Gradska uprava Niša raspisala je javnu nabavku za izradu idejnog rešenja za izgradnju nove zgrade Narodnog muzeja u Nišu.
Lokacija za izgradnju nove zgrade muzeja je u Jeronimovoj ulici, a površina parcele je 910 m2, sa indeksom izgrađenosti od 4,2 bruto razvijena građevinska površina iznosi 3822 m2. Maksimalna dozvoljena spratnost objekta u skladu sa planskim dokumentom je P+6 za parcele veće od 600 m2, piše eKapija.
Cilj konkursa je, kako se navodi u dokumentaciji, nalaženje najkvalitetnijeg idejnog rešenja za izgradnju muzejskog prostora koji treba da obezbedi uslove za adekvatno čuvanje i izlaganje premeta iz zbirki arheologije, istorije, etnologije, istorije umetnosti i zbirki Stevana Sremca i Branka Miljkovića.
– Neophodno je stvoriti adekvatne uslove koji će omogućiti zaštitu, prezentaciju i dostupnost muzejskog nasleđa i na taj način doprineti kulturno-turističkoj ponudi grada Niša – piše u konkursnoj dokumentaciji.
Lokacija za izgradnju nove zgrade muzeja je u Jeronimovoj ulici, a površina parcele je 910 metara kvadratnih.
Izabrano idejno rešenje (IDR) biće osnov za izradu projektno-tehničke dokumentacije neophodne za podnošenje zahteva za dobijanje lokacijskih uslova, potom izradu projekta za građevinsku dozvolu (PGD), kao i projekta za izvođenje (PZI).
Prva nagrada za pobedu na ovom konkursu iznosi 900.000 dinara bez PDV, druga 500.000, a treća nagrada 300.000 dinara.
Na nabavku pružanja usluge izrade projektno-tehničke dokumentacije, projekta za građevinsku dozvolu (PGD) i projekta za izvođenje (PZI) izdvojeno je 4.940.000 dinara bez PDV.
Trg će biti popločan granitnim pločama u tri nijanse, biće više zelenila, prema Uspenskoj ulici planirano je vodeno ogledalo, fontana, prostor za sedenje i žardinjere sa ukrasnim žbunjem.
Konačno je poznato kako će izgledati centar Novog Sada! Nakon sprovedenog arhitektonskog konkursa na kojem su pobedili Igor i Jelena Čubra ali i rešenja koje je ponudio švedski arhitekta Kanozis Johan Casselbrant, sada je pojavilo konačno vizuelno rešenje Pozorišnog trga. Prema ugovou sa UGZI-jem, oni uopšte nisu bili u obavezi da prilikom projektovanja primene rešenja sa arhitektonskog konkursa iz 2018. godine. Projekat na osnovu kog je dobijena građevinska dozvola je izradio Andzor engineering zajedno sa Đorđe Bajilo arhitekti, Studio MS iz Sombora, Hidrozavod DTD, Geoglobal i Koto iz Beograda.
U međuvremenu, gradska uprava izdala je građevinsku dozvolu za prvu fazu parternog uređenja dela centra Novog Sada i sada se čeka javna nabavka za izvođača radova, saznaje 021.
Potporni zidić oko pozorišta preoblikovaće se u kontinualnu klupu, dok je uz trotoar predviđena dvosmerna biciklistička staza.
Kako najavljuju iz Kabineta gradonačelnika Novog Sada, ovaj trg biće popločan granitnim pločama u tri nijanse, biće više zelenila, prema Uspenskoj ulici planirano je vodeno ogledalo, fontana, prostor za sedenje i žardinjere sa ukrasnim žbunjem.
Potporni zidić oko pozorišta preoblikovaće se u kontinualnu klupu, dok je uz trotoar predviđena dvosmerna biciklistička staza sa ugradnom podnom rasvetom.
Biće formiran i novi drvored duž Uspenske ulice, kao i nove nadstrešnice na autobuskim stajalištima. Platan između SNP-a i Apolo centra biće zadržan, a oko njega je planirano novo uređenje.
Novi toranj visine 75 metara sa kupolom površine 100 metara kvadratnih će svojim aneksom biti povezan sa postojećom zgradom centra.
Krajem decembra potpisan je ugovor o nabavci radova i izgradnji aneksa zgrade Centra kontrole letenja Beograd sa tornjem Aerodromske kontrole letenja. Ugovor su u prisustvu ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović potpisali direktor kontrole letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA) Predrag Jovanović i direktor društva „Energoprojekt visokogradnja“ Zoran Mihailović, piše TangoSix.
Vrednost ugovora je 17,5 miliona evra, a prvi radovi počeće odmah posle novogodišnjih praznika, rečeno je nakon potpisivanja u Vladi Srbije. Izvođač radova je konzorcijum koji čine: „Energoprojekt visokogradnja“, „Energoprojekt oprema“ i EMPEX. Ugovor je deo programa modernizacije kontrole letenja a investicioni program SMATSA je do 2023. vredan ukupno 126 miliona evra i finansira se iz sredstva Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Evropske investicione banke (EIB) i SMATSA.
Aerodrom će dobiti toranj kakav zaslužuje, najmoderniji i najlepši. Biće to pametna i energetski efikasna zgrada.
Novi toranj visine 75 metara sa kupolom površine 100 metara kvadratnih će svojim aneksom biti povezan sa postojećom zgradom centra. Direktor kontrole letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA) Predrag Jovanović izjavio je da će aerodrom dobiti toranj kakav zaslužuje, najmoderniji i najlepši i da je reč o ‘’pametnoj i energetski efikasnoj zgradi’’. Direktor „Energoprojekt visokogradnje“ Zoran Mihailović je naveo da su njihovi kapaciteti spremni i da se nada da će radovi početi posle Nove godine i praznika.
Potpisani ugovor deo je Programa SUSAN – Modernizacije sistema kontrole letenja. Ministarska Zorana Mihajlović izjavila je da je 2019. godina bila godina infrastrukture, istakla je da više od 50 godina nije napravljen novi toranj koji je svakako potreban, ako se ima u vidu razvoj aerodroma „Nikola Tesla“. Poručila je da je vazdušni saobraćaj važan za razvoj Srbije.
– Za nas je 2019. bila godina infrastrukture, mnogo smo uradili u svim sektorima, ali mogu da kažem da je vazdušni saobraćaj još od 2014. bio vid transporta koji je već bio po standaridma u EU. Mnogo smo ulagali u vazdušnom saobraćaju, u aerodrome Nikola Tesla u Beogradu, kao i aerodrome u Nišu i Kraljevu – rekla je Mihajlović i podsetila da se pre toga dugo nije ulagalo u vazdušni saobraćaj.
Novi toranj visine je 75 metara sa kupolom površine 100 metara kvadratnih; Foto: SMATSA
Toranj i u Nišu
Mihaljovićeva je naglasila da država itekako smatra da je to važan vid saobraćaja u koji treba ulagati i najavila da će početi izgradnja tornja na aerodromu u Nišu pošto je taj aerodrom važan za taj deo zemlje. Takođe, ona je istakla da će 2020. početi i izgradnja nove piste na aerodromu kod Kraljeva.
Ono što treba uvek imati u vidu jeste činjenica da je sanacija objekta daleko skuplja nego redovnog održavanja objekta.
Stanarima zgrada ili kompanijama koje su u vlasništvu velikih objekata, stavka održavanja neretko može delovati zastrašujuće skupo, a nekima možda i suvišno uljuljkani činjenicom da objekat u kojem se nalaze trenutno funkcioniše besprekorno. Ali koliko će to zaista dugo trajati?
Da bi objekat ostao u dobrom stanju, redovno i pravilno održavanje je obavezno! Ukoliko se to ne poštuje, od „besprekonog objekta“ se lako može stvoriti nezdravo pa čak i opasno okruženje čija je sanacija često skuplja od redovnog održavanja.
Pod održavanjem objekta ne misli se na održavanje tehničkih aspekata zgrade već i na njenu higijenu. Pranje prozora može delovati nebitno ali to može imati ogroman uticaj kako na celokupan izgled objekta tako i na radnu atmosferu. Niko ne želi da boravi ili radi u prostoru čiji su prozori prljavi jer to odaje utisak o stanju celokupne zgrade. Za ovakvu vrstu poslova, obično se angažuju specijalizovane firme sa adektvatnom opremom i radnicima. Iako ovakvi poslovi deluju jednostavno, oni zahtevaju poseban način rada. Za objekte manje visine, moguće je pranje iz dizalice, a za one veće visine angažuju se perači alpinisti.
Za pranje visoke zgrade angažuju se perači alpnisti; Foto: Adam Birkett on Unsplash
Niko ne želi da boravi ili radi u prostoru čiji su prozori prljavi jer to odaje utisak o stanju celokupne zgrade.
Održavanje sistema u objektu može biti od velikog značaja za zdravlje i sigurnost ljudi. Redovna provera sigurnosti eventualnih plinskih boca, provera ispravnosti liftova, održavanje protivpožarnih sistema i uređaja, sprečiće nesreće i eventualno spasiti ljudske živote. Ostale provere koje se odnose na primer na kvalitet vode i ispravnost ventilacionih sistema potencionalno štite zdravlje ljudi koji borave u objektu i na ovaj način se osiguravaju ekološki standardi.
Kada se tokom provere pojave određene nepravilnosti najbolji i najefikasniji način, koji je u najvećem broju slučajeva i najisplativiji, jeste angažovati specijalizovane majstore koji će uraditi redovni servis ili popravku. Takođe, dobra opcija je i angažovanje profesionalnih upravnika zgrade koji će redovno nadgledati razne funkcije zgrade.
Održavanje kao integralni deo projekta
Ipak, održavanje objekta ne mora uvek biti deo posla angažovanih saradnika, već može biti integrisani deo građevinskog projekta kojim se predviđa dugoročno rešenje za održavanje. Tako na primer za određeni objekat se bira najadekvatniji lift koji ima jednostavan i lagan pristup za popravku pa tako nema potrebe za angažovanjem mašinerije koja će omogućiti popravku teško dostupnih elemenata i sistema na velikim visinama ili u nepristupačnim zonama.
Projektovanje zgrade u BIM-u ima prednost jer jedna od stavki projekta može biti održavanje u kojoj je tačno definisano koliko koji ugrađeni materijali ili oprema ima garanciju, kako se i koliko često održava, ko su odgovrna lica, kontakt podaci i slično. Iako to na prvi pogled deluje kao nepotrebni podaci u projektu, zamislite samo za ko bi se posle dve godine, koliko traje garancija za objekte, setio šta je od opreme tačno ugrađeno i od koga je ona kupljena.
Iako se nekada čini da su napori i troškovi oko održavanja visoki, redovno održavanje je siguran put ka zdravim i sigurnim uslovima rada kao i izbegavanju kvarova i šteta čija sanacija tek može biti ozbiljan udar na budžet firme.
Objekti mogu funkcionisati manje efikasno tokom vremena zbog svakodnevnog koriščenja ili mehaničke zastarelosti. Da do toga ne bi došlo, održavanje objekta je imperativ!
Prosečan kupac stana više vremena posveti kupovini automobila nego odabiru nekretnine. Rezultat je činjenica da se čak 60% ljudi kaje jer su kupilo stan nezadovoljavajućeg kvaliteta.
Kako biste bili sigurni da svoj novac ne trošite uzaludno, prilikom kupovine stana obavezno proverite njegovu upotrebnu vrednost. Upotrebna vrednost stana je dimenzionalno-organizacioni kvalitet jednog stambenog prostora. Kao takav, on se može odrediti pomoću brojčanih i relacionih parametara.
To što neki stan ima visoku tržišnu vrednost ne znači da ima i visoku upotrebnu vrednost. Astronomski visoke cene stambenih nekretnina u Beogradu i Novom Sadu pre su stvar privilegovanja privatnih investitora, nego stvar realnih kvaliteta višeporodične stambene izgradnje.
To što neki stan ima visoku tržišnu vrednost ne znači da ima i visoku upotrebnu vrednost.
Cena novogradnje u Beogradu i Novom Sadu dostigla je svoj istorijski maksimum. Izgradnja višeporodičnih stambenih objekata dobila je nikad veći ekonomski i društveni značaj. Procenjuje se da će u 2020. godini biti čak 205 aktivnih gradilišta stambene novogradnje. Međutim, kvalitetu stana i kvalitetu stanovanja poklanja se nikad manja pažnja.
Na snazi je neka vrsta negativne spirale. Kao društvo i kao pojedinci sve se više navikavamo na sve lošije uslove života. „Stan koji gradimo ne sadrži odgovarajuću upotrebnu vrednost kako u odnosu na uložena sredstva, tako i sam po sebi. To znači da smo sa istim uloženim sredstvima mogli izgraditi i bolje stanove i veći broj stanova“ – istakao je svojevremeno arhitekta Mate Bajlon. Usled uneravnoteženosti cene i kvaliteta, život u Beogradu i Novom Sadu postali su uzaludna potraga za komforom u nekomfornim stanovima.
Upotrebna vrednost stana
Činioci lokacije, površine i strukture nisu dovoljni preduslovi da bi se u jednom stanu ugodno stanovalo. Kao korisnici, nedostatke stana najčešće sagledamo tek nakon više meseci upotrebe. Kako je kvalitet odsustvo nedostataka, upotrebna vrednost stana važna je dimenzija komforne životne svakodnevnice.
Upotrebna vrednost stana je složeni odnos dimenzionalnih i organizacionih karakteristika jednog stambenog prostora. Međutim, prilikom kupovine stana, upotrebna vrednost se može proceniti pomoću brojčanih i relacionih parametara.
Prema Sertifikatu o ukupnom kvalitetu stana, u brojčane parametre upotrebne vrednosti stana ubrajaju se činioci površine i dimenzioni standardi (širine i visine prostorija). U relacione parametre ubrajaju se kružna komunikacija, odvajanje servisnih i stambenih sadržaja, fleksibilnost, parking i otvorene površine (terase, balkoni, lođe).
Upotrebna vrednost stana – 6 šematskih prikaza (Bajlon, 1975)
Brojčani parametri
Za prostorni komfor stana i njegovu upotrebnu vrednost značajne su površine, linearne dimenzije i svêtla visina pojedinačnih prostorija. Za njihovo određivanje neophodno je poznavanje minimalnih propisa određenih aktuelnim standardom, kao i dimenzije stana koji je predmet analize.
Pravilnik, takođe, sadrži i minimalne propisane površine pojedinačnih prostorija u stanu. Minimalna površina spavaće sobe za dve osobe iznosi 11 kvadrata, dok minimalna površine dnevne sobe mora biti 16, kuhinja 4, a kupatilo ne sme biti manje od 3 metara kvadratnih.
Prema Pravilniku, minimalna površina garsonjere je 26, a dvosobnog stana 48 metara kvadratnih.
Koeficijent odnosa širine prostorije i minimalne širine određene standardom takođe je bitan kriterijum za određivanje upotrebne vrednosti stana. Prema Pravilniku, minimalna širina dnevne sobe može biti 320, 340, 360 ili 380 cm (zavisno od veličine i strukture stana). Minimalna širina spavaće sobe za jednu osobu je 210 cm, a za dve osobe 240 cm. Minimalna širina kupatila je 160 cm, a WC-a 90 cm.
Prema Sertifikatu o ukupnom kvalitetu stana, dnevne sobe, višenamenske sobe i spavaće sobe ne smeju biti uže od polovine svoje dužine. Ukoliko jesu, ovako dimenzionisane prostorije vrednuju se negativnim bodovima.
Sledeći važan parametar za određivanje upotrebne vrednosti stana jeste koeficijent odnosa svêtle visine stambenog prostora i minimalne svêtle visine stana predviđene standardom. Najmanja svêtla visina u svim stambenim prostorijama u stanu mora biti 260 cm, osim u slučaju potkrovlja. Nekadašnja standardna visina salonskih stanova kretala se u rasponu do 3 do 3,6 metara. U salonskim stanovima sve prostorije imale su ovu reprezentativnu visinu. Danas, svêtla visina od preko tri metara redak je luksuz.
Brojčani parametri prostornog komfora stana – Sertifikat o ukupnom kvalitetu stanu (Todorović, 2016, str. 220-230)
Relacioni parametri
U relacione parametre ubrajaju se prisustvo određenih prostorija, kao i ostvarena veze između pojedinačnih zona u stanu, te relacija između tokova i aktivnosti. Na primer, postojanje ulaznog hodnika, kuhinjske ostave i spoljnjeg prostora (terase, balkona, lođe) tretiraju se kao pozitivne osobine. Parking mesto ili ostava izvan stana dodatni su stambeni kvalitet.
U organizacionom smislu, obezbeđena kružna veza u stanu značajno doprinosi većoj upotrebnoj vrednosti. Izbegnuta direktna veza između toaleta i prostora dnevnog boravka pozitivan je prostorni atribut. Poželjna je i fleksibilnost stana u pogledu promene organizacije, strukture i sadržaja stana. Režim fleksibilnosti, po svojoj prirodi, može biti trajan ili privremen.
Postojanje ulaznog hodnika, kuhinjske ostave i spoljnjeg prostora poput terase, balkona ili lođe, tretiraju se kao pozitivne osobine.
Arhitekta Mate Bajlon u relacione parametre ubraja i odvajanje dece prema polu, proširenu komunikaciju i odvajanje dece i roditelja. Tu su još grupisanje zajedničkih i individualnih prostora, grupisanje dnevnih i noćnih zona aktivnosti, te neometano okupljanje. (Bajlon, 1975; 1979)
Organizacija stanova u stambenom kompleksu Vivo Living Park u Jagodini primer je dobre prakse. Stanovi veće kvadrature (trosobni i četvorosobni) imaju jasno naglašen ulazni hodnik, kružnu komunikaciju, razdvajanje dece i roditelja. Pored toga, površine pojedinačnih prostorija višestruko prevazilaze propisane minimume.
Vivo Living Park u Jagodini
Procena ukupnog kvaliteta stana
Upotrebna vrednost stana samo je jedan od deset grupnih kriterijuma koji u zbiru formiraju ukupni kvalitet stana. Pored dimenzionalnog komfora, za ugodno stanovanje neophodni su svetlosno-vizuelni, akustički, toplotni i vazdušni komfor. Lokacija, opremljenost, primenjeni materijali i garancije takođe su važni činioci koje treba uzeti u razmatranje prilikom kupovine stana.
Međutim, prosečan kupac stana više vremena posveti i ozbiljnije pristupi kupovini automobila nego odabiru stambene nekretnine. Rezultat je činjenica da se čak 60% ljudi kaje jer su kupilo stan nezadovoljavajućeg kvaliteta.
Odnos cene i kvaliteta
Nekada centralno pitanje kojim su se bavili velikani jugoslovenske arhitekture, upotrebna vrednost stana danas je marginalna tema. Na snazi je neka vrsta negativne spirale. Stanovi minimalnih dimenzionalnih standarda prodaju se po maksimalnoj ceni. U trendu degradacije standarda, stanovi C2 ukupne klase kvaliteta na Novom Beogradu oglašavaju i prodaju kao luksuzne stambene nekretnine. Kupci, budite oprezni!
Svakom izboru prethodi saznanje o mogućnostima. Ako planirate da kupite stan, informišite se dovoljno i na vreme. Obavezno proverite upotrebnu vrednost nekretnine koju nameravate da kupite. Zatražite od svog agenta za nekretnine i samog investitora da vam dostave Sertifikat o ukupnom kvalitetu stana koji nameravaju da vam prodaju.
Literatura:
Bajlon, M. (1975). Upotrebna vrednost stana. Beograd: Arhitektonski fakultet.
Bajlon, M. (1979). Stanovanje – Organizacija stana. Beograd: Arhitektonski fakultet.
Todorović, M. (2016). Doprinos standardizaciji kvaliteta organizacije prostora stana u Srbiji na osnovu savremenih principa stambene izgradnje u Holandiji, Doktorska disertacija. Beograd: Arhitektonski fakultet.
Projekat od nacionalnog značaja koji sa sobom nosi humanu ideju i ime našeg velikana, neophodan je u kulturnom životu jedne evropske prestonice. Ali kada će se i po kojem rešenju on zaista izvoditi?
Magistarski projekat Andreja Mišića na temu revitalizacije kompleksa Termocentrale „Snaga i Svetlost“ na Dorćolu, nastaje kao odgovor na potrebu dosadašnjeg Muzeja Nikola Tesla u Beogradu, da proširi svoj izložbeni prostor i obim aktivnosti. Realizovan je pod mentorstvom renomiranog italijanskog arhitekte Luke Skaketija (Luca Scacchetti), preminulog 2015. godine, neposredno pred samu odbranu projekta, a u saradnji sa dr Branimirom Jovanovićem, u funkciji direktora Muzeja Nikola Tesla u Beogradu.
„Motivacija za razvoj ovog projekta, meni jako značajnog, je višestruka.“ – kaže Andrej Mišić za naš portal. „Kao student magistarskih studija u inostranstvu, želeo sam da moj završni projekat izađe iz okvira akademskog i bude realan doprinos mom gradu, a u isto vreme i oda počast jednom od najcenjenijih srpskih imena, Nikoli Tesli.“ – dodaje Andrej.
Termocentrala Snaga i Svetlost, značajna po svojoj istorijskoj ulozi, kasnije poptuno napuštena, suočena sa pokušajem uništenja, pa potom zaštite od strane države, bila je u jednom smislu paralela usponu i padanju u zaborav našeg velikana Nikole Tesle.
Tokom razvoja projekta, radi dobijanja dokumentacije, Mišić je kontaktirao Zavod za zaštitu spomenika u Beogradu, Istorijski arhiv Beograda, Beogradske Centrale i više puta posetio lokaciju. Višemesečnim radom on je uspeo da nacrta i digitalizuje tehničke crteže i sakupi bogatu arhivu fotografija.
Andrej smatra da je ovakav projekat od nacionalnog značaja koji sa sobom nosi humanu ideju i ime našeg velikana, neophodan u kulturnom životu jedne evropske prestonice. A projekat je zaista velik!
Termocentrala Snaga i Svetlost utvrđena je za spomenik kulture odlukom Vlade iz 2013. godine.
Projekat čine glavna zgrada Elektrane, portalni kran sa rukavcem, upravna zgrada, pumpna stanica i filtersko postrojenje i zelena površina.
Kompleks intervencije obuhvata površinu od oko 70.000 kvadratnih metara. Čine ga glavna zgrada Elektrane, portalni kran sa rukavcem, upravna zgrada, pumpna stanica i filtersko postrojenje i zelena površina koja u novoprojektovanom stanju postaje oaza parkova sa otvorenim amfiteatrom, ugostiteljskim sadržajem i novom šetališnom zonom.
Zbog neizmernih vrednosti ovog mesta, sakupljenih tokom decenija, projektu rekonstrukcije se pristupa ne kao reformi, već kao sveobuhvatnom planu obnove njegove istorije, prilagodivši ga novim zahtevima.
Institut Muzej Nikola Tesla ima prevashodno istraživačku ulogu, pripada novoj tipologiji Instituta Muzeja, koji svojom multidisciplinarnom delatnošću i strukturom pokriva i spaja oblasti nauke, umetnosti, edukacije, razvoja mladih, itd.
Izložbeni perkurs koncipiran je tako da uvede posetioca kako u svetovni, istraživački, tako i duhovni segment života Nikole Tesle. Edukativni deo posete omogućen je kroz niz interaktivnih postavki, „augmented reality“ instalacija, holograma, učestvovanja u eksperimentima.
Ulazni hol; Foto: Andrej Mišić
Kubusi kao Nijagarini vodopadi
Prvi deo izložbe predstavlja uvod u život naučnika, rođenje u Smiljanu, priču o porodici, privatne rekvizite, uvodeći nas polako u duhovni život, filozofiju i postulate njegovog stvaralaštva.
Kran je restauriran i predstavlja savršeni vidikovac sa pogledom na tri strane grada, kao i dodatak izložbenom perkursu gde su smeštene periodične postavke.
Kubusi, inspiracija Nijagarinih vodopada, su kulminacija izložbe, kako u smislu vertikalne kote, tako i u efektu doživljaja. Spuštajuci se „Nijagara“ kubusima, upoznajemo se sa patentima i ulazimo u veliku salu sa najznačajnijim otkrićima i eksperimentima.
Velika sala – Kubusi Nijagara; Foto: Andrej Mišić
Modernizovana marina
Upravna zgrada zadržava administrativnu funkciju, sa dodatnim galerijskim prostorom i terasom na krovu. Pumpna stanica i filtersko postrojenje postaju ugostiteljski sadržaj.
Velika zelena površina postaje oaza parkova sa šetališnim i biciklističkim stazama, open air amfiteatrom, paviljonom posvećenim razvoju mladih talenata i pratećim ugostiteljskim sadržajem. Trg pri izlasku na reku posvećen je našem poznatom fizičaru Đorđu Stanojeviću.
Prostor marine je zadržan, preuređen i modernizovan.
Masterplan; Foto: Andrej Mišić
Šta će se zaista izvoditi?
Projekat Andreja Mišića je u julu 2015. godine prezentovan gradskim vlastima, tokom manifestacije jubileja rođenja Nikole Tesle. Iako se sada najavljuje realizacija Instituta Muzeja Nikole Tesla nejasno je po kojem će tačno rešenju on izvoditi. Ono što je definitivno sigurno, to je da je ovo originalno rešenje koje na pravi način predstavlja lik i delo našeg velikog naučnika.
Modularne fasadne ploče Aquatecture odgovor su na nestašicu vode koja postaje sve aktuelniji problem u celom svetu.
Dizajnerka Shaakira Jassat poreklom je iz Južne Afrike, koja vodi Studio Sway, potpisuje projekat nazvan Aquatecture nastao kao odgovor na nedavne klimatske probleme u toj zemlji. Nestašica vode koja je pogodila Kejptaun dao joj je ideju čime zapravo treba da se bavi njen studio.
Tako je Shaakira osmislila modularne panele od nerđajućeg čelika, sa atraktivnim perforiranim elementima, u skladu sa modernim načinom oblikovanja arhitekture, koji prikupljaju vodu sa fasade. Voda se potom transportuje do rezervoara, odakle se ona po potrebi ponovo koristi kao tehnička voda u objektu.
Paneli sakupljaju vodu sa fasade koja je potom transportuje do rezervoara, odakle se ona po potrebi ponovo koristi kao tehnička voda u objektu.
Poslednji projekti dizajnerke preispituju značaj vode, pa se tako u njenom portfoliju mogu naći mali kućni uređaji poput onog za čaj koji sakuplja vodenu paru iz vazduha, pa sve do aktuelnog velikog projekta Aquatecture, gde se zahvaljujući fasadnim panelima može prikupiti značajna količina kišnice.
„Kako opasnost od nestašice prirodnih resursa raste eksponencijalno, naš mentalitet i način ponašanja mora da se promeni“, istakla je Shaakira Jassat.
Tako je nastao fasadni panel koji sakuplja kišnicu koja padne na objekat, a potom se ta voda koristi kao tehnička.
Idejno rešenje bez razrade
Iako Aquatecture paneli deluju zanimljivo, nije objašnjeno kako se oni postavljaju na objekat niti su ponuđeni detalji razvoda mreže za kišnicu, ali pošto je ovo idejno rešenje verujemo da će s komercijalizacijom proizvoda sve nejasnoće biti otklonjene.
Foto: Ronald Smits, Angeline Swinkels i Alexandra Hsu (Studio Sway)
Univerzitet Prinston tužio je proslavljenu arhitektonsku firmu TWBTA zbog kako navode „nepažljivog procesa izgradnje i prekoračenja roka“.
Predmet spora je centar Andlinger pri Univerzitetu Prinston kojeg potpisuju Tod Williams Billie Tsien Architects. Ova njujorška firma i konsultantska firma Jacobs Engineering Group zajedno su tuženi za posao na ovom prestižnom američkom univerzitetu, koji je završen 2016. godine s kašnjenjem i prekoračenim rokom, piše Dezeen.
Tuženi Tod Williams, koji je projektovao novi centar pri Prinstonu, ima upravo diplomu ovog prestižnog univerziteta.
U tužbi koja zahteva isplatu u iznosu od 10,7 miliona dolara i koja je podneta tokom decembra, Prinston navodi da tim kompanije TWBTA „nije uspeo da izvrši svoje profesionalne projektantske zadatke u skladu s postavljenim standardima, što je rezultovalo nepotrebnim i prevelikim dodatnim troškovima i prekršenim projektnim rokovima koji su Univezitet skupo koštali.“
Portparol zamenika Univerziteta Prinston Michael Hotchkiss u svojoj izjavi je opisao postupak kao „neobičnu ali neophodnu akciju“ i dodao da Univerzitet nastoji da nadoknadi dodatne troškove koji su nastali zbog obimnih promena i kašnjenja koje su izazvale kompanije koje su radile na izvođenju centra Andlinger.
Centar Andlinger pri Prinstonu; Rendering: Michael Moran
Deset meseci kašnjenja
Firma TWBTA angažovana je za projekat istraživačkog centra tokom 2009. godine, dok je izgradnja počela 2012. a završila se u maju 2016. godine, sa deset meseci kašnjenja. U podnetoj tužbi navodi se da su za polovinu perioda kašnjenja direktno odgovorne firme TWBTA i Jacobs Entities.
U periodu između 2012. i 2017. godine firme su izdale 87 izmena (Architect’s Supplemental Instructions) koje spadaju u manje promene koje ne utiču na vremenski rok i ugovor. Ipak, to je dovelo do 462 COR zahteva koji su uzrokovali promene na budžetu i roku za izvođenje.
Još problema
Tod Williams, koji je osnovao kompaniju zajedno sa svojom suprugom 1986. godine, naime ima diplomu Univerziteta Prinston, kao i mnoga dobijena priznanja za svoj rad. Međutim, mnogi njihovi projekti tokom poslednjih godina izazvali su polemiku u javnosti. Na kritiku su naišli obnova postmodernističkog Hood Museum of Art na koledžu Dartmouth kao i Obamina predsednička biblioteka, čija se izgradnja planira u istorijskom čikaškom parku Jackson.
Vrednost investicije iznosi preko 130 miliona evra, a investitor je Deka inženjering, kompanija koja je izgradila A Blok na Novom Beogradu.
Stambeno-poslovni kompleks Novi Dorćol počinje sa izgradnjom u Venizelosovoj 29. Na površini parcele od 2 hektara prostiraće se kompleks od oko 100.000 m2. Novi Dorćol će imati preko 500 moderno stanova organizovanih u različite strukture sa lokalima u prizemlju, a sami objekti će biti okruženi sa više od 4.000 m² zelenih površina. Predviđena je izgradnja više od 700 parking mesta raspoređenih u dvoetažnoj garaži.
Novi Dorćol nudi moderan koncept stanovanja i prilagođen je savremenim zahtevima života, stoga će budući stanari moći da uživaju u SPA centru sa bazenom u okviru kompleksa, kao i u ostalim pratećim sadržajima kao što su restoran, kafići, vrtić i druge uslužne delatnosti. Maloprodajni i uslužni objekti su nadohvat ruke, što svakodnevne aktivnosti dodatno čini jednostavnijim, a život udobnijim.
Na mestu Novog Dorćola začet je centar tekstilne industrije
Bogato kulturno nasleđe inkorporirano je sa ciljem očuvanja sećanja i afirmisanja vrednosti industrijske arhitekture kraja 19. i početka 20. veka.
Na mestu Novog Dorćola začet je centar tekstilne industrije otvaranjem “Prvog kraljevskog povlašćenog preduzeća za preradu kudelje i pamuka Alekse Obradovića i kompanije” krajem 19. veka, a nakon Drugog svetskog rata na istom mestu je izgrađena fabrika liftova „David Pajić Daka“, koja je nazvana po jednom od najistaknutijih narodnih heroja.
Kako dr Ljiljana Blagojević, arhitektica u kompaniji Deka inženjering navodi:
Bogato kulturno nasleđe „Prvog kraljevskog povlašćenog preduzeća za preradu kudelje i pamuka Alekse Obradovića i kompanije“, koje je osnovano 1896. godine na lokaciji Novi Dorćol, inkorporirano je sa posebnom pažnjom sa ciljem očuvanja sećanja i afirmisanja vrednosti industrijske arhitekture kraja 19. i početka 20. veka. Savremenim pristupom rekonstrukciji graditeljskog nasleđa, u prvom planu novog kompleksa istaknut je ambijent u kojem su prepoznatljivi originalni segmenti „Platnare“ i magacina iz prve faze gradnje industrijske celine očuvani u autentičnom arhitektonskom likovno-oblikovnom izrazu i kombinovani sa novoplaniranim delovima u komplementarnim modernim materijalima svedenog kolorita i geometrijske strukture koja akcentuje očuvane istorijske vrednosti. Mikroambijent je dodatno oplemenjen skladnim parternim uređenjem i zelenilom u okviru kojih je postavljena bronzana bista narodnog heroja Davida Pajića Dake, čime se uspostavlja spona sa novijom istorijom industrijskog kompleksa.
Vrednost investicije iznosi preko 130 miliona evra, a investitor je Deka inženjering
Prva faza gotova u 2021. godini
Gradnja Novog Dorćola će biti podeljena u dve faze. U prvoj građevinskoj fazi predviđena je izgradnja šest lamela spratnosti P+6+Ps i obuhvataće 225 stambenih jedinica, zajedno sa poslovnim prostorima i adaptacijom nekadašnje „Platnare“. Završetak prve faze očekuje se sredinom 2021. godine.
Pošumljeni stadion, zgrada kao peščana dina, dinamične fasade: Ovih dvanaest novih veličanstvenih objekata trebalo bi da bude otvoreno tokom 2020. godine.
U godini za nama imali smo zaista sjajne primere arhitekture koji su se realizovali i kod nas i u svetu. Međutim, sudeći po najavama, ni ova 2020. godina neće biti ništa manje zanimljiva što se tiče arhitektonske prakse.
Tokom protekle godine najavljen je finiš za nekoliko velikih i značajnih projekata širom sveta. Da li će se baš neki od ovih dvanaest objekata naći na kraju godine i na listi najboljih objekata 2020. ostaje nam da vidimo.
Krenimo redom!
1. Pošumljeni stadion (Nacionalni stadion, Japan, Kengo Kuma)
Za letnje Olimpijske igre 2020. u Tokiju očekuje se svečano otvaranje nacionalnog stadiona, čiji projekat potpisuje Kengo Kuma. Stadion sa 80.000 mesta karakteriše ovalna rešetkasta strukturaprekrivena biljkama kako bi se objekat što bolje uklopio u svoje okruženje.
Ovaj objekat svojevremeno je bio predmet kontroverze, jer je on zapravo zamena za prvenstveno izabran projekat Zahe Hadid, koji je ipak odbačen zbog prekoračenja budžeta.
2. Isprepletene piramide (Datong Art Museum, Kina, Foster + Partners)
Sedam godina kasnije nego što je zapravo predviđeno, ove godine se očekuje otvaranje Datong Art Museum u Kini. U okviru trga kulture u Datongu, na kom se već nalaze tri velika objekta, mesto će imati i novi muzej. Njegova forma oblikovana kroz četiri isprepletane piramidalne strukture, prekrivene Corten čelikom sigurno će predstavljati reper ovog trga.
3. Živa fasada (Poem Pavilion, UAE, Es Devlin)
Veliki događaj koji se očekuje ove godine svakako je Dubai Expo 2020, na kom će se videti paviljoni dizajnirani od strane poznatih arhitektonskih firmi poput Foster+Partners, BIG, Santiago Calatrava i drugih.
Ipak, jedan od najviše iščekivanih paviljona je onaj koji će predstaviti firma Es Devlin. Njihov Poem Pavilion će koristiti veštačku inteligenciju kako bi oživeo svoju fasadu. Ovo je zapravo i prva struktura Velike Britanije za Expo dizajnirana od strane jedne žene.
4. Zgrada kao peščana dina (Centrala Bee’ah, UAE, Zaha Hadid Architects)
Otvaranje centrale Bee’ah, čiji je projekat izvela Zaha Hadid, takođe je najavljeno za ovu godinu. Objekat dizajniran tako da imitira peščane dine nije takav samo iz estetskih razloga, već i da bi konstruktivno mogao da odoli ekstremnim klimatskim uslovima ove oblasti.
5. Zgrada kao mehanizam sata (Muzej Audemars Piguet, Švajcarska, BIG)
Firma BIG najavila je čitav niz projekata koji bi trebalo da budu završeni ove godine. Međutim, posebnu pažnju privlači muzej švajcarskog brenda satova Audemars Piguet inspirisan mehanizmom sata. Objekat će biti delimično ukopan u teren, a preko velikih staklenih površina stvoriće blisku vezu sa okruženjem.
6. Enterijer bez stubova (425 Park Avenue, SAD, Foster +Partners)
Renomirana arhitektonska kompanija Foster+Partners dizajnirala je i poslovnu kulu koja će u potpunosti zauzeti jedan blok na aveniji Park. Arhitekte se nadaju da će kula od 41 sprata postaviti nove standarde u oblikovanju poslovnih prostora. Struktura objekta obezbediće enterijere bez stubova, kao i formiranje terasa duple spratne visine, koje će biti popunjene biljkama.
Rendering: Dbox
7. Ogledalo života (Maggie’s Southampton, Engleska, AL_A)
Gabaritno, ali ne i značajno, najmanji objekat čije se otvaranje iščekuje u 2020. godini jeste Maggie’s Southampton centar za obolele od raka i njihove porodice, koji će se nalaziti neposredno uz Odeljenje za onkologiju u Sautemptonu.
Otvaranje centra dogodiće se tri godine kasnije nego što je prvobitno planirano. Ipak, krajni rezultat biće pažljivo kreirana struktura okružena cvetnim vrtom i ispunjena znatnom količinom dnevne svetlosti.
Arhitekta Charles Jencks koji je za svoju suprugu Maggie osnovao ovaj centar, nažalost nas je napustio u prethodnoj godini.
8. Zgrade kao planine (Nanjing Zendai Himalayas Center, Kina, MAD)
Kompleks mešovite namene Nanjing Zendai Himalayas Center imaće ukupnu površinu od 560.000 kvadratnih metara i sadržaće mnogobrojne kancelarijske prostore, hotele, prodajne prostore, kao i apartmane.
Kompleks će činiti sistem visokih zgrada koje formom imitiraju planine, dok se u „podnožju“ nalaze manji objekti koji aludiraju na „seosku zajednicu“ povezanu izdignutim pešačkim stazama.
Foto: CreatAR Images
9. Atrijum koji dominira (Axel Springer, Nemačka, OMA)
OMA su za ovu godinu najavili završetak radova na proširenju sedišta firme Axel Springer u Berlinu. Najdominantniji element objekta biće atrijum visine 30 metara, koji će moći da se sagleda i kroz fasadu oblikovanu kroz linearni i geometrijski sistem.
Foto: Nils Koenning
10. Umesto tržnog centra (Tainan Axis, Tajpej, MVRDV)
Park na Tajvanu dizajniran od strane poznate arhitektonske kompanije MVRDV biće još jedan zanimljiv projeket koji će sigurno obeležiti 2020. godinu. Kroz ovaj složen projekat napušteni tržni centar zamenila je laguna, ispunjena promenadom koja vodi do obale.
11. Pikselasta zgrada (Centrala Le Monde, Francuska, Snøhetta)
Zasvođena zgrada, čija je fasada oblikovana kroz „pikselizovanu matricu stakla“ biće novo sedište firme Le Monde Group u Parizu. Objekat je dizajnirao studio Snohetta, u saradnji sa lokalnom firmom SRA, kroz jedan od primarnih ciljeva da se objekat formira kroz lučnu osnovu kako bi se uokvirila javna površina, sa nadom da će se građani na taj način povezati sa objektom.
Projekat EDEN, koji je prvi stambeni objekat firme Heatherwick u Aziji, formiran je kao betonska kula od 20 spratova, koju će krasiti zaobljeni balkoni ispunjeni zelenilom. Ovaj objekat sadržaće samo dvadeset stanova, koji će biti veoma luksuzni.
Osim igrališta koje se nalazi u centralnom delu stambenog bloka, živopisan izgled ovoj četvrti daju i obnovljene fasade u živopisnim bojama.
Socrealistični blokovi koji su rasli duž celog Istočnog bloka ne mogu se pohvaliti svojom arhitekturom koja usled sivila i monotonije ne pruža satisfakciju ljudima koji u njima žive – pogotovu u današnje vreme. Međutim, to ne znači da ovi betonski blokovi ne mogu da se barem malo osavremene.
Lep primer stiže nam iz Rusije, tačnije iz Moskve gde je u četvrti Dmitrovskoe Shosse stambeni kompleks od 47 visokih zgrada sa zajedničkim dvorištem, renoviran do neprepoznatljivosti. Italijanska arhitektonska firma Ghini Associati radila je na ovom projektu u saradnji s ruskom firmom Mosproekt-3, te su zajedno uspeli da primenom raznobojnih fasadnih panela učine ovaj stambeni blok veoma živopisnim.
Raznobojne fasade dobijene su kroz kombinaciju „Kabanchik“ pločica i savremenih ploča na bazi vlakana i cementa.
Dok je firma Mosproekt-3 bila zadužena za tehničke detalje, Italijani su se bavili, a čime drugim nego, dizajnom i to odabirom boje fasada kao i uređenjem pejzaža.
Prema rečima arhitekata, raznobojne fasade i dvorišta kreirani su tako da se suprotstave osećaju „monotonije“ koji vlada u moskovskim predgrađima i da zajedno unesu više živosti u životno okruženje.
Kontrast moskovskim blokovima
„Kreativan „šareni sloj“ na fasadama stvara zanimljiv kontrast monotoniji moskovskih prigradskih područja, dok otvorena dvorišta poboljšavaju kvalitet života nudeći veliki broj rekreativnih funkcija.“, rekle su arhitekte iz Ghini Associati.
Poznati materijali
Raznobojne fasade dobijene su kroz kombinaciju „Kabanchik“ pločica, koje su se često koristile tokom sovjetske ere prefabrikovanih objekata, i savremenih ploča na bazi vlakana i cementa, te se na taj način stvorila mogućnost nijansiranja fasada.
Naglašeni ulazi
U podnožju svakog objekta nalazi se portal jarke boje koji predstavlja ulaz, ali i mesto zaklona od sunca ili kiše.
Osim fasada, i parteru je intervenisano bogatim koloritom i upotrebom dvorišne opreme u živopisnim bojama.
Dvorišta ovog stambenog bloka izdeljena su na različite funkcionalne zone koje su povezane mrežom pešačkih i biciklističkih staza.
“Više od 22 hektara javnog dvorišta uređeno je kroz sistem zelenih površina i kolektivnih prostora, gde svako ima specifičnu namenu.“, istakle su arhitekte iz italijanskog studija za Dezeen.
Iako je građevinska sezona 2018. godine bila vrlo uspešna sa oko 800 mapiranih objekata, godina za nama pomerila je tu brojku na preko 1.250.
Mapa gradilišta Srbije jedan je od najtraženijih sadržaja portala Gradnja.rs pa ne čudi podatak što je za dve godine donela preko 300.000 poseta. Pokrenute 2018. godine prvo sa gradilištima lociranim za Novi Sad i Beograd, projekti su se zatim nizali širom Srbije. Informacije o novim gradilištima stizale su na mnogobrojne načine, a često su najvrednije bile one koje pošalju slobodni dopisnici. Na Mapi gradilišta su prikazane stambene zgrade, poslovni objekti, škole i vrtići, fabrike, hoteli, sportski i verski objekti pa čak i aerodromi.
Podatak da je Mapa u 2019. godini pregledana 190.000 puta, potvrđuje ne samo ogromni interes za novogradnjom već i veliku građevinsku aktivnost u Srbiji.
Očigledno najveća građevinska aktivnost zabeležena je u velikim gradovima naše zemlje koji su raspoređeni u vidu ekonomske osovine duž značajnijih saobraćajnica Srbije. Na taj način nastao je vizuelni klaster sa rasporedom Subotica – Novi Sad – Beograd – Kragujevac – Kruševac – Niš. Izvan ove okosnice, značajan broj gradilišta uočava se na Zlatiboru, ako imamo u vidu naseljenu površinu, ali i cenu stambenog prostora koja parira čak i prestonici. Mestimično, formirani su građevinski centri na periferiji Srbije, u pograničnim oblastima poput Loznice i Novog Pazara. S druge strane, najmanje se gradi na istoku naše zemlje.
Iako je građevinska sezona 2018. godine bila vrlo uspešna sa oko 800 mapiranih objekata, godina za nama pomerila je tu brojku na preko 1.250. Uz to primetili smo neočekivano veliku razliku posećenosti poslednje dve godine. Tokom 2018. godine, Mapa gradilišta otvarana je u proseku 8.000 puta mesečno, dok se taj broj u godini za nama udvostručio. Podatak da je Mapa pregledana 190.000 puta godišnje, još jedanput potvrđuje ne samo ogromni interes za kupovinom novih stanova već i veliku građevinsku aktivnost u Srbiji.
Dvostruko više pregleda Mape gradilišta u 2019. godini u odnosu na 2018.
Građevinska sezona 2020.
U skladu s povećanjem vrednosti investicija iz godine u godinu, najveći broj posetilaca mape su potencijalni kupci stanova, entuzijasti, ali i firme koje detaljnim informacijama o aktuelnim gradilištima olakšavaju svoje poslovanje.
S obzirom na očekivana ulaganja u Srbiji, u građevinskoj sezoni 2020. očekuje se još više lociranih gradilišta kao i još više posetilaca.
Mapi gradilišta Srbije možete besplatno pristupiti ovde.
Više od 100 arhitektonskih firmi osnovalo je organizaciju Architects Assist kako bi zajedno pomogli ljudima pogođenim krizom neverovatnih razmera.
Primarni cilj organizacije Architects Assist je da kroz besplatno projektovanje i planiranje pomognu ljudima da obnove svoje živote nakon razornih požara koji bukte širom Australije još od septembra meseca prethodne godine. Inicijativu je pokrenuo arhitekta Jiri Lev, osnivač studija Atelier Jiri Lev, nakon sve većih razmera katastrofe, koja je eskalirala tokom protekle dve nedelje.
Lev smatra da pojedinačne akcije neće biti dovoljno efikasne u pružanju pomoći, te je najbolji način bio okupljanje arhitekta u jednoj organizaciji kako bi se napravio što veći uticaj, piše Dezeen.
„Neka područja imaju malo arhitekata, dok su druga prenatrpana do te mere da se istovremeni višestruki napori mogu preklapati pa čak i sukobiti. Čini se da je zajednička usluga i koordinisana platforma prirodni ishod.“, istakao je Jiri Lev.
Organizacija će ljudima pogođenim katastrofom besplatno obezbediti nacrte za izgradnju novih objekata.
Architects Assist će ljudima pogođenim katastrofom besplatno obezbediti nacrte za izgradnju novih objekata čime će im pomoći da lakše dobiju ono što su u požarima izgubili. Takođe, plan je pružanje pomoći malim preduzećima i zajednicama u obnovi struktura poput prodavnica, crkvi ili pozorišta.
Nakon što ugrožene osobe ili zajednice kontaktiraju organizaciju biće povezane sa najkompatibilnijom arhitektonskom ili dizajnerskom firmom koja je trenutno na raspolaganju za izradu pro-bono projekta.
U ovoj fazi organizacija deluje kao koordinacioni centar gde se procenjuje stanje i dalje šalje na izradu. Novi objekti i strukture biće izvođeni tako da budu što otporniji na prirodne katastrofe i izgrađeni od održivih materijala.
U prva tri dana od osnivanja institucije priključilo se oko 300 novih studija kao i preko 500 studenata i diplomaca koji nude svoju pomoć. Za studente je Lev pokrenuo zasebnu bazu podataka kako bi i njihov rad bio što efikasniji. U organizaciji se nalaze i dobitnici zlatne medalje Australijskog arhitektonskog instituta
„Interesovanje kao i pružanje pomoći ponuđeno je od čitavog spektra ljudi iz profesije, od studenata do arhitekti koji su dobitnici važnih priznanja. Stručnjaci kao i studenti i dalje se prijavljuju.“, rekao je Lev.
Globalni projekat pomoći
S obzirom na činjenicu da požari i dalje besne Australijom, još uvek je nejasan broj ljudi kojima će pomoć biti potrebna. Upiti su počeli da pristižu, ali obzirom da se požari i dalje dešavaju ljudi se trenutno i dalje bore za svoje živote.
„Kada se požari konačno završe, ljudima će verovatno trebati malo vremena pre nego što uopšte počnu da razmišljaju o ponovnoj izgradnji. U ovom trenutku mogu sa sigurnošću reći da smo spremni kada im budemo zatrebali.“, dodao je Lev.
Lev se nada da će i ova inicijativa biti uzor i za eventualne nove katastrofe kako u Australiji tako i širom sveta. Iz tog razloga on je postavio Architects Assist: Global Directory, odnosno listu sa sličnim pro-bono uslugama širom sveta koje rade na sličan način kao Architects Assist u Australiji.
Besplatan BnB
Požari u Australiji nisu retkost i često su uzrok prirodnih dešavanja poput udara groma. Međutim, trenutni razorni požari posledica su klimatskih promena koje su dovele do velikih suša. Osim Architects Assist i druge organizacije i kompanije poput Airbnb nude svoju pomoć. Oni pružaju besplatan privremeni smeštaj raseljenim ljudima u New South Wales i Viktoriji preko svoje platforme Open Homes.
Pobednički rad stavlja se u funkciju raspisa arhitektonskog konkursa „osmog kilometra” – kvalitativno novog prostora grada Bora.
Jednoglasnom odlukom žirija izabran je rad koji će predstavljati Republiku Srbiju na 17. Bijenalu arhitekture u Veneciji 2020 čija tema je „Kako ćemo živeti zajedno“ koju je postavio kustos Hašim Sarkis. To je rad pod imenom „Osmi kilometar: Anketni konkurs“ autorskog timaIva Bekić (odgovorni predstavnik), Irena Gajić, Dalia Dukanac, Stefan Đorđević, Snežana Zlatković, Mirjana Ješić, Hristina Stojanović i Petar Cigić.
U žiriju konkursa bili su mr Ljiljana Miletić Abramović, d.i.u.- predsednik Stručnog Saveta, v. prof. Aleksandru Vuja, d.i.a.- potpredsednik Stručnog Saveta, dr Tanja Damljanović Konli (Conley), d.i.a., Predrag Milutinović, d.i.a., v. prof. Zorica Savičić, d.i.a., Branko Stanojević, d.i.a. i Dejan Todorović, d.i.a.
Osmi kilometar: Anketni konkurs
Stanovnici Bora u svakodnevnom govoru iskazuju pojedinačna mesta grada kroz meru njihove udaljenosti od rudarskog površinskog kopa Bor, koji računaju kao polaznu tačku – „nulti kilometar” ili „smak sveta„. Sistem orijentacije stanovnika analogan je načinu planiranja i izgradnje samog grada.
Tema ,,Kako ćemo živeti zajedno?” interpretirana je kroz odnos život-rad koji generiše oblike kolektivnosti i manifestuje se kroz odnos proizvodne baze gradova i izgrađene urbane strukture. Poseban predmet istraživanja koje čini osnovni sadržaj izložbe u paviljonu je grad Bor. Na ovom primeru, razvijena rudarska proizvodnja jednoznačno se postavlja kao isključivi faktor postojanja grada i njenim umrežavanjem u globalne tokove kapitala u gradu se ispoljava odsustvo mogućnosti rada na društvenom i prostornom planu. Ujedno, usled neubedljivosti predloženih alternativa socio-ekonomskog razvoja Bora, to je i prilika za redefinisanje odnosa život-rad u smislu jedinstvenog procesa koji zahteva drugačije razumevanje fizičkog okvira. Umesto krojenja izgrađenog sklopa prema pretpostavljenom budućem sadržaju ili spekulacija o elastičnosti generičkog okvira, predlog prezentacije pristupa fizičkom okviru kao generatoru ideja o odnosu život-rad. Stoga se izložba i istraživanje stavljaju u funkciju raspisa arhitektonskog konkursa za razmatranje postavljene teme kroz projektovanje „osmog kilometra” — kvalitativno novog prostora grada Bora, koji uvodi poremećaj u poredak postojećih sedam gradskih zona — „kilometara“ određenih prema težištu u dnu površinskog kopa.
Osmi kilometar: anketni konkurs autorskog tima Iva Bekić (odgovorni predstavnik), Irena Gajić, Dalia Dukanac, Stefan Đorđević, Snežana Zlatković, Mirjana Ješić, Hristina Stojanović i Petar Cigić.
Definicija teme i predmeta projekta
Pitanje zajedničkog života za profesiju i disciplinu arhitekture predstavlja polaznu tačku razmišljanja o odgovarajućim prostornim materijalnim i značenjskim okvirima razvojnih društveno-prostornih ekologija. Priloženi predlog predstavljanja Republike Srbije na Sedamnaestoj međunarodnoj izložbi arhitekture u Veneciji ispituje moguće budućnosti grada Bora, izgrađivanog od početka 20. veka u tesnoj sprezi sa rudnikom bakra. Tokom poslednje decenije sudbina rudarstva oscilovala je izmedu totalnog bankrota i euforično optimističnih projekcija razvoja usled restrukturacije i prodaje preduzeća Rudarsko-topioničarskog basena Bor kineskoj kompaniji „Ziđin majning“ 2019. godine.
Ovaj proces ispoljio je jednosmernost uticaja rudnika na kvalitet i način života ukupnog borskog stanovništva, a u aktuelnom trenutku proizvodi nedoumice stanovništva po pitanju opstanka grada. Stoga se slučaj Bora nudi kao poligon za promišljanje teme bijenala, fokusirajući pitanje „kako ćemo živeti zajedno“ na odnos materijalne osnove razvoja i fizičke strukture gradova, koji posredno pokreće pitanje strukture i promenljivosti gradske populacije.
U slučaju Bora, fizička granica između grada i rudnika označava potpunu razdvojenost života — stanovanja i dokolice sa jedne, a proizvodnje i rada sa druge strane. Takva dualnost nameće neophodnost promišljanja odnosa izmedu navedenih aspekata života ka njihovoj redefiniciji kroz intenzivnije prostorno-vremensko zajedništvo stanovanja, dokolice i rada u aktuelnom i budućem fizičkom, ekonomskom, emografskom i ekološkom kontekstu. Polazna hipoteza predloga postavke, istraživanja i konkursa jeste relativna emancipacija grada Bora od krupne rudarske industrije ka formiranju održive i rezilijentne urbane strukture. U tom smislu, projekat na arhitektonskom nivou traga za alternativama kako industrijskog, tako i post-industrijskog grada.
Izložba i prateći program pokrenuti su nagoveštajem o izgradnji novog stambenog naselja na jugozapadnom obodu Bora.
Izložba i prateći program pokrenuti su nagoveštajem o izgradnji novog stambenog naselja na jugozapadnom obodu Bora kako bi se obezbedili stambeni kapaciteti za veći broj eventualnih doseljenika iz Kine povezanih sa novom vlasničkom i organizacionom strukturom Rudarsko-topiničarskog basena Bor. U kontekstu predloga predstavljanja na Bijenalu, „osmi kilometar“ postaje predmet anketnog konkursa za razmatranje odnosa život-rad specifičan za prostor Bora, čija su priprema i realizacija zadatak istraživanja i izložbe u nacionalnom paviljonu.
Ključno polazište razmatranja izgradnje novog područja Bora jeste drugačije razumevanje odnosa života i rada. Posmatrajući Bor mimo rudarsko-topioničarskog basena on se čini apsurdnim – grad stanovanja i dokolice. Stoga promišljanje odnosa život-rad pronalazi provokativan teren upravo u izgrađenom prostoru Bora. Nasuprot stavu koji razdvaja navedene aspekte i distribuira ih u izolovane lokacije, lišavajući ih osnovnog sadržaja koji se uvek sastoji u njihovoj interakciji, kvalitativno drugačija izgrađena sredina treba da doprinese njihovom zajedništvu, otvarajući specifične psihološke, društvene, ekonomske i ekološke perspektive.
Istovremeno, navedena tema predstavlja kritičku prizmu za beleženje, razumevanje i vrednovanje postojeće strukture grada, kroz studiju sedam slučajeva koje ulaze u sastav konkursne dokumentacije. Analizirani slučajevi odabrani su kao tipični primeri svih karakterističnih prostorno-programskih celina grada. Kroz istraživanje postojeće izgrađene strukture Bora teži se prepoznavanju stepena njene prilagodljivosti različitim obrascima preplitanja individualnih i kolektivnih stanja korisnika, u sferama domaćinstva i proizvodnje (bilo materijalne ili nematerijalne). Kroz studije slučajeva profiliše se tema konkursa za osmi kilometar, usmeravajući razmišljanje učesnika ka pronalaženju rešenja čiji se značaj odnosi na čitav grad. U prikazima zatečenih objekata i sklopova sugeriše se napetost izmedu fizičke strukture i mogućih načina upotrebe, koji se ispostavljaju kao kritika različitih koncepcija gradskog života određenih nasuprot mestu proizvodnje. Skup studija formira atlas zatečenih arhitektonskih sklopova i njihovih planiranih i ostvarenih upotreba u odnosu na koje se očekuje iskorak ka novim vrstama fizičkog prostora sa fokusom na uspostavljanje specifičnih i otvorenih relacija prema mogućem sadržaju.
Istraživanje, izložba i prateći program testiraju kapacitet arhitekata da angažuju neposredne aktere u prostoru, ali i širu društvenu zajednicu i pokrenu debatu o sadašnjosti na sebi svojstven način – razmišljanjem o mogućim budućnostima inspirisanim zatečenim zgradama i otvorenim prostorima grada.
O postavci izložbe
Postavka u paviljonu nastoji da u enterijeru paviljona rekreira fizičku napetost između površinskog kopa Bor i izgrađene strukture grada, kao prostorne manifestacije aktuelnog stanja ideje o odnosu život-rad i pokrene ih ka mogućnosti njihovog preispitivanja koju sugeriše proglas o raspisanom konkursu. Centralnost ideje o konkursu za projektovanje osmog kilometra ostvarena je dispozicijom i stepenovanjem osvetljenosti elemenata u enterijeru paviljona. Na kraćem zidu levo od ulaza postavljena je maketa topografije površinskog kopa, a nasuprot njemu na lightbox-u emituje se poziv anketnog konkursa.
Na ulaznom zidu postavljeni su ekrani na kojima se prikazuje multimedijalni sadržaj izložbe, a na suprotnom zidu obloženom bakarnim limom prikazan je crtež mape Bora nastao mašinskim sečenjem obloge. Različita materijalizacija i sadržaj podužnih zidova pojačavaju programski značaj podužne ose paviljona. Upravno na nju po zidovima i podu označene su linije koje objašnjavaju strukturu grada prikazanog na mapi kao niz kilometara udaljenosti od kopa. One ritmizuju podužni pravac i time dodatno fokusiraju svetleći konkursni poziv. Posetioci ulaze u paviljon upravno na pomenutu osu, tako da njihov prvi kontakt sa izložbom jasno ukazuje na centralnost odnosa rudnika kao mentalnog središta postojećeg grada i ideje o neophodnosti rekonceptualizacije ovog poretka u budućnosti kroz zamišljanje i projektovanje buduće gradske strukture. Na taj način omogućava se intuitivno razumevanje strateških tačaka nacionalnog predstavljanja na bijenalu.
Aksonometrijski prikaz postavke izložbe u paviljonu
Prostorno-programski elementi postavke:
1. Prikaz i analiza fizičke strukture Bora: osnovna strategija postavke je skaliranje i pozicioniranje mape šireg gradskog područja Bora po zidovima i podu paviljona, čime je faktički ponovljen odnos veličine površinskog kopa prema gradu. Volumetrijske i grafičke studije i tekstualni prilozi postavljeni su neposredno uz odgovarajuće lokacije na mapi grada. Nijihovo jasno sagledavanje omogućeno je definisanim uporednim linijama koje označavaju gradske „kilometre“.
2. Multimedijalni prikaz istraživanja i dodatnog sadržaja: duž ulaznog zida uz uporedne linije postavljeni su touchscreen monitori sa zvučnicima na kojima posetioci pregledaju grafički i tekstualni sadržaj istraživanja. Sadržaj lije razumevanje zahteva duboku koncentraciju posetioca dopunjen je kratkim filmom koji nastaje montažom izjava stanovnika Bora o njihovim strahovima i nadanjima vezanim za razvoj grada i rudarske kompanije.
3. Raspis konkursa: lightbox postavljen na desnom bočnom zidu, oglašava naslov raspisa anketnog konkursa. Za vreme trajanja izložbe, nakon završetka raspisanog konkursa na ovom elementu prikazuju se pristigla konkursna rešenja.
Osnova paviljona u perspektiviOsnova paviljona
Konkurs
Osnovu konkursnog raspisa čini istraživanje koncipirano kao skup urbanističkih i arhitektonskih analiza sedam karakterističnih gradskih blokova, sa posebnim fokusom na fizičku strukturu – topografiju terena, odnose izmedu objekata koji definišu otvoreni prostor, zelenilo, geometriju objekata, primenjene materijale i tehnologiju građenja. Fizičko područje konkursa stoga nije zadato — radi se bilo o projektovanju nove izgradnje bilo o rekonstrukciji postojećih objekata i sklopova. Konkursni zadatak definisan je isključivo kroz opis procepa izmedu teme život-rad i zatečene izgrađene sredine Bora.
Cilj konkursa je pokretanje šire društvene debate o mogućnostima preživljavanja i razvoja Bora.
Očekivana rešenja konkursnog raspisa mogu imati različite prostorne obuhvate i predlagati različite tipove fizičkih intervencija:
a) izgradnju novog naselja u skladu ili mimo važeće planske dokumentacije
b) rekonstrukciju postojećih urbanističkih i/ili arhitektonskih sklopova
c) rekonceptualizaciju pojedinih prostornih jedinica
d) i slično.
Na osnovu konkursnih rešenja formira se drugi deo kataloga izložbe. Uz prikaz pristiglih rešenja, u sadržaju kataloga, umesto zaključka, predviđena je i njihova kritička analiza u kontekstu teorijskog istraživanja teme i transdiciplinarnih empirijskih studija grada Bora. Uslovi konkursa biće definisani u toku dalje razrade projekta.
Cilj konkursa je pokretanje šire društvene debate o mogućnostima preživljavanja i razvoja Bora. Tom prilikom testira se uloga arhitekte kao aktera koji kroz preispitivanje fizičkog okvira postavija raznorodan set aktuelnih problema prostora u kontekst potencijalnih budućnosti, otvarajući mnogostruke perspektive njihove uzajamne redefinicije.
Predlog pratećeg programa izložbe
Prateći program izložbe takode čini organizacija radionice koja predstavlja priliku za diskusiju rezultata konkursa. U okviru radionice organizuju se gostujuća predavanja, za cije održavanje se pozivaju istoričari i teoretičari arhitekture i urbanizma u nacionalnom i međunarodnom kontekstu, kao i naučnici iz dodirnih oblasti od interesa za temu i predmet istraživanja.
Nakon što su 2016. godine otkriveni idejni planovi da novi dom fudbalskog kluba bude u potpunosti izgrađen od drveta, tri godine kasnije idejno rešenje je konačno odobreno.
Novi drveni stadion će činiti središnji deo projekta Eco park u engleskom gradu Glosterširu kojim se planira formiranje 100 hektara velikog sportskog i ekološkog „poslovnog parka“. Osim toga što će stadion postati novi dom kluba Forest Green Rovers, ponudiće i nove sadržaje lokalnoj zajednici.
Na predmetnoj lokaciji obezbediće se i prostor za dalje širenje energetske kompanije Ecotricity, čiji je osnivač takođe i predsedavajući kluba Forest Green Rovers. Razvoj Eco parka uključuje i predlog koji je usmeren na očuvanje prirode, kao i predlog razvoja javnog transportnog čvorišta.
Rendering: Negativ
Kao primarni građevinski materijal odabrano je lamelirano drvo, koje je veoma izdržljivo, sigurno, a pritom se može i reciklirati.
Fudbalski stadion, čiji za projekat potpisuju Zaha Hadid Architects, kada se izgradi biće prvi objekat ove vrste na svetu koji je gotovo u potpunosti izveden od drveta. Kao primarni građevinski materijal odabrano je lamelirano drvo, koje je veoma izdržljivo, sigurno, a pritom se može i reciklirati.
Rendering: Negativ
Karbonski negativan objekat
Prema predstavljenom projektu planirano je da se stvori što bolja veza između navijača i igrača, pa će prvi redovi tribina biti na samo pet metara od terena. Planirano je i da objekat ima fleksibilnu konstrukcionu šemu, da se vremenom može dodati još 5.000 mesta.
Planirano je i da objekat bude karbonski neutralan ili čak i negativan uz primenu proizvodnje energije iz obnovljivih izvora i da se na taj način pokaže da arhitektura objekta ovog tipa može biti i efikasna i lepa.
Rendering: MIR
Naravno, ni u ovoj drvenoj građevini ne može se bez betona i čelika. Ovi materijali biće iskorišćeni za pravljenje temelja, ali i tribina za sedenje. Ipak, sve ostalo sagrađeno je lameliranog drveta što do sada nije viđeno za objekat ove veličine.
Ako želite sledeće grejne sezone da se grejete na gas, onda pogledajte na koje sve troškove treba da računate.
Zimski period je stigao, a sa njim i želja za toplim i komotnim prostorom. Zastareli sistemi poput peći na grejanje na čvrsta goriva ne pružaju dovoljan komoditet, a loženje je prilično skupo i nepraktično. Svako ko razmišlja da pređe na neke modernije vrste grejanja sigurno se zapitao koliko košta ugradnja radijatora i priključivanje na plin. Osim što je daleko komotniji, ovaj vid grejanja ujedno i manje zagađuje vazduh u odnosu na drva, a pogotovo na ugalj.
Uradili smo analizu za uvođenje grejanja u kuću od oko 100 metara kvadratnih, i analizirali smo sve troškove koji vas mogu zateći.
Troškovi uvođenja grejanja na gas za kuću od 100 m2:
Panelni radijatori, cevi, ventili i fiting: 1.000 do 1.250 evra
Ugradnja gasnog kotla na grejanje I san.vodu-90e: 330 evra
Ugradnja unutrašnje gasne instalacije 20 metara x 16 evra (materijal i ruke): 320 evra
UKUPNO: 2.660 evra
Na ovu cenu treba dodati troškove gasnog priključka koji nije isti u svim gradovima i opštinama. Konkretnu cenu treba proveriti kod lokalnog distributera gasa.
Ukoliko bi se odlučili na aluminijumske radijatore cena će biti nešto veća za oko 500 evra, a ukoliko se običan gasni kotao zameni za kondenzacion (npr.Viessmann 26kw) cena bi porasla za još 550 evra.
*Napomena: paritet za cene usluga su uzeti proseci u Pomoravskom i Rasinskom okrugu.
Za objekte do 350 m2 i dva gasna šporeta se uzima osnovni gasni prikljucak G4 do 50kw. Projektovanje za idejni i glavni projekat košta od 180 do 250 evra.
Panelni radijator sa vidnim bakarnim cevima i kondenzacioni kotao
Pojasnićemo detaljnije šta vam je potrebno za uvođenje grejanja u kuću.
1. Grejna tela i instalacione cevi
Cena materijala sa panelnim radijatorima bez kotlarnice je u proseku oko 10 evra/m2 kuće gde polovinu cene zahvataju grejna tela, a polovinu cevi, fiting, ventili i ostalo. Ukoliko se odlučite za aluminijumske radijatore tada to će vas koštati 50% više. Najčešće prisutni panelni radijatori su od turskih proizvođača, a aluminijumski od italijanskih proizvođača. Garancije na našem tržištu su uglavnom na 10 godina.
Radijatori se dimenzionišu prema gubicima objekta tj njegovoj izolovanosti kao i prema očekivanoj temperaturi polaznog voda grejanja. Gubitci u novogradnjama su 60 do 100w/m2 u zavisnosti od toga da li je stan ili kuća ali i od kvaliteta stolarije i izolacije dok stara gradnja ima gubitke i 200w/m2. Ukoliko se planira ugradnja kondenzacionog gasnog kotla koji pri radu na 40 stepeni ima uštedu do 17% onda je bolje predimenzionisati radijatore ili staviti podno grejanje.
Uglavnom na prostoriju do 14 m2 ide jedan radijator, a ako je prostorija veća od toga onda se deli na dva ili više. Najbolje je da se radijatori postavljaju ispod prozora, pored ulaznih i terasnih vrata i to na spoljnim zidovima jer drugačije ne bi bio dobar efekat grejanja.
Kada se uvodi grejanje u novogradnju, skoro uvek se radi sa skrivenim cevima, uglavnom Al-Pex cevi koje koštaju oko 80 dinara/m’ u proseku, razdelni ormarić itd.
Međutim ukoliko je u pitanju stariji objekat bez rešenog centralnog grejanja, bakarne cevi se uglavnom postavljaju vidno tj po zidu. Ipak, bolje je rešenje da se, kada se radi veće renoviranje, cevi uštemuju u podove ili zidove sa izolacijom preko cevi.
Izgled razdelnog ormara u gruboj fazi ugradnje grejanja
2. Kotao i prateća oprema
Gasni kotlovi su najčešće fasadni gde kotao izduvava dimne gasove direktno napolje i od spolja uvlači vazduh za sagorevanje. Ako je moguće, izbegavaju se dimnjačke varijante zbog često lošeg kvaliteta starih dimnjaka i obaveznog dovođenja spoljnjeg vazduha u prostoriju gde je kotao što dodatno nju hladi.
Najkvalitetnijim gasnim kotlovima se smatraju nemački brendovi Viessmann i Vaillant, a oni ujedno imaju i najbolje organizovanu servisnu podršku u Srbiji. Sledeći su italijanski proizvođači koji su srednje klase i na kraju brendovi koji su proizvodnju preselili u Tursku i imaju nižu cenu i kvalitet.
Kuća od 100 m2 sa kamin kotlom na pelet Alfaplam Commo 15 i ostalim elementima, ugradnjom i slično moguće je izvesti za 2.000 evra, dok ako bi varijanta na gas zbog cene priključka i taksi to iznosilo od 2.500 do 3.000 evra sa konvencionalnim kotlom, a sa kondenzacionim od 3.500 do 4.000 evra.
3. Termostati
Kod gasa, peleta ili struje, to jest, kod bilo kog automatizovanog grejanja potrebna je i dobra regulacija temperature prostora. Regulacija je moguća sobnim termostatom koji se prave u žičnim i bežičnim varijantama, i ventilima sa termostatskim glavama ukoliko se želi za svaku prostoriju posebno regulacija temperature. Kada birate radijatorske ventile, najpouzdaniji i najprisutniji su proizvodi austrijskog Herza i italijanskog Caleffia.
Kod postavljanja sobnih termostata bitno je da nisu blizu grejnih tela ili prozora. Noviji modeli čak imaju mogućnost da ne detektuju trenutno prostrujavanje hladnog vazduha kod, na primer, otvaranja vrata, odnosno imaju mogućnost zadrške reagovanja. Poljski Salus je u poslednje vreme izdvojio kao proizvođač sobnih termostata koji ima dobar odnos kvaliteta i cene.
Na kraju, naš savet da prvo nadjete majstora pa tek onda da kupujete materijal.
Foto i tekst: Dejan Stamatović; naslovna fotografija: Gradnja.rs
Višestrukost stambenog prostora i kružna komunikacije jedni su od obrazaca organizacije salonskog stana, a koji i danas mogu biti polazna osnova za organizaciju savremenog stambenog prostora.
Organizacija salonskog stana imala je za cilj da pomiri niz suprotstavljenih sila. Odnosi između vlasnika i posluge, gostiju i korisnika, svakodnevnih i svečanih aktivnosti stvarali su niz prostornih tenzija. Radi njihovog pomirenja i uravnoteženja, osmišljena je jedinstvena organizaciona šema, poznata pod imenom salonski stan.
Struktura salonskih stanova, u Beogradu i Srbiji, karakteristična je po svojim ustaljenim obrascima organizacije. To su, pre svega, 1) salon prema ulici, 2) višenamenska prostorija, 3) dva ulaza, 4) servis prema dvorištu i 5) kružna komunikacija. Analiziraćemo svaki ponaosob.
Rudolf von Alt (1881), enterijer Salona poljskog plemića Lakorovskog
1. Salon prema ulici
Pre Drugog svetskog rata, život visoke građanske klase podrazumevao je aktivnu društvenu svakodnevnicu. Radi razgraničenja društvenog i privatnog života porodice u okvirima jednog stana, po ugledu na italijanske vile, salonski stan imao je posebno izdvojenu prostoriju (salu), namenjenu svečanom prijemu gostiju.
Salon se uvek nalazio na uličnom frontu zgrade, na najreprezentativnijem mestu. U salon se ulazilo iz predsoblja ili iz trpezarije. Salon je bio u direktnoj vezi sa sobom u kojoj je, inače, istovremeno stanovalo i po više članova domaćinstva. Pored pozicije i dimenzija, salon je bio reprezentativan i po svojoj visini, opremi, nameštaju i dekoraciji.
2. Višenamenska prostorija
Težište okupljanja porodice u salonskom stanu bila je centralna višenamenska prostorija – trpezarija. Pored uloge predsoblja, ova prostorija koristila se aktivno u svečanim prilikama, u vreme krsne slave i prilikom obedovanja. Višenamenska prostorija projektovana je s takvim dimenzijama da omogućava postavljanje velikog trpezarijskog stola za porodična okupljanja.
Po svojim dimenzijama, trpezarija je omogućavala i neometano kretanje i uvezivanje pojedinačnih podcelina u funkcionalni sklop. Najčešće, trpezarija se pozicionirala u središte stana, i iz nje su se pružali ulazi u ostale stambene prostorije, salon i servisni blok.
3. Dva ulaza
Salonski stan otisak je klasnog društva u prostoru. Klasno društvo kao takvo podrazumevalo je razdvajanje različitih slojeva društva; kako u pogledu prostora, tako i u pogledu vremena.
Pored glavnog ulaza u salonski stan, uvek je projektovan i pomoćni ulaz manjih dimenzija. Pomoćni ulaz za poslugu je preko terase ili lođe, na dvorišnoj strani stana, bio povezan sa servisnom zonom i devojačkom sobom. Ovom šemom kretanja izbegavala se mogućnost susreta posluge i gospode.
U salonskom stanu, pomoćne prostorije grupisane su u funkcionalni blok. Kuhinja, ostava, toalet, kupatilo, soba za poslugu i pomoćna lođa bile su grupisane u dvorišnom krilu zgrade.
U servisni blok prostorija dolazilo se kroz pomoćni ulaz. Servisni blok je sa ostatkom stana bio povezan pomoću višenamenske prostorije, izdvojenog degažmana ili sistemom kružnih komunikacija.
5. Kružna komunikacija
Glavne prostorije u salonskom stanu međusobno su bile povezane sistemom protočnih prostorija. Prolazna trpezarija i sistem kružne komunikacije omogućavali su nesmetanu povezanost ulaznog prostora sa salonom, sobama i servisnim blokom, kao i njihovu međusobnu uvezanost.
Sistem kružnih komunikacija u salonskom stanu
Trajni organizacioni kvaliteti
Vremena prolaze, ali problemi ostaju. U proteklih 150 godina, gradovi i društvo doživeli radikalnu transformaciju svoje pojavnosti i značenja. Međutim, kontekst višeporodičnog stanovanja u centru gradu sa sobom nosi uvek iste, vanvremenske probleme.
Svečani prijem gostiju i razdvajanje posluge od gospode odavno su prevaziđene potrebe. Ali, kružna komunikacija i višestrukost stambenog prostora mogu se razumeti kao trajni organizacioni kvaliteti, koji u značajnoj meri povećavaju upotrebnu vrednost stana. Kao takvi, oni i danas mogu biti vitalni obrasci organizacije savremenog stana, prilagođenog savremenom stilu života i urbanitetu grada 21. stoleća.
Reference:
– Alfirević, Đ. i Simonović-Alfirević, S. (2017). „Beogradski stan“. Arhitektura i urbanizam, br. 38, str. 41-47. – Alfirević, Đ. i Simonović-Alfirević, S. (2017). „Salonski stan između dva svetka rata u Srbiji – Preispitivanje opravdanosti korišćenja termina“. Arhitektura i urbanizam, br. 44, str. 7-13. – Nestorović, B. (1955). „Evolucija beogradskog stana“. Godišnjak grada Beograda, br. 2, str. 247-270.
Novi grad u Japanu koji će graditi 2021. godine biće dom za 2.000 odabranih ljudi… koji potpišu ugovor o poverljivosti.
Kompanija Tojota, japanski gigant auto-industrije, odlučila je 175 hektara kompleksa bivše fabrike automobila pretvori u grad budućnosti u kojem će se ne samo živeti sa najsavremenijim robotizovanih tehnologijama već će to biti i poligon za testiranje autonomnih vozila. Woven City će biti mesto gde će primeniti inovativni principi za projektovanja ulica ali mesto u kojem će biti svaka stambena zgrada biti pametna.
A kome poveriti tako velik projekat? Naravno, BIG-u! Woven City će graditi u podnožju planine Fudži po projektu slavnog danskog arhitekte Bjarke Ingelsa. Prema predstavljenom projektu, u novom gradu bi živeli i radnici Tojote zajedno sa svojim porodicama.
Tojota pravi grad u kojim će živeti ljudi koji bi živeli u okviru vizije budućnosti ovog proizvođača automobila.
Novi grad u Japanu bio bi karakterističan po spajanju tri vrste saobraćajnica i pešačkih staza, gde je svaka namenjena različitom tipu korisnika. Jedna saobraćajnica bi bila samo za brza vozila, dok bi druga bila višenamenska. Njom bi se kretala vozila koja razvijaju manju brzinu, poput bicikala i skutera, dok bi i pešaci mogli da koriste ovu ulicu. Treća vrsta ulice osmišljena je kao „parkovska promenada“ namenjena isključivo kretanju pešaka. Na ovaj način ulice bi kreirale organsku mrežu kako bi se efikasno testirala Tojota vozila.
Svakako nema ništa novo u tome da proizvođači automobila koriste velike parcele kako bi testirali svoja vozila. Međutim, Toyota predlaže dramatičnu eskalaciju ovog koncepta, odnosno grad sa stvarnim ljudima koji bi živeli u okviru vizije budućnosti ovog proizvođača automobila.
Mobilni kontejneri
Njihova vizija podrazumeva prisustvo mnoštva autonomnih vozila poput Toyota vozila koje najviše liči na transparentni kontejner na točkovima koji zavisno od potrebe može menjati svoje dimenzije. Ovo vozilo bi se u velikoj meri koristilo u novom gradu kako za javni prevoz, tako i za potrebe mobilnih kancelarijskih prostora, medicinskih i hotelskih usluga. Takođe, ova vozila bi se okupljala i na trgovima novog grada kako bi se prodavali raznovrsni proizvodi ili usluge, piše The Verge.
Stambeni objekti biće opremljeni pametnim tehnološkim sistemima, poput kućne robotike koja bi pomagala stanovnicima u svakodnevnom životu.
Biranje stanovništva
Pretpostavlja se da će budući stanovnici grada budućnosti morati da potpišu određeni ugovor koji bi imao i stavku o poverljivosti podataka.
Toyota već poseduje zemljište na kom će se grad izgraditi ali im predstoji da temeljno sprovedu „biranje stanovništva“.
Impresivni projekat Woven City, koji će se graditi podno planine Fudži za 2.000 ljudi, trebalo bi da se realizuje 2021. godine.
Okružen geotermalnim izvorima, islandski kompleks Plava laguna koji se nalazi u okviru UNESCO geoparka, proširen je za još jedan spektakularan objekat.
Island je zemlja leda i vatre iz koje se nijedan turista kući ne vraća ravnodušan! Bogata glečerima i gejzirima, ova neobična zemlja u Arktičkom krugu sve je veći magnet za sve oni koji žele nesvakidašnje iskustvo, a pritom su spremni i da to (dobro) plate. Jedan od najpoznatijih i najposećenijih destinacija jeste Plava laguna nedaleko od Rejkjavika, glavnog grada Islanda, koja je dobila novi hotel. I to kakav!
Uveli smo blokove lave u zgrade i tretirali smo ih kao građevinski materijal ili kao nameštaj.
Po projektu kompanije Design Group Italia koja je radila na enterijeru i lokalne arhitektonske firme Basalt Architects, koja je bila zadužena za arhitekturu, nikao je spektakularan hotel Retreat at Blue Lagoon Iceland sa 62 sobe u kojem dominiraju boje i materijali koji upućuju na okolni pejzaž načinjen od lave, mahovine i tirkizno plave, ne baš tako mirisne, sumporne vode. Veza s prirodom, uspostavljena na ovaj način, pruža harmoničan prostor i nudi gostima mir i izolaciju od urbanog spoljnog sveta.
„Želeli smo da uspostavimo kontinuitet između prirode, enterijera i eksterijera. Zato smo uveli blokove lave u zgrade i tretirali smo ih kao građevinski materijal ili kao nameštaj.“ – rekao je Siguraur Thorsteinsson iz Design Group Italia u intervjuu za Dezeen.
U središtu objekta nalazi se spa centar koji nudi niz kupki i tretmana koji koriste geotermalne vode bogate mineralima i elementima iz prirode, poput silicijuma i algi.
Više poštovanja prema prirodi
Thorsteinsson je objasnio da je jedan od ciljeva bio i da se osim opuštanja u hotelu gosti povežu sa prirodom i odu iz kompleksa sa više poštovanja prema prirodi.
“Kada živite u velikim gradovima, gotovo i da ne vidite prirodu i ne mislite da je ona jača od vas. Na Islandu je vrlo lako povezati se s prirodom, jer ona je ovde tako jaka i toga ste svesni, kao i činjenice da je jača od vas, te mi želimo da ljudi ovde uđu u to raspoloženje.”, objasnio je Thorsteinsson.
Prve nagrade
Krajem 2019. godine hotel The Retreat at Blue Lagoon je u Londonu dobio nagradu AHEAD Europe Hospitality, u kategoriji Resort Hotel.
Novo sedište čuvene sportske kompanije u nemačkom gradu Hercogenaurah, ima romboidnu formu i krov koji omogućava prodor velike količine svetlosti u unutrašnjost objekta
Multifunkcionalan objekat nazvan HALF-TIME (Poluvreme), otvoren tačno za 70. godišnjicu nemačke kompanije Adidas, urađen je po projektu danske arhitektonske firma COBE, koja je takođe bila zadužena i za oblikovanje enterijera. U zgradi ukupne površine 15.500 kvadratnih metara organizovane su sale za sastanke, kao i konferencijski centar i izložbeni salon u kom se mogu videti novi modeli i kolekcije, kao i ideje u razvoju. Međutim, ono što je posebno zanimljivo jeste kako je konstrukcijski izveden objekat čime je omogućeno da sve prostorije imaju prirodno svetlo.
Svaka greda težine 28 tona ima dužinu od 16 metara, što čini ukupnu dužinu ovih konstruktivnih elemenata od 3,2 kilometra.
Ono po čemu će se ovaj objekat pamtiti jeste njena krovna konstrukcija romboidne forme, koja zahvaljujući primeni stakla u jednoj trećini površine krova daje objektu veliku količinu prirodnog svetla.
Konstrukciju krova čine betonske grede u obliku slova V, gde svaka greda težine 28 tona ima dužinu od 16 metara, što čini ukupnu dužinu ovih konstruktivnih elemenata od 3,2 kilometra.
Krov poput tepiha
„Ogromni romboidni krov pokriva celu zgradu poput tepiha, okupljajući osoblje, posetioce i ambasadore brenda u istoj zgradi.“, istakao je DesignboomDan Stubbergaard, osnivač arhitektonske firme COBE.
Radno okruženje u objektu osmišljeno je tako da nudi kreativna i neformalna mesta za sastanke kako bi se zaposleni, ambasadori brenda i posetioci mogli povezati na što bolji način.
Sala za događaje osmišljena je kao retro sala za fizičko vaspitanje sa ripstolima na zidovima.
Objekat sadrži 12 prostorija za organizovanje radionica gde je svaka namenjena drugom sportu, kao i veliku salu za organizovanje raznovrsnih događaja sa kapacitetom od 1.500 ljudi koja je osmišljena kao oldskul sala za fizičko vaspitanje sa ripstolima (švedskim merdevinama) na zidovima.
Jedan od elemenata dizajna enterijera je i stolica HALF-TIME, koju su takođe dizajnirali COBE.
„Ključni cilj je bio da se organizuje prava atmosfera koja će biti odraz jedinstvene Adidas kulture, što smo i postigli kroz uklapanje različitih potreba sa različitim sportovima, stvarajući prostor za velike ideje.“, dodao je Dan Stubbergaard.
