Snaga Sibira je zvanično najduži gasovod na svetu kroz koji će godišnje moći da prođe do 61 milijardu kubnih metara prirodnog gasa.

Predsednici Rusije i Kine Vladimir Putin i Si Đinping zvanično su putem telemosta pustili u rad jedan od najdužih gasovoda na svetu „Snagu Sibira“, preko kojeg će se gas iz Rusije isporučivati u Kinu.

Otvaranje gasovoda „Snaga Sibira“ podiže rusko-kinesku energetsku saradnju na novi nivo, izjavio je Putin.

„Ovaj korak podiže rusko-kinesku stratešku saradnju u oblasti energetike na kvalitativno novi nivo i približava nas rešenju zadatka koji smo postavili zajedno sa kineskim predsednikom Si Đinpingom da se do 2024. godine postigne bilateralna trgovina do 200 milijardi dolara“ – rekao je Putin na ceremoniji otvaranja, prenosi Sputnjik.

Gasovod dug 4.000 kilometara ide preko Sibira, a kinesku granicu prelazi na jugoistoku.

Predsednik Kine je istakao da na prvom mestu treba da se osigura bezbednost i pouzdanost rada gasovoda, a potom ide briga za životnu sredinu.

„Važno je obratiti posebnu pažnju na zaštitu životne sredine, voditi računa o eksploataciji resursa u interesu zelenog, ekološki čistog, energetski efikasnog i nisko-karbonatnog razvoja“, rekao je Điping.

Mreža duga 4.000 kilometara

„Snaga Sibira“ je projekat ruskog „Gasproma“ i Kineske nacionalne naftne kompanije, a gasovodnom mrežom dugom 4.000 kilometara godišnje će moći da prođe do 61 milijardu kubnih metara prirodnog gasa, uključujući i 38 milijardi za izvoz u Kinu. Gasovod ide preko Sibira, i prelazi kinesku granicu na jugoistoku.

Sporazum je zaključen na 30 godina, a njegova ukupna vrednost je oko 400 milijardi dolara. Izgradnja gasovoda trajala je više od pet godina.

Kad ste već ovde…

• U Sibiru greju kuće rudarenjem bitkoina

Podsećamo sve zainteresovane da se prijava za internacionalnu VELUX nagradu Bringing light to life završava 10. decembra.

VELUX poziva sve arhitekte, koji su tokom 2018. i 2019. godine radili na projektima koji sadrže krovne prozore i/ ili svetlosne tunele za ravne i kose krovove, da svoje radove prijave na linku:

https://bll.velux.com/en/registracia

Zaiteresovani, svoja inovativna rešenja za kose i ravne krovove, mogu prijaviti u tri kategorije:

• Porodične kuće
• Rezidencijalni/ javni objekti
• Renoviranja

Uspeh domaćih arhitekata

Tokom prošlogodišnjeg takmičenja, arhitekte iz Srbije su odnele nagrade u 2 kategorije, pa ovim putem želimo da vas podstaknemo na vrlo jednostavnu i brzu registraciju i prijavu.

Sve detalje, kao i prijavljene i pobedničke radove tokom prethodnih godina, možete pronaći na zvaničnom sajtu: https://bll.velux.com/en/

Podsećamo i da ’’Bringing light to life’’ nagrada postoji već šest godina u Bugarskoj, a od prošle godine u 3 kategorije takmiče se i arhitekte iz sledećih zemalja: Srbija, Crna Gora, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Rumunija i Turska.

Završna ceremonija biće održana u Beogradu u februaru 2020. godine.

Srećno!

Fasada, uokvirena savremenom interpretacijom kosog krova, stvara igru senki  puštajući prolaznika da „odabere“ koji mu je prikaz draži.

„Naša želja je da u narednih 12-16 meseci s radom krene prvi dečji vrtić u Fužinama. Imamo ograničen budžet. Molimo vas da s obzirom na vremenske uslove i brzinu razmislite o modularnoj gradnji. Vrtić svakako mora imati kosi krov i ne bismo da ima drvenu fasadu.“ – ovako je glasio projektni zadatak od strane investitora koji je dočekao arhitekte iz Studija Mapa nudeći, naizgled, više ograničenja nego mogućnosti. Takođe, napomenuto je da se uz severnu granicu parcele nalazi reka Ličanka kao i da se u tom zaštićenom rečnom pojasu ne sme graditi i nužno je da se omogući nesmetan pristup do korita reke zbog održavanja.

Imajući na umu činjenicu da im je projektovanje tipologije vrtića oduvek bio autorski užitak, arhitekti su sva navedena ograničenja prihvatili, iskoristili i pretvorili u prednosti.

Spoljašnji omotač od tamnog profilisanog lima s kosog krova se „spušta“ na fasadu, dodatno naglašavajući podelu zgrade na 4 volumena.

Objekat vrtića podeljen je na manje volumene, s namerom da se tako što više oblikovno približi deci kao svojim primarnim korisnicima, istovremeno se formom krova prilagođavajući okolnoj ruralnoj izgradnji. Spoljašnji omotač od tamnog profilisanog lima s kosog krova se „spušta“ na fasadu, dodatno naglašavajući podelu zgrade na četiri volumena; tri vrtićke jedinice kao i prostor polivalentne dvorane.

Ovaj najveći i najdominantniji volumen dvorane dodatno naglašava i formira ulaz u dečji vrtić s jugozapadne strane. Sam prostor dvorane, osim vrtićkih potreba, zadovoljava i funkciju društvenog prostora za stanovnike Fužina. Tri vrtićke jedinice, koje čine jedna jaslička i dve vrtićke, kao i prateći prostori vrtića, prilagođeni su svojim površinama smeštaju i odgoju za maksimalan boravak 52 dece.

Zaigranost dece interpretirani su oblikovanju fasade zgrade grafičkim prikazom „kućice“ na pročeljima glavnih volumena.

Galerije

Odabirom kosog dvovodnog krova, koji je nagibom blizak lokalnoj arhitekturi, u vrtićkim volumenima stvoreni su enterijeri prostrane visine, što su arhitekte iskoristile za projektovanje dvoetažnih prostora: galerija povezanih stepeništem s ostatkom jedinica. Visine galerija namerno su manje, kako bi služile kao intimniji prostori isključivo namenjeni za boravak dece. Organizacijom galerija unutar vrtićkih jedinica ostvareno je fleksibilno okruženje, podložno dodatnom oblikovanju i korišćenju od strane svojih korisnika.

Zaigranost dece kao korisnika zgrade kao i lokacija i mikro okruženje naselja i ambijenta u kojem se vrtić nalazi, interpretirani su oblikovanju fasade zgrade grafičkim prikazom „kućice“ na pročeljima glavnih volumena. Na taj način fasada, uokvirena savremenom interpretacijom kosog krova, stvara igru senki i percepcije izgleda objekta, puštajući prolaznika da „odabere“ koji mu je prikaz draži.

Enterijer u drvetu

Ulaskom u vrtićke volumene korisnik jasno doživljava ritam odvojenih jedinica, čiji je enterijer kompletno obložen drvetom, u potpunom kontrapunktu s tamnim fasadnim i krovnim limom kao i omalterisanim pročeljima. Maksimalna iskorišćenost drvenih materijala u enterijeru odgovor je na nemogućnost korišćenja tog materijala u eksterijeru, ali i direktna asocijacija na drvo kao tradicionalnu sirovinu područja Gorskog kotara.

Vrata, stepenišna galerija, obloge polica, zidova, maski radijatora, kao i većina mobilnog namještaja, ciljano su dizajnirani i izvedeni upravo u drvetu, prirodnom materijalu koji svojom toplinom stvara podsticajno okruženje za odrastanje dece. Pločama od punog drveta obloženi su kosi plafoni i deo zidova vrtićkih jedinica.

Modularna izgradnja

Minimalna udaljenost okolne gradnje kao i ograničenja odabrane modularne izgradnje definisali su organizaciju „manjih“ otvora na fasadi, potencirajući tako projektovanje dominantno drvenog enterijera koji je osmišljen kao svet za sebe.

Pogled na zelenilo

Ispred vrtićkih jedinica nalaze se manje terase, a veće zajedničko igralište pozicionirano je na jugoistočnoj strani parcele, kako bi se udaljilo od glavne saobraćajnice i susednih objekata te približilo zelenijem potezu parcele vrtića, uz korito reke Ličanke. Igralište je preko unutrašnje komunikacije povezano s ostalim prostorima vrtića.

Iako je enterijer vrtića introvertiran, ulazni prostor projektovan je s prostranim pogledom prema intenzivnom zelenilu uz reku, pozicioniranom iza vrtića, na severnoj strani, uokvirujući tako sliku pejzaža i idile kao prikaza koji deca, možda i nesvesno, percipiraju pre ulaska u svoj šareni i razigrani svet.

Vrtićke jedinice i dvoranu „spajaju“ zajednički komunikacioni prostori koji su, kao i servisne prostorije te prostorije uprave vrtića, niže visine i ravnog krova. Prateće prostorije, kuhinja, kancelarija, soba za sastanke, spremište, kantina, garderobe, sanitarije vaspitača kao i kotlarnica pozicionirani su na severnoj strani parcele i svojim su oblikovanjem, kako u enterijeru tako i u eksterijeru, u drugom planu.

Kad se ograničenja pretvore u adute

Ograničenja lokacije, orijentacije jedinica, veličine parcele za izgradnju vrtića te  gusta izgradnja oko nje, kao i prostorni standardi dečjih vrtića – skoro sve od navedenih postavki bile su pri projektovanju testirane do svojih granica, kako bi se budućim korisnicima zgrade pružilo inovativnu i inspirativnu podlogu koja se reflektuje u  arhitektonskom obliku celokupnog objekta, nacrtu svake prostorije i dizajnu prostornih elemenata.

Faktografija

• Autori: Studio Mapa d.o.o.
• Projektni tim: Maja Stanić, Vojko Stanić, Martina Vivoda
• Izvođači: EUROmodul d.o.o., GP Krk d.o.o.
• Lokacija: Fužine, Hrvatska
• Datum početka gradnje: 2019.
• Datum završetka gradnje: 2019.
• Ukupna izgrađena površina: 626 m²
• Fotografije: Bosnić+Dorotić

Kad ste već ovde…

• U prvom vrtiću na svetu s LEED platinum sertifikatom, deca uče o održivosti i reciklaži

Ono što je Mocart bio u klasičnoj muzici, već danas možemo reći da Zaha Hadid kroz svoj rad postigla u arhitekturi.

Jedna od najznačajnijih žena u arhitekturi našeg doba rođena je 31. oktobra 1950. godine u Bagdadu pod imenom Zaha Hadid što na arapskom znači slavna. Međutim, slavu nije stekla tako lako… Kroz svoj životni vek odbijala je da stvari vidi na običan način, te su njene projekte neretko karakterisali kao nemogućim za izgradnju, pa čak i suludim. Ipak, ona se borila sa odbijanjem njenih predloga čak 17 godina, da bi uspela da preokrene svet arhitekture i kao takva ostaće zauvek zapamćena u istoriji.

Čuveni arhitekta Rem Kulhas prepoznao je u njoj talenat te joj je ubrzo počela da radi kod njega u birou.

Zahin život počinje u Bagdau, gde je odrasla kao dete u imućnoj iračkoj porodici, te nije imala klasičnu priču detinjstva u siromaštvu, kakvu nažalost imaju mnoge slavne ličnosti. Zahina odluka o studiranju se u početku svela na matematiku, koju je i studirala na američkom univerzitetu u Bejrutu. Međutim, vremenom je shvatila da više voli oblike od brojeva, te se usmerila na arhitekturu.

Uskoro se odselila u London gde je upoznala holandskog arhitektu Rema Kulhasa, koji je u njoj prepoznao talenat, te joj je ubrzo postao i mentor. Nakon završenih studija, Zaha je dobila poziv od Kulhasa da radi u njegovom birou u Roterdamu, što je i prihvatila. Nakon tri godine saradnje, Zaha je shvatila da je spremna da se osamostali, te se ponovo vratila u London.

Arhitektura… na papiru

Čak 17 godina Zaha se borila sa konstantnim odbijanjem njenih ideja i dobila je epitet „arhitektom papira“. Uprkos neverovatnom broju predstavljenih ideja, nije zabeležen nijedan izgrađen objekat po njenom projektu pre 90ih. Njeni projekti pobeđivali su na mnogobrojnim međunarodnim konkursima ali su ostajali samo na papiru jer se verovalo da je nemoguće izgraditi predstavljene objekte. Sve što je Zaha u tom trenutku mogla da uradi jeste da nastavi da radi i da se nada da će arhitektura uskoro napraviti korak napred. Tokom 1982. godine činilo se da ju je sreća pogledala i odobren je za izgradnju sportski klub u planinama Hong Konga. Ipak, godinu dana kasnije investitor je otkazao izgradnju.

Prvi realizovani objekti

Uz novac koji je dobila osvajajući konkurse, Zaha je odlučila da otvori sopstvenu firmu, koja je 30 godina kasnije zaista postala imperija. Ona nije odustajala i zahvaljujući tom snažnom karakteru nastavila je da stvara svoje „sulude“ projekte i sa svoje 44 godine doživela da njena prva zgrada zaista bude sagrađena. Bila je to vatrogasna stanica investirana od strane proizvođača nameštaja Vitra. Iste godine izgrađena je i IBA kuća. U uspehu ovog projekta udeo ima i lokalna feministička zajednica, koja se borila za prisustvo žena u modernoj nemačkoj arhitekturi.

Zaha je bila veliki obožavatelj rada Kazimira Maleviča i ruske avangardne umetnosti generalno, te se u njenim ranim radovima vidi veza s ruskim konstruktivizmom. Ipak, u svom daljem radu Zaha je poznata po avangardnim i futurističkim stilovima.

Nagrade i optužbe

Konkretno interesovanje za njen rad javilo se nakon što je učestvovala u izgradnji Centra za savremenu umetnost u Sinsinatiju, koji je bio prvi muzej u Sjedinjenim Američkim Državama dizajniran od strane žene. Prvi pravi trijumf Zaha je postigla 2004. godine za svoj Aquatics Centre u Londonu, dobivši Pritzkerovu nagradu, poznatiju kao Oskar arhitekture. Zaha je bila prva žena u istoriji koja je osvojila ovu prestižnu nagradu. Od tog trenutka Zaha postaje jedan od najpopularnijih i najmodernijih svetskih arhitekti. Ipak, i dalje je bilo kritičara, koji su govorili da je previše usmerena na samoizražavanje umesto na funkcionalnost objekata. Međutim, niko nije ostajao ravnodušan na njen stil koji je postao jedan od najpriznatijih u svetu. Malo je falilo da i Beograd dobije hotel na Kalemegdanu kojeg potpisuje Zaha Hadid.

Kraljica zakrivljene forme

Čuveni Guardian naziva je „kraljicom zakrivljene forme“ koja je uspela da se oslobodi arhitektonske geometrije. Naime, Zahina firma bila je jedna od prvih koja je počela da koristi parametarskim pristupom u projektovanju, što je omogućilo obradu velike količine podataka kako bi se formirale složene strukture. Pored toga, Zaha je koristila i kompozitnu plastiku, što joj je omogućilo da projektuje i gradi nemoguće oblike. Nastavila je da negira racionalizam i svoje kreacije je isključivo zasnivala na mašti.

Skupi projekti i svetska kriza

Iz godine u godinu Zahini projekti postaju sve skuplji i neverovatniji. Početkom i sredinom 2000ih Zaha je uspela da svoje najambicioznije ideje sprovede u delo. Njene zgrade sve više porede sa umetničkim delima i svemirskim objektima, jer su bili tolko neobični u oku posmatrača.

Naravno, svaki njen projekat postaje skuplji, pa su tako izgradnje zgrade Dongdaemun Design Plaza u Seulu i Heydar Aliyev centar u Bakuu koštale na stotine miliona dolara. Istovremeno, svet je zapao u ekonomsku krizu 2008. godine i trošenje tolike količine novca na izgradnju bilo je sve neprihvatljivije. Ipak, u Kini i na Bliskom Istoku sve je i dalje bilo pod kontrolom te su oni sebi mogli da priušte Zahine projekte.

Poslednje godine života pod velom kritike

Nažalost, poslednje godine Zahinog života bile su zasenjene neprijatnim situacijama u nekoliko zemalja. Tokom izgradnje stadiona u Kataru, prema njenom projektu, nastradalo je nekoliko građevinaca. S obzirom na to da je bila poznato ime u svetu arhitekture, ova incident je uzrokovao mnogobrojno pojavljivanje njenog imena u negativnom kontekstu u medijima, iako projekat zgrade nije bio taj koji je bio opasan za ljude.

Drugi du se pak usmerili na formu pa su govorili da je ona ekstravagantna i da potseća na ženski polni organ. Drugi problem pojavio se tokom izgradnje Olimpijskog stadiona u Tokiju, zbog tvrdnji da je projekat preskup, te je japanska štampa uporedila objekat sa morskom kornjačom koja bi odvela Japan na dno okeana. Kasnije se Vlada odlučila za jednostavnije i jeftinije rešenje. Zaha Hadid je potom prokomentarisala da Japanci ne žele da stranci rade u njihovoj zemlji.

Projekti nastavljaju da žive

Zaha je nažalost preminula u svojoj 65. godini od srčanog udara u klinici u Majamiju, na kojoj se lečila od bronhitisa. Jedan od poslednjih projekata koje je izvela bila je kuća u Njujorku.

Budući da je arhitektura bila jedina Zahina ljubav, njeni projekti bili su njena porodica. Patrik Schumacher, partner u firmi sa kojim je Zaha radila 28 godina, dobro je razumeo njene ideje i principe, te je Zaha Hadid Architect nastavila sa radom i nakon Zahine smrti.

Mnogi projekti slavne Zahe Hadid još uvek čekaju na realizaciju što nam pruža osećaj da je ona i dalje sa nama.

Biro trenutno radi na više od 30 Zahinih nedovršenih radova. Nedavno je izgrađen Međunarodni centar za kulturu i umetnost Changsha Meixihu, kao i neverovatni aerodrom Daxing u Pekingu, koji je i najveći međunarodni aerodrom na svetu.

Planira se uskoro otvaranje i metroa u glavnom gradu Saudijske Arabije, čiju je glavnu stanicu projektovala Zaha.

Mnogi projekti slavne Zahe Hadid još uvek čekaju na realizaciju što nam pruža osećaj da je ona i dalje sa nama.

Foto: Zaha Hadid, David Levene /eyevine/EAST NEWS, via Brightside

Komisija za davanje imena ulica odlučila je da građevinski inženjer, konstruktor, inovator i profesor Univerziteta Branko Žeželj dobije ulicu na Salajci.

Ulica koja je ponela po njemu ime se nalazi između brojeva 9 i 11, u ulici Petra Drezgića i ima tek stotinak metara, a predlog je dala Milica Vlaisavljević, piše 021.

Branko Žeželj je u Novom Sadu poznat kao projektant nekadašnjeg železničko-drumskog mosta „Bratstva i jedinstva“ koji je srušen u bombardovanju 1999. godine i kojeg su ljudi zvali po imenu projektanta Žeželjev most.

Zanimljivo je da novi železničko drumski most u Novom Sadu, kojeg je u čeliku isprojektovao Aleksandar Bojović, Novosađani i dalje zovu Žeželjev most. Naš portal je organizovao anketu kako bi trebalo da se novi most zove i najveći broj glasova pristigao je za predlog Most Nade.

Zanimljivo je da novi železničko drumski most u Novom Sadu, Novosađani i dalje zovu Žeželjev most.

Branko Žeželj (1910 – 1995) za sobom je ostavio čak 42 izuma koje je zaštitio sa 43 patenta i to tokom 45 godina aktivnog rada u građevinarstvu. Njegovih 17 patenata priznato je na svetskom nivou. Bio je veliki inovator, cenjen van granica tadašnje Jugoslavije, a karijeru je krenuo da gradi u najnepovoljnijem periodu, odmah po završetku razornog Drugog svetskog rata.

Godine 1966. Žeželj je izabran za predsednika Naučnog saveta Instituta za ispitivanje materijala IMS čiji se patenti danas koriste u preko deset zemalja širom sveta. Ističe se da je Žeželjev položaj u naučnim krugovima pomoglo to što je bio izuzetno cenjen predavač. Počeo je kao profesor u srednjoj školi, zatim je radio kao asistent na Fakultetu tehničkih nauka u Beogradu, a potom i kao redovni profesor na magistarskim studijama u okviru istog fakulteta. Zanimljivo je da je, u svoje doba, Žeželj najbolje sarađivao sa mlađim inženjerima, budući da su oni stariji bili skeptični prema novim tehnologijama za koje se on zalagao.

Kupola za sva vremena

Njegovi lučni mostovi bez skela proglašeni su za izuzetne inovacije u izgradnji mostova na Kongresu Svetskog udruženja za prednaprezanje u Rimu 1960. godine. Tri godine ranije, na kongresima u San Francisku i Berlinu, Branko Žeželj odlikovan je međunarodnim priznanjima za model jedinstvene rebraste kupole Hale 1 Beogradskog sajma. Ova konstrukcija takođe je napravljena tehnologijom prednapregnutog betona.

Veliki inovator je svoj poslednji izum patentirao 1994. godine. U pitanju je bio upravo postupak za betoniranje lučnih mostova bez skela koji je izumeo zajedno sa svojom ćerkom Sanjom. Umro je u Beogradu nepunih godinu dana kasnije.

Kad ste već ovde…

• Branko Žeželj: Ukrotitelj betona

Modna kompanija Diesel pustila je u prodaju najskuplje majice na svetu kao deo marketinške kampanje za njihov prvi stambeni kompleks u Majamiju.

Investitori luksuznih stanova u Americi osmišljavaju različite taktike za prodaju stanova kako bi bili ispred konkurencije. Tako su neki od njih nudili privatni koncert Alicie Keys ili, na primer, večeru s Andreom Bočelijem.

Za svoju prvu stambenu zgradu, italijanski modni gigant Diesel smislio je marketinšku kampanju koja je poptuno u njihovom stilu. Naime, oni su pustili u prodaju 143 majice koje koštaju od 370.000 do 5,5 miliona dolara čineći ih tako najskupljim majicama na svetu. One su napravljene od običnog pamuka i nisu optočene zlatom niti dijamantima.

Zapravo, na svakoj majici su odštampane osnove stanova u zgradi Diesel Wynwood koja će graditi u Majamiju. Kupite majicu i dobićete takav stan pride.

Na svakoj majici odštampane su osnove stanova koja će graditi u Majamiju. Kupite majicu i dobićete takav stan pride.

Platite milion dolara za D6-L7 majicu i dobićete pride stan od 190 kvadrata. Ako želite da uživate u najvećem stanu u zgradi, izvojite 5,5 miliona dolara za majicu F2-L7 i vaš je i stan od 237 kvadratnih metara.

Projekat Diesel Wynwood potpisuje Zyscovich Architects, a pored Diesela investitor je italijanska grupa Bel Invest. Izgradnja počinje u aprilu 2020. godine.

Diesel preporučuje da vaše novo parče garderobe perete u hladnoj vodi, jer se i ove pamučne majice skupljaju – iako koštaju 5 miliona dolara.

Kad ste već ovde…

• Pametni i kul – stambeni prostori francuske kreativne klase

Razigran i prozračan dizajn fasade daje ovom masivnom objektu u Kelnu lagan izgled. Međutim, za ovakvo rešenje fasade bilo je potrebno upotrebiti inovativne građevinske materijale.

Nemački grad Kelna konstantno dobija nove arhitektonske bisere koji okupiraju pažnju svetske struke. Ovog puta predstavljamo vam garažu čiji projekat potpisuje firma Wulf Architekten, kojima cilj nije bio samo da postignu izgled laganog objekta, već i da se zaobli struktura u obliku slova S i pruži joj se određena plastičnost. Ravnomerno usklađen dizajn fasade ne deluje ornamentalno, već se čini kao velika organska struktura koja stvara osećaj da objekat diše.

Perforirani paneli slagani poput škrga, omogućili su prirodan tok vazduha i prirodnog osvetljenja u unutrašnjost garaže.

Garaža P22a nalazi se na Kelnskom sajmu, uz most Zoobrücke, i nudi korisnicima 3.260 parking mesta organizovanih na pet nivoa. „Naš zadatak je bio da u ime Sajma i grada napravimo inovativnu i upečatljivu fasadu, koja prati postojeću strukturu u formi slova S.“ –  istakle su arhitekte.

A u cilju pravljenja inovativne i upečatljive fasade, holandska kompanija Sorba izradila je oko 3.000 laserski sečenih panela od eloksiranog aluminijuma, koji imaju ivična ojačanja. Zahvaljujući tome što su paneli peforirani ali i sistem uklapanja panela, koji podseća na škrge, omogućen je prirodan tok vazduha i prirodnog osvetljenja, što rezultuje prijatnim ambijentom u unutrašnjosti garaže, piše ArchDaily.

Ručna montaža

Laserski sečeni paneli od perforiranog metala su montirani ručno na čeličnu potkonstrukciju, međutim zahvaljujući tome što je svaki element isti, sem onih na rubu fasade, montaža je tekla relativno brzo i jednostavno.

Laserski sečeni paneli od perforiranog metala su montirani ručno na čeličnu potkonstrukciju.

Metalni paneli, koji se međusobno preklapaju, posebno zanimljivo izgledaju noću kada kroz njih isijava unutrašnja rasveta.

Grafičke podloge

Foto: Tobias Vollmer

Kad ste već ovde…

• 6 inovativnih fasadnih panela na koje treba da obratite pažnju

Povezivanjem uređaja, senzora i sistema kroz IoT platformu, zgradama se može bolje upravljati, a samim tim mogu se i smanjiti računi za energiju.

Da li je kucnuo čas za digitalizaciju srpskog građevinarstva, hoće li nam zgrade postati pametnije i kako ćemo njima lakše upravljati kako bismo uštedeli ne samo vreme već i više energije jer je poznato da se 42% svetske energije utroši u zgradama? O ovoj važnoj temi razgovaramo s Milutinom Mitrovićem iz kompanije Schneider Electric gde je trenutno na poziciji Engineer for Building Operations and Power, kao deo tima prodaje za komercijalne i industrijske objekte. Odgovoran za kreiranje rešenja, preporuka, obuka i podršku klijentima u oblasti EcoStruxure Power & Building o kojima smo na njegovom predavanju mogli slušati na konferenciji BuildUp 2019 posvećenoj Digitalnoj gradnji.

– Jesu li nam se zgrade oraspametile? Kakav je prodor novih tehnologija u građevinarstvo i arhitekturu?

Tokom godina, zgrade su postale složenije i dinamičnije sa više različitih sistema i uređaja koji podržavaju čitav niz standarda. Takva složenost može dovesti i do neefikasnosti. Kada sistemi ne komuniciraju, stručna lica u održavanju ili facility managementu nisu u stanju da vide holistički prikaz performansi zgrade. Ovo je jedan od razloga zašto su building energy management sistemi (BEMS) integrisali mnoštvo različitih sistema i funkcija.

Današnje pametne zgrade počinju da koriste Internet of Things (IoT) i Building Information Modeling (BIM) kako bi povezali različite sisteme i uređaje. Kroz integraciju podataka o performansama u realnom vremenu i analize unutar BEMS-a, pametna zgrada pomaže da se proaktivno identifikuju problemi kako bi se povećala efikasnost. 

Kada sistemi ne komuniciraju, stručna lica u održavanju nisu u stanju da vide sveobuhvati prikaz performansi zgrade.

– Koje su glavne prednosti pametnih zgrada i domova?

Benefiti dodavanja Building Energy Management Systema (BEMS) uključuju niže troškove održavanja, povećanje efikasnosti, povećanje radnog veka opreme i veći komfor i produktivnost ljudi. Efikasna potrošnja energije je očigledan cilj ka kome se stremi u zgradarstvu: 42% svetske energije je utrošeno u zgradama. Po nekim procenama, većina te potrošene energije (od 52%-71%) je potrošeno na procese kao što su grejanje, hlađenje i osvetljenje. Uz to, sve je više dokaza da radni uslovi u poslovnim zgradama imaju značajan efekat na performans zaposlenih i zadovoljstvo kupaca. Istraživanje World Building Councila otkriva da se produktivnost zaposlenih povećava za 11% boljom ventilacijom, i za 23% boljim osvetljenjem. Prednosti su očigledne, samo je pitanje koliko se uzimaju u obzir.

– Šta IoT donosi investitorima, a šta korisnicima takvih domova?

IoT pomaže u stvaranju dinamičnih i inteligentnih interoperabilinih mreža (baziranih na Cloudu) povezivanjem elektro, mašinskih i elektro-mašinskih sistema i platformi. Komunicirajući jedni sa drugima, ovi sistemi mogu međusobno da se nadgledaju i deluju po potrebi kako bi ljudima koji upravljaju zgradama pružili podatke i analitiku potrebnu da bi se optimizovale performanse i stvorile pametnije zgrade.

Tehnologija koja omogućava ovu konkurentnu prednost već je pri ruci. Internet i značajni pad cena uređaja kao što su bežični senzori učinili su tehnologije pametne zgrade pristupačnijim, stvorivši snažan poslovni slučaj da i vlasnici i investitori više ulažu u pametne tehnologije kako povećali performanse zgrada. Pravilnim planiranjem, projektanti mogu da poboljšaju upotrebu energije, smanje troškove i povećaju udobnost krajnjim korisnicima.

Ne samo što projektovanje i izgradnja moraju da budu brži i efikasniji da bi zadovoljili potrebu, nego zgrade moraju postati energetski efikasnije.

Kako teče proces implementacije takvih rešenja u jedan projekat?

Za sada dosta uticaja na to da li će zgrada biti pametna ili ne ima projektant elektroenergetike ili automatike, i krajni korisnik koji naravno može da zahteva pametnu zgradu. Dosadašnje iskustvo nam govori da ako sistematično pristupimo projektovanju sistema od ranih faza projektovanja, uz otvorenu komunikaciju svih strana koje su uključene u projekat (arhitekte, građevinski, mašinski i elektro inženjeri) problemi se uspešno izbegavaju i uvek dolazimo do efikasnog, sigurnog i pouzdanog rešenja za krajnje korisnike. Dok je projektantima omogućeno brže projektovanje uz pomoć Schneider Electric primera arhitekture sistema ili BIM modela opreme (BEMS sistema), sistem integratorima ili izvođačima radova je omogućeno brže i pouzdanije puštanje u rad opreme uz pomoć Schneider Electric-ovim softverskih rešenja i aplikacija.

– Koliko je prelazak na BIM bitan arhitektama, građevincima ali i svim strukama koji učestvuju u projektu?

Vremenom se očekuje da globalna populacija poraste na 10 milijardi ljudi do 2050. godine. Rast populacije će pratiti i masovni tok migracija, sa više od 2,5 milijarde ljudi koji će se seliti u urbane sredine u sledećih nekoliko decenija. Veliki rast u izgrađenoj infrastrukturi će potencijalno imati veoma značaj uticaj na okolinu. Ako pogledamo postojeću infrastrukturu u zgradarstvu, ona je neefikasna i odgovorna za 40% globalne potrošnje energije, 25% globalne potrošnje vode, 40% globalnih resursa i približno trećinu gasova koji utiču na efekat staklene bašte. Preko 25% otpada završi na deponijama.

Ovi statistički podaci govore o potrebi da arhitektura, inženjerstvo i građevina moraju dramatično da reformišu postojeće procese. Ne samo što projektovanje i izgradnja moraju da budu brži i efikasniji da bi zadovoljili potrebu, nego zgrade moraju postati energetski efikasnije. Building Information Modeling (BIM) tehnologija je jedan od načina da se dostignu ovi ciljevi. Istraživanja kažu da 59% arhitekata i inženjera tvrde da BIM poboljšava razumevanje dizajna kod izvođača, dok 50% tvrde da BIM smanjuje greške u dizajnu i projektnoj dokumentaciji. Čak 66% vlasnika i 66% ugovarača tvrde da je BIM poboljšao proces i preciznost u proceni troškova izgradnje.

Danas, ulazimo u novu eru BIM-a koja profitira razvojem procesorske moći i cloud tehnologija. Prema Boston Consulting Groupi, implementacija tehnološkog rešenja i procesa na bazi cloud tehnologija može da smanji troškove u toku životnog ciklusa projekta do 15%, dok se vreme izgradnje može smanjiti do 30%.

– Da li u Srbiji postoje primeri EcoStruxure zgrade? Koji su benefiti tog rešenja?

Svet pametne tehnologije u zgradarstvu je jedinstveno pozicioniran da iskoristi IoT. Ali kako organizacije, bilo da su velike multinacionalne kompanije ili srednja i mala preduzeća mogu da integrišu IoT da bi postigle značajne transformacije tokom vremena?

Dobri primeri EcoStruxure zgrade u Srbiji su novi biznis kompleks GTC Green Heart, Hotel Hilton i GTC Ada Mall. Na ovim projektima su ugrađena kompletna EcoStruxure rešenja o kojima sam pričao na konferenciju BuildUp 2019. Svi senzori i oprema u polju povezani su na IP backbone koja u realnom vremena pruža pristup kritičnim podacima. Zgrade koriste otvorenu, sajber bezbednu, “smart building” IoT platformu koje povezuje BEMS sa različitim sistemima, uređajima i uslugama koje omogućavaju korisnicima da proaktivno prate, mere i kontrolišu (lokalno i na daljinu) sve podatke o zgradi i IT sistemima. Povezivanjem uređaja, senzora i sistema, EcoStruxure Building pomaže u upravljanju zgradama, napajanjem i procesima kako bi se dobila sveobuhvatna povezanost zgrada.

Kad ste već ovde…

• Zgradarstvo je tržište koje najviše troši električnu energiju na svetu. Rešenje postoji!

Centar za vodene sportove u Danskoj zvani Lanternen biće napravljen od drveta, a noću će sijati poput fenjera čime će postati novi urbani reper na obali grada Esbjerga.

Renorirani arhitektonski biro Snohetta udružio je snage s lokalnim biroom WERK Arkitekter kako bi uradili projekat budućeg sportskog centra u Danskoj. Predstavljeni projekat je pobedničko rešenje na konkursu koje je žiri izdvojio kao primer koji ima nameru da „podrži zajednicu“ i koji „kombinuje inovativnu arhitekturu sa visokom funkcionalnošću prostora“.

Kružni objekat Lanternen osmišljen je kroz formu koji evociraju geometriju i lokalnu zanatsku proizvodnju čamaca. Ovakvom arhitekturom objekat  će se izdvojiti u odnosu na ostale zgrade u luci, ali će ih vizuelno podržati.

Objekat će noću sijati poput fenjera čime će postati novi urbani reper na obali grada Esbjerga.

Planirano je da objekat bude otvoren 2021. godine, a koristiće ga više klubova za različite sportove na vodi, a tu će se nalaziti i prostorije za raznovrsne treninge, velika radionica, kao i društveni prostori i prostori za skladištenje brodića.

„Dizajn koji smo razvili u saradnji sa danskom arhitektonskom firmom WERK Arkitekter odaje počast pomorskoj tradiciji.“ – navode arhitekte iz biroa Snøhetta.

Objekat je projektovan tako da se u njega može ulaziti iz više zona, a arhitekte se nadaju da će poboljšati vezu sa morem i postati središte zajednice koju čine ljubitelji vodenih sportova.

Sija poput fenjera

Osećaj otvorenosti i dobre veze sa okruženjem biće pojačan zahvaljujući velikim prozorima, koji će takođe omogućiti da objekat noću deluje poput fenjera, kako zapravo i glasi njegov naziv na danskom jeziku.

Centralna zona okupljanja biće zaobljena terasa na prvom spratu do koje vodi masivno stepenište, dok će druga ključna zona biti sala u prizemlju u kojoj će biti smešteni praktičniji sadržaji poput radionice i prostorije za skladištenje čamaca.

Simbioza

Takođe, postojaće i direktna veza sa vodom, kako bi posetioci mogli da jednostavno unesu manje čamce i kanue.

„Naša ideja je da stvorimo zgradu u kojoj racionalno i poetično postoje u simbiozi. Simbioza između prostornih iskustava i praktičnosti, kao i simbioza između finog i sirovog, društvenog i sportskog.“, istakao je za Dezeen kreativni direktor WERK Arkitekter, Thomas Kock.

Kad ste već ovde…

• Prošetala sam domom Arne Jakobsena i osetila duh autentičnog danskog dizajna

Tehnološki startup iz Austrije osmislio je PlanRadar, softver koji menadžerima pomaže da projektima lako upravljaju sa svog mobilnog telefona. Kako ovaj softver funkcioniše imali smo prilike da se uverimo na jednom od najvećih gradilišta u Evropi.

Neefikasnost u projektovanju i izvođenju dovodi do ogromnih novčanih gubitaka. Prekoračenje budžeta, probijanje rokova, nepotpuna dokumentacija, loš kvalitet izvedenih radova, poteškoće u održavanju i sudski sporovi posledice su neefektivnog upravljanja projektima.

Brojevi govore više nego reči. U Srbiji, čak 72% projekata prekorači budžet, dok 70% projekata ne ispoštuje ugovoreni rok. Gubitak informacija u komunikaciji zapravo je novac koji korisnici i investitori nepotrebno plaćaju.

Najodgovorniji za probijanje rokova i budžeta, naravno, su menadžeri. Konkurentnost tržišta zahteva da se uradi više, po nižoj ceni, kvalitetnije, za kraće vreme, sa manjim brojem ljudi. Upravo rokovima i stresom preopterećenim menadžerima PlanRadar pruža mogućnost da zadacima i komunikacijom upravljaju sa svog mobilnog telefona, efektivno, u bilo kom trenutku, sa bilo kog mesta.

Transformacija radnih procedura

PlanRadar je aplikacija za unapređenje komunikacije na gradilištu. Aplikaciju je pokrenuo i osmislio Domagoj Dolinšek, za vreme rada na izgradnji jednog velikog trgovinskog lanca. „Svaku belešku sam morao direktno da upisujem na osnovama, pa onda da fotografišem nedostatke i sve te informacije zatim unosim u dokument, pa šaljem na mejl kompaniji koja je odgovorna za izvođenje tog određenog dela posla. Zamislite koliko je to posla na jednom velikom objektu – koliko se to ponavlja? Pomislio sam da bi digitalizacija bila rešenje.“ – kaže Domagoj za naš portal. Domagoj je želeo da svoje kolege oslobodi nepotrebnih zadataka, te da im pomogne da posao obavljaju sa manje stresa.

Analize pokazuju da vam PlanRadar nedeljno može uštedeti 7 radnih sati po radniku koji ga koristi.

U želji da prevaziđe neefikasnost u komunikaciji, sa timom stručnjaka, Domagoj je osmislio aplikaciju koja u realnom vremenu prikazuje sve šta se na gradilištu dešava, šta je neopdono uraditi, a šta doraditi. „Analize pokazuju da vam PlanRadar nedeljno može uštedeti 7 radnih sati po radniku koji ga koristi, te je jasno zašto je potražnja za ovom aplikacijom tako velika“ – ističe Ibrahim Imam iz PlanRadara.

Kroz komunikaciju velikog broja učesnika u realnom vremenu, automatske izveštaje i statistiku, lako rukovanje dokumentacijom i kroz objedinjenu bazu podataka, PlanRadar može povećati radnu produktivnost na gradilištu čak i do 20% i ostvariti uštede u budžetu od čak 70%.

Primena PlanRadar aplikacije moguća je u različitim okolnostima, za širok raspon različitih projekata – od hotela, preko stambenih i poslovnih kompleksa, do velikih infrastrukturnih projekata. Prvo i pre svega, PlanRadar može biti primenjen u bilo kojoj fazi životnog ciklusa objekta – prilikom izrade tendera ili projektne dokumentacije, izvođenja radova ili nadzora, dubinskih analiza, izrade predmera i predračuna, tehničkog prijema ili održavanja objekta.

Kako to stvarno radi

Kako PlanRadar funkcioniše mogli smo se uveriti na gradilištu projekta TRIIIPLE, trenutno jednom od najvećih graditeljskih poduhvata u Austriji. Izrađen po projektu biroa Henke Schrejeck Architekten, TRIIIPLE je impresivan kompleks višeporodičnog stanovanja u Beču sa 500 luksuznih stanova, 670 studio-apartmana za izdavanje i zavidnim high-end poslovnim prostorom. Visina zgrada iznosi 33 spratova, a investiciona vrednost projekta dostiže čak 300.000.000 evra. Za vreme radnog vremena, na gradilištu boravi preko 250 radnika i inžinjera. Celokupna koordinacija rada obavlja se putem PlanRadar aplikacije i sve funkcionište besprekorno.

Bez PlanRadara, sam znao barem jedan dan u nedelji potrošiti na papirologiju. Sada se svi neophodni dokumenti generišu u automatizovanom PDF izveštaju.

Hanes Zadrobilek, jedan od vodećih inžinjera, ističe da je primena PlanRadara u značajnoj, meri olakšala rukovođenje ovako složenog i zahtevnog gradilišta. „Ima puno koordinacije i mogućnosti za nesporazum ili grešku. Pomoću ovakvog alata to se sve brzo uoči i još brže reši. Bez PlanRadara, sam znao barem jedan dan u nedelji potrošiti na papirologiju. Sada se svi neophodni dokumenti generišu u automatizovanom PDF izveštaju“ – kaže Zadrobilek. U toku izgradnje ovog mega-projekta, PlanRadar se koristi za uočavanje, beleženje i otklanjanje nedostataka na gradilištu. Ušteda novca i vremena najveća je prednost primene PlanRadar aplikacije – ističu njeni zadovoljni korisnici iz kompanija Strabak i Porr.

Pogodnosti primena PlanRadara na gradilištu ilustrovao nam je i Bojan Petković, regionalni menadžer za Jugoistočnu Evropu, koji nam se predstavio i na konferenciji BuildUp 2019. „Informacije primenjujete direktno na nacrt, pomoću tiketa (kartica) kojima možete prikupiti neograničenu količinu informacija. Bilo da su to pisani dokumenti, audio zapis, fotografije, čet, ili tome slično. Pošto radi i offline, na gradilištu softver možete koristiti aktivno, prikupljate podatke na svom mobilnom uređaju, što znatno olakšava posao i rasterećuje inžinjere, arhitekte i menadžere“ – napominje Bojan. Upravljanje velikom količinom podataka, na pregledan i korisnički jednostavan način, u realnom vremenu ključna je prednost primene PlanRadar aplikacije na gradilištu.

Probajte besplatno

Koliko se novca može uštedeti primenom PlanRadar aplikacije na gradilištima u Srbiji – pitanje je za razmišljanje. Bum građevinske industrije u Srbiji skrenuo je pažnju kolega iz Austrije.“Želja nam je da se u narednom periodu predstavimo i klijentima iz Srbije i drugih zemalja regiona, pre svega, kako bismo omogućili i ovdašnjim projekt-menadžerima da, uz pomoć naše aplikacije, olakšanju i povećaju efektivnost sopstvenog poslovanja“ – ističe Bojan Petković.

Dostupne su tri različite licence (basic, pro i enterprise), a softver podržava i Android i iOS operativne siteme. Na raspolaganju je i besplatna test-aplikacija (u trajanju od 30 dana), kao i korisnička podrška u bilo koje doba dana. Od početka 2020. godine, PlanRadar podržaće će i BIM integrisane modele, kroz rad sa IFC fajlovima.

Vreme je novac. U građevinarstvu, probijanje rokova i budžeta stvara ogromne novčane gubitke. Dakle, korišćenje jednog od ovakvih softverskih rešenja trebalo bi što pre uzeti u razmatranje.

Kad ste već ovde…

• Softver koji sam rešava organizaciju prostora u stambenim objektima

U Srbiji su cene nekretina u trećem kvartalu 2019. godine nastavile da rastu. Na nivou cele Srbije cena kvadrata je porasla za 1,86% u odnosu na drugi kvartal ove godine.

Da li je pravo vreme da se kupi nekretnina? To je pitanje koje se često postavljaju svi oni koji žele da se skuće ali i oni koji žele da investiraju kroz kupovinu i izdavanja stanova. Sajt Moja Nekretnina uradio je istraživanje stanovia stavljenih u promet u trećem kvartalu 2019. godine na teritoriji Srbije, a za upoređivanje i određivanje kretanja cena na tržištu uzet je skup nekretnina objavljenih na internetu u prva dva kvartala 2019. godine. Rezultati su veoma zanimljivi!

Uzimajući u obzir cene po gradovima, prosečno najskuplji kvadrat u trećem kvartalu je bio na Zlatiboru 1.472 evra, a zatim tek sledi Beograd.

Kada je u pitanju prodaja nekretnina u Srbiji, najskuplji kvadrati se i dalje nalaze u pojedinim delovima Beograda, kao što su A Blok, gde je najskuplja prosečna cena kvadrata, koja iznosi 2.943,76 € i Beograd na vodi, gde je prosečna cena kvadrata 2.928,19 €.

Međutim, ako se gleda Beograd kao celina, prosečna cena kvadrata u trećem kvartalu ove godine je iznosila 1.420,52 evra, što nije najviša cena kvadrata u Srbiji, u poređenju sa ostalim gradovima. Uzimajući u obzir cene po gradovima, prosečno najskuplji kvadrat u trećem kvartalu je bio na Zlatiboru 1.472,41, zatim sledi Beograd, Čajetina sa 1.406,23 i Kopaonik 1.397,71 evra. Jedini preostali grad čija cena kvadrata prelazi 1.000 je Novi Sad gde je prosečna cena kvadrata u trećem kvartalu iznosila 1.241,14 evra.

Gde je najveći rast, a gde najveći pad cena nekretnina u Srbiji

Najveći skok cene kvadrata u trećem kvartalu se dogodio u Somboru. Cena na ovoj lokacije je skočila za 15,85%. Među lokacijama sa značajnim porastom cena kvadrata nalaze se još i Smederevo (+15,3%), Zrenjanin (+13%), Valjevo (+11,8%), Kraljevo (+9,94%), Kruševac (+7,8%) i Inđija (+7,44%).

Među mestima koja su imala naveći pad cena nekretnina u trećem kvartalu su Zaječar (-15,5%), Ruma (-12,93%), Požarevac (-12,4%), Vrbas (-7,52%) i Loznica (-6,47%).

Najskuplje u Bloku 67a

Na području Beograda u trećem kvartalu tržište nekretnina je zabeležilo rast vrednosti. U datom periodu došlo je do porasta kako cena kvadrata (za 2,2%) tako i cena izdavanja (za 3,3%).

Kada je u pitanju cena kvadrata u trećem kvartalu došlo je do promene na vrhu. Najskuplje cene kvadrata više nisu u Beogradu na vodi (2.928,19 €) već u Bloku 67a (naselje A blok), gde cena kvadrata iznosi 2.943,76 €. U samom vrhu nalaze se još i Obilićev venac (2.787,45 €), Savamala (2.492,9 €) kao i stambene jedinice oko skupštine grada (2.468,86 €).

Kada je u pitanju izdavanje stanova u glavnom gradu, u trećem kvartalu nije došlo do većih promena. Ubedljivo najskuplje izdavanje stambenog prostora je i dalje u Beogradu na vodi gde je prosečna cena izdavanja po kvadratu iznosila 19,44 evra. Među delovima grada u kojima je stanarina bila u samom vrhu u trećem kvadratu su i A blok (12,64 €), Andrićev venac (10,94 €), Savski kej (10,71 €), YUBC (10,4 €) kao i Belvil (10,07 €).

Skok cena u Resniku

Tržište nekretnina nije stagniralo kada je u pitanju prodaja. Najveći skok cene kvadrata u trećem kvartalu se dogodio u naselju Resnik, gde je cena u odnosu na prethodni kvartal skočila za 16,88%. Među brzorastućim cenama kvadrata nalazi se i naselje Blok 2 (+14,59%), Blok 70a (+14,42%), Veliki Mokri Lug (+13,38%) kao i Savski venac (+10,43%).

Najveći pad u ceni kvadrata u trećem kvartalu desio se u naselju Grocka gde je cena kvadrata opala za 16,35%. Među naseljima koje su zabeležile pad cene kvadrata nalaze se i Krnjača (-13,66%), zemunsko naselje Novi grad (-12,94%) kao i Blok 34 (-12,88%) i SC Vračar (-12,66%).

Izdavanje stanova u Beogradu

Tržište nekretnina nije stagniralo ni kada je izdavanje stanova u pitanju. Najveći porast u stanarini u trećem kvartalu se dogodio u Donjem gradu u Zemunu gde je stanarina porasla za 23,11% u odnosu na drugi kvartal. Cena izdavanja je porasla i u naseljima Skadarlija (+22.25%), Arena (+22.13%), Blok 30 (+19.69%) i Blok 61 (+17.65%).

Cene izdavanja su se smanjile u naseljima Višnjička banja (-13.71%), u Studentskom gradu (-15.01%) i kod skupštine (-16.65%).

Najisplativije izdavanje u trećem kvartalu 2019. godine zabeleženo je u opštini Grocka gde se uložena investicija u kupovinu stana isplaćuje u visini od 8,15% svake godine. Sledi Beograd na vodi sa 7,97%, Palilula 7,94% i Altina 7,53%.

Ne postoji savršen trenutak za kupovinu stana

Sve u svemu, ne postoji savršen trenutak za kupovinu stana, ali je svakako od velikog značaja imati informacije iz prethodnog perioda, kako bi se stekao utisak koja je to trenutno realna cena određene nekretnine i time maksimalno profitirati prilikom kupovine. Ceo izveštaj kao i kalkulator za procenu vrednosti nekretnine možete pogledati na sajtu Moja Nekretnina.

Kad ste već ovde…

• Gde su u Srbiji najskuplji kvadrati nekretnina

Proširenje rešetkastim strukturama od opeke, na osnovama krečnjačkih zidova, bila je polazna tačka ove zanimljive rekonstrukcije u Lisabonu.

Firma António Costa Lima Arquitectos upustila se u projekat obnove starog skloništa u Lisabonu, vodeći se idejom da kreira kuću koja se izdiže iz oronulog objekta, pružajući joj prelepi panoramski pogled, a da ujedno ne naruši kontekst okruženja. Objekat nazvan Casa Altinho nalazi se na deset minuta hoda od MAAT muzeja i gotovo na samoj obali najduže reke Iberijskog poluostrva.

Ekstenzija od smaknute opeke, na osnovama krečnjačkih zidova, bila je polazna tačka obnove.

Čvrsta veza između stare i nove strukture je istaknuta kroz volumen, gde nova konstrukcija bukvalno izranja iz starih zidova prvobitnog skladišta.

Sa druge strane, tekstura i materijalizacija novog i starog stoje u kontrastu. Krečnjački zidovi postojeće strukture naglo se pretvaraju u ekstenziju od opeke, koja se zatim mestimično dematerijalizuje kroz bočne rešetkaste elemente.

Početno svedena struktura se razigrava kroz više nivoa, kao što je građenje vizura kroz mestimične otvore ali i kombinovanjem veličina i materijalizacije volumena.

Funkcija

Na funkcionalnom planu, organizacija prostora se čak može okarakterisati kao besprekorna. Ulazna zona je postavljena zajedno sa garažom na prizemlju, ali i manjom stambenom jedinicom, koja je imajući u vidu strukturu i položaj u objektu verovatno namenjena za iznajmljivanje.

Na prvom spratu se nalaze kuhinja sa trpezarijom i dnevni boravak, međusobno organizovani kroz otvoreni koncept.

Na drugom spratu su četiri spavaće sobe, kao i dva kupatila.

Oba sprata imaju izlaze na prostrane terase, sa kojih se pruža pogled na luku i reku.

Poštovanje nasleđa

Poštujući formalno nasleđe mesta, korišćeni su materijali i boje koji su u skladu sa okruženjem, pa su tako čelične grede u braon boji kako bi se kamuflirale kroz celokupnu strukturu.

Grafičke podloge

Podužni presek

Poprečni presek

Poprečni presek

Foto: Francisco Nogueira, via Domusweb

Kad ste već ovde…

• Stepenasta kuća u Ljubljani s perforiranom fasadom od opeke

Stogovo 14 je nova stambena zgrada koja svojim novim arhitektonskim izrazom vizuelno odskače ne samo u odnosu na komšiluk već i u odnosu na celi grad.

Po projektu studija Attika Arhitekti na čelu s Bojanom Tasevim i Nikolom Tomevskim, u Skoplju je podignuta stambena zgrada površina 1.100 metara kvadratnih u okruženju koje karakterišu niži objekti poput kuća na dve etaže s dvorištem. Nova zgrada u komšiluku sa 12 stanova, krovnom terasom i podzemnom garažom za vozila, iako poštuje sva urbanistička ograničenja, izdvaja se od ostalih objekata zahvaljujući svojim jedinstvenim dizajnom.

Zgrada je dobila jedinstven izgled sa čistim geometrijskim formama i elementima s jasnim kontrastom između horizontala i vertikala.

Zgrada je locirana na uskom placu sa otvorenim pogledom u pravcu sever-jug, dok se na ostalim stranama naslanja na postojeće objekte. „Klijent je želeo zgradu projektovanu tako da podiže svet stanara i prenosi važnost arhitekture i dizajna“ – kažu arhitekte za naš portal. Stoga je glavna strategija za projektovanje zgrade bila da najvažnije sobe u enterijeru iskoriste dobar pogled dok su ostale sobe raspoređene tako da gledaju ka komšiluku. Imajući ovo u vidu, svi prozori koji gledaju ka jugu dobili su spoljašnju zaštitu od sunca dok su niži nivoi u zgradi od sunca zaštićeni bogatom vegetacijom.

Zahvaljujući ovakvom konceptu, zgrada je dobila jedinstven izgled sa čistim geometrijskim formama i elementima s jasnim kontrastom između horizontala i vertikala.

Materijalizacija

Konstrukcija je izvedena od armiranog-betona dok je fasada izolovana stiroporom (EPS). Krov je pokriven plastificiranim aluminijumom, dok su krovne terase popločane granitnim pločicama. Ograda je napravljena od nerđajućeg čelika.

Grafičke podloge:

Faktografija

• Ime projekta: Stambena zgrada STOGOVO 14
• Studio: ATTIKA ARHITEKTI (Bojan Tasev, Nikola Tomevski)
• Klijent: Hrising FS
• Lokacija: Skoplje, Severna Makedonija
• Godina završetka: 2017.
• Površina: 1.100 m2
• Plac: 640 m2
• Fotograf: Vladimir Mirchevski

Kad ste već ovde…

• TV toranj u Skoplju sa četiri roga isprepletenim mrežom

Novootvoreni kružni tok pripada budućoj obilaznici oko Petrovaradina koja će se jednog dana priključiti na Fruškogorski koridor.

Nakon više odlaganja, danas je otvoren kružni tok s pristupnim saobraćajnicama kod Železničko-drumskog mosta u Novom Sadu čime je ovaj most konačno dobio prilaz sa keja na Petrovaradinskoj strani. Radovi koji su započeli u junu 2017. godine trebali su da budu završeni u novembru prošle godine, ali je potom rok prvo pomeren na septembar, a potom i na decembar ove godine.

Kružni tok će biti deo buduće obilaznice u Petrovaradinu, koja će voditi preko novog mosta preko Kanala, a sve zajedno to je deo Fruškogorskog koridora.

Novootvoreni kružni tok s pristupnim saobraćajnicama sada reguliše pristup mostu ne samo automobilima, već i pešacima i biciklistima. Da bi se obezbedio saobraćaj u svim pravcima bez presecanja tokova, kružna raskrsnica obezbeđuje vezu Reljkovićeve ulice, Keja skojevaca i nove saobraćajnice koja prolazi ispod mosta.

Neka isključenja s kružnog toka su zatvorena betonskim blokovima jer saobraćajnice dalje još uvek ne postoje. Naime, kružni tok će biti deo buduće obilaznice u Petrovaradinu, koja će voditi preko novog mosta preko Kanala, a sve zajedno to je deo Fruškogorskog koridora čiji komercijalni ugovor s kineskim CRBC treba da se potpiše ovih dana.

Tranzitni saobraćaj

Izgradnjom obilaznice oko Petrovaradina u potpunosti će se promeniti koncept sadašnjeg vođenja tranzitnog saobraćaja koji više neće ići preko Reljkovićeve ulice koja u Petrovaradinu sada vodi na Žeželjev most. Tranzit se prebacuje na stranu Ribarske ade, sa druge strane nasipa. Međutim, do izgradnje obilaznice u Petrovaradinu tranzit će se i dalje odvijati Reljkovićevom ulicom.

Kad ste već ovde…

• Železničko-drumski most u Novom Sadu / Aleksandar Bojović

Grupa porodica izgradila je zajedničkim snagama kamp u ruralnim predelima Kine čime su ne samo ostvarili bolju vezu s prirodom već i s drugim ljudima.

Živimo u vreme otuđenja od prirode i samoizolovanosti od drugih ljudi. Nove prijatelje teško stičemo, a u prirodu odlazimo samo kada su praznici. Arhitektonska firma Wiki Tech prepoznala je ova dva povezana problema pa je zato osmislila arhitektonsko rešenje koje pruža odgovor za oba problema. Suština njihovog rešenja leži u tome da rad zbližava ljude, a pogotovu kada se on odvija u prirodnom okruženju.

Projekat ima za cilj da pojača vezu između ljudi i prirode kroz arhitekturu.

U saradnji sa UN Habitatom, oni su u dolini reke Morgan u blizini kineskog grada Huzhou, na površini od 20 hektara pokrenuli inicijativu za izgradnju kampa u prirodi tako što je okupila ljude koji su sopstvenim rukama izgradili kućice trouglaste forme. Kamp Wiki World zamišljen je kao park za roditeljstvo i odmor u kontekstu revitalizacije ruralnih oblasti i zbližavanja s prirodom, piše Designboom.

Foto: Arch-exist

Nema betona, samo drvo

Projekat je otpočeo tako što je odabrano 12 porodica koji su sopstvenim rukama zajedno sa svojom decom izgradili kolibe prema nacrtima arhitekata.

Primenjeni modularni sistem izgradnje zasnovan je na lameliranom drvetu (CLT) kao osnovnom materijalu, bez upotrebe betona, tako da se neometano uklapaju u okruženje. Moduli su omogućili jednostavnu i brzu izgradnju, koju su porodice izvele u roku od mesec dana.

Recept za održiviju budućnost

U toku mesec dana, porodice se živele u prirodi sve dok se nisu uselile u svoje kućice. U međuvremenu su ostvarili bolju vezu s prirodnim okruženjem, a pritom su i usvojili znanja kako da grade svoju održiviju i zeleniju budućnost.

Konstrukcija kuće od drveta:

Foto: Arch-exist

Javna biblioteka u Tilburgu u Holandiji dobila je na Svetskom festivalu arhitekture prestižnu nagradu „Zgrada godine“. 

LocHal biblioteka koju je projektovao Civic Architects, Braaksma & Roos Architectenbureau i Petra Blaisse nagrađena je na Svetskom festivalu arhitekture (WAF) zbog svoje svestranosti od strane žirija kojeg je činilo 150 arhitekata, dizajnera i profesora.

LocHal je smešten u nekadašnjem hangaru za lokomotive sagrađenom 1932. godine koji je nakon rekonstrukcije transformisan u javni prostor, odnosno u dom ne samo za hiljade knjiga već i za umetničke organizacije i startap firme. Biblioteka takođe ima prostor za predavanja i druge javne događaje, kao i „laboratorije“ za pokrovitelje.

Žiri je impresioniran kako je stari hangar transformisan u fantastičnu zgradu koja je bila planirana za rušenje.

„Žiri je impresioniran kako je stari hangar transformisan u fantastičnu zgradu koja je bila planirana za rušenje ali i kako je stvoren prostor u kojem brojni korisnici mogu da se sretnu i sarađuju. U ovom svetlu, zgrada je postala društveni kondenzator“ – navodi se u saopštenju WAF-a.

Najveći adut ove zgrade je njena veličina. U osnovi ona ima 90×60 metara, a visine je 15 metara. Ove dimenzije su arhitektama poslužile kao igralište u kojem su mogle da puste mašti na volju. Međutim, umesto da pregrađuju prostor, oni su ga oslobodili pregrada i dopustili da pogled puca po dijagonalama. Kada je potrebno prostor pregraditi, tu su tekstilni zastori koji ne samo da mogu poslužiti za odvajanje prostora već i za projekcije video-sadržaja.

U žestokoj konkurenciji

Od stotine pristiglih prijava, LocHal je izabran u konkurenciji izabranih radova koji su nagrađeni u 18 različitih kategorija koje uključuju stambenu, javnu i komercijalnu arhitekturu – od sportskog centra u Barseloni do univerziteta u Tokiju. Među finalistima su se našli i luksuzni hotel Lindis Lodge na Novom Zelandu, novi drveni terminal Mactan-Cebu na Filipinima, ali i dva rada Thomasa Heatherwicka (Coal Drops Yard i Hudson Yards)

Nagrada je osnovana 2008. godine, a WAF 2019. je ove godine održan u Amsterdamu, dve godine za redom. Prošle godine, nagradu je osvojio inovativni kompeks stanova u Singapuru.

Pogledajte i video o ovoj zgradi:

Kad ste već ovde…

• RIBA objavila listu od 20 najboljih kuća u protekloj godini

Rasveta je možda i jedan od presudnih faktora uspešnosti jednog projekta, te zahteva veliku pažnju i dobar pristup.

Sigurno ste svi do sada bar jednom iskusili pomalo užasavajući trenutak kupovine rasvete u prodavnici prepunoj sijalica i lustera različite forme, boje, načina upotrebe pa i cene. Lumeni, temperatura boje, potrošnja neki su od pojmova koji nas dodatno zbunjuju. Ipak, pre nego što odustanete od svega i odlučite se za prvu opciju pri ruci, zastanite, jer rasveta je bitan faktor, možda i najvažniji element jednog enterijera. Zahvaljujući rasveti, atmosfera u jednom enterijeru u znatnoj meri se može poboljšati, kao i produktivnost korisnika prostora. Isto tako, loša rasveta može negativno uticati na život i rad ljudi.

Sledeće informacije koje donosi ArchDaily mogu vam biti od značaja pri narednoj poseti salonu rasvete.

Najčešći tipovi sijalica

Klasične sijalice s užarenom niti

Ovaj tip sijalica do nedavno je predstavljao najčeće korišćenu vrstu rasvete, gde se svetlo stvara korišćenjem električne energije za zagrevanje niti u unutrašnjosti. Međutim, ovakvim sistemom samo 5% energije se pretvara u svetlost, dok se ostatak pretvara u toplotu, što naravno dovodi do rasipanja energije i čini ovaj sistem neefikasnim. Imajući ovo u vidu mnoge zemlje su zabranile proizvodnju i stavljanje u promet ove vrste sijalica. Karakteristika ove vrste sijalica je da stvara meku, žućkastu svetlost prijatnu za oko.

LED (dioda)

Ovo je trenutno najzastupljeniji vid osvetljenja. LED dioda sastavljena je od kristala silicijuma i germanijuma, koji prilikom aktiviranja proizvode svetlost. LED rasveta troši malo električne energije, ne stvarajući gotovo nikakvu toplotu i dobra stvar je da ima dug radni vek. Postoje varijacije u formi LED lampi, odnosno sijalica, traka i znakova i svi mogu proizvoditi različite temperature boje i osvetljenja.

Fluoroscentna, odnosno neonska rasveta

Fluoroscentne sijalice su poznate po svojoj efikasnosti, dugom radnom veku i niskoj potrošnji. Ova rasveta može biti kompaktna ili cevasta, koristeći staklenu cev koja je u unutrašnjosti obložena proizvodom na bazi fosfora. Električna energija se provodi kroz cev koja sadrži argon i živu, stvarajući nevidljivu ultraljubičastu svetlost. Unutrašnji premaz na bazi fosfora pretvara ovu svetlost u vidljivu. Obzirom da ova vrsta rasvete koristi teške metale, poput žive, nikada se ne smeju odlagati u obični otpad.

Halogena rasveta

Halogen sijalice takođe imaju žarnu nit ali koriste i halogeni gas za povećanje emisije svetlosti i radnog veka, te se tako povećava efikasnost i smanjuju troškovi. Međutim, s obzirom na činjenicu da i dalje troše dosta električne energije ova vrsta sijalica sve više zamenjuju s LED-om.

Veoma je važno da poznajte pojmovi koji vam mogu pomoći prilikom izboru rasvete.

Temperatura boje

Temperatura boje se ne odnosi na fizičku toplotu sijalice, već na parametar koji u skali određuje ton boje koji emituje sijalica. Što je skala veća to je reprodukovana svetlost hladnija, a merna jedinica za temperaturu boje je Kelvin (K). Sijalice sa žarnom niti imaju temperaturu od oko 3500k, dok se fluoroscentne sijalice nalaze u opsegu 6000k. Toplija svetla čine prostor pa i njegove korisnike opuštenijim, dok hladna svetla podstiču produktivnost.

Svetlosni fluks

Svetlosni fluks se odnosi na ukupnu količinu svetlosti koju svake sekunde emituje izvor svetlosti, a njegova jedinica je Lumen (lm). Kako bi se odredila potrebna količina svetlosti, odnosno odgovarajuća količina lumena za određenu površinu prostora možemo se koristiti tabelama. Ovi podaci se izražavaju u luksu (lk) što odgovara jedinici osvetljenja, odnosno luksu po metru kvadratnom.

Potrošnja

Snaga se odnosi na potrošnju energije sijalice i izražava se u vatima, Watts (W) i nema nikakve veze sa snagom emisije svetlosti. Na primer, klasična sijalica jačine 60W ima isti svetlosni fluks kao LED sijalica od 8W ili fluoroscentna sijalica od 18W.

Ugao rasipanja

Ovaj parametar nije uvek vidljiv na pakovanju, iako za arhitekte ovaj podatak može biti izuzetno važan. Kao što i sam pojam govori, to je ugao pod kojim svetlo izlazi iz rasvetnog tela. Tako postoje lampe koje su predviđene da osvetle pojedinačni element, poput slike na zidu, pa je njihov ugao otvaranja manji, dok bi druge lampe koje služe za osvetljavanje većih prostora trebalo da imaju znatno širi ugao otvaranja.

Kad ste već ovde…

• Rasveta u nameštaju: Indirektno svetlo u TV policama za topliju atmosferu

Ovim potezom građani će se motivisati da više koriste gradski prevoz, što će dovesti do manjeg broja automobila na ulicama, a samim tim i do smanjenja zagađenja.

Kanzas Siti postao je prvi veliki grad u Sjedinjenim Američkim Državama koji je omogućio besplatni javni prevoz. Prošle nedelje, gradsko veće glasalo je da vožnja autobusima i tramvajima, mrežom pokrenutom 2016. godine, ne košta ništa.

Čelnici grada odlučili su se na ovaj potez kako bi motivisali ljude da koriste gradski prevoz, što će dovesti do manjeg broja automobila na ulicama grada, a samim tim i do smanjenja zagađenja.

Karta za prevoz autobusom u Kanzas Sitiju košta 1,5 dolara, dok je mesečna karta 50 dolara. Gradsko veće odlučilo da se izdvoji iz budžeta dodatnih 8 miliona dolara, koliki je prihod od karata, kako bi se nadomestio gubitak u gradskom saobraćajnom preduzeću, piše 435.

Šansa za ugrožene

Pored toga što se ovim potezom bore protiv klimatskih promena, zvaničnici iz grada nadaju se da će ova odluka doprineti i boljem položaju socijalno ugroženih kategorija koji će lakše moći da nađu posao ali i da idu na njega.

Gradski odbornik Eric Bunc dodao je i da „kada govorimo o poboljšanju života ugroženih ljudi u našem gradu, finansijska sredstva se moraju naći. To je novac koji mi kao grad, ako želimo da odredimo prioritet javnom prevozu, možemo da obezbedimo.“

Kad ste već ovde…

• Javni prevoz postaje besplatan u celoj Estoniji

Izaberite pametno cevi i podloge za podno grejanje kako bi vam bilo toplo pod nogama.

Ako su vam radijatori ružni i ne želite da njima opterećujete i smanjujete koristan prostor ispod prozora, rešenje za vas je podno grejanje. Međutim, ovo nije jedina prednost podnog grejanja. Kod grejanja s radijatorima ili fan-coilima uvek je najhladnije u zoni nogu, odnosno, u prostoriji je vrućina a hladno je pod nogama. Podno grejanje greje upravo tamo gde treba, pa se temperatura po zapremini prostorije mnogo bolje rasprostire.

Podno grejanje se može postavljati ispod parketa (dvoslojnog, troslojnog pogodnog za postavljanje na podno grejanje), keramike ili mermera. Podno grejanje može da bude na struju i na vodu. O električnom podnom grejanju smo već pisali, a grejanje koje radi na vodu je takođe veoma interesantno jer može da se poveže na centralno grejanje ili na kotao. Cevi kroz koje cirkuliše topla voda se postavljaju na pod ili čak i na zid (zidno grejanje).

Kako odabrati cevi za podno grejanje

TECE u svojoj ponudi ima tri tipa cevi za podno grejanje. Prva vrsta su petoslojne cevi za podno grejanje SLQ PE-RT 5S što je najpovoljnije rešenje i najčešće se koristi. Otporne su na grube uslove postavke i ne mogu da se oštete. Prečnik cevi može biti: ∅12, 16, 17, 20, 25mm

Druga vrsta su petoslojne cevi za podno grejanje SLQ PE-MDXC koje imaju veću otpornost na oštećenja. One se za razlikuju od prethodne vrste po tome što su polietileni umreženi elektronskim putem, samim tim su stabilnije na promene temperature.

Plastične cevi SLQ PE-RT/AL PE-RT presvučene su aluminijumskim omotačem. One su najsavitljivije i ujedno najjednostavnije za postavljanje u sve vrste podloga, a najčešće se koriste kod tzv. suvog podnog grejanja. Zahvaljujući savitljivosti, pomaže lakom postavljanju i ugradnji čepića, a može da se postavljati za zidno grejanje.

Podloga za razvod cevi podnog grejanja

TECE u svojoj ponudi ima dve podloge za polaganje cevi.

1. Čepićasta podloga, odnosno, pečurke. Ovaj tip podloge je najbolji i najpraktičniji kod postavljanja sistema podnog grejanja. Postoje verzije bez izolacije gde prema potrebi birate debljinu izolacije ispod čepićaste podloge. U ponudi čepićaste podloge postoje i fabrički integrisana stiropor izolacija u debljini 10mm ili 30mm. Takođe, ovde se cevi uranjaju u podlogu između čepića i cevi su niže od gornje tačke te se može gaziti po njoj i pre izlivanja cementne košuljice bez straha od oštećenja.

2. Tracker ploče debljine 1cm ili 3cm su podloge od stiropora sa reflektujućim aluminijumskim slojem kod koje se cevi vežu iglicama uz pomoć tracker mašine. Ova podloga je povoljnija, lakša za transport i pakuje se po 10m2.

Razdelnik

Razdelnik od plemenitog čelika sa meračima protoka se montiraju u zidne kutije (razdelni ormarić) koje mogu biti ukopane u zid, a front može biti od stakla ili od metala.

Razdelnik je kvadratnog prečnika, sa fino regulacijom ventilom na meračima protoka. Razdelnik može biti veličine od 2-12 krugova, a zbog povećanog protoka mogu se spojiti cevi čak do prečnika ∅20mm. Razdelnik i ormarić uglavnom se postavljaju u centralnom delu objekta.

Prelazak s radijatorskog na podno grejanje

RTL ventil se koristi kada u stanu postoje radijatori, a potrebno je da se ugradi podno grejanje. Kako se ne bi štemovao ceo stan, može se prebaciti na podno grejanje bez rušenja. On se montira u zid, a sa termostatom se reguliše temperatura.

RTL kutija za grubu ugradnju sastoji se od zidne ugradne kutije s unapred podesivim regulacionim ventilom, unapred podesivim SGT ventilom i termostatskim ventilom, uključujući zaštitu u gruboj gradnji i priključni adapter 3/4″ eurokonus, dubina ugradnje 65-90mm. RTL kutija za finu ugradnju sastoji se od visokovredne dizajnerske pokrivne ploče od stakla, dizajnerske termostatske glave od eloksiranog aluminija, ugradnog okvira od plastike kao i montažne ploče za podešavanje po dubini. Dimenzije pokrivne ploče su 104 x 124 x 7 mm.

Ugradnja podnog grejanja je, dakle, moguća i na postojeće sisteme centralnog grejanja s radijatorima.

Više o TECE ponudi za podno grejanje pročitajte ovde.

Na podno grejanje se potom izliva košuljica, a ovde možete pogledati kako (link).

Saznajte i koliko košta ugradnja podnog grejanja, a pogledajte kako izgleda sistem električnog podnog grejanja.

Foto: Gradnja.rs

Žolnai keramika odlazi u istoriju. Trg Slobode u Subotici dobiće novi izgled, a rok za izvođenje radova je 180 dana.

Rekonstrukcijom Trga Slobode kraj Narodnog pozorišta u Subotici biće obuhvaćena površina od oko 3.300 metara kvadratnih, koja će biti podeljena na tri celine – „vodenu igru“ ili parternu fontanu, tri bazena sa „mirnom vodom“ i zeleni deo sa žardinjerama, klupama, travom i cvećem.

Projektom je predviđena izgradnja u tri faze, koje će se izvoditi istovremeno. Prva faza će obuhvatiti radove na „vodenoj igri„, odnosno parternoj fontani, tehničkoj etaži, popločanju Trga i žardinjera, u drugoj fazi će se postavljati usmerene mlaznice (Rainbow-jet), dok će se u trećoj fazi izvoditi radovi na bazenima sa „mirnom vodom„, piše portal Subotica.

Trg će biti podeljen u parternu fontanu, tri bazena s mirnom vodom i zeleni deo s žardinjerama, klupama, travom i cvećem.

„Vodena igra“ ili parterna fontana biće smeštena u središnjem delu Trga, obuhvataće površinu od oko 113 metara kvadratnih i biće kružnog oblika. Centar ove fontane poklapaće se sa centrom postojeće Zelene fontane, a biće opremljena 61-om parternom mlaznicom. Mlaznice će biti raspoređene kao jedna centralna i pet koncentričnih krugova, koje će gradativno raspršivati vodu u visinu od četiri do jednog metra. Takođe, fontana će imati i 16 parternih usmerenih mlaznica, odnosno Rainbow-jetova sa glatkim mlazom. Predviđeno je da fontana radi u nekoliko režima u zavisnosti od prilike, doba dana ili vremena.

„Mirna voda“ će se sastojati iz tri plitka bazena sa mirnom vodom, odnosno vodom koja će blago cirkulisati zbog lakšeg održavanja. Obuhvataće površinu od oko 115 metara kvadratnih, a svaki bazen će imati „ostrvo“ na sredini. Zeleni deo će imati žardinjere sa zelenilom, klupe, te površine sa travom i cvećem, a predviđeno je da ovo bude mirniji deo Trga za sedenje.

Žolnai odlazi u istoriju

Na određenim mestima je projektovano i postavljanje posuda za otpad, zaštitnih stubića, reklamnog stuba i štitnika za postojeće drveće, dok će prema Narodnom pozorištu biti napravljena kružna staza sa različitom geometrijom pri krajevima. Posebna pažnja biće posvećena osvetljenu Trga oko fontane, gde je predviđeno postavljanje 15 kandelabera, po zoru na postojeće.

Rekonstrukcijom će i čuvena Žolnai keramika otići u istoriju, budući da je projektom predviđeno popločanje od više vrsta Semmelrock kocki, granita i betonskih kocki po uzoru na postojeće.

Trg za 6 meseci

Nakon sprovedenog postupka javne nabavke, ugovor je dodeljen grupi izvođača koju čine „Alex engineering & construction“ iz Beograda, Samostalna građevinska radnja razvoj „Marković“ iz Krupnja i „ADC energo koncept“ iz Novog Sada. Od trenutka uvođenja u posao, odabrana grupa izvođača imaće na raspolaganju 180 kalendarskih dana za završetak radova.

Procenjena vrednost radova je 123 miliona dinara bez PDV-a, a ponuđeni garantni period je 15 godina.

Kad ste već ovde…

• Trg u Kopenhagenu rekonstruisan je po meri biciklista i biodiverziteta