Arhitekte širom sveta daju svoje predloge obnove drvenog krova i centralnog tornja čuvene crkve u Parizu, a mi predstavljamo neke od najzanimljivijih i svakako nekonvencionalnih.

Polemika oko budućeg izgleda Notr Dama izgorelog u požaru i dalje traje. Jedni smatraju da je Francuska u obavezi da verodostojno obnovi katedralu u skladu sa njenim postojećim izgledom, dok drugi, poput mnogih arhitekti širom sveta, imaju mišljenje da će budućnost Notr Dama biti bolja uz alternativniji dizajn obnove.

Neki pak misle da arhitekte treba držati dalje od ove vredne istorijske zgrade kako se ne bi dobila rešenja koja „ne dolikuju Notr Damu“. Da li su ova rešenje neka od tih ili rešenja koja mogu da uđu u obzir? Presudite sami!

Nova rešenja Notr Dama podrazumevaju toranj u obliku zamrznutog požara, kristala, snopa svetlosti, a pojavilo se i rešenje krova s pčelinjakom.

Studio NAB iz Pariza predložio je modernizaciju katedrale kroz formiranje staklene bašte i pčelinjaka. Kroz projekat nazvan In Green For All of Us, studio nadovezuje dizajn na izrečene nade francuskog premijera da će rehabilitacija katedrale biti „prilagođenja pitanjima našeg vremena“.

Kako je u projektu predstavljeno novi krov bi bio izgrađen od čelika u završnoj zlatnoj boji u kombinaciji sa velikim staklenim panelima. Staklena bašta bi se koristila za pružanje stručne obuke siromašnima i sprovođenje edukacije za širu javnosti iz oblasti poljoprivrede, hortikulture i permakulture.

Nadahnuti preživljavanjem gotovo 200.000 pčela u razornom požaru, Studio NAB je dizajn tornja osmislio kao stakleni pčelinjak u kom bi se smestio što veći broj košnica u kojima bi se proizvodio med za prodaju.

Rendering: Studio NAB

Rendering: Studio NAB

Osvetljeni kristal

Italijanski arhitektonski Studio Fuksas je predložio formiranje savremenog krova i tornja koji bi bili napravljeni od kristala i koji bi bili osvetljeni tokom noći.

„Kristal bi simbolizovao krhkost istorije i duhovnosti. Svetlost bi bila prisutna kao simbol nematerijalnosti.“, istakli su Masimiliano i Doriana i Studia Fuksas.

Zamrznuti požar

Francuski dizajner Mathieu Lehanneur je predložio dizajn koji bi neki mogli okarakterisati kao apsurdan. On predlaže da se trenutak požara pretvori u novu formu tornja.

„Sviđa mi se ideja o zamrznutom trenutku u istoriji koji može da ostane na tom mestu vekovima. Projekat bi podrazumevao stvaranje monumentalnog trajnog plamena prekrivenog zlatnim lišćem. Za mene to predstavlja način hvatanja katastrofe i njeno pretvaranje u lepotu koja bi postala trajna.“, rekao je Mathieu Lehanneur.

Kula od snopa svetlosti

Predlog kompanije Vizumatelier iz Bratislave podrazumeva izgradnju lagane kule čije će izdizanje biti naglašeno snopom svetlosti.

„U vreme gotskog stila graditelji su pokušavali da dođu što bliže nebu. Sada je moguće da se to i desi.“, objasnile su arhitekte iz Vizumateliera.

Lukovi i lopte

Kolaborativni arhitektonski studio sa Kipra, Kiss The Architect, osmislio je svoj dizajn kao eklektičnu mešavinu lukova i lopti koji bi bili formirani oko centralnog stepeništa.

Krov od vitraža

AJ6 Studio iz Sao Paola osmislio je obnovu krova i tornja isključivo kroz vitraž.

„U gotici postoji veza zemlje sa nebom, a unutar katedrale bi se na ovaj način prirodno osvetljenje naglasilo filtriranjem kroz raznobojni vitraž.“, objasnio je Alexandre Fantozzi.

Stakleni krov

Ruski arhitekta Alexander Nerovnya predložio je kombinovanje potpuno staklenog krova sa tradicionalnom strukturom tornja.

„Kada ljudi dođu da vide katedralu, osetiće snažnu povezanost sa istorijom zahvaljujući kombinaciji drevnih i modernih elemenata.“, rekao je Alexander Nerovnya.

Prošlost i inovacije u jednom

Francuski dizajner i arhitekta David Deroo je kreirao dizajn koji bi trebalo da predstavlja „idealističku predstavu obnovljenog Nort Dama“. Novi krov i toranj bili bi modernizovana verzija prvobitnih formi uz zadržavanje značajnih originalnih elemenata.

„Trebalo bi postići sredinu između priznavanja prošlosti i prisustva inovacija koje prate naše vreme.“, objasnio je David Deroo.

Sviđa li vam se neko rešenje?

Kad ste već ovde…

• Obnova Notr Dama može biti pogubnija od požara?
• Londonska verzija Ajfelovog tornja koja je sravnjena sa zemljom
• Alen Žunić: Arhitektura bi trebala biti iznad verskih problema

Monografija nazvana Transcending Oppositions odaje počast objektima japanskog arhitekte i njegovom odnosu sa savremenom japanskom kulturom.

Hrvatska Kuća Arhitekture Oris, kao multimedijalna platforma namenjena prezentaciji arhitekture i kulture, u jednom od svojih novih izdanja predstavila je radove dobitnika Pritzkerove nagrade. Sudeći po samom izgledu knjige, čitaoci će već pri prvom vizuelnom kontaktu imati jasnu predstavu o njenom sadržaju, imajući u vidu da korice monografije odražavaju arhitekturu čuvenog japanskog arhitekte Tadao Anda.

Korice knjige imitiraju perforirane betonske blokove, dok je spoj stranica transparentan i prekriven imenom arhitekte.

Monografija Transcending Oppositions, naglašava odnos između Andovog rada i savremene kulture japanskog društva. Andov stilski pristup arhitekturi detaljno je prikazan kroz svedeni dizajn monografije. Grafička dizajnerka Borjana Katić, koja stoji iza ovog projekta, inspirisana arhitektonskim delima arhitekte, te je ista metodologija preslikana i na štamparski materijal.

Korice knjige izvedene su kroz minimalistički dizajn koji imitira perforirane betonske blokove, dok je spoj stranica transparentan i prekriven imenom arhitekte.

Tipografija

Na početku svakog poglavlja Borjana se odlučila za primenu paus papira, aludirajući na igru senke i svetlosti, kao i na transparentnosti, što su karakteristični elementi za ovog arhitektu.

Oštra i boldovana slova, koja su u kontrastu sa svetlim i mestimično transparentnim papirom, simbolizuju težinu Tadao Anda u svetu arhitekture.

Monografija naglašava odnos između Andovog rada i savremene kulture japanskog društva. 

Sadržaj knjige je podeljen u četiri kategorije koje naglašavaju Andov rad tokom njegove karijere. Svaka kategorija sadrži i opisne tekstove, zajedno sa više fotografija projekata, kao i kratke izjave koje su dali Tadao Ando i njegovi saradnici.

Foto: Oris Kuća Arhitekture

Kad ste već ovde…

• Kako (divno) izgledaju slobodoručni crteži dobitnika Prickerove nagrade
• Ovako će izgledati penthaus prve zgrade Tadao Andoa u Njujorku
• Neobični prvi poslovi poznatih svetskih arhitekata

Kako je mogla izgledati palata Albanija sa sedam spratova više, gde je trebao da se gradi stepenasti neboder kao u Njujorku, ali i koje je bilo prvobitno rešenje za zgradu na mestu Beograđanke.

Naslov ovog teksta bi mogao biti i „Neizgrađeni moderni Beograd“, što takođe odgovara opisu svih onih projekata koji nikada nisu izvedeni u prestonici Srbije, odnosno, Kraljevine Jugoslavije. Istražujući polje međuratne bankarske arhitekture, primetili smo da je privredno-ekonomska situacija Kraljevine Jugoslavije dosegla sam vrhunac neposredno pred Drugi svetski rat i da nije bilo ovih nesretnih ratnih godina, država bi bila privredni lider na Balkanu, a možda i u celoj jugoistočnoj Evropi. Ovo se najbolje videlo po arhitekturi prestonice, koja možda ne uvek najsavremenija, ali veoma kvalitetna, prikazala da su međuratni industrijalci, trgovci i bankari i te kako vodili računa o promociji svoje finansijske moći.

Kada se pogledaju ovi neostvareni projekti, na prvi pogled se zapaža činjenica da su naše arhitekte bile veoma nadarene i vizionarski nastrojene, ali da investitori često nisu imali sluha. Rat je zasigurno prekinuo urbani razvoj grada, ali izgleda da pre izgradnje palate Albanije, niko nije smeo da se usudi i investira u zgradu sličnih gabarita. Slično je i s urbanističkim idejama, gde se gradska uprava više držala nekih ustaljenih akademskih kanona, nego što je imala želju da eksperimentiše s idejama koje su evropski modernisti uveliko plasirali u više metropola.

Izgleda da pre izgradnje palate Albanije, niko nije smeo da se usudi i investira u zgradu sličnih gabarita.

Za početak, tu je projekat Terazijske terase iz 1929/30. godine, o kojem je već bilo reči. Njegov autor arhitekt Nikola Dobrović, imao je viziju da preuredi padinu koja se spuštala od Terazija prema Savi i da na mesto kućica i dućana izgradi poslovne zgrade i parkovske segmente. Stepenasta denivelacija nije bila njegova ideja, ali su blokovi modernih zgrada, koji uokviruju parkovske celine, bili nešto sasvim novo i drugačije od dotadašnjih projekata. Arhitekta Dobrović je još jednom 1946. godine pokušao da progura svoj projekat, ali ovaj put kao posleratni državni arhitekta, međutim ponovo bez uspeha.

Još jednu vizionarsku zamisao imao je arhitekta Milorad Pantović, koji je želeo da po najsavremenijim urbanističkim načelima preoblikuje Savski amfiteatar u kojem bi se takođe pozicionirali stambeno-poslovni objekti visoke spratovnosti, okruženi prostranim parkovskim celinama. Projekat je iz 1940. godine i sačuvan je samo u obliku jedne omanje skice.

Albanija sa sedam spratova više

Ova 1940. godina, koja je sa strepnjm najavljivala ratni vihor, bila je tragična za još nekoliko projekata. Nakon izgradnje palate Albanije (Hipotekarne banke trgovačkog fonda), kojoj je prethodio veliki javni konkurs, još nekoliko beogradskih trgovaca je imao ambicije da izgradi objekat u duhu Rokfeler centra. Projekat koji je nezapaženo prošao na konkursu za palatu Albaniju, a bio je daleko ispred svog vremena (možda ga zato investitori nisu ni razumeli) bio je onaj koji je potpisao arhitekta Milan Zloković. U njegovom rešenju palata Albanija je imala sedam spratova više i mogla je da se poredi sa mnogim uspešno izvedenim ekspresionističkim neboderima širom Evrope. Zarundovana forma, vešto inkorporirani balkoni, široki trakasti prozorski otvori, bili su segmenti arhitekture koja je najavljivala društveni progres.

Mitićeva rupa kao na Menhentnu

S druge strane, jedan od autora palate Albanije, arhitekta Miladin Prljević, veoma se proslavio u beogradskim arhitektonskim krugovima, što mu je omogućilo da dobije još nekoliko poslova sličnog formata. Jedan od poslova bio je projektovanje stambeno-poslovnog objekta robne kuće „Mitić“.

Ovaj uspešni beogradski trgovac već je imao otvoren jedan poslovni objekat na markantnoj poziciji u Knez Mihajlovoj ulici, u blizini tek izgrađene palate Albanije (ta robna kuća kasnije postaje „Na Ma“, a zatim „Beograd“), ali je imao želju da proširi svoju trgovačku delatnost. Kupljen je plac na samom Trgu Slavija, koji je zbog svog nekadašnjeg vlasnika koji je na njemu započeo izgradnju, nazvan „Mitićeva rupa“. Prljević je dodatno razradio pređašnji projekat i osmislio monumentalni stepenasti neboder, koji bi za par metara nadvisio palatu Albaniju. Ova ar deko arhitektura uveliko je dominirala njujorškim Menhetnom, pa nije teško otkriti Prljevićeve uzore.

Futuristički neboder Teokarović

Još jedan trgovac koji je želeo da materijalizuje svoju finansijsku moć bio je iz porodice Teokarović. Kako bi ostvario svoju zamisao upošljava arhitektu Grigorija Samojlova, sa kojim je već ostvario uspešnu saradnju. Arhitekta Samojlov 1940. projektuje jedan futuristički neboder, palatu Teokarović, koji do tada nije viđen u Evropi. Po formi i fasadnim motivima može reći da je autor bio inspirisan ar dekoom, ali možda mnogo više ruskim konstruktivizmom, kakv je još krajem 20-ih i početkom 30-ih bio izgrađen u SSSR-u, rodnoj državi ovog tada mladog i perspektivnog ruskog arhitekte.

Ova zgrada nikada nije izgrađena, ali je na njenom mestu, više od tri decenije kasnije izgrađen jedan drugi neboder, koji je i danas urbani reper grada Beograda – palata Beograd ili kako je svi zovemo Beograđanka.

Kad ste već ovde…

• Kule nad Beogradom: 80 godina stremljenja ka oblacima
• Od Dobrovićeve do Redžićeve terase
• Arhitektura Beograda: Zašto se ukusi struke i javnosti ne poklapaju

BINA 2019. sa temom POZITIVNO–AKTIVNO počinje danas u 20 časova.

Manifestacija BINA, koju već četrnaest godina organizuje Društvo arhitekata Beograda i Kulturni centar Beograda, počinje danas 9. maja 2019. i trajaće do 30. maja. Svečano otvaranje biće upriličeno u 20 časova, u galeriji „Artget“, gde je postavljena studijska izložba „Arhitekta Aleksandar Stjepanović„, autora Jelice Jovanović, Relje Ivanić i Marka Kažića.

– Odabrali smo objekte iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka za predstavljanje na izložbi po kojima je profesor najpoznatiji. Zahvaljujući radu BINA i izložbi u MoMA prošle godine ti objekti su stekli svetsku popularnost kao ikone jugoslovenskog modernizma – objašnjava Jovanović za Novosti.

Program „BINA fokus“ posvećen je radu uvaženog Stjepanovića, pa će 10. maja od 18 časova u KCB zaštita i sanacija njegovog stvaralaštva biti tema razgovora, dok će 19. maja biti organizovan izlet od Novog Beograda do Novog Sada.

Na Trgu Republike održaće se performans sa plastičnim kesama koje predstavljaju naše potrošačko društvo.

Izložba “Savremena danska arhitektura” biće otvorena u ponedeljak, 13. maja u 17.30, na Platou ispred Kulturnog centra Beograda, na Trgu Republike. Istog dana u 18 sati u Galeriji Artget na programu je serija predavanja Olge Popović Larsen i Jakoba Knudsena, koje moderiše Aleksandra Stupar.

U okviru programa Noći muzeja, u subotu, 18. maja, od 16 sati na Trgu Republike kod fontane održaće se performans “Plastika nema granice” španskog kolektiva Basurama i Ide-Mari Korel koji sarađuju na performansu sa haljinama od plastičnih kesa kao instalacijama. Plastična kesa predstavlja naše globalno masovno i spontano potrošačko društvo. Dok pristalice globalnog masovnog turizma i konzumerizma i dalje nose plastične kese kao trofeje, plastične kese su jedino i najjeftinije sredstvo za izbeglice koje prelaze granice i mora, noseći lične stvari koje su im preostale.

Izložba “Nagrada Piranezi 2018” nastala u saradnji sa Danima arhitekture u Piranu, biće otvorena u sredu, 22. maja u 19 sati, u Galeriji Kolektiv, nakon čega sledi i razgovor sa gostima iz Slovenije. Prestižna međunarodna arhitektonska nagrada Piranezi, koja se dodeljuje od 1989. godine, deo je međunarodne konferencije Piranski dani arhitekture (PDA). Posle duže pauze 2018. godine u jubilarnoj tridesetoj sezoni dodele nagrade Piranezi u nominaciju su uključeni radovi srpskih arhitekata izvedenih u poslednje dve godine. Selektor za Srbiju bio je slovenačko-srpski arhitekta Andrej Strehovec.

Ponesi svoj projekat

Svake godine BINA predstavlja arhitekte mlađe generacije. Izložba “Ponesi svoj projekat” biće otvorena u četvrtak, 16. maja u Skandinavskom paviljonu (FLU), i predstaviće projekte AKVS i URED studija. AKVS će svoje projekte prikazati iz perspective korisnika prostora fotografijama ili kompjuterskim simulacijama prostora.  Izložbom „Ponesi svoj projekat“ URED studio predstavlja rezultate interdisciplinarnog delovanja u arhitektonskoj praksi preko izvedenih projekata različitih tipologija, rekonstrukcije i adaptacije enterijera, konkursnih projekata i radionica.

Izložba “Moderni u Beogradu” biće otvorena u petak, 17. maja u 19 sati u Galeriji FLU i okupiće grupu arhitekata (Bekić Iva, Gajić Irena, Dukanac Dalia, Đorđević Stefan, Zlatković Snežana, Ješić Mirjana, Stojanović Hristina, Cigić Petar) sa posebnim interesovanjem i angažmanom u oblasti ilustracije, grafičkog dizajna i likovnih umetnosti.

Manifestaciju BINA već četrnaest godina organizuje Društvo arhitekata Beograda i Kulturni centar Beograda, uz pokroviteljstvo Grada Beograda, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Inženjerske komore, Kreativne Evrope; i podršku Austrijskog kulturnog foruma, Ambasade Danske i Ambasade Finske, kao i portala Gradnja.rs kao medijskog sponzora.

Kad ste već ovde…

• BINA 2019: Bogat program i raznovrsne izložbe ovog maja u Beogradu
• Letnje kuće u Kotoru / AKVS arhitektura
• Kako će izgledati centar za posetioce na Obedskoj bari

Specifičnost zgrade Elektrovojvodine je i to što o njoj laička javnost ima prilično pozitivno mišljenje, što nije slučaj s većinom modernističkih objekata iz perioda socijalizma, piše arhitekta Aleksandar Bede.

Objekat Elektrovojvodine u Novom Sadu je verovatno najmonumentalnija zgrada u gradu o kojoj se najmanje pisalo. Uglavnom se pominje tek usputno u hronikama izgradnje u Vojvodini, ili u opusu arhitekte Milana Matovića, sa šturim podatkom da je izgrađena 1977. godine (negde 1978). Crteži iz njenog idejnog rešenja nisu bili objavljivani, niti su je hroničari ili istoričari arhitekture posebno analizirali.

Čak ni skoriji trend fasciniranja ‘brutalističkom’ arhitekturom nije još izneo na videlo ovu zgradu, koja bi se mogla kvalifikovati kao glavni primer ovog verovatno neadekvatno prevedenog zapadnog arhitektonskog pravca, tek kasnije nakalemljenog na već izgrađene objekte u Jugoslaviji. Lokalna indiferentnost, gotovo blaziranost, po pitanju ove zgrade je dostigla svoj vrhunac unutar same kuće, u čijim se monografijama povodom svečanosti – 25 i 40 godina postojanja firme i retrospektive svih njenih aktivnosti, istorije elektrifikacije pokrajine, izgradnje svakog postrojenja i prikaza mnoštva dalekovoda i bandera širom Vojvodine – okolnosti izgradnje upravne zgrade u Novom Sadu ne pominju.

Oličenje zlatnog perioda Vojvodine

A sve ovo je u potpunoj suprotnosti sa važnošću ne samo ove zgrade, nego i same firme, njene uloge u modernizaciji Vojvodine, političkog i simboličkog značaja kao jednog od najprepoznatljivijih ‘mastodonata’ ojačane autonomije Vojvodine i njenog ‘zlatnog perioda’ – što je sve direktno preslikano i na samu arhitekturu zgrade Elektrovojvodine. Ona sigurno zaslužuje da se nađe u društvu objekata u Novom Sadu koji su postali simbol ekonomskog prosperiteta ovog perioda, pored uobičajeno pominjanog trojstva Spens – SNP – Most slobode.

Arhitektonski, zgrada Elektrovojvodine je po izgradnji bila najveći objekat koji prati pravac Bulevara 23. oktobra (danas Bulevara oslobođenja), te nove glavne monumentalne avenije zacrtane u Generalnom urbanističkom planu 1950. godine. Ona je deo zamišljenog niza javnih i poslovnih zgrada duž ove ulice koje je trebalo da vizuelno i funkcionalno opravdaju ovako radikalno preustrojavanje urbanističke matrice grada, počevši od nove zgrade železničke stanice, preko ‘poslovnog centra’ zamišljenog na srednjoj deonici bulevara, to univerzitetskih i sportskih blokova na njegovom limanskom kraju. Činjenica da je Elektrovojvodina jedan od retkih realizovanih pojedinačnih objekata iz ove ideje joj daje još više na značaju.

Za zgradu su karakteristični dvoetažni volumeni na vrhovima kompleksa, koji su zaobljeni i naglašeni žutom bojom.

Specifičnost Elektrovojvodine je i to što o njoj laička javnost ima prilično pozitivno mišljenje, što nije slučaj sa velikom većinom modernističkih objekata iz perioda socijalizma, posebno ne onih sa fasadom u natur-betonu, tim presudnim kriterijumom zbog kog slični objekti odmah bivaju odbačeni. To je sigurno rezultat inteligentnog projekta same zgrade, koja je zbog samih dimenzija i materijalizacije vrlo lako mogla da deluje mnogo agresivnije na posmatrače. To se nije desilo, verovatno zbog razbijenosti zgrade na nekoliko smaknutih blokova, a najviša vertikala je delimično skrivena iza nižeg uličnog bloka, zbog čega se ne nadvija direktno iznad prolaznika. Dodajmo još tome i karakteristično izdvojene, u žuto obojene, zaobljene i naglašene dvoetažne volumene na vrhovima kompleksa, koji, zajedno sa kasnije dodatim blokom dispečerskog centra, pasarelom između njega i centralnog bloka, dvorišnim krilom i pomenutom veritkalom, zajedno tvore jedinstveno skladnu i proporcionalnu kompoziciju u čije je iznalaženje projektant sigurno uložio dosta napora.

Svetleći znak kojeg više nema

Do pre nekoliko godina je sastavni deo ove arhitektonske kompozicije bio i veliki plavi svetleći znak ‘Eletrovojvodina’ na najvišem bloku kompleksa, koji je postignutoj monumentalnosti zgrade i grafički davao ime nerazdvojivo od same njene arhitekture. To je posebno bilo upečatljiv noću, ne samo zbog svetla znaka već i zbog stalno prisutne pare koja izlazi iz dimnjaka toplane iza zgrade Elektrovojvodine, što je davalo celoj kompoziciji izvesnu dramatičnu sliku. Taj znak je bio jedna od najprepoznatljivijih svetlećih grafika u prostoru grada, gotovo delom njegove panorame.

Danas je on uklonjen i iza njega je ostala samo čelična potkonstrukcija koja ga je nosila. Preostalo je kasnije dodati svetleći znak Elektroprivrede Srbije. Ovo uklanjanje se desilo nakon statusnih promena 2015. godine kada je Elektrovojvodina ukinuta i pridodata operativnom distributivnom centru „EPS Distribucija“ d.o.o. Surovi zahtevi formalnosti nisu imali razumevanja za ovaj svetleći znak kom su grafika, arhitektura i politička istorija preklapajući se podarili izvesno svojstvo spomenika modernizacije grada.

Možda je nisu primećivali zbog preokupiranosti tako velikim planovima kao što je to bila izgradnja nuklearne elektrane u Vojvodini.

U tom smislu bi se na Elektrovojvodinu moglo gledati kao na otelotvorenje tehnokratske struje vojvođanske autonomije, koja ju je izgradila, ali koja joj i ‘došla glave’, ne vodeći na vreme računa i kulturnoj komponenti celog tog poduhvata, što je tako banalno čitljivo na nepominjanju svoje zgrade u svojim sopstvenim monografijama. Možda je nisu primećivali zbog preokupiranosti tako velikim planovima kao što je to bila izgradnja nuklearne elektrane u Vojvodini, a o kojima pišu u tim monografijama. Uglavnom, zbog opšte nezainteresovanosti kako firme tako i struke i scene, danas imamo u uvodu teksta pomenuti manjak pisanja i podataka o ovoj zgradi. I konačno, verovatno je i velika većina građana shvatila da Eletrovojvodina više ne postoji tek kad su videli da njenog imena i logotipa više nema na računima za struju. Čitavi segmenti društva dakle nisu čuli za ideju da se politika nalazi nizvodno od kulture.

Primer Elektrovojvodine bi sigurno mogao poslužiti kao studija slučaja u priči o neuspehu projekta vojvođanske autonomije i ulozi viška tehnokratije i manjka kulturnog narativa u njoj, ali je ćemo je razvijati na nekom drugom mestu. Nama ostaje da se pozabavimo temeljnim istraživanjem projektne dokumentacije i pisanjem arhitektonske kritike o zgradi Elektrovojvodine, što je zadatak koji nas je kao priređivače izložbe Fokus na modernizam: Arhitektura Novog Sada 1970-1985 dočekao nespremnima.

Autor: Aleksandar Bede

Tekst je izvorno objavljen u katalogu izložbe „Fokus na modernizam: Arhitektura Novog Sada 1970-1985“, čiji je izdavač Društvo arhitekata Novog Sada, decembar 2018.

Faktografija

• naziv: Elektrovojvodina
• kasniji naziv: EPS Distribucija (2015)
• dogradnja: Krilo dispečerskog centra (1989)
• Glavni projektant: Milan Matović
• Saradnici: Branislav Ivanović, Laslo Erdelji (1977), Bratislav Karadžić (1995)
• Projektni biro Arhitekt, Novi Sad

Pogledajte celu fotogaleriju:

Zgrada Elektrovojvodine u Novom Sadu po projektu arhitekte Milana Matovića; Foto: Relja Ivanić

Fotografije: Relja Ivanić

Kad ste već ovde…

• Kako su izgledala novosadska pozorišta, crkve i dvorane kojih više nema (video)
• Almaški kraj: Najviše novosadsko naselje s najužom ulicom u gradu
• Novosadski Hubstacks o izazovima tržišta malih kuća

Arhitekta Marko Dragićević osvojio je prvo mesto na eVolo Skyscraper takmičenju za 2019. godinu s projektom vertikalne deponije u Beogradu koja od prerađenog otpada proizvodi struju.

Američki eVolo magazin objavio je rezultate ovogodišnjeg Skyscraper takmičenja za nebodere budućnosti koji već 14. godinu zaredom traga za vizionarskim idejama visokih zgrada koje kroz inovativno korišćenje tehnologije, materijala, estetike i prostorne organizacije, pomeraju granice našeg shvatanja vertikalne arhitekture i njenog uticaja na prirodu i okolinu.

Ove godine pristiglo je 478 radova, dodeljeno je tri nagrade i 27 priznanja, a u ovoj oštroj konkurenciji prvu nagradu odneo je naš arhitekta Marko Dragićević za projektat Methanscraper – nebodera u Beogradu koji služi prerađuje otpad i od sakuljenog metana proizvodi energiju!

Ova vertikalna deponija služu za preradu velike količine otpada, i nudi rešenje za manjak prirodnih resursa i prostora.

Nova struktura nastala na levoj obali Dunava ima za cilj uspostavljanje balansa u kontekstu ekologije i društvenih nejednakosti kroz formiranje novog gradskog kvarta – Distrikta 3. Ova vertikalna deponija služe za preradu velike količine otpada, i nudi rešenje za manjak prirodnih resursa i iskoristivog prostora.

Po prvi put u ljudskoj istoriji, više od polovine svetske populacije živi u gradovima i urbanim područjima, što je uzrokovano između ostalog i rastom populacije. Ovo konstantno povećanje je imalo veliki uticaj na urbana staništa, prirodna okruženja, ali i na ekspanziju industrije.

Kako populacija u gradu raste, tako raste i potreba za resursima. Dokazano je da osoba koja živi u gradu može proizvesti i do četiri puta više otpada od osobe koja živi na selu. Otpad se odvodi do gradskih deponija, a pošto se on ne prerađuje, ne samo da zagađujemo zemlju, vazduh i podzemne vode, već time ujedno i bacamo veliku količinu upotrebljive materije. Osim materijala koji se mogu reciklirati, može se iskoristiti i metan koji nastaje tokom razgradnje organskog otpada za proizvodnju električne energije. Projekat Methanscraper Marka Dragićevića radi upravo to – on menja model tipične deponije u vertikalnu infrastrukturu koja prerađuje otpad!

Sistem kapsula

Kule su bazirane na modulima, a svaki toranj se sastoji od kapsula za otpad koje su pričvršćene za betonsko jezgro. Sistem funkcioniše tako što se gradski otpad prvo isporučuje u postrojenje za sortiranje, gde se razvrstava prema tipu (staklo, plastika, organski materijal, papir, drvo, metal), nakon čega se šalje na privremenu deponiju. Otpad koji se može reciklirati odvodi se u postrojenje za reciklažu, a organske materije, kao što su drvo i papir, sakupljaju se i odlažu u modularne otpadne kapsule. Svaka kapsula je opremljena inhalatorom i cevovodom koji se povezuje sa rezervoarom za metan, a kada organska materija počne da truli, metan proizveden procesom se izvlači iz svake kapsule i kasnije transformiše u električnu energiju. Kada se materija u kapsuli potpuno razgradi, kapsula se može izvaditi, očistiti i ponovo napuniti.

Ova vrsta vertikalne deponije ne samo da u velikoj meri smanjuje negativan uticaj na vazduh i zemlju (budući da ne emituje toksične gasove i sprečava kontakt otpada s vazduhom i zemljom), takođe drastično smanjuje veličinu prostora potrebnog za skladištenje otpada.

Kad ste već ovde…

• Naša arhitektica finalista na konkursu za muzejski kompleks u Italiji
• Naša studentkinja u Italiji predstavila predlog rekonstrukcije devastiranog dvorca u Beočinu
• Domaće arhitekte pobedile na konkursu za unapređenje standarda stanovanja u Rusiji

Pored sadnje većeg broja stabala i zelenila, arhitekta Kanozis Johan Casselbrant predvideo je denivelaciju u središtu trga koja bi se tokom zime koristila kao klizalište.

Švedski arhitekta Kanozis pozvan je prošle godine od strane Fondacije 2021 da učestvuje u urbanom razvoju centra Novog Sada, koji je će biti evropska prestonica kulture 2021. godine. Idejno rešenje je završeno, a vizuelizacije je uradila partnerska kompanija Case3D iz Novog Sada o čijim visokim dometima u kompjuterskoj vizuelizaciji smo već pisali.

Kanozis Johan Kaselbrant, arhitekta i glavni vlasnik studija Kanozi, piše na svom sajtu o projektnom zadatku: “Zadatak nam je bio da osmislimo centralni gradski trg i simbol Novog Sada – Trg slobode. Velik deo gradskog života vrti se oko ovog mesta – ovde je i gradska kuća i katedrala. Tu se građani okupljaju za novogodišnje i božićne praznike kao i za druge javne događaje. Trg ima duboko simboličko značenje i odražava istoriju Novog Sada, dok u isto vreme formira sliku grada. Stoga, njegova promena će stvoriti novu sliku grada.“

Na obližnjim ulicama Trga slobode, koje su uglavnom pešačke, događa se veći deo društvenog života grada.  Ove okolne ulice su takođe bile uključene u zadatak.

Predlog Kanozisa je granitno pokriveni trg s udubljenjem prema njegovom centru – odnosno, prema spomeniku Svetozaru Miletiću.

Predlog Kanozisa fokusira se na stvaranje okruženja dostojnog jednog modernog grada. „Želimo da ojačamo potencijal trga kao javnog okupljališta i podržimo sve načine kako se on već koristi.“ Njegov predlog je granitno pokriveni trg s udubljenjem prema njegovom centru – odnosno, prema spomenika Svetozara Miletića. „Ova redukcija služi kao arena koja tokom letnjih meseci poziva građane da se nađu svoje mesto i postanu deo zajedničkog spektakla. Tokom zime, ova arena pretvara se u klizalište.“

Okolne ulice zamišljene su kao zeleni parkovi s listopadnim stablima, uglavnom novozasađena, koja pružaju hladovinu tokom leta i propuštaju sunce tokom zime, a pritom stvaraju mesta za druženje dece i odraslih tokom cele godine.

Hoće li se realizovati?

Doduše, nije jasno da li će se ovaj projekat realizovati pošto je poznato da su pre godina danu objavljena  pobednička rešenja konkursa za jezgro grada na kojima su prvo mesto odneli Igor i Jelena Čubra iz Beograda. Naravno, investitor nije u obavezi da realizuje pobedničko rešenje, pa će biti interesantno videti da li će predlog švedskog arhitekte Kanozisa ući u razmatranje.

Kad ste već ovde…

• Elektrovojvodina – zgrada koja je ostala bez svog imena
• Kako su izgledala novosadska pozorišta, crkve i dvorane kojih više nema (video)
• Zavirili smo u gradilište Lesnine XXXL u Novom Sadu

Uskoro zabrana i staklenih fasada? Novim gradskim zakonom o zelenoj gradnji, do 2030. godine trebalo bi da se eliminiše zagađenje vazduha ekvivalentno aktivnosti milion automobila.

Uoči svetskog Dana zelenila, grad Njujork doneo je paket zakona kojim se definiše buduća gradnja u gradu i čiji je cilj drastično poboljšanje energetske efikasnosti Velike jabuke. U središtu ovog „zelenog dogovora“ svakako su zeleni krovovi, koji bi u budućnosti mogli da u potpunosti promene kako izgled tako i kvalitet života ove metropole.

Prateći stope Toronta, Denvera, San Franciska i Portlanda, i Njujork je postavio uslov za izgradnju svih novih stambenih i poslovnih objekata. U budućnosti, svaki izgrađeni objekat će na svom krovu morati da ima biljke, solarne panele ili mini-turbine na vetar. Investitori se mogu odlučiti da li će pojedinačno primeniti neki od sistema ili će realizovati projekat kroz kombinaciju sva tri.

Zeleni krov veće površine može smanjiti dnevne potrebe zgrade za klimatizacijom za čak 75 procenata.

„Zeleni krovovi hlade gradove, apsorbuju zagađenja iz vazduha, obezbeđuju zvučnu izolaciju, promovišu biodiverzitet i smanjuju troškove koji su potrebni za proizvodnju energije i na taj način čine naše gradove prihvatljivijim za sve.“ – rekao je za Dwell Rafael Espinal, član njujorškog veća.

Promena strukture krova možda izgleda kao mali korak, ali je zapravo globalni uticaj impresivan. Nacionalno istraživačko veće Kanade došlo je do podataka da zeleni krov veće površine može smanjiti dnevne potrebe zgrade za klimatizacijom za čak 75%.

Pogledajte kako izgleda novi zeleni krov u Bruklinu:

Zabrana staklenih fasada?

Energetski efikasne zgrade su u samom srcu Zakona o klimatizaciji, koji prepoznaje zgrade Njujorka kao glavne krivce za emisiju ugljenika u gradu. Zakon nazvan Dirty Building Bill ima za cilj da smanji emisiju ugljenika za 80% do 2050. godine.

Novi zakoni koji se nalaze u fazi razvijanja razmatraju i zabranu staklenih fasada, osim u slučaju da zgrada ispunjava određene energetski efikasne propise izgradnje.

Kad ste već ovde…

• Ovako izgleda ukopani muzej s najvećim zelenim krovom na svetu
• Transparentni solarni paneli pretvoriće prozore u kolektore zelene energije
• Urbanscape: Kako se postavljaju zeleni krovovi

Kako bi se očuvao identitet našeg najtrofejnijeg kluba, novoformirana envelopa ne teži da ujednači formu stadiona, već da se zapad i dalje ističe kao dominanta.

Na nedavno održanom pozivnom konkursu za rekonstrukciju stadiona FK Crvena Zvezda u kategoriji A – Rekonstrukcija stadiona sa zadržavanjem atletske staze, kao najviše nagrade dodeljene su dve jednakovredne nagrade. Jednu od njih potpisuje srpsko-italijanski autorski tim koji se sastoji od firmi IES d.o.o. – Infrastructure Engineering Services, Italferr S.p.A. i CREW – Cremonesi Workshop S.r.l. čije rešenje ovaj put predstavljamo.

Koncept urbane strukture

Koncept koji predlažu autori predviđa paralelno razvijanje stadiona s okruženjem kao jedinstvenog sportskog i komercijalnog sistema sa primarnim ciljem ojačavanja FK Crvene Zvezde kao brenda. Kičma ove zone je javna promenada koja povezuje severnu i južnu stranu područja, dok je centralna i atraktivna tačka master plana stadion – novi gradski reper. Master plan ove zone, pored stadiona, predviđa još i objekte sportskog sadržaja, šoping centre s lokalima za izdavanje, poslovne prostore u okviru rekonstruisane zgrade Sportskog društva, trgove i javne prostore za odmor i rekreaciju na otvorenom kao i parkinge povećanog kapaciteta. Primenom principa “landscape arhitekture” ostvarena je velika bruto razvijena građevinska površina izgrađene strukture uz veoma nizak indeks zauzetosti na parceli pri čemu je dobro iskorišćen i tržišni potencijal ove lokacije, ali i potencijal za pružanje kvalitetnih rekreativnih aktivnosti na otvorenom.

Očuvanje identiteta Crvene Zvezde

Pri koncipiranju rekonstrukcije samog stadiona od izuzetne je važnosti bilo da se jak identitet Crvene Zvezde još više naglasi kroz novu formu i funkciju, a da se pri tom zadrži prepoznatljivi duh mesta koju postojeći stadion već poseduje. Zato su autori odlučili da zadrže prepoznatljiv tunel putem kojeg igrači pristupaju terenu, da ga rekonstruišu, prošire i ostvare toplu vezu između tunela i svlačionica za igrače. Takođe, izuzetna pažnja je posvećena unutrašnjosti stadiona tj. tribinama. Neprekinutost tribina od izuzetnog je značaja za formiranje kontinualnih koreografija i to nije narušeno konkursnim rešenjem. Zadržana je i specifična forma stadiona, odnosno novoformirana envelopa ne teži da ujednači formu stadiona, već da se zapad i dalje ističe kao dominanta.

Autori su odlučili da zadrže prepoznatljiv tunel putem kojeg igrači pristupaju terenu, da ga rekonstruišu i prošire.

Forma/fasada

Rekonstrukcija fasade stadiona za cilj ima stvaranje novog imidža i snažne savremene pojavnosti eksterijera, koji bi pratio monumentalni doživljaj koji već postoji unutar stadiona. Fasada i krov tretirani su kao deo istog omotača, jer se zbog nagiba terena krov većeg dela stadiona sagledava i iz ljudske perspektive. Metalne tordirane letvice koje formiraju vetreni sloj fasade – tranzenu, obojene su crvenom bojom sa jedne i belom bojom sa druge strane. Iako su statičan element, zahvaljujući torziji i različitom koloritnom tretmanu dve strane, ove letvice omogućavaju da se čitava fasada doživljava kao dinamična, menjajući se u zavisnosti od ugla posmatranja.

Funkcija

Funkcionalno, stadion je kompletno rekonstruisan kako bi odgovorio na složene zahteve UEFA standarda. Podzemna etaža uvedena je ispod zapadne i delom severne tribine s podzemnim kolskim pristupom. Ovaj kolski pristup omogućava kontrolisani ulaz autobusa s timovima koji toplom vezom kroz miks zonu ulaze u objekat. Na ovoj etaži smeštene su svlačionice i prateće prostorije za igrače, doping kontrola, prostorije za predstavnike medija, sudije i delegate, magacinski prostori, VVIP parking kao i poseban ulaz za VIP goste.

Podzemna etaža uvedena je ispod zapadne i delom severne tribine s podzemnim kolskim pristupom.

Prizemlje je na celom stadionu opremljeno toaletima, štandovima za hranu i piće kao i prostorijama za pružanje prve pomoći prateći UEFA standarde za stadion kategorije 4. Na stadionu postoji 26 ulaza od kojih su  dva za VIP goste, a uveden je i još jedan svečani ulaz na zapadu bez turniketa za VVIP goste koji može da se koristi i kao ulaz u stadion danima kada se ne održavaju utakmice.

Na drugom spratu zapadne tribine uvedeni su VVIP sadržaji – 33 SKYBOX lože i prateći barovi koji uvode novi nivo komfora.

Prvi sprat osmišljen je kao svojevrsna promenada – tzv. „prsten“ u kom je danima kada se ne održavaju utakmice posetiocima omogućeno da obiđu ceo krug oko stadiona i dožive iskustvo Crvene Zvezde kao jedinstvenog brenda. Ova promenada povezuje različite komercijalne sadržaje: restorane, kafiće, maloprodajne sportske radnje, javnu komercijalnu teretanu, muzej FK Crvene Zvezde i prodavnice fudbalskih suvenira. U ovaj deo promenade ulazi se zasebnim ulazima sa prizemlja ili pomoću eskalatora koji povezuju podzemni šoping centar na severu parcele sa promenadom. Pogled sa prstena prostire se ka stadionu ali i ka čitavom Beogradu.

Na prvom spratu zapadne tribine nalaze se i sponzorske lože, banket sala, lože legendi Crvene Zvezde kao i dva ekskluzivna restorana koji za vreme utakmice opslužuju sve VVIP posetioce stadiona i služe kao zamena za klasične štandove za hranu i piće. Komercijalni sadržaji koji su pomoću ovog prstena uvedeni u sam stadion omogućavaju mu da on živi minimum 300 dana u godini, što je efikasan način da se obezbedi ekonomska održivost stadiona.

Na drugom spratu zapadne tribine nalaze se VVIP sadržaji – 33 SKYBOX lože i prateći barovi koji uvode novi nivo komfora koji pre rekonstrukcije nije postojao na stadionu.

Na trećem spratu zapadne tribine nalaze se administrativne prostorije kluba kao i tehničke prostorije – kontrolne sobe za kamere i zvuk, produkcija, sale za sastanke, kontrolne sobe policije i vatrogasaca, ostave i platforme za kamere.

Ekonomska održivost

Rentabilnost novog, rekonstruisanog stadiona najefikasnije se može postići kroz diverzifikaciju sadržaja koje stadion sa svojim okruženjem nudi. Ovo neminovno utiče na diverzifikaciju publike kojoj se nudi raznovrsno sportsko i komercijalno iskustvo stadiona sa fokusom na pružanju što kvalitetnije usluge. Objekat stadiona, koji se na ovaj način tretira kao višenamenski objekat prepoznatljive estetske ekspresije i širokog spektra komfora, ima mnogo veću građevinsku efikasnost i iskorišćenje  raspoloživog prostora, a samim tim i veći rast prihoda. Ovakvim, ekonomski (samo)održivim rešenjem, ne samo da je očuvan identitet FK Crvena Zvezda, kao najvećeg sportskog kolektiva u ovom delu Evrope, već su stvoreni i preduslovi za njegovo jačanje u budućnosti.

Pogledajte celu fotogaleriju:

Pogled na pobedničko rešenje stadiona CZ iz vazduha

Aksonometrija

Šema koncepta

Izgled fasade

Presek kroz stadion

Ulazni hol

Skybox

Situacija

Osnova podzemne etaže

Osnova prizemlja

Osnova prvog sprata

Poprečna fasada

Konstrukcija

Tribine

Foaje

Kad ste već ovde…

• Fudbal i arhitektura: Kako su stadioni kroz istoriju oblikovali naše gradove
• Ubrzani snimci izgradnje stadiona u Kataru za Svetsko prvenstvo 2022.
• Fudbalski stadioni: Mesta susreta sporta, politike i arhitekture

Konstruisanje brazilske kuće Anguera objašnjeno je kroz priručnik za montažu čija je forma veoma slična Ikeinim uputstvima za sklapanje nameštaja.

Imajući u vidu da su aksonometrijski prikazi pogodniji i čitljiviji za šire narodne mase od stručne projektne dokumentacije, arhitekte iz portugalskog studija Tiago Do Vale Architects su se zapitale da li bi i projekat kuće mogli da predstave kroz univerzalnu vizuelnu komunikaciju nalik priručniku za sklapanje nameštaja kakav ima Ikea. Tako je nastao projekat kuće Anguera koju mogu svi da „sklope“ prateći (simpatično) uputstvo.

Izgled kuće:

Uputstvo za sastavljanje:

Naravno, ni čikica koji veoma podseća na onog Ikeinog nije izostao iz uputstva…

Arhitektonski tim je od samog početka projektovanja bio vođen činjenicom o ograničenim raspoloživim lokalnim resursima za izgradnju, kako u količini, tako i u raznolikosti, te je projekat morao biti prilagođen lokalnim sistemima gradnje, kao i majstorima. Zato su se arhitekte poslužile reprezentativnom tehnikom prikaza konstrukcije kroz koju je izgradnja objekta predstavljena na veoma jednostavan način.

Konstruktivna rešenja su jednostavna, kuća nema složenu završnu obradu i sama izgradnja nije zahtevala puno vremena, te je kroz niz jednostavnih i jasnih uputstava čitav proces predstavljen na samo nekoliko strana. Za početak, kao i u Ikeinom katalogu, objašnjeno koji su materijali i alati su vam potrebni za sastavljanje, a potom kreće uputsvo u kojem su prikazani karakteristični detalji za zidanje zida, postavljanje fasade, ili, na primer, ugradnju prozora, piše Designboom.

Naravno, ni čikica koji veoma podseća na onog Ikeinog nije izostao…

Evo kako je na kraju ispala sastavljena kuća:

Kad ste već ovde…

Balirana slama: Gradnja materijalom koji je (skoro) besplatan

Potkrovlja su životni prostori koji se sa posebnom pažnjom moraju izolovati. Postavka aktivne parne brane jedan je od ključnih elementa za sprečavanje pojave vlage i buđi.

Čemu parna brana? Parna brana služi da spreči prodor vodene pare iz enterijera u termoizolaciju. Ukoliko se ne bi postavljala parna brana, para koja bi došla do termoizolacije bi se pretvorila u kondenz, a kondenz je idealno stanište za gljivice i buđ što na kraju može da dovede i do truljenja rogova, odnosno, noseće konstrukcije krova.

Zbog toga se u prostorijama s normalnim nivoom aktivnosti, dakle kada nije u pitanju kuhinja ili kupatilo, postavlja aktivna parna brana, i to u kosini krovne konstrukcije, ispod termoizolacije (u našem slučaju mineralne vune). Njena delimična paropropusnost joj omogućava da kontrolisano propušta vodenu paru kroz konstrukciju. Ova parna brana se kombinuje sa paropropusnom-vodonepropusnom folijom koja se postavlja sa spoljnje strane konstrukcije, to jest, ispod crepa kako bi se sprečila pojava vlage unutar termoizolacije krova i na taj način sačuvala funkcija termoizolacije.

Parna brana služi da spreči prodor vodene pare iz enterijera u termoizolaciju.

„Prava“ parna brana, recimo Homeseal LDS 35, postavlja se na mestima sa pojačanim stvaranjem vodene pare, na primer, u kupatilima i kuhinjama. Pošto se u ovde radilo o prostoru dnevnog boravka, korišćena je aktivna parna brana Homeseal LDS 5 od Knauf Insulationa. Ona se lepi dvostruko lepljivom trakom koja se u našem slučaju lepila na metalne profile. Ova armirana traka je dosta jaka i kada se zalepi na profil, odlepi se zaštitni plavi sloj i podloga je spremna za lepljenje. Brana se postavlja s preklopima od minimum 10 centimetra.

Prilikom postavljanja folije treba voditi računa o strani folije: štampana strana treba da bude okrenuta ka instalateru, a glatka, neštampana strana ka rogovima ili zidu. Takođe je jako bitno da svi spojevi na kraju budu jako dobro zaptiveni, kao i svi prodori kroz nju, to jest, da sve bude hermetički zatvoreno.

Cena parne brane

A koliko to sve košta? Cena ove parne brane je oko 1 evro po kvadratnom metru (dimenzije rolne su 1,5×50 metara) dok je cena obostrano lepljive trake iznosi oko 0,5 evra po dužnom metru, odnosno, rolna od 40 metara košta oko 20 evra.

Pogledajte video-uputstvo za postavljanje parne brane:

Foto, video: Gradnja

Kad ste već ovde…

• Termoizolacija plafona i zidova: Kako utopliti stan iznad negrejanog prostora
• Suvo malterisanje: Oblaganje zidova gips-kartonskim pločama (video)
• Kako se pravilno gletuje: Cake majstora za idealno ravne zidove (VIDEO)

Čuveni brazilski arhitekta zamislio je ovu zgradu kao mesto gde će živeti bogati i radnička klasa, jedni uz druge. Plan se baš skroz ostvario…

U velikim gradovima velike stambene zgrade česta su pojava, ali zgrade u kojima živi pet hiljada ljudi baš i nisu. Jedna takva počela je da se gradi 1957. godine, a završena je 1966. Zgrada Copan ili Edificio Copan u Sao Paulu jedna je od najvećih stambenih zgrada na svetu!

Zgrada Copan u Sao Paulu visoka je oko 140 metara, ima 1.600 stanova koji se prostiru na 38 spratova i u njoj može živeti između 4.000 i 5.000 ljudi. Reč je o toliko naseljenoj zgradi da je zavredela i sopstveni poštanski broj. Odnosno, svi stanovnici ove zgrade imaju jedinstvenu poštansku adresu, piše Pankufer.

Pogledajte video o ovoj zgradi:

Grad u gradu

Osim što ova zgrada ima svoj poštanski broj i sopstvenu poštu, ona je ranije imala i sopstvenu stomatološku ustanovu, bioskop, pa i crkvu. Na tom mestu je danas umetnička galerija Pivo koja okuplja neke od najvećih brazilskih umjetnika današnjice. U njoj je moguće pronaći 70-ak kancelarijskih prostora, restorana i različitih dućana. Oskar Nimajer, arhitekta ovog stambenog čuda, zamislio je ovu zgradu kao mesto gde će živeti bogati i radnička klasa, jedni uz druge.

Iz mračnog doba do potpune obnove

Copan je u svojih pedesetak godina postojanja svašta proživela, isto kao i njeni stanovnici. Neki će tadašnji stanovnici priznati da se u „mračno doba“ ove zgrade nisu usudili da razgovaraju s osobama s kojima su se susretali u hodnicima ili liftovima jer nikad nisu mogli znati ko su oni.

Osim što ova zgrada ima svoj poštanski broj, ona je ranije imala i sopstvenu stomatološku ustanovu, bioskop, pa i crkvu.

Naime, u 80-ima je zgrada Copan bila magnet za dilere, drogu i prostituciju, pa je i cena stanova bila niža. Njih su sada zamenili umetnici, studenti i uspešni preduzetnici oduševljeni idejom da žive u ovakvoj posebnoj zgradi. Celo područje zgrade i područje grada oko zgrade živnulo je i preraslo iz onog dela koji se izbegavao do toga da privlači ljude svojim galerijama, skejt parkovima i restoranima. Za ovaj je preokret velikim delom zaslužan Affonso Celso Prazeres de Oliveira, upravnik zgrade koji je u zgradu uveo stroža pravila, nadzorne kamere i kazne za nepoštovanje kućnih pravila.

Jedinstven pogled sa zgrade u obliku tilde

Mnogi turisti koji posećuju Sao Paulu potražiće Copan upravo zato da bi se popeli na sam vrh zgrade i tamo uživali u ptičjoj perspektivi na ovaj najveći grad u Južnoj Americi. U razdoblju od ponedeljka do petka možete besplatno ući na krov, a vikendom je ulaz zabranjen. Zgradu Copan nemoguće je ne prepoznati zbog veličine i neobičnog oblika u obliku tilde, odnosno grafema koji se koristi u portugalskoj abecedi i nalazi se u imenu grada São Paulo.

Kad ste već ovde…

• Strip o čuvenom Misu van der Roeu
• 7 najprepoznatljivijih naočara u arhitekturi
• Vidimo se na sudu! 9 najtežih sporova u arhitekturi

Fasadom bojom lososa i slaganjem ploča u karakterističan slog, ova kula u glavnom gradu Ekvadora dobila je specifičan izgled koji će se pamtiti.

Renomirana arhitektonska firma BIG potpisuje projekat kule EPIQ, u javnosti okarakterisan kao novi vertikalni grad, koji će na svoja 24 sprata obezbediti znatnu površinu poslovnog i stambenog prostora. Inspiracija za baš ovakav dizajn objekta pronađena je u obližnjoj starom gradu prestonice Ekvadora, koja je svrstana u UNESCO kulturnu baštinu.

„Istorijski centar grada Kito sa svojim crvenim popločanjem postavljenim u slogu riblje kosti, prava je eksplozija oblika, boja i geometrije.“, rekao je za Dezeen Bjarke Ingels, osnivač firme BIG.

Kula se sastoji iz dve međusobno povezane strukture čija je fasada prekrivena ružičastim pločicama složene u riblju kost.

Kula EPIQ sastoji se iz dve međusobno povezane strukture čija je fasada prekrivena ružičastim pločicama složene u riblju kost, sa idejom da se objekat poveže sa zgradama iz starog grada koje datiraju iz 16. veka, a čija je fasada upravo boje lososa.

Igranje bojama

„Kao arhitekte, često se bojimo igranja bojama. Međutim, smatrali smo da bi u Kitou bilo zanimljivo koristiti boju kako bi se naglasili različiti arhitektonski blokovi i kako bi se svakom volumenu pružila sopstvena nijansa crvene.“, dodao je Bjarke.

Kako bi se u samoj zgradi stvorilo što više prostora za druženje, igru ali i prijatan rad veliki zeleni džepovi umetnuti su u strukturu objekta.

Veliki zastakljeni delovi fasade pružaju znatan prostor prirodne svetlosti u unutrašnjost objekta, kao i pogled na grad iz gotovo svakog dela zgrade.

Veliki zastakljeni delovi fasade pružaju znatan prostor prirodne svetlosti u unutrašnjost objekta.

Prema predstavljenim vizuelnim prikazima, stanovi bi trebalo da imaju otvoreni plan organizacije prostora, oblikovan kroz jednostavno uređenje enterijera kojim dominira kombinacija bele boje i drveta.

Osim što će svi stanovnici zgrade imati svoje privatne balkone, oni će moći da pristupe zajedničkim otvorenim prostorima organizovanim na različitim nivoima kule.

Tu su i drugi brojni zajednički sadržaji poput bazena, bioskopa, kuglane, spa centra, teretane, kao i poslovna soba, ali i prostorije za organizovanje događaja i dečije igre.

Održivi sistemi

BIG, kao i kompanija Uribe & Schwarzkopf sa kojom učestvuje na izradi ovog projekta, nameravaju da u kulu EPIQ implementiraju mnoštvo održivih sistema, koji bi nakon svog otvaranja 2022. godine trebalo da predstavlja jedan od ključnih objekata za budućnost Kitoa, koji se trenutno nalazi u ekspanzivnom procesu razvijanja.

A kakvo je to slaganje u riblju kost, saznajte ovde:

Vrste parketa, načini slaganja i klasifikacija

Nova robna kuća je savremen objekat sagrađen za svega osam meseci, krcat nameštajem za svačiji ukus i dubinu džepa koji može biti isporučen u celoj Srbiji, ali bez mogućnosti onlajn kupovine. 

Lesnina XXXL otvara svoj prvi prodajni centar u Srbiji posle više od dve decenije. Izgradnja objekta u Novom Sadu, o kojoj smo ranije pisali, samo je deo početne investicije vredne oko 20 miliona evra. Regionalni direktor Bojan Papić izjavio je da su placevi za otvaranje Lesnine u Beogradu i u Nišu obezbeđeni, kao i da će, paralelno sa ovim objektima, u Novom Sadu, tik uz postojeći objekat, graditi i robna kuća Momax koja je takođe deo grupacije XXXLutz.

Cela spavaća soba može da se kupi za 29.999, ali je zato u ponudi i Bentley krevet koji košta 249.999 dinara.

A kako izgleda unutar Lesnine XXXL? Na samom ulazu sačekaće vas atrijum iz kojeg pogled puca na sva tri nivoa robne kuće, ali i na panoramski lift, eskalatore, kao i na putokaze koji će kupce upućivati na različite departmane. Na prizemlju se nalaze kuhinje, baštenski nameštaj, kućni tekstil, rasveta i dekoracija, na prvom spratu su trpezarije i dnevne sobe, dok je poslednji sprat rezervisan za spavaće sobe, predsoblja, kupatila kao i kancelarijski nameštaj.

Sudeći prema istaknutim cenama, Lesnina XXXL će imati nameštaj prilagođen za svačiji džep. U ponudi su sofe u od 12.000 pa sve do 250.000 ali više dinara, stolice od 6.000 dinara pa naviše, fotelje od 15.000 dinara, cele spavaće sobe (orman, krevet i noćni stočić) za 29.999 dinara ali zato je u ponudi i Bentley krevet koji košta 249.999 dinara. Ovde možete pogledati odabranu ponudu nameštaja iz Lesnine XXXL.

Dakle, Lesnina ima široku ciljnu grupu pa će zato sigurno uzdrmati tržište nameštaja za početak u Novom Sadu, a posle i u celoj zemlji, što će sigurno prvo osetiti manje prodavnice nameštaja koje će teško moći da se takmiče sa širokim asortimanom koji ova robna kuća nudi.

A gde je web shop? Crvena stolica?

Nažalost, asortiman nećete moći da vidite onlajn jer web shop za sada nije u planu ali je zato isporuka nameštaja moguća u celoj Srbiji. Isporuka je organizovana tako što rezervišete Lesninin kamion za prevoz vaših stvari, a to košta 1.000 dinara za dva sata najma u krugu od 75 kilometara.

Što se tiče samog objekta, radi se savremenoj građevini od 20.000 kvadratnih metara sagrađenoj za svega osam meseci. Ovo je naravno bilo moguće primenom prefabrikovane armirano-betonske konstrukcije, dok su sve unutrašnje pregrade brzo i lako pravljene od iverice koja je pogodna za lako prekonfigurisanje ali i kačenje nameštaja. Kako kaže direktorica marketinga Marija Milovanović, radi se „najvećem prodajnom centru nameštaja u Vojvodini“ i on po svemu odgovara standardima austrijske kompanije XXXLutz. Primetili smo, doduše, da nema gigantske crvene stolice, prepoznaljivog znaka svake njihove robne kuće, ali je zato na ulazu postavljena manja varijanta, visoka oko tri metra, koja je, kako ponosno kaže Bojan Papić, napravljena u našoj zemlji. U ponudi Lesnine XXXL je i nameštaj koji se pravi u Srbiji, a kako dodaje direktor, cilj je da se dođe do većeg broja domaćih proizvođača kao i da je „poziv otvoren za sve“.

Popust na otvaranju

Zvanično otvaranje robne kuće Lesnina XXXL, na adresi Veliki rit 173, na novosadskoj obilaznici, zakazano je za četvrtak 16. maj 2019. godine uz bogat muzički program ali što je još važnije sa popustom od 15% na ceo asortiman proizvoda.

Fotogalerija:

U ponudi je širok izbor asortiman nameštaja prilagođen svačijem ukusu i kupovnom moći; Foto: Igor Conić

Kad ste već ovde…

Pogledajte izbor najboljeg nameštaja iz Lesnine XXXL po arhitekti Sonji Brstini

Lounge Mouse je napravljen u kombinaciji drveta i crne kože što ovaj gedžet čini idealnim za arhitekte.

Slobodno se može reći da ovaj kompjuterski dodatak znatno doprinosi brisanju granice između nameštaja i elektronike. Mladi tajvanski dizajner Shane Chen, osmislio je ovaj predivan proizvod koji će obradovati sve zaljubljenike u dizajn.

Međutim, možda vas kombinacija materijala podseća na nešto već viđeno? U pravu ste. Dizajn miša zvanog Lounge Mouse inspirisan je jednim kultnim komadom nameštaja. Kombinacija klasičnih materijala i estetika ovog proizvoda preuzeti su od čuvenog seta Lounge Chair and Ottoman dizajniranog od strane čuvenog arhitektonskog para Charles i Ray Eames.

Foto: Vitra, Lounge Chair and Ottoman, dizajn: Charles i Ray Eames

Kao mini verzija otomanskog dela Eamesove fotelje, ovaj miš, sastavljen od šperploče, kože i plastike, briše granice između nameštaja i elektronike.

„U znak poštovanja prema legendarnim dizajnerima, dizajn je usmeren na ergonomiju i stil kompjuterskog miša iz perspektive dizajnera nameštaja. Kao mini verzija otomanskog dela Eamesove fotelje, ovaj miš, sastavljen od šperploče, kože i plastike, briše granice između nameštaja i elektronike.“, istakao je Shane Chen za Architizer.

Omiljeni glodar

Lounge Mouse se još uvek nije pojavio na tržištu, a kada do toga dođe sigurni smo da će se naći na samom tronu glodara po izboru arhitekata.

Rendering: Shane Chen

Kad ste već ovde…

• Strip o čuvenom Misu van der Roeu
• Betonski selfi: Idealan poklon za građevinca
• Šta možete očekivati ako se zaljubite u arhitektu

Najlakši način da proverite ko i šta zida u vašem komšiluku ili na željenoj lokaciji, jeste servis Mapa gradilišta portala Gradnja.rs.

Nakon dva i po meseca od lansiranja Mapa gradilišta za građevinsku sezonu 2019 na nju je uneto preko 800 gradilišta širom Srbije – tačnije, na današnji dan, 814. Najveći broj gradilišta je u Beogradu i Novom Sadu, međutim ne zaostaju ni podaci vezani za Niš, Pančevo, Suboticu, Kruševac, Kragujevac… Većinom su u pitanju stambeni objekti, ali su Mapom pokriveni i tržni centri, poslovni kompleksi, obrazovne institucije, saobraćajnice, verski objekti, objekti kulture pa čak i fabrike i aerodromi.

Najveći broj gradilišta je u Beogradu i Novom Sadu, međutim ne zaostaju ni podaci vezani za Niš, Pančevo, Suboticu, Kruševac, Kragujevac…

Mapa gradilišta Srbije se ažurira svakodnevno, a da se radi o servisu koji je zaista koristan govori i podatak da je lansiranja nove Mape za sezonu 2019 ona pregledana više od 42.000 puta.

Veliki doprinos Mapi dali su i sami posetioci portala Gradnja.rs koji su nesebično podelili podatke o novim gradilištima s nama. Ako ste i vi primetili novo gradilište koje ne postoji na našoj mapi, pošaljite nam fotografiju gradilišta, građevinske table, lokaciju gradilišta, kao i druge informacije vezane za objekat na mapa@gradnja.rs.

Besplatna Mapa gradilišta

Korišćenje Mape gradilišta je potpuno besplatno, i može joj se pristupiti i preko desktopa i preko mobilnog telefona ili tableta. Mapa se koristi kao i standardna Google Mapa, a opcija za pretragu pomoći će vam da lakše pronađete adresu, investitora ili projekta. Mapi gradilišta možete pristupiti ovde.

Kad ste već ovde…

• Zavirili smo u gradilište nove zgrade RTV
• Premijerno otvaramo vrata Lesnine XXXL u Novom Sadu
• Zašto ginu radnici na srpskim gradilištima?

Nakon što je projekat najavljen 2007. godine, ovaj muzej na pesku konačno će postati realnost.

Novi Muzej Gugenhajm na ostrvu Saadiyat u Persijskom zalivu, neposredno uz Luvr Abu Dabi, potpisuje naravno, ko drugi neko, proslavljeni Frenk Geri. Skulpturalna zgrada izgleda kao hrpa blokova i providnih kupa, a nas najviše podseća na Gugenhajm u Bilbau kojeg takođe potpisuje ovaj poznati arhitekta.

Direktor Fondacije Gugenhajm, Richard Armstrong izjavio je da trenutno poseduju potreban budžet i da se raduju početku radova i to po projektu koji je predstavljen pre 12 godina, piše Njujork Tajms.

Skulpturalna zgrada, koja izgleda kao hrpa blokova i providnih kupa, 12 puta je veća od Gugenhajma u Njujorku.

Gugenhajmov muzej u Abu Dabiju će biti sa tri strane okružen vodom, tako da će objekat predstavljati i veštačku branu na severnoj strani ostrva.

Projekat muzeja Frenka Gerija inspirisan je ekspanzivnim industrijskim prostorima, te će galerijski prostori biti drugačiji od onih u konvencionalnim muzejima. Izložbeni prostori različitih visina, oblika i karaktera omogući će fleksibilnost u organizovanju postavki, kakva do sada ne postoji u Abu Dabiju.

Akcenat na savremenike

Zbirka će obuhvatati umetnička dela iz svih medija širom sveta počev od 60-tih godina prošlog veka pa do danas. Komisije muzeja kreirane posebno za kolekciju Gugenhajma u Abu Dabiju biće posebno posvećene radu sa savremenim umetnicima i podršci savremene umetničke produkcije.

Kad ste već ovde…

• Luvr otvoren na pesku! A u Srbiji?
• Pustinjska ruža: Nacionalni muzej Katara otvoren za javnost
• Naša arhitektica finalista na konkursu za muzejski kompleks u Italiji

Kao što već svi znaju, Le Korbizje je bio slavni arhitekta i urbanista, a takođe i vrsni slikar, vajar i pisac. Ovaj put, predstavljamo vam knjigu koja je otkrila još jednu njegovu umetničku pasiju, a u pitanju je fotografija. 

Izdavačka kuća Lars Müller Publishers pre nekoliko godina objavila je zbirku tajnih Le Korbizjeovih fotografija pod naslovom LC Foto: Le Corbusier Secret Photographer (Le Korbizje: Tajni fotograf) koja je sada doživela reizdanje. Fotografije iz ove knjige nastale su između 1907. i 1917. godine na autorovim putovanjima kroz Centralnu Evropu, Grčku, Tursku, Italiju i ono što je nama najzanimljivije, zemlje Balkana. Evo kako izgledaju njegovi foto zapisi s ovih prostora:

Le Korbizje je godinama javno tvrdio da fotografija ima izuzetno malu umetničku vrednost. Da nas nije možda prevario?

Le Korbizje je na put poneo čak tri kamere i napravio nekoliko stotina fotografija, većinom visokog kvaliteta. Na njima su, između ostalog, prikazani i brojni teretni brodovi koji su inspirisali mnoge njegove teorije o modernoj arhitekturi. Na nekim fotografijama su i klasične scene kao što je Karlov Most u Pragu ili Panteon u Rimu.

Mala umetnička vrednost?

Inače, Le Korbizje je godinama javno tvrdio da fotografija ima izuzetno malu umetničku vrednost. Da nas nije možda prevario?

Ukoliko vas zanima kako je izgledala evropska arhitektura iz ugla jednog od najvećih arhitekata u istoriji, novo izdanje knjige LC Foto: Le Corbusier Secret Photographer naći ćete u Amazonovoj ponudi gde košta 42 dolara.

Kad ste već ovde…

• Le Korbizjeov učenik osvojio ovogodišnjeg Pritzkera
• Skice Le Korbizjea predstavljene u novom vrednom delu
• UNESCO dodao 17 Le Korbizjeovih zgrada na listu svetske kulturne baštine

Stakleni trougao prva je visoka građevina kojoj je uspelo da probije zabranu gradnje nebodera u francuskoj prestonici – i to na jedvite jade. 

Pariske vlasti dale su zeleno svetlo novom, ali poznatom, neboderu Triangle Tower studija Herzog & de Meuron, što samo po sebi ne bi bilo nimalo čudno da se ne radi o prvom objektu takve vrste u ovom gradu u poslednjih 50 godina!

Naime, poslednji pariski neboder (kula Montparnasse) sagrađen je sada već davne 1973. godine i zapravo nikad nije uspeo da pridobije simpatije javnosti. Štaviše, zbog ovog projekta je u Parizu krajem sedamdesetih godina prošlog veka došlo do zabrane gradnje objekata viših od sedam spratova. Izgleda da je prošlo dovoljno vremena da se svari novi neboder…

Originalni dizajn ovog objekta iz 2014. prvobitno je odbijen, da bi naredne godine bio prihvaćen i sve do sada je stajao u birokratskom limbu pariskih vlasti.

Stakleni trougao prva je građevina tog tipa kojoj je uspelo da probije ovo pravilo – i to na jedvite jade. Naime, originalni dizajn ovog objekta iz 2014. prvobitno je odbijen, da bi naredne godine bio prihvaćen i sve do sada je stajao u, kako kažu na Archinectu, birokratskom limbu pariskih vlasti.

Spremno za Olimpijadu

Detalji projekta i dalje nisu poznati, mada se zna da se radi o višenamenskoj zgradi koja broji 42 sprata i 180 metara u visinu, što je niže za za 30 metara od sporne kula Montparnasse.

Radovi na projektu počeće ove godine, a predviđeno je da budu gotovi do 2024. godine, taman pred otvaranje velike Olimpijade u ovom gradu.

Kad ste već ovde…

• 8 alternativnih rešenja za obnovu Notr Dama
• Gradski prevoz u Parizu postaje besplatan za decu
• Baron koji je u Parizu probio 80 bulevara

Hidroizolacija kupatila je jedna od najbitnijih stavki prilikom renoviranja ili pravljenja novog kupatila. Pogledajte na šta da obratite pažnju kako bi se voda držala i nakon što majstori odu.

Svi se plaše da kupatilo ne procuri komšijama, pogotovo kada je tuš kabina u ravni poda. Istina je zapravo da ovo ne može da se desi ako se hidroizolacija postavi kako treba. A sada saznajte i kako!

Postoje više vrsta hidroizolacija a najčešće su to one na bazi polimercementa namenjenog za kupatila koji može biti jednokomponenten (meša se sa vodom) ili dvokomponentan (dve supstance se mešaju bez korišćenja vode). Postoje još i poliuretanske PU i epoksidne gotove hidroizolacije koje se ređe koriste jer ove izolacije traže izuzetnu suvoću košuljice i zidova oko 2% – kao za parket. U našem primeru koristili smo polimercementnu jednokomponentnu hidroizolaciju za kupatila.

Pogledajte ceo postupak postavljanja hidroizolacije:

Priprema podloge

Podloga za hidroizolaciju treba da je ravna i čista. Ako postoje veća udubljenja ili pukotine na podu ili zidu, obavezno ih treba sanirati trakama koje se koriste i za uglove (filc trake ili mrežica). Podlogu dobro očistiti ili usisati. Pre nanošenja hidroizolacije preporučuje se nanošenje podloge valjkom za stabilizaciju sa kojom se hidroizolacija lakše nanosi.

Priprema hidroizolacije

Materijal koji dolazi u praškastom stanju se pripremi prema uputstvu proizvođača (za različite proizvođače, odnosi i smesa su drugačiji). Mešanje materijala se može uraditi ručno ili mikserom, a preporuka je da koristite veću kantu. Prema rečima majstora gustina hidroizolacije treba da je „nešto malo gušća od jogurta„.

Prvo se nanosi hidroizolacija na zidove pa onda tek na pod.

Kada ste pripremili podlogu i materijal za hidroizolaciju kreće nanošenje hidroizolacije. U uglove i manje pristupačne delove koristite manju četku, a za veće površine veću četku. Može se koristiti i gletarica ali je potrošnja tada nešto veća.

U našem primeru, u kupatilu smo na podu imali cementnu košuljica dok su zidovi bili omalterisani. Prvo se nanosi hidroizolacija na zidove pa onda tek na pod. Visina hidroizolacije u tuš kabinama se uglavnom radi do visine od 2 metra. Pošto smo u našem slučaju imali izvod za ružu tuša na većoj visini,  hidroizolaciju smo naneli nešto iznad ove visine. U ostatku kupatila, van tuš kabine, dovoljna je visina sokle od 15 cm.

Izolaciju pažljivo nanosite preko podloge tako da ne ostane nijedna rupica do koje nije došla izolacija.

Najosetljivije tačke tuš kabine

Spoj poda i zida, spoj kod podne kanalice (ako nemate kadicu) i spoj na ulazu u kabinu su najosetljivija mesta gde najčešće, usled loše izolacije, dolazi do prodora vode. Nakon što ste naneli hidroizolaciju na ceo zid, postavite filc traku ili gotovu zaptivajuću traku, upravo na ove kritične tačke. Mi smo koristili filc koji smo sekli u trake. Zahvaljujući ovim trakama neće doći do pucanja u uglovima ili spojevima jer traka, koja je blago rastegljiva, armira hidroizolaciju i daje joj elastičnost. Traka se polaže u sveže naneti sloj hidroizolacije. Traku postavite tako da se ne izgužva, a potom je premažite dodatnim slojem hidroizolacije.

Potom nastavite da nanosite hidroizolaciju i po podu tuš kabine i po celom podu kupatila podižući hidroizolaciju na visinu od 15-20 centimetra.

Koliko se suši hidroizolacija i kada se lepi keramika

Nakon prvog sloja, potrebno je da prođe 6 do 8 sati pre nanošenja drugog sloja hidroizolacije (može da bude i kraće u zavisnosti od vremenskih uslova). Drugi sloj se nanosi po istom postupku ali pravac nanošenja je za 90 stepeni u odnosu na prvi. Sve je isto kao u prvom sloju samo što se ne stavljaju ugaone trake.

Drugi sloj se suši oko 24 časa ali se savetuje da se postavka pločica započne tek nakon 7 do 10 dana od postavke hidroizolacije. Ako se keramika lepi ranije, može da dođe do problema, na primer, da lepak od keramike povuče hidroizolaciju i da se ona ošteti ili otpadne.

Na tržištu postoje i brzosušive hidroizolacije koje se mogu naneti u oba sloja u jednom danu, a već sutradan se mogu lepiti pločice.

Cena hidroizolacije

Cena hidroizolacije kupatila i tuš kabine po prikazanom postupku kreće se od 15 do 25 evra po kvadratnom metru s uračunatim materijalom. Cena najviše zavisi najviše od proizvođača materijala, a naravno brzosušeće i dvokomponentne hidroizolacije su skuplje.

Foto i video: Gradnja.rs

Korisni tekstovi:

• Najlakši način za postavljanje keramičkih pločica
• Cena renoviranja kupatila: Korak po korak kroz kompletno adaptiranje
• 5 pravila za izbor pločica po meri vašeg kupatila