U čuvenoj katedrali Notr Dam u Parizu izbio je požar. Gust dim kulja iznad te 850 godina stare gotičke građevine. Čitav krov katedrale je izgoreo, toranj se urušio, a vatra se širi po konstrukciji.
Televizija BFMTV prenela je da su vatrogasci na licu mesta evakuisali katedralu i okolne ulice gde su raspoređene dodatne opreme za gašenje požara kao i snage koje pokušavaju da izvuku vredna umetnička dela iz crkve, piše N1.
„Sve gori. Gori spoljašnji deo konstrukcije koji datira iz 19. veka na jednoj strani i iz 13. veka na drugoj strani. Neće ništa ostati“, izjavio je portparol katedrale Andre Fino.
CNN prenosi da još nije poznat uzrok izbijanja vatre, ali da može da bude u vezi sa renoviranjem katedrale.
Here’s the moment the spire of the Notre Dame cathedral collapsed.
A massive fire is burning the iconic Catholic landmark in Paris.
Prema prvim izveštajima, ne zna se da li ima povređenih u katedrali.
Francuski predsednik Emanuel Makron otkazao je svoje planirano obraćanje naciji u ponedeljak uveče zbog „užasnog požara“ koji je zahvatio čuvenu parisku katedralu. Makron se oglasio na Twitteru, rekavši kako je tužan dok gleda „kako gori deo nas“.
„Pariski Notr Dam je u plamenu. Saosećam sa celom nacijom. Moje misli su uz sve katolike i sve Francuze. Kao svi naši sunarodnici, noćas sam tužan dok gledam kako gori ovaj deo nas“, napisao je Makron.
Na licu mesta se nalazi gradonačelnica Pariza An Idalgo, a stigao je i predsednik Makron. Idalgo je u prvoj reakciji ocenila da je reč o „strašnom požaru“.
Prošle godine je Katolička crkva u Francuskoj uputila hitan apel za obezbeđivanje finansijskih sredstava za spas katedrale, koja je počela da se raspada.
Gradnja katedrale posvećene Bogorodici Mariji počela je 1163. godine. Zdanje u stilu gotike nalazi se u četvrtom arondismanu Pariza, u srcu glavnog grada kod reke Sene.
Notr Dam je jedan od simbola prestonice Francuske, i katedralu godišnje posećuje oko 13 miliona turista.
Nakon deset godina čekanja, Nacionalni muzej Katara po projektu proslavljenog francuskog arhitekte Žana Novela konačno je otvoren za javnost u Dohi.
Ovaj kolosalni muzej od preko 52.000 kvadratnih metara sačinjen je od niza diskova koji se međusobno povezuju pod najrazličitijim uglovima, zbog čega je objekat dobio neodoljiv nadimak pustinjska ruža.
I uistinu, arhitekte iz Novelovog studija su inspiraciju za izgled muzeja našle baš u toj neobičnoj formaciji koja nastaje kada se minerali kristalizuju ispod slane površine. Delovi grandioznog ovalnog krova preklapaju se tačno iznad središnjeg dvorišta u centralnom delu muzeja, dok peščana betonska školjka zgrade svojim izgledom odaje počast okolnom pustinjskom ambijentu, piše The Spaces.
Foto: Iwan Baan
Arhitekte su inspiraciju za izgled muzeja našle u neobičnoj formaciji koja nastaje kada se minerali kristalizuju ispod slane površine.
„Niko zapravo ne zna kako izgleda unutrašnjost pustinjske ruže, tako da smo mi ovim projektom stvorili neku novu tipologiju koja vas navodi da se zapitate šta je unutra„, izjavio je Žan Novel na inauguraciji muzeja.
U samom muzeju nalaze se galerije u obliku prstenova koji su ukupno dugački čak 1,5 kilometar. U galerijama su predstavljene eksponati koji posetioce vode kroz uzbudljivu istoriju Katara, njegovu arheologiju, umetnost, muziku i poeziju. Pogledajte kako to izgleda u narednoj galeriji:
Staza novog muzeja vodi do obnovljene palate šeika Abdullah bin Jassim Al Thani. Palata izgrađena 1906. godine, godinama je funkcionisala kao dom katarske kraljevske porodice, da bi kasnije bila korišćena kao originalni Nacionalni muzej.
Ptice najčešće imaju problem sa staklenim fasadama, pa pri sudarima s prozorima, prema gruboj proceni, godišnje nastrada između 100 miliona i milijardu ptica u Sjedinjenim Američkim Državama.
Nedavno sprovedene studije otkrile su da jaka svetla i velike površine stakla na neboderima, kakvi se mogu videti u Njujorku, Čikagu i Los Anđelesu, izazivaju umiranje miliona ptica selica godišnje. Studije sprovedene od strane Kornelovoj laboratoriji za ornitologiju rangirale su 125 američkih gradova prema opasnosti koje njihovi neboderi predstavljaju za ptice. S obzirom na činjenicu da je Čikago jedna od najtranzitnijih migracionih stanica, selidba kroz ovaj grad ujedno predstavlja i najveću opasnost za ptice, piše Dezeen.
Foto: Shutterstock
S obzirom na činjenicu da je Čikago jedna od najtranzitnijih migracionih stanica, selidba kroz ovaj grad ujedno predstavlja i najveću opasnost za ptice.
Ptice najčešće imaju problem sa staklenim fasadama, pa pri sudarima s prozorima prema studiji Smithsonian godišnje nastrada između 100 miliona i milijardu ptica u SAD.
Prema drugom istraživanju, koje je sprovedeno na Univerzitetu u Mičigenu, ptice selice su u najvećem riziku jer ih privlače veštačka svetla na građevinama s kojima se sudaraju tokom leta noću. Takođe, ptice pevačice dezorijentisane veštačkom svetlošću, tokom noćnog leta šalju poziv na let okolnim pticama, a tako ih zapravo šalju u smrt.
Preporuke za bird-friendly gradnju
Neki od gradova započeli su već mnogobrojne inicijative u cilju spašavanja ptica selica. Većina inicijativa uključuje izradu vodiča za izgradnju novih objekata i adaptaciju postojećih kako bi se što manje ometao let ptica kroz gradove. Posebno se ističe da objekti koji imaju 2,3 kvadratna metra neprekinute zastakljene površine na svojim fasadama predstavljaju ozbiljan rizik za ptice. Zato se preporučuje da fasade bar budu izvedene od stakla koje reflektuju ultraljubičastu svetlost.
Mnoge grupe koje se bore za očuvanje ekosistema, poput National Audubon Society, zalažu se za smanjenje rasvete zgrada tokom migracionih talasa, kako bi se olakšao put ptica kroz gradove u tom periodu.
Utočišta za ptice
Kako bi se dodatno pomoglo pticama u Kini su osmišljena utočišta za ptice u kom se one mogu odmoriti i razmnožavati tokom migracije. Preko ove rute prođe 50 miliona ptica koje putuju od Arktičkog kruga do Australije i Novog Zelanda.
Stara porodična kuća u Osijeku rekonstruisana je uz maksimalno poštovanje istorijskog nasleđa ali i uz zadržavanje originalnog duha objekta.
Butik Hotel Tvrđa je primer rekonstrukcije objekta u zatečenim gabaritima sa oživljavanjem starog duha u primerenim modernim obrisima tradicionalne arhitekture i stilske prilagođenosti. To je postignuto upotrebom autohtonih i prirodnih materijala u čemu je Predrag Milutinović iz MAPA Architects, koji je vodio ceo menadžment od ideje do realizacije, u svemu poštovao zahteve zavoda za zaštitu spomenika, koji je bio konsultant celim periodom projektovanja i gradnje.
Ne samo da je ispoštovana verodostojnost i vrednost narodne arhitekture već joj je i podignuta vrednost.
Umetanjem nove modernije linije i materijalizacije unutar starog i tradicionalnog atrijumskog objekta, koji je nekad služio kao višeporodična kuća, nije se remetio red i struktura već zatečeni izraz unapređen svakim novim potezom. „Time ne samo da je ispoštovana verodostojnost i vrednost narodne arhitekture već joj je i podignuta vrednost.“ – kaže za naš portal arhitekta Predrag Milutionović.
Komfor butik hotela
„U okvirima krute strukture masivnih zidova i tvrdih prirodnih materijala objekta u utvrđenju, mekim potezima, lakim masama, toplim bojama, upotrebom mobilijara koji daje posebno upodobljavanje u ćelijski mehanizam sobe, ostvaren je maksimalan komfor butik hotela“ – dodaje arhitekta Predrag Milutionović.
Osnova prostora
Vredno priznanje
Ovim objektom MAPA Architects dobio je posebno mesto na listi preporučenih projektanata za projektovanje i realizaciju projekata u okvirima zidina osiječke tvrđave.
Inženjeri zaposleni u Javnom komunalnom preduzeću u Velikoj Britaniji našli su inovativni način da iskoriste otpadnu vodu iz kanalizacije. Rezultat njihovog truda je potpuno novi građevinski materijal.
Svakog dana, četiri miliona stanovnika Londona stvara otpad koji završi u kanalizacionoj mreži u Brektonu. Isto tako svakog dana, ova ogromna količina otpadnih voda se isušuje, a potom se preostale čvrste materije spaljuju – te čitav ovaj proces generiše električnu energiju. To se postiže tako što se paljenjem otpada oslobađaj toplotu za proizvodnju električne energije koja se dalje koristi na gradilištima. Jedina stvar koja je do sada ostajala neiskorišćena tokom ovog procesa bio je pepeo, ali su inženjeri iz preduzeća Thames Water sada pronašli način kako i iz njega da izvuku maksimum!
Održive cigle od saniranog kanalizacionog otpada tež oko 17 kilograma i od njih će se ubuduće graditi objekti.
Naime, oni su došli do zaključka da ovaj pepeo u kombinaciji s ugljen-dioksidom, vodom, peskom i malom količinom cementa formira sintetički agregat za proizvodnju potpuno novog građevinskog materijala. U pitanju su jedinstvene održive cigle od saniranog kanalizacionog otpada koje teže oko 17 kilograma i koje će se ubuduće koristiti u izgradnji nekretnina.
Zahvaljujući ovom izumu, preduzeće Thames Water je s vlastima formiralo dogovor po kojem će godišnje proizvoditi oko 18.000 tona ovog agregata, što je dovoljno za oko 2,3 miliona cigala koje će se koristiti na gradilištima širom Londona i okoline. Sve to znači jednu veliku pobedu za zelenu gradnju u ovom delu Velike Britanije.
Struja i građevinski materijal od otpada
Ukoliko vam nije jasno zašto se ovaj inženjerski poduhvat smatra ogromnim korakom napred kada je u pitanju zaštita životne okoline – objašnjenje sledi. Upotreba pepela za proizvodnju sintetičkih agregata sprečava emisiju oko 800 tona ugljen-dioksida i zameniće 18.000 tona prirodnih resursa koji se godišnje iskopavaju iz zemlje. Pored toga, sintetički agregat je koristan i zbog toga što jer se na ovaj način hvata veća količina ugljen-dioksida od one koja se generiše u proizvodnom procesu.
– Na ovaj način, tone otpada iz procesa obrade otpadnih voda pretvaramo u koristan proizvod koji se može koristiti u građevinarstvu na različite načine. Zvuči neverovatno, ali otpad iz vašeg toaleta koji završi u kanalizaciji, nakon ovakve obrade će moći da osvetli to isto kupatilo, a pritom i da pomogne izgradnju novih kuća – poručili su iz Thames Water dodavši da u ovom preduzeću konstantno traže nove održive načine da tretiraju otpad i time izbegnu odlaganje na deponije – što je fantastična stvar, kako za njihove korisnike koji plaćaju mesečne račune, tako i za prirodnu okolinu u ovom regionu.
Na beogradskom sajmu građevinarstva videli smo i drvene blokove kojima se drastično brže zida, potpuno novu generaciju hidroizolacije ali i radijatore koji štede struju.
Stigao je sajam! Prvi dan beogradske smotre građevinske industrije odmah je pokazao da ova privredna grana polako staje na noge. Sve sajamske hale su dupke pune, i iako je primetno odsustvo nekoliko ključnih igrača iz industrije, velik broj posetilaca dokazao je da je interesovanje veliko. Redakcija portala Gradnja.rs, kao medijski sponzor 45. Međunarodnog Sajma građevinarstva SEEBBE, obišla je sve sajamske hale, a ovo su naši prvi utisci.
Bager za gradske uslove
Na ulazu nas je dočekao skandinavski brend Volvo koji je predstavio bager točkaš od 17 tona. Ova mašina EWR 150 je specifična po tome jer kada se okreće ne prelazi gabarit gusenice, to jest, točkova tako da je pogodan za manevrisanje u gradskim uslovima. Takođe je pogodan za radove pored auto-puteva jer ima veliku snagu, a pritom je i mobilan. Posetioci mogu isprobati i simulator Volvo utovarivača tako što sednu u pravu kabinu sa sedištem koje se pomera i drma u skladu s vašim virtuelnim radovima, a gomila prekidača i komandi potvrđuje da bageristima nije nimalo lak posao.
Bager za gradske uslove i simulator utovarivača
Najjači udarni pištolj na svetu koji ne možete izgubiti
Alatka Milwaukee MI ONE F HIWF 12 je dokazano najjači udarni pištolj od pola cola na svetu. Moguće je kontrolisati snagu i obrtni moment putem telefonske aplikacije zahvaljujući ugrađenom WiFi modulu. Bežične kontrole omogućavaju korisniku da zaključa alat preko telefona. Ovu alatku je nemoguće izgubiti na gradilištu jer u sebi ima alarm i može se locirati njegova pozicija preko mobilne aplikacije. Cena mu je 84.000 dinara i može se kupiti u kompaniji Eltec.
Milwaukee udarni pištolj sa WIFI funkcijom
Boja za apsolutnu hidroizolaciju ravnog krova
Neoproof Polyurea je sistem za hidroizolaciju ravnih izloženih krovova koji se jednostavno nanosi četkom ili valjkom. Ovaj grčki proizvod se nanosi u debljini od 1 do 2 mm, a servisni period je čak 30 godina. Pored ravne betonske podloge može da se nanosi i na bitumensku podlogu. Cena po kilogramu ove hidroizolacije je oko 8-9 evra, a potrošnja je od 1,2 kg/m2 za cementnu podlogu do 1,8 kg po metru kvadratnom za bitumensku podlogu. Pogodan je i za sanacije krovova, a recept za sanaciju možete pronaći direktno od predstavnika Neotexa, kompanije Tristrel.
Hidroizolacija koja traje 30 godina
Radijator na struju koji zagreva 40 kvadrata
Kompanija Gorenje predstavila je električne konvektore, to jest, radijatore na struju. Ovi uređaji se povezuju na klasičnu utičnicu i imaju potrošnju oko 620W. Optiheat 2000 GP ima priključnu snagu 2.000 W što je dovoljno da zagreje oko 40m2 dobro izolovanog objekta ili 20m2 objekta sa lošijom termoizolacijom. Estetski su veoma primamljivi, a cena radijatora je oko 11.000 dinara.
Gorenje radijatori koji štede struju
Klima koja ne duva
Gorenje greje, a Samsung hladi! Ova južnokorejska kompanija predstavila je model plafonskih i zidnih klima Samsung Wind Free kod kojih nema direktnog duvanja. Sa ovim klimama nema zona koje su neprijatne za sedenje jer se vazduh rotira za 360 stepeni i izbacuje ravnomerno po prostoriji. Nama se lično dopalo i kako izgledaju završne maske…
Materijal nas je veoma prijatno iznenadio na sajmu jeste Isotex: prefabrikovani blokovi i međuspratne tavanice napravljene od drvene sečke i cementnih vlakana. Ovaj ekološki materijal koji u sebi već poseduje punjenje od Neopor termoizolacije, koju potpisuje BASF, ubrzava zidanje čak tri puta.
Nakon postavke blokova (debljine od 30 do 44 centimetra) postavlja se horizontalna armatura i blokovi se zapunjuju betonom. Nakon toga se umeću šipke za vertikalno ojačanje. Na ovaj način se dobija AB zid koji je već termoizolovan sa garantovanom paropropusnošću i trajnom garancijom da se neće pojaviti vlaga.
Isotex drveni blokovi sa BASF izolacijom
Ovaj ekološki materijal koji u sebi već poseduje Neopor termoizolaciju, koju potpisuje BASF, ubrzava zidanje čak tri puta.
S unutrašnje strane ovi zidovi se mogu gletovati, a sa spoljne postavljati završni fasadni sloj. Zanimljivo je da međuspratna konstrukcija ima zvučnu izolaciju od 60dB tako da nećete čuti komšije sve i da želite.
Iako napravljeni od drveta, ovi blokovi imaju protivpožani sertifikat. Saznali smo da cena metra kvadratnog Isotex zida sa termoizolacijom je oko 70 evra (za poređenje, cena u klasičnom giter bloku i termoizolacijom je oko 80 evra/m2) .
Međuspratna konstrukcija Isotex
Šper ploče za enterijer i eksterijer
Darex je na sajmu predstavio šper ploče napravljene od ruske breze (ostali šper materijali se prave uglavnom od topole). Razlika između špera za enterijer i eksterijer je uglavnom u lepku i u tome da su ploče za eksterijer veće otpornosti. Za enterijere se uglavnom koriste šper s oznakom BB/BB koji nema puno čvorova i ima najfinije nijanse. Zanimljivo je podatak da je predstavljen i šper presvučen filmom koji se može koristiti više puta. Često se ovaj materijal koristi kako za oplatu tako i za pravljenje nameštaja, na primer, ormana ili zidnih obloga.
Drvena prenosiva kućica za koju nije potrebna dozvola za gradnju
Želite vikendicu ili hoćete da se bavite iznajmljivanjem apartmana na jezeru ili planini? Možda su ove šarmantne kućice iz Kragujevca prava stvar za vas?! Kubus sistem su drveni mobilni objekti koji se jednostavno prenose na zadatu lokaciju kamionom. Postoje u dimenzijama od 3,5×3,5 metara (12,25m2) do 3,5×7 metara (24,5m2) i dolaze sa kompletnom opremom i nameštajem. Za ove simpatične kućice ne treba dozvola, ali ni temelji.
Za ove simpatične kućice, koje se transportuju na prikolici, ne treba dozvola, ali ni temelji.
Konstrukcija je od drveta, ispuna od kamene vune, prozori od aluminijuma, a sa njom dolazi i kvalitetan drveni parket, dok je završna fasadna obrada puno drvo. Cena kućica se kreće od 12.000 do 20.000 evra u zavisnosti od velićine i opreme. Model izložen na sajmu sa kvalitetnim parketom, kuhinjom u dimenziji 3,5×5,25 metara košta 18.000 evra. Ako želite kućicu po vašoj meri i želji, rokovi isporuke su od 15 do 30 dana.
Kubis sistem kućica za 18.000 evra
Kuća za 100 evra po kvadratu
Ako vam je gorepomenuta kuća skupa, razmislite o turskom proizvođaču EuroVilla koji se premijerno predstavio u Srbiji na ovogodišnjem Sajmu građevinarstva. U pitanju su montažne kuće od metalne konstrukcije koje se isporučuju sa razvučenim elektroinstalacijama, rasvetom, razvodom vodovoda i kanalazicije i unutrašnjom i spoljašnjom stolarijom. Cena se kreće 6.000 evra za 49 kvadarata do 11.000evra do 106 kvadrata, a u ovu cenu ne idu temelji, oprema za kupatilo, podovi niti nameštaj.
Turske kuće za 100 evra po kvadratu
Drvo za eksterijer koje ne morate održavati
Kompanija Lamex predstavila je nove Fundermax dekore kompakt ploča za fasade koje izgledaju veoma ubedljivo. Najviše su nam se svideli drveni dekori koji izgledaju verodostojno, kao prava tekstura drveta. Cena ove fasadne obloge sa potkonstrukcijom i montažom iznosi između 130-140 evra po kvadratu.
Fundermax kompakt ploče koje izgledaju kao pravo drvo
Za otpornije kuvanje
TechniStone je kompozitni materijal za podove, stepenice i ponajviše kuhinjske radne ploče. Čak 90% ovog češkog materijala je prirodnog porekla, odnosno, pravi se drobljenog kvarca, stakla ili granita, dok je 5-7% poliester. Ima tvrdoću kao prirodni granit, a isporučuje se u pločama 3,5×1,45 metara deblijne 12 ili 23 mm. Ono što je dobro za ovaj materijal je što manje apsorbuje tečnost od prirodnog kamena, a mana mu je što se vide spojevi dve ploče – ovaj razmak je potreban za dilataciju. TechniStone proizvode zastupa kompanija Milstone.
TechniStone: Tvrdo kao granit
Sajam građevinarstva traje do 20. aprila 2019. godine.
Izložba Barokni Beograd, Preobražaji 1717-1739, koja je otvorena 15. aprila u Konaku knjeginje Ljubice, na odličan način opisuje ovaj period i njegove odlike.
Kada neko spomene reči barok ili barokna arhitektura, gotovo svi odmah pomisle na palate i crkve iz 17. i 18. veka, koje su izgrađene širom zapadne Evrope. A ako se postavi pitanje gde se taj isti stil može videti u Srbiji, naravno da će svi reći – Vojvodina. Sigurno je da se najlepši primeri barokne arhitekture, kako sakralne tako i sekularne, mogu naći u više vojvođanskih gradova, od kojih su nama Petrovaradin, Sremski Karlovci i Zemun najbliži. Međutim, austrijski uticaj se nije zaustavio na obalama Dunava. Nešto od tih uticaja je nakratko doletelo i do Beograda.
Nakon Austrijsko-turskog rata (1716-1718), Habzburška imperija dolazi u posed Beograda (1717), njegovog utvrđenja i varoši, ali i šireg prostora današnje Šumadije. Ovaj trijumfalni osvajački zamah princa Eugena Savojskog bio je nastavak na prodor iz 1688. godine, do teritorija današnjeg Kosmeta, koji je svojim slomom rezultovao prvu Veliku seobu srpskog naroda (1690) na sever, na teritorije Habzburške monarhije. Austrijanci su dobili veliko pojačanje među Srbima u borbi protiv Osmanske imperije, ali se nisu mirili sa porazom i povlačenjem s Balkana. Naročito s gubitkom Beograda. Pobeda u novom ratu je bila prilika da se ostane duže i Beogradska varoš transformiše u grad po uzoru na neku zapadnu prestonicu. Naravno da to nije bio lak posao, jer se nije radilo samo o vizuelnim, arhitektonskim promenama, već o kompletnoj transformaciji društva, njihovog načina života i navika. Izložba Barokni Beograd, Preobražaji 1717-1739, koja je otvorena 15. aprila u Konaku knjeginje Ljubice, na jedan odličan način opisuje ovaj period i njegove odlike.
Kompletna transformacija Beogradske tvrđave izvedena je po idejama i projektima pukovnika Nikole Doksata de Moreza.
Kasarnu su srušili Turci jer nisu mogli da za svoje potrebe i navike upotrebljavaju tako visoke objekte (dva sprata i potkrovlje).
Za početak tu je kompletna transformacija Beogradske tvrđave, koja je izvedena po idejama i projektima pukovnika Nikole Doksata de Moreza. Izvedena je po uzoru na nešto ranije izgrađenu Petrovaradinsku tvrđavu, a njen sistem rovova, bastiona, zidina i vojnih objekata, pre svega kasarni, bila je u tom trenutku na najsavremenijem nivou u Evropi. Najznačajnija bila je kasarna Aleksandra Virtemberškog, izgrađena na prostoru između današnjeg Trga Republike i Zmaj Jovine ulice. O njenoj monumentalnosti govori više gravira i crteža iz tog perioda, a ponovnim padom Beograda u Osmanske ruke, biva potpuno srušena jer Turci nisu mogli da za svoje potrebe i navike upotrebljavaju tako visoke objekte (dva sprata i potkrovlje). Od materijala nastalog njenim rušenjem zidane su kuće i džamije. Na izložbi su prikazani izgledi austrijskih vojnika, njihove uniforme i oružje, a specijalno za ovu priliku, izložen je i jedan austrijski top koji pripada Vojnom muzeju.
Kasarna Aleksandra VirtemberškogPešadijska kasarna u Donjem gradu
Ikone i relikvije
Pored vojnih objekata, u gradu je podignuto i nekoliko hrišćanskih crkava, od kojih bar jedna pravoslavna, a svedočanstvo o njihovom postojanju govore nam velike barokne ikone, sa predstavama Svetog Nikole i Svetog Jovana Krstitelja. Naravno, na izložbi su prikazani i detalji iz svakodnevnog života – habzburški novac, nakit, pribor i posude za obedovanje, kao i razni drugi predmeti, poput apotekarskog pribora ili dekorativnih porcelanskih posuda.
Autori izložbe su Nika Strugar Bevc, viši kustos Muzeja grada Beograda i Vesna Bikić, naučni savetnik Arheološkog instituta, a izložba će biti otvorena do 4. juna. Posetite izložbu i osetite duh Baroknog Beograda.
Zahvaljujući prefabrikovanom sistemu izgradnje, ova stara zgrada u nizu prošla je prilično bezbolno kroz proces nadgradnje.
Kompanija specijalizovana za rad na starijim objektima, La Casa por el Tejado, uspela je da duplira broj spratova na jednoj staroj zgradi u Barseloni za samo tri dana. Naravno, novi stambeni prostor nije rađen na licu mesta već je on prefabrikovan van ove lokacije i to u roku od 12 nedelja.
Tri nova sprata ukupne površine 1.024 kvadratna metra izgrađena su u skladu sa originalnim karakteristikama i dimenzijama objekta. Osim što je povećana stambena površina zgrade, ona je obnovljena i poboljšan je komfor u postojećih stanovima.
Pogledajte kako je to izgledalo:
Ono što ovaj projekat čini interesantnim jeste što komšije nisu puno patile zbog radova, jer je cela nadgradnja završena za svega tri dana.
U centralnom delu zgrade nalazi velika terasa na kojoj počinje stepenište koje vodi do novih stambenih jedinica. Ovaj novi vrt obezbediće i dodatno zelenilo stanarima zgrade, kao i bolju osunčanost.
Pri izgradnji se pazilo i na održivost, te su korišćeni sertifikovani i reciklirani materijali. Čak 80% upotrebljenog čelika je reciklirano, a ventilacioni sistemi, klima uređaji i bojleri radiće zahvaljujući toplotnoj pumpi, piše ArchDaily
Ono što ovaj projekat čini interesantnim jeste što komšije nisu puno patile zbog ovih radova, jer je cela nagradnja završena za svega tri dana.
Ovaj second-hand butik potvrđuje da su mali prostori velika inspiracija za arhitekte kao i da mala kvadratura ne znači da prostor mora izgledati skučeno.
Po projektu Bojane Marković i Davida Bilobrka, maleni lokal u Čika Ljubinoj 16 u Beogradu, adaptiran je u prodajni prostor za potrebne second-hand butika zvanog Madam Chic. Lokal predstavlja sastavni deo hola stambeno-poslovne zgrade i pozicioniran je naspram ulaza u objekat. Svega 11 kvadratnih metara bilo je neophodno isprojektovati na efikasan način dok bi se dizajnom enterijera potencijalnim kupcima skrenula pažnja na pažljivo odabrane komade second-hand robe i ostvarila neophodna funkcionalnost.
Svega 11 kvadratnih metara bilo je neophodno isprojektovati na efikasan način.
Dizajn enterijera je inspirisan usklađivanjem sa zatečenim stanjem i materijalima kao što su, mermerna obloga zida i retro keramičke pločice poda. Ideja je da nova forma premosti vremenski okvir nastajanja konteksta i poveže današnjicu. Kako bi se postigla suptilna intervencija koja svojom formom dodatno ne opterećuje prostor osmišljena je paučinasta konstrukcija konzolno nošena o zidna platna.
Cevastim kontinualnim profilom se formira multifunkcionalni element, koji u jednom trenutku postaje mesto za sedenje i isprobavanje garderobe, zatim odeljak za izlaganje, mesto za kasu, oslonac za draperiju garderobera, noseći element sa merdevinama kojima se pristupa magacinskom boksu, ili jednostavno samo ramovski nosač za ovalno ogledalo, piše Dizajn enterijera.
Rasveta u funkciji cevaste strukture
Materijalizacija i paleta boja u enterijeru birani su tako da na najadekvatniji način korespondiraju sa postojećim okruženjem. Visinska proporcija umirena je roze pastelnom horizontalom na zidu čime je ostvaren bolji odnos volumena.
Rasveta je osmišljena kao funkcionalni i estetski enterijerski segment koji pažljivo prati koncept cevaste višenamenske strukture kao glavnog motiva.
Grupacija Avaz predstavila je svoj naredni investicioni projekat – Avaz Ski Tower koji će sa svojih 250 metara biti viši i od Avalskog tornja.
Avazov toranj u Sarajevu sa svojom visinom od 176 metara je posle Avalskog tornja drugi najviši objekat na Balkanu. Međutim, po svoj prilici rekord od 204 metara će biti oboren. Naime, kako piše eKapija, po projektu firme ADS Studio, u Sarajevu uskoro kreće gradnja oblakodera Avaz Ski Tower vrednog 100 miliona evra koji će kako prenosi Avaz imati 50 spratova i biće visok oko 250 metara.
Kako je za eKapiju rekao direktor marketinga Avaz grupacije, Sead Numanović, celokupna dokumentacija je spremna, kao i urbanistička saglasnost i građevinska dozvola, tako da očekuju da vrlo skoro krenu u gradnju.
– Sada pripremamo teren za građenje, jer smo osim parcela koje imamo kupili i dodatno zemljište u susedstvu već postojećeg Avazovog tornja. Očekujem da bi ubrzo mogli krenuti prvi radovi, – rekao je Numanović, ne precizirajući tačan datum početka radova.
Ski Tower će imati 50 spratova i gradiće se pored postojećeg Avazovog tornja; Foto: Avaz, ADS Studio
Planirano je da toranj ima kancelarijski prostor, stanove za prodaju, hotel i rotirajući restoran na krovu
Novac je, kako kaže, spreman, investitor je Avaz grupacija i spremni su da rade sami, ali ciljaju i na to da nađu jakog suinvestitora. Ovaj toranj sa sadržajem oko njega činio bi jedinstven i multifunkcionalan kondominijum. Planirano je da toranj ima kancelarijski prostor, stanove za prodaju, hotel i rotirajući restoran na krovu. U podnožju bi se kreirao šoping centar sa radnjama do 60 m2. Predviđena je i garaža iza tornja sa 500 parking mesta – objasnio je Numanović.
Pogledajte kako izgleda maketa:
Novi projekti
Numanović je kazao da se ovime ne iscrpljuju planovi Avaza u vezi sa investiranjem u nekretnine, jer imaju još 40.000 m2 prostora oko Radon Plaze, gde bi takođe gradili objekte, što je još u fazi planiranja.
Najavljeni konkurs za projekat i redizajn novog tornja bi mogao biti izrazito problematičan za budućnost katedrale koja je ove nedelje doživela razarajući požar.
Premijer Francuske Eduar Filip najavio je organizovanje međunarodnog arhitektonskog konkursa za projektovanje novog tornja Notr Dama. Premijer je ovo saopštenje izneo nakon sastanka sa predsednikom Makronom o budućnosti katedrale nakon požara koji je progutao ikonu Pariza. Premijer je istakao i da će „konkurs katedrali pružiti toranj koji odgovara tehnici i izazovima današnjeg vremena“.
Predsednik Makron je u utorak uveče obećao naciji da će Notr Dam biti obnovljen i da će biti „lepši nego pre“ i to u roku od pet godina. Mnogi su problem videli u pretenciozno datom kratkom roku, ali i u konstataciji da će katedrala biti lepša.
Konkurs će katedrali pružiti toranj koji odgovara tehnici i izazovima današnjeg vremena.
Poznato je da je Notr Dam građen gotovo 200 godina, počev od sredine 12. veka, a da je toranj visine 91,5 metara dodat tek u 19. veku, tokom velikog projekta obnove koji je vodio arhitekta Ežen Viole le Dik.
„Međunarodno takmičenje će nas zapitati da li bismo trebali rekonstruisati toranj kako ga je osmislio i Ežen ili bi možda, kao što se često dešava u evoluciji nasleđa, Notr Damu trebalo da damo novi toranj. Ovo je očigledno veliki izazov, kao i istorijska odgovornost.“ rekao je premijer u obraćanju javnosti nakon sastanka Vlade posvećenog požaru, piše ArchDaily.
„Držite arhitekte dalje od Notr Dama“
U kom smeru će se krenuti u obnovu katedrale ključni je momenat za istoriju ove građevine. Osnivači arhitektonske internet zajednice Architectual Revival izneli su svoje mišljenje o budućnosti Notr Dama. Oni izričito navode da bi budućnost katedrale trebalo držati što dalje od modernističkih arhitekti, koji ne poštuju nasleđe, lepotu i tradiciju objekata. To su potkrepili zanimljivom ilustracijom:
Katedrala ne bi trebalo da prođe kroz proces redizajna već kroz ozbiljan projekat obnove u skladu sa njenim slavnim izgledom.
Na stranici Architectual Revival napominju da se u javnosti, od ponedeljka kada je katedralu zadesio razarajući požar, pojavio niz arhitektonskih članaka koji osporavaju pozive za obnovu katedrale i jačaju želju određenog dela struke da se napravi nešto bezdušno i ružno.
„U danima koji su protekli prvobitno je obećano da će ova veličanstvena istorijska katedrala nastaviti sa obnovom u skladu sa svojim istorijskim i tradicionalnim izgledom. Međutim to obećanje je zanemareno i Vlada Francuske je objavila konkurs za projektovanje tornja Notr Dama.“ – ističe se na stranici.
Srž posta objavljenog na Architectual Revival, koja objedinjuje zajednicu zaljubljenika u arhitekturu i arhitektonsko nasleđe, jeste da katedrala u svojoj budućnosti nikako ne treba da prođe kroz proces redizajna već kroz ozbiljan projekat obnove u skladu sa njenim originalnim slavnim izgledom.
Izdašne donacije
Dok čekamo kako će tačno izgledati raspis kontkursa, novac za rekonstrukciju Notr Dama se uveliko skuplja. Stefan Bern, Vladin predstavnik za kulturu, izjavio je da je do sada prikupljeno više od 880 miliona evra za obnovu katedrale. Neki od najvećih donatora su kompanija Apple, Total energy group, kao i mnogobrojni vlasnici luksuznih francuskih brendova kao što su L’Oréal, Chanel, Dior i Louis Vuitton. Takođe, brojna fizička lica iz Francuske ali i celog sveta donirale su novac za obnovu Notr Dama.
Poštovanjem standarda pojačala bi mogućnost napretka pojedinaca iz struke bez obzira na njihov rodni identitet.
Dobro je poznato da u svetu postoji uočljiva razlika između plata muškaraca i žena na istim pozicijama, a ovaj nemili trend odavno je zahvatio i arhitektonsku praksu. Iz tog razloga, jedna značajna institucija rešila je da pomogne arhitektonskim kompanijama tako što je čitavu problematiku predočila „crno na belo“.
Kraljevski institut arhitekata Velike Britanije – RIBA (Royal Institute of British Architects) objavio je zvaničan Vodič za kreiranje rodno ravnopravnih plata u arhitektonskim firmama pod nazivom „CLOSE THE GAP– Improving Gender Equality in Practice“.
Od kolega se očekuje ne samo da smanje razliku u platama, nego i da se potrude da poboljšanje postane norma.
Institut je saopštenje o objavljivanju ovog vodiča poslao uz poruku da od kompanija članica očekuje da će poštovati sve standarde navedene u publikaciji kako bi se poboljšalo stanje na planu rodne ravnopravnosti u ovoj zemlji, a samim tim i pojačala mogućnost napretka pojedinaca iz struke bez obzira na njihov rodni identitet.
Ovo obećanje podrazumeva, između ostalog, sprovođenje pravičnih, jednakih i nepristrasnih procedura zapošljavanja i napredovanja. Od kolega se očekuje ne samo da smanje razliku u platama, nego i da se potrude da poboljšanje postane norma.
„U našoj profesiji nema mesta za diskriminaciju. Ipak, skoro 50 godina nakon što je Zakon o jednakim platama stupio na snagu u Velikoj Britaniji, i dalje se beleže slučajevi nejednakosti. Vreme za promenu je odavno prošlo i svi mi – poslodavci, zaposleni i RIBA – nosimo odgovornost za to“, izjavio je Ben Derbyshire, direktor Kraljevskog instituta.
Vodič CLOSE THE GAP možete pročitati i skinuti OVDE.
Jedan umetnički par želeo je prostor u kojem mogu posvećeno raditi ali ujedno i uživati u živopisnoj obali norveškog ostrva Skatoj. Upravo su to i dobili!
Nema sumnje da je beton najizdržljiviji građevinski materijal ali to znači da se on ne može dobro iskombinovati s drugim materijalima koji će ga utopliti i vizuelno prilagoditi podneblju. Primer kuće, jednostavno nazvane House on an Island, to najbolje dokazuje!
Naime, norveški studio Atelier Oslo koristio je prefabrikovane drvene fasadne elemente kojima je obmotao konstrukciju kuće od betona i stakla kako bi se postigla savršena doza privatnosti u unutrašnjosti. Primarni cilj fasade jeste da ostvarivi spokojnu atmosferu tako što će filtrirati svetlost poput lišća na drveću.
„Inspiracija je došla od osećaja koji imate kada sedite ispod drveta. Tada se zraci sunca divno filtriraju kroz njegove grane.“, istakao je za Dezeenjedan od osnivača Atelier Oslo.
Foto: Ivar Kvaal
Drvena konstrukcija je na ovoj kući poslužila za stvaranje senke ali i uokviri poglede ka okruženju.
S obzirom na to da je betonska konstrukcija kuće omogućila potpuno zastakljenje zidova, drvena konstrukcija poslužila je za stvaranje senke ali i da uokviri pogled ka okruženju. Kuća je zatvorenija prema susedima, koji su na jugu, a otvorena je ka moru i horizontu.
Foto: Ivar KvaalFoto: Ivar Kvaal
Topografija lokacije je pažljivo razmotrena te su stene integrisane u projekat.
Veliki izazov bio je prilagoditi strukturu stenovitom terenu. Topografija lokacije je pažljivo razmotrena te su stene integrisane u projekat. Da bi se kuća što bolje uklopila u okruženje, betonski podovi prepušteni su i van gabarita objekta.
Foto: Ivar Kvaal
Enterijer kuće
Unutrašnjost kuće se sastoji od dnevnog boravka koji je u otvorenom konceptu sa kuhinjom i trpezarijom, zatim dve spavaće sobe, kupatila i prostora za rad.
Foto: Ivar Kvaal
U dnevnom boravku, kojim dominira kamin i klupica postavljena uz njega, korišćen je beton kako bi se na što bolji način objekat povezao sa okruženjem. Betonska klupica, kao i mala drvena galerija savršena su mesta za posmatranje zalaska sunca.
Arhipelag Oceanix City koji je projektovao BIG mogao bi da pruži utočište ljudima koji usled ekstremnih vremenskih uslova i podizanja nivoa mora gube svoje domove
Film Vodeni svet(Waterworld, 1995) sa Kevinom Kostenerom u glavnoj ulozi možda nije ispunio očekivanja gledalaca i kritike, ali je zato nagovestio u kakvoj budućnosti ćemo možda živeti. Naime, renomirani studio Bjarke Ingels Group (BIG) predstavio je koncept futurističkog plutajućeg grada formiranog od grupe ostrvaca u obliku heksagona. Koncept pod nazivom Oceanix City prezentovan je na okruglom stolu Ujedinjenih Nacija čija se glavna tema ticala upravo plutajućih gradova – njihovom potencijalu i standardima održivosti koji (bi mogli da) ih prate.
Osnovu ovog koncepta predstavljaju grupice od šest malih plutajućih ostrva, odnosno „plutajućih seoca“ koja se dalje grupišu u veće formacije. Jedna takva formacija zauzimala bi ukupnu površinu od 12 hektara i mogla bi da primi 1.650 stanovnika.
Prostori za zajedničke aktivnosti biće skoncentrisani po rubovima heksagonskih sela.
Osnovu ovog koncepta predstavljaju grupice od šest malih plutajućih ostrva, odnosno „plutajućih seoca“ koja se dalje grupišu u veće formacije.
Arhipelag Oceanix City bi ukupno mogao da pruži dom za 10.000 ljudi. U projektovanju ovog koncepta učestvovao je i Centar za okeanski inženjering prestižnog univerziteta MIT, a projekat prati i sve standarde održivosti Ujedinjenih nacija.
To znači da Oceanix City kanališe sve tokove energije, vode, hrane i otpada kako bi se stvorio plan za pomorsku metropolu koja je pritom i modularna, odnosno, napravljena od održivih materijala tako da se lako može montirati i, po potrebi, ponovo rasklopiti.
Projekat je koncipiran pod pokroviteljstvom neprofitne organizacije Oceanix koja se fokusira na plutajuću gradnju. Dezeennavodi da će građani Oceanixa u svom arhipelagu moći da žive potpuno nezavisno, budući da će sami održavati bašte i plantaže unutar kompleksa.
Pogledajte osnove koncepte Oceanix Cityja:
Zaštićena vodena površina:
Plutajući moduli će biti poređani tako da zaštite vodenu površinu unutar kompleksa.
Sopstvena hrana:
Farme unutar kompleksa biće integrisane sa društvenim prostorom, kako bi zajednice mogle da obezbede sopstvenu hranu.
Staklene bašte:
Biljke će rasti u velikim staklenim baštama u obliku kupola.
Prirodni prečišćavači:
Podmorski svet, plutajući grebeni, morske alge, kamenice, dagnje i školjke će prečišćavati vodu za upotrebu u selima.
Savršena simetrija:
Čitav arhipelag sastavljen je od velikog broja heksagona koji se razlikuju po veličini.
Tim dizajnera i inženjera s Londonskog univerzitetskog koledža pokušava da napravi zidne pločice koje funkcionišu kao pravi živi organizam.
Podaci govore da je preko 80% površinskih voda u Indiji zagađeno, a među glavne izvore kontaminacije spadaju netretirana kanalizacija i otpadna industrijska voda (u čemu prednjači industrija tekstila). U malim ruralnim mestima ovaj problem posebno dolazi do izražaja jer u tim mestima ne postoji razvijena infrastruktura koja bi taj problem mogla da umanji.
Grupa dizajnera i biohemijskih inženjera sa Univerzitetskog koledža u Londonu pokušala je da se uhvati u koštac sa ovim problemom stvorivši glinenu pločicu u obliku lista koja čisti teške metale iz otpadnih voda hvatanjem čestica u hidrogel koji se potom unosi u alge. Ovakve pločice mogle bi da oblažu zidove fabrika ili drugih objekata, a rezervoar za otpadne vode, smešten na vrhu zgrade prirodno bi usmeravao vodu kroz kanale u obliku vena.
Iza ovog programa stoji inovativni istraživački centar A/D/O
Glinena pločica u obliku lista čisti teške metale iz otpadnih voda hvatanjem čestica u hidrogel koji se potom unosi u alge.
Zvanični naziv ovog projekta je Indusi bazira se na naučnom procesu zvanom bioremedijacija koja se od 1940-ih godina koristi za prečišćavanje visoko kontaminiranih lokacija, u kojem biološki organizmi – u ovom slučaju, alge – pomažu uništavanje zagađivača i čiste vodu na održiv način. Naime, mikrobi poput algi, bakterija i gljivica mogu da obrade i ulja koja koristimo u domaćinstvu, pa čak i naftne mrlje, i upravo ova njihova karakteristika iskorišćena je za kreiranje Indus pločica.
Istraživački tim je ovaj izum testirao u Indiji gde su otkrili da jedna vrsta algi ima sposobnost da smanji koncentraciju kadmijuma 10 puta u roku od 45 minuta, prenosi Fast Company.
Prihvatljiva cena
Pločice su proizvedene u Khurji, glavnom gradu keramike u zemlji, a dizajneri su radili sa lokalnim stanovništvom kako bi eksperimentisali sa materijalima i tehnikama. Pojedinačna pločica košta između 5 i 7 dolara po kvadratnom metru u zavisnosti od tehnike koja je korišćena pri proizvodnji, mada tim predviđa da će se njihova cena smanjiti kada se budu proizvodile masovno.
Istraživači se nadaju da će Indus pločice u daljim fazama istraživanja moći da se prilagode različitim regijama i kontinentima, i da će moći da se prave od različitih materijala kao što su pesak, kamen, pa čak i otpadne sirovine.
U vreme kada je izgrađena bila je simbol Beograda, a to je svakako i sada.
Izgrađena prema projektu arhitekte Branka Pešića i svečano otvorena 22. aprila 1974. godine, popularna Beograđanka je zbog jedinstvenog pogleda koji pruža na grad, od prvog dana postala simbol prestonice. Brojne delegacije političara, umetnika, sportista, pa čak i kosmonauta, tragove svojih stopa ostavile su na pločama zgrade visoke 100,23 metara, odnosno čitava 23 sprata.
Beograđanka; Foto: Privatna arhiva
Postojao je kompjuterski program koji je vodio računa o automatici svih parametara zgrade – hlađenju, grejanju, prozorima.
– U vreme kada je izgrađena bila je simbol Beograda, a to je svakako i sada – kaže za eKapiju upravnik Beograđanke, Bojan Grbović i dodaje da je tada zgrada bila tehnološko čudo.
– To je bila jedna od najmodrenijih zgrada. Jedna od prvih pametnih zgrada na Balkanu, a svakako prva u Beogradu i tadašnjoj Jugoslaviji. Postojao je kompjuterski program koji je vodio računa o automatici svih parametara zgrade – hlađenju, grejanju, prozorima. Imala je automatsko spuštanje roletni kada je sunce, ili jak vetar, kao i najmodernije i najbrže liftove – kaže Grbović.
Napominje da se u to vreme vodilo računa i o uštedi energije, iako je tada energija bila jeftina.
– Beograđanka je bila ispred svog vremena – ističe Grbović.
Zgrada je skoro pune četiri i po decenije u originalnom stanju.
– Zgrada nije renovirana, sve instalacije su stare 45 godina, naravno sve je održavano, ali nije menjano – zaključuje Grbović i dodaje da za sada renoviranje, prema njihovim saznanjima nije u planu.
Bez vidikovca
Popularni vidikovac zatvoren je za javnost osamdesetih godina, kada je Studio B zauzeo pretposlednji sprat i on ni danas nije otvoren.
– Bilo je nekih inicijativa da se vidikovac ponovo otvori pre nekoliko godina, ali to je za sada stopirano – kaže Grbović.
Poziv za zajedničku umetničku „rekonstrukciju“ traje do 3. juna.
Festival umetnosti na ulici „Rekonstrukcija“ i gradska opština Stari grad upućuju javni poziv stambenim zajednicama i vlasnicima/cama porodičnih kuća za učešće na konkursu za oslikavanje zgrada i kuća sa teritorije ove opštine. Prijavljeni objekti koji ispunjavaju uslove konkursa biće oplemenjeni umetničkim radovima istaknutih muralista/kinja tokom ovogodišnjeg izdanja festivala „Rekonstrukcija“, koji će se realizovati u javnim prostorima u centru Beograda od 6. do 8. septembra.
„Drugo izdanje festivala Rekonstrukcija odvijaće se pod sloganom Ajmo napolje, koji poziva sve sugrađane i sugrađanke Beograda, kao i goste glavnog grada, da se aktivno uključe u umetničke intervencije tokom manifestacije, a pomenuti konkurs je prvi korak u susret realizaciji zajedničkih aktivnosti sugrađana/ki sa umetnicima/cama. Glavna ideja festivala jeste da nas sve podseti i podstakne na konstruktivno korišćenje ulica i drugih javnih prostora kao mesta za stvaralaštvo, okupljanje i igru“, ističu organizatori festivala.
Jana Danilović; Foto: Ana Ostojić
Drugo izdanje festivala Rekonstrukcija odvijaće se pod sloganom Ajmo napolje, koji poziva sve da se aktivno uključe u umetničke intervencije tokom manifestacije.
Javni poziv je otvoren do 3. juna 2019. godine. Pravo učešća imaju stambene zajednice/vlasnici nepokretnosti – porodične kuće, koje ispunjavaju konkursom predviđene uslove. Za zgrade: da su registrovane u skladu sa Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada („Službeni glasnik RS“, broj 104/2016) i da postoji odluka Skupštine stambene zajednice doneta običnom većinom glasova prisutnih članova, sa pismenim saglasnostima za učešće na konkursu za oslikavanje zgrade muralom. Za porodične kuće: dokaz o vlasništvu objekta; u slučaju suvlasništva nad objektom, saglasnost drugog/ih suvlasnika koji nije/su podnosilac/ci prijave. Za zgrade i porodične kuće: da se zgrada/porodična kuća nalazi na teritoriji Gradske opštine Stari grad, da zgrada/porodična kuća – predmetni objekat nije utvrđen za kulturno dobro, ne nalazi se u okviru kulturno-istorijske celine, ne uživa status dobra pod prethodnom zaštitom i ne nalazi se u okviru prethodno zaštićene celine, da zgrada/porodična kuća ispunjava uslove koje su vezane za oslikavanja murala.
Prvo izdanje festivala umetnosti na ulici „Rekonstrukcija“ održano je prošle godine, drugog vikenda septembra, na jednoj od najatraktivnijih beogradskih street art lokacija – u bivšoj zgradi „Beobanke“ na Zelenom vencu. „Rekonstrukcija 2018” je tokom dva dana privukla više od 3000 sugrađana i sugrađanki svih uzrasta. Zgradu je „rekonstruisalo“ više od 40 umetnika i umetnica, a nastalo je 13 murala i tri prostorne instalacije.
Opendesk je baza sa nacrtima stolova, stolica ili polica koje možete preuzeti s interneta i poslati ih radionici koja će CNC mašinom napraviti parče nameštaja za vas.
Pre desetak godina u potragu za komadom nameštaja krenuli biste tako što biste obilazili salone nameštaja, dok ćete danas prvo verovatno proveriti ponudu na internetu i uporediti kod koga cena je niža. Kod kompanija koje su se priključile novoj eri, nameštaj možete poručiti i onlajn i završiti posao. Međutim, sada se otišlo korak dalje. Danas postoji način da potpuno zaobiđete posrednika u prodaji tako što ćete željeni komad nameštaja direktno poslati u radionicu na izradu!
Ovakva opcija postaje sve interesantnija i zove se nameštaj otvorenog koda (open source furniture), a Opendesk je jedna od najpopularnijih platformi koja u svojoj bazi ima oko 30 nacrta nameštaja uključujući stolove, stolice, plakare, police, klupe i slično.
Zaobiđete posrednika u prodaji, i pošaljite nacrte željenog komada nameštaja direktno u radionicu!
Šta je uopšte otvoreni kod? Tokom 90ih godina prošlog veka termin open source uglavnom se odnosio na softver čiji je izvorni kod dostupan svim korisnicima koji ga mogu menjati, prepravljati i poboljšavati njegov sadržaj što nije slučaj sa plaćenim softverom. Jedan od najpoznatijih primera programa otvorenog koda jeste veoma popularna platforma zvana WordPress na kojoj radi i portal Gradnja.
Taj termin se potom proširio i na druge sfere poslovanja, pa sada imamo nameštaj otvorenog koda, koji je podstaknut „uradi sam“ idejom. Povezivanjem dizajnera, lokalnih proizvođača i kupaca kao i eliminisanjem posrednika, mogu se znatno smanjiti troškovi logistike kao i troškovi uvoza i izvoza. Umesto kupovine nameštaja preko interneta, on se preko poslatih nacrta može izvesti u najbližoj radionici. Na ovaj način jača se i lokalna ekonomija jedne države.
Besplatno ili ne?
Na platformi Opendesk odluka da li će fajl biti besplatan ili ne ostavljena je dizajneru. Pritom, Opendesk je povezan sa stotinama stolara širom sveta, pa kada korisnik poruči parče nameštaja, zarada se dele između stolara, dizajnera i same platforme. Svakako, svaki proizvod je patentiran i može se koristiti samo za ličnu upotrebu, piše ArchDaily.
Svi nacrti nameštaja sa Opedesk platforme kompatibilni su sa CNC mašinama.
Denis Fuzii, jedan od prvih dizajnera na Opendesku, bio je mladi arhitekta iz Sao Paola kada je dizajnirao stolicu, koja se digitalnim putem proizvela na CNC mašini. Njegov prijatelj iz Barselone bio je oduševljen modelom stolice i želeo je jednu za sebe. Kako bi se smanjili troškovi, Fuzii je fajl poslao lokalnoj firmi u Barseloni koja radi na CNC mašinama i tako je otpočeo njegov rad na ovoj platformi, na kojoj su njegove dve stolice Kuka i Valovi preuzete 5.000 puta i proizvedene u više od 100 zemalja.
Izazovi
Uprkos velikom broju preuzimanja fajlova i izradi nameštaja širom sveta na ovaj način, nameštaj otvorenog koda je još uvek u fazi razvoja. Jedna od najvećih poteškoća je nedostatak kontrole nad komercijalnom upotrebom, kao i troškovi proizvodnje. Ipak, ovo je dobar način za razvijanje lokalne ekonomije, smanjenje uticaja na životnu sredinu kao i povećanje kolaboracije među ljudima.
Tim Muzeja savremene umetnosti organizuje konkurs s ciljem da dobije smele i inovativne, ali ujedno i jednostavne i primenjive ideje za razvoj brda Kale.
Konkurs za izradu idejnog arhitektonskog i urbanističkog rešenja za uređenje brda Kale u Skoplju sastavni je deo projekta „Kale, kulturna tvrđava“ u organizaciji Muzeja savremene umetnosti u Skoplju, čiji je cilj revitalizacija i prostorno uređenje brda Kale u atraktivan i živahan gradski ambijent sa različitim kulturnim, obrazovnim i rekreativnim funkcijama.
Obeležje brda Kale su dve kulturne građevine: srednjovekovna tvrđava – Kale i Muzej savremene umetnosti. Izuzetan istorijski i stvarni značaj ovih dvaju važnih zgrada za grad Skoplje je značajno smanjen zbog dugogodišnjeg zanemarivanja šire lokacije na brdu Kale.
Osećajući s jedne strane štetne posledice ove situacije u smislu dostupnosti javnosti, a s druge strane svesni velikog potencijala ove oblasti u mogućoj podršci i širenju raznolikosti i atraktivnosti programa, tim Muzeja savremene umetnosti organizuje konkurs u kojem želi da dobije smele i inovativne, ali i jednostavne i primenjive ideje i koncepte za razvoj brda Kale.
Predlozi treba da uzmu u obzir i istaknu prirodne prednosti lokacije i njenog sadržaja u smislu blizine centra grada.
Predlozi treba da uzmu u obzir i istaknu prirodne prednosti lokacije i njenog sadržaja u smislu blizine centra grada; razigranu morfologiju terena i u tom smislu njene rekreativne sadržaje; topografska raznolikost sa mnogim pozicijama koje pružaju raskošne vizije panorame grada i pejzaža Skopske doline.
Druga jednako važna komponenta predloga jeste brdo Kale, kao jedini javni prostor integrisan s dinamičnim kulturnim sadržajima, za koji je Muzej suvremene umjetnosti podržavajuća programska platforma i u tom smislu osigurava organizaciju umetničke, vajarske, arhitektonske, performativne, multimedijalne stambene, obrazovne seminare i radionice, i druge vrste interdisciplinarnih ili socijalnih projekata i javnih događaja.
Projektni zadatak konkursa je veoma izazovan: razvoj konceptualnog arhitektonsko-urbanističkog projekta čiji je glavni cilj podsticanje transformacije prostora u gradski pejzaž s novim programskim, prostornim i pejzažnim kvalitetima. Od učesnika na konkursu se traži da prepoznaju i predstave vrednosti i potencijale lokaliteta, kao i da odrede mogućnosti i načine na koje mogu privući nove korisnike.
Učesnici u konkursu moraju proučiti neposredni prostor, prepoznati njegove vrednosti i kvalitete, te razviti i predložiti koncept (i „naseljavanje“ prostora s nekoliko (optimalno između 2 i 3) privremene građevine paviljonskog tipa namenjene za smeštaj novih sadržaja Muzeja savremene umetnosti.
Rokovi
Konkurs traje od dana objavljivanja: 5. aprila 2019. do 15. maja 2019. godine.
Nagrade
Ukupan nagradni fond za konkurs iznosi 300.000 denara u bruto iznosu.
Prva nagrada 150.000,00 MKD (2.432 evra)
Druga nagrada 100.000,00 MKD ( 1.621 evra)
Treća nagrada 50.000,00 MKD (810 evra)
Nagradni fond obezbeđuje Grad Skoplje, iz budžeta projekta „ROCK“.
Nesvakidašnje suđenje u Kini dobilo je epilog, a tema spora bio je rad pokojne arhitektice.
Medijskoj kompaniji Zhuhai Shengun Internet Technology je nakon završenog suđenja naloženo da isplati odštetu od 30.000 dolara zbog teksta koji je objavio njihov bloger u kom se tvrdi da je loš feng šui zgrade, koju je projektovala firma Zahe Hadid, odgovoran za loš poslovni razvoj zakupaca prostora.
Firma SOHO China, za koju je izveden objekat po projektu firme Zahe Hadid, tužio je ovu medijsku firmu zbog, može se reći, kleveta. U tužbi su naveli da su „zlonamerne uvrede“ o objektu Wangjing SOHO uticale na mišljenje ljudi o zgradi i ukaljale reputaciju kompanije, ozbiljno utičući na njeno poslovanje, piše Archinect.
Foto: Feng Chang
Sud je podsetio da internet nije izvan zakona i da se podsticanjem sujeverja koje aludira na „štetnu energiju“ čini kleveta.
Kineski sud u Pekingu doneo je presudu da ova medijska firma kao kompenzaciju mora da plati odštetu od 30.000 dolara i podsetio da internet nije izvan granica zakona i da se podsticanjem sujeverja koje aludira na „štetnu energiju“ čini kleveta.
Ovim slučajem podstaknuto je pitanje uticaja feng šuija na kinesku arhitekturu i o bitnosti postavljanja granice između kritike arhitekture i zlonamernih kleveta.
