i muzeje garantuje da će se obnoviti drevni grad Palmira koji je pretrpeo znatna oštećenja tokom poslednjih godina od strane ISIS-a, piše ArchPaper.

Na severoistoku Damaska, antička Palmira sadrži monumentalne ostatke nekadašnje oaze u sirijskoj pustinji – velikog grada na pesku koji je bio poznat kao jedan od najvažnijih kulturnih središta drevnog sveta. Arhitektura ove UNESCO svetske baštine predstavljala je kombinaciju grčko-rimskog i persijskog stila, koji su bili dopunjeni lokalnom tradicijom.

Tokom 2015. godine ISIL je uništio i drevnu statuu Lava boginje El Lat, koja je bila od neprocenjive vrednost.

Nažalost, ovaj drevni lokalitet uništen je 2014. godine od strane ISIL (takođe nazvan i ISIS). Veći deo drevnog grada kao i obližnje istorijske verske zgrade su pretrpele značajno oštećenje.

Tokom 2015. godine ISIL je uništio i drevnu statuu Lava boginje El Lat, koja je bila od neprocenjive vrednosti, kao i hram Balšamin, Monumentalni luk, toranj Elahbel kao i brojne druge istorijske relikvije.

Nije prvi pokušaj

Predstavljeni sporazum je prvi korak ka obnavljanju Palmire. Ciljevi sporazuma uključuju kolaborativni rad na obnovi 20 sirijskih relikvija u Palmiri, nakon čega će uslediti i potpuna obnova ovog drevnog grada.

Ipak, ovo nije prvi pokušaj spasavanja Palmire. Do sada su postojale brojne inicijative da se iznađe neko rešenje, uključujući i skeniranje cele oblasti kako bi se napravila digitalna arhiva Palmire.

Kad ste već ovde…

• Nova prestonica Egipta biće zelena oaza s vertikalnim šumama

Na konkursu za idejno rešenje pešačko-biciklističkog mosta na stubovima nekadašnjeg mosta Franca Jozefa pobedu je odnelo rešenje koje potpisuju Fedor Jurić i Ivan Šuić.

Uprava za građevinsko zemljište (UGZI) završila je izbor arhitektonskog rešenja za novi biciklističko-pešački most preko Dunava za koji je Grad Novi Sad raspisao nagradni konkurs.

Pristiglo je ukupno pet rešenja od kojih je odabran pobednički rad, kao i druga i treću nagradu i jedan otkup.

U obrazloženju žirija navodi se da se radi o „elegantnom i transparentnom rešenju mosta koji uspešno podseća na stari most“.

Prvo mesto odneo je autorski tim: Fedor Jurić, mast.inž.arh. (autor), Ognjen Graovac, mast.inž.arh. (autor), Ivan Šuić, mast.inž.arh. (autor), Martina Milošević, dipl.inž.arh. (odgovorni projektant), Milka Gnjato, dipl.inž.arh. (konsultant) i Ivan Zuliani, dipl.inž.arh. (konsultant). Većina navedenih arhitekta je iz studija Zabriskie koje je nedavno pobedio na konkursu za zgradu Ansambla Kolo na Kosančićevom vencu.

Kao obrazloženje za pobedu ovog predloga kaže se da se radi o „elegantnom i transparentnom rešenju mosta koji uspešno podseća na stari most“, kao i da se uklapa u celokupan ambijent i ne narušava vizuru Petrovaradinske tvrđave.

Solarni kolektori na mostu

Rešenjem je predviđena pešačka staza širine 6 metara sa daščanim popločanjem kao i biciklistička staza široka 3 metra od tartana. Između njih su dodatni sadržaji u širini od 1,5 metara koji sadrže klupe za sedenje, zelenilo i solarne kolektore.

Ostale nagrade

Druga nagrada je pripala grupi autora koju čine Marija Stanojević, Vladimir Mihajlov, Ivan Tadić, Milan Čučković i Duško Bobera. Za njihov predlog komisija je navela da se radi o replici mosta Franca Jozefa sa segmentima kojima se omogućava korišćenje u natkrivenom prostoru.

Treća nagrada i milion dinara pripalo je timu koji čine Isidora Kisin, Uroš Marković, David Jaćimović, Ivana Ćirović, Tatjana Mrđenović i Marko Stanojević, a njihov rad je opisan kao „parabola feniksa“ sa izuzetno hrabrim i smelim predlogom konstrukcije.

Komisija je otkupila i rad tima u kojem su Anđela Karabašević, Vladislav Sudžum, Ana Petrović, Marijana Filipović i Nikola Milanović.

Kad ste već ovde…

• Most na lakat: Detalji pobedničkog rešenja za novi most u Novom Sadu

Prepolovljena visina, bela boja zidova, tamni parketi i zadržana originalna konstrukcija čini okosnicu ove odlične transformacije.

Kada se od prostora koji prvobitno nije bio namenjen za stanovanje napravi dom, dobija se autentičan izgled koji je zagarantovan. Takav je primer i s ovom livnicom koja je potpuno rekonstruisana ali tako da su zadržani najbolji elementi.

Smeštena u Njujorku, nekadašnja livnica Clover Hill pretvorena je u vikendicu sa visokim tavanicama, modernog uređenja i retro detalja. Ova kuća, koji u sebi krije istoriju industrije, sagrađena je krajem 19. veka i bila je povezana sa još nekoliko objekata u blizini. Kasnije, četrdesetih godina prošlog veka, trojica umetnika odlučuju da otkupe ovaj industrijski kompleks i tako počinje transformacija ovog mesta, prenosi Curbed.

U jednom delu kuće visina je prepolovljena na dva dela kako bi se dobila galerija u kojoj je smeštena mirna zona doma.

Danas su zgradu koja je nekada bila industrijski objekat, Claire Benoist i Derek Kilner pretvorili u vikendicu, a projekat je nastao kao želja da pobegnu od užurbanog gradskog života. Kada su kupili zgradu, 2017. godine, doveli su arhitekticu Ravi Raj, koja je nekada radila za Adjaye Associates, kako bi ovaj prostor pretvorila u njihov mali raj.

S obzirom na to da je nekadašnja livnica imala veliku visinu, arhitektica je u jednom delu kuće tu visinu prepolovila na dva dela kako bi dobila galeriju u kojoj je smeštena mirna zona doma. Ona je obložena drvenim letvicama tamne bole baš kao i parket.

U novoformiranoj funkciji, najveći deo površine zauzima dnevna soba kojom dominira velika peć na drva, koja se proteže skroz do plafona.

Zadržani najbolji delovi građevine

Osim ove intervencije, arhitektica Ravi Raj je sve ostalo zadržala. Najbolje delove prvobitne građevine – debele zidove od opeke, visoku tavanicu i drvene potporne grede – dodatno je akcentovala s čisto belim zidovima koji dozvoljavaju da svi ovi elementi iskoče u prvi plan. Parket je dodatno potamnila u sivu boju.

Kuhinja ispod galerije

Kuhinja je ušuškana ispod galerije, s kuhinjskim ostrvom od mermera i nadovezuje se na trpezariju sa svojim minimalističkim stilom. Stepenice vode do gornjeg sprata gde se nalazi spavaća soba i ostava.

Stari elementi građevine dodatno su akcentovani čisto belim zidovima koji dozvoljavaju da svi oni iskoče u prvi plan.

Spavaća soba urađena je u minimalističkom stilu sa skrivenim tapet vratima.

Kuća s visokim tavanicama ima ogromne prozore koji donose veliku količinu prirodne svetlosti.

Da li ste videli kako je stari ambar pretvoren u prostranu kuću? Pročitajte o tome u nastavku:

Kako je 100 godina star ambar pretvoren u prostranu kuću

Aditivi u ovom betonu ne dozvoljavaju stvaranje organskih nečistoća što dovodi do prečišćavanja vazduha od automobila koji prolaze u prizemlju.

Po projektu Calros Martinez Architects u gradu Oberriet u istočnoj Švajcarskoj, nikla je filijala Raiffeisen Oberes Rheintal banke koju karakteriše ne samo inovativna arhitektura već i briga za prirodnu okolinu.

Upečatljivu fasadu karakteriše isprepletena mreža napravljena od finog belog betona. Cela konstrukcija banke oslonjena je na smaknutu donju etažu s Drive Thru bankomatima koja je urađena u tamnoj boji što pojačava efekat mrežaste fasade.

U donjoj etaži banke nalaze se Drive Thru bankomati pa će fasada neutralizovati izduvne gasove iz automobila.

Fasadni elementi napravljeni su od CRE panela u Austriji s betonom velike čvrstoće uz pomoć Dyckerhoff FlowStone cementa bele boje. Pored staklenih vlakana, u betonsku smesu dodat je i titanijum dioksid. Ovaj beli pigment, pod UV zračenjem, podstiče fotokatalitičke procese koji ne dozvoljavaju stvaranje organskih nečistoća što dovodi do prečišćavanja vazduha. Ovo je posebno zgodno su u donjoj etaži nalaze Drive Thru bankomati pa će fasada praktično neutralizovati izduvne gasove iz automobila.

Tekstilna oplata

Ova otvorena mrežasta fasada ima ukupno 340 metara kvadratnih, a napravljena je od 59 elemenata od kojih je 47 ravno a 12 zaobljeno. Svaki element je težak oko 1.000 kilograma. Kompanija Reckli iz Hernea napravila je tekstilnu oplatu koja je omogućila pravljenje ovakvih zakrivljenih elemenata.

Ova otvorena mrežasta fasada ima ukupno 340 metara kvadratnih, a napravljena je od 59 elemenata.

Izgradnja banke počela je 2018. godine, a u leto 2019. godine je zvanično otvorena. U video-prilogu možete videti i kako je izgledala izgradnja i kačenje fasade.

Kad ste već ovde…

• Fasada ovog objekta čisti okolni vazduh kao i 500 stabala drveća

Sprej koji se nanosi na keramičku WC šolju omogućava da ona postane veoma klizavija.

Ceo svet priča o tome kako se rezerve pitke vode na našoj planeti moraju zaštititi jer one dramatično brzo nestaju, a u isto vreme se troši ogromna količina vode prostim povlačenjem vodokotlića. Međutim, zahvaljujući novom viskozno elastičnom premazu za keramiku, WC šolje bi uskoro mogle da troše 90 posto manje vode.

Naučnici s Univerziteta u Pensilvaniji, na čelu sa profesorom Tak-Sing Wong, razvili su tečni premaz nazvan LESS (liquid-entrenched smooth surface) koji se nanosi na standardnu keramičku WC šolju u dva koraka, piše Nature Sustainability.

Sa procenjenih milijardu WC šolja i pisoara širom sveta, korišćenje LESS premaza može doneti ogromne uštede vode i poboljšati sanitarne uslove.

Za početak se sprejom nanosi molekularno nakalemljeni polimeri. Ova supstanca se brzo suši, ostavljajući za sobom „šumu“ molekula koji su veličine jednog milionitog dela ljudske dlake.

Iako će i ovaj prvi tretman učiniti da unutrašnjost WC šolja bude veoma klizavija, kada se nanese drugi sprej s tankim slojem lubrikanta preko molekula, ona će postati još klizavija.

Oba ova procesa traju manje od pet minuta, a rezultat je premaz koji može da traje oko 500 ispiranja pre nego što se lubrikant mora ponovo da se nanese.

Čistiji toaleti bez vode

Laboratorijska istraživanja su pokazala da fekalne materijale mogu brzo da skliznu sa WC šolje što znači da će za njeno ispiranje biti potrebna mnogo manja količina vode. Dodatna pogodnost je što će ovaj premaz bolje sprečiti širenje bakterija kao i neprijatnih mirisa.

Imajući sve ove prednosti u vidu, ovo istraživanje ne samo da će omogućiti da se manje troši vode u kupatilima, već i da se naprave daleko čistiji toaleti bez vode koji se i dalje koriste u nerazvijenom delu sveta.

„Sa procenjenih milijardu WC šolja i pisoara širom sveta, korišćenje LESS premaza može doneti ogromne uštede vode i poboljšati sanitarne uslove“, zaključuje profesor Tak-Sing Wong s Univerziteta u Pensilvaniji.

Kad ste već ovde…

• Kako se (lako) servisira ugradni vodokotlić

Vanvremensko arhitektonsko rešenje kojem ni zastoj u izgradnji od skoro jedne decenije ne predstavlja neki problem da oživi i u punom sjaju pokaže svoje potencijale.

Gotovo da ne postoji osoba u Beogradu, koja je vozeći se auto-putem, nije zapitala ko je sada vlasnik markantne zgrade u blizini Beogradske Arene (Štark Arene) i zbog čega ta zgrada i dalje stoji nedovršena? Odgovori na ova pitanja mogli su samo da se nagađaju, a retko ko je bio upoznat s kompletnim istorijatom ove lokacije, to jest, poslovnog objekta, koji je pre dva dana prodat za nešto više od 9,3 miliona evra srpskom biznismenu Zvonku Gobeljiću, a koji je pre koji mesec postao i vlasnik lokacije na kojoj se nalazi nekadašnja fabrika IMT. Izgleda da smo time dobili novog velikog aktera na tržištu investicija i nekretnina, ali vratimo se jednu deceniju unazad i podsetimo se na istorijat izgradnje tada najprestižnije i po arhitekturi najoriginalnije poslovne zgrade u Beogradu.

Tokom 2007. godine, Verano grupa najavljuje izgradnju nove poslovne zgrade na Novom Beogradu, površine preko 52.000 kvadrata. Projektovanje je bilo u toku, a sama izgradnja započinje 2009. godine. Autorstvo nad zgradom potpisuje arhitekta Milan Dimitrijević, a razradu projekta kompanija Projmetal, koja se nalazila u okviru Verano grupe. Niko tada nije mogao da pretpostavi da će na vrata zakucati Velika finansijska kriza, koja je srušila mnoge svetske gigante, a pred kojom je poklekla tada moćna Verano grupa.

Zgrada B23 predstavnik je arhitekture koja je najavljivala uspon i razvoj, ali koji je nažalost surovo prekinut finansijskom krizom.

Ovo se dogodilo pre svega zbog velike i pomalo rizične investicije u koju Verano ulazi sa jednom grčkom bankom i grčkim investicionim fondom Marfin, koji je u Srbiji delovao i kao istoimena banka. Ovaj konzorcijum je za neverovatnih 360 miliona evra otkupio kompaniju Robne kuće Beograd, u čijem vlasništvu se nalazilo 28 objekata u 24 grada u Srbiji. Većinski vlasnik nad RK Beograd bili su grčki partneri (oko 70%), ali je upravljanje sistemom povereno Verano grupi.

Finansijska kriza najteže je pogodila grčko tržište, njene banke i kompanije, pa se kompletna investicija pokazala kao potpuno promašena i neodrživa. RK Beograd postale su kamen oko vrata za Verano kao investitora, a samim tim i Projmetal kao projektni biro i izvođača, pa su i aktivnosti oko dovršetka zgrade B23 već 2010. godine dovedene u pitanje.

Zgrada je do kraja 2011. godine u najvećoj meri dovršena, ali ne i spremna za useljenje novih vlasnika i zakupaca, pa su njen krajnji dovršetak i otvaranje odloženi do daljnjeg. Nažalost, već 2015. godine, Verano je uveden u stečaj, a 2018. godine Agencija za licenciranje stečajnih upravnika objavila je prvu, a zatim i drugu prodaju poslovne zgrade, ali zainteresovanih kupaca tada nije bilo.

Neprevaziđena arhitektura

Što se tiče arhitekture, koja kao i svuda u svetu pripada korporativnom funkcionalno-estetskom tipu, može se slobodno reći da je u svom rangu i dalje neprevaziđena. Za razliku od poslovnih i poslovno-rezidencijalnih objekata koji su nastali u poslednjih deset godina, a koji su u biti većinom samo neinventivni, bazični kubusi, bez neke značajnije arhitektonske crte, zgrada B23 predstavnik je arhitekture koja je najavljivala sopstveni uspon i razvoj, ali koji je nažalost surovo prekinut finansijskom krizom i koji je usporen i odložen maltene do današnjih dana.

Investitori su već 2010. ili 2011. godine uvideli da nije potrebno investirati u neka inovativna rešenja, već da su dve stvari jedino važne u svetu investicija u nekretnine – lokacija i kvadratura. Kao epilog, dobili smo okruženje koje i dalje ne pokazuje neke značajnije znake oporavka i koje, po rečima kolege arhitekte Dragana Markovića, preti da struci promeni ime iz arhitektura u kvadritektura.

Krovna fasada krunisana je jednim smelim tehničkim rešenjem, još uvek jedinstvenim u Beogradu – kružnim poljem heliodroma.

U vreme nastanka projekta za zgradu B23, investitori su koliko-toliko i dalje verovali u snagu dobre arhitekture, pa su arhitekti Dimitrijeviću dali odrešene ruke u razradi njegove ideje, verovatno znatno više nego što današnji projekti i investitori to dozvoljavaju. Rezultat je jedna po svemu savremena zgrada, zatalasane ekspresionističke forme, sa jedinstvenom ritmikom u igri fasadnih površina.

U pitanju su četiri šestospratna staklena kubusa, povezana sa tri  prostrana atrijuma, fizički uvučena u odnosu na glavne segmente građevine. Ovaj ritam fasada na adekvatan način prati i peta, krovna fasada, sa svojom zatalasanom formom, krunisanom jednim smelim tehničkim rešenjem, još uvek jedinstvenim u Beogradu – kružnim poljem heliodroma.

Zaslužuje dovršetak

Posebno zanimljive detalje na fasadi čine konstruktivni, vidno naglašeni čelični „A“ nosači, kao nagoveštaj uticaja konstruktivizma, ali i nekih drugih kompleksnijih rešenja svojstvenih za imena svetskih zvezdi arhitekture. Jedno vanvremensko rešenje, kojem ni zastoj u izgradnji od skoro jedne decenije ne predstavlja neki problem da oživi i u punom sjaju pokaže svoje potencijale.

Verujemo da će pod novim vlasnikom zgrada dobiti drugu šansu i doživeti svoj konačni dovršetak, jer dela poput ovog to zaista i zaslužuju.

Kad ste već ovde…

• Od Duvana do Atlasa: Nikada završene zgrade na ključnim beogradskim lokacijama

„Najgori neprijatelj moderne arhitektura je ideja da se prostor posmatra samo sa stanovišta ekonomskih i tehničkih potreba, nezavisno od mesta“ – Kenet Frempton.

Balkansko Arhitektonsko Bijenale (BAB) je platforma kritičkog promišljanja savremene arhitekture i dizajna, nastalih u okolnostima odsustva jakih institucionalnih okvira, ograničenosti materijalnih resursa, tehničke i akterske podnormiranosti. Vrednost Bijenala kao takvog ogleda se u činjenici da, umesto pukog prikazivanja kvalitetne arhitektonske produkcije, kroz seriju različitih analiza (naučnu konferenciju, međunarodnu izložbu i stručna predavanja) istražuje fenomen kritičkog regionalizma na Balkanu.

Kroz refleksivnost i sučeljavanje različitih razmera (dizajna, arhitekture, urbanizma) Balkansko Arhitektonsko Bijenale, četvrto po redu, imalo je za cilj da prepozna i dekodira obrasce kritičkog regionalizma kao decentralizovanog oblika kulturnog otpora. Pod krovnom temom Dekodiranje Balkana, na izložbi je svoje projekte prikazalo preko 200 referentnih autora i autorskih timova, iz 10 balkanskih zemalja. “Trudimo se da okupljanjem arhitekata i dizajnera iz regiona napravimo što je moguće bolji upliv u svetska dešavanja i razmenimo iskustva, jer nas muče slični problemi” – ističe Nebojša Glišić, kurator izložbe. U prikazanim radovima jasno se podcrtava linija ambivalentnosti internacionalnih i lokalnih uticaja, trendova i autorskog pečata.

Trudimo se da okupljanjem arhitekata i dizajnera iz regiona napravimo što je moguće bolji upliv u svetska dešavanja i razmenimo iskustva, jer nas muče slični problemi.

Podržano od strane Fondacije Saša Marčeta, ovogodišnje Bijenale održano je u prostoru Bioskopa Balkan. U periodu od 14. do 21. novembra, mogao se videti presek skorašnjih arhitektonskih ostvarenja i najnovijih idejnih rešenja. Novitet četvrtog BAB-a bilo je uvođenje institucije zemlje-domaćina. U punom obimu i snazi, međunarodnoj publici Crna Gora je prikazala kranje domete sopstvenih arhitektonskih dometa. Održavanje stručnih predavanja i diskusija pomerilo je fokus i karakter događaja sa naučno-izložbenog na diskurzivni, a kroz uspostavljanje internacionalnog dijaloga unutar projektantskih praksi.

Arhitektura u kontekstu – Decoding Montenegro

Suprotno idealima internacionalnog modernizma, po izboru dr Sonje Radović Jelovac, a u saradnji Ministarstva kulture Republike Crne Gore i Saveza Arhitekata Crne Gore, Decoding Montenegro je nadahnuti i sveobuhvatni prikaz recentne savremene arhitektonske produkcije na teritoriji tradicijom i krajolikom bogate mediteranske zemlje. Selekcija radova vršena je po kriterijumu autentičnosti i uklopljenosti arhitektonske intervencije u urbani ili prirodni krajolik, te uspostavljanja kontinuiteta savremene arhitektonske misli.

Predstavilo se oko 30 autora i autorskih timova, sa više od 50 projekata, enterijera i realizacija – izloženih kao zasebna prostorno-tematska celina. Krunu prezentacije Republike Crne Gore činio je dokumentarni film Decoding Montenegro. U formi kratkih razgovora, 10 ostvarenih autora govorilo je o 10 autentičnih projekata. Autori su pružili odgovore na suštinska pitanja pozicije crnogorskog nacionalnog identiteta u post-tradicionalnom kontekstu globalnog društva.

U posebnom, revijalnom delu, prikazani su projekti javne namene – objekti društvenog standarda i rekonstrukcije javnih gradskih prostora, na primer, projekat MIKRO. Prateći program činila su predavanja koja se bave institucionalno-strukovnom saradnjom. Dobar primer uspešne saradnje svakako su Skijališta Crne Gore, kao i paviljon Crne Gore za EXPO 2020.

Nagrade Bijenala

Na čelu sa dr Sonjom Radović Jelovac (Studio Synthesis) i Nikolom Novakovićem (Enforma) stručni žiri dodelio je nagrade u pet projektnih kategorija. To su: arhitektura, urbani dizajn, nerealizovani projekti, dizajn enterijera i dizajn nameštaja. Žiriranje radova vršeno je po sistemu bodovnog glasanja.

U kategoriji „arhitektura“, Grad Prix dodeljen je AIM Studiju za objekat Centra mesne zajednice u Gošićima (MNE). Druga nagrada dodeljena je Branislavu Mitroviću, Siniši Tataloviću i Ognjenu Krašni za Hotel Kamenovo (MNE), a treću nagradu osvojio je zagrebački biro Dva Arhitekta za projekat Vinarije Galić (CRO).

U kategoriji „urbani dizajn“, Grand Prix dodeljen je studiju SKROZ za projekat Kokošvaroš (CRO). Druga nagrada dodeljena je slovenačkom ENOTA studiju za projekat Koper Central Park (SLO), a treću nagradu osvojio je rumunski VALLUM za projekat Salt Road (RO).

U kategoriji „nerealizovani projekti“, Grand Prix dodeljen je zagrebačkom ofisu SODAarhitekti za projekat MIR (CRO). Drugu nagradu osvojio je MVA za projekat re-GENERATOR (CRO), a treću nagradu osvojio je rumunski STUDIOARCA za projekat Bohemian Retreat (RO).

U kategoriji „dizajn enterijera“, Grand Prix dodeljen je Aleksandru Gušiću za Adaptaciju izložbenog prostora Narodnog Muzeja u Smederevskoj Palanci. Druga nagrada dodeljena je studiju PUJO.RS za projekat Beyond The Luxury, dok je treća nagrada dodeljena Mileni Kordić i Vanji Otašević za enterijer Poliklinike dr Zejnilović.

U kategoriji „dizajn nameštaja“, Grand Prix dodeljen je Ireni Kilibardi (Dsignedby) za produkt Kitch’T (SRB). Drugu nagradu osvojili su 3LHD & Grupa za proizvode Shtef Shelf i Umomoku (CRO), a treću nagradu podelili su SODAarhitekti za Mobile E-bike (CRO) i Uroš Janković za lampu Satellite (SRB). Specijalnu nagradu osvojio je Digital Design Center iz Novog Sada za doprinos u istraživanju na polju parametrijskog dizajna i digitalne prefabrikacije.

Refleksivna praksa

Prepušteni sebi, arhitekte su sve češće primorane da uče iz vlastitog iskustva i grešaka. Da bi opstali, arhitekti moraju kontinuirano razmatrati i prilagođavati uloge, stavove i vrednosti u odnosima koje grade sa klijentima i korisnicima. Paneli Nova konkorda i Arena investicija u arhitekturi imali su sa cilj preispitivanja odnosa arhitekture i drugih struka, arhitekata i drugih aktera.

Cilj panel diskusije Nove konkorda bila je da kroz razgovor istaknutih predstavnika struke razmotri različite autorske pristupe u rešavanju učestalih projektantskih problema s kojima se arhitekte u Srbiji, i na Balkanu, u svojoj praksi svakodnevno susreću. Kroz sučeljavanje različitih razmera (cross-scale) panel diskusija je težila iznalaženju zajedničkih imenitelja kreativnog i kritičkog autorskog delovanja na balkanskom geografskom području. Uvodničar panela bio je dr Haris Piplaš, sa ciriškog ETH.

Arena investicija u arhitekturi, s druge strane, razmatrala je odnos između arhitekture i ekonomije, autonomnosti i tržišta, lokalnih potreba i međunarodnog kapitala. Uvodno predavanje održao je Saša Želić, jedan od direktora i partnera kompanije GENSLER. Saša je govorio o mega-projektima na kojima je učestvovao kao jedan od vodećih projektanata.

Kad ste već ovde…

• Zgrada fakulteta u Moskvi, koju je gradila domaća kompanija, odlikovana prestižnom nagradom u Parizu

Iako je suština ovog pojma takođe biljni svet, moglo bi se reći da je plantscaping druga strana landscapinga.

Bašte organizovane u unutrašnjosti nekog prostora, ali i pojedinačne sobne biljke, mogu u mnogome doprineti atmosferi i kvalitetu života ljudi. One mogu uticati na poboljšanje raspoloženja ali i povećanu koncentraciju i bolje pamćenje, pa ćemo se složiti njihovo prisustvo u domovima i radnom prostoru bitno.

Upravo iz ovih razloga je dizajn enterijera oblikovan kroz biljke nazvan plantscaping i svakako se mora posmatrati kao nešto više od pukog postavljanja biljaka u unutrašnjosti. Ovde se zapravo radi o strateškoj organizaciji i odabiru biljaka u okviru arhitektonskog projekta kako bi se istakli i poboljšali aspekti prostornog dizajna.

Plantscaping je strateška organizacija i odabir biljaka u okviru projekta u cilju isticanja i poboljšavanja aspekata prostora.

U zavisnosti od strukture i oblika biljki, mogu se kreirati različiti prostorni fenomeni i efekti. Visoke biljke mogu se koristiti u prostorima velikih površina kako bi se postavio fokus prostora, dok se grupa biljaka može organizovati kao zona za relaksaciju i odmor, piše via ArchDaily.

Naravno, jedan od bitnijih faktora u prisustvu biljaka u prostoru jeste pomoć vegetacije pri kontroli toplotnih i zvučnih performansi prostora. Tako su osim kao „arhitektonski dodatak“ u enterijeru, biljke povezane i sa podsticanjem razvijanja emocionalnih i ekoloških koristi za rad i život ljudi.

Pogledajte neke od primera plantscapinga:

Kad ste već ovde…

• Shazam za biljke olakšava život pejzažnim arhitektama

Ne, ovde ne žive Hobiti iz Gospodara prstenova. Ovo je zemunica u Štajerskoj koja je sagrađena tako da nudi ekološki i energetski nezavistan život.

Nedavno je u slovenačkom mestu Razkrižje rekonstruisano naselje nastalo pre 5500 godini gde su kuće pravljene od gomile drveta prekrivene ilovačom i krovom od trske. Mirko Žižek koji je obišao ovo arheološko nalazište bio je impresioniran ovakvim načinom gradnje kuće od prirodnih materijala pa je odlučio da sam podigne jednu takvu.

Umesto pravougaonog oblika, odlučio se za kuću s kupolom. „Obratito sam se arhitekti jer sam želeo da objekat ne samo bude statički siguran, već i da bude papirološki čista. Želeo sam objekat kružne forme i nakon nekoliko meseci sam ga i dobio“ – kaže Žižek za emisiju Ambienti. 

Osnovni oblik izrađen je od čeličnih nosača, a šupljine su ispunjene mešavinom ilovače, slame i peska.

Kružni oblik je malo izmenio konstrukciju: osnovni oblik je izrađen od čeličnih nosača, a šupljine su ispunjene mešavinom ilovače, slame i peska. Unutrašnjost je omalterisana malterima na bazi ilovače, a spolja je obložena zemljom na kojoj je zasađena trava.

„Bilo je nekih problema s dobijanjem papira, jer u slovenačkom zakonodavstvu nema ovako definisanih životnih prostora. Ali opština nam je pomogla“, priseća se vlasnik kako je dobio građevinsku dozvolu.

Grubi deo zgrade izgrađen je za oko tri meseca dok je oprema došla kasnije. „Objekat je morao biti podignut na proleće da bi ilovača imala vremena da se osuši dok ne dođe zima“, kaže on. „Da se nije osušila, zimi bi se smrznula i pretvorila u prašinu.“

Drveni enterijer

Dizajn enterijera je takođe nešto posebno. On je napravljen od drvene građe koju je vlasnik sam izradio. „Da je radio majstor verovatno bi sve bilo mnogo ravnije, a kod mene je sve malo iskrivljeno… Vidi se da sam sam radio“, smeje se.

Svetlost ulazi u prostoriju kroz nekoliko svetlosnih otvora kroz koje se svetlost ogledalima usmerava u prostorije. Unutrašnjost od oko 50 m2 ove zemunice je, čak i bez klasičnih prozora, prijatno osvetljena. Na vratima su umesto prozora ubačene staklene flaše koje su se takođe pokazale kao jedinstveni ukrasni detalj.

Naravno, ništa bez savremenih tehnologija koje su u nekim slučajevima bile propisane zakonom. Osim prirodne rasvete, bilo je potrebno i da se zadovolje propisi po pitanju ventilacije i grejanja. Prvi je regulisan pomoću dva energetski efikasna ventilatora, a drugi električnim zidnim grejanjem.

Bolji osećaj življenja

U zemljanoj kući vlasnici sada dočekuju goste koji ovde mogu prenoćiti i doživeti lepotu boravka u prirodnom okruženju. „Razmišljamo da se jednog dana supruga i ja preselimo ovde. Kada deca odrastu, dovoljno je i 50 m2 jer je osećaj iznutra sasvim drugačiji od osećaja življenja u klasičnoj kući“, zaključuje Žižek.

Pogledajte i video-prilog o ovoj zemunici:

Kad ste već ovde…

• Zavirite u slovenačku čajdžinicu prekrivenu travom

Konstrukcija je podignuta od nivoa poda kako bi delovala lakše u prostoru i kao bi biblioteka bila što prozračnija.

Austrijska arhitektonska firma Wolfgang Tschapeller napravila je potpunu transformaciju prostora u biblioteci za lepe umetnosti Mui Ho koja se nalazi u okviru čuvenog Univerziteta Kornel. Biblioteka koja datira od 1911. godine sadrži kolekciju umetničkih i dizajnerskih materijala Fakulteta za arhitekturu, planiranje i umetnost, i kao prostor takve namene imala je potrebu za izmenom načina čuvanja knjiga.

Čitav sprat objekta uklonjen je kako bi se napravio prostor za okačenu policu koja je sada u otvorenom planu biblioteke. Nova konstrukcija police zapravo je masivna struktura od više spratova koju povezuju stepenice i galerijski koridor po kojoj se hoda u potrazi za željenom knjigom.

Konstrukcija je podignuta od nivoa poda kako bi delovala lakše u prostoru i kao bi biblioteka bila što prozračnija. Tome u prilog ide i transparentnost celokupne strukture od brušenog čelika, koja ne sadrži nikakve zidove.

Čitava struktura izdignuta je od poda za 1,47 metara kako bi biblioteka delovala lakše i prozračnije.

„Čitav prostor sa više od 125.000 knjiga konstruisan je kao jedan plutajući volumen koji visi sa greda krova i kao da lebdi iznad nivoa poda, ostavljajući slobodan prazan prostor ispod. Bez zidova, transparentnost kroz i između nivoa omogućava posetiocima višestruke preklapajuće poglede kroz unutrašnji prostor, kao i prema spoljašnjem prostoru.“ – istakle su arhitekte za Dezeen.

Polutransparentne čelične rešetke poda, kao i odsustvo zidova, stvaraju čiste vizure s jednog kraja konstrukcije na drugi. Osim toga, transparentni otvori na fasadi pružaju pogled na zanimljivu konstrukciju u unutrašnjosti koja služi kao svetionik i poziva na ulazak u kampus.

Okačena biblioteka

Konstrukciju čini 17 horizontalnih platformi koje su međusobno organizovane na tri nivoa. Svaki niz potpomognut je horizontalnom gredom, koja ga povezuje sa zidom, kao i nizom stubova koji omogućavaju da čitava struktura bude izdignuta na oko 1,47 metara od poda.

Pogled ispod suknje

Međutim, ovaj projekat se ne sviđa baš svima. Neki su zamerili da transparentna konstrukcija onima koji su na nižim nivoima pruža pogled ispod suknje onih koji se nalaze na višim nivoima.

„Arhitekte, ako trenutno projektujete biblioteku morate dobro razmisliti o svojim korisnicima, uključujući one koji imaju točkove, štapove i suknje.“ – napisala je u svom tvitu kritičarka arhitekture Alexandra Lange.

Sa druge strane austrijski arhitekta Tschapeller branio je svoj rad.

„Projektantske odluke donete za ovu biblioteku potiču od radoznalosti kako se uski prostori mogu učiniti otvorenijim i velikodušnijim. O upotrebi podne rešetke diskutovalo se kroz različite perspektive tokom čitavog projekta i ona je odabrana kao rezultat pažljive arhitektonske analize.“ – rekao je Tschapeller.

U okviru projekta rekonstrukcije bilo je potrebno organizovati i prodavnicu za drveni i metalni materijal, kao i prostor za izradu maketa, istraživačku laboratoriju i skladište sitnog alata. Tschapeller je dodao i da je na ovaj način obezbeđen prostor za dve radionice unutar objekta, gde je jedna fabrika za materijal, a druga za misli i koncepte.

Što se spoljašnjosti tiče, na samom krovu zgrade postavljena je paluba koja je ustvari prostor u kom se smeštaju privremene eksperimentalne strukture, kako studenata tako i nastavnika.

LEED nadgradnja

Biblioteka Mui Ho trenutno prolazi kroz proces sticanja LEED sertifikata. Nadgradnja objekta, uključujući izolaciju, dvostruko zastakljeni prozori i zamena svih mehaničkih sistema trebalo bi da zajedno umanje potrošnju energije biblioteke za 70 posto.

Foto: Lukas Schaller

Kad ste već ovde…

• Zašto su detalji čeličnih konstrukcija važan deo projekta

Prvi spomenik posvećen je arhitekti zaslužnom za međuratno uobličavanje Beograda, a drugi je podignut u čast svim ženama i njihovoj hrabrosti da se izbore s nedaćama s kojima se susreću u savremenom društvu.

Beograd je u proteklih nedelju dana postao bogatiji za dva nova, veoma značajna spomenika/skulpture. Jedan od njih veliča život i delo najznačajnijeg ruskog emigrantskog arhitekte, dok drugi proslavlja odvažnost svih žena koje se suprotstavljaju savremenim društvenim problemima. Spomenici po svojim posvetama i estetici, potpuno različiti, a neko bi pomislio i nespojivi u istoj prostorno-vremenskoj ravni, ali eto ipak podignuti u različitim delovima jednog grada.

Spomenik Nikolaju Krasnovu

Jedan od najznačajnijih arhitekata, koji je zaslužan za međuratno uobličavanje Beograda, bio je ruski, emigrantski arhitekta Nikolaj Krasnov. Iako neki stručnjaci misle da je njegova arhitektura u vreme svog nastanka već uveliko bila prevaziđena, ona je Beogradu dala preko potrebnu monumentalnost dostojnu bilo koje druge svetske metropole.

Gotovo da nema ni jednog značajnijeg državnog ili dvorskog objekta, kako arhitekture tako i enterijera, na kojem svoj autorski pečat nije ostavio arhitekta Krasnov. Po nekima i previše favorizovan od strane kralja Aleksandra Karađorđevića, ovaj carski dvorski arhitekta je kvalitetom svojih ostvarenja zaista opravdao svoju angažovanost u nastanku na stotine državnih i privatnih objekata u Beogradu i širom Kraljevine SHS/Jugoslavije. Ispred jednog od njih, zgrade Arhiva Srbije u ulici Karnegijevoj 2, unutar parka Mali Tašmajdan, otkriven je spomenik Nikolaju Krasnovu.

Ispred zgrade Arhiva Srbije u ulici Karnegijevoj 2, unutar parka Mali Tašmajdan, otkriven je spomenik Nikolaju Krasnovu.

Kako njegove zgrade krasi izvesna carska (imperijalna) monumentalnost i sklad, isto se može reći i za njegov spomenik, isklesan u belom mermeru, od strane vajara Nebojše Savovića. Krasnov je prikazan kako sedi za radnim stolom, na kojem su uklesani projekti jedne od njegovih zgrada, s neizostavnom lulom u levoj ruci. Jedan poptuno zaokružen, vanvremenski prikaz neimara na svom radnom mestu i da nije toliko realističnih detalja na kojima je autor stavio akcenat (odeća, lik, projekti), za spomenik bi se moglo reći da stoji rame uz rame sa spomenikom Nikoli Tesli, delo vajara Frana Kršinića. Spomenik je podignut u čast jedne od značajnijih istorijskih ličnosti, pa njeno mesto u blizini istorijskog arhiva u potpunosti odgovara temi skulpture.

Arhitekte bez spomenika

Tu je i još jedna zanimljivost. Ni jedan drugi srpski/jugoslovenski arhitekta nije dobio svoj spomenik. Opravdanje za izostanak spomenika koji slave lik i delo nekog arhitekte obično se opravdava činjenicom da arhitekte svoje spomenike grade u vidu kuća koje projektuju tokom svog života, a koji ostaju kao svojevrsni spomenici njihovih ličnosti. Sve inovativnosti, originalnosti, ali i propusti, idu na obraz lika i dela samog arhitekte, pa su samim tim i najtačniji spomenici koji oni sami sebi „isklešu“.

Možda je to i ispravno razmišljanje, ali je pomalo čudno  da Krasnov ponovo bude favorizovan i jedini dobije spomenik, pored sigurno još trojice velikih arhitekata koji su bili poreklom sa ovih prostora i takođe svojim delima zadužili grad Beograd i državu.

Skulptura ženske hrabrosti

Vraćamo se našoj realnosti i dolazimo do još jednog spomenika, koji je otkriven samo koji dan pre Krasnova, a koji ukazuje na potpuno drugačiju prostorno-vremensku dimenziju našeg društva. Ova skulptura ne memoriše lik i delo nekog slavnog pojedinca već je podignuta u čast svih žena i njihove hrabrosti da se izbore sa nedaćama sa kojima se susreću u savremenom društvu, a koje na ovom svetu egzistiraju već decenijama, vekovima, a neke i od samog osvita naše civilizacije.

Za početak, u Beogradu postoji samo 10 posto skulptura koje su posvećene liku i delu neke slavne ženske istorijske ličnosti, što je na dva načina poražavajuće – da je jako malom broju žena bilo dopušteno da učestvuju u izgradnji našeg društva i da je još manjih broj njih ostao upamćen od strane istorijskih dokumenata ili u ovom slučaju poručioca i umetnika.

Sa druge strane, spomenik nastaje u trenutku kada se, već uveliko ulaskom u 21. vek, nasilje nad ženama sve više ispoljava, najviše u njihovim sopstvenim domovima, ali i mobingom na njihovim radnim mestima. Samim tim, skulptura koja je nastala zahvaljujući podršci kompanije Avon i SC Ušće, obeležila ovogodišnju kampanja Reci NE nasilju nad ženama.

U Beogradu postoji samo 10 posto skulptura koje su posvećene liku i delu neke slavne ženske istorijske ličnosti.

Inspiraciju za spomenik, vajar prof. Marko Lađušić pronašao je u svojoj ćerci, tačnije njenim pokretima, stavom i igrom. Ako se malo bolje sagleda iz više uglova, skulptura se može doživeti kao da pleše, grli ili jednostavno izražava prkosan stav, pokazujući time stabilnost, odvažnost, upornost, kreativnost i hrabrost.

Neko će možda negativno okarakterisati odluku da se ova skulptura postavi pored samog ulaza u šoping centar, to jest, da je ovaj potez više komercijalno-marketinškog karaktera, međutim ta kritika je potpuno neosnovana jer je ova lokacija više nego poželjna za jednu ovakvu skulpturu. Vremena se menjaju, a samim tim i navike svih nas, pa je bilo potpuno za očekivati da se skulptura sa ovakvom porukom postavi na lokaciju gde dnevno prođe najviše žena. A gde ćete bolju lokaciju od ulaza u glavni šoping centar grada Beograda. Da je bila postavljena u nekom parku, udaljenom od prolaznika, njena poenta potpuno bi bila marginalizovana. Takođe, estetika njena forme, teksture i boje, potpuno se uklopila u njena okruženje.

Prošlost i sadašnjost

Posmatrajući ova dva značajna spomenika, najpre možemo zaključiti da je Beograd još jednom potvrdio da se svrstava u grupu svetskih metropola koje podjednako vode računa o svojoj prošlosti, ali i o savremenim društvenim pojavama, što se ogleda u postavci dve potpuno različite skulpture u svom centralnom urbanom tkivu. Da je dorastao izazovima inkorporacije starog i novog, prošlosti i sadašnjosti, istorijsko-klasične i savremeno-konceptualne estetike, koje mogu egzistirati u različitim delovima grada, ali podjednako uspešno delovati i ostaviti pozitivan utisak na sve prolaznike, bilo domaće ili inostrane, kao glavne konzumente ovih motiva i njihovih vrednih poruka.

Kad ste već ovde…

• Tri beogradska spomenika za primer

Pogledajte kako to izgleda kada se znakovi poznatih kompanija poput Adidasa, Chevroleta ili Renaulta pretvore u stambene objekte.

Arhitektica Karina Wiciak iz projektantske firme Wamhouse Studio osmislila je čitav niz kuća inspirisanih 2D formom poznatih logotipa. Onaj ih je podigla u trodimenzionalne forme kreirane u kombinaciji betona i stakla. Smena ova dva materijala daje potrebnu transparentnost objekta u određenim zonama, te objekti iz određenih uglova jasno predstavljaju dobro poznate logoe. Pogledajte kako to izgleda!

Tri dijagonale

Prva kuća nazvana Trihouse formirana je od tri dijagonalno orijentisana betonska elementa koja jasno asociraju na logo kompanije Adidas koju svi znamo po sportskoj opremi. Betonski elementi povezani su staklenim panelima kako na fasadi tako i u zoni krova, koji omogućavaju pogled iz unutrašnjosti kroz sva četiri nivoa kuće, kao i protok dovoljne količine prirodne svetlosti.

Kuća krst

Druga kuća u formi krsta nosi simboličan naziv Crosshouse, a zapravo se radi o fasadi koja izgleda isto kao logo automobilske marke Chevrolet.

Potpuno transparentna frontalna fasada pruža neometan pogled na okruženje ali i na unutrašnjost kuće. Kuća površine 245 kvadratnih metara organizovana je na dva nivoa, sa dodatna dva mezanina. U delu kuće koji je bliži zastakljenoj fasadi organizovane su dnevne zone, dok se u stražnjem delu kuće nalaze privatne prostorije.

Dijamantski oblik

Sledeća kuća nazvana Rhombhouse ima zanimljiv dijamantski oblik – baš kao i logo čuvenog proizvođača automobila Renault.

Ovaj objekat površine 270 kvadratnih metara ima ogromne zastakljene površine između betonskih elemenata. Na prvom spratu su kuhinja, dnevni boravak sa trpezarijom, kao i biblioteka i toalet. Na sledećem nivou je master soba sa kupatilom i garderoberom, dok je na poslednjem spratu studio sa spavaćom sobom i kupatilom.

Kuća u obliku piramide

Četvrti objekat piramidalne forme nosi naziv Pyrahouse i on je inspirisan logoom kompanije Mitcubishi. Baza kuće od 320 kvadratnih metara, koja je u potpunosti izvedena od betona, uronjena je u pesak i u ovom nivou postoji samo ostava i mali hodnik koji vodi ka ostatku kuće.

Na prvom spratu kuće je veliki otvoreni prostor koji prima dosta sunčeve svetlosti preko transparentnih delova fasade. Na sledećem nivou, odnosno na galerijskom prostoru, koji je takođe u zoni transparentnog trougla, nalazi se radna zona sa kupatilom, dok je na poslednjem nivou master soba sa kupatilom.

Kako li bi izgledala kuća inspirisana logoom firme Zastava…

Kad ste već ovde…

• Kineska garaža u kojoj se automobili sami parkiraju

Špekulanti zemljištem, alavost krupnih stanodavaca i popularnost velikih gradova podigli su cene stanarina u Nemačkoj na nivo tako neodrživ da su kirije postale prvoklasno socijalno i političko pitanje.

„Dolazi li to socijalizam?“, zapitao se jedan nemački list ovog aprila. Naime, u Berlinu je pokrenuta peticija da grad-pokrajina prisilno otkupi stanove od firmi koje poseduju i izdaju više od 3.000 stambenih jedinica pa da te stanove izdaje povoljno. Za nemačke prilike zvuči kao kafanska ideja hipsterske levice, čija je Berlin nezvanična svetska prestonica. A zapravo je u pitanju pokazatelj da je prekardašilo.

U poslednjih deset godina se glavni grad od eldorada jeftinog i ludog života pretvorio u džentrifikovanu mašinu za pravljenje para u koju se godišnje doseli 50.000 ljudi. A više ljudi znači rast potražnje, a rast potražnje slobodna ruka tržišta pretače u rast cena i masne profite. Za samo jednu deceniju stanarine su u proseku udvostručene, piše Nemanja Rujević za Vreme.

Inicijativa cilja gigantske stanodavce poput firme Dojče vonen koja poseduje 164.000 stanova, od toga 70 odsto u Berlinu.

Priča je stara, tabori podeljeni na „zle kapitaliste“ i „komunjare“, ali je vic u tome što je velika većina građana na strani ovih drugih – naposletku, svako mora negde živeti, a to negde je u Berlinu u 85 odsto slučajeva iznajmljeni krov nad glavom.

Inicijativa cilja gigantske stanodavce poput firme Dojče vonen koja poseduje 164.000 stanova, od toga 70 odsto u Berlinu. Ukupno je 250.000 berlinskih stanova u rukama tako velikih kompanija.

„Oni su glavni uzročnik što kirije u Berlinu tako mnogo rastu“, rekao je pokretač inicijative Ruzbeh Taheri. „Koncerni rade sve moguće da podignu stanarine i ne reaguju ni na proteste društva ni na ponude političara za razgovor. Zato smo mislili – ako ni na šta ne reaguju, moraće da se nađe radikalno rešenje.“

Taherijevo radikalno rešenje koštalo bi već zaduženi grad između sedam i trideset milijardi evra. Pare bi, kaže on, došle iz kredita koji bi Berlin vraćao od stanarina.

Pravna služba dala zeleno svetlo

Oni koji su i dalje mislili da je sve to kafanska ideja hipsterske levice otreznili su se najkasnije kada su pravna služba nemačkog Bundestaga i eksperti berlinskog Senata dali mišljenje da je socijalizacija stanova u privatnom vlasništvu i te kako moguća i u skladu sa nemačkim Osnovnim zakonom. Štaviše, moguće je da lokalna samouprava otkupi stan po znatno nižoj ceni od tržišne.

18 evra za kvadrat

Više od polovine stanovnika Nemačke živi pod kirijom, to je daleko najveći procenat u Evropi. Kirije su otišle u nebesa – Berlin tu čak nije ni u prvih pet.

U Minhenu je prosečna cena kvadrata za iznajmljivanje skoro 18 evra – i to ne u najboljim kvartovima, već u celom gradu. Dakle, stan od sto kvadrata dođe 1800 evra bez režija. Slede Frankfurt sa 14 evra po kvadratu, Štutgart sa 13,5 i onda gradovi u kojima je kvadrat oko 12 evra: Frajburg, Majnc, Ingolštat, Hamburg, Berlin, Hajdelberg, Vizbaden… Gvozdeno pravilo glasi da jedno domaćinstvo, ukoliko želi da živi pristojno, ne sme izdvajati više od trećine zarade za troškove stanovanja. Studija Fondacije „Hans Bekler“ je pokazala da u velikim gradovima 40 odsto domaćinstava daje više od te sume. Čak 1,3 miliona domaćinstava u Nemačkoj oterano je u siromaštvo jer im nakon plaćanja kirije ostaje manje novca nego da primaju socijalnu pomoć. Ostatak teksta pročitajte ovde.

Pročitajte i ovo:

• Da li je pravo vreme za kupovinu stana? Ovo istraživanje može da pomogne!

Ovaj element predstavlja napredak u proizvodnji prilagođenih čeličnih spojeva za drvene konstrukcije.

Projektantska firma MX3D i japanska građevinska kompanija Takenaka udružili su snage kako bi proizveli strukturalni čelični konektor pomoću metode 3D štampe.

Oni su pomoću programa za optimizaciju topologije koji je u obzir uzeo ne samo mehanička svojstva materijala pri štampanju već i projektantska ograničenja, dobili smernice ka izradu najefikasnijeg oblika čelične veze u drvenim konstrukcijama.

Čelični elementi dobijeni 3D štampom se ispunjavaju betonom koji sprečava lokalne deformacije na čeliku.

Dobijeno rešenje podrazumeva izradu čeličnog elementa sa šupljinom koja se ispunjava betonom. Na ovaj način betonsko jezgro sprečava lokalne deformacije na čeliku, a spoljašnji čelik upravlja silama zatezanja i savijanja.

Neto težina dobijene čelične konstrukcije elementa, dimenzija 45×50 centimetara, iznosi 40 kilograma, odnosno 45 kilograma sa betonom.

Prilikom 3D štampe elementa korišćen je duplex nerđajući čelik, legura poznata po dobrim mehaničkim svojstvima i visokoj otpornosti na koroziju.

Građevinarstvo 21. veka

Cilj projekta je bila automatizacija dizajna i proizvodnje složenih spojeva za velike konstrukcije u građevinskoj industriji, s obzirom na to da se složenost struktura vremenom povećava a kvalifikovana radna snaga u zemljama sa starijim stanovništvom je sve manja. Imajući ovo u vidu ovakve i slične inovacije su veoma potrebne.

BIM integracija

Metoda koja je primenjena na proizvodnji ovog spoja omogućava potpunu digitalnu kontrolu nad dizajnom, proizvodnjom, vremenskom linijom, kao i troškovima, uz velike logističke prednosti i odličnu integraciju sa BIM aplikacijama.

Firma MX3D nedavno je i lansirala svoj softver Matalxl, odnosno početnu verziju programa koji omogućava korisnicima da na lak način sami pokrenu štampanje velikih metalnih predmeta u sopstvenim projektima.

„Saradnja sa Takenaka zaista pokazuje da arhitektonsku kreativnost ne treba limitirati proizvodnim ograničenjima.“, rekao je za Designboom Filipo Gilardi iz MX3D.

Zahvaljujući ovoj inovativnoj tehnologiji dramatično se skraćuje vreme proizvodnje kao i isporuke, a pritom se pomeraju granice dizajna što na kraju doprinosi stvaranju boljih arhitektonskih prostora.

Kad ste već ovde…

• Ova plastična traka debljine lista papira jača je i od čelika

Kompanija EcoCocon ltd. razvila je inovativni građevinski konstruktivni modularni sistem od prefabrikovanih zidnih panela od slame koji se sada mogu nabaviti i kod nas.

U Evropi, Severnoj Americi i Australiji se presovanom slamom objekti grade već više od 20 godina i postoji više tehnika gradnje, a revolucionarnim pristupom izgradnji EcoCocon je usavršila tehniku gradnje panelima od slame i drveta, koji se proizvode prema svakom projektu u fabričkim uslovima i veoma brzo se ugrađuju na gradilištu. Za to poseduje sertifikate svetskih instituta i klijentima pruža višedecenijske garancije na kvalitet gradnje i performanse materijala. Po tome je ova litvansko-slovačka kompanija jedinstvena na globalnom tržištu.

Radi se o 99% ekološkom proizvodu, paneli su od gotovo potpuno prirodnih i zdravih materijala, slame i drveta, koji ne zagađuju životnu sredinu i u završnoj obradi zidova nemaju veštačkih i štetnih aditiva, pa u životnom veku ne stvaraju štetne toksine.

Ovakva kuća imaće oko 90% manje račune za grejanje i hlađenje u poređenju sa klasično građenim objektima.

Izvanredna termoizolacija zidova i sposobnost zadržavanja toplote štedeće oko 90% energije i troškova za grejanje i hlađenje u poređenju sa klasično građenim objektima, ispunjavajući tako standarde pasivne kuće. To znači da će tipična EcoCocon kuća prosečno uštedeti 1 tonu CO2 godišnje, a to su ogromne količine tokom životnog veka objekta, što svakako utiče i na kvalitet života. U proizvodnji EcoCocon modularnog sistema troši se vrlo malo energije, pa će sve ove uštede, takođe, uticati i na ublažavanje efekata klimatskih promena.

Proizvod je 2013. sertifikovan u skladu sa svim građevinskim regulativama Evropske unije, 2016. je sertifikovan od strane PassiveHouse instituta u Darmštatu (Nemačka), kao i Instituta Cradle to Cradle u Ouklendu (Kalifornija, SAD), a 2018. godine dobijen je sertifikat validan u EU o vatrootpornosti REI 120, što znači da paneli u požaru mogu da izdrže minimum 120 minuta, što je najviša klasifikacija. Ove godine kompanija je dobitnik prestižne nagrade 23. međunarodnog kongresa o pasivnim kućama održanog u gradu Gaobeidijan u Kini, za inovacije za zidne panele od slame.

A+ razred gradnje

Sertifikovan koeficijent toplotne provodljivosti zidnih panela je λ=0,056 W/mK sa izvanrednom ukupnom vrednošću koeficijenta prolaska toplote U=0,121 W/m²K i specifičnim toplotnim otporom R=8,3 m²K/W, uključujući i 60 mm debljinu sloja ploča Steico od drvenih vlakana na spoljašnjem zidu.

Sadašnja srpska regulativa obavezuje investitore da novi objekti moraju zadovoljiti C energetski razred sa godišnjom potrošnjom energije od 80-100 kWh/m², a stariji objekti, kojih ima najviše, imaju energetski razred E ili F i godišnje troše oko 200 kWh/m². Objekti izgrađeni EcoCocon zidnim panelima godišnje troše manje od 15 kWh/m² energije za zagrevanje i hlađenje, što ih svrstava u energetski razred A+.

Ako se zna da građevinski objekti učestvuju u ukupnoj globalnoj potrošnji energije sa 40%, što je više i od transporta i od industrije, ovaj način gradnje značajno doprinosi energetskoj efikasnosti i u skladu je sa globalnim trendom i imperativima smanjenja emisije CO2.

Do kuće za tri meseca

Modularni sistem gradnje EcoCocon panelima odlikuju brzina i efikasnost. To je jedan od najjednostavnijih načina gradnje, pa od dobijanja građevinske dozvole, investitor prosečne veličine kuće može planirati useljenje i za tri meseca. Paneli, napravljeni po projektu, sa predviđenim otvorima za prozore i vrata, jednostavno se slažu na betonski temelj i spajaju jedan uz drugi, na koje se posle postavlja krovna konstrukcija i završne obloge.

Za proizvodnju panela za objekat zidne površine od 120m² potrebno je 1-2 nedelje, a za ugradnju 4 radnika i 5 dana. Zbog jednostavnosti ugradnje nije potrebna nikakava specijalna oprema i alati ako se radi o prizemnom objektu.

Od dobijanja građevinske dozvole, investitor prosečne veličine kuće može planirati useljenje i za tri meseca.

Statička stabilnost se postiže integrisanom dvostrukom drvenom konstrukcijom u ramu panela dizajniranom tako da potpuno onemogućava pojavu hladnih mostova. EcoCocon panelni sistem menja zidarske, izolaterske, armiračke i betonske radove, a predviđa spratnost do tri etaže. Paneli od presovane slame su dovoljno stabilni da bez problema mogu podneti velika opterećenja, čak i u ekstremnim slučajevima kao što su zemljotresi i jaki vetrovi.

Cena panela od slame i drveta

Cena panela od slame i drveta debljine 40 cm varira u zavisnosti od složenosti projekta i količine materijala, odnosno veličine objekta. Prosečno iznosi oko 18.000 RSD bez PDV-a po m² zidne površine, pri čemu se ne obračunavaju otvori za vrata i prozore. Pored svih benefita energetske fikasnosti i drastično smanjenim troškovima energenata pri korišćenju, obezbeđene su sve vrste višedecenijskih garancija investitora. Takvi objekti mogu biti i predmet bankarskih hipoteka.

Od sada i u Srbiji

EcoCocon ima svoja predstavništva u više od 20 zemalja EU, a od ove godine, pored SAD i Kanade, proizvod je dostupan i u Srbiji. Zastupnik za Srbiju EcoCocon zidnih panela od slame je firma ORG sistem d.o.o. iz Novog Sada, a više podataka o ovom materijalu možete pogledati ovde.

Kad ste već ovde…

• Balirana slama: Gradnja materijalom koji je (skoro) besplatan

Od zapuštene i napuštene seoske škole u selu Pakleštica formiraće se centar za studijski boravak.

Inicijativa za obnovu sela Stare planine je rezultat saradnje studenata i nastavnika Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, pokreta Odbranimo reke Stare planine, stanovnika i udruženja staroplaninskih sela. U osnovi inicijative je ideja o povezivanju nastavnog procesa i realnog razvojnog konteksta radi formulisanja i realizacije društveno i ekološki odgovornih i ekonomski opravdanih rešenja sa i za lokalnu zajednicu.

Kao rezultat ove inicijative 2018-19. godine realizovan je projekat uređenja sale Doma kulture u selu Dojkinci. Projektom je zapušten i neiskorišćen prostor uređen u prostor zajednice u kome se odvijaju različite aktivnosti od značaja za život ljudi u selu – sastanci, seoske proslave, radionice, prezentacije, izložbe, projekcije i predstave.

Ove godine pokrenut je projekat obnove zapuštene i napuštene seoske škole u selu Pakleštica. Ideja je da se u tom objektu i njegovom dvorištu, formira Centar za studijski boravak “Pakleštica”.

Želimo da ukažemo na važnost obnove sela i zaštite prirode kao njihovog osnovnog resursa za održivi razvoj.

Pored unapređenja kvaliteta života u selu i obnova sela podsticanjem razvoja turističkih aktivnosti, edukacije arhitekata, cilj je bio i da se u saradnji s pokretom “Odbranimo reke Stare planine” – zaustavi izgradnja derivacionih mini-hidroelektrane na rekama Stare planine i zaštita prirodnih resursa.

„Ovakvim akcijama želimo da skrenemo pažnju na više različitih tema i problema koje smatramo ključnim za lokalni i nacionalni razvoj, a pre svega da ukažemo na važnost obnove sela i zaštite prirode kao njihovog osnovnog resursa za održivi razvoj.“ – kažu za naš portal.

Korišćenje tradicionalnih materijala

Idejno prostorno-programsko rešenje „Centra za studijski boravak – Pakleštica“ obuhvata obnovu i uređenje objekta škole sa dvorištem, korišćenjem tradicionalnih tehnika gradnje, kao i uređenje enterijera u skladu sa njegovom novom namenom; projektovanje i obeležavanje mreže pešačkih staza u okviru samog sela i njegove šire okoline; uređenja kamp mesta sa adekvatnim mobilijarom; implementaciju novog, inovativnog sistema osvetljenja i električnog napajanja objekta i pešačkih staza, korišćenjem solarne energije.

Prilikom izrade prostorno-programskog rešenja „Centra za studijski boravak – Pakleštica“, posebno je obraćena pažnja na poštovanje tri ključna aspekta, od kojih se jedan odnosi na zadržavanje najvećeg broja postojećih konstruktivnih elemenata, kao i inicijalne podele prostorija. Drugi na korišćenje tradicionalnih i lokalnih materijala prilikom obnove zgrade i treći koji se odnosio na ekonomsku isplativost rešenja.

Projekat uključuje obnovu objekta škole korišćenjem tradicionalnih tehnika gradnje, kao i uređenje enterijera u skladu sa njegovom novom namenom.

Početak rada na objektu označila bi njegova obnova i sanacija, korišćenjem tradicionalnih materijala i tehnika gradnje, realizovana kroz seriju radioničkih aktivnosti pod vođstvom Jelice Jovanović – diplomiranog arhitekte sa desetogodišnjim iskustvom na polju istraživanja i realizacije projekata ove vrste.

U sklopu objekta, predviđena je spavaonica sa 16 ležajeva, multifinkcionalna prostorija koja može služiti za održavanje predavanja, radionica, ali i za obedovanje grupe posetilaca (koja u svojoj materijalizaciji zadržava karakter ’učionice’ kao omaž prethodnoj nameni objekta), kuhinja, kao i mokri čvor sa dva tuša i dva lavaboa. Izvan gabarita samog objekta, na temeljima prethodnog, planiran je sanitarni čvor, kao i dve ekstenzije u vidu podaščane terase (sa pristupom iz kuhinje) i kaskadnih tribina za potrebe aktivnosti u spoljnom prostoru.

Energetski održiva Stara planina

Projektom osvetljenja objekta i staza u sklopu sela, omogućila bi se lakše i efikasnije funkcionisanje i orijentacija. Implementacijom inovativnog i održivog sistema osvetljenja i električnog napajanja pomoću solarne energije – za čije idejno rešenje i relizaciju bi bio zadužen Saša Rančev, diplomirani fizičar i student doktorskih studija na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu – široj javnosti bila bi predstavljena slika ekološki osvešćene i energetski održive Stare planine, kao ishodište zaokruženog ciklusa borbe meštana ovog kraja protiv izgradnje MHE. Ovaj sistem bi se kasnije mogao implementirati u svim selima koja bi odlučila da slede primer Pakleštice, što predstavlja veliki potencijal za održivi razvoj sela ovog kraja.

Motiv pirotskog ćilima

Pored korišćenja tradicionalnih materijala i tehnika gradnje, posebna pažnja bi bila posvećena očuvanju i promovisanju lokalnog govora, delikatesa, kao i motiva pirotskog ćilima – koji predstavlja jedno od 27 nematerijalnih kulturnih dobara Srbije na listi UNESCO-a. Tim povodom, pokrenuti su profili na društvenim mrežama Facebook i Instagram, preko kojih inicijativa može da objavljuje sadržaj edukativnog karaktera, ali i vesti o svojim aktivnostima, planovima i prethodno realizovanim akcijama.

Sve aktivnosti inicijative možete pratiti putem Facebooka i Instagrama.

Kad ste već ovde…

• Naše studentkinje pobedile na takmičenju za membranske strukture

Cybunker je objekat inspirisan formom novog Teslinog električnog kamiona Cybertruck.

Iako je futuristički dizajn podelio mišljenja među ljubiteljima kamiona, interesovanje za Cybertruck kompanije Tesla je veće nego što je bilo ko mogao da zamisli, te je 200 hiljada osoba već uplatilo depozite. A gde parkirati sve te kamione?

Njujorški dizajn studio LARS BÜRO je već osmislio garažu za ovo neobično vozilo Ilona Maska. Ona se može postaviti na bilo kojoj lokaciji, a monohromatska struktura nazvana Cybunker može biti nezavisna jedinica ili sastavni deo objekta.

Cybunker se može postaviti na bilo kojoj lokaciji, a ova blindirana struktura može biti nezavisna jedinica ili sastavni deo objekta.

Objekat bi bio izgrađen od veoma izdržljivog čelika i blindiranog stakla koje se primenjuje na oklopnim vozilima. Naravno, ceo dizajn garaže osmišljen kroz viziju o snazi i otpornosti koje odlikuju i Teslin kamion nazvan Cybertruck.

Unutrašnjost objekta površine 167 kvadratnih metara ne mora biti isključivo garažni prostor. Naime, objekat se može adaptirati u stambenu jedinicu, skladište ili neku drugu funkciju… na primer, kod nas bi se verovatno koristio za pravljenje slave (prim.ur.)

Garaža za više vozila

Iako objekat karakteriše čvrsta i zatvorena struktura, kroz bočne prozore od blindiranog stakla omogućen je panoramski pogled.

Preko masivne kapije stupa se u garažni prostor površine 55 kvadratnih metara koji se može uparkirati vozila nestandardnih dimenzija uključujući Cybertruck ali i druga Teslina vozila.

U ekstremnijim uslovima, ovaj deo objekta može se koristiti i kao vazdušna komora, kako bi se omogućio siguran prelaz iz otvorenog u zatvoreni prostor.

U prizemnom delu Cybunkera nalazi se tehnička prostorija koja sadrži sve kompjuterske sisteme, kao i pumpe i sistem za skladištenje energije koja se generiše preko solarnih panela na krovu.

Kad ste već ovde…

• Kineska garaža u kojoj se automobili sami parkiraju

Orijentir grada na Jadranskom moru dobio je novo ruho uz potpuno poštovanje arhitekture s prepoznatljivim identitetom.

Pri rekonstrukciji poznate zgrade Tomos u Kopru, arhitekte su imale brojne ograničavajuće faktore budući da je objekat zaštićen od strane lokalnog Zavoda. Pored toga što je prizemlje moralo zadržati poslovnu namenu, rasporedi prva tri sprata su morali biti sačuvani, ograničavajući faktor bio je i da se kompletan raspored otvora na fasadi kao i njen originalan dizajn bude zadržan. Istočna, severna i zapadna fasada nisu smele dobiti nove konzolne balkone, a zasenčenje je bilo dozvoljeno samo na južnoj fasadi i to pomoću montažne konstrukcije.

Prepoznatljiva zgrada Edo Mihavca dobila je novo ruho kao i nove moderne stanove uz maksimalno poštovanje arhitektonskog nasleđa.

Ove smernice u očuvanju arhitekture Edo Mihavca poslužile su kao početna tačna u obnovi prepoznatljive zgrade u Kopru. Zgrada je do 3. sprata ostala potpuno ista, a od četvrtog sprata pa naviše, centralni hodnik pomeren je duž fasade zgrade. Uklanjanjem prozora unutar prozorskih otvora, u bloku je formiran spoljni, pokriveni trem a zgrada je i dalje zadržala svoj oblik, proporciju, karakterističan izgled. Ovaj novi, spoljašnji koridor, logično se povezao s postojećom komunikacijom (stepenište i lift) tako da se osnovna logika glavnih komunikacionih pravaca nije promenila.

Koncept rekonstrukcije

Zatečeno stanje

Zatečeno stanje

Zatečeno stanje

Kamena vuna na fasadi

Ono što je najvažnije, zaštićena zgrada zadržala je svoj gabarit, veličinu i položaj otvora, boju fasade kao i obradu oko prozora. Međutim, opsežnom rekonstukcijom poboljšani su njeni tehnološki aspekti pa je tako pored ojačanja konstrukcije, rađena i energetska obnova fasade pomoću kamene vune sa spoljašnje strane, zamenjeni su prozori i krov, ugrađene su potpuno nove električne i mašinske instalacije.

Od 90 nastalo 37 stanova

U isto vreme, zgrada je i arhitektonski revitalizovana. Od postojećih 90 manjih stambenih jedinica nastalo je 37 većih, modernih stanova. Stanovi sada imaju i terase odgovarajućih dimenzija, dobili su i dvosmernu orijentaciju s pogledom koji se otvara i na more i na kopno, a visina plafona povećana je na 265 centimetara. Svi stanovi sada se greju pomoću radijatora povezanih sa centralnom toplotnom pumpom koja je smeštena u podrumu.

Južnu fasadu sada krasi samonosiva čelična konstrukcija s integrisanim sklopivim roletnama.

Glavna karakteristika novoobnovljene zgrade nalazi se na južnoj fasadi koju sada krasi samonosiva čelična konstrukcija s integrisanim sklopivim roletnama. Ovaj sistem će zaštititi južne stanove od pregrevanja, posebno tokom letnjih meseci. Roletne su perforirane pa će terase zbog toga biti prozračene i osvetljene. Samonosiva konstrukcija povezale je postojeće, manje balkone s terasama tako da je dobijen produžetak stambenih površina.

Poštovanje zatečene arhitekture

Ovako je prepoznatljiva zgrada u centru grada, koja ima svoju dušu i priču, dobila novo ruho kao i nove moderne stanove uz maksimalno poštovanje zatečene arhitekture.

Grafičke podloge:

Zatečeno stanje

Osnova prizemlja

Osnova 1-3

Osnova 4-10

Hodnici

Osnova penthousa

Faktografija:

• Ime projekta: TOMOS KOPER
• Investitor: CGP – ING, d.o.o.
• Lokacija: Koper, Slovenija
• Godina projektovanja: 2018.
• Godina izvođenja: 2019.
• Projektanti:
  • Arhitektura: Kosi in partnerji + Arhitektura 2211 (Ognen Arsov, Ana Cesar, Peter Cesar, Ana Kosi, Bine Tekavec)
  • Konstrukcija: Ivan Ramšak, s.p.
  • Elektro instalacije: MM-BIRO, d.o.o.
  • Mašinske instalacije: MM-BIRO, d.o.o.
• Izvođač: CGP, d.d.
• Fotografija: Miran Kambič

Nova zgrada u najpoznatijoj šoping ulicu u Amsterdamu već privlači poglede… što joj je i osnovni zadatak.

Holandska arhitektonska firma UNStudio osmislila je izgled prodajnog prostora za jedan poznati modni brend, a najveću pažnju objekta nazvanog The Looking Glass privlači fasada, te bi se imajući u vidu njegovu namenu već moglo reći da je projekat uspešan.

Kutijasti fasadni transparentni sistemi uspeli su da imitiraju tekstil koji lepo pada pa se može zaključiti da su kreativnost i savremeni građevinski sistemi u ovom projektu ostvarili uspešnu vezu.

Foto: Evabloem

Foto: Evabloem

Silikonski spojevi debljine 8mm kompenzuju razlike koje se pojavljuju između projektovanog i izvedenog staklenog panela.

Kutijasti stakleni elementi izbačeni su u odnosu na ravan fasade od opeke i služiće za izlaganje odeće. Pravljenje ovakvih profila bilo je veoma složeno. Zakrivljene staklene ploče međusobno su povezane strukturnim silikonskim spojevima koji su obloženi nerđajućim čelikom, a celokupne kutije su sastavljene u fabrici pa zatim dovezene na objekat.

„Jedan od izazova bio je da se geometrija zakrivljenog staklenih panela koji se pravi u fabrici može da se razlikuje od radioničkih crteža. Zbog toga smo morali da projektujemo panele tako da silikonski spojevi debljine 8 milimetara kompenzuje ove razlike.“ – objasnile su za Dezeen arhitekte iz proslavljenog UNStudia.

Foto: Evabloem

Foto: Evabloem

I estetika i funkcija

„U ovom fluidnom gestu, moda i arhitektura se sastaju kako bi predstavili geometriju vrhunske odeće kreirajući sklad između estetike i funkcije.“ – pohvalile su se arhitekte.

Arhitektura i moda

Izlozi ovog prodajnog objekta reinterpretiraju tradicionalnu formu izloga, ali stvarajući ujedno i jedan nov susret arhitekture i mode.

Foto: Evabloem

Kad ste već ovde…

• Jesu li staklene fasade (konačno) na staklenim nogama?

Sertifikat o kvalitetu stana može pomoći da bolje sagledamo kakva je nekretnina pre nego što je kupimo.

Građevinska industrija u Srbiji ušla je u krizni period. Stanovi niskog kvaliteta prodaju se po visokoj ceni. Što je moguće manje kvadrata, što je moguće jeftiniji materijali, što je moguća veća cena – realnost je u kojoj svakodnevno živimo. Izostanak državne intervencije na tržištu stambenih nekretnina, dopuštanje nepoštovanja tehničkih propisa i labavi institucionalni okviri stvorili su specifične tržišne uslove.

Ishodi su poznati. Dok prosečna proizvodna cena kvadrata u Novom Sadu iznosi oko 750 evra, stanovi se prodaju po višestruko višoj ceni. Izgradnja, prodaja i izdavanje stanova unosan je biznis, naročito u velikim gradovima.

Uz pitanje cene ide i pitanje kvaliteta stana. Ali, kako se kvalitet jednog stana procenjuje? Da li je iko ikad u Srbiji procenio kvalitet stana pre nego što ga je kupio? Na šta posebno treba obratiti pažnju? Na internetu su obično dostupni izveštaji koji sabiraju prosečne cene stana po lokacijama. Kriterijumi analize su: lokacija, cena, struktura, kvadratura. Izveštaji o prosečnom klasnom razradu i kvalitetu stanova nisu dostupni.

Sertifikat o kvalitetu stana

Dr Mirko Todorović smatra da svaki stan, kao i svaki drugi proizvod, mora ima svoj klasni razred. Kao takav, svaki stan kao proizvod kojim se trguje na tržištu mora imati sertifikat o kvalitetu. U suprotnom, nedovoljno informisan kupac ima velike šanse da po visokoj ceni kupi zapravo nekvalitetan stan.

U svakom trenutku, pred kupcima stana stoji težak zadatak: sagledavanje dobrih i loših osobina stana koji nameravaju da kupe. U tom procesu, prosečan kupac često donosi pogrešnu odluku. Prosečan kupac stana nije u dovoljnoj meri informisan o tehničkim pitanjima da bi doneo ispravnu odluku. Tek kasnije, nakon dužeg korišćenja, kupac sagledava manjkavosti stana koji je kupio.

Suprotno uobičajenoj praksi nagađanja, objektivan sistem procene ukupnog kvaliteta stana kupcu pomaže da sa velikom preciznošću i sigurnošću donese informisanu i ispravnu odluku, bez stresa, nervoze i straha.

Bodovanje

Sertifikat ukupnog kvaliteta stana je dokument koji na jasan i razumljiv način kupcu pruža ključne informacije o sveobuhvatnom kvalitetu stana. Svrha sertifikata je donošenje ispravne i informisane odluke o kupovini ili zakupu stana (Todorović, 2016). Reč je o objektivnom sistemu kriterijuma ocenjivanja ukupnog kvaliteta stana koji su osmislile razvijene zemlje Evropske Unije (pre svega, Holandija). Svrha sertifikata jeste kontrola kvaliteta pristupačnih stanova (eng. social housing) koji se posreduju putem tržišta, a za čiji standard kvaliteta garantuje država.

Sertifikat ukupnog kvaliteta stana je dokument koji na jasan i razumljiv način kupcu pruža ključne informacije o sveobuhvatnom kvalitetu stana.

Sertifikat o ukupnom kvalitetu stana je skala od -15 do 195 bodova. Zavisno od svojih pojedinačnih i ukupnih kvaliteta, stan može biti razvrstan u jedan od 8 klasnih razreda (G, F, E, D, C, B, A i A+). Ukupni kvalitet stana raščlanjen je na 10 grupnih kriterijuma. Grupni kriterijumi vrednovanja ukupnog kvaliteta stana su:

• prostorni komfor stana,
• svetlosno-vizuelni komfor stana,
• akustički komfor stana,
• energetska efikasnost, toplotni i vazdušni komfor,
• opremljenost instalacijama i mernim uređajima,
• pristupačnost zgradi i stanu,
• upotrebljeni materijali, završne obrade i oprema stana,
• bezbednost,
• lokacija, i
• garancije.

Prilikom procene ukupnog kvaliteta stana, u razmatranje se uzimaju: pristup stanu, osnovni protivpožarni uslovi, minimalna površina i veza između pojedinih prostorija, dnevna osvetljenost i osunčanost, stepen buke, ventilacija, infrastruktura stana i stambene zgrade, kao i drugi relevantni kriterijumi kao što su garancije. Sertifikat o ukupnom kvalitetu stana sadrži 10 tabelarnih stranica. Da bi se ukupni kvalitet jednog stana objektivno procenio, neophodno je nekoliko sati, znanje minimalnih građevinskih propisa i osnovno poznavanje arhitektonske fizike.

Primeri iz Srbije

Kakvog su onda kvaliteta stanovi u Srbiji? Dr Mirko Todorović, u svojoj doktorskoj disertaciji, analizira i upoređuje kvalitete stanova na nekoliko atraktivnih gradskih lokacija na Novom Beogradu. Predmeti njegove analize, pored ostalih, su i stanovi u stambenim naseljima West 65 i ABlok.

Trosoban stan od 74 kvadratnih metara u stambenom naselju West 65 ocenjen je sa 134 bodova i pripada klasnom razredu B2 (Todorović, 2016: 183). Cene kvadrata u ovom naselju kreću se u oglasima u rasponu od 2.500 do 3.000 evra – zavisno od kvadrature. Trosoban stan od 68 kvadratnih metara u stambenom naselju A Blok ocenjen je sa 102 bodova i pripada klasnom razredu C2 (Todorović, 2016: 184). Cene kvadrata u ovom naselju takođe se kreću u rasponu od 2.500 do 3.000 evra. Dakle, na Novom Beogradu, po sličnoj ceni prodaju se stanovi dva sasvim različita klasna razreda.

Provera ukupnog kvaliteta stana pre svake kupovine

Kupovina stana je stvar ličnog izbora, želja i mogućnosti. Sagledavanje stvarne slike stana zasnovane na merljivim činjenicama korisna je pomoć u donošenju ispravne odluke. Nažalost, o objektivnim kriterijumima ukupnog kvaliteta stana se malo zna. O njima se još manje priča. No, kao i jaja u samoposluzi, i stan ima svoju klasu i očekivanu cenu spram svog kvaliteta.

Rešavanje stambenog pitanja veliki je životni korak. Kupovina stana zahteva značajna novčana sredstva. Međutim, na snazi je neka vrsta negativne spirale. Sve se više navikavamo na lošije životne uslove. Sve nam češće prodaju nekvalitetne stanove po visokoj ceni. Iz tog razloga, neophodno je biti siguran. Neophodno je biti informisan. Neophodno je proveriti ukupni kvalitet stana koji nameravamo kupiti – šta smu mu prednosti, a šta nedostaci.

Ukoliko želite da ocenite kvalitet stana u kome živite, ili kvalitet stana kojeg nameravete da kupite – Sertifikat ukupnog kvaliteta stana možete preuzeti ovde.

Literatura:

Todorović, M. (2016). Doprinos standardizaciji kvaliteta organizacije prostora stana u Srbiji na osnovu savremenih principa stambene izgradnje u Holandiji, Doktorska disertacija. Beograd: Arhitektonski fakultet.

Todorović, M. (2011). Modeli i standardi aktuelne stambene izgradnje holandskih gradova sa aspekta primenljivosti u Srbiji, Magistarska teza. Beograd: Arhitektonski fakultet.

Kad ste već ovde…

• Hoće li Berlin otkupljivati stanove od velikih stanodavaca da bi smanjio kirije?