Teraco, materijal koji je stremio održivosti kada se o tome nije ni govorilo.

Teraco se kroz kratak opis može definisati kao ekološki materijal, optimalne izdržljivosti, koji ne zahteva posebne tretmane pri održavanju, a pritom ima izvanredan dizajnerski potencijal. Kao podna ili zidna obloga ovaj kompozitni materijal može biti prefabrikovan ili se izliti na licu mesta. Njegov karakter oblikuju komadići mermera, kvarca, granita ili stakla, sjedinjeni vezivom, koje može biti na bazi polimera ili cementa, i baš ovakva kompozicija čini da gotovo svaki element načinjen od ovog materijala deluje jedinstveno. Međutim, vratimo se malo u prošlost, na same početke proizvodnje ovog zanimljivog materijala.

Iako neki podaci ukazuju na arheološka nalazišta u Turskoj iz doba neolita, jasno definisan razvoj primene potiče u Italiji, kada su snalažljivi venecijanski radnici otkrili način kako da opiljke mermera upotrebe za pravljenje jeftinije podne obloge za svoje domove i terase. Tehnika, koja je u početku korišćena za izravnavanje podova, bila je zasnovana na mukotrpnom ručnom glačanju uz pomoć kamena, da bi se potom razvio alat, sa produženom drškom, koji se zvao galero. Još jedna korisna činjenica za dalji razvoj teraca, bila je i ta da su radnici primetili da kozje mleko daje bogat sjaj mermernoj površini.

Tehnika, koja je u početku korišćena za izravnavanje podova, bila je zasnovana na mukotrpnom ručnom glačanju uz pomoć kamena.

Tokom 16. veka Italija je imala monopol u proizvodnji teraca i mozaika i ova industrija držala se u istim porodicama kroz generacije. Prvi teraco izveden u Sjedinjenim Američkim Državama uradio je upravo italijanski zanatlija 1890. godine u rezidenciji Vanderbilt na Petoj Aveniji u Njujorku. U period između 1900. i 1915. godine tri miliona Italijana imigriralo je u SAD, te je sa njima u Ameriku došao i njihov zanat. Terazzeri, kako su se nazivale ove zanatlije, smatrali su se pravim umetnicima, a oni su svoj zanat ljubomorno čuvali i prenosili ga kroz generacije sa oca na sina.

Međutim, tek razvojem električne drobilice i brusilice tokom dvadesetih godina prošlog veka, teraco je dobio finiju završnu obradu, veću preciznost i brzinu obrade a pritom su se i smanjili troškovi izvođenja.

Arhitekte 20. veka prepoznale su lepotu teraca i njegov potencijal te su počele da ga primenjuju na mnogobrojnim projektima. Za čuveni Art Deco epohu teraco je bio savršen!

Primena s drugim materijalima

Tokom druge polovine 20. veka teraco se često kombinovao sa mesinganim graničnim lajsnama i na taj način omogućeno je stvaranje visoko umetničkih i složenih podnih kompozicija na teraco podovima. Teraco se kroz svoj dalji razvoj uspešno komponovao s drvetom, mermernim pločama, pa čak i s plastikom.

Danas se teraco može praviti od mermera, granita, recikliranog stakla, kvarca, porcelana ili metalnih agregata.

Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka razvijen je i epoksidni teraco, velikog spektra boja, kao i različite debljine, koji se znatno brže izvodio.

U skorijoj prošlosti dosta se delovalo na polju razvoja teraca sa epoksidima, poliesterima, lateksom i skrilom, što je teraco učinilo isplativijim materijalom za primenu, kao i visokofunkcionalnim a da ne govorimo o spektru dezena i boja koji je postao neograničen. Danas se teraco može praviti od mermera, granita, recikliranog stakla, kvarca, porcelana ili metalnih agregata koji se mešaju sa cementom ili epoksidom, a zatim se poliraju kako bi se dobila održiva, glatka i ravnomerno obrađena površina, koja može da bude izrazito dugog veka.

Najpoznatije primene

Teraco je veoma vodootporan i čvrst materijal, ali mogu se javiti oštećenja u vidu pukotina, koje obično nastaju zbog promena na podlozi ispod teraca, a ne u samoj strukturi materijala. Za održavanje teraca preporučuje se topla voda i neutralna sredstva za čišćenje, a izbegavanje agresivnih sredstava i ulja.

Obzirom da se jednostavno održava teraco je tokom godine veliku primenu ostvario u školama, na stadionima, aerodromima i sličnim većim objektima. Neretko se ovaj materijal može videti u hodnicima škola i zgrada starijeg datuma u Srbiji.

Jedan od najpoznatijih primera teraco podova je čuveni holivudski Walk of Fame, u čiji tamni teraco je postavljeno više od 2.500 zvezda posvećenih slavnim glumcima, muzičarima, režiserima, pa i fiktivnim likovima. S druge strane neki od slavnih objekata koje karakteriše baš primena teraca je svakako bazilika Svetog Petra u Vatikanu, ali i Gugenhajmov muzej.

Ukoliko ukucate reč terrazzo kao hešteg dobićete preko 220.000 rezultata pretrage. Teraco ponovo osvaja!

Ukoliko ste zaljubljenik u dizajn sigurno ste prateći naše članke primetili pojačano korišćenje teraca u enterijerima koji se sada može naći na komadnom nameštaju, rasveti, a od njega se prave i dekorativni predmeti. Osim što je ponovo aktuelan u oblikovanju podnih i zidnih obloga, dezen teraca se koristi kao motiv na raznovrsnim predmetima. Ukoliko ukucate reč terrazzo kao hešteg dobićete preko 220.000 rezultata pretrage. Teraco ponovo osvaja!

Održiv materijal pre nego što se o tome pričalo

Veliki značaj ovog materijala ispoljava se i u činjenici da, u vremenu kada se javnost pojačano osvešćuje o održivosti, teraco ima veliku ulogu. Primenom teraca smanjuje se otpad jer se u njega stavljaju komadići mermera, granita, recikliranog stakla, kvarca, porcelana ili metalnih agregata, odnosno, oni delovi sa kojima industrija često ne zna šta da radi. Zato je teraco više nego dobrodošlo rešenje!

Teraco je novi hit

Današnji dizajn jasno nam govori da teraco nije samo za podove, već je njegova primena mnogo šira, te se može uočiti u mnogobrojnim enterijerima kao zidna obrada, na radnoj površini u kuhinji, kao ploča trpezarijskog stola i slično. Svakako, koja god opcija da se odabere, ovaj materijal nikoga ne ostavlja ravnodušnim i gotovo je sigurno da će baš on dati karakter prostoru.

Kad ste već ovde…

• Kako se postavljaju pločice velikog formata (video)
• 5 pravila za izbor pločica po meri vašeg kupatila
• Ideje za uređenje kupatila: Pločice sa izgledom mermera

Konkurs za Londonski toranj iz 1890. godine iznedrio je mnogobrojna inovativna rešenja… koja su mahom podsećala na objekat u Parizu.

Ajfelov toranj, koji je zbog svog utilitarnog dizajna dočekan na nož i od strane struke a pogotovo od građana, veoma brzo je postao glavna arhitektonska atrakcija ne samo Pariza već i cele Francuske. Zbog svoje legendarne konstrukcije od 7.500 tona čelika i visine od 300 metara, on je postao simbol progresa u građevinarstvu, a ujedno i motivacija za nove građevinske podvige. Zato je samo tri godine nakon njegove izgradnje, u Londonu je 1890. godine raspisan konkurs za englesku verziju tornja… koji je naravno morao biti viši od konkurentskog.

Konkurs je iznedrio 68 rešenja koja su dolazila iz SAD, Kanade, Nemačke, Italije, Austrije, Turske, Australije i Švedske. Sva su rešenja dizajnom neosporno pratila Ajfelov toranj, ali sa očiglednom namerom da se nadmaši njegova veličina i visina. Na sledećim fotografijama, koje ekskluzivno donosi ArchDaily, možete videti kako su ona izgledala.

Pobedničko rešenje je za 65,5 metara bilo više od Ajfelovog tornja, ali je usled problema u realizaciji ovaj objekat na kraju srušen.

Pobedničko rešenje konkursa, koje su izveli Stewart, Maclaren i Dunn predstavljalo je toranj koji je za 65,5 metara bio viši od Ajfelovog. Objekat je imao osmougaoni plan koji je bio organizovan kao sistem izložbenih dvorana, restorana, raznovrsnih prostora za zabavu, a u planu je bilo i pozorište.

Ipak, toranj nikada nije doživeo svoju potpunu realizaciju. Od samog početka finansije su bile problem, a konačna prekretnica u realizaciji projekta bio je konstruktivni problem. Težina čelične konstrukcije, uzrokovala je probleme u fundiranju, te su se radovi odugovlačili, da bi gradilište nedovršenog tornja 1902. godine bilo zatvoreno iz sigurnosnih razloga. Objekat je na kraju srušen 1907. godine.

Novi simbol?

Ajfelov toranj i dalje drži arhitektonsku prevlast u Parizu i važi za najvišu građevinu Francuske. Sa druge strane, na polju arhitekture i građevinarstva u Londonu se otišlo u drugom pravcu, te se u ovom gradu sve više mogu videti moderni neboderi u kombinaciji čelika i stakla. Ipak, objekat Shard, koji potpisuje italijanski arhitekta Renzo Piano svojom formom neodoljivo podseća na Ajfelov toranj i s visinom od 309,7 metara predstavlja najviši objekt Ujedinjenog Kraljevstva, kao i Evropske Unije.

Grafički prilozi: Fred. C. Lynde

Kad ste već ovde…

• Tri replike Ajfelove kule za 130 godina najslavnijeg objekta na svetu
• Fosterova kula u obliku lale od 305 metara niče pored londonskog Krastavca
• Obnova Notr Dama može biti pogubnija od požara?

Da li ste spremni za drugo izdanje SHARE Beograd? Radujemo se susretu sa vama u Muzeju jugoslovenske kinoteke, 9. maja. Rasprostranjena zajednica arhitekata, urbanista, graditelja i dizajnera pridružiće nam se ovog proleća kako bismo raspravljali o najaktuelnijim temama koje industrija arhitekture može da ponudi.

A ono što ne treba propustiti to su svakako zanimljive prezentacije poput ovih:

Arne Hofmann – „Most između arhitekture i strukturalnog inženjerstva”

Generalni direktor kompanije Bollinger + Grohmann, arhitekta Arne HOFMANN, pridružiće nam se na SHARE Beograd konferenciji kao gostujući predavač. Njegova prezentacija će se fokusirati na neke od najuspešnijih projekata u birou, uključujući „Sheikh Zayed Learning Center” i „Bauhaus Museum Dessau”.

Jeroen SCHIPPER – Predstavljanje „The Cube”

Predstavljanje „The Cube“, nagrađivanog projekta koji je dizajnirala holandska arhitektonska kancelarija Orange Architects. Smešten u Bejrutu, koncept stambenog dizajna za Kocku je jednostavan, ali izuzetno efikasan. Igra se volumenima na svakom spratu kako bi stanovnicima ponudio jedinstvene otvorene prostore i panoramski pogled na glavni grad Libana. Struktura je jedinstvena zbog korišćenja samokonsolidujućeg betona, koji omogućava da se opterećenja usmeravaju na četiri područja rotiranih nosača na svakom spratu, bez dodatnih strukturalnih ploča na fasadama.

Michael GRUBB- Uključi svetla!

Michael GRUBB – osnivač i kreativni direktor Michael Grubb studija, pridržava se filozofije u kojoj “Svetlo određuje prostore koje koristimo, opisuje priče koje pričamo i utiče na naše blagostanje.” Studio je bio uključen u brojne nagrađivane projekte osvetljenja tokom godina, uključujući Olimpijski park kraljice Elizabete i Dalston Roof Park u Velikoj Britaniji, Muzej Lavazza u Italiji, Guinness skladište u Irskoj, i još mnogo toga. Na konferenciji SHARE Beograd 2019. godine, Michael Grubb će biti međunarodni govornik za osvetljenje naše Zumtobel Group specijalne sesije o rasveti.

Predavači na konferenciji SHARE Beograd 2019

• Milan ĐURIĆ, predsednik Udruženja Arhitekata Srbije, Srbija
• Sven THORISSEN, glavni govornik i direktor u MVRDV studiju, Holandija
• Aleksandar STJEPANOVIĆ, bivši predsednik Udruženja Arhitekata Srbije i Počasni govornik nagrađen SHARE Opera Omnia priznanjem.
• Jeroen SCHIPPER, ko-osnivač studija ORANGE, Holandija
• Vladimir LOJANICA, vodeći arhitekta i osnivač arhitektonskog studija proASPEKT, Srbija
• Radomir SERAFIMOV, osnivač studija Serafimov Architects, Bugarska
• Krzysztof INGARDEN, osnivač studija INGARDEN & EWY ARCHITEKCI, Poljska
• Arne HOFMANN, partner i izvršni direktor kompanije Bollinger und Grohmann ZT GmbH, Austrija
• Zoran ABADIĆ, osnivač i vođa 1k2 studija, Srbija
• Giuseppe FARRIS, osnivač studija Farris Architects, Belgija
• Vladimir MILENKOVIĆ, osnivač studija Neoarhitekti, Srbija
• Snezana VESNIĆ, osnivač studija Neoarhitekti, Srbija

Informacije o ulaznicama za SHARE konferenciju možete pronaći ovde.

Gradska scena će uskoro biti bogatija za jedan od najsavremenijih višenamenskih prostora u Beogradu.

Kultni bioskop Balkan uskoro će otvoriti svoja vrata za publiku željnu bioskopskih projekcija, ali i mnogih drugih kulturno-umetničkih dešavanja. Zgrada bioskopa je trenutno pod rekonstrukcijom, a otvaranje je planirano zaključno sa 2020. godinom. Dok sa nestrpljenjem iščekujemo ovaj trenutak, napravimo jedan preliminarni osvrt na istorijat zgrade i projekat rekonstrukcije koji je nastao u periodu od 2016-2017. godine.

Priča o bioskopu Balkan započinje u drugoj polovini 19. veka, kada u periodu između 1860. i 1875. godine, braća makedonski Cincari, Janja i Đorđe Pašona, zidaju gostionicu na temeljima starog turskog hana. Kako se plac na kojem su zidali nalazio na početku današnjeg Bulevara despota Stefana, gostionici su dali ime Bulevar. Nakon izvesnog vremena najverovatnije je usledila dogradnja objekta, gde je prizemlje zadržano kao gostionica, prostor na visokom prizemlju bio je namenjen sali za igranke i zabavu, dok su na spratu organizovane hotelske sobe, kada objekat dobija naziv hotel Bulevar.

Stare fotografije objekta; Foto: Zavod za zaštitu spomenika kulture

Presek kroz stari objekat; Foto: Zavod za zaštitu spomenika kulture

Izgled fasade starog objekta; Foto: Zavod za zaštitu spomenika kulture

Već 1899. godine u hotelu je održana prva filmska projekcija, a 1909. godine izvedena je i prva opera u Beogradu.

Kako su braća Pašona ušli u dugove, odlučili su da se uzajme kod trgovca Vanđele Tome, stavivši svoj hotel kao zalog. Nažalost, nisu uspeli da vrate dug, a hotel dolazi u vlasništvo trgovca Vanđele. U periodu krajem 19. i početkom 20. veka, hotel Bulevar postaje ozbiljna muzičko-scenska kuća, u kojoj su gostovali umetnici, glumci i muzičari iz više evropskih prestonica, a dopisnik engleskog lista Dejli Ekspres, H. Vivijen hotel prikazuje kao prvi beogradski mjuzik hol.

Već 1899. godine u hotelu je održana prva filmska projekcija, a 1909. godine izvedena je i prva opera u Beogradu, kada objekat menja naziv u hotel Opera. 1910. godine u hotelu je prikazan i prvi zvučni film, a ubrzo posle toga u okviru zgrade je počeo da radi i stalni bioskop, takođe pod nazivom Opera. U međuratnom periodu hotel je najverovatnije i prepravljen, a možda i dograđen, što je praćeno i promenom njegovog naziva, kada isti 1928. godine postaje hotel Balkan. Nakon Drugog svetskog rata, hotel je zatvoren, a celokupna zgrada bila je preuređena za potrebe bioskopa, koji je ostao kao svedočanstvo i kontinuitet namene ovog zanimljivog zdanja.

Svedeni akademizam

Zgrada hotela je izvedena u svedenom akademizmu, sa plitkim fasadnim dekoracijama i prozorskim otvorima. Prozori u visokom prizemlju su zalučeni, dok su na spratu, na fasadi koja gleda ka bulevaru, bogato dekorisani elementima kao što su plitke balustrade i nadprozorni timpanoni. Objekat je posedovao podrum, prizemlje koje je bilo namenjeno gostionici, visoko prizemlje namenjeno muzičko-scensko-bioskopskim događajima i sprat sa 14 soba namenjen hotelskom smeštaju. Zgrada je 1984. godine zaštićena kao kulturno dobro-spomenik kulture.

Projekat BALKAN 2020

Nakon privatizacije, novi vlasnik bioskopa Balkan započinje njegovu rekonstrukciju. Rekonstrukcija fasade objekta izrađena je na osnovu projekta koji je dobio odobrenje za izvođenje radova 2009. godine, kada je izrađen i prvi projekat rekonstrukcije objekta. Međutim, 2016. godine je investitor angažovao drugi tim arhitekata, koji čine dr Dijana Adžemović Anđelković, dr Vladimir Anđelković i Aleksandar Bogojević, da ponude novo rešenje, koje je prihvaćeno 2017. godine i na osnovu kojeg se rade projekti za izvođenje redova.

Projekat rekonstrukcije zgrade podrazumeva potpuno preuređenje unutrašnjeg prostora, gde će od postojeće zgrade biti sačuvani spoljni noseći zidovi.

Projekat rekonstrukcije zgrade podrazumeva potpuno preuređenje unutrašnjeg prostora, gde će od postojeće zgrade biti sačuvani spoljni noseći zidovi, sa atraktivnom unutrašnjom dekoracijom, čime su autori stavili akcenat na kontinuitet duha samog zdanja. Novim konceptom je posebna pažnja usmerena na osavremenjavanje funkcije i prilagođavanje namene savremenim zahtevima i tendencijama u projektovanju višenamenskih kulturno-umetničkih objekata.

Maketa; vlasništvo Fondacije Saša Marčeta

Maketa; vlasništvo Fondacije Saša Marčeta

Fleksibilno gledalište

Predviđa se rekonstrukcija sale bioskopa, odnosno potpuno zadržavanje i oslobađanje unutrašnje opne bioskopske sale gde se uvodi fleksibilno gledalište umesto klasičnih fiksnih fotelja. Teleskopske tribine su projektovane s namerom da se prostor sale, osim za filmske projekcije, koristi i za organizovanje teatra; koncerata kamerne muzike i manjih koncerata kada sedišta nisu potrebna, čime se omogućava da se prostor gledališta u potpunosti oslobodi čineći salu višenamenskim prostorom za održavanje aktivnosti vezano za kulturu (izložbe, radionice, festivali) i osnovnu namenu objekta. Ništa manje neće biti atraktivni i spratni prostori, naročito potkrovlje, koje je dizajnirano kao radni prostor, kancelarije i sobe za učesnike u programu.

Za potrebe izrade projekta spoljnog osvetljenja, timu se priključio i arhitekta Nebojša Glišić, koji je vredna iskustva stekao na tek rekonstruisanim zgradama na Kosančićevom vencu i ulicama Pop Lukinoj i Karađorđevoj.

Zadržan duh starih vremena

Koncept se može porediti sa jednom sličnom rekonstrukcijom, enterijerom zgrade Jugoslovenske kinoteke, za koju je njen autor, arhitekta Pavle Vasev dobio nekoliko prestižnih nagrada.

Projektom Balkan 2020 predviđa se jedan od najsavremenijih višenamenskih prostora u Beogradu, koji je svojim idejnim rešenjem zadržao duh nekadašnjeg objekta i podigao na jedan viši nivo organizovanje kulturno-umetničkih događaja, a samim tim i pozicionirao bioskop Balkan na nivo kulturne institucije.

Kad ste već ovde…

• Razvojni put zgrade beogradske opere
• Zašto se zatvaraju kultna beogradska mesta?
• Barokni Beograd: Dragulj u centru grada kojeg više nema

Putnici koji svoj let budu čekali na aerodromu Jewel Changi mogu da uživaju u remek-delu građevinarstva i hidrotehnike – vodopadu visine 40 metara!

Po projektu arhitektonske firma Safdie Architects izveden je novi terminal aerodroma u Singapuru u formi ogromne staklene kupole kroz čiju sredinu teče, ni manje ni više nego, vodopad i to od vode dobijene prikupljanjem kišnice. Međutim, kako ovo čudo mehanike fluida ne bi bilo usamljeno, u novom terminalu zasađeno je mnoštvo biljaka pa ceo aerodrom izgleda više kao džungla nego kao (dosadno) mesto gde čekate let.

Najvećem unutrašnjem vodopadu na svetu omogućen pad vode s visine od 40 metara.

Osim što objekat čini pet spratova iznad zemlje, isto toliko se spušta i ispod površine, pa je najvećem unutrašnjem vodopadu na svetu omogućen pad vode s visine od 40 metara.

Četrnaest stubova, nalik drveću, drži konstrukciju kupole koja je formirana kao rešetkasta ljuska sa staklenim panelima. Visokotehnološko staklo maksimalizuje prodor prirodnog svetla, a istovremeno sprečava pregrevanje unutrašnjosti, te biljke imaju idealne uslove za rast. Svaki stakleni panel ima međusobni razmak od 16 milimetara, kako ne bi došlo do oštećenja uzrokovanog bukom aviona, piše Dezeen.

Kolektori za navodnjavanje biljaka

Za vreme kišnih oluja, kolektori prikupljaju kišnicu koja se koristi za vodopad, kao i za navodnjavanje biljaka u objektu.

Svih nadzemnih pet spratova okružuje terasasti vrt Shiseido, koji sadrži nekoliko manjih vodopada. Na poslednjem nivou objekta nalazi se Canopy Park, površine 1.400 kvadratnih metara, kroz koji je organizovan niz atraktivnih prostora poput lavirinta od žive ograde, zabavnog parka i višenamenskog prostora kapaciteta od 1.000 mesta.

Aerodrom više izgleda kao džungla nego kao (dosadno) mesto gde ćekate let.

Kupolasti objekat je povezan je sa mrežom javnog prevoza. Objekat je direktno povezan sa Terminalom 1, dok je sa Terminalima 2 i 3 povezan preko pešačkih mostova.

Igra prestola

Ipak, vodopad na aerodromu Jewel Changi neće dugo nositi titulu najvišeg vodopada u zatvorenom. Kada se 2020. godine završi kineski projekat Eden, novi vodopad visine će preuzeti tron.

Foto: Jewel Changi Airport

Kad ste već ovde…

• Havarija u zgradi ili vodopad na fasadi? (foto+video)
• Dramatični vodopad od metala zapljuskuje madridski hotel
• Građevinac šest godina gradio kuću u stilu Gospodara prstenova

Nove arhitektonske realizacije poput fabrika rasvete i komponenata za automobilsku industriju, uz proširenje kapaciteta za obrazovanje novih kadrova, najavljuju ponovno buđenje ove privredne grane u gradu na Nišavi.

Mnoge Nišlije, ali i drugi malo stariji građani Srbije i nekadašnje Jugoslavije, pamte grad Niš kao važan regionalni centar elektroindustrije. Tome su mogli da zahvale kompaniji EI Niš (Elektronska industrija Niš), koja je osnovana davne 1948. godine. Vremenom je izrasla u giganta, sa više od 50 sastavnih preduzeća i više od 28.000 radnika u Nišu, Beogradu i drugim gradovima Jugoslavije. Proizvodila je belu tehniku i druge električne aparate, koji su pored domaće maloprodaje izvoženi u mnoge države širom sveta.

Nažalost, raspadom države, uvođenjem sankcija, neinvestiranjem i na kraju lošom privatizacijom, ovaj gigant je potpuno devastiran, mnogi stručni radnici ostali bez posla, a škole i fakulteti, koji su bili vezani za ovu delatnost, ostali bez svog finalnog i konkretnog cilja – upošljavanja stručnih kadrova u niškoj elektroindustriji. Međutim, nove arhitektonske realizacije i projekti najavljuju ponovno buđenje ove grane privrede u Nišu.

Autor se vraća šed krovu, testerastom krovnom strukturom, koja na praktičan način zenitno osvetljava unutrašnjost pogona Zumbotel.

Političari su početkom 2017. godine na sav glas najavljivali dolazak austrijske kompanije Zumtobel, koja se bavi proizvodnjom rasvete u enterijeru i eksterijeru. Ovo se i dogodilo, pa su već tokom iste godine krenuli pregovori oko lokacije buduće fabrike i projekta za fabričke pogone. Ideja je bila da se fabrika izgradi i pusti u rad do kraja 2018. godine.

Na red je došlo i projektovanje fabričkog kompleksa, a ovaj posao poveren je arhitekti Predragu Milutinoviću i njegovom birou Mapa Architects iz Beograda. Autor je iznedrio veoma kvalitetno rešenje, koje svojom ikonografijom pomera granice na polju izgradnje industrijskih objekata. Akcenat je stavljen na funkcionalnosti i humanim uslovima za rad. Ovo se pre svega primećuje na eksterijeru, gde se autor vraća šed krovu, tj. testerastom krovnom strukturom, koja na praktičan način zenitno osvetljava unutrašnjost pogona. Testerasta forma ublažena je ulaznim korpusom, koja poseduje oblik „tectona“ – linijskog rasvetnog tela koji proizvodi firma Zumtobel. Ulazna partija sublimira celokupan koncept arhitekte, koji je nastao u sinergiji s idejama i poslovnom politikom investitora. Ulazni foaje na prvi pogled deluje jednostavno, ali je upravo u toj pročišćenosti u potpunosti iskazana bivalentnost samog koncepta.

Kako se fabrika bavi proizvodnjom rasvete, primenjena je ideja svetlog i tamnog, odnosno punog i praznog, što se vidi na stepeništu i drugim elementima enterijera, koji su naglašenom belom bojom i time u kontrastu sa podovima i zidovima sivkastih nijansi. Poseban detalj čini i hol s geometrizovanim 3D panelima i klupom duž celog zida.

Integrated Micro-Electronics, Inc (IMI)

Još jedna fabrika otvorena je tokom 2018. godine. U pitanju je filipinska kompanija Integrated Micro-Electronics, Inc (IMI), koja posluje na globalnom tržištu Azije, Evrope i Severne Amerike. Ova kompanija bavi se proizvodnjom sofisticirane opreme koja se koristi u automobilskoj i industrijama drugih transportnih sistema (motori, elektronika, radio sistemi, traktori, dizalice…), proizvodnoj industriji, medicini, telekomunikacijama…

Kao jedan od svojih proizvodnih centara izabrali su Niš, zbog već navedenih razloga, a kao autor njihovog kompleksa pojavljuje se arhitekta Violeta Jovanović i biro Projektinženjering tim iz Niša. I u slučaju ovog veoma kompleksnog objekta, prisutan je princip prožimanja. Iza prepoznatljive poslovno-industrijske fasade krije se funkcionalan i maštovito osmišljen enterijer, koji se svojim floralnim sadržajem prožima sa svojim prirodnim okruženjem.

Enterijer ulaznog foajea fabrike IMI je prostran, prozračan i osvetljen svetlosnim tubusima okačenim iznad glavnog stepeništa.

Za razliku od prethodnog kompleksa, ovde je znatno veći akcenat stavljen na detalje, što se uklapa i u poslovni concept same kompanije IMI. Enterijer ulaznog foajea je prostran, prozračan i osvetljen svetlosnim tubusima okačenim iznad glavnog stepeništa. Motiv fragmentisanog zida postaje glavna tema u enterijeru ulaznog hola proizvodnog objekta. Osnovna geometrija pregrade između javnog – administrativnog pristupa i pristupa za zapošljene u proizvodnji, najpre puna pregrada, a zatim u nastavku ogoljena konstrukcija sa zaostalim fragmentima zida, inspirisana je pravcima definisanim prema pravilima zlatnog preseka (a+b)/a=a/b=ϕ (≈1.618). Kružni motivi, kao univerzalni simbol u svim kulturama, prisutni su kako u eksterijeru, u vidu sitnih perforacija na fasadi, tako i u enterijeru, u vidu plafonskih jedara. Ovim detaljom naglašena je internacionalnost same kompanije.

Proširenje Elektronskog fakulteta u Nišu

Oba kompleksa materijalizovana su kroz sofisticirana rešenja, tehnologiju i materijale, što je ogledalo jedne pozitivne reindustrijalizacije Srbije i grada Niša. Izgradnja ova dva industrijska objekta, namenjena elektro industriji (električnoj i elektronskoj), kako se vidi na još jednom primeru, doduše još uvek idejnom projektu, ispraćena je razvojem i proširenjem Elektronskog fakulteta u Nišu.

Izrađen je idejni projekat nove lamele Elektronskog fakulteta, spratovnosti P+5, koja bi se izgradila uz postojeći objekat fakulteta.

Naime, na zahtev fakulteta, izrađen je idejni projekat nove lamele Elektronskog fakulteta, spratovnosti P+5, koja bi se izgradila uz postojeći objekat fakulteta. Planirano je zaposlenje 90 novih kadrova, koji zahtevaju nove slušaonice, amfiteatar, kancelarije, laboratorije i prostore mešovite namene, pre svega za razvoj robotike, istraživanja i razvoja elektronike i razvoju pripadajućim Spin-off i Start-up kompanija.

Osnova prizemlja

Osnova 4. sprata

Situacija

Presek

Buđenje Niša

Kako još uvek ne znamo kako će izgledati izvedeno stanje, možemo zaključiti da je postojeći projekat osmišljen pre svega sa najvišim stepenom funkcionalnosti, u jednom savremenom, za studente dopadljivom i za boravak prijatnom, arhitektonskom izrazu.

Autorskom timu koji čine arhitekte Slaviša Kondić, Mirko Stanimirović, Milan Tanić, Vojislav Nikolić, Milan Braković, Miljana Ignjatović, Biserka Jovanović i Andrija Čolović, možemo samo da poželimo svu sreću da projekat doživi realizaciju, što će biti jedan od dokaza jačanja elektronskog sektora grada Niša, kako u obrazovnom tako i praktično-poslovnom smislu.

Kad ste već ovde…

• Niška kocka šećera: Novi objekat kulture u Medijani
• Čačani podigli tri ekološke kuće u Švajcarskoj za samo 7 dana
• Danica Tomić iz Vranja osvojila svetski arhitektonski konkurs za kuću budućnosti

Pod nazivom Re:housing, dani arhitekture 2019, se bave temom stanovanja sa kritičkog, ali i inovativnog aspekta.

Istraživački centar za prostor najavio je petu po redu manifestaciju ARCH-DAYS, dane arhitekture Banja Luka 2019. I ove godine manifestacija okuplja arhitekte iz Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, regiona i Evrope u periodu od 13. do 19. maja na različitim lokacijama u gradu.

Dani arhitekture Banja Luka je međunarodna arhitektonska manifestacija, jedna od najznačajnih u okruženju, a od 2014. godine kada je po prvi put organizovana pod okriljem  Istraživačkog centra za prostor, okupilla je preko hiljadu posjetilaca i aktera. Dani arhitekture svake godine preispituju neku od aktuelnih tema, kontinuirano promišljaju izazove lokalnog i globalnog konteksta kroz iskustva najuticajnijih protagonista današnjice koji postavljaju i pomjeraju granice u domenu arhitekture.

Re:housing

Pod nazivom Re:housing, dani arhitekture 2019, se bave temom stanovanja sa kritičkog, ali i inovativnog aspekta. Re:housing razmatra nove modele stanovanja – nestandardne prostorne obrasce korišćenja i identifikacije – u odnosu na savremene trendove života i predviđanja urbanog i društvenog razvoja; promišlja multifunkcionalnost, razvojnu transformabilnost i prilagodljivost stambenih prostora, dok istovremeno, preispituje značaj i suštinu stanovanja kao procesa; redefiniše fizičke i imaginarne, ekonomske i kulturološke, tehnološke i društveno-odgovorne granice stanovanja; pomera granice u načinu korišćenja, interpretacije i stvaranja stambenog prostora u širem smislu.

Program manifestacije

Manifestacija počinje u ponedeljak, 13. maja, u Muzičkom paviljonu u 19 h otvaranjem izložbe „Stanovanje – Housing“. Utorak je rezervisan za promociju knjige „Budućnost stanovanja“ na istom mestu i u isto vreme, dok u srijedu organizator priređuje Urbanu šetnju  na temu „Moderna stambena arhitektura 1929-1941“. Na dan otvaranja počinje i sedmodnevna radionica „Small Scale Outdoor Living“ u prostorijama Istraživačkog centra za prostor a rezultati će biti prezentovani na simpozijuma dana arhitekture.

Kao kruna događaja u petak, 17. maja i subotu, 18. maja, mnogobrojni izazovi stanovanja će se razmatrati u okviru dvodnevnog simpozijuma ARCH-DAYS, na kojem će učestvovati predavači iz Austrije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Norveške, Hrvatske, Slovenije i Srbije. Dvodnevna predavanja okupe najveći broj posetioca u pozorišnoj sali Dvorane „Obilićevo“ gde publika može da čuje najbolje protagoniste u oblasti arhitekture kroz predavanja i ostvari kontakt sa drugim akterima u građenju u opuštenoj atmosferi.

Prvi dan simpozijuma, petak  17. maj, se završava druženjem na velikoj „Ruster“ žurci na poznatom Banjalučkom Molu na Vrbasu uz DJ -a.

Mini sajam i konkurs

Simpozijum će biti praćen mini sajmom kroz prezentacije privrednih subjekata koji svojim proizvodima i uslugama uslugama utiču na kvalitet stambenog prostora i prate savremene trendove u građevinarstvu.

U cilju daljeg promišljanja i angažovanja šire stručne javnosti u stvaranju vizije stanovanja kao procesa, raspisan je konkurs manifestacije ARCH-DAYS 2019 koji daje nagrade u tri kategorije: za najbolju ideju, najbolju realizaciju i studentski rad.

Sva dešavanja i najave možete pratiti na sajtu ​www.arch-days.com​, te na zvaničnoj Fejsbuk stranici događaja  ​Dani arhitekture – Banja Luka​.

Nova opera koja će se graditi na obali reke Huangpu trebalo bi da postane centar šangajske kulture ali i novi orijentir najvećeg kineskog grada.

Čuvena norveška arhitektonska firma Snohetta predstavila je idejni projekat nove šangajske opere, koji je izvela u saradnji s kineskom firmom ECADI. Aludirajući na dinamiku plesa i ljudskog tela, Snohetta je projektovala spektakularno spiralno stepenište koje spaja krov objekta i okolni teren i daje karakter budućoj kući opere.

Pogledajte kako to izgleda:

Zahvaljujući spektakularnih stepenicama ovaj objekat postaće postaće novi orijentir Šangaja.

Prostrani krov, povezan sa okolnim trgom putem ogromnih spiralnih stepenica omogućiće udvostručavanje broja posetioca na otvorenom. Ovom javnom prostoru, direktno povezanim s priobaljem, posetioci će moći slobodno da pristupe 24 sata dnevno.

Zahvaljujući spektakularnih spiralnim stepenicama ovaj objekat postaće postaće novi orijentir Šangaja.

Auditorijum s vrhunskom akustikom

Centralni deo objekta je auditorijum od 2.000 mesta za koji Snohetta trenutno razvija vrhunska tehnička rešenja, kao i vrhunsku akustiku.

Pored ovog auditorijuma postojaće i dva nešto manja, sa kapacitetom od 1.200, odnosno 1.000 mesta, u kojima će organizacija sedenja biti nešto fleksibilnija i ovi prostori namenjeni su nešto eksperimentalnijim predstavama.

„Velika šangajska opera predstavlja prirodni napredak u odnosu na naše prethodne projekte vezane za kulturu.“ – istakao je jedan od osnivača biroa Snohetta za Dezeen, pozivajući se na prethodne slične projekte, uključujući opere u Oslu i Južnoj Koreji.

Spiralni motivi, koji dominiraju eksterijerom objekta, javljaju se i u unutrašnjosti.

Svila i drvo

Sa druge strane, materijalizacija enterijera je u kontrastu sa eksterijerom, pa se za razliku od beline koja karakteriše spoljašnjost, u unutrašnjosti može videti kombinacija mnogobrojnih svilenih površina i drvenog poda koji doprinose akustici prostora.

Velike staklene površine pustiće prirodnu svetlost u objekat, kako bi promene tokom dana bile deo enterijera.

U foajeu buduće opere, površine izvedene od hrastovog drveta biće bojene u crveno, a velike staklene površine pustiće prirodnu svetlost u objekat, kako bi promene tokom dana ali i godišnjih doba bile deo enterijera.

Platno za oslikavanje

„Kroz svoju estetiku, funkcionalnost, kao i svoju kulturnu i ekološku ambiciju, opera će biti platno za posetioce iz celog sveta, lokalno stanovništvo, kao i umetnike koji će ga oslikati životom i kulturom.“ – rekao je arhitekta iz Snohette.

Rendering: Snøhetta

Kad ste već ovde…

Kako sračunati spiralno stepenište

Vinili se vraćaju na velika vrata u enterijere zato što se lako ugrađuju, a teksture izgledaju bolje nego ikad. Pogledajte naše utiske o LVT pločama.

Pošto je LVT (Luxury Vinyl Tiles) izuzetno otporan i lako se održava, on je veoma pogodan za frekventne prostore kao što su kancelarije, lekarske ordinacije a mogu se postavljati i u domaćinstvu za, na primer, kuhinje. Mi smo ga postavljali u hodnik poslovnog prostora u kojem smo se odlučili za LVT u teksturi drveta. Pošto je lak za ukrajanje, sekli smo ga u formu kruga i kombinovali s etisonima. Jednostavno sečenje u željenu formu je veliki plus za LVT u odnosu na druge materijale kao što je, na primer, laminat.

Pogledajte kako se postavlja LVT:

Vinil u rolnama je povoljniji od vinila u pločama ali se teže ugrađuje. Zato LVT dobija na popularnosti.

Inače, vinil pod se može nabaviti u rolni ili tablama, to jest, pločama. Ukoliko ga kupujete u rolnama, širina rolne je 3 ili 4 metra i dužina se uzima po potrebi. Vinil u rolnama je povoljniji od vinila u pločama ali se teže ugrađuje. Zbog toga LVT ploče postaju sve popularnije. Mi smo u našem slučaju koristili LVT u pločama 25×100 cm, a postoje i ploče u dimenzijama 50×50 cm. LVT je veoma lagan za ugradnju što je još jedan plus.

Ništa bez ravne podloge

Pre montaže potrebno je podlogu usisati, očistiti i pregledati da li je košuljica ravna. Ako nije (mada je uvek preporuka) potrebno je da se izlije samonivelišuća masa (podoliv). Priprema podloge je zaista veoma bitna jer  LVT nije podna obloga koja može da sakrije nedostatke košuljice. Kod LVT poda se vide sve neravnine prouzrokovane lošom podlogom (košuljicom). Ako vinil postavljate preko postojećih pločica, koje imaju duboke i velike fuge ili ispucale delove, savet je da ih obavezno poravnate pre postavke kako vam se one ne bi oscrtavale na krajnjoj površini.

U našem slučaju, na površini je bilo neravnina koje su se pokazale tek nakon postavke vinila te smo ga morali podizati, dodatno popravljati podlogu i vratiti ponovo na mesto. Pored prethodna dva plusa, ovo je jedan minus za LVT.

Cena LVT ploča i postavka

LVT ploče se postavljaju na čičak lepak (Uzin 2000s ili Mapei Ultra bond) ili na Tac –tiles nalepnice (za manje frekventne zone). Lepak se nanosi valjkom na očišćenu i ravnu podlogu. Čičak lepak omogućuje da LVT ploče odvojite od podloge i zamenite ih ako je to potrebno.

Cena vinila zavisi od proizvođača i teksture, a kreće se oko 10 evra po m2 za vinile u rolnama, do 30 evra po kvadratu za skuplje LVT ploče.

Cena postavke LVT ploča iznosi oko 3,5 evra/m2 dok se za izlivanje samonivelišuće olmo mase uglavnom naplaćuje oko 5,5 – 6 evra/m2 za oko 3mm debljine. Ostavićemo vama da spram navedenih cena sami date plus ili minus ovom materijalu.

A lajsne?

Ne preporučujemo da soklu pravite od vinila jer, kao što smo naveli, on otkriva sve neravnine na površinama, a u ovoj zoni su one neminovne. Zbog toga je bolje koristiti plastične ili metalne sokle, to jest, sokle od etisona, a mogu se koristiti i drvene ili sokle od MDF-a u zavisnosti od budžeta. Dakle, još jedan minus za LVT.

Održavanje LVT poda

Vinili dobijaju plus za održavanje jer je ono veoma jednostavno. Koristite usisivač i džoger koji ne bi trebalo da je jako vlažan. Ipak, na našem primeru primetili smo da je ovaj pod, iako vrlo otporan na velike frekvencije, nije toliko otporan na točkiće kako od stolica tako i od ladičara za radne stolove. Pazite kad se useljavate!

Primer primene LVT ploča u zdravstvu

Primena vinila u zdravstvu je ne samo odobrena već i pogodna, a zahvaljujući bogatoj ponuda tekstura LVT ploča moguće je postići fantastične enterijerske poduhvate. Tako smo u jednoj beogradskoj pedijatrijskoj ordinaciji, koristili LVT podne ploče u dimenziji 50×50 cm u tri različite nijanse, dok je lajsna urađena od belog MDF-a. Pogledajte konačan rezultat:

Pogledajte i ceo prostor:

Pedijatrijska ordinacija u Beogradu iz koje deca ne žele da idu kući

Foto i video: Gradnja.rs

Kad ste već ovde…

• Uradi sam: Kako se postavlja etison u pločama (video)
• Postavka parketa u francuski slog
• Kako se postavlja parket (video)

Antikvarnica iz Tubingena je izložila na prodaju katalog projekta enterijera Novog dvora, koji je za potrebe kralja Petra izradio August Bosse. Hoće li se ovaj vredan katalog naći u našim muzejima?

U toku je prikazivanje zanimljive, a po kritičarima kontroverzne, serije Kralj Petar I. Neke stvari očigledno nisu po ukusu istoričara, ali i pored toga serija je polako osvojila publiku. U ostvarenju se publika sreće sa odećom (naročito uniformama), oružjem i drugim predmetima koji su bili u upotrebi tih godina. Kao i obično, arhitektura se slabije zapaža (kao u mnogim ostvarenjima čija je tematika kraj 19. i početak 20. veka), ponajviše zato što nema toliko sačuvanih objekata iz tog perioda. S druge strane, objekti koji su i sačuvani sada imaju novu svrhu i izmenjen enterijer, pa je snimanje u njima gotovo nemoguće.

Takav je slučaj i sa Starim dvorom, koji je sada namenjen Skupštini grada Beograda, izgrađen 1884. po projektima arhitekte Aleksandra Bugarskog. S druge strane, još je zanimljivija sudbina Novog dvora, koji je projektovan za kralja Petra, ali je splet okolnosti uslovio da se u njega useli njegov sin kralj Aleksandar. Ovu priču prati i tek otkriveni katalog dizajna i opremanja enterijera Novog dvora, koji je unikatno izrađen za svog poručioca.

Neizvedeni projekat

Projekat palate Novog dvora potpisuje arhitekta Stojan Titelbah, ali ne doživljava završetak njegove izgradnje. Ona započinje 1912. godine, ali je prekidaju Prvi i Drugi balkanski i Prvi svetski rat, kada tokom povlačenja srpske vojske, u albanskim planinama umire i arhitekta Titelbah. Nakon završetka Rata, Karađorđevići žive na Terazijama, u kući jednog od braće trgovaca Krsmanovića, dok čekaju da se završe za obnovom i izgradnjom Stari i Novi dvor. Ostareli kralj Petar u međuvremenu umire, ne doživevši useljenje u zgradu Novog dvora, gde se 1922. godine useljava kralj Aleksandar. Novi kralj uređuje enterijer dvora po svom ukusu, što znači da projekat enterijera, koji je još pre rata urađen za njegovog oca, ostaje neizveden. Ali odakle je taj projekat i kako smo saznali za njega?

Katalog projekta je dvotomno izdanje, izrađeno u formatu 73×100 cm težine oko 80 kilograma. Da, dobro ste pročitali, u pitanju su centimetri i kilogrami!

Istoričar Dušan Babac, publicista i član Krunskog veća, sa nama je podelio informaciju da je do njega došla vest da je jedna nemačka antikvarnica na prodaju izložila katalog projekta enterijera Novog dvora, koji je za potrebe kralja Petra posebno izrađen. U pitanju je dvotomno izdanje, izrađeno u formatu 73×100 cm, zapakovano u posebno izrađenu drvenu transportnu kutiju, sa ukupnom težinom od oko 80 kilograma. Da, dobro ste pročitali, u pitanju su centimetri i kilogrami!

Na koricama kataloga, koje su od luksuzne kože, ugraviran je grb Kraljevine Srbije sa natpisom da je namenjen kralju Petru. Katalog se sastoji iz 50 akvarela enterijera različitih prostorija dvora, kao i 65 crteža olovkom, a sve to prati 6 tlocrta (osnova) i mnoštvo fotografija originalnog nameštaja. Autor kataloga je August Bosse. Katalog je izrađen neposredno pred Prvi svetski rat (1912-1914), a po svemu sudeći nije ni stigao do kralja Petra.

Po slikama koje su dostupne, možemo videti da je autor bio upoznat sa projektom arhitekture dvora, koja je u duhu zrelog akademizma i da enterijer u duhu ampira u potpunosti prati Titelbahovu zamisao. Gipsane i mermerne obrade, pokretni nameštaj, rasveta i drugi dekorativni predmeti urađeni su u skladu sa tada aktuelnim trendovima opremanja enterijera.

Velika kulturno-istorijska vrednost

Sada su na redu kolekcionari, ali pre svega i neko od članova porodice Karađorđević, koji bi mogli postati vlasnici ovog kataloga i time ga po prvi put doneli u Srbiju. Iako enterijer nije izveden po projektu iz kataloga, niti je katalog ikada bio u ličnom posedu kralja Petra, poseduje veliku kulturno-istorijsku vrednost, čega su svesni kako muzejski kustosi tako i privatni kolekcionari. Bilo bi lepo da ovaj katalog pronađe svoje mesto, najpre možda u dvoru Kraljevske porodice Srbije, a ako ne kod njih onda u nekoj od muzejskih ili privatnih kolekcija. Cena se dobija na upit, a za sve informacije mogu se stupiti u kontakt antikvarijatima Banzhaf iz Tubingena i Michael Kühn iz Berlina.

Kad ste već ovde…

• Barokni Beograd: Dragulj u centru grada kojeg više nema
• Zašto (skupi) hoteli u Beogradu niču kao pečurke posle kiše?
• Od Duvana do Atlasa: Nikada završene zgrade na ključnim beogradskim lokacijama

Arhitektonskim sredstvima postignuto je da život u ovim stanovima u Seulu bude ekskluzivan čak i ako su stanovi veličine svega nekoliko kvadratnih metara.

Da li život u garsonjeri neophodno mora biti ograničavajuće iskustvo? Arhitekte iz južnokorejskog SsD studija smatraju da to nužno ne mora biti slučaj. Sa željom da pomere granice profesionalnog standarda, ove arhitekte su u predgrađu Seula realizovale nesvakidašnji stambeni objekat od 14 mikro-jedinica.

Oblikovna smelost zgrade prvo je što se uočava. Prožimanje odnosa privatno-javno, otvoreno-zatvoreno i opna-unutrašnjost formiraju širok spektar prostornih vizura i doživljaja u ne tako prostranoj zgradi. U zbiru, arhitektonskim sredstvima postignuto je da život u ovoj mikro zajednici bude ekskluzivan čak i ako su stanovi veličine svega nekoliko kvadratnih metara.

Celokupni prvi sprat rentira se kao prostor za dešavanja čime je cena mesečne zakupnine stana srazmerno niža.

U stanu najviše spavamo, a najmanje stanujemo. Prateći ovaj trend savremenog životnog stila, a u cilju stvaranja dodatne vrednosti i pratećih sadržaja oko „kreveta“, SsD arhitekte osmislile su sasvim novu stambenu koncepciju. Nadovezujući se na tradiciju organske arhitekture i stvaralaštvo Kišo Kurokave, stambene mikro-jedinice dopunjene su različitim polujavnim, zajedničkim prostorima i mnogobrojnim terasama. Drugim rečima, pored same jedince-kreveta-stana, korisnicima su na raspolaganju još i kafić, mini-amfiteatar i dve krovne terase, te podrumske ostave.

Ovakvi arhitektonski podvizi mogući su jedino u situaciji kada se između profita i korisničkog iskustva stavi znak jednakosti.

Prilikom projektovanja posebno se razmišljalo o ekonomskoj održivosti. Celokupni prvi sprat rentira se kao prostor za dešavanja – izložbe, proslave, radionice. Na taj način, deo sredstava od izdavanja ulaže se u servisno održavanje zgrade, popravku instalacija ili plaćanja zajedničkih računa. U rezultatu, cena mesečne zakupnine stana srazmerno su niže.

Upotreba prostora je naročito fleksibilna. Korisnik, po potrebi, može zakupiti više od jedne jedinice, formirajući na taj način klaster prostorija međusobno uvezanih sistemom terasa.

Eksterijer zgrade krajnje je neuobičajan. Urbanistički uslovi propisuju otvoreno prizemlje, a sve u cilju smeštanja dovoljnog broja parking mesta. Iz tog razloga, prizemlje zgrade gotovo je u potpunosti transparentno. Maksimalno dozvoljen volumen, s druge strane, iskorišćen je kao polazište u oblikovanju fasade. Maksimalni gabarit, igra volumena i prozirne opne kreiraju autentičnost pojavnosti u eksterijeru.

Ideja kohabitacije

Neke arhitekte prate standarde, druge probijaju granice. Po svojim ukupnim kvalitetima, stanovanje u mikro zajednici u predgrađu Seula, po projektu SsD Arhitekata, nesvakidašnje je korisničko iskustvo skrojeno po ideji kohabitacije. U nužnosti neophodno je zajedništvo, pa savremene tipologije stanovanja mladim profesionalcima pružaju mogućnost autonomije i samostalnog života od najranijih dana. Ovakvi arhitektonski podvizi mogući su jedino u situaciji kada se između profita i korisničkog iskustva stavi znak jednakosti.

Kad ste već ovde…

• Nikad premalo kvadrata – Domišljate ideje za stanove do 30 m2
• Stambeno zadrugarstvo – praktičan način rešavanja stambenog pitanja
• Enterijer garsonjere sa zidnim krevetom / Sonja Brstina (video)

Nažalost, sa ovog spiska samo jedno od ovih sedam svetskih čuda i dalje postoji.

Pesnik Antipater iz Sidona sastavio je spisak u drugom veku pre nove ere, a ova lista i danas je važan deo nematerijalnog svetskog nasleđa. S obzirom na činjenicu da se do danas očuvala samo piramida u Gizi, Budget Direct su uz moć stručnih saradnika iz oblasti istorije i arhitekture uspeli da kroz seriju realističnih 3D vizuelizacija stanovnicima novog sveta predstave svetska čuda sa Antipaterovog spiska.

Na osnovu informacija o građevinskom materijalu, dimenzijama i obliku, pristupilo se digitalnoj rekonstrukciji antičkih objekata.

Tim istraživača pronašao je opsežan niz vizuelnih i pisanih informacija o svetskim čudima Antičkog sveta. Došlo se do saznanja kada su objekti izgrađeni, kao i koja civilizacija ih je gradila i u koju svrhu. Za svaku građevinu prikupljene su specifične informacije, poput vrste primenjenog građevinskog materijala, dimenzija i ključnih arhitektonskih pojedinosti, te se moglo pristupiti digitalnoj rekonstrukciji. A rezultati izgledaju ovako:

Kolos sa Rodosa

Ova gigantska bronzana statua nalazila se u luci Mandraki. Stopala figure u bila postavljena na postolja visine 15 metara, kako bi brodovi mogli neometano da prolaze ispod statue.

Ova ogromna statua boga sunca Heliosa bila je izvedena od istopljenih pušaka i štitova kiparske vojske, koju je Rodos pobedio. Statua je srušena usled posledica zemljotresa samo pola veka kasnije, ali je ostala u ležećem položaju narednih 800 godina, dok je muslimanski kalif Muavija nije otopio i prodao kao staro gvožđe.

Velika piramida u Gizi

Izgrađena pre više od 4500 godina, piramida je izvedena od kamenih blokova težine od 2,5 do 15 tona i bila je najviša svetska građevina skoro četiri hiljade godina.

Iskopavanja u neposrednoj blizini piramide ukazuju na podatak da je u vreme izgradnje piramide u ovoj oblasti živelo i radio na izgradnji građevine više od 100.000 radnika.

Viseći vrtovi u Vavilonu

Ovo čudo se izdvaja od ostalih s liste jer postoji sumnja u njegovo postojanje. Postoje nagađanja da oni mogu biti plod mašte putopisca koji ih je opisao. Ipak, ukoliko su postojali, neosporno su bili izuzetan inženjerski podvig, sa složenim mehanizmima koji su dovodili vodu do terasa na visini od 20 metara.

Svetionik u Aleksandriji

Svetionik četvorostrane baze, kroz centralni deo se pretvarao u osmougaonu strukturu da bi cilindrični vrh u  sebi nosio vatru. Spiralnim stepenicama moglo se doći vrha gde se možda nalazila i statua boga Heliosa.

Građevina je srušena u periodu između XII i XV veka, a na ruševinama svetionika Mamluk sultan Qa it Bay izgradio je utvrđenje.

Mauzolej u Halikarnasu

Grobnica napravljena za Mauzoleja, vladara Karije, drevne regije u Maloj Aziji, bila je toliko impresivna da je ime vladara postalo naziv za buduće velike pogrebne spomenike.

Mauzolej je za svog života naručio izgradnju mnogobrojnih hramova i gradskih objekata, a učestvovao je i na projektu sopstvene grobnice. Izgrađena struktura je bila mešavina grčkog, bliskoistočnog i egipatskog stila gradnje. Pogledajte kako je ona izgledala:

Statua Zevsa u Olimpiji

Statua visine 12 metara bila je izvedena u kombinaciji zlata i slonovače i bila je postavljena u Zevsovom hramu. Nažalost, postolje statue bilo je izvedeno od drveta, pa se pretpostavlja da je statua srušena u požaru 426. godine kada je uništen i hram.

Artemidin hram u Efesu

Zanimljiva činjenica vezana za ovu građevinu je ta da je ona bila srušena i ponovo izgrađena čak tri puta. Prvi koji je srušio hram bio je Herostratus, koji je ovaj „podvig“ učinio samo da bi postao slavan. Naredni rušitelji bili su Goti, koji su rušili grad dok su prolazeći kroz njega bežali od Rimljana. Poslednja je bila hrišćanska banda koja ga je srušila 401. godine, ostavivši samo temelje hrama i jedan jedini stub, te se ovi ostaci mogu i danas videti.

Rendering, video: NeoMam Studios

Nije vam dosta digitalnih rekonstrukcija? Pogledajte i ovo:

Rekonstrukcija 7 antičkih ruševina širom sveta

Mediteran je bila glavna tema u oblikovanju prostora zatečenog hotela na poznatom ostrvu u Jadranskom moru.

Projekat Lifestyle hotel Vitar na Braču potpisuju arhitekte Lea Pelivan i Toma Plejić iz Studija UP, koji su, zajedno s nizom saradnika, preuzeli projekat preoblikovanja unutrašnjeg uređenja, oblikovanja partnernog vrta, krovnog reljefa s bazenom i fasadne zaštite od sunca.

Smešten na samom ulasku u Bol na Braču, hotel nudi spektakularne vizure na jadransku okolinu, pa se u oblikovanju prostora projektantski tim vodio tipičnom mediteranskom atmosferom. Stoga su korišćeni lokalni materijali i elementi poput užadi, a pritom se nastojala postići dinamičnost stvaranjem kontrasta između svetla (fasada i eksterijer) i senke (enterijer), zvuka i pokreta

Signalizaciju i prostornu grafiku potpisuju dizajner Damir Gamulin i copywriter Nenad Vukušić, dok je oblikovanje okolnog vrta osmislila pejzažna arhitektica Ksenija Diminić Jurčić; reč je o istom timu koji je sa Studijem UP učestvovao u izradi projekta Hotela Amarin.

Hotel nastaje u zatečenim okvirima za koje je ranije izvađena dozvola, pa je projektni zadatak sveden na projektovanje vrta i krova kao i na preoblikovanje unutrašnjeg uređenja i uvođenje fasadnih zaštita od sunca, piše Vizkultura.

U prizemlju svi se sadržaji otvaraju na “nano-vrt”, koji se razvija po samom obodu parcele.

Na prizemlju se nalazi svi javne sadržaji – recepcija, aperitiv bar, kapsula bar, restoran kao i prostor turističke agencije. U prizemlju svi se sadržaji otvaraju na “nano-vrt”, koji se razvija po samom obodu parcele. Javni prostori različitih su karaktera, npr. Aperitiv bar je drvena “jungle-boogie” platforma okružena crnim reflektivnim ovojnicama koja funkcioniše i kao pozornica za jazz improvizaciju, a “Kapsula bar” je “prisutno neprisutna” soba za surfovanje i male konferencije koja istovremeno funkcioiše i kao open space prostor, ali i (kada se navuku origami zavese) kao niz intimnih niša.

Fokus sobe

Kreveti u svim sobama zarotirani su za 90 stepeni (kako bi se izbegao tipičan fokus na TV ekran), pa se iz svih kreveta može posmatrati more, zalazak sunca ili Vidova gora.

Kreveti u svim sobama zarotirani su za 90 stepeni kako bi se izbegao tipičan fokus na TV ekran.

Glam garaža

Markacijama i signalizacijom koje reaguju na auto svetla i ekrane mobilnih uređaja, ulaskom automobila i gosta garaža se pretvara u garage-glam svetlosnu igru.

Krovna plaža

Zatečen krovni nivo s planiranim bazenom, na atraktivnoj poziciji s panoramskim pogledom, potpuno je redizajniran tako da je čitava terasa postala plaža koje se koristi za sunčanje i čitanje, sa sjajnim pogledom na Bol, ostrvo Hvar, Zlatni rat i Vidovu goru.

Užad na fasadi

S obzirom da je Brač surferska destinacija, kao spoljašnja zaštita od sunca korišteno je uže. S obzirom na dva plana užadi, prizor se neprestano menja kako se menja pozicija pogleda gosta, proizvodeći blago titranje. Zaštita od sunca postala je tako svojevrsni “instrument”: posetilac hotela sada može boraviti u sobi na ugodnoj temperaturi, i pritom gledati prekrasnu panoramu, ali ujedno osećati i strujanje vetra.

Faktografija

ime: Lifestyle hotel Vitar
Redizajn: STUDIO UP / Lea Pelivan + Toma Plejić
Saradnja: Izvor Simonović Majcan, Nikola Brlek, Ana Lisonek, Stanislava Odrljin, Maja Gorički, Mateo Biluš, Boris Goreta (vizualizacije)
Signalizacija i prostorna grafika: Damir Gamulin
Copywriter: Nenad Vukušić
Pejzažna arhitektura: Ksenija Diminić Jurčić
Lokacija: Bol, Brač
Godina realizacije: 2018.
Fotografije: Robert Leš

Pogledajte i ovaj hotel na Jadranu:

Grand Park Hotel Rovinj / 3LHD

Recimo da je ovo sedam najboljih saveta koje možete dobiti ukoliko želite da vaše dvorište bude ekološki prihvatljivo.

U vremenu kada sve više govori o održivoj gradnji, trudimo se da više koristimo energetski efikasne sijalice, da smanjimo upotrebu plastike ali i primenimo slične održive principe u svakodnevnom životu. Međutim, zašto ne bi podigli našu ekološku svest tamo gde možda i u najvećoj meri možemo ostvariti učinak – u našem dvorištu.

Dvorište uređeno uz ekološke principe može biti prelepo mesto za vas, vašu porodicu i prijatelje, a kako da to postignete bez da ugrozite stabilnost vašeg budžeta pogledajte u tekstu koji nam donosi Inhabitat.

Čuvajte vodu

U vašem dvorištu možete postaviti velike rezervoare za vodu koji su povezani s olucima i na taj način prikupljati kišnicu, koju možete koristiti za zalivanje biljaka, pa čak i za piće, naravno nakon filtriranja. Osim što ćete učiniti dobar potez za očuvanje životne sredine uštedećete i na računima za vodu.

Alternativa za standardnu travu

Razmislite o mahovini ili detelini kao alternativi za vaš travnjak. Ove sorte zahtevaju manje vode, a i košenja. Mahovina je idealna za dvorišta koja nemaju mnogo sunca, a sigurno ćete imati i odličan osećaj pod nogama kada budete šetali bosi po dvorištu. Za ostale delove dvorišta, gde ima više sunca, detelina je dobar izbor jer je veoma otporna na sušu, zahteva manje košenja, a i ukoliko je pustite da izraste biće dekorativna a njen slatkasti miris će privući pčele.

Mislite lokalno, delujte lokalno

Za vaše dvorište uvek birajte domaće vrste. Drveće i biljke koji su predviđeni za rast u vašoj regiji privući će leptire i ptice. Ove biljke su takođe na prirodan način otporne na lokalne bolesti i štetočine. Nakon sađenja, lokalna flora se brzo adaptira i lako održava, bez potrebe za pesticidima i dodatnim đubrivima.

Koristite drvenu građu na bazi drvenog kompozita

Ukoliko gradite novu terasu ili letnjikovac razmislite o primeni drvenog kompozita umesto tradicionalne drvene građe. Drveni kompozit je napravljen od reciklirane plastike i recikliranog drveta, često je izdržljiviji i lakši je za održavanje od prirodnog drveta. Ovaj materijal je dužeg veka, pa će to biti pogodno za vaš budžet, a korišćenjem materijala koji u sebi sadrže recikliranu plastiku, doprinosi se smanjenju deponija.

Obratite pažnju na to kako kosite travu

Svaki put pri košenju odrežite samo trećinu visine trave. Na taj način ostaje više vlage na vašem travnjaku. Dodatno mu možete doprineti tako što ćete pokošenu travu ostaviti preko travnjaka, a ukoliko ne želite baš da vam ostaci naruše izgled pokošenog travnjaka, svakako ih nemojte bacati već ih ubacite u svoju kompostnu gomilu. O tome malo niže u tekstu.

Izbegavajte štetne pesticide

Nije tajna da su pesticidi loši za životnu sredinu i zdravlje ljudi. Neki od pesticida koji su ranije bili u širokoj upotrebi, danas su zabranjeni. Ukoliko je moguće, najbolje je da izbegavate upotrebu pesticida i da isprobate alternativu u formi prirodnih herbicida ili da dopustite divljim životinjama i određenim insektima da se izbore sa štetočinama. Naravno, uvek se možtete dodatno fizički angažovati i počupati korov ručno.

Pravite svoj kompost

Kompostiranjem smanjujete proizvodnju smeća i ujedno stvarate visoko kvalitetno đubrivo za baštu. Sve što vam je potrebno je malo zemlje i toplo mesto. Proces možete izvoditi na otvorenom ili ukoliko pazite na estetiku nabavite mali kontejner.

Kompostna masa mogu postati raznovrsni otpaci iz domaćinstva poput ostataka povrća i voća, ljuska od jaja, pokošena trava i slično. Ovakvi ostaci će privući određenu vrstu buba, koje pomažu pretvaranje otpada u đubrivo. Da biste dobili đubrivo potrebno je od šest do devet meseci.

Pogledajte i kako se postavlja trava u rolnama:

Trava u rolnama: Kako se postavlja, održava i koliko to košta

Drugo izdanje SHARE Beograd počinje 9. maja 2019. Nađite nas u Jugoslovenskoj kinoteci na uzbudljivom danu prezentacija nagrađivanih projekata,debatai radionica o stvarima vezanih za arhitekturu i šire.

Međunarodni govornici iz zemalja kao što su Austrija, Srbija, Holandija, Rumunija, Poljska, Belgija, Bugarska i Velika Britanija su već potvrdili svoje prisustvo na konferenciji. Ove godine smo vam pripremili tri neverovatna panela, obuhvatajući projekte velikih razmera u Srbiji, arhitekturu i fasade i sprecijalno predavanje za goste koje će održati naš glavni govornik, Sven THORISSEN, rukovodilac MVRDV-a.

Još ima vremena da nabavite svoju kartu!

Ako još niste imali prilike da kupite kartu, postoji specijalni paketi. Za  više informacija o raspoloživosti i dodatnim pogodnostima karata, posetite našu zvaničnu stranicu SHARE Beograd 2019.

• Standardna karta – 49€ (29€ za članove UAS-a ). Članovi Udruženja arhitekata Srbije (UAS) imaju benefit popusta prilikom registracije, na osnovu koda za popust dobijenog od udruženja. Ovaj popust važi samo za standardne karte. Kod je VpMk19. 
• Karta za mlade – 15€. Samo za mlade ispod 30.godina.Paket sadrži sve pogodnosti kao i standardna karta.
• Specijalna karta za mlade (2+1) – 30€. Studenti koji kupe dve karte dobijaju treću gratis.
• Biznis karta – 499€. Uključuje pristup SHARE Beograd 2019 predavanjima za dva učesnika, iobuhvata nekoliko ekskluzivnih pogodnosti.

EKSKLUZIVNA PONUDA za arhitekte: akreditovane arhitekte ostvaruju popust od 100% na registraciju za SHARE Beograd 2019. Registracija s besplatnim popustom je zasnovana na kodu popusta dobijenom od Inženjerske komore Srbije (INKOMORA). Kod je xgr4.

VAŽNA NAPOMENA: Sve prezentacije će biti održane i na srpskom i na engleskom jeziku, sa zajedničkim prevodom, kako bi zagarantovali odličnu komunikaciju za sve učesnike konferencije.

Upoznajte srpske govornike na  SHARE Beogradu 2019

Vladimir LOJANICA | Proaspekt 

Osnovan 2000. godine, srpski arhitektonski studio Proaspekt usmerava svoje aktivnosti  na arhitektonsko projektovanje, dizajn enterijera i urbanističko planiranje, kroz različite metode i tehnike kao što su idejna rešenja, multimedijalne prezentacije i konsultovanje. Arhitekta Vladimir Lojanica, osnivač biroa, pridružiće nam se na SHARE-u Beograd 2019. godinesa specijalnom prezentacijom pod nazivom „Autobuska stanica i NCR zgrade“, koja će se fokusirati na priznate projekte koji su završeni tokom prethodnih godina.

Zoran ABADIĆ | Studio 1X2 

Osnovan 2005. godine, srpski arhitektonski biro 1X2STUDIO posvećen je dizajniranju i izgradnji javnih i stambenih objekata, posebno pravosudnih objekata, sudova i infrastruktura, socijalnog stanovanja i stanovanja za izbeglice i raseljena lica. Neki od najnovijih nagrada i spomena studia su: Nagrada Big See Architecture, Ljubljana 2019, Nacionalna nominacija za nagradu Mies van der Rohe 2019, i Posebno priznanje 21. Salona arhitekture.

Osnivač studija, arhitekta Zoran ABADIĆ, imaće posebnu prezentaciju na SHARE-u Beograd 2019. godine na temu „OBJEKAT Zgrada sudske vlasti – Prekršajni sud Pančevo“ – projekat koji je usmeren na preseljenje prekršajnog suda Pančevo na periferiju. Cilj je razviti demokratski entitet javne institucionalne modernosti u okviru nove stvarnosti koja predstavlja njegove principe i ciljeve u vezi sa poboljšanjem pružanja pravde – nezavisnost, nepristrasnost i kvalitet, kompetentnost, odgovornost i efikasnost.

Snežana VESNIĆ | Studio Neoarhitekti

Arhitekta, asistent na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i suosnivač studia Neoarhitekti, dr Snežana Vesnić je nagrađivani autor, dva puta nominovan za nagradu Mies van der Rohe (Poslovna zgrada Tekstil, 2009, Villa Pavlović, 2019). Njen teorijski rad i arhitektonska praksa fokusirani su na istraživanje i proizvodnju „arhitektonskih koncepata“.

Arhitekta, vanredni profesor na Odseku za arhitekturu UBFA i objavljivani autor, dr Vladimir Milenković, suosnivač je srpskog studia za arhitekturu Neoarhitekti, zajedno sa koleginicom Snežanom Vesnić. Područje njegovog interesa uključuje teoriju forme, metodologiju dizajna i prakse projektovanja. Autor je i dve knjige: „Arhitektonska forma i multifunkcionalnost“ (Beograd 2004) i „Forma prati temu“ (Beograd 2015).

I Snežana Vesnić i Vladimir Milenković iz studia Neoarhitekti pridružiće nam sena SHARE-u Beograd 2019. na posebnoj prezentaciji o vili Pavlović – jednom od najimpresivnijih arhitektonskih projekata studija; rezidencijalnoj vili smeštenoj na ivici polu-urbanog naselja, na vrhu jedne od najpoznatijih planina u Srbiji.

Dragana KONSTANTINOVIĆ | Univerzitet u Novom Sadu

Dr Dragana Konstantinović radi kao docent na Katedri za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu. Radi kao arhitekta i kao aktivni istraživač u oblasti arhitekture i urbanizma. U poslednje vreme arhitektonska praksa je povezana sa Odeljenjem za arhitekturu i urbanizam, koji je bio zadužen za razvoj velikih projekata u okviru Univerzitetskog kampusa Novi Sad, uključujući: Univerzitetsku zgradu Univerziteta i naučno-tehnološki park UNS, faza 2.

OPERA OMNIA Razlikovanje | Arhitekta Aleksandar STJEPANOVIĆ

Za značajna dostignuća u oblasti arhitekture, kao i za ulogu odigranu u razvoju značajnih arhitektonskih projekata tokom njegove karijere, ove godine na SHARE-u Beograd 2019. “Opera Omnia” SHARE sertifikat će biti uručen arhitekti Aleksandru STJEPANOVIĆU, bivšem predsedniku Saveza arhitekata u Srbiji.

Nakon diplomiranja na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu 1957. godine, Aleksandar Stjepanović se zaposlio u Urbanističkom zavodu. 1963. godine, u vreme važnih dostignuća na arhitektonskim konkursima u Beogradu i Zagrebu, postao je asistent na domaćem univerzitetu. Tokom svoje karijere bio je predsednik Udruženja arhitekata Beograda (od 1995. godine) i Saveza arhitekata Srbije;kao i član uredništva časopisa „Arhitektura-urbanizam“.

Obiman rad Aleksandra Stjepanovića obuhvata preko 80 projekata, od kojih je realizovano više od trećine. Na predlog prethodnih kolega dobitnika najviših priznanja Saveza arhitekata Srbije, osvojio je Veliku nagradu za arhitekturu 1992. godine.

Radionica: „ZUMTOBEL“ / „Upotreba novih tehnologija u predstavljaju svetlosnih rešenja“

Pretvorite vaš pametni telefon u uređaj za virtuelnu stvarnost i istražite novi nivo osvetljenja. Probajte i osetite kako se rešenja za osvetljenje mogu predstaviti na moderan način i kako možete imati koristi od znanja o tehnologiji koja se može podešavati.

Predstavljaju: Denis Biškup, regionalni marketing menadžer SEE Zumtobel grupe.

Pogledajte i ko će biti strani govornici na SHARE Beograd 2019:

Prezentacije koje ne smete propustiti na konferenciji SHARE Beograd 2019

Hotel u Portugalu ima čak i svojih 12 kokoški koje obezbeđuju sveža jaja za goste.

Tuce bungalova zajedno sa centralnom zgradom formiraju Noah Surf House, hotel u Portugalu namenjen surferima jer se naslanja na popularnu surfersku plažu Silver Coast. Iako ima sve što je potrebno za ugodan boravak obožavalaca ovog sporta, ovaj boutique hotel je nama zanimljiv zato što je većim delom napravljen od recikliranih materijala, a pritom je potpuno dizajniran u skladu s održivim principima gradnje. Zato su na krovu postavljeni solarni paneli, tu je i sistem za skupljanje kišnice, a geotermalna pumpa obezbeđuje potpunu energetsku nezavisnost objekta.

Zahvaljujući sopstvenoj proizvodnji energije, ovaj hotel ne samo da može da zadovolji sve potrebe za toplom vodom u hotelu, već se ona koristi i za grejanje vode u bazenu kao i za podno grejanje tokom zime.

Hrana za restoran dobija se od namirnica koje rastu u vrtu na krovu objekta kao i od 12 kokoški koje su gosti hotela… i bašte.

Kompleks hotela sačinjen je od više objekata, a najatraktivniji od njih svakako je restoran koji ima pogled na okean. Međutim, ono što je posebno zanimljivo jeste što se hrana za restoran dobija od namirnica koje rastu u organskom vrtu na krovu objekta kao i od 12 kokoški koje su gosti hotela… i bašte.

Od spavaonica do luksuznih soba

Gostima su na raspologanju raznovrsni tipovi bungalova s pogledom na okean, apartmani uređeni u boho stilu, ili spavaonice koje imaju više kreveta na sprat, a mogu odabrati i luksuzne privatne apartmane sa kaminom i privatnom terasom sa tušem na otvorenom, što je za surfere bitna hotelska usluga, piše Inhabitat.

Reciklaža starih stvari

Tokom izgradnje hotela korišćena je znatna količina recikliranog materijala, poput starih cigli. Pluta je korišćena kao termička izolacija, a ujedno je njenom primenom dodatno ojačana održivost kompleksa.

Vodovodne cevi su korišćene za izradu rasvete, stari ormarići iz letnjeg kampa koriste se za skladištenje stvari, a mnogobrojni odbačeni komadi nameštaja iskorišćeni su kao dekoracija.

Tokom izgradnje hotela korišćeni su reciklirani materijali, poput starih cigli.

A kamin? Ni on nije nov. Naime, kamin u ulaznoj zoni hotela nastao je od nekadašnjeg rezervoar za vodu.

Foto: Noah Surf House

Kad ste već ovde…

• Paneli za izolaciju od plastičnog otpada po nemačkoj recepturi za reciklažu
• Biciklistička staza od reciklirane plastike puštena u rad u Holandiji
• 15 primera fasada od recikliranih materijala

U razgovoru s Goranom Milenkovićem, koautorom knjige „Građenje baliranom slamom“, saznajemo i da je balirana slama materijal kome požar, insekti i glodari ne mogu ništa.

Kada tražimo krivca za zagađen vazduh u našim gradovima, svi prvo pomisle na vozila i automobilsku industriju. Međutim, istina je zapravo da je građevinska industrija kriva za 40% globalne emisije štetnih gasova, jer zavisi od nafte i plina. Konvencionalni načini gradnje još uvek u velikoj meri zavise od značajnih količina energije, koja se troši za industrijsku proizvodnju materijala, prevoz i ugradnju građevinskih materijala. Srbija se nalazi na samom dnu lestvice među zemljama koje racionalno koriste energiju, jer su zgrade u Srbiji veliki potrošači energije i zagađivači životne sredine. Međutim, rešenje postoji i dolazi u vidu materijala s kojim ne znamo šta da radimo pa ga najčešće spaljujemo na njivama. Umesto da se izazivaju požari i ugrožavaju ljudski životi, ovaj prirodni materijal možemo koristiti za gradnju kuća. Taj materijal je balirana slama!

Kod nas se ovaj materijal uglavnom spaljuje na njivama što često dovodi i do nesreća na putevima zbog gustog dima. Slama je zapravo dragocen materijal!

„Balirana slama postoji u pojedinim evropskim državama kao sertifikovan građevinski materijal koji dolazi u formi prefabrikovanih panela od presovane slame. Nakon višegodišnjih istraživanja u Evropi na protivpožarnost, vlažnost, stabilnost pri zemljotresima i truljenje, dobijeni su rezultati koji su dali zeleno svetlo za korišćenje ovog ekološkog materijala u visokogradnji.“ – kaže Goran Milenković, koautor knjige „Građenje baliranom slamom“ koja će se od školske 2019/2020. godine koristiti kao udžbenik za studente na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta Novi Sad koji je i izdavač ovog udžbenika.

„Kod nas se ovaj materijal uglavnom spaljuje na njivama što često dovodi i do nesreća na putevima zbog gustog dima i smanjene vidljivosti.“ – dodaje Goran. Kolika se šteta čini zapravo se može sagledati tek kada se zna o kakvom materijalu se zapravo radi.

Drastične energetske uštede

Najveća prednost slame je što je to ekološki i energetski održiv materijal sa izuzetnim izolacionom karakteristikama. Tako je, na primer, zid od balirane slame širine 40 cm ekvivalent zidu od opeke ili bloka debljine 30cm sa izolacijom od stiropora ili vune debljine 25 cm. „Dakle, energija potrebna za zagrevanje kod ovakvih objekata je 70 do 90 posto manja nego kod standardne gradnje. Štedi se mnogo novca i ostvaruje se velika ušteda“ – kaže Milenković za naš portal.

Međutim, kako se zapravo gradi baliranom slamom? Prvi slučajevi građenja kuće baliranom slamom zabeleženi su u SAD, odnosno u Nebraski i to krajem 19. veka, i to tako što su bale slame ređane jedna na drugu bez drvenih okvira. Ovakav način gradnje, koji se zove Nebraska metod, naravno nije praktičan za savremenu građevinsku praksu pa su se sada razvili savremeni metodi građenja ovim ekološkim materijom. Tu se pre svega izdvajaju prefabrikovani paneli od presovane slame koji se isporučuju i do dužine od 4 metra. U pitanju je samonoseća drvena konstrukcija koja se ukrućuje sajlama na uglovima ili drvenim daskama kao i kod klasične kuće sa kosnicima.

Koliko to sve košta

Ipak, problem s ovim panelima je što su oni dosta skupi zato što ne postoji dovoljan kvantitet gradnje takvih objekata već se oni finansiraju iz subvencija kako bi se promovisala ovakva gradnja. Zato je za naše podneblje ipak najbolje da se napravi kuća od klasičnih materijala, kao što su beton ili čelik, gde se kao ispuna umesto opeke ubacuje presovana slama. „Problem kod ovakvog načina gradnje jeste što je veći utrošak maltera jer se sa unutrašnje i spoljašnje strane mora naneti minimalno 3 centimetra krečnog maltera u tri sloja. Cementni malter prima više vlage pa nije pogodan za korišćenje.“ – dodaje Goran Milenković.

Slama je praktično besplatna. Za jedan evro dobije se šest bala slame.

Paneli sa slamom se mogu završiti i suvim oblogama, npr, OSB pločama. Preko njih ide paropropusna vodonepropusna folija i na njih ide potkonstrukcija (letve, kontraletve) ili metalna potkonstrukcija ako idu gips-kartonske ploče. Što se tiče spoljašnje strane, može se staviti ventilirajuća fasada, što je najčešći slučaj, a može da se završiti i kao klasična kontaktna (demit) fasada. Dakle, ovakva kuća uopšte ne odudara od izgleda klasično zidanog objekta.

Kada se zna koja je cena balirane slame, ovakav način gradnje deluje veoma primamljivo. „Slama je praktično besplatna. Za jedan evro dobije se šest bala slame. Ljudi uglavnom spaljuju slamu i štete životnoj okolini umesto da se ona koristi na mnogo inovativniji način.“ – kaže Milenković.

A vatra, insekti, glodari, truljenje?

Svako ko pomisli na slamu kao građevinski materijal, prvo će pomisliti na problem sa vatrom, odnosno, požarom. „Da, slama gori ali ne kada je presovana. Sa gustinom od 90 ili 100 kg/m3, u materijalu nema kiseonika da bi slama gorela.“ – kaže naš sagovornik. Zid balirane slame prekriven završnim slojem od krečnog maltera, izložen temperaturi 1000°C može obezbediti otpornost prema požaru u dužini trajanja od 90 do 120
minuta. „Takvu klasifikaciju imaju i drugi građevinski materijali.“ – dodaje Goran.

Da, slama gori ali ne kada je presovana. Sa gustinom od 90 ili 100 kg/m3, u materijalu nema kiseonika da bi slama gorela.

Što se tiče insekata, ni tu nema bojazni jer slama nije hranljiva, to jest, nema energetsku vrednost. Kako kaže Mileković „ljudi slamu često brkaju sa senom, odnosno, suvom detelinom, koja se koristi za ishranu stoke.“ Takođe, velika predrasuda je da se slama raspada. To jeste slučaj kada je ona na njivi, ali se slama u suvim uslovima ne raspada. Dokaz tome je da su u egipatskim hramovima starim na hiljade godina pronađeni ostaci slame koja se nije raspala. Velika bojazan naših ljudi u odnosu na slamu jesu i glodari. Zapravo, tvrdo presovana slama se sa obe strane zaštićuje krečnim malterom što ne dozvoljava njihov prodor. „Dodatna zaštita može biti i tanka žičana mreža koja se stavlja u visini od oko 50 centimetara pre malterisanja.“ – kaže Milenović za naš portal.

Bez građevinske dozvole

Zapravo jedini pravi problem u korišćenju balirane slame u građevinarstvu je dostupnost ovih panela u našoj zemlji. Osnovni razlog leži u tome što je gradnja ovim materijalom nije sertifikovana u Evropi, ali jeste u pojedinim državama članicama kao što su Nemačka i Francuska koje su odobrile gradnju panelima punjenih slamom. Put do srpskih gradilišta moguć je tako što se dugotrajna ispitivanja ovog materijala biti urađena u Srbiji, ili, što je mnogo verovatnije, tako što će sertifikat za upotrebu slame biti izdat na evropskom nivou dok bi mi, kao zemlja kandidat, preuzeli te sertifikate i implementirali ih u domaće pravilnike. „Za sada nije moguće dobiti građevinsku dozvolu za objekat u kojem je ispuna od slame“ – kaže naš sagovornik.

Kako popularizovati gradnju slamom

Knjiga „Građenje baliranom slamom“ jeste jedan od načina za popularizaciju ovakve gradnje u Srbiji. Dopunski udžbenik, koji će se koristiti na Departmanu za arhitekturu i urbanizam, Departmanu za inženjerstvo zaštite životne sredine i zaštite na radu i Departmanu za građevinarstvo i geodeziju, može biti od velike koristi da ukaže na prednosti balirane slame kao građevinskog materijala.

„Cilj je da se u okviru sveopšte kampanje za popularizaciju ekoloških materijala za zaštitu životne sredine i održivost, mlađim generacijama ukaže na ovaj revolucionaran metod gradnje.“ – kaže Goran Milenković za naš portal.

„Daleko je zdravije živeti u ovakvih objektima jer oni ne emituju štetne gasova, imaju bolji protok kiosenika, a pritom su napravljeni od prirodnog materijala kojeg u našoj zemlji ima na pretek“ – zaključuje Milenković.

Kad ste već ovde…

• Kako se grade kuće od slame i blata koje su skoro upola jeftinije od zidanih
• Mladi bračni par iz Šapca sam podigao održivu kuću od slame
• Kuća od slame koju ne možete oduvati

Tvorac sada planetarno popularne igre u trenutku njenog kreiranja sigurno nije imao predstave u kolikoj meri će ona uticati na profesionalno usmerenje mnogih igrača širom sveta.

Dok je Will Wright dizajnirao video-igru SimCity, smatrao je da će ona biti zanimljiva samo urbanistima i arhitektama. Međutim, prvi deo igre prodat je u više od milion primeraka, a pritom je potpuno promenila tok razvoja gejminga.

Prvi deo SimCitya izašao je pre trideset godina, da bi ga 1993. nasledio SimCity 2000. Zatim, 1999. godine dolazi nam SimCity 3000, četiri godine kasnije izlazi SimCity 4000, da bi 2007. izašla verzija za Nintendo. SimCity: BuildIt lansiran je 2013. godine, dok se godinu dana posle pojavila i aplikacija za mobilne telefone. Dakle, igra za sve sisteme i za sve generacije!

Iz igre smo naučili da jedna promena može uticati na ceo grad… ali i da niko ne voli da živi pored deponije.

Jedan od pasioniranih igrača, Jason Baker, je u trenutku lansiranja ove video-igre studirao političke nauke na UC Davisu, da bi danas u velikoj meri zahvaljujući baš ovoj igri bio potpredsednik za transport i stanovanje u grupaciji Silicijumska dolina.

„Nisam bio jedan od igrača koji su uživali da puštaju Godzilu da razori grad. Uživao sam u tome da se moj grad dobro razvija.“, istakao je Baker za LA Times.

Zahvaljujući mnogobrojnim nastavcima igre, milioni igrača su generacijama uživali planirajući ulične mreže, infrastrukturu i objekte. Za mnogobrojne urbaniste, arhitekte, kao i vladine zvaničnike SimCity je predstavljao prvi kurs koji ih je odveo ka poslovima koje danas obavljaju.

„Nekada sam crtala mape grada iz zabave. Tada nisam imala pojma da će to biti moja karijera. Kada sam imala deset godina, bibliotekarka je videla moje crteže i rekla mi da postoji video-igra koja bi mi se mogla dopasti. Ne bih bila ovde gde sam danas da nije bilo SimCityja.“, rekla je Nicole Payne, službenica u Nacionalnoj asocijaciji za transport grada Njujorka.

Kroz više od desetak intervjua ljudi koji su od SimCity entuzijasta postali profesionalni planeri došlo se do saznanja o pojedinostima koje su se njima najviše dopale kod ove igre. Istakli su da je sposobnost da se sagleda neraskidiva povezanost transporta, životnog prostora i ekonomije veoma zanimljiva stvar u ovoj igri, kao i činjenice da jedna promena može uticati na ceo grad ali i da niko ne voli da živi pored deponije.

Nije sve tako sjajno

Ipak, kao i druge video-igre zasnovane na stvarnim poslovima, i SimCity je pojednostavio neke od svakodnevnih elemenata urbanog planiranja. Igra nikada nije dozvolila izgradnju prostora za mešovitu upotrebu, ne postoje biciklističke staze i nikada ni u jednom nastavku nije prikazana zapanjujuća kvadratura u gradu koja se utroši na parkinge. Mnogi kritičari igre ukazuju da je Will Wright nametnuo staromodni pristup izgradnje grada, kakav se vezuje za Roberta Mosesa i Čikašku školu.

Nikada ni u jednom nastavku nije prikazana zapanjujuća kvadratura u gradu koja se utroši na parkinge.

Takođe, mnogobrojni igrači širom sveta ukazuju da su prvi delovi igre bili usmereni samo na američki stil gradnje iz 20. veka. Upravo iz tog razloga su u novijim nastavcima dodati tipovi arhitekture i topografije kakvi se mogu videti u gradovima u Evropi i Aziji. U najnovijem delu SimCitya igrači mogu čak graditi i na mapi s fjordovima…

Kako se menjaju uslovi i način života na planeti, menja se i igra. Tako danas možete igrati mapu Zelenog grada u kojoj igrači treba da osmisle urbane vrtove, a cilj je da grad bude što manje zagađen. Solarna energija i uvođenje biciklističkih staza su takođe opcije koje se razmatraju u novim delovima igre.

Naravno, iako su neki postali planeri zahvaljujući ovoj igri, ima i onih kritički nastrojenih koji ukazuju na niz problematičnih pitanja u igri poput načina širenja grada koji se odvija samo horizontalno a ne vertikalno, te se nadaju da će se to razmotriti u budućim nastavcima igre, kao i da treba da budu uključeni problemi na nivou susedstva po pitanju beskućnika i zavisnosti o drogama. Dakle, nije igra.

Arhitektura i IT scena? Da, imaju mnogo toga zajedničkog! Pročitajte šta:

Ima li mesta za arhitekte u domaćoj IT industriji? Ima u pravljenju video-igara!

Primenom lokalnog kamena i drveta, ali i svedenom arhitekturom, ostvaren je najmanji mogući uticaj na okruženje.

Projekat nazvan Aculco predstavlja kuću za odmor koja zrači toplotom i skladno funkcioniše sa okolnom netaknutom prirodom istoimene ruralne meksičke oblasti. Arhitektonska firma PPAA projektovala je kuću za dva brata koji su ovu lokaciju otkrili prilikom jednog izleta u prirodi. S obzirom na činjenicu da je lokacija prilično izolovana, arhitekte su planirale primenu lokalnih materijala kako bi smanjili troškove transporta ali kako bi se sproveo što manji vizuelni i fizički uticaj na okolnu prirodu.

Arhitektonski projekat vođen je životnom sredinom. Vodio se uzajamni dijalog između konstrukcije i prirodnog okruženja.

Kuća je izgrađena od lokalnih kamenih blokova, a drvo i staklo nabavljeni su takođe od lokalnih proizvođača. Svaki primenjeni materijal ostavljen je u svojoj sirovoj formi.

Kako bi objekat što bolje komunicirao sa okolinom, on je izveden veoma jednostavno. Radi se o kubusnoj formi sa otvorima na ključnim mestima kako bi se obezbedila dovoljna količina svetlosti u unutrašnjosti, ali i kako bi se kuća zaštitila od pregrevanja.

Vođeni iskustvom klijenata, i arhitekte su tokom projektovanja bile okrenute prirodi kao primarnom izvoru inspiracije, tako da je stvoren objekat jednostavnog dizajna iz kojeg se pruža prelepi panoramski pogled.

„Arhitektonski projekat vođen je životnom sredinom. Vodio se uzajamni dijalog između konstrukcije i prirodnog okruženja.“, istakle su arhitekte za Inhabitat.

Topli minimalizam

U unutrašnjosti kuće, površine 90 kvadratnih metara, u formi otvorenog koncepta smešten je dnevni boravak, i trpezarija sa kuhinjom. Jedna spavaća soba je takođe organizovana na prizemlju, dok se druga nalazi na spratu. Kao što se može videti na slikama, i u enterijeru je priroda bila lajt motiv. Svetle kamene teksture bile su idealna podloga za nameštaj i dekoraciju od prirodnih struktura poput hrastovih hoklica, kožnih fotelja, kamina… Na velike prozore nisu postavljane zaveze kako se ne bi blokirao pogled ka okolini.

Iako enterijer deluje minimalistički, daleko od toga da je on hladan. Zapravo unutrašnje uređenje deluje toplo, skladno i ušuškano.

Zavese? Ne treba! Slike? Ne treba! Ogledala? Ni to! Stavi samo jednu hoklicu.

Skladna vikendica deluje odlično kada padne mrak i kada se upale svetla.

Foto: Rafael Gamo via PPAA

Pogledajte i ovu kuću na Krku:

Kuća na steni Idisa Turata na ostrvu Krk

Zahvaljujući ovom transportnom sistemu ljudi će znatno brže i bez mnogo stresa usled zastoja u saobraćaju, stizati od centra Los Anđelesa do aerodroma.

Međunarodni aerodrom u Los Anđelesu privukao je veliku pažnju javnosti zbog nedavno predstavljenog projekta inovativnog transportnog sistema nazvanog Automated People Mover. Ideja je da ova izdignuta saobraćajnica omogući brži prevoz putnika od grada do terminala i da se tako smanje zagušenje u saobraćaju na liniji ka aerodromu. Zapravo, sličan sistem već odavno funkcioniše na aerodromu u Frankfurtu, a razlika je što će se na LAX-u sistem direktno povezati sa gradskom železnicom.

Sličan sistem već odavno funkcioniše na aerodromu u Frankfurtu, a razlika je što će se na LAX-u sistem direktno povezati sa gradskom železnicom.

Gradonačelnik Eric Garcetti nije skrivao zadovoljstvo zbog predstavljenog projekta i nada se da će on u znatnoj meri doprineti funkcionalnijem životu u Los Anđelesu i naravno rasterećenju saobraćaja. Automated People Mover bi trebalo da smanji zagušenje na jednom od najprometnijih aerodroma na svetu.

Gradsko veće je prošle godine odobrilo ugovor sa LAX Integrated Express Solutions, vredan 4,9 milijardi dolara, koji bi kao produkt trebalo da stvori transportni sistem Automated People Mover.

Planom je predviđeno da će ovaj vid transporta koristiti 81,1 milion ljudi na godišnjem nivou, koji će putovati duž šest stanica, gde će tri biti oformljene unutar zone aerodroma, a tri izvan njega, piše ArchDaily

Rent-a-car koji pravi gužve

Automated People Mover je potpuno nezavisan sistem koji će biti izgrađen na stubovima tako da neće zavisiti od lokalnih uslova.

Predviđeno je da sistem bude povezan sa zelenom linijom metroa kao i lakom železnicom, ali i sa rent-a-car centrom, koji ima za cilj da okupi više od 20 rent-a-car kancelarija na jednom mestu. Na ovaj način izbeglo bi se korišćenje privatnih vozila i tako bi se smanjio ulaz i izlaz automobila u zoni aerodroma, što je primarni problem.

Lansiranje pred Olimpijadu

Planirano je da ovaj autonomni električni voz polazi na svaka dva minuta i da će u svakoj vožnji moći da se preveze 200 putnika. Ukoliko se projekat bude razvijao prema planu, ovaj sistem bi trebalo da zaživi 2023. godine, čime bi ovaj grad bio spreman da primi navalu putnika za Olimpijadu koju će ugostiti 2028. godine.

Kad ste već tu…

• Kako će izgledati dogradnja Aerodroma Nikola Tesla
• Proradio Franjo! Naši utisci o novom zagrebačkom aerodromu
• Građani Meksiko Sitija rekli odvažno NE novom aerodromu