Kraljevski institut britanskih arhitekata objavio je listu od 20 projekata iz šireg izbora za godišnju nagradu koja se dodeljuje nedavno kompletiranim stambenim objektima u ovoj zemlji. 

U RIBA izbor su ušli potpuno novi, originalni projekti, kao i aneksi na već postojeće strukture, a ove godine posebna pažnja je stavljena na inovativne održive rezidencije. Pobednički projekat biće objavljen u septembru 2019. godine u okviru TV specijala Grand Designs: House of the Year na britanskom kanalu 4.

U nastavku pogledajte kompletnu listu projekata.

1. Crna kuća (Dualchas Architects)

Ovo zdanje uređeno u minimalističkom stilu smešteno je na litici u Škotskoj, a zbog boje fasade deluje izuzetno dramatično.

2. Kuća od plute (Matthew Barnett Howland, Dido Milne, Oliver Wilton)

Dizajnirana sa ogromnom pažnjom na detalje, ova kuća neodoljivo podseća na set čepova za boce. Budući da je smeštena u neposrednoj blizini istorijskog mlina iz ranog devetnaestog veka, Cork House se svojim izgledom zapravo odlično uklapa u okruženje.

3. Erlova kuća (Sophie Hicks Architects)

Zanimljivost vezana za ovu kuću se odnosi na to da su pre nje na ovom istom placu bile smeštene garaže, tako da osnova kuće ne stoji u istoj ravni u odnosu na ulicu. Spolja kuća liči na mali komercijalni objekat, ali zato u enterijeru vlada ugodan ambijent okupan svetlom.

4. Kuća duhova (BPN Architects)

Moderna „Kuća duhova“ sagrađena je na mestu nekadašnje seoske vile, sa veštačkim jezerom u prednjem delu dvorišta u odnosu na koje se kuća nalazi u nižem nivou. Osnova kuće je napravljena od betona dok fasadu krase ogromni prozori sa metalnim ramom.

5. Zelena kuća (David Sheppard Architects)

Smeštena na brdu pored malog jezera, unikatna kuća odlično rezonuje sa svojom okolinom. Po nacrtu iskusnog arhitekte napravili su je vlasnici sami, i to mahom od prirodnih materijala.

6. Kuća u Hempširu (Niall McLaughlin Architects)

Kuća je raspoređena u niz paviljona, koji bi trebalo da simbolišu različite generacije porodice u čijem se vlasništvu ova kuća nalazi. Sve njih spaja master paviljon u centralnom delu gde se nalazi kuhinja sa fantastičnim pogledom na vrt i okolinu.

7. Henington farma (James Gorst Architects)

U pitanju je savremen odgovor na klasičnu seosku kuću čija je glavna konstrukcija napravljena od ukrštenih lameliranih drvenih ploča, glulam greda i stubova koji su svi pređeni krečom kako bi im se omekšao izgled. Ova pažnja posvećena detaljima se vidi u svim aspektima dizajna.

8. Kuća na brdu „Passivhaus“ (Meloy Architects)

Jedan od najmanjih projekata sa liste napravili su takođe njegovi vlasnici. U pitanju je moderna kuća „na lakat“ napravljena tako da podrži sve standarde ekološke efikasnosti.

9. Kuća u dvorištu (Gianni Botsford Architects)

Smeštena u zadnjoj bašti gradske kuće iz devetnaestog veka, kuća ovde predstavlja zamenu za dotrajali bungalov iz 1960-ih i karakteriše je krov u obliku kupole kojim se manipuliše prirodnim svetlom u enterijeru.

10. Kuća „Lessans“ (McGonigle McGrath)

Ovo moderno imanje sastoji se od preuređene štale, novog predvorja, diskretnog bloka spavaćih soba sa privatnim dvorištem i prostranih stambenih prostora koji gledaju na lep zeleni pejzaž.

11. Kenvud Li (Cousins & Cousins)

Iako na prvi pogled deluje kao klasična kuća iz predgrađa, projekat Kenvud Li u enterijeru krije veliki broj modernističkih detalja, uključujući i neobične zone za opuštanje poput otvorenog atrijuma u zadnjem delu kuće.

12. Zdrava eko-kuća (bere:architects)

Ova „zdrava kuća“ u jednoj godini proizvode duplo više energije nego što potroši, prerađuje sopstveni otpad i oslanja se isključivo na energiju od sunca, vetra i kiše. Projekat dokazuje da i objekti u kojima živimo mogu da budu energetski nezavisni i potpuno održivi.

13. Maks Fordham (bere:architects)

Na listi se našao još jedan projekat mladog studija bere:architects. Ovaj put, u pitanju je kuća ušuškana u gusto naseljeni deo Londona koja takođe prati visoke standarde energetske efikasnosti. Do sada je ovaj projekat dobio već dve nagrade za održivu arhitekturu.

14. Farma Nithurst (Adam Richards Architects)

Projekat koji je, po javnom priznanju, najviše namučio žiri, koncipiran na osnovu starih farmerskih kuća u Italiji, i zapravo predstavlja nadgradnju na nekoliko već postojećih, sada spojenih projekata.

15. Džepna kuća (Tikari Works)

Arhitekte su se ovde uspešno pozabavile nizom izazova, uključujući visinsko ograničenje projekta i potrebu za osećajem privatnosti. Sve to je postignuto ukopavanjem kuće ispod zemlje i efikasnim korišćenjem prostora, a razni dizajnerski „trikovi“ u enterijeru doprineli su stvaranju jedinstvenog karaktera kojim odiše ova kuća.

16. Rekonstruisana kamena kuća na brdu (Foster Lomas)

Uvučena na zapadnoj padini brežuljka na ostrvu Man, iz ove kuće se pruža predivan pogled na Irsko more, dok dugi horizontalni prozori i debeli betonski zidovi pružaju maksimalan osećaj bezbednosti. Kroz dramatičan odgovor na jedinstveni kontekst lokacije, snažna arhitektonska vizija stvorila je nešto zaista posebno.

17. Odmorište (Atelier Peter Zumthor & Mole Architects)

Ovaj projekat je zadobio veliku pažnju ne samo zbog svoje neprikosnovene skulpturalnosti i vizije, već i zbog inovativne upotrebe betona u rezidencijalnoj gradnji.

18. Seosko gazdinstvo „Silver How“ (Hall + Bednarczyk Architects)

Rekonstrukcija starog seoskog zdanja predstavlja savršeni (i doslovni) balans između rustičnog i novog. Pritom, za izgradnju ove kuće korišćeni su lokalni materijali, poput kamena i šljunka iz obližnjeg rudnika.

19. Kuća u Južnom Londonu (Jonathan Pile Architect)

Ova dvorišna kuća ponudila je novu tipologiju za ponovnu upotrebu kompleksnih i nedovoljno iskorišćenih gradskih lokacija. Odlično se uklopila u okolinu, a drvo crne boje koje krasi njenu fasadu preovlađivalo je u Depfordu vekovima unazad.

20. Projekat „Stackyard“ (James Boon Architects)

Ovim projektom arhitekte su želele da pokažu da inovacija u dizajnu može da se implementira i u najosetljivije okruženje. Na prvi pogled, nikada ne biste pomislili da se u ovom starom kvartu nalazi kuća modernog enterijera, što je upravo bio cilj britanskog studija.

Više detalja o pojedinačnim projektima pogledajte na sajtu Kraljevskog instituta britanskih arhitekata.

Kad ste već ovde…

• Prva kuća od armiranog betona i poslednja opomena

Aplikacija nazvana PRISM služi da ubrza proces projektovanja u fazi idejnog rešenja čime bi se omogućio jasan uvid u izgled novog objekta u postojećem urbanom tkivu grada.

Firma Bryden Wood, konsultantska kuća Cast i kancelarija Sadiqa Khana, gradonačelnika Londona, koji je nedavno osvojio simpatije građana odbacivanjem Fosterove Lale, zajedničkim snagama lansirali su aplikaciju koja treba da ubrza proces izgradnje domova. Pošto je trenutna potražnja na nivou 50.000 stambenih jedinica godišnje, ovaj softver trebao bi da olakša proces projektovanja u fazi izrade idejnog rešenja.

Aplikacija nazvana PRISM kombinuje pravila prostornog planiranja zadate lokacije sa urbanističko-tehničkim uslovima kroz jednostavan BIM interfejs i na taj način se ubrzava ranu faza projektovanja, te se arhitekte mogu fokusirati na druge aspekte projektovanja kao što su kvalitet gradnje, održivost, ekologija i kvaliteta izgrađenog okruženja.

Pogledajte kako izgleda PRISM:

Namerno smo se odlučili da aplikacija bude javno dostupna kako bi svako mogao da se uključi u proces projektovanja.

„Tehnologija je napravila revoluciju u mnogim sektorima, počev od finansija do automobilske industrije i vreme je da građevinski sektor učini isto. To je jedini način zahvaljujući kom ćemo moći da odgovorimo na potražnju za stambenom i ostalom socijalnom infrastrukturom. Naravno, obim izazova je toliko veliki da jedino ako radimo zajedno, moći ćemo da uspemo. Namerno smo se odlučili da aplikacija bude javno dostupna, kako bi svako mogao da se uključi u proces projektovanja.“, rekao je za Jami Cresser-Brown, direktor arhitektonskog sektora u Bryden Wood.

Podstrek za kolaboraciju

London će biti prvi grad na svetu koji je oprobao aplikaciju ove vrste, deleći znanja iz oblasti građevinarstva i koristeći tehnologiju kako bi se pokrenula revolucija u procesu projektovanja. Projektanti veruju da će PRISM podstaći sve veću kolaboraciju i da će ova inovacija biti korisna za dalji razvoj globalne zajednice.

Kad ste već ovde…

• BuildUp 2019: Prva regionalna konferencija o digitalizaciji u arhitekturi i građevinarstvu

Kako izgleda beskompromisni momački stan? Saznajte koje su njegove vrednosti, uloga i svrha u današnjem društvu.

Saveti za uređenje stambenog okruženja najčešće su elaborirana tema u popularnim i lajfstajl časopisima kada su arhitektura i dizajn u pitanju. Ali, koliko se dostupnih informacija odnosi na uređivanje stambenog prostora po meri savremenog muškarca. Složićete se, jako malo.

FHM Momački stan u Bangkogu, koji potpisuje singapurski korporativni gigant Ong&Ong Architects, pruža nam mogućnost da zavirimo u stambeni prostor jednog momka koji se nalazi na samom vrhu Pareto distribucije moći, uticaja i novca. S druge stane, fenomen momačkog stana možemo sagledavati i kritički, a u odnosu na koncepciju Playboy Apartmana koja mu je istovremeno i cilj i ishodište.

Gledišta su različita, ali razmatranje bilo kog oblika stanovanja, pa i fenomena momačkog stana, u punoj složenosti moguće je jedino u perspektivi prožimanja unutrašnjih i spoljašnjih činilaca. Stan kao arhitektonska kategorija razvija se u odnosu na društvenu strukturu koja se prelama kroz nivo korisnika, te spoljne promenljivosti susedstva koja se ogleda u transformaciji izgrađene matrice grada. Kao takav, svaki stambeni prostor među-razmera je na relaciji korisnika i grada. U cilju potpunog sagledavanja njegove ukupnosti neophodno je razmatrati ga kroz glavnu nematerijalnu komponentu koja uobličila modus njegovog postojanja. To je životni stil korisnika.

Životni stil savremenog korisnika – radikalno otuđenje

Životni stil korisnika određuje način uticaja obrazaca ponašanja na oblikovanje stambenog prostora. Savremeni životni stilovi razvijaju se pod snažnim uticajem individualizacije, razgradnje tradicionalne porodice, te integracije rada i stanovanja.

Savremeni uslovi života u modernim metropolama razgradili su vrednosti tradicionalne porodice, stvarajući potrebu za jednim distanciranim odnosom među ljudima, decom i odraslima. Međusobne interakcije u metropolama su kratke i instrumentalne, bez subjektivnosti i emocionalne uključenosti karakterističnih za život u malim zajednicama, te kao takve usmerene su ka ostvarivanju ultimativne vrednosti – više novca. U metropolama, ljudske interakcije koje predominantno ne vode ka više novca nisu poželjne i vremenom atrofiraju.

Umesto s ljudskim licima, dušom i telima, u savremenim stambenim prostorima u interakciji smo prvenstveno sa digitalnim interfejsima.

Razvojem masovnih medija, nastali su napredni oblici komunikacije i interaktivnih životnih okruženja, gde prožimanje rada, tehnologije i stanovanja postaje jedan od ustaljenih zahteva. Umesto s ljudskim licima, dušom i telima, u savremenim stambenim prostorima u interakciji smo prvenstveno sa digitalnim interfejsima.

Vrednosti individualizacije i diverziteta podstiču diferencijaciju životnih stilova, a posledično i razgradnju tradicionalnih obrazaca organizacije stambenog prostora koji tu svakodnevnicu treba da prihvate, omoguće i olakšaju. U tom smislu, život u savremenim metropolama daje prednost originalnom i drugačijem umesto stabilnom i utvrđenom, gde su polivalentni kvaliteti prostora traženiji i vredniji od striktnih i određujućih.

Stan kao događaj spektakla

Smešten na 49. spratu ekskluzivnog kondominijuma u Bangkoku (Tajland), enterijer FHM Momačkog stana bitno je predodređen i uobličen životnim stilom i ekonomskim statusom korisnika. Zatečeno prostorno stanje revitalizovano je sa ciljem dostizanja polivalentnih kvaliteta, uz zadržavanje dvostruke gradacije prostorne ukupnosti po stepenu intimnosti, privatnosti i samostalnosti.

Prva samostalna celina je dnevna zona iz koje se prostire fantastičan panoramski pogled na živopisnu siluetu poslovnog gradskog centra. Po ugledu na njujorški loft, stambene aktivnosti centrirane oko dokolice i provođenja vremena sa posetiocima međusobno se linearno nadovezuju. Dramatični efekti u prostoru postignuti su dodatnim naglašavanjem podužnosti i visine dnevne zone, te kroz suptilnog vizuelnog razdvajanja kuhinje od zone glavnog sedenja. Ulazni foaje, s druge strane, sa namerom je skromnih dimenzija i tretiran tamnim tonovima kako bi se efekat grandioznosti i osvetljenosti dnevnog boravka dodatno naglasio.

Dramatični efekti u prostoru postignuti su dodatnim naglašavanjem podužnosti i visine dnevne zone.

Noćna zona konglomerat je različitih aktivnosti sabranih u jedan složeni prostor gde intimnost i individualnost dolaze do izražaja. Za razliku od dnevne zone koja je mono-prostor spektakularnih razmera, noćna zona raščlanjena na više manjih, čovekomernih i pitomih kutaka. Prožetost kupatila i spavaće sobe, ormana i rada, rada i spavanja, spavanja i lođe na visokom su nivou. U fluidnom toku zbivanja, radni prostor postavljen je centralno i kao takav čini središte relacija dan-noć i korisnik-grad.

Identitet, materijal i detalj

Karakter je u detalju. Materijali i oprema najvišeg su stepena sofisticiranosti, uglađenosti i luksuza. Preovlađuju prirodni kamen i drvo, bogatih šara i taktilne topline. Iako su svi elementi svedeni na nivo apsolutne pročišćenosti, prostor obiluje vibrantnošću i poetičnim nabojem.

Seks, moć i arhitektura

Ekonomski i socijalni status mogu se odrediti kroz parametre stambenog prostora i lokacije stanovanja. U kontekstu brzorastućih azijskih gradova, razlika nastala na bazi mesečnih primanja uslovila je stvaranje društvenog raslojavanja i kreiranja oštrih teritorijalnih dispariteta u geografiji nejednakosti. FHM Momački stan u Bangkoku paradigmatski je primer manifestacije koncepcije Playboy Apartmana koji se kao ideja i mogućnost u diskursu savremene arhitekture razvija od početka 60-ih godina.

Kritički sagledana, šta nam koncepcija Playboy Apartmana kao forma i realizacija govori? Umesto obećane eudemonije i emancipacije, oslobođenje od religije, porodice i tradicije doveli su do upravo suprotnih efekata od očekivanih – do otuđenja moderne individue, narcizma i makijevelizma, te neizmerne volje za moć i novcem. Volja za moć, kao najviši ideal dijalektičkog materijalizma, manifestuje se prvenstveno kroz arhitekturu životnog prostora, njegove svrsishodnosti, materijalizacije i organizacije. Idealni stambeni prostor savremenog, otuđenog i oslobođenog muškarca gubi ulogu potencijala porodičnog staništa, te postaje instrument moći, dominacije i viška društvene vrednosti u formi celokupnog vizuelnog spektakla.

Uloga arhitekture i arhitektonskih aparata u nastojanjima otuđene savremene individue je dvostruka. Neophodno je za uspostavljeni ideal skrojiti odgovarajući stambeni okvir prikladnih obrazaca organizacije, materijalizacije i opreme, ali i kroz odgovarajući stambeni okvir stvoriti uslove za dostizanje željenog ideala.

Kad ste već ovde…

• Nikad premalo kvadrata – Domišljate ideje za stanove do 30 m2

Iz svih soba omogućena je vizura prema Tisi što je postignuto formiranjem veštačkog uzvišenja sa bogatom baštom u čijem centru je projektovan luksuzni hotel.

Prema projektu arhitekte Zorana Đorđevića iz biroa Meritus d.o.o, kompanija Knežev Group podiže luksuzni hotel u Bečeju od 3.100 neto kvadrata koji će dati krila (slaboj) turističkoj ponudi ovog mesta.

Hotel koji bi po planu trebao da bude gotov 2021. godine savremeno je oblikovan objekat kružne forme koji će se prostirati na četiri etaže. U podrumu je smešten ugostiteljski blok, odnosno, u njemu će se naći restoran s pratećom kuhinjom, lovačka soba kao i kongresna sala. Na ovom nivou će se naći i spa deo, odnosno, hidro blok sa bazenom, tipidarijumom, teretanom i saunom.

Najzanimljiviji deo hotela smešten je na krovu gde se nalazi bašta s barom odakle će se pružati sjajan pogled na okolinu.

Na prizemlju je organizovan prijemni nivo sa ulaznom partijom, recepcijom, holom i barom kao i 10 hotelskih jedinica. Na prvom spratu je smešteno 16 soba, dok je potkrovlje rezervisano za dva VIP apartmana.

Bašta na krovu

Najzanimljiviji deo hotela smešten je na krovu gde se nalazi bašta s barom. Odavde će se pružati sjajan pogled na okolinu, a zanimljiva je činjenica da će iz svih soba omogućena vizura prema Tisi. „Ovo je postignuto formiranjem vestačkog uzvišenja sa bogatom baštom u čijem centru je projektovan luksuzni hotel.“ – kaže za naš portal autor idejnog rešenja Zoran Đorđević, koji je bio angažovan i na izradi projekta hotela u neposrednoj blizini – Bele lađe, ali pre 30 godina.

Kad ste već ovde…

• Montažni hotel niče pod slapom Kravica u BiH

Grad Banja Luka raspisao je 17.07.2019. međunarodni opšti javni konkurs za izradu idejnog urbanističko-arhitektonskog rešenja centralne pešačke zone u Banja Luci.

Cilj konkursa je da se dobije kvalitetno i funkcionalno rešenje partera centralnog dela urbanog tkiva Banja luke.

Rešenje treba da stvori pretpostavke za realizaciju prostornih, funkcionalnih i oblikovnih potencijala dela centra grada, odnosno, formiranje novih javnih prostora, stvaranje ugodne i estetski prihvatljive urbane atmosfere kao preduslova za identifikaciju i integraciju stanovnika sa svojim gradom.

Ovim konkursom potiču se predlozi i istraživanja koja vode prema savremenim i demokratičnim interpretacijama gradskog centra, a koji se očituju u fleksibilnim, otvorenim, vitalnim, održivim i dinamičnim urbanim modelima.

Kako bi se dobilo što više kreativnih i kvalitetnih rešenja, odlučeno je da konkurs bude međunarodnog karaktera.

Kako bi se dobilo što više kreativnih i kvalitetnih rešenja za ovaj budući simbol grada, odlučeno je da konkurs bude međunarodnog karaktera tako da mogu učestvovati sva pravna i fizička lica koja ispunjavaju stručne i ostale uslove definisane konkursom bez obzira na teritorijalnu pripadnost.

Rok i nagrada

Konkurs će biti otvoren do 31. oktobra do 23:59 časova, a za najbolje idejno rešenje predviđena je novčana nagrada u iznosu od 24.000 evra.

Konkursni materijal

Zainteresovani mogu konkursni materijal mogu preuzeti na linku www.banjaluka.rs.ba/konkurs-centralna-gradska-zona  (en.banjaluka.rs.ba/city-centre-design-banjaluka2024), na koji će se rad i predavati.

Kad ste već ovde…

• Konkurs za Trg umetnosti u Somboru

Tema novog 21. broja je Fundamentalno, a predstavljeno je 11 projekata od Meksika, Evrope, Majamija, od malih do velikih biroa.

Sigurno se sećate Arhitektona i brojnih konkursa koji je organizovao ovaj časopis o arhitekturi. Činjenica da je jedno vreme nestao sa scene jednako nas je razočarala koliko nas je ovog puta obradovala da je časopis i portal ponovo živ. Zato smo iskoristili priliku da urednicu Vesnu Stojčić prvo pitamo šta se desilo s Arhitektonom i kako je došlo do ideje da se on ponovo pokrene.

VS: Časopis Arhitekton nikada zvanično nije ugašen… životne okolnosti, fokus na projektovanje i druge poslove samo je doveo do konstantnog odlaganja novog broja i tako prođe skoro pet godina. Lično sam želela u svemu da se okušam i jesam, mislim na razne oblasti arhitekture. Negde sam bila više, negde manje uspešna.

ŽeleIi smo da arhitekturu prilagodimo je današnjem društvu koje definitivno nema više vremena za informacije koje nisu jednostavne i istog časa dostupne.

Kada smo pre deset godina izdali prvi broj Arhitektona, ideja je bila da to bude projekat (brend) koji bi nasledile moje ćerke. Trebalo mi je vremena da se prisetim toga i da shvatim da sam najveće zadovoljstvo i strast imala upravo u stvaranju Arhitektona, organizaciji izložbi povodom „Nagrade časopisa Arhitekton“ i ostalih divnih stvari koje smo radili. I konačno, evo novog Arhitektona.

Zaživeo je i novi portal?

VS: Portal arhitekton.net postoji od 2012. godine i bio je dosta posećen ali samo kao podrška štampanom izdanju časopisa Arhitekton. Tada je ideja vodilja bila čuvena izreka Bogdana Bogdanovića, Arhitekta-graditelj-iluzija, međutim mi smo je danas promenili. Iz te promene nastao je portal arhitekton.net. ŽeleIi smo da arhitekturu pomerimo s Bogdanove filozofije i prilagodimo je današnjem društvu koje definitivno nema više vremena za informacije koje nisu jednostavne i istog časa dostupne.

Koje teme ćete ne njemu obrađivati?

VS: Na portalu možete nači posebne teme koje su namenjene širem društvenom krugu i koje svojim zanimljivim tonom upućuju čitaoca o raznim procesima i uticajima mnogih grana zivota na arhitekturu.

Časopis više nije u štampanom formatu. Kako ste se odlučili na ovaj korak? 

VS: Upravo primećujući promene koje su se desile za ovih pet godina, odlučili smo da i časopis Arhitekton bude u online izdanju kako bi uvek bio dostupan čitaocima.

Koliko često će izlaziti?

VS: Dinamika izdavanja časopisa Arhitekton ostaje ista (kvartalno) četiri broja godišnje.

Šta ne treba propustiti u novom broju Arhitektona?

VS: U novom broju 21., tema koja nam se prirodno nametnula je Fundamentalno. Predstavljeno je 11 projekata od Meksika, Evrope, Majamija, do Ho Ši Mina i svi oni zajedno predstavljaju mogućnosti da se objasni tema broja. Od malih biroa do velikih imena kao što su BIG, I.M.Pei i ostali. Ali suština je ista, fundamentalno, iako u radikalno različitim oblicima.

Svi kontaktirani biroi, su se složili da su predstavljeni projekti upravo odgovor na zadatu temu. Svaki projekat je vrlo složen što se tiče projektovanja i zadatka koji su projektanti imali ali na kraju svaki izgleda kao da je oduvek bio tu. Svi oni su sigurno dobra inspiracija u arhitekturi, zaključuje Vesna Stojčić za naš portal.

Kad ste već ovde…

• Predstavljamo vam portal Žene u arhitekturi

Inženjer Ivan Tejić iz JKP Beograd put osmislio je metod koji se do danas nije primenjivao u srpskoj putarskoj industriji.

Na saobraćajnicama naših gradova oštećenja asfaltnih kolovoza su veoma česta, a njihova sanacija je skupa i komplikovana. Uzrok nastanka oštećenja nalazimo najvećim delom u višedecenijskoj starosti samih kolovoza, koji se godinama nisu obnavljali, odnosno rekonstruisali.

Naime, veliki broj saobraćajnica nije rekonstruisan od vremena izgradnje do danas, a bitumen, kao vezivo u asfaltnim mešavinama, kroz vreme gubi svoje osnovno svojstvo. Samim tim asfaltni slojevi su izgubili elastičnost, te usled starosti i atmosferskih uticaja dolazi do zamora materijala, pojave pukotina, prodora vode i na kraju trajnih deformacija i oštećenja.

Takođe, u prethodnih par decenija, asfaltom su presvučeni kolovozi koji su bili pod kaldrmom i kamenom kockom bez sanacije donjih nosećih slojeva, odnosno bez zamene podloge, gde u kratkom vremenskom
periodu kocka i kaldrma, mikro pomeranjem, reflektuju pukotine koje kasnije prerastaju u oštećenja.

Jedan od bitnih uzroka, jeste i višedecenijski rad na održavanju kolovoza bez proračuna, koji podrazumeva dimenzionisanja kolovozne konstrukcije za tadašnje i buduća saobraćajna opterećenja, odnosno na broj prelaza
vozila i merodavno vozilo.

Klasičnom metodom koja podrazumeva opsecanje, uklanjanje šuta, izduvavanje, prskanje emulzijom, te ugradnju valjanog asfalta nije moguće sa sadašnjim kapacitetima JKP Beograd put postići neophodni učinak da se ukupan broj oštećenja smanji.

Kolovoz se sanira samougradivim, tvrdo livenog, asfaltom uz čišćenje izduvavanjem oštećenja i ugradnju asfalte mešavine bez valjanja.

Zato se u ovoj laboratoriji na čelu sa inženjerom Ivanom Tejićem poslednjih godina radilo na iznalaženju vrste i recepture asfaltne mešavine i tehnologije za ubrzanje rada, povećanje učinka i najbitnije poboljšanja kvaliteta sanacije oštećenja na kolovozima, čiji završni sloj predstavlja asfalt bilo koje vrste.

Rezulat istraživanja je inovativna Metoda iz laboratorije JKP Beograd put koja predstavlja sanaciju oštećenja asfaltne površine kolovoza upotrebom samougradivog, tvrdo livenog, asfalta (sa dodatkom za mikroarmiranje ili dodatkom prirodnog bitumena) i tehnologiju koja podrazumeva čišćenje izduvavanjem oštećenja i ugradnju asfalte mešavine bez valjanja. Time se postiže izuzetno visok stepen otpornosti na kolotrage, smicanje i prodor vode. Ovakva Metoda, tehnologija u kombinaciji sa navedenom vrstom asfaltne mešavine, do danas se nije primenjivala u srpskoj putarskoj industriji.

Brzina i postojanost

Prednosti ove Metode, u odnosu na klasičnu, se ogledaju u brzini izvođenja radova na sanaciji pojedinačnih oštećenja i postojanosti ugrađene asfaltne mase.

Ukoliko bi JKP „Beograd put“, kao gradsko putarsko preduzeće, samostalno izvršavao rad na sanaciji, sa postojećim kadrovskim i tehničkim kapacitetima, primenom Metode, podigao bi učinak na broju
saniranih oštećenja za 4 do 5 puta od dosadašnjeg.

Posebna napomena se odnosi na činjenicu da svako saniranje oštećenja predstavlja privremenu meru, koja treba da osigura bezbedno odvijanje saobraćaja, dok saobraćajnica ne bude obuhvaćena planom rekonstrukcije.

Primenom Metode sanacije oštećenja na asfaltnim kolovozima procena je da bi JKP „Beograd put“ sa postojećim kadrovskim i tehničkim kapacitetima mogao da izvrši sanaciju preko 70% oštećenja (minimum 3.000 pojedinačnih oštećenja) do 1. septembra 2019. godine.

Kad ste već ovde…

• Rešenje za gužve? Švajcarci grade auto-puteve na sprat

Arhitektonski studio CX Landscape objavio je predlog pešačkog mosta Ribbons of Life („Vrpce života“) kojim je učestvovao na javnom konkursu u organizaciji Instituta za pejzažnu arhitekturu u glavnom gradu Australije.

Živi most u Kanberi trebalo bi da se vine preko veštačkog jezera Berli Grifin iskopanom 1963. godine u samom centru grada. Danas se oko jezera nalaze mnoge značajne institucije kao što su Nacionalna galerija, Nacionalni muzej, Nacionalna biblioteka, Vrhovni sud i parlament, a sama obala jezera popularno je mesto za piknik, a posebno je draga pecarošima.

Na ovom mestu već se nalazi drumski most koji omogućava nesmetani saobraćaj u oba smera. Stvaranjem „šumskog omotača“ oko već postojećeg mosta, dizajneri iz studija CX Landscape na ovaj način su uspeli da potpuno redefinišu ovaj objekat i daju mu potpuno novu namenu.

Gradnjom brane uništena su brojna dela aboridžinske umetnosti, što bi „Vrpce života“ na simboličan način trebalo da isprave.

Neophodno je napomenuti da je jezero Berli Grifin napravljeno tokom velike reorganizacije grada kajem pedesetih godina prošlog veka kada se na ovom mestu gradila i velika brana. Tom prilikom uništeni su brojna dela aboridžinske umetnosti, što bi „Vrpce života“ na simboličan način trebalo da isprave, piše ArchDaily.

Pošumljeni most

Pošumljeni most trebalo bi da bude dugačak oko 300, dok u širini varira između 30 i 100 metara. Zapadni rub građevine proteže se u vodu gde postaje močvarno zemljište i pruža posetiocima pristup vodi,  dok vodene biljke ovde doprinose poboljšanju kvaliteta vode. Pored močvarnih biljaka, ovde će se nalaziti razne stene, drveća i ostali autentični primerci iz prirode.

Stanište za životinje

Jedna od vrpci na mostu je zamišljena kao linearni park, nezavisna struktura za prolaz ljudi. Ova sekcija će pružiti obrazovne mogućnosti na otvorenom prostoru, a smišljena je i kao stanište nekih divljih životinja.

Solarni paneli su integrisani u asfalt da bi se proizvela čista snaga za korišćenje osvetljenja.

Solarni paneli su integrisani u asfalt da bi se proizvela čista snaga za korišćenje osvetljenja. Ključne komponente parka predstavljaju u toranj za promatranje ptica, plaža okrenuta prema vodi laserske projekcije ns zidinama i kanal za promatranje vodenog života.

Sve ovo u dizajn su implementirali George Zhuo, Jing Peng, Simon Zhao, Danniel Dong i Annie Huang, a njihove ideje možete još detaljnije izučiti u narednoj galeriji:

Park-most u Kanberi po dizajnu studija CX Landscape

Vizualizacije: CX Landscape

Kad ste već ovde…

• Most preko auto-puta namenjen samo za divlje životinje

Rekonstrucijom krova bi se zadržala prethodna forma uz korišćenje korten čelika zbog koga će krov izgledati kao da je vekovima tu. Takođe, umesto nekadašnjeg tornja predviđeno je postavljanje svetla koja će obasjavati noćno nebo i podsećati nas na izgubljeno.

Diplomirani aritekta Sanja Cvetković iz Niša, rodom iz Leskovca, dale je idejno rešenje za obnovu izgorelog dela Notr Dam u Parizu, a od preko 200 prijavljenih radova njen predlog izdvaja se po tome što je lepota katedrale stavljena u prvi plan u odnosu na krov i toranj. Ideja je da nov krov ne remeti lepotu katedrale i da je ne naruši, a rad se izdvaja i po društveno angažovanom aspektu.

„Mojim idejnim rešenjem predviđena je delimična rekonstrukcija delova oštećenih u požaru. Ideja je implementacija novog krova koji bi zadržao formu prethodnog, ali sa promenjenim materijalom od koga je krov napravljen. Kao materijal sam izabrala korten čelik, zato što ovaj materijal izgleda staro i kao da su atmosferske prilike već uticanle na njega, pa ne bi odudarao od katedrale koja postoji vekovima. Rekonstrukcija tornja nije predviđena, već je na mestu nekadašnjeg tornja planirano postavljanje svetala koja bi noću dodatno obasjavala nebo Pariza i služila kao podestnik na gubitak tornja nastalog usled nemara. Ovakav pristup bi zbog svoje jednostavnosti doveo do brže rekonstrukcije i ekonomičnijeg upravljanja sredstvima planiranih za istu“, priča ova Leskovčanaka za Jugmedieu.

Poseban plus u ovom rešenju je i da je predviđeno da se ostatak sredstava preusmeri za pomoć beskućnicima Francuske.

Umesto nekadašnjeg tornja predviđeno je postavljanje svetla koja će obasjavati noćno nebo i podsećati nas na izgubljeno.

Na samom konkursu našli su se najrazličitiji radovi – od onih koji predlažu fontane i bazene na krovu do onih koji predlažu da se krov ne obnavlja ili do nekih savremenih arhitektonskih izraza

Na ideju da predloži rešenje za obnovu ove čuvene svetinje došla je kada se povela polemika na arhitektonskim i dizajnerskim portalima o tome kako bi trebalo pristupiti rekonsturkciji ovog objekta.

„Inspirisana time, promišljala sam šta bi bilo idealno rešenje i kakav bih rad ja poslala na najavljeni konkurs. U međuvremenu je Senat Francuske doneo odluku da će katedrala biti rekonstruisana u stanje u kome se nalazila pre požara. Ipak, ja sam nastavila sa razvijanjem ideje i na njoj sam radila oko mesec dana, da bih, kada su ilustracijie bile završene, naišla na konkurs The People’s Notre-Dame Design Competition na koji sam i prijavila svoj rad. Konkurs je pokrenut sa ciljem produbljivanja dijaloga o rekonstrkciji Notr Dama i omogućio je svima zainteresovanima da ponude svoje rešenje.

Podrška glasanjem

„Konkurs je još u toku tako da još uvek ne znam sa sigurnošću kakav će biti ishod, ali sam putem društvenih mreža dobila mnogo pozitivnih komentara vezanih za moju ideju. Podrška mi puno znači i pozivam moje sugrađane da mi pomognu da dovedemo idejno rešenje do prvog mesta“, naglašava Sanja Cvetković, arhitetka iz Leskovca.

Glasanje se vrši registracijom na portalu putem linka, i svako može da glasa za jedan projekat OVDE.

Kad ste već ovde…

• Obnova Notr Dama može biti pogubnija od požara?

Kuće sa pustinjske planete Tatuin kakve smo mogli da vidimo u serijalu Ratovi zvezda poslužile su kao inspiracija za najnoviji dizajn koji potpisuje reper i multidisciplinarni umetnik Kanye West. 

West je ovu ideju izneo u specijalnom intervjuu za Forbes gde je objašnjeno da se radi o prefabrikovanim montažnim kućama koje izgledaju poput doma Luka Skajvokera – ili bi mogle da se ugrade u zemlju, s tim da bi im se u tom slučaju dodali prozori na krovu kako bi svetlo moglo da ulazi unutra. Njegova ideja je da se ovakvi domovi dodele ljudima sa niskim prihodima ili beskućnicima kao privremeno sklonište.

Poznati reper osmislio je prefabrikovane montažne kuće koje izgledaju poput doma Luka Skajvokera.

Da podsetimo, prošle godine smo pisali da je West najavio otvaranje arhitektonskog studija i pozvao dizajnere koji bi hteli da mu se priključe u misiji da „učine svet boljim mestom za život“. Mediji su o Westovom interesovanju za arhitekturu počeli da pišu još 2013. godine kada je reper počeo da sluša predavanja o arhitekturi i dizajnu na Harvardu.

No, pitanje ostaje, ko bi još bio voljan da živi u nečemu što liči na zemljani iglo?

Kad ste već ovde…

• Stan u Zagrebu inspirisan Ratovima zvezda

Konferencija održati na Zlatiboru u periodu od 17. do 20. oktobra u hotelu Ratko Mitrović.

Asocijacija studenata modernog inženjerstva je udruženje koje promoviše princip održivog razvoja, zaštitu životne sredine, ekološke i energetske principe u graditeljstvu. Pored toga ostvaruje saradnju sa univerzitetima, stručnim udruženjima i drugim organizacijama u Srbiji i inostranstvu koje se bave srodnim delatnostima.

Najveći projekat ovog udruženja je međunarodna studentska konferencija „We build the Future“ koja se organizuje u saradnji sa Građevinskim fakultetom u Beogradu i kompanijom Alumil. Kao i prošlih godina i ove godine će se konferencija održati na Zlatiboru u periodu od 17. do 20. oktobra u hotelu Ratko Mitrović.

Studenti će se susresti sa rešavanjem problema u oblasti građevinarstva, arhitekture, urbanizma i prostornog planiranja.

Cilj projekta je da okupi studente Građevinskih, Geodetskih i Arhitektonskih fakulteta koji će se susresti sa savremenim trendovima nauke i upoznati sa različitim načinima pristupa i rešavanja konkretnih problema u oblasti građevinarstva, arhitekture, urbanizma i prostornog planiranja.

Kroz višednevni program, eminentni stručnjaci kao i predstavnici građevinskih firmi, će predstavljati svoje radove kao i konkretne projekte na kojima su radili. Na taj način studenti se informišu i daje im se prilika da čuju nešto o novim i praktičnim stvarima vezano za buduću profesiju. Pored informisanja, kompanije koje učestvuju na konferenciji često nude i studentske prakse, i na taj način omogućavaju mladima da budu konkurentniji pri budućem zapošljavanju.

Promocija nauke kroz investiciju u znanje

Pored naučnog i stručnog usavršavanja, na konferenciji se pruža i jedinstvena prilika da se upoznaju buduće kolege sa preko 35 univerziteta iz 12 različitih zemalja.

Kroz pomenuti projekat, nauka se promoviše direktno kroz investiciju u znanje, a samim tim i budućnost sledeće generacije naučnika, istraživača i inženjera. Pozivamo vas da nam se pridružite na našoj konferenciji kako bismo zajedno učili i radili na kolektivnoj odgovornosti za bolju budućnost.

Kad ste već ovde…

• BuildUp 2019: Prva regionalna konferencija o digitalizaciji u arhitekturi i građevinarstvu

Čuveni New Museum u Njujorku uskoro će se proširiti na još jednu zgradu i to po projektu slavnog arhitektonskog biroa OMA.

Njujorški New Museum je dobro poznati gradski muzej čija je zgrada prepoznatljiva po jedrenjaku u punoj veličini koji je okačen o belu fasadu. Međutim, pošto postojeći muzejski prostor nije dovoljan za nove projekte, pala je odluka da se muzej proširi i to tako što će se graditi nova zgrada odmah do postojeće. Postavilo se pitanje da li se angažuje isti biro koji je projektovao i prvu zgradu ili da se napravi hrabra odluka i ponudi projektovanje drugom birou. Pogodite koja je odluka donesena!

Nova sedmospratna zgrada koju projektuje renomirani OMA, u saradnji sa Cooperom Robertsonom, gradiće se odmah do postojećeg objekta kojeg je projektovao ništa manje renomirani japanski biro SANAA. Zgrada će se  prostirati na 5.500 kvadratnih metara, gde će tri sprata biti galerijska, dok će ostali prostori biti organizovani za održavanje mnogobrojnih obrazovnih programa, ali će se omogućiti i povećanje prostora za postojeće javne sadržaje. Nova struktura je projektovana tako da poštuje integritet postojećeg objekta, dok istovremeno ističe i svoj lični identitet.

Nova struktura je projektovana tako da poštuje integritet postojećeg objekta, dok istovremeno ističe i svoj lični identitet.

Predstavljeni objekat će dopuniti postojeći, koji je izgrađen pre 12 godina, kako bi se obezbedio dodatni prostor za programske sadržaje.

Kako bi se poboljšala efikasnost muzeja, kako prostorno tako i finansijski, novi objekat će imati bolju vertikalnu cirkulaciju zahvaljujući atrijumskom stepeništu, ali i lepši pogled na okruženje iz unutrašnjosti.

Novi i stari objekat će svakako raditi kako prostorno, tako i programski, u tandemu. Nova zgrada će u horizontalnom pravcu proširiti postojeće izložbene prostore, a vertikalna cirkulacija će biti vizuelno naglašena kroz transparentnu fasadu.

Lamelirano staklo na fasadi

Koristeći lamelirano staklo u kombinaciji sa metalnom mrežom, fasada novog objekta će se adekvatno uklopiti sa fasadom postojećeg muzeja, praktično je dopunjujući i nudeći posmatračima sa ulice veću transparentnost enterijera. Novi objekat će na taj način komunicirati sa javnošću, pozivajući je u svoju unutrašnjost.

Nije objavljeno kada će krenuti izgradnja drugog objekta New Museuma, ali će biti interesantno ispratiti kako će ova dva objekta funkcionisati zajedno.

Kad ste već ovde…

• London ponudio aplikaciju otvorenog koda za projektovanje zgrada

Redi je poklonio preko 3.000 stručnih publikacija, monografskih i serijskih, iz oblasti arhitekture i srodnih disciplina.

Pre skoro 3 godine niški arhitekta i humanista Ivan Redi pokušao je da pokloni svoju kompletnu kućnu biblioteku niškoj Univerzitetskoj biblioteci. Ipak, tada mu je zbog carinskih propisa pošlo za rukom da dostavi samo jedan deo knjiga, a tek sada je uspeo da pokloni i ostatak.

Reč je o preko 3.000 stručnih publikacija, monografskih i serijskih, iz oblasti arhitekture i srodnih disciplina, od kojih je u prošlom pokušaju Redi uspeo da pokloni tek trećinu.

Hadži Ivan Redi je niški arhitekta i dobrotvor, koji je dugo godina živeo na relaciji Niš – Grac.

Kako je Redi živeo u Austriji, iz koje je i dopremio ovu literaturu, većina njih je na nemačkom jeziku ali, navode u Univerzitetskoj biblioteci, ima i knjiga na srpskom, engleskom i ruskom.

Zbog toga Univerzitetska biblioteka izražava veliku zahvalnost pre svega gospodinu Rediju, ali i zaposlenima u organizaciji Crveni krst Niš, koji su pomogli prilikom transporta knjiga – kažu u Univerzitetskoj biblioteci u Nišu za Južne vesti.

Inače, kada je Redi prvi put pokušao da realizuje ovu akciju, sprečili su ga propisi carine, pošto je bilo potrebno da za svaku knjigu postoji specifikacija sa tačnim opisom, nazivom, autorom dela, kao i ISBN brojevima.

Hadži Ivan Redi je niški arhitekta i dobrotvor, koji je dugo godina živeo na relaciji Niš – Grac, pokretač brojnih inicijativa za unapređenje grada i dobitnik priznanja za društveno-koristan rad.

Kad ste već ovde…

• Niška kocka šećera: Novi objekat kulture u Medijani

Spomenik Janošu Hunjadiju, podignut nedavno u Zemunu, deluje više karikaturalno nego monumentalno…

Janoš Hunjadi, među Srbima prozvan imenom Sibinjanin Janko, svojim slavnim podvigom ispisao je stranice istorije Beograda, odbranivši ga u 15. veku od Osmanskih zavojevača. Samo tri godine nakon osvajanja Konstantinopolja (1453), poslednjeg uporišta nekada moćne Vizantije, Mehmed II Osvajač usmerio je svoje osvajačke interese prema Beogradu.

U njegovu odbranu stao je najpre franjevački kaluđer, propovednik, teolog i inkvizitor Jovan Kapistran, koji je svojim propovedima okupio veliki broj vernika i vojnika, koji su po svaku cenu (neki i nenaoružani) došli da brane Beograd. Kako je osmanska vojska, predvođena Mehmedom II bila znatno brojnija, bilo je očekivano da tvrđava vrlo brzo padne. Međutim, kada je sve delovalo izgubljeno, u pomoć braniteljima dolazi ugarski plemić Janoš Hunjadi i smislenom taktikom, ali i borbenom veštinom, odbija napadače. Ovim stiče slavu ne samo žitelja i branilaca Beograda, već i velikog dela hrišćanske Evrope, koja je u ovom trijumfu videla tračak nade od daljeg osmanskog nadiranja. Nažalost, Hunjadi ne stiže ni dostojno da uživa u plodovima pobede jer nakon samo nekoliko nedelja umire u obližnjem Zemunu, gde je prebačen nakon što je oboleo od kuge.

Janoš Hunjadi, među Srbima prozvan imenom Sibinjanin Janko, svojim slavnim podvigom ispisao je stranice istorije Beograda, odbranivši ga u 15. veku od Osmanskih zavojevača.

Iza njega ostaje dvojako nasleđe; na prvom mestu njegov mlađi sin Matija Korvin preuzima kraljevski tron i postaje jedan od najznačajnijih ugarskih vladara; sa druge strane, lik i delo Janoša (Janka) Hunjadija, ugarskog plemića, vlaškog i srpskog porekla, postaje sastavni deo romantične predstave o viteškom junaku, koji je svojim herojstvom stao u odbranu hrišćanskih ideala. U čast njegovog dela, širom Mađarske i regiona podignuti su monumentalni spomenici sa njegovim likom, a jedan od njih dobio je i Beograd, odnosno, Zemun. Međutim, kada se pogleda ovaj spomenik, posmatrač nekako u njemu ne može da vidi lik i delo slavnog Hunjadija.

Spomenik na Zemunskom keju

Na otkrivanju spomenika na Zemunskom keju održana je svečanost, na kojoj su govorili mađarski i srpski predsednik, gde su razmenjene pohvalne reči u ime herojskog podviga Janoša Hunjadija, ali i ponešto rečeno o samom spomeniku. Kako je statua postavljena u stilizovanu kulu sa krstom i zvonom, mađarski predsednik je naveo da je krst simbol (hrišćanske) žrtve koja je u bici za Beograd podneta za odbranu cele Evrope, a da je zvono poruka o udruživanju i pobedi koja je izvojevana pod Hunjadijem.

Verovatno se time mislilo i na naredbu pape Kalista III da crkvena zvona svakoga dana u podne zvone i pozivaju vernike na molitvu za pobedu hrišćana u borbama koje su se tih dana vodile za Beograd. Kako ova naredba nikada nije povučena, zvona na hrišćanskim crkvama i dalje zvone u podne u čast ove pobede. U ovom osvrtu na skulpturu, mađarski predsednik se nije dao nikakvu informaciju o autoru ovog dela, niti se upuštao u opis, verovatno i sam zbunjen odabirom forme koja reprezentuje istorijskog junaka.

Kako je ovo poklon države Mađarske državi Srbiji, mi „poklonu u zube ne smemo gledati“, niti ga odbijati, ali se postavlja pitanje zbog čega su odgovorne institucije i lica u Mađarskoj odabrale baš ovog autora i njegovo delo, kada i laik može da uvidi da ono ne poseduje reprezentativnost jedne istorijske ličnosti.

Primeri kod komšija

Kada se pogledaju druge statue Janoš Hunjadija, koje su nastajale od 19. veka nadalje, primećuje se jasna realistična, a u nekima i pomalo romantična forma mađarskog plemića, nastala po uzoru na likove srednjovekovnih vitezova, koji su tih decenija dobijali slične slobodnostojeće ili konjaničke skulpture.

Kako ne postoji fotografija ili neki precizan detaljni portret/opis ovog istorijskog junaka, možemo samo pretpostaviti kako je on izgledao, koliko je bio visok, kakve su mu bile crte lica, a jedino što je sigurno jeste da je imao karakteristične poduže brkove, što se vidi na srednjovekovnim gravurama i svim drugim reljefima i skulpturama koje su nastale kasnije.

Da li je moguće da je epoha iole realističnih skulptura prevaziđena (bar u Mađarskoj) i da je na scenu stupila moda veoma liberalnih sloboda u modeliranju i predstavljanju likova, pa smo zbog nje i mi dobili ovakav poklon?

Diznijev junak

Pravi odgovor na ovo pitanje teško da ćemo u skorije vreme dobiti, a dok ga čekamo, osvrnimo se na neka poređenja i asocijacije koje je ovaj spomenik isprva probudio u našim građanima. Za početak, skoro svi koji su videli ovaj spomenik (uživo ili na fotografijama) zaključili su da je on više karikaturalan nego monumentalan i da kao takav nije dostojan jednog Janoša Hunjadija. Mnogi su u njemu videli lik Asteriksa, verovatno po obliku lica i brčićima, a drugi lik Don Kihota, mršavog, ostarelog i blago pogubljenog lika koji je osmislio španski pisac Servantes i koji je kao takav ekranizovan u mnogim filmovima i crtaćima. Treći su pak u spomeniku prepoznali još jedan crtani lik, ovaj put Ser Žileta iz poznatog diznijevog crtaća, koji je kod nas preveden pod naslovom Snebibljiva aždaja.

Kako god da ga doživljavate, asocijacija je mnogo, a ni jedna vas ne navodi na lik i delo Janoša Hunjadija, što je zaista veliki promašaj za naše mađarske komšije, koje su odgovorne za odabir same skulpture.

Kad ste već ovde…

• 10 činjenica o najvišem spomeniku na svetu

Njene skulpture nateraće vas da zastanete i dobro ih pogledate, jer nećete verovati da su napravljene od papira. Raznorazni oblici, životinje i ikone popularne kulture oblikovane papirom nastale su u domaćoj radionici pod imenom Paper Storm.

Flamingo, lisica, sova, papagaj, maska Dart Vejdera, prepoznatljiva kosa Dejvid Bouvija, štit poznatog super heroja… Sve ovo mogu da naprave spretne ruke Jelene Ilić, mlade Novosađanke koja se bavi izradom skulptura i raznih predmeta od papira. Jelena je pričala za portal Dizajn enterijera za koji je za početak otkrila gde nalazi inspiraciju, kako je počela da se zanima ovim vidom umetnosti i još mnogo toga…

Ko se krije iza imena Paper Storm?

Moje ime je Jelena Ilić, završila sam Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, na odseku arhitekture i urbanizma. Živim i radim u Novom Sadu. Istovremeno se bavim projektovanjem arhitektonskih objekata, enterijera i osmišljavanjem i izradom papirnih skulptura, instalacija, scenografijom… Po prirodi sam znatiželjna, vedrog duha, spremna da u svakom trenutku naučim nešto novo. Zanimaju me gotovo sve oblasti likovnih i drugih umetnosti: skulptura, slikarstvo, književnost, film i slično…

Kada i kako si počela da praviš skulpture od papira?

Sve je počelo interesovanjem za origami i tangram, pre otprilike 15 godina. Vremenom se ta ljubav proširila na skulpturu. Dosta mi je pomoglo to što sam po struci arhitekta, omogućilo mi je lakše sagledavanje i osmišljavanje papirnih struktura i prostora uopšte.

Dosta mi je pomoglo to što sam po struci arhitekta, omogućilo mi je lakše sagledavanje i osmišljavanje papirnih struktura i prostora uopšte.

Gde pronalaziš inspiraciju za svoje radove?

Inspiraciju pronalazim gotovo svuda, u prirodi i okruženju, kulturi, medijima… Često radim po porudžbini pa su mi motivi, boje, oblici, često i dimenzije poznate i taj proces komunikacije sa klijentom doživljavam više kao kreativno ograničavanje nego kao sputavanje inspiracije.

Kako izgleda izrada jednog rada? Da li koristiš neke specijalne papire i alate?

Sve počinje osmišljavanjem i skiciranjem, proces nastavljam modelovanjem na računaru gde sređujem detalje i spremam skulpturu za izradu. Prilikom same izrade skulpture koristim najrazličitije vrste papira i materijala, u zavisnosti od teme rada.

Koja je najzahtevnija skulptura koju si uradila do sada? Možeš li da podeliš sa nama iskustvo rada na njoj?

Najobimniji projekat na kome sam radila je bila izrada scenografije i kostima za ceremoniju proglašenja Novog Sada za omladinsku prestonicu Evrope 2019. godine. Veličina projekta i vremenski rokovi iziskivali su angažovanje više ljudi u samoj izradi. Razrada ideja rediteljke i mene kao scenografa dovela nas je do nesvakidašnjeg spoja i dopunjavanja digitalnog dela scene i fizički prisutnih skulptura. Kreativni put celog tima, angažovanog od strane Omladinske prestonice Evrope Novi Sad (OPENS), rezultirao je sjajnim reakcijama publike.

Ostatak intervju pročitajte na portalu Dizajn enterijera.

Stara sijalica sa užarenom niti neće se više koristiti u Srbiji od sredine sledeće godine, rečeno je na panelu pod nazivom „Energetska efikasnost i pravilno korišćenje struje“ u organizaciji dnevnog lista Blic.

Kako je istakao pomoćnik ministra za rudarstvo i energetiku Miloš Banjac, nova pravila trebalo bi da zabrane korišćenje nekih od energetski neefikasnih proizvoda, a okrenuta su pre svega smanjenju njihovog uvoza.

– Sijalica sa užarenom niti troši 5 puta više energije od neonske, a čak 10 puta više od LED sijalica, tako da će ova odluka značajno uticati na energetsku efikasnost – istakao je Banjac.

Pomoćnik ministra najavio je formiranje državnog Fonda za energetsku efikasnost do kraja ove godine, što je i jedan od uslova da od Evropske unije dobijemo dodatna sredstva.

Sijalica sa užarenom niti troši 5 puta više energije od neonske, a čak 10 puta više od LED sijalica.

– Planiramo da se u fondu nađe oko 30 miliona evra evra, trenutno smo na cifri od oko 10 miliona, na koju ćemo od EU dobiti dodatnih 10. Ova sredstva biće usmerena prema građanima, za razliku od dosadašnjih budžetskih sredstava od oko 1,5 miliona evra koja su bila usmerena prema lokalnim samoupravama i njihovim projektima sanacije škola, bolnica, vrtića – najavio je Banjac uz napomenu da bi ovaj fond mogao da zaživi već početkom 2020. godine.

On je podsetio da je potrošnja energije u stambenim objektima u Srbiji čak tri puta veća nego i Evropi (160 kWh po kvadratnom metru, u odnosu na 50 kWh), ali i da se u preduzećima uvodi sistem energetskog menadžmenta koji podrazumeva da veliki potrošači svake godine podnose izveštaje ministarstvu o svojim uštedama energije.

Smanjivanje računa za struju

Radovan Stanić, direktor za snadbevanje električnom energijom Elektroprivrede Srbije (EPS), rekao je da
EPS ima jasan interes da podrži energetsku efikasnost, jer je glavni snabdevač i distributer električne energije u našoj zemlji, tako da mu je pouzdano snabdevanje korisnika prioritet.

– Takođe, potrošači mogu, kako uštedama kroz odgovornije ponašanje, tako i korišćenjem energetski efikasnijih uređaja, da smanje svoje mesečne račune za 10 do 15%, pa mislim da je očigledno interes obostran – ocenio je Stanić.

Stanić je napomenuo da će na julskom računu za struju građani imati novi trošak u vidu takse za unapređenje energetske efikasnosti, ali da je reč o minimalnim iznosima.

– Govorimo o cifri od 0,015 dinara po kilovat-satu, što znači da će za prosečnu mesečnu potrošnju od 400 kilovata to biti uvećanje od šest dinara – rekao je Stanić.

Smanjenje neracionalne potrošnje

On je dodao da prostor za uštedu postoji, i kod domaćinstava i u industriji, a EPS je prepoznao potrebe i mogućnosti smanjenja potrošnje energije koje može ići u dva smera.

– Prvi način je nabavka energetski efikasnijih uređaja, pre svega energetske klase A, AA ili AAA, a druga opcija je smanjenje neracionalne potrošnje. Mi radimo i na edukaciji potrošača, pa tako se na sajtu EPS-a nalaze saveti za racionalnu potrošnju, a u jednom periodu smo čak i štampali te savete uz račun za struju, tako da EPS stimulativno deluje na smanjenje potrošnje – naveo je za eKapiju.

Stanić se složio sa ostalim sagovornicima da će razvoj nekih novih tehnologija dovesti do povećanja potrošnje, odnosno potrebe za energijom u nekim drugim sektorima, ali će zato s druge strane taj isti razvoj dovesti do smanjenja potrošnje nekih konvencionalnih aparata koje smo do sada imali.

– EPS je sa svoje strane radio na povećanju energetske efikasnosti tako što je povećao stepen korisnog dejstva u termoelektranama, uloženo je dosta u distributivnu mrežu, tako da moramo svi iz svog ugla da radimo na uštedi – istakao je Stanić.

Kad ste već ovde…

• Kolika je ušteda prelaska s halogene na LED rasvetu

Restoran Garden Hotpot poštuje originalnu ekološku strukturu lokacije, a istovremeno odiše modernim dizajnom.

Arhitektonska firma MUDA-Architects, poznata po projektu najlepše biblioteke, krajem godine je počela projekat transformacije restorana u kineskom Šanšengu – gradu koji važi za mesto čiji građani veoma neguje kult hrane i teže opuštenom i lagodnom životu. Ovo je novi mamac za njih!

Poštujući prirodno okruženje, arhitekte su odlučili da eliminišu klasična arhitektonska pravila, izbacujući zidove, i ostavljajući samo stubove, zahvaljujući kojima se objekat lagano i pažljivo integriše sa lokacijom. Međutim, ono po čemu je ovaj projekat zanimljiv nije samo činjenica da se on prostire preko jezera, već da on svojom formom imitira vodenu paru koja izlazi iz posude u kom hrana ključa.

Objekat svojom formom imitira vodenu paru koja izlazi iz posude u kom hrana ključa.

Vijugava struktura je postignuta kolonama tankih stubova koji nose krovnu ploču, dok donja ploča prati ovo razigrano kretanje objekta, što demonstrira konzistentnost i integritet čitavog prostora.

Objekat ima obim od 290 metara, a njegova visina je tri metra, dok širina varira od uslova koje je zadala okolna priroda. Platforma je izvedena od drveta koje je otporno na vodu, dok je krov od pocinkovanog čeličnog lima, u završnom sloju bele boje, piše ArchDaily.

Stubovi kao eukaliptusi

Serija čeličnih stubova prečnika 88 milimetara, vizuelno se uklapa sa okolnim stablima eukaliptusa. Zapravo, stubovi izgledaju baš kao ova karakteristična stabla.

Drvena ograda, u formi kontinuirane klupice, omogućava gostima da se još više približe prirodi i uživaju u pogledu.

Slobodna vijugava forma objekta zapravo je osmišljena prema karakteristikama lokacije tako da se nijedno stablo ne poseče.

Velika pažnja je usmerena na poštovanje i očuvanje lokacije, odnosno drveća eukaliptusa i jezera, tako da je na slobodna vijugava forma objekta zapravo dizajnirana prema karakteristikama lokacije. Oblik vodene pare je poslužio za oblikovanje krajnje konture.

Smanjivanje troškova

Istovremeno, ovaj projekat je bio eksperiment što većeg smanjenja troškova izgradnje. Većinu građevinskog tima činili su lokalci bez adekvatnog stručnog znanja i opreme. Kako bi osigurali kvalitet izgrađene strukture, arhitekte su pojednostavile složene strukturalne elemente i kreirali prikaze koji bi bili lako razumljivi za radnike.

Foto: Arch-Exist

Kad ste već ovde…

• Stub je stablo, a ploče čine krošnju: Ovako izgleda „malo“ drugačija kuća na drvetu

Navijačke tribine ispunjene knjigama? Piknik na travi po kojoj su nekada trčali najveći fudbalski asovi? Novi projekat turskih arhitekata dokazuje da je sve to moguće postići uz pametan (re)dizajn.

Stadioni su se uvek smatrali izazovnom temom u arhitekturi. Danas se najveći biroa na svetu bukvalno utrkuju u projektovanju što kompleksnijih i ekološki održivijih sportskih igrališta. Ali, društvo i kritičari arhitekture nikada zapravo nisu bili na strani ovih grandioznih građevina – i to upravo zbog njihove ekonomske i ekološke neodrživosti i ogromnog javnog troška koji prati njihovu izgradnju i održavanje.

Iz tog razloga, sve češće se priča o prenameni starih, retko funkcionalnih stadiona koji su ispunili svoju svrhu, a sada građanima ne donose apsolutno nikakvu korist. Takva je sudbina zadesila i nekada spektakularni stadion Antakya Atatürk u turskom vilajetu Hataj, a kojem je lokalni biro ONZ Architects osmislio potpuno novu, korisniju, neki bi rekli i značajniju ulogu.

Stadion će biti pretvoren u prijatno mesto u kojem možete da se sakrijete od gradske vreve, a da opet ostanete u strogom centru.

Oni su, naime, ovaj stari stadion zamislili kao ušuškano, prijatno mesto u kojem možete da se sakrijete od gradske vreve, a da opet ostanete u strogom centru. Velika površina ovog otvorenog objekta omogućava da se od njega napravi javni park s jedne, galerijski prostor sa druge i kulturni centar sa treće strane.

Kontura u funkciji odmora

Kako prenosi ArchDaily, neobična geometrija originalnog objekta u velikoj je meri doprinela konačnom projektu. Naime, kako je stadion prati blago trouglastu formu, sva tri njegova kraka ovde se lagano uvijaju ka unutrašnjosti i time zaklanjaju zone odmora od ostatka grada.

Trgovi na stadionu

Posmatrajući objekat sa ulice, vidi se da je ostavljeno dovoljno prostora za formiranje manjih javnih trgova u svakom uglu, dok se pešačke i biciklističke staze spajaju na raskrsnici gradskih saobraćajnih linija. Glavni trg u središtu projekta predstavlja još jednu centralnu javnu površinu i obogaćuje urbani život u Hataju.

Stadion će dobiti biblioteku, boksove za izložbe, javne trgove ali i zeleni krov zahvaljujući kojem će on postati prava gradska oaza.

Arhitekte su istakle da je najveći izazov pri dizajniranju novog kulturno-ekološkog gradskog haba predstavljalo proširenje zelene površine, kao i implementacije pasivnog hlađenja i prirodne ventilacije kroz zelene krovove.

Srećom, Hataj važi za inače važi za jednu od „najzelenijih“ pokrajina u Turskoj gde je učestala praksa da se solarni paneli montiraju na krovove komercijalnih zgrada, pokrivajući veliki deo energetskih potreba.

U narednoj galeriji pogledajte i deo zvanične prezentacije projekta:

Vizuelizacije: ONZ Architects

Kad ste već ovde…

• Otvoren stadion za SP 2022 koji će se SMANJITI odmah posle finala

Tema ovogodišnjeg BAB-a je Dekodiranje Balkana, a kao uvertira i najava događaja održana je manifestacija „BAB – Dosadašnja iskustva“.

Ovogodišnji Balkanski arhitektonski bijenale je organizaciono i institucionalno podržan od strane Fondacije Saša Marčeta. Održaće se u novembru, u velelepnom zdanju Bioskopa Balkan, koji prolazi kroz fazu potpune rekonstrukcije po projektu dr Dijane Adžemović Anđelković, dr Vladimira Anđelković i Aleksandra Bogojevića.

Kao uvertira i najava događaja, u subotu 20. jula, u Bioskopu Balkan, održana su predavanja dosadašnjih nagrađenih autora i diskusija pod nazivom „BAB – Dosadašnja iskustva“.

Ispred Fondacije Saša Marčeta publici se obratila Ksenija Dunjić, pomoćnik direktora, koja je ukazala da je to mlada neprofitna organizacija koja je osnovana sa ciljem da svojim delovanjem doprinese razvoju i popularizaciji kulture, nauke i umetnosti. Novim konceptom Bioskopa Balkan, fondacija će predstavljati podršku i dinamičnu vezu između između umetnika, edukatora, urbanista, medija, kompanija i najšire javnosti, a u cilju promovisanja kulturno-umetničkih događaja.

Prijava i učešće na BAB-u mogući su u tri kategorije: urbanizam i arhitektura, nameštaj i dizajn, te naučno-istraživačka konferencija.

Istoričar umetnosti Marko Stojanović, direktor BAB-a, u svom izlaganju sažeo je iskustva sa prethodnih arhitektonskih stručno-izložbenih susreta, upućujući na bogat program BAB-a 2019. Kroz rakurs refleksivne prakse, Marko je ukazao na progres i postepeno napredovanje Bijenala od njegovih najranijih dana do ovogodišnjeg događaja kojeg su podržali najreferentniji profesionalni autoriteti i institucije kulture u zemlji i regionu.

Arhitekta dr Sonja Radović Jelovac, predsednica žirija BAB 2019, održala je inspirativno predavanje o najsvežijim projektima višestruko nagrađivanog crnogorskog Synthesis Studija. Kroz tipologiju višeporodičnog stanovanja, elitnih porodičnih vila i planinskih rizorta, Sonja dekodira obrasce progresivnih nastojenja razvoja crnogorske savremene arhitekture, baziranih na kritičkom promatranju lokalnih i internacionalnih uticaja, tradicionalnih materijala i savremenih tehnika gradnje.

Arhitekte dr Dijana Adžemović Anđelković i dr Vladimir Anđelković, članovi žirija BAB 2019, su kroz projekat rekonstrukcije Bioskopa Balkan i kroz projekat porodične kuće u Novom Sadu prikazali krajnje domete kritičkog promišljanja odnosa istorije i savremenosti, promenljivog i nasleđenog, provincijalnog i progresivnog. Kroz projekat rekonstrukcije Bioskopa Balkan, Dijana i Vladimir su prikazali različite pojavne mogućnosti prostorne multifunkcionalnosti. Kroz projekat porodične kuće u Novom Sadu arhitekte su pokazale da karakter i identitet prostora leže, pre svega, u materijalu i detalju, što se u domaćoj arhitektonskoj praksi često zanemaruje.

Dekodiranje Balkana – Kritički regionalizam

Tema ovogodišnjeg BAB-a je Dekodiranje Balkana, koncept koji je osmislila Dr Tatjana Mrđenović, komesar BAB-a, odnosno razlaganje i rasklapanje obrazaca interpretacija koncepcije kritičkog regionalizma na način kako ga je uspostavio Kenet Frempton, a preuzeo i razradio Ranko Radović. Kritički regionalizam je stvaralački pristup koji teži da se suprostavi nedostatku smisla i značenja rutinske arhitektonske prakse, s jedne strane, te silama globalnog kapitala i generičkog internacionalizma, s druge. U tom smislu, regionalizam se ne tumači kao reaktuelizacija simbola nacionalnih identiteta i raznih istoricizama, već kao reakcija savremenog kreativnog duha na nasleđeno stanje materijalnih stvari, a u formi diverzifikacije obrazaca rešavanja ustaljenih problema u svakodnevnoj arhitektonskoj praksi.

Crna Gora – Zemlja domaćin

BAB 2019 donosi jedan značajan novitet. Od ove godine, Balkanski arhitektonski bijenale imaće svoju zemlju-domaćina. Pod rukovodstvom ambasadorke dr Sonje Radović Jelovac, arhitekte, dizajneri i istraživači iz Crne Gore ove godine u Beogradu imaće posebno mesto i značaj na smotri najkreativnijih ideja i realizacija.

Borba protiv nedostatka smisla

Kao i svake godine, prijava i učešće na Balkanskom arhitektonskom bijenalu mogući su u tri kategorije: urbanizam i arhitektura, nameštaj i dizajn, te naučno-istraživačka konferencija. Prijave i pitanja mogu se dostaviti-postaviti putem e-mail adresa: architecture@bab.rs, design@bab.rs i conference@bab.rs. Ako smatrate da se svojom praksom odupirete nedostatku smisla i značenja, onda upravo vaš projekat očekujemo videti u Bioskopu Balkan.

Kad ste već ovde…

• BuildUp 2019: Prva regionalna konferencija o digitalizaciji u arhitekturi i građevinarstvu

Čuveni kineski studio konačno je otkrio svoj najdramatičniji projekat do sada – ambiciozni dizajn velikog plutajućeg pozorišta na reci Dongiang.

Projekat Theatre Yiwu Grand obuhvata veliko pozorište sa 1.600 mesta, još jedan manji teatar i međunarodni konferencijski centar. Ovaj objekat će uskoro postati i simbol grada Jivu koji važi za kinesku „prestonicu“ izvoza robe na veliko.

Najupečatljiviji element ovog objekta, kompleksni zaštitni krov, napravljen je tako da rezonuje sa rekom po kojoj pluta, i izdaleka podseća na brod nekolicinom staklenih jedara. U pitanju je asocijacija na kineske jedrenjake (džunke) koji su nekada prevozili robu preko vode, dok transparentnost i lakoća stakla izražavaju teksturu tanke, svilenkaste tkanine i stvaraju dinamičan ritam zahvaljujući kojem izgledaju kao da se vijore na vetru. Sama konstrukcija objekta uređena je u stilu drevne narodne arhitekture tipične za ovaj region.

Objekat rezonuje sa rekom po kojoj pluta, i izdaleka podseća na brod nekolicinom staklenih jedara.

Da bi se smanjila ukupna potrošnja energije, pozorište prati pasivni solarni dizajn. Njegova polutransparentna staklena ljuštura razvijena je tako da optimizuje korišćenje prirodne svetlosti u zatvorenom prostoru, stvarajući efekat „solarnog staklenika“ tokom zime, dok leti omogućava neometani protok vazduha, prenosi ArchDaily.

Most, amfiteatar, trg

Zamišljeno kao javna institucija, Veliko pozorište u Jivu je lako dostupno iz svih pravaca. Na njegovu plutajuću platformu može da se dođe kolima iz pravca sa juga, dok se na severu prostire dugački lučni pešački most.

Pored pomenutih objekata, kompleks obuhvata amfiteatar i veliki otvoreni trg koji se na južnoj strani spušta i vodu, dok uređene terase pružaju odličan pogled na okolinu i jedinstveno prirodno iskustvo u urbanom kontekstu. napominju arhitekte iz studija MAD.

Pogledajte ostale vizuelizacije u narednoj galeriji:

Vizuelizacije: MAD Architects