Jo Ming Pej, poznatiji pod inicijalima I. M. Pej preminuo je juče u 102. godini. piše Njujork Tajms.

Kinesko-američki arhitekta (rođen 26. aprila 1917.) bio je verovatno najveći živi predstavnik modernističke generacije arhitekata. Kada je dobio Pritzkerovu nagradu 1983. godine, žiri je izjavio da je „ovom veku podario neka od najlepših unutrašnjih prostora i spoljašnjih oblika“, a njegov najznačajniji rad svakako je staklena piramida u Luvru.

Rođen u Sudžou u Kini, I. M. Pej odrastao je u Hong Kongu i Šangaju pre nego što se preselio u Sjedinjene Američke Države da studira arhitekturu. Diplomirao je 1940. godine, kada ga je drugi kinesko-japanski rat primorao da privremeno odustane od svojih planova i da se vrati u svoju domovinu. Ipak, Pej se potom našao na fakultetu na Harvardu, gde je Pej radio sa Valterom Gropijusom i Marselom Brojerom.

U svojoj dugoj istoriji od šest decenija, najpoznatiji rad arhitekte je verovatno kristalni produžetak muzeja u Luvru u Parizu.

Pej je osnovao sopstvenu praksu 1955. godine, tada poznat kao IM Pei & Associates ali je kasnije promenio ime firme u Pei & Partners 1966. i konačno u Pei Cobb Freed & Partners u 1989. U svojoj dugoj istoriji od šest decenija, najpoznatiji rad arhitekte je verovatno kristalni produžetak muzeja u pariskog Luvra u obliku piramide. Ostali veoma vredni radovi uključuju kulu Banke Kine u Hong Kongu, istočni aneks zgrade Nacionalne galerije umetnosti u Vašingtonu kao i predsedničku biblioteku JFK u Bostonu.

Zaokret pred kraj karijere

Od 1990. godine Pej se polako povlači iz prakse. Iako je bio poznat kao modernista koji se koristio jednostavnim geometrijskim oblicim kao što su trouglovi, krugovi i kvadrati, Pej nije prihvatio internacionalni stil, a umesto toga je zagovarao kontekstualni razvoj i varijacije u stilu. Često je komentarisao da je „važna razlika između stilskog pristupa dizajnu i analitičkog pristupa koji projektovanju daje kontekst vremena, mesta i svrhe“. Na jednom putovanju u Kinu 1974. godine, čak je pozvao kineske arhitekte da više gledaju na svoju arhitektonsku tradiciju, a ne na arhitekturu u zapadnom stilu.

Kad ste već ovde…

• Arhitekta Roberto Venturi preminuo u 93. godini
• Mihajlo Mitrović – odlazak legende svetskog arhitektonskog brutalizma
• In Memoriam – Marija i Branislav Jovin

Ovaj projekat u Kopenhagenu predstavlja dokaz da visoke zgrade ne moraju da budu izgrađene na štetu prirodnog okruženja, kao ni životnog komfora ljudi.

Danske arhitektonske firme Lendager Group i TREDJE NATUR su udružile snage kako bi zajedno isprojekatovale zgradu zvanu CPH Common House, odnosno prvi neboder na svetu koji bi mogao biti izgrađen recikliranim materijalima. Ispunjen zelenilom u svim svojim delovima, objekat bi imao stepenastu strukturu, a samo na procesu izgradnje izbegla bi se emisija ugljenika od procenjenih 1.174 tona.

Strategije održivosti i cirkularnosti uključene su u ovaj projekat od prve skice!

„Želimo da pokažemo kako se može graditi visoko bez gubitka veze sa istorijskim kontekstom okruženja i čovekom kao proporcionalnim orijentirom. Strategije održivosti i cirkularnosti uključene su u ovaj projekat od prve skice!“, istakle su za ArchDaily danske arhitekte.

Njihov plan je da se iskoristi 17.577 tona recikliranog otpada, u koji spadaju slomljene pločice i opeke, koji bi se koristili za izradu poda, kao i prozorske okvire koji bi ponovo mogli da se koriste kao reciklirane drvene zidne i podne obloge.

Svetlo kao inspiracija

Projekat CPH Common House svojim dizajnom omogućava prodor veće količine svetlosti u unutrašnjost stanova, kao i stvaranje prostora za terasaste zelene površine.

Ništa se ne baca

Ovaj stambeni kompleks će reciklirati i vodu. Naime, sva kišnica će se sakupljati i koristiti za navodnjavanje biljaka na terasama. Takođe, planirano je i da se celokupan otpad, koji budući stanari budu proizvodili, razdvaja, kompostira i reciklira.

Kako bi se uspostavila veza sa postojećim urbanim tkivom, uz objekat je organizovan i poslovni blok površine 30.000 kvadratnih metara, koji ima aktivan odnos sa okolnim gradskim prostorom.

Terasasti prostori i prostrano dvorište u podnožju objekta omogućavaju okupljanje lokalnog stanovništva, dok stanari zgrade imaju pristup i privatnim krovnim terasama.

Recikloder

Ipak, jedini problem je što ovaj projekat samo predlog, a pitanje je i da se on usvoji, da li bi od nadležnih institucija dobio zeleno svetlo za gradnju. Ideja je svakako veoma zanimljiva, a ako se ovaj neboder izgradi biće to prvi recikloder na svetu.

Kad ste već ovde…

• 15 primera fasada od recikliranih materijala
• O plastici i budućnosti
• Biciklistička staza od reciklirane plastike puštena u rad u Holandiji

Odsustvo čelične armature u betonu omogućilo je arhitektama da dobiju veoma efektnu i tanku betonsku fasadu.

Nedaleko od severne uvale švajcarskog jezera Cug, na teritoriji od 100.000 kvadrata, u poslednjih nekoliko godina niklo je luksuzno stambeno-poslovno naselje Suurstoffi. Na razvoju ove četvrti do sada je radilo nekoliko evropskih arhitektonskih biroa, svi sa misijom da od ovog naselja naprave maksimalno održivu četvrt. Svaki biro dobio je poseban blok koji je trebao da razvije, a radovi su izvođeni bez emisije ugljen-dioksida. Iako su sve zgrade zanimljive na svoj način, jedna se posebno izdvaja zbog materijala koji je korišćen za izradu njene fasade.

Beton armiran staklenim vlaknima ne zahteva dodavanje čelične armature i to je njegova velika prednost.

Naselje Suurstoffi je danas bogat brojnim zanimljivim projektima, a ovaj put posebnu pažnju posvetićemo zgradi 18 u bloku A koji je projektovao biro Bob Gysin & Partner. Ovaj objekat ističe se po elegantnoj fasadi izazovnog oblika pri čijoj izvedbi su korišćene Stahlton prefabrikovane komponente od betona armiranog staklenim vlaknima. Ovaj beton pravi se na bazi belog cementa brenda Dyckerhoff Weiss, izuzetno je čvrst i otporan, a zbog svojih karakteristika preporučuje se pri izgradnji održivih objekata, piše Beton.org.

Beton armiran staklenim vlaknima ne zahteva dodavanje čelične armature i to je njegova velika prednost. Staklena vlakna se postavljaju u gornjoj i donjoj zoni bez posebnog geometrijskog reda, dok su u središnjem delu betonskih elemenata ona raspoređena u pravilnim redovima svežanja. Odsustvo čelične armature dozvoljava proizvodnju vema tankih konstruktivnih elemenata od betona koji su, bez obzira na svoje dimenzije, veoma otporni na mehaničke sile.

Primena betona armiranog staklenim vlaknima na fasadama možda jeste i najzanimljivija jer je poznato da betonske fasade imaju dug rok trajanja, koji se ovako povećava jer nema armature i zaštitnog sloja koji je uvek ugrožen različitim temperaturnim dilatacijama čelika i betona.

Široke mogućnosti

Kompanija Stahlton više od 70 godina proizvodi inovativne fasadne materijale. Poslednjih godina, njihov asortiman je naglo porastao, a među onim najboljima ističe se upravo beton sa staklenim vlaknima baziran na belom cementu Dyckerhoff. Zahvaljujući posebnim proizvodnim procesima, njihove fasadne komponente zadovoljavaju zahteve moderne arhitekture u pogledu dizajna, strukture površine i boje.

Više o projektu Suurstoffu 18 pogledajte na sajtu studija Bob Gysin & Partner.

Kad ste već ovde…

• Svetleći beton armiran optičkim vlaknima
• Inovativni sistem armiranja betona KUKICAMA omogućio kreiranje drastično TANJIH elementa
• Ove betonske ploče se ne moraju armirati

Upravna zgrada kompanije Lidl Srbija prva je zgrada u Srbiji sa LEED Platinum sertifikatom, priznanjem koje se dodeljuje objektima građenim u skladu sa najvišim standardima industrije i uz poštovanje ključnih principa održivosti.

Ovim prestižnim sertifikatom potvrđuje se da je Upravna zgrada Lidla u Novoj Pazovi izgrađena na mestu gde su građevinski radovi najmanje uticali na ekosistem i vodene tokove, kao i da su upotrebljavani reciklirani i održivi materijali, sa ciljem da se smanji negativan uticaj na okolinu.

Lista razloga zbog kojih se Lidlova Upravna zgrada našla na poziciji predvodnika održive gradnje u zemlji uključuje i implementiranu tehnologiju za efikasnu uštedu vode i toplotnu izolaciju, kao i instalaciju osvetljenja koje štedi električnu energiju. Posebna pažnja u izgradnji posvećena je dobrobiti zaposlenih, tako što se u velikoj meri vodilo računa o kvalitetu vazduha unutar objekta.

Ovim priznanjem potvrđuje se da su prilikom izgradnje objekta poštovani principi održivosti, ali i pohvaljuje dizajn i pozitivan uticaj na okolinu.

„Kao odgovorna kompanija, mi se svakodnevno brinemo o zajednici u kojoj poslujemo. Deo naših aktivnosti usmeren je na očuvanje životne sredine, i zato smo veoma ponosni što su način izgradnje i korišćenja naše Upravne zgrade doveli do toga da je ona postala prvi nosilac LEED Platinum sertifikata u Srbiji, kao i na činjenicu da naš Logistički centar poseduje LEED Gold sertifikat. Nastavićemo da odgovorno rastemo, doprinosimo ekološkom osvešćivanju uže i šire lokalne zajednice, i da se prema resursima odnosimo ne ugrožavajući ni prirodu ni društvo“, ističe Darko Vukotić predstavnik kompanije Lidl Srbija.

LEED sertifikati uključuju nezavisnu procenu zelenih elemenata gradnje određenog objekta, a LEED Platinum je, u ovoj sistematizaciji, najviša ocena koja se može dobiti.

„Veoma smo ponosni što smo doprineli dodeli prvog LEED Platinum sertifikata u Srbiji“, kaže Marija Golubović, izvršna direktorka kompanije Energo, koja je sprovela proces sertifikacije. „Nadamo se da će ovo dostignuće služiti kao podsticaj za podizanje novih zgrada u Srbiji u skladu sa najvišim standardima održive izgradnje“, dodaje ona.

Gold zgrada

Podsetimo, Logistički centar Lidla Srbija je takođe nosilac LEED sertifikata – naime, ovaj centar je jedan od najvećih objekata u jugoistočnoj Evropi sa LEED Gold sertifikatom, što takođe znači da su prilikom gradnje poštovani principi održivosti – efikasna upotreba vode, smanjenje otpada, kao i korišćenje održivih građevinskih materijala.

Kad ste već ovde…

• Da li je beton najdestruktivniji materijal za našu planetu?
• Ovako izgleda ukopani muzej s najvećim zelenim krovom na svetu
• Zgrada koja generiše tačno onoliko obnovljive energije koliko potroši

„Svetlost znači zdrav život, a zdrav život je postulat za projektovanje pametne kuće, odnosno, arhitekture.“ – kaže za naš portal arhitektkinja Jovana Simović. Pogledajte kako se ovaj koncept projektovanja očitava u njenom rešenju Memorijalnog kompleksa na Ceru. 

Konkurs za Memorijalni kompleks na Ceru izazvao je veliko interesovanje javnosti, jer se njime tragalo najboljim arhitektonskim rešenjima za obeležavanje važnog istorijskog događaja za Srbiju. Prvo mesto na ovom konkursu odneo je autorski tim kojeg čine Ilja Mikitišin, Igor Mikitišin, Miljan Salata i Rajko Anđelić, međutim ovom prilikom vam predstavljamo rešenje arhitektkinje Jovane Simović iz beogradskog Simcore Group ne samo zato što je ona za svoj rad dobila nagradu od strane VELUX Srbija doo, već i zato što se u njenom rešenju koristi koncept energetski održive i ekonomične arhitekture kroz iskorišćenje toplote i energije zemlje. Međutim, nas je za početak interesovalo šta je bila ideja vodilja za arhitektonsko oblikovanje Memorijalnog kompleksa na Ceru.

Ovo idejno rešenje kompleksa na Ceru minimalizuje granice između prirodnog okruženja i strukture objekata.

JS: Inspiraciju za izradu urbanističko-arhitektonskog konkursa za Memorijalni kompleks na planini Cer, raspisan od strane Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije i Privrednog društva Spomen kompleks za očuvanje kulturno-istorijskih vrednosti i održivi razvoj Cera – Spomen kompleks Cer d.o.o. Šabac, oktobra 2018. godine, vidim kroz prožimanje prirodnog okruženja i objekata Kompleksa i njihov zajednički odgovor ka široj lokaciji planine Cer. Kompleks postaje bitan dominant0an prostorni element.

Projekat Memorijalnog kompleksa oslikava i šalje snažan simbolični značaj Cerske bitke i srpskog indentiteta, ljudskog stradanja i važnom istorijskom događaju odigranom avgusta 1914. godine.

Kako su okolina, lokalna arhitektura i priroda uticali na vaše rešenje?

JS: Proučavanje lokacije dovelo me je do idejnog rešenja koji minimizira granice između prirodnog okruženja i strukture objekata. Umesto dizajniranja objekata, minimalno je redizajniran pejzaž, tako da se sažima sa objektom Muzeja, i postaju jedan organizam. Pejzaž je razuđen i razigran, i konstrukcija koja je potrebna da bi se ispunile sve potrebe, ima snažan fizički uticaj na njegovu prirodnu lepotu.

Koji materijal je iskorišćen kao završna obrada za rešenje muzeja i zašto ste se odlučili za taj materijal?

JS: Glavni materijal koji je korišćen u Idejnom rešenju, počev od parternog uređenja Kompleksa, fasada muzeja i aparthotela do enterijera Muzeja, zid stalne postavke, „lebdeće“ klupe jeste domaći mermer Plavi tok. Za ovaj kamen sam se odlučila iz dva razloga. Prvi je zato što je porodična firma Balkan Mininig Corporation, vlasnik rudnika ovog kamena u mestu Tvrdići kod Požege. Za potrebe rudnika uradila sam i projekat proizvodnih hala za preradu kamena i učestvovala sa tim projektom na prvoj izložbi Ženskog arhitektonskog društva – ŽAD, u martu 2017. godine.

Drugi, možda i čak bitniji razlog, meni, kao arhitekte, jeste lepota i „kameleonski“ izgled mermera, koji pod određenim uglom svetlosti i finalne obrade menja svoju boju od plave, beličaste do sive. Iz tog razloga uklopljiv je sa ostalim materijalima drvetom, betonom, čelikom, koji su i inače korišćeni u materijalizaciji Kompleksa.

Arhitekturu doživljavam kao okamenjenu muziku i ova misao me je vodila tokom celokupnog rada na ovom projektu.

Diskretno naglašavanje prirodnog oblika kamena kako na fasadama objekata Muzeja i Aparthotela, u enterijeru, parternom uređenju kroz Rock face slog bio je moj pokušaj mimikrije da objekte prilagodim postojećem okruženju. Isti princip je primenjen i na zelenu površinu krova Muzej, maksimalno prilagođenom okolini, sa minimalnom korekcijom postojećeg terena i vegetacije.

Dva dugačka kamena zida Muzeja izlaze iz brda omogućujući objektu da se ugnezdi u prostor unutar i zatim dopusti da zemlja i pejzaž teče preko nje. Ova strategija zamagljuje ivice objekta čineći njenu masu neprimetnom unutar šireg horizonta. Muzej je ispresecan sa atrijumom i rampom koja vodi ka hotelu i spomeniku, koje pružaju zaklon objektu od vetra i dopušta ulazak prirodnog svetla u objekat. Kao rezultat toga, objekat je zaštićena utvrda, ali je puna prirodnog svetla, velikodušnih pogleda i kompaktnog, ali bogatog odnosa prema svom okruženju.

Ako je, kako kažete, “arhitektura okamenjena muzika“ koje note odašilje vaše rešenje?

JS: Kreirajući prostor doživela sam ga kako spolja, tako i u unutra, kao prirodne projekcije duše, posebnu pažnju dajući prirodnim materijalima, prvenstveno kamenu. Arhitekturu doživljavam kao okamenjenu muziku i ova misao me je vodila tokom celokupnog rada na ovom projektu, jer zajedničko im je kreiranje, a „protočnost“ i strujanje kroz kompoziciju ili kroz prostor je konstanta.

Koliko je svetlost zaista bitna u enterijeru koji je „prirodna projekcija duše“? 

JS: Lično smatram da je vrlo bitna, ona daje pečat, toplinu, prirodnost jednom enterijeru. Sve sto daje priroda, treba koristiti i uzeti maksimalno, kako u projektovanju prostora, tako i u životu. Svetlost znači zdrav život, a zdrav život je postulat za projektovanje pametne kuće, odnosno, arhitekture.

Kako su osvetljene prostorije ispod ravnog krova?

JS: Osvetljenje ravnog zelenog krova Muzeja je zenitalno u polovini objekta, jer je taj deo objekta delimično ukopan u zemlju i nema bočno prirodno osvetljenje. Za te prostorije korišćen je novi VELUX proizvod Kruti svetlosni tunel za ravan krov, koji je revolucionarni proizvod za arhitektonska rešenja.

Glavna fasada Muzeja ima velike staklene panele, od poda do plafona, a aparthotel ima standardno osvetljenje i zadovoljavajući upad svetlosti za hotel.

Koji je arhitektonski koncept spomenika i od čega je napravljen?

JS: Spomenik sa vidikovcem kao obeležje velike Cerske bitke, dominatna je vertikalna struktura u Memorijalnom kompleksu na najvišoj tački terena na +648.00 mnv. Forma spomenika je u obliku dizajniranog krsta koji koji se vidi jedino iz ptičije perspective. Spomenik ima impozantnu visinu od 50 metara.

Po obodu platoa spomenika postavljeno je 12 betonskih tranzena, koje prave zanimljive senke na kamenu platoa, u različito doba dana i godine.

Očuvanje životne sredine, zdrav način života i uopšte povratak prirodi, danas je praksa sa kojom svakim danom živi sve veći broj ljudi.

Koliko su zaštita životne okoline i ekološki sistemi bili važni u vašem rešenju i šta je od njih primenjeno?

JS: Zaštita životne okoline i ekološki sistemi su vrlo važni za svaki projekat. U Idejnom rešenju muzeja primenjen je koncept energetski održive i ekonomične arhitekture kroz iskorišćenjavanje toplote i energije zemlje. Pri projektovanju objekata kompleksa koji su međusobno nezavisni, međusobno odvojene fizičke strukture, primenjene su mere sa ekološkog aspekta, poštujući postojeće i planirano zelenilo, uspostavljajući kontinuitet zelenih površina. Takođe htela bih da istaknem i postojanje reciklažnog jezera. Očuvanje životne sredine, zdrav način života i uopšte povratak prirodi, danas je trend, praksa sa kojom svakim danom živi sve veći broj ljudi. Reciklažna biološka jezera su zasnovana na 100% prirodnim procesima prečišćavanja vode, što znači da se jezero u suštini neće mnogo razlikovati od jezera u prirodi.

Dokle se u Srbiji stiglo sa energetski efikasnim i održivim rešenjima i šta možemo uraditi da to unapredimo?

JS: U Srbiji se poslednjih godina dosta radi na edukaciji projektanata kroz različite seminare, konferencije i obuke. Važan korak u tome je izrada elaborata za energetsku efikasnost i dobijanje licence 381, za projektovanje takvih objekata. U većini slučajeva, novoizgrađeni objekti u Beogradu, a nadam se i u drugim gradovima, imaju B razred. To govori da se svi učesnici u Projektu trude da u projektnoj dokumentaciji definišu i primene što kvalitetnije materijale. Projektanti su uglavnom finansijski ograničeni od strane Investitora, međutim danas i Investitorima odgovara iz više razloga da grade kvalitetne zgrade, pa se situacija menja na bolje.

Kad ste već ovde…

• Milenija Marušić: Arhitektura je nekad bila segment kulture i umetnosti
• Alen Žunić: Arhitektura bi trebala biti iznad verskih problema
• Krsto Radovanović: U Srbiji postoje predrasude o stanovanju u potkrovlju

Danski arhitekta Bjarke Ingels, osnivač studija BIG, pridružio se ekipi glumaca Igre prestola na snimanju poslednjih epizoda velikog televizijskog hita.

Ingels je objavio sliku na Instagramu na kojoj se vidi kako potpuno obučen u kostim nazdravlja sa danskim glumcem Nikolajem Koster-Voldoom, koji tumači lik Džejmija Lanistera u legendarnoj HBO seriji Igra prestola.

On je uz sliku napisao „Kicking it in Kings Landing“ i čekirao se u Kraljevoj luci u Vesterosu, poznatoj lokaciji iz serije koja je uglavnom snimana u Dubrovniku.

Po svemu sudeći, Nikolaj je omogućio čuvenom danskom arhitekti da dođe na snimanje poslednjih epizoda legendarne serije ali i da se u njoj pojavi. Naime, Bjarke je objavio da se on pojavljuje u petoj epizodi osme sezone, i to u pozadini kao statista. Oštro arhitektonsko oko bi moglo da ga spazi u gužvi, pa ako želite možete premotati ovu epizodu Igre prestola i uočiti čuvenog danskog arhitektu.

Bjarke je objavio da se on pojavljuje u petoj epizodi osme sezone, i to u pozadini kao statista.

Ingels je lični prijatelj Nikolaja, i očito je veliki fan Igre prestola, piše Dezeen. Govoreći za Vogue, danski glumac rekao je da „Bjarke zna više o Igri prestola od bilo koga drugog koga ja znam.“

Prijateljstvo glumca i arhitekte je dobro poznato, a njih dvojica su se često međusobno pominjali u štampi. Ingels je izjavio za Wired da mu je Nikolaj dao savete kako da se bori sa slavom i armijom obožavalaca koji žele da se slikaju s njim. Takođe, kako je to zapazio Vice, njih dvojica su se zajedno pojavili na Game of Thrones zabavi u 2016. godini.

Ingels koji je osnovao BIG 2005. godine, trenutno projektuje Two World Trade Centre u Njujorku, priobalje Bruklina, a zajedno sa Tomasom Hitervickom radi i na novoj centrali Gugla u Kaliforniji.

Kad ste već ovde…

• Arhitektura Igre prestola: Od Dubrovnika preko Frenka Lojda Rajta do Kolosa sa Rodosa
• Otvoren hotel od leda čiji je dizajn inspirisan serijom Igra prestola
• Igra prestola, Hari Poter, Marvel: Skice građevina iz čuvenih filmova fantastike

Plankova konstanta osnova nove definicija kilograma u Međunarodnom sistemu jedinica.

Poslednjih 130 godina kilogram je kao jednica mere definisan fizičkim cilindrom napravljenim od legure platine i iridijuma, koji se čuva u Međunarodnom birou za tegove i mere u Francuskoj. Međutim, svaki put kada su naučnici uzimali taj cilindar u ruke, on je gubio atome pa se procenjuje da je sada 50 mikrograma lakši nego što je bio kada je napravljen. Zbog toga je naučna zajednica jednoglasno usvojila novu definiciju kilograma, koja na snagu stupa 20. maja, piše Science Alert.

Ta konstanta izražava odnos u kvantnoj fizici između energije i učestalosti čestica.

Od tog datuma kilogram će se zvanično meriti kao fizička konstanta nazvana Plankovom konstantom. Ta konstanta izražava odnos u kvantnoj fizici između energije i učestalosti čestica.

Nova definicija dobijena je pomoću uređaja koji se zove Kibleov mehanizam, koji pomoću Plankove konstante određuje masu predmeta upotrebom precizno izmerene elektromagnetne sile.

Nova definicija na engleskom glasi:

The kilogram, symbol kg, is the SI unit of mass. It is defined by taking the fixed numerical value of the Planck constant h to be 6.626 070 15 × 10-34 when expressed in the unit Js, which is equal to kg m2 s -1 , where the meter and the second are defined in terms of c and ∆νCs.

Ova odluka ima istorijski značaj za naučnu zajednicu, ali u praksi i u svakodnevnoj primeni neće biti nikakvih promena.

Kad ste već ovde…

• Ljudsko telo kao merna jedinica u svetu koji nas okružuje
• Nule i jedinice: Ime fakulteta na fasadi ispisano binarnim kodom
• Mobilni telefon kao laserski merač

Pobedničko rešenje na nedavno održanom arhitektonsko-urbanističkom konkursu za Savski trg dobilo je razradu, čime je napravljen još jedan korak u obličavanju njegovog konačnog izgleda.

Pobedničko rešenje izradio je španski studio Fenwick Iribarren Architects, a urbanistički projekat je razvijen u beogradskoj firmi CeSTRA. Konsolidovan dizajn treba da prilagodi pobedničko rešenje realnoj situaciji, pa je samim tim došlo i do značajnijih izmena u prvobitnom planu, a delovi partera su detaljnije razrađeni i definisani. Glavne promene odnose se na saobraćajno rešenje, ali je redefinisana i pozicija spomenika Stefanu Nemanji, kao jednog od najvažnijih otvorenih pitanja u samom konceptu, piše Beobuild.

Glavne promene odnose se na saobraćajno rešenje, ali je redefinisana i pozicija spomenika Stefanu Nemanji.

Najveća promena napravljena je izmeštanjem svih vidova saobraćaja sa trga, čime je jasno zaokružena pešačka celina. U odnosu na pobedničko rešenje koje je zadržalo šinski koridor na trenutnoj poziciji, urbanistički projekat ga pravilno izmešta u sredinu obodne saobraćajnice. Na taj način povećana je bezbednost pešaka, ali je i stvorena velika funkcionalna površina koji sada može da bude prostor za okupljanje i organizaciju događaja.

Nova pozicija spomenika

Jedna od bitnih kritika pobedničkog rešenja bila je pozicija spomenika Stefanu Nemanji, tako da je i ovde napravljen relativni napredak. Planiran na ivici stepeništa pristupnog platoa, sada će se nalaziti na samom platou, pomeren ispred desnog krila objekta. Da se ne bi našao na trasi planirane metro linije, spomenik je pomeren bliže objektu i sada se kontekstualno oslanja na zgradu, umesto na osu Nemanjine ulice. Ukoliko se i zgrada nekadašnje stanice posveti istoj temi, onda nova pozicija spomenika može imati smisla. Pozitivan rezultat nove pozicije je da sada ostaje očuvana vizura prema glavnom ulazu objekta iz Nemanjine ulice, ali je time spomenik postao jedini asimetrični objekat u prostoru.

Garaža za 220 mesta

Kao važna prateća funkcija planirana je garaža budućeg objekta kulture, sa oko 220 mesta na dve podzemne etaže. Buduća funkcija odrediće i potrebe rekonstrukcije, ali se ostavlja mogućnost dogradnje novih kvadrata za potrebe javnog kompleksa. Treba istaći da je prenamena i rekonstrukcija istorijskog zdanja nekadašnje železničke stanice jedan je od najvažnijih preduslova za novi koncept Savskog trga.

Kad ste već ovde…

• Menhetn u Beogradu: Neizgrađeni neboderi i projekti u prestonici
• Nove kule u Beogradu
• Barokni Beograd: Dragulj u centru grada kojeg više nema

Više od 120 starih mapa omogućiće vam uvid u nekadašnji izgled naše planete.

Zbirka mapi američkog kolektora Davida Rumseya, čestog gostujućeg predavača na Jejlu, od sada su dostupne na platformama Google Maps i Google Earth, pa sada ljudi širom sveta mogu imati uvid u izgled planete tokom njene istorije.

Mape pokrivaju Zemlju od 1680. do 1930. godine, a pored 120 kartografskih crteža, one sadrže i istorijske podatke o posmatranom mestu. Svaka mapa je usklađena sa satelitskim snimcima Zemlje, tako da se možete neometano kretati po globusu i istraživati istoriju planete.

Naravno, aktuelne mape se savršeno uklapaju u stvarnu geografiju naše planete, dok istorijske mape često na pogrešan način predstavljaju određene geografske konture, te su morale pretrpeti određene izmene kako bi se uklopile u Google Maps i Google Earth.

Da biste istraživali stare mape planete Zemlje, morate ih prvo (besplatno) preuzeti i instalirati.

Obzirom da postoji opcija podešavanja transparentnosti starih mapa, mogu se otkriti zanimljive informacije o evoluciji planete, uključujući razvoj urbanizma.

Istorijske mape se mogu sagledati pokretanjem lejera Rumsey Historical Maps. Međutim, da biste istraživali stare mape planete Zemlje, morate ih prvo (besplatno) preuzeti i instalirati, jer kolekcija Rumsey Historical Maps nije dostupna u onlajn verziji Mapa.

Kad ste već ovde…

• Preuzmite besplatno 71.000 istorijskih mapa
• Preko 800 objekata na Mapama gradilišta Srbije
• Izgleda da svi putevi zaista vode u Rim

U Industrijskoj zoni u Šimanovcima otvoreno je gradilište logističkog centra površine čak 50.000 kvadratnih metara.

U Šimanovcima kraj Beograda, u toku je izgradnja najsavremenijeg višenamenskog skladišta od 50.000 m2 koje se gradi prema FM Global i LEED standardima izgradnje, čiji će radovi faze 1 biti gotovi u julu 2019. godine.

Objekat će biti deljiv na 9 modula, samim tim omogućeno je i izdavanje većem broju zakupaca uz prateći kancelarijski sadržaj. Uz uslove lokacije i kvaliteta gradnje, KLP kompleks spada u objekte KLASE „A“ za savremene industrijske objekte. Moduli su površine od 1.200 do 2.200 kvadratnih metara uz koji ide i administrativni prostor koji je u proseku od 300 kvadrata mada se kreće i do 800 metara kvadratnih.

Dinamična i jednostavna forma objekta simbolizuje brz način funkcionisanja logističkog centra.

KLP I, biće izgrađen u julu 2019. godine, a položen je i kamen temeljac za drugi objekat kompleksa-KLP II, iste namene, koji se nalazi neposredno pored objekta KLP I. Do kraja 2019. godine u planu je početak izgradnje i trećeg objekta- KLP III čija će namena biti multifunkcionalne hladnjače i ADR. Za izvođenje radova zadužena je kompanija Konstruktor.

Karakteristika arhitektonskog dizajna ovog logističkog centra jeste dinamična i jednostavna forma koja naglašava i simbolizuje brzinu modernog života i brz način funkcionisanja logističkog centra.

Kad ste već ovde…

• Preko 800 objekata na Mapama gradilišta Srbije
• Ovo je prva LEED Platinum zgrada u Srbiji
• Balirana slama: Gradnja materijalom koji je (skoro) besplatan

Dani Piranske arhitekture gosti su BINA 2019 programa.

Prestižna međunarodna arhitektonska nagrada Piranezi, koja se dodeljuje od 1989. godine, deo je međunarodne konferencije Piranski dani arhitekture (PDA). Nazvana je po italijanskom umetniku i arhitekti iz 18. veka Đovaniju Batisti Piraneziju (1720–1778), čija porodica vodi poreklo iz Pirana.

Prva nagrada Piranezi dodeljena je 1989. srpskom arhitekti i umetniku Bogdanu Bogdanoviću za Spomen-park Dudik u Vukovaru, Hrvatska. Posle duže pauze, 2018. godine u jubilarnoj tridesetoj sezoni dodele nagrade Piranezi u nominaciju su uključeni radovi srpskih arhitekata izvedenih u poslednje dve godine. Selektor za Srbiju bio je slovenačko-srpski arhitekta Andrej Strehovec, koji je izabarao sledećih pet realizacija:

Kuća u Tetovskoj (Tetovska 73, Beograd / 2017) – Dejan Miljković, Jovan Mitrović, Hotel kondo Kamenovo (Sunstone Residences), Sipkov krš, Miločer, Crna Gora (2017) – Mitarh d.o.o, Mountain Resort Branković (Vrelo, Pirot, Stara Planina / 2018) – Alterno inc. d.o.o.: Đorđe Kitić, Dušan Nikolić, Ivana Veličković, Mirjana Nikolić, Dejan Knežić, Javna pijaca u Negotinu (2016) – Raum d.o.o. i Sojenica na Savi, Beograd, reka Sava, Ada Progar (2016) – Remorker Architects: Milan Katić, Marko Korošec, Dušica Oparnica.

Velika imena arhitekture

Dani arhitekture u Piranu održavaju se jednom godišnje, od 1983. godine, u Sloveniji. Cilj međunarodne konferencije u Piranu je da predstavi najprogresivnije i najinovativnije ideje arhitektonske i prostorne produkcije, a na njoj su učestvovali mnogi ugledni arhitekti: Eduardo Souto de Moura, Alvaro Siza Vijeira, Peter Cumtor, Svere Fen, Kenet Frempton, Dejvid Čiperfild, Vang Šu i drugi. Od 2008. godine, konferenciji predsedava arhitekta Maja Ivanič, direktorka galerije DESSA u Ljubljani, a organizatori su Anže Koren, Špela Kuhar i mlađa generacija slovenačkih arhitekata.

Izložba od 22. maja

Izložba “Nagrada Piranezi 2018” nastala u saradnji sa Danima arhitekture u Piranu u Sloveniji, biće otvorena u sredu, 22. maja u 19 sati, u Galeriji Kolektiv.

Kad ste već ovde…

• BINA 2019: Bogat program i raznovrsne izložbe ovog maja u Beogradu
• Adaptacija izložbenog prostora Narodnog Muzeja u Smederevskoj Palanci
• Srpska arhitektura i dizajn enterijera na izložbi u Ljubljani

Ova mala vikendica kod Salcburga osmišljena je tako da zadovolji sve potrebe za kratak boravak u prirodi ali i da njeni vlasnici ne razmišljaju da li su izmirili račune za struju.

Originalna vikendica na ovom placu sagrađena je tokom 1970-ih, ali joj je arhitekta Thomas Ziesel dao potpuno novi šmek uz par jednostavnih trikova. Tako se na ovom posedu sada nalazi neobična drvena kapija kroz koju se ulazi u posed, dok je kućica spolja u hipnotišuće crnoj boji. Ovo nije slučajno…

Naime, ovaj maleni objekat zbog solarnih ploča instaliranih na krovu do zemlje, sada nosi i nadimak Solarferienhaus S3 (Solarna kuća za odmor). Fotovoltrični paneli proizvode dovoljno električne energije da pospeše sve potrebe korisnika kuće, ali da pritom još i „do vrha“ napune jedan električni auto.

Solarni paneli proizvode dovoljno struje da pospeše sve potrebe korisnika kuće, ali i da „do vrha“ napune jedan električni auto.

Enterijer s merdevinama

U enterijeru, koji je dobrim delom u belom, kuhinja i dnevni boravak zauzimaju većinu prostora koji se nastavlja na veliku terasu s pogledom na Alpe. Mala spavaća soba smeštena je tik iznad kuhinje u samom vrhu kućice i do nje se stiže pomoću malih merdevina iz kuhinje.

Za izradu pregrada korišćene glinene ploče kako bi zadržali toplotu u tokom zime, a rashladili je tokom leta.

Pod u vikendici urađen od punog drveta, a zanimljivo je da su za izradu pregrada korišćene glinene ploče kako bi zadržali toplotu tokom zime, a rashladili je tokom leta, prenosi sajt The Spaces.

Pogledajte kako izgleda enterijer u narednoj galeriji:

Kad ste već ovde…

• Transparentni solarni paneli pretvoriće prozore u kolektore zelene energije
• Švedski fasadni paneli napajaju objekte solarnom energijom
• Novi klima uređaji na solarnu energiju mogli bi da zrače toplotu u svemir

Projekat ove autobuske stanice u potpunosti je usmeren na stvaranje uslova za njeno potpuno energetski nezavisno funkcionisanje.

Autobuska stanica u Tilburgu, na jugu Holandije, deo je master projekta revitalizacije tranzitnog čvorišta ovog grada. Projekat stanice potpisuje arhitektonska firma Cepezed, koja je pažnju usmerila na uspostavljanje jednostavnog pristupa susednoj železničkoj stanici i parkingu za bicikle, koji se takođe nalazi u zoni železničke stanice. Međutim, njihova ideja vodilja bila je da se napravi energetski samostalna autobuska stanica odnosno, da se generiše energija iz sopstvenih izvora. Tako stajalište ove autobuske stanice ima masivnu nadstrešnicu na kojoj se nalaze solarni paneli.

Sistem solarnih panela, površine 250 kvadratnih metara, zadovoljava sve potrebe za električnim napajanjem na stanici.

Sistem solarnih panela, ukupne površine od 250 kvadratnih metara, zadovoljava sve potrebe za električnim napajanjem na stanici. Ono što je zanimljivo jeste da je ovakav razvoj dizajna doveo do modernog i skulpturalnog izgleda stanice.

Naime, s obzirom na to da su arhitekte prilikom projektovanja vodili računa o sigurnosti i komforu putnika dok se nalaze na stajalištu, osmislili su nadstrešnicu koja zaklanja i parkirane autobuse, pa tako ukoliko su u toku padavine, putnici će biti zaštićeni i prilikom ulaska i izlaska iz prevoza.

Nadstrešnica od čeličnog okvira opremljena je rasvetom i ETFE folijom kako bi se prikupljena sunčeva energija u toku dana koristila za osvetljavanje stanice tokom noći, piše Inhabitat.

Moderan dizajn stanice, propraćen je pomoćnim sadržajima, poput mesta za punjenje električnih uređaja.

Na stanici su organizovani i potrebni rukohvati i rampe za invalidska kolica, kao i komunikacija pomoću Brajevog pisma.

Minimalistički i moderan dizajn stanice, propraćen je pomoćnim sadržajima, poput mesta za punjenje električnih uređaja, kao i interfon za SOS pozive.

Bez ćoškova

Kako bi se dodatno ojačala održivost stanice, arhitekte su odabrale materijale koji zahtevaju minimalno održavanje, a izbegnuti su uglovi i ćoškovi, kako bi se smanjila količina sredstava potrebnih za njeno čišćenje.

Foto: Lucas van der Weel (Cepezed)

Kad ste već ovde…

• Prva faza izgradnje autobuske stanice na Novom Beogradu
• 3 tipa stajališta koja ubrzavaju javni saobraćaj
• Neuništive betonske barijere za dodatnu bezbednost u saobraćaju

Plafon prekriven ogledalima i sistem unakrsnih stepeništa primarni su elementi enterijera knjižare Zhongshuge u kineskom gradu Jangdžou. Knjige?! Da, tu su i knjige…

Arhitektonska firma iz Šangaja, X+Living, projektovala je pravi mali raj za ljubitelje knjiga, ali i nesvakidašnjih enterijera. Svaka od prostorija dizajnirana je na jedinstven način, ali ih sve povezuje optička varka postignuta velikim reflektujućim površinama, koje se u nekim delovima nalaze na podu ili plafonu, dok su u drugim na zidovima.

Pogledajte kako to izgleda:

Unakrsna stepeništa i plafoni obložene ogledalima daju ovom prostoru iluziju duple spratne visine i beskonačnog kretanja stepenicama.

Neki delovi knjižare su toliko neverovatni da su ponekad i zastrašujući. Naime, u odeljenju Chongqing, unakrsna stepeništa i plafoni obložene ogledalima daju ovom prostoru iluziju duple spratne visine i beskonačnog kretanja stepenicama.

– Knjiga vam se nalazi u drugom redu od dole pa na plafonu levo.
– Molim?

Odeljak Yangzhou takođe sadrži ogledala, ali se ona ovde nalaze na podovima.

Optičke varke asociraju na tokove vode u gradskim kanalima i rekama, koji su bitni za kinesku kulturu.

Na ovaj način napravljena je iluzija koja asocira na tokove vode u gradskim kanalima i rekama, koji su bitni za kinesku kulturu.

Svakako, u kom god prostoru da se nađete imaćete osećaj da se nalazite u potpuno drugom univerzumu koji podstiče maštu.

Foto, video: X+Living, Great Big Story, via This is Colosssal

Kad ste već ovde…

• Prostor kreiran iluzijom: Primeri anamorfoze nekad i sad
• Nikola Olić pravi fascinantne fotografije zgrada s optičkim iluzijama
• Ovaj pod s optičkom iluzijom ima praktičnu primenu

Zanimljive šetnje kroz arhitektonsko nasleđe grada biće realizovane i 25. i 26. maja, kao i 1. i 2. juna u okviru manifestacije Budućnost Evrope.

Prva šetnja zakazana je za petak, 24. maj, sa početkom u 17 časova i obuhvata obilazak prostorija Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine koja ovim povodom prvi put otvara svoja vrata za građane Novog Sada.
Kroz ovu šetnju, koja će biti ponovljena i u petak, 31. maja u 16 časova, vodiće vas vodiči Skupštine Vojvodine, a potom studenti arhitekture.

Ovako izgleda raspored šetnji:

• Subota 25. maj: Spens, Filozofski fakultet
• Nedelja 26. maj: Radnički dom, Muzej savremene umetnosti
• Subota 1. jun: Studio M, Sokolski dom / Pozorište mladih
• Nedelja 2. jun: Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, StartIt centar

Prijave

Na ove šetnje se možete prijaviti preko ovog linka, dok se prijave za skuštinu obavljaju ovde. Više detalja (tačno vreme, mesto okupljanja) možete videti ovde.

O manifestaciji

Šetnje se realizuju u saradnji sa Društvom arhitekata Novog Sada. Budućnost Evrope je platforma projekta „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“ stvorena da omogući deci i mladima da razvijaju i unapređuju svoju kulturu, znanje i umetnost. Trajaće od 7. maja do 7. juna, a celokupan program možete videti ovde.

Pogledajte i ovo:

• Kako je švedski arhitekta zamislio budući izgled Trga slobode u Novom Sadu
• Kako su izgledala novosadska pozorišta, crkve i dvorane kojih više nema (video)
• Modularne kuće OIKOS po nacrtu novosadskih arhitekata

Cubipod smanjuje troškove proizvodnje lukobrana za 15 do 45 posto,  a pritom su izuzetno otporni na različite uticaje. Uskoro ćemo saznati da li će baš ovaj patent dobiti prestižnu Evropsku nagradu za inovacije.

Španski inovatori Antonio Corredor Molguero i Carlos Fermin Menéndez Diaz izumeli su jedinstveni kalup za proizvodnju specijalno oblikovanih betonskih blokova za zaštitu luka koji ne samo što su izuzetno otporni, nego i znatno smanjuju troškove proizvodnje. Na osnovu ove metode, naučnici sa Politehničkog univerziteta u Valensjii, Josep Ramon Medina and Esther Gómez-Martín, napravili su Cubipod – superotporni lukobran u obliku heksagona.

Cubipod su projektovani tako da se nikada ne slepe jedan uz drugog što ih čini daleko otpornijim od klasičnih betonskih kocki.

Lukobrani se obično prave nasumičnim postavljanjem velikih betonskih blokova koji tako poređani pružaju određen nivo zaštite u luci. Iako se relativno jednostavno i lako postavljaju, tokom vremena oni umeju da se poravnaju praveći rampu, što je posebno opasno u lukama u kojima većinom godine vladaju oštri vremenski uslovi. Tu na scenu stupa ovo rešenje koje je projektovano tako da se blokovi nikada ne slepe jedan uz drugog što ih čini daleko dugovečnijim od njegovih klasičniih „predaka“.

Cubipod ima izbočine na svim stranama, što sprečava da se blokovi pomeraju i da se tokom vremena slepe jedan uz drugog čime postaju manje efikasni. Međutim, da bi ovaj heksagon postao komercijalno održiv, bilo je neophodno naći što ekonomičniji i efikasniji način da se proizvede jedan ovakav blok. Najveći izazov u tome bila je njegova težina, budući da lukobrani obično teže između 3.000 i 45.000 kilograma. I upravo su tu na scenu stupili Molguero i Diaz sa svojim izumom!

Proizvodnja na licu mesta

Naime, njih dvojica su izumeli kalup pomoću kojeg se ovi blokovi proizvode na veoma jednostavan način i to na licu mesta, što je svakako mnogo jeftniji princip proizvodnje jer ne podrazumeva transport teških blokova. Osim toga, za razliku od klasičnih betonskih kalupa, ovi se oslobađaju vertikalno, manji su, pa samim tim i zauzimaju manje mesta. Na taj način se nekoliko kalupa može koristiti jedan pored drugog, a svaki odnjih proizvodi do tri Cubipoda dnevno.

Pogedajte kako to funkcioniše:

Pošto živimo u vremenu kada su vremenske nepogode i katastrofe sve češće dešavaju, a pritom su svaki put sve intenzivnije, ovo je krajnje vreme da se izađe s rešenjem koje će gradove učiniti otpornijim i sigurnijim.

Više o tome pogledajte u narednom videu:

Trenutno se kalup za izradu Cubipod blokova nalazi među finalistima za Evropsku nagradu za inovaciju 2019. Ukoliko vam se ovaj izum sviđa, glasajte za njega na sajtu Evropske kancelarije za patente.

Više o samom proizvodu možete pročitati na sajtu Cubipod.com.

Kad ste već ovde…

• Ovako izgleda fasada od betona armiranog staklenim vlaknima
• Matematika i arhitektura: Betonska kuća s fasadom u obliku Mebijusove trake
• Neuništive betonske barijere za dodatnu bezbednost u saobraćaju

Javni prostor sa fontanom predviđen je pored Hrama Svetog Simeona Mirotočivog, a na okolnim parcelama biće podignute tri stambeno-poslovne zgrade sa više od 700 stanova.

Centralni trg u Novom Beogradu sa fontanom, pandan Trgu republike, biće u Bloku 26 pored Hrama Svetog Simeona Mirotočivog. Taj javni prostor trebalo bi da bude oaza za žitelje i korisnike tri stambeno-poslovne zgrade koje su planirane na jednoj od najekskluzivnijih lokacija u Novom Beogradu, prekoputa Palate Srbija – monumentalnog objekta čija je izgradnja 1961. godine odredila osnovnu osu urbanizacije centralne zone Novog Beograda, piše Politika.

Kao planski osnov za izgradnju u Bloku 26 poslužilo je rešenje sa urbanističko-arhitektonskog konkursa iz 2008. godine na kome su prvu nagradu osvojile arhitekte Jovan Mitrović i Dejan Miljković. Ovaj autorski dvojac predvideo je i četiri poslovne kule od po 120 metara prema Bulevaru Zorana Đinđića, a njihove ideje dobile su potvrdu u planu detaljne regulacije pre tri godine. Izmenu tog planskog dokumenta prošle godine pokrenuli su vlasnici atraktivnog zemljišta i investitori kompanije GP Napred i Energoprojekt holding.

Urbanistički projekat koji uskoro treba da prođe i test Komisije za planove Ministarstva građevinarstva, jer ono izdaje dozvole za objekte više od 50 metara, zaokružio je proces prenamene u okviru planiranih zgrada. Površine za stanovanje preraspodeljene su u sva tri zdanja, a njihova ukupna površina nije menjana i iznosi oko 203.000 kvadratnih metara.

Urbanističkim projektom nisu obuhvaćene parcele na kojima su predviđene poslovne kule prekoputa Štark arene i za njih investitori traže partnere koji bi bili spremni da ulože u izgradnju više od 240.000 kvadratnih metara poslovnog prostora.

Arhitekte Jovan Mitrović i Dejan Miljković predvidele su i četiri poslovne kule od po 120 metara prema Bulevaru Zorana Đinđića.

Najviši objekat obuhvaćen urbanističkim projektom imaće 65 metara i pozicioniran je uz Bulevar Mihajla Pupina, zgrada uz Ulicu španskih boraca biće visoka 58 metara, a visina višespratnice uz Ulicu antifašističke borbe je 52 metra. Sva tri zdanja sa više od 700 stanova krasiće zeleni krovovi, a u kompleksu su predviđeni dečji vrtić i ambulanta.

– Usvajanje urbanističkog projekta očekujemo do kraja meseca, izrada projektne dokumentacije je u toku, a namera Energoprojekta i Napreda je da odmah nakon pribavljanja neophodnih dozvola, koje izdaje Ministarstvo građevinarstva, započnemo izgradnju objekata – navodi za Politiku Gorana Čanković, rukovodilac službe za razvoj lokacija Energoprojekt holdinga.

Prvi koraci pre 20 godina

Transformacija Bloka 26 započeta je pre dvadesetak godina izgradnjom poslovnih zdanja od po šest spratova. Tada je sagrađena i pravoslavna Crkva Svetog Simeona Mirotočivog i parohijski dom. Na delu zemljišta uz Bulevar Zorana Đinđića nalaze se barake i objekti u funkciji betonske baze kao pomoćni objekti podignuti u toku izgradnje „Beogradske arene” u Bloku 25 i danas nisu u upotrebi.

Kad ste već ovde…

• Menhetn u Beogradu: Neizgrađeni projekti u prestonici
• Kule nad Beogradom: 80 godina stremljenja ka oblacima
• Barokni Beograd: Dragulj u centru grada kojeg više nema

Predstavnici Instituta za puteve iz Beograda prezentovali su rešenje tunela od 1.260 metara ispod prevoja Kadinjača uz državni put Dub-Dubci.

Ovaj tunel trebalo bi da skrati put između Užica i Bajine Bašte za 6 km, a vremenski za 15-20 minuta, dok bi projektovana brzina prolaska vozila kroz ovaj objekat bila 80 km/h.

Njime će se izbeći i niz rizičnih lakat krivina ispod Kadinjače koje snegovi znaju da učine teško prohodnim i koje žiteljima ovog kraja, ali i drugim vozačima koji se nađu na ovoj deonici zadaju velike muke posebno tokom zime, kada taj put često i nije prohodan, piše eKapija.

Pogledajte gde je pozicioniran tunel:

Ovaj tunel trebalo bi da skrati put između Užica i Bajine Bašte za 6 km, a vremenski za 15-20 minuta.

Kako je najavljeno projektna dokumentacija za izgradnju tunela Kadinjača bi trebalo da bude zavšršena krajem ove godina, kako bi radovi mogli da počnu 2020. godine.

Pogledajte i prolaz kroz tunel u pravcu Dubci-Dub:

Tunel će biti dugačak 1.260 metara, što je dosta kraće od planiranog tunela ispod Fruške gore koji bi trebalo da bude dugačak čak 3,5 kilometara čime bi postao najduži tunel u Srbiji.

Kad ste već ovde…

• Najduži tunel u Srbiji biće u Vojvodini?
• Norveška gradi prvi na svetu plutajući tunel pod vodom
• Pogledajte ubrzani snimak izgradnje tunela od 70m za samo jedan vikend

Osnovna škola na jugoistoku Afrike trebalo bi da bude izgrađena od balirane slame u drvenom ramu.

Arhitektonska firma NUDES predstavila je projekat izgradnje obrazovne ustanove u Malaviju čiji konstruktivni sistem, kao i planirani materijali svakako nisu uobičajeni za ovaj tip građevine. Naime, arhitekte su predvidele da balirana slama budu glavni građevinski materijal, kao i da ovaj održiv materijal bude složen u modularni sistem čime bi se formirao jedinstven objekat stepenaste forme.

Balirana slama bi se ubacivale u drvene ramove, ostavljajući mesta za prodor svetlosti i ventilacije.

Modularne komponente stepenaste forme organizovane su dužno, tako da je prisutno kontinuirano preplitanje unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora. Ugao koji formiraju stepenice definisan je unutrašnjim funkcijama prostora, u kojem će pored učionica biti organizovani i amfiteatar, radionice i rekreativni prostori, piše ArchDaily.

Primena lokalnih materijala

Predstavljeni projekat podstiče primenu lokalnih materijala i uključivanje lokalne zajednice u izgradnju. Lokalni materijali, poput bala sena, jednostavno bi se ubacivali u drvene ramove, ostavljajući mesta za prodor svetlosti i ventilacije. Sistem gradnje, u kojoj bi se koristila i zemlja i terakota, trebalo bi da bude jednostavan za popravku i za takve radove bilo bi angažovano lokalno stanovništvo.

Pogledajte i projekat škole od slame:

Slama u Srbiji

Naravno, slama kao građevinski materijal nije nepoznat materijal ni u našem podneblju. Zapravo, nedavno izdata knjiga Građenje baliranom slamom autora Gorana Milenkovića i Slobodana Krnjetina, ima za cilj da promoviše slamu kao ekološki i održiv materijal čijom bi se upotrebom smanjila emisija ugljen-dioksida u atmosferu.

Korisni linkovi:

• Balirana slama: Gradnja materijalom koji je (skoro) besplatan
• Kako se grade kuće od slame i blata koje su skoro upola jeftinije od zidanih
• Kuća od slame koju ne možete oduvati

Šta se dešava s kamatama? Hoće li rasti euribor? Šta će biti s postojećim kreditima za stan? Donosimo vam odgovore na ova pitanja!

Kako su cene stanova u Srbiji, prvenstveno u Beogradu beležile skok u poslednje vreme tako se javila i bojazan za sve one koji imaju stambene kredite u evrima da će skočiti kamate a time i njihova rata.

Ukoliko ste i vi kupili stan na kredit ili planirate, a pratite i svetske vesti o odlukama koje donosi Evropska centralna banka, sajt 4zida.rs vam otkriva činjenice koje će vas sigurno utešiti.

Vreme jeftinih kredita neće trajati večno

Potražili smo prvo odgovor na pitanje ima li misterije u naglom skoku cena nekretnina.

„Na kontinuiran rast cene stanova u Beogradu u proteklom periodu uticalo je više faktora, a među njima je svakako jačanje platežne sposobnosti građana, kao i makroekonomska stabilnost koja je privukla strane investitore, jednim delom i našu dijasporu, ali i omogućila jačanje poverenja u smislu dugoročnog zaduživanja u vidu odobravanja stambenih kredita“, rekao nam je Zoran Grubišić iz Beogradske bankarske akademije.

Upravo, kako i sam Grubišić ističe, jedan od faktora povećane tražnje za stanovima, bili su i povoljni stambeni krediti, pre svega zbog povoljnih kamatnih stopa, da li se to onda vreme jeftinih kredita bliži kraju?

„Vreme jeftinih kredita svakako neće trajati večno, ali mi se čini da značajnihijih promena ipak neće biti u narednih par godina. U svakom slučaju, čak i kada dođe do skoka euribora što je izvesno u nekom trenutku, realno je očekivati da će tada kamatne marže pasti, pa taj skok neće biti drastičan. U krajnjoj liniji, danas je vrlo jednostavno refinansirati stambene kredite pod povoljnijim uslovima i takva usluga ne košta kao ranije“, objašnjava Grubišić.

I kada dođe do skoka euribora, realno je očekivati da će tada kamatne marže pasti, pa taj skok neće biti drastičan.

U tom smislu, da li će odluka ECB da prestane da upumpava novac podići eurobor a posledično i ostale kamate, kada bi to moglo da se očekuje?

„Mislim da odluka o odustajanju od kvantitativnih olakšica jeste mera čvršće monetarne politike, ali da nju ne mora nužno brzo da sledi i odluka o podizanju referentne kamatne stope ECB koja direktno utiče na euribor. Mislim da ECB tu pažljivo analizira inflatorna očekivanja kojih još uvek nema, a prate se i mere monetarne politike drugih najvažnijih centralnih banaka“, kaže on.

Tejlorovo pravilo

ECB je inače, jedina centralna banka koja dugo nije dizala kamate i čini se, da banke netremice gledaju i prate njene korake, međutim, naš sagovornik misli da svaka buduća odluka o korekcijama ne mora obavezno da utiče i na građane.

„FED ima vrlo specifičnu formulu poznatu kao Tejlorovo pravilo u vidu pomeranja skale referentnih kamatnih stopa i to, za razliku od većine drugih centralnih banaka, nije prvenstveno zasnovano na inflaciji. FED je najavio restriktivniju monetarnu politiku i to će se odraziti na građane koji su vezani za dolarsku zonu. Ipak, ne mislim kao što sam rekao da to nužno mora značiti i reakciju ECB koja se u svojoj monetarnoj politici u osnovi vodi čisto inflatornim očekivanjima“, priča Grubišić.

Velika potražnja za nekretninama

Na našem tržištu, primetan je uticaj stambenih kredita na novogradnju. Na primer, upravo zbog trenutnih kamatnih stopa možemo lakše da se zadužimo i samim tim kupimo nekretninu, pa je i potražnja za istim veća.

Kojom dinamikom će euribor rasti u budućnosti ne može sa sigurnošću da se zna.  Očekuje se da bi mogao da dođe na 1 do 2 odsto, što znači da bi za toliko mogle da porastu i kamatne stope, ali da visokih 4,5 odsto, koliko je iznosio pre početka svetske ekonomske krize – više neće dostizati.

Ovako se kretao euribor od početka krize:

Kad ste već ovde…

• Cene stanova u Novom Sadu više nego u zlatnom periodu stanogradnje
• Istraživanje: Koliko košta kvadrat nekretnine u novogradnji
• Proptech – Inovacije koje menjaju pravila igre na tržištu nekretnina