Predstavljamo LVT, jednu od najatraktivnijih podnih obloga novog doba.

Ako imate iskustva sa renoviranjem stana ili lokala, dobro znate koliko radovi mogu biti neuredni ili, još gore, koliko mogu da se oduže. I to posebno kada se sređuju podovi. Čini se da je taj nered večan. Postavljanje LVT poda omogućava potpuno drugačije iskustvo. Ovaj pod, jedan od trenutno najatraktivnijih proizvoda u svetskim okvirima, revolucionarna je i moderna novost na tržištu Srbije.

Šta je LVT pod?

Tarkett LVT podovi idealni su za komercijalnu primenu, poput podova u restoranima, kafićima, hotelima, buticima, kancelarijama, ali se sve više upotrebljavaju i u stambenim objektima. Ogroman broj dezena i boja po uzoru na prirodu i glavne dizajnerske trendove, čine ovu podnu oblogu izuzetno privlačnom. A osim dobrog dizajna, tu su i odlične osobine: napravljen je u skladu sa strogim ekološkim standardima, veoma je otporan, bilo da je reč o fizičkom oštećenju, vlazi ili toploti, i ima odličnu zvučnu izolaciju.

Kako biste saznali šta je LVT pod, pogledajte kratak video:

Koje su osobine LVT poda?

Osim vrhunskog izgleda i mnoštva dezena i formata koje nudi, LVT pod se brzo postavlja, ne zahteva mnogo dodatnog alata, a ni materijala; udoban je, jer mu je površina znatno mekša nego kod drugih podnih obloga, te je vrlo prijatan za hodanje i omogućava dobru zvučnu izolaciju; izdržljiv je i lako se čisti i održava. LVT pod dostupan je u formatu daske, ploče i oblika s nepravilnim uglovima i nudi potpunu slobodu dizajna sa beskrajnim mogućnostima kombinovanja različitih formi i dimenzija u jedinstvenu celinu.

Arhitekta Nenad Veličković koristio je LVT pod, pogledajte koji su njegovi utisci:

LVT ili keramika?

Dugotrajnost im jeste zajednička osobina, i postoje LVT podovi sa motivom keramičkih pločica, ali se ova podna obloga i keramičke pločice značajno razlikuju u svemu drugom. LVT pod možete da koristite odmah po postavljanju, topao je na dodir, prijatan za hodanje i dobro zvučno izolovan. Praktičan je za održavanje jer se prljavština ne zadržava u spojevima kao kod pločica, a možete i lako menjati delove poda, komad po komad, da biste ih uskladili s eventualnim promenama u enterijeru. Osim toga, LVT podnu oblogu možete postaviti preko keramičkih pločica.

A postavljanje LVT poda?

Sa tri brza načina ugradnje, lepljenjem, click sistemom (jednostavan klik sistem bez lepka), i loose-lay najbrže postavljanje, polaganjem bez lepka, LVT je pravi šampion brzine. Postavlja se za samo nekoliko sati, bez prašine i bez nereda, preko bilo koje podloge. A ako nekada budete menjali adresu, svoj pod skinete i ponesete sa sobom.

U Tarkett LVT kolekcijama možete otkriti savršeno podno rešenje kroz istraživanje novih opcija, različitih struktura, nijansi i oblika.

Više o kolekcijama, sertifikovanim instalaterima i prodavnicama na sajtu: https://www.tarkett.rs

Reciklaža građevinskih materijala, ali i eksperimentisanje sa objektima koji ne spadaju pod klasične stambene jedinice tema je o kojoj se u svetu sve češće govori. Međutim, primera alternativnog tipa gradnje na našim prostorima zaista nema mnogo.

Zato odlazimo u novosadsko vikend naselje Ribnjak, gde su svoj dom našla dva specifična projekta. “Kuća sa pogledom od milion dolara” sada je već postala prepoznatljivo mesto u kojem se, između ostalog, snimaju editorijali i video-spotovi poznatih muzičara, dok se na samo par metara odatle nalazi kuća specifična po jednom nesvakidašnjem atributu – vagonima pretvorenim u stambeni prostor.

Zanimljivo je da su oba objekta u maksimalnoj mogućoj meri podignuti od materijala koji su ranije već bili u upotrebi kao elementi nekada funkcionalnih domova. No, braća Stojačić, Nenad i Zoran, u tome su videli poseban izazov, te odlučili da ovim projektima praktično posvete život. O tome pričamo sa Zoranom Stojačićem, inženjerom arhitekture po čijim zamislima su nastajali ovi projekti. Inače, Zoran predaje stručne predmete u Srednjoj tehničkoj školi „Mileva Marić Ajnštajn“ u Novom Sadu.

Kada vlastitu kuću sklapate na ovaj način, vaš odnos prema domu postaje potpuno drugačiji od onoga koji imate prema objektu koji je kupljen „na gotovo“

Gradnju rabljenim materijalima naš sagovornik definiše kao “arhitekturu mogućeg” gde estetika zavisi od onoga što je dostupno i za šta vi kao graditelji, odnosno vlasnici objekta, mislite da bi moglo da ima veze sa jednom vrstom senzibiliteta. O kakvom se senzibilitetu u ovom konkretnom slučaju radi, otkrivamo dalje u razgovoru sa Zoranom.

– U suštini, vagoni su uslovili arhitekturu objekta u kojem se sad nalazimo, jer je gradnja počela od njih. U pitanju je jedan stari drveni vagon prepolovljen na pola jer je to bio jedini način da se on doveze na lokaciju. Ove dve polovine su kao dve zasebne jedinice priključene na zidani objekat koji takođe nije rešen na uobičajen način – počinje naš sagovornik sa opisom osnove objekta.

Čelični stubovi i horizontalne grede su ono što čine kostur ove kuće, a prostor između vagona i konstrukcije ispunjen je recikliranim ciglama. Unutrašnjost vagona prilagođena je stanovanju, tako da se u oba dela nalazi po jedna funkcionalna prostorija sa kupatilom. Svaki deo vagona ima i direktan izlaz na prednje dvorište sa maleckim tremom koji je nekada služio kao pristupna platforma. Originalna dužina celog vagona iznosila je 10 metara, a širok je tri.

Pogled na Zoranovu kuću vozova iz vazduha:

1/3

Potpun ugođaj

Originalne drvene daske su skoro kompletno zamenjene i dodata su još jedna ulazna vrata po sredini. Između dve vagonske celine nalazi se prostrana zona za odmaranje odakle puca pogled prednje dvorište, a iza njega na čitav Novi Sad. U delovima gde se vagon spaja s kućom sazidana su dva kupatila, a sobe imaju dodatnu termoizolaciju u vidu još jednog sloja drvenih dasaka. Vodovodna i električna mreža razvedene su po celom objektu, uključujući i vagone. Po objektu je sprovedeno i centralno grejanje koje je isprva bilo uključeno i u vagone, ali je vremenom Zoran od toga odustao i odlučio se ta tanke norveške radijatore na struju. Sve u svemu, možemo potvrditi da vagoni pružaju potpun ugođaj.

– Da raspored ne bi bio monoton, odlučio sam se da vagone postavim pod određenim uglom jedan u odnosu na drugi, ali tako da konačan rezultat ipak ima jasnu simetralu. Na taj način se postigla i vizura ka gradu, a još bolji pogled se pruža sa gornje terase. Pri izgradnji kuće, mnogi često prave grešku zanemarujući najveći kvalitet lokacije, a u ovom slučaju to je upravo taj pogled ka Novom Sadu. Smatram da je to nešto na čemu treba potencirati kada se gradi na lokaciji kakav je Ribnjak. Kuća zbog toga orijentisana ka severu, a ne prema istoku što je uobičajena praksa kod individualne gradnje, ali budući da je pogled ipak primaran kvalitet projekta, odučio sam da to pravilo zaobiđem.

Na samo par koraka od bratskog projekta

Jedva stotinjak metara odavde nalazi se i gorepomenuta, nesuđena “Kuća suncokreta” u vlasništvu Zoranovog brata blizanca Nenada Stojačića koja je takođe građena rabljenim materijalima. Uprkos brojnim zajedničkim elementima ovaj objekat odiše drugačijim ambijentom i krasi je nešto nežniji, “shabby chic” stil na kojem je i izgrađen njen brend. Ipak, ove dve kuće povezuje jedna vrlo bitna karakteristika.

– One su simetrične. Kad bi se povukla simetrala, videlo bi se da su sve strane ovih kuča u potpuno iste. Međutim, “Kuća suncokreta” nije originalno dizajnirana u materijalizaciji koju danas ima. To je kvadratna osnova, odnosno dva kvadrata pod uglom postavljena jedan nad drugim i gde se ovaj gornji okreće prema suncu, baš kao i sam cvet.

–  U našim kućama se prepoznaje isti rukopis i to najviše u pogledu materijalizacije. Naime, kako smo obojica gradili već korišćenim, starim materijalima, delili smo sirovine, koristili iste elemente, ponegde i iste cigle. Ipak, dobili smo dva unikatna objekta, a tako nešto je nemoguće postići kod klasične gradnje, objašnjava Zoran i dodaje:

– Postoje, naravno, razlike i one se najpre ogledaju u stilu u kojem je uređen enterijer. Kod mene dominiraju vozovi i tema stare železnice, “Orijent ekspresa” i “steam punka” kojem sam vrlo naklonjen, ali ne uvek dosledan. Na primer, sobe su zasad opremljene klasičnim nameštajem. Plan mi je da dodatno estetizujem tu temu i da ona postane još jasnija. Nisam daleko – nabavljam detalje, kupujem na internetu praktično sve što me podseća na železnicu i drugu industrijsku revoluciju. To estetika jednog vremena koja se zasnivala na zanatstvu i imala je zadatak da preoblikuje neka tehnička dostignuća koja su se tad pojavila.

Ciglu po ciglu do sopstvenog gnezda

Stari zanati svakako su u samoj srži ovakvog graditeljskog pristupa. Sve se radi ručno i prosto se podrazumeva da će vlasnik projekta makar u nekoj meri sam učestvovati u njegovoj izgradnji. U Zoranovom slučaju, to nije bio ni najmanji problem s obzirom na to da je vešt majstor vičan kreiranju unikatnog nameštaja i drugih stvari. Njegove rukotvorine “razbacane” su svuda po kući, a posebnu pažnju privukle su nam metalne “šank” stolice kod kojih je postolje za noge izliveno po uzoru na stari točak, dok je sedište replika starih traktorskih sedala.

Ovaj proces podrazumeva konstantno promišljanje i svakodnevni rad, pa i samim tim i arhitektura na neki način postaje performans.

Štaviše, reciklaža građevinskih materijala dovela je u ovoj kući do vrlo zabavnih rezultata:

– Ubedljivo najluđi detalj u ovoj kući, sem očigledno vagona, su njene pločice. To su stare pločice iz srušene kuće. Bilo ih je raznih vrsta, a ja sam ih uklopio tako da prate određenu šaru. Zaista su stare, neke su i poluoštećene, ali izgledaju vrlo neobično – priča nam Zoran.

Sve navedeno govori da je gradnja rabljenim materijalima izuzetno zahtevan i krajnje dugoročan poduhvat. Rezultat prvenstveno zavisi od sirovina koje u datom momentu mogu da se nađu – a kako potraga za korišćenim građevinskim materijalima nije egzaktna nauka, tako se šema projekta, njegov izgled i funkcija konstantno menjaju.

– Ovaj proces daleko je kompleksniji nego kada se zida potpuno novi objekat, a pritom je neuporedivo teži i duži. U suštini, ovde se nešto postojeće uklapa u ono što bi trebalo da izgleda kao neka nova organizacija, a to je posebno komplikovano kod vagona. Sve to podrazumeva konstantno promišljanje i svakodnevni rad, pa i samim tim i arhitektura na neki način postaje performans. Uz definisan koncept, odnosno osnovnu ideju (bila to „Kuća suncokreta“ ili „Kuća od vozova“) projekat ide lakše, a nama je dodatna prednost bila to što imamo odličan pogled na Novi Sad, na šta smo stavili akcenat.

Cena i osećajnost: Koji su benefiti gradnje rabljenim materijalima?

Uprkos laičkom mišljenju da je gradnja već korišćenim materijalima jeftinija u odnosu na klasične metode, istina je da je ovaj proces daleko skuplji. Kako kaže naš sagovornik, stari materijali, iako isprva deluju kao ekonomično rešenje, zapravo su zamka. Adaptacija postojećih, već korišćenih sirovina u nešto novo zahteva mnogo vremena, zbog čega je ljudski faktor ovde najskuplji. Štaviše, konačna cena izvedbe može da košta do deset puta više u odnosu na osnovnu cenu sirovina.

Uprkos laičkom mišljenju da je gradnja već korišćenim materijalima jeftinija u odnosu na klasične metode, istina je da je ovaj proces daleko skuplji.

Stoga smo Zorana upitali zbog čega se uopšte vredi upuštati u ovakvu avanturu i koji su zapravo benefiti ovakvog tipa gradnje.

– Glavni benefit se ogleda u tome što je konačni rezultat u bukvalnom smislu vaš ručni rad. Ovde se sve radi rukama i nema prefabrikacija, a posebno je važno to što ste upućeni u svaki detalj (jer ako ne radite nešto lično, onda nadgledate razne majstore). Ovaj poduhvat bih preporučio svima onima koji imaju želju i mogućnosti da stvore svoje unikatno gnezdo. Jer kada vlastitu kuću sklapate na ovaj način, vaš odnos prema domu postaje potpuno drugačiji od onoga koji imate prema objektu koji je kupljen „na gotovo“. U pitanju je vraćanje nekom arhetipu ljudskog postojanja, gde posmatramo kuću kao gnezdo – a kada radite sopstvenim rukama, ciglu po ciglu, grančicu po grančicu, to zapravo nije ni teško zamisliti. To je permanentni proces. Ni ne možete da ga završite. – zaključuje naš sagovornik.

Crtež i fotografije iz teksta pripadaju arhivi Zorana Stojačića, osim ako to nije drugačije navedeno.

Kad ste već ovde…

• 15 primera fasada od recikliranih materijala
• Šta se dešava s dotrajalim PVC prozorima kada odlučimo da ih zamenimo?
• Enotin park u Kopru podstiče šetače na aktivno korišćenje prostora

Na kosim štulama postavljena je konstrukcija kuće, sa namerom da se obezbedi neometan pogled na čileansku morsku obalu.

Objekat simboličnog naziva Dock House, čiji projekat je izvela arhitektonska firma SAA Arquitectura + Territorio, izvedena je na blago strmom terenu, okruženom drvećem  i nalazi se na samo nekoliko minuta hoda od plaže i Tihog okeana. Dizajn kuće površine 150 kvadratnih metara vođen je uslovima brdovitog terena i željom da se vlasnicima kuće obezbedi što bolji pogled.

Objekat je postavljen na kose drvene stubova koji postaju viši kako se teren spušta te je najviši stub visine 3,75 metara.

„Odlučeno je da čitav plan kuće bude organizovan na jednom nivou, uspostavljajući vezu sa horizontom, poput nekakvog doka.“ , istakle su arhitekte.

Objekat kubusne forme postavljen je na sistem kosih drvenih stubova, koji postaju viši kako se teren spušta, te je najviši stub visine 3,75 metara. Stubovi su, kao i fasadni zidovi i grede izvedeni od borovine, piše Dezeen.

Prepuštena nadstrešnica

Jugozapadna fasada, usmerena ka obali, prekrivena je velikim staklenim otvorima, dok je severoistočna fasada manje transparentna, i ona je konstruktivno čvršća u skladu sa uslovima terena.

Znatno prepuštena nadstrešnica na transparentnoj strani kuće stvara prijatnu zasenčenost u unutrašnjosti.

Enterijersko rešenje

U unutrašnjosti prostor je podeljen na dve zone zahvaljujući uvučenoj terasi, na kojoj još prijatnijem ambijentu doprinose baldahini.

Znatno prepuštena nadstrešnica na transparentnoj strani kuće stvara prijatnu zasenčenost u unutrašnjosti.

Samim stupanjem u kuću ulazi se u dnevni boravak koji je organizovan, zajedno sa kuhinjom i trpezarijom, u formi otvorenog koncepta.

U drugoj zoni smeštene su tri spavaće sobe, dva kupatila i dodatna prostorija sa krevetima na sprat.

Grafičke podloge:

Foto: SAA Arquitectura + Territorio (Sergio Araneda), Nicolás Saieh

Kad ste već ovde…

• Kuća na štulama: Planinska koliba koja izgleda kao NLO
• Stubovi koji štite centralna gradska jezgra od vandala
• Zavirili smo u novu zgradu RTV sedam i po meseci pre otvaranja

Osnivač je Salona arhitekture, pokretač Velike nagrade Arhitekture, a zalagao se za saradnju istoriografa i projektanata kao i pragmatičnog odnosa između arhitekata i investitora.

Pre nekoliko dana, u prisustvu najbližih članova porodice, ispraćen je arhitekta-istoričar Dr Zoran Manević. Skromno, u tišini, porodica se oprostila od jednog od najznačajnijih istoričara srpske i jugoslovenske arhitekture. Ovaj ispraćaj može se porediti i s njegovim životom, koji je tokom većeg perioda protekao u duhu individualnog rada i povučenosti od sveta i arhitektonske struke.

Zoran Manević je rođen 1937. godine u Skoplju, u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji. Njegova porodica se posle Drugog svetskog rata preselila u Beograd, gde Manević završava osnovnu školu, gimnaziju i Arhitektonski fakultet (1961) kod profesora Mate Bajlona. Magistrirao je 1967, a doktorirao 1980. godine na Filozofskom fakultetu, Odeljenju istorije umetnosti, sa temom „Pojava moderne arhitekture u Srbiji“, kod profesora Vojislava Koraća.

Osnivač je Salona arhitekture i pokretač Velike nagrade Arhitekture, ali i urednik časopisa Arhitektura.

Njegov razvojni put je bio promenljiv, a proveo ga je radeći u nekoliko stručnih i naučnih institucija. Najpre je bio zaposlen u Institutu za arhitekturu i urbanizam (IAUS) od 1963. do 1970. godine. Narednih 20 godina je proveo u Gradskom zavodu za zaštitu spomenika kulture, a od 1990. do 1995. godine bio je upravnik Instituta za istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu. Poslednjih pet godina radnog staža ponovo je bio zaposlen u IAUS-u.

Bavio se istorijom i zaštitom arhitekture, a naročito se interesovao za međuratnu i posleratnu arhitekturu. Stilski pravac u kojem je postigao najviše rezultata bila je međuratna moderna, gde je stručnoj javnosti praktično ponovo „otkrio“ dela predratnih arhitekata. Delovanje Grupe arhitekata modernog pravca, ali i pojedinačni životi i dela arhitekata poput prof. Milana Zlokovića i Dragiše Brašovana, istraživačkom delatnošću Zorana Manevića ponovo su ugledali svetlost dana u njegovim naučnim radovima, monografijama i izložbama. Bio je začetnik naučno-istraživačkog pristupa proučavanju novovekovne i savremene arhitekture, gde je akcenat stavljao na pretraživanju dnevne publicistike, to jest, novinskih članaka koji su izveštavali o međuratnoj ili posleratnoj stručnoj kritici nekog arhitektonskog dela ili konkursa. Time je utemeljio izučavanje moderne istorije arhitekture, a u istom duhu nastavio da promoviše svoje savremenike, arhitekte koji su projektovali u posleratnoj Jugoslaviji.

Zalagao se i za što veće prisustvo arhitekata u javnosti, bilo putem pisanih tekstova, izložbi ili radio i TV emisija.

Osnivač je Salona arhitekture (1974) i pokretač Velike nagrade Arhitekture (1982), ali i urednik časopisa Arhitektura (1998-2018).

Od njegovih najznačajnijih dela izdvajaju se: Zlokovićev put u modernizam (1976), Arhitektura i politika (1937-1941) (1984), Tradicija i savremeno crkveno graditeljstvo (urednik zbornika, 1995), Aleksandar Đokić (monografija, 1995) i kapitalno delo Leksikon srpskih arhitekata/neimara, koji u nešto izmenjenom naslovu doživljava tri izdanja (1999, 2002, 2008).

Aleksandar Đokić (monografija, 1995)

Leksikon srpskih arhitekata/neimara (1999, 2002, 2008)

Retrospektivna izložba

Zalagao se za saradnju istoriografa i projektanata (istoričara umetnosti i arhitekata), to jest, što većem prisustvu arhitekata u javnosti, bilo putem pisanih tekstova, izložbi ili radio i TV emisija. Zagovarao je jedan pragmatičan odnos između arhitekata i investitora, a kao primere navodio predratne i posleratne arhitekte, koji su ne samo svojim znanjem već i snagom svoje ličnosti, uspeli da se nametnu svojim privatnim investitorima ili državnim funkcionerima.

Retrospektivna izložba života i dela arhitekte Zorana Manevića biće otvorena 14. maja u 19h u izložbenom holu Biblioteke grada Beograda.

Kad ste već tu…

• In Memoriam: Mihajlo Mitrović – odlazak legende svetskog arhitektonskog brutalizma
• In Memoriam – Marija i Branislav Jovin
• In Memoriam: profesor arhitekta Darko Marušić

S Urošem Maksimovićem i Marinom Vasić iz beogradskog Biro.studio razgovaramo zbog čega kod nas i dalje vladaju predrasude o potkrovljima ali i tome kako možemo unaprediti kvalitet stanovanja.

Šta je zapravo kvalitetno stanovanje? Ima li ono samo veze samo s kvadraturom i lokacijom ili neki drugi faktori utiču na to koliko će život u jednom prostoru biti kvalitetan? Da bismo potražili odgovore na ova pitanja, obratili smo se pobednicima na VELUX regionalnom arhitektonskom konkursu „Bringing light to life“ 2018. Uroš Maksimović i Marina Vasić iz Biro.studio su za projekat Weekend Chalet ovenčani nagradom u kategoriji „Porodične kuće“ za koju kažu da ih naročito raduje, jer ovaj stambeni objekat malih dimenzija oslikava sve principe koje slede u projektovanju stambene arhitekture uopšte.

Koja je bila ideja vodilja pri projektovanju vikendice u Grockoj?

– Polazna tačka je bila definisanje projektnog zadatka u jednom participativnom procesu sa klijentom, interpretacijom njegovih zahteva i očekivanja. Želja klijenta bila je da u neposrednoj blizini Beograda ima utočište i mirno mesto za odmor, povezano sa prirodom, zadržavajući komfor gradskog stana. Ne želeći da ova kuća predstavlja materijalizaciju čovekove potrebe za dominacijom i kontrolom nad okruženjem, bilo nam je važno uspostaviti dijalog između prirode i arhitekture. Odgovor je bio nenametljiv odnos prema prirodnom okruženju, jednostavan volumen, kompaktna forma, lokalni materijali. Veliku pažnju posvetili smo dobroj orijentaciji objekta, i promišljenom uvođenju dnevnog osvetljenja.

Kako je iskorišćen pogled na Dunav?

– Kuća je na terenu u nagibu sa pogledom koji se prostire prema zelenoj dolini i Dunavu koji je značajan motiv i prepoznatljivo prirodno obeležje čitavog vikend naselja.

Izdizanje stambenog prostora i veliki otvori na fasadi u cilju su potrage za atraktivnim vizurama. Na taj način  kadrirali smo glavne vizure – gročansku adu i ravnicu vojvodine u kojima je moguće uživati iz udobnog ambijenta.

Uroš Maksimović i Marina Vasić su za projekat vikendice u Grockoj ovenčani nagradom na VELUX regionalnom arhitektonskom konkursu.

Kako ste se odlučili za materijalizaciju objekta?

– Prilikom materijalizovanja objekta oslanjali smo se na lokalni kontekst i organski pristup u izboru materijala koristeći opeku i drvo. Fasada negrejanog suterena projektovana je kao zid od tamne opeke koji čini vezu sa terenom i predstavlja masivni postament za volumen gornje dve etaže. Drvena obloga gornjih etaža je na limenim fasadnim panelima, horizontalno i vertikalno orijentisana.

Prirodni materijal izložen direktnim atmosferskim uticajima uvodi vremensku dimenziju – ne krijemo prolaznost materijala, ali produžavamo njegov vek adekvatnim arhitektonskim detaljima.

Kako je rešen krov?

– Fasada i krovne ravni su materijalizovani na isti način čineći kompaktnu vizuelnu celinu i naglašavajući svedenost arhitektonskog izraza. Krov objekta je jednovodan “rainscreen” sistem na limenim panelima. Kombinovani krovni prozori obezbeđuju prodor sunčeve svetlosti na gornju etažu objekta, na taj način omogućujući da krovne ravni preuzmu deo funkcije osvetljenja.

Kako je organizovan unutrašnji prostor?

– Dnevna zona je organizovana kao prostran otvoreni plan. Ulazna zona, kuhinja i trpezarija su niže visine i imaju nešto intimniji karakter. Dnevni boravak je sa duplom visinom i staklenim zidom, orijentisan ka terasi sa koje se otvara panoramski pogled. Drveni brisoleji suptilno moduliraju sunčevu svetlost. Stepenice vode do galerije i noćne zone smeštene na potkrovlju. Mikro ambijent galerije predstavlja zonu za odmor i čini ekstenziju dnevne sobe, stepenujući osećaj privatnosti ka noćnoj zoni.

Osnova

Presek

Fasade

Koja enterijerska rešenja su primenjena u prostoru?

– U projektovanju enterijera težili smo da unutrašnji prostor bude fluidan, bez elemenata koji bi zatvarali prostor i predstavljali vizuelnu barijeru. Na taj način male dimenzije objekta daju subjektivan osećaj prostranosti. Noćna zona je jedini prostor odvojen od ostatka kuće. Velika pažnja posvećena traženju mere u uvođenju prirodne svetlosti u enterijer. Kadriranje pogleda ka prirodnom okruženju i atraktivnim vizurama stvara dijalog između okoline i enterijera, što je bio jedan od bitnih ciljeva projekta. Materijali pretežno korišćeni u enterijeru baziraju se na drvetu u prirodnoj i beloj boji.

Na koji način je osvetljenja galerija?

– Upotreba krovnog osveljenja bila je pogodna s obzirom na malu visinu potkrovlja iz urbanističkih uslova. Na taj način omogućen je prodor dovoljne količine dnevne svetlosti i u velikoj meri povećana funkcionalnost i prostorni kvalitet potkrovlja.

Galerijski prostor je osvetljen kombinovanim krovnim prozorima sa kosim i vertikalnim elementima koji uvode svetlost u objekat i predstavljaju vezu između pejzaža i enterijera. Krovni prozor pozicioniran iznad stepeništa naglašava i osvetljava zonu vertikalne komunikacije. Noćna zona u potkrovlju je takođe osvetljena putem krova. Materijal nameštaja spavaće sobe integrisan je sa ramom prozora u istoj obradi.

Koliko je svetlo bitno u projektovanju?

– Prirodno osvetljenje je nešto za čim ljudi imaju potrebu i na šta biološki reaguju. Ono je dobro za naše zdravlje, jer neadekvatno osvetljen prostoru može izazvati osećanje nelagode.

S obzirom na to da veliki procenat vremena provodimo unutar kuće, svetlost koja prodire u objekat predstavlja našu vezu sa prirodnim okruženjem čiji smo deo. Zbog svoje dinamike, igre svetlosti i senki koji se menjaju tokom dana i boja koje variraju u prostoru, prirodno svetlo obasjavajući prostor definiše njegov karakter i utiče naš doživljaj samog prostora. Stoga, pažljivo i promišljeno korišćenje dnevne svetlosti igra ključnu ulogu u projektovanju okruženja koje je toplo i prijemčivo za korisnike prostora.

Pažljivo i promišljeno korišćenje dnevne svetlosti igra ključnu ulogu u projektovanju okruženja koje je toplo i prijemčivo za korisnike prostora.

Definisanje pozicije i orijentacije objekta prilikom projektovanja od izuzetne je važnosti i predstavlja polaznu tačku. Različiti tipovi i namene prostora zahtevaju različita projektantska rešenja.

Korišćenje prirodnog osvetljenja takođe ima važan ekološki i ekonomski benefit za vlasnika objekta, ali posredno i sve nas. Korišćenjem adekvatnih prozora i njihovom dobrom orijentacijom možemo smanjiti troškove električne energije koristeći resurs sunčeve svetlosti u što većoj meri, bilo da se radi o toplotnim dobicima ili uštedom na veštačkom osvetljenju.

Zbog čega i dalje vladaju predrasude da su potkrovlja mračna a leti vruća?

– Ova predrasuda verovatno dolazi iz čestih i loših primera spontane adaptacije tavanskih prostora koji nisu izvorno projektovani za stanovanje. Sada imamo regulative koje nam donose nove zahteve, ali imamo pristupačne savremene materijale i iskustva koja nam otvaraju nove mogućnosti u pogledu korišćenja potkrovlja. Zbog toga mislimo da edukacija, dostupnost informacija i dobri primeri ove predrasude mogu da razbiju. Kompanije kao VELUX uspešno rade na nesebičnoj edukaciji klijenata i stručnjaka, obezbeđujući potrebne informacije i kvalitetne praktične primere. To je dobar način borbe protiv ovakvih predrasuda.

Kako možemo unaprediti kvalitet stanovanja u našoj zemlji?

– Kvalitet stanovanja je direktno vezan za kvalitet života u širem smislu, zato za krizu stanogradnje nema jednostavanog i sveobuhvatnog rešenja – verujemo u pojedinačne inicijative svih koji su uključeni u ovaj proces. U našem radu se oslanjamo na dobre projektantske prakse beogradske škole stanovanja i pratimo savremene globalne tendencije. Težimo kontinuiranom proširivanju naših znanja, ali i edukaciji klijenata.

Zalažemo se za sveobuhvatni pristup u kom se ciljevi u pogledu estetike i funkcionalnosti podrazumevaju dok se trudimo da otvorimo i neke druge teme kao što su inkluzija, održivost, participacija i energetska efikasnost koje su za nas podjednako važne.

Kad ste već ovde…

• Besplatna aplikacija koja omogućava da otkrijete moć dnevne svetlosti u potkrovlju
• Dečije sobe u potkrovlju – ideje i saveti
• Domaće arhitekte pobedile na konkursu za unapređenje standarda stanovanja u Rusiji

Čak 92% ljudi potragu za budućim stambenim prostorom započinje putem interneta. Tu mogućnost pruža nam Proptech. Proptech je nova grana IT industrije koja iz korena menja način na koji projektujemo, gradimo, izdajemo, iznajmljujemo ili prodajemo nekretnine.

Činjenice su jasne. Građevinska industrija i tržište nekretnina čine jedne od najvećih privrednih grana, ali je stepen njihove digitalizacije relativno nizak. Od građevinske industrije, tehnološki primitivniji jedino su poljoprivreda i stočarstvo. Na primer, u Sjedinjenim Američkim Državama, promet nekretnina čini čak 13% nacionalne ekonomije ali se u digitalizaciju ovog sektora ulaže svega 0,5% sredstava koji u njemu cirkuliše. Složićete se – to je jako malo. Upravo ta praznina između masivnosti prometa i tehnološke podnormiranosti privlačni je magnet za nove investicije i start-up kompanije željnih brze i lake zarade.

Digitalizacija ulazi u sve pore društva, pa i u naše domove. PropTech je sledeća nova stvar!

Transformacija je bila neophodna. Prodaju i upravljanje nekretninama, te projektovanje i izgradnju stambenih i poslovnih objekata bilo je neophodno uskladiti s ubrzanim promenama navika i želja korisnika. Digitalizacija ulazi u sve pore društva, pa i u naše domove. Internet stvari, pametni kućni sistemi, virtuelna i argumentativna realnost, mobilne aplikacije, 3D štampači, onlajn agencije, renderi ili animacija samo su vrh ledenog brega novih tehnoloških mogućnosti novih izuma. Uspesi kompanija poput Airbnb, Opendoor ili Purplebricks govore o ogromnim mogućnostima novih tehnoloških i informacionih rešenja primenjenih u svetu nekretnina. Ali, o čemu se zapravo radi?

Vesnik novog doba

Proptech je kovanica digitalnog doba. Nastala je spajanjem engleskih reči property (nekretnina) i technology (tehnologija) i opisuje novi metod digitalizacije posredovanja u prometu i zakupu nepokretnosti. Takođe, termin se odnosi i načina koncipiranja, projektovanja i izvođenja objekata pomoću digitalizovanih kompjuterskih alata. Reč je o svim oblicima kompjuterskih hardvera i softvera čijom upotrebno svakodnevni život postaje lakši, ugodniji i komforniji.

Kratkoročno zakupljivanje ili dnevno izdavanje stanova možda je najupečatljiviji efekat Proptech kompanija na tržištu nekretnina, poznat svima. Spektakularni rast kompanije Airbnba govori o skalabilnosti novih onlajn platformi čija je glavna uloga eliminacija treće strane u zakupu ili prodaji.

Dalje, rešenja co-working prostora poput Rent24 ili WeWork pružaju drugačiju vrstu korisničkog iskustva, te bržu mobilnost ljudi, ideja i kapitala. Impact Hub ili Nova Iskra Workspace neki su od poznatijih zajedničkih radnih prostora u našoj sredini koji čine deo globalne mreže.

Ovakvo stanje, naravno, nije bez nepoželjnih efekata. Nemogućnost potpune regulacije zakupa putem interneta navelo je mnoge gradove, poput Berlina (na primer), da delimično ili čak potpuno ukinu mogućnost izdavanja stana na dan. Razlog je, navodno, da stanodavci neredovno plaćaju profit na ostvarenu dobit. Takođe, zakup na dan dovodi do povećanja cena nekretnina na atraktivnim gradskim lokacijama, što se je nepovoljno za lokalno stanovništvo.

Efikasne alternative

PropTech kompanije poboljšavaju i reafirmišu usluge na način što pružaju efikasne alternative tradicionalnim praksama poslovanja. Pomoću digitalnih alata potencijalni kupci mogu videti kako stan ili zgrada izgledaju čak i pre nego što su sagrađeni. S druge strane, potencijalni korisnici mogu sagledati kako neki prostor izgleda pre nego što će ga posetiti. To mogu biti hotel, restoran ili fitnes center. Novim tehnikama prostorne prezentacije potencijalni kupci ili korisnici se brže i lakše informišu, te time donose zadovoljavajuću odluku. Međutim, digitalne slike i video zapisi prikazuju vizije bez reference u stvarnom svetlu, te postoji opasnost da realizovani projekat bude manje spektakularan nego inicijalni renderi.

Mogućnost za zaradu u Proptech sektoru biće ogroman, barem za one koji na vreme uplove u preduzetničke vode

Namere novih tehnologija su deklarativno pozitivne. U središtu Proptecha jeste korisničko iskustvo, te kreiranje bržih, lakših i jednostavnijih rešenja za postojeće prostorne probleme i unapređivanje tradicionalnih poslovnih modela. Glavni cilj Proptecha jeste dodatna vrednost, odnosno pružanje kvalitetnijih proizvoda i usluga po pristupačnijoj ceni. Reč je novoj, eksponencijalno rastućoj grani IT industrije koje se pruža ka građevinarstvu i nekretninama.

PropTech kompanije u Srbiji

Najintenzivniji uticaj novih tehnologija očekuje se u velikim ekonomskim sistemima, poput azijskog ili severnoameričkog tržišta. Efekat ovog talasa na periferne, izolovane nacionalne ekonomije, kao što je srpsko je, za sada, još uvek zakasneo i periferalan. Mada je naše društvo na niskim tehnološkim granama, sve je više kompanija čiji se poslovni model zasniva upravo na primeni Proptech inovacija.

Jedan od lidera na tržištu svakako je City Expert, prva domaća onlajn agencija za nekretnine koja je iz korena promenila način pretrage nekretnina u Beogradu i Novom Sadu. Prednosti City Experta su brojne. Pre svega, za svaku nekretninu (bilo da se izdaje ili prodaje) postoji galerija slika, video snimak ili 360 virtuelna tura. Potencijalni korisnik se može informisati o nekoj nekretnini bez direktne posete ili posredovanja agenta. Pored toga, na raspolaganju su mu i brojne druge korisne informacije. Pretraživanje stanova za dnevno iznajmljivanje (Stan na dan) naročito je popularna alatka.

Zonin 3D je nedavno osnovana firma koja nudi uslugu kreiranja virtuelnih tura različitih prostora, od restorana do hotela. Pomoću najsavremenije Matterport Pro2 3D kamere vrši se prostorno skeniranje i fotografisanje prostora, nakon čega se kreira virtuelna replika. Ova tehnologija pruža mogućnost povezivanja sa društvenim mrežama i Google mapama, što je posebna pogodnost za onlajn oglašavanje.

City Expert je prva domaća onlajn agencija za nekretnine

Zonin 3D pomoću Matterport Pro2 3D kamere prostorno skenira i fotografiše prostore

Novosadski Case 3D kompanija je koja zavređuje posebnu pažnju. Reč je o kreativnom studiju specijalizovanom za izradu rendera, vizuelizacija i digitalnih prostornih reprezentacija projekata i nekretnina različitih vrsta i razmere. Za klijente iz čitavog sveta, ovaj tim domaćih stručnjaka kreira spektakularne vizuale od digitalnih slika do dinamičnih video zapisa. Najatraktivnija svakako jesu interaktivna rešenja poput navigatora, virtuelnih tura ili tabli na dodir koje kupcu pomažu da stekne potpuni utisak kako će određeni stan ili zgrada izgledati na datoj lokaciji.

Budućnost je digitalna

Proptech je koncept u začetku. Za sada, teško je sa preciznošću odrediti o čemu se zapravo radi. Kakve će reperkusije nove tehnologije imati na naše svakodnevne živote – moguće je jedino naslutiti. Na primer, stambene i poslovne prostore pronalazićemo iz fotelje. Transakcije ćemo vršiti putem kripto valuta sa svog mobilnog telefona. No, jedno je sigurno – mogućnost za zaradu u Proptech sektoru biće ogroman, barem za one koji na vreme uplove u preduzetničke vode. Pa, ako se razmišljate da pokrenete sopstvenu IT kompaniju, Protech je idealna oblast za vaš start-up.

Kad ste već ovde…

• BAU 2019: Digitalizacija u trendu, kvalitetni majstori u nedostatku
• Kucnuo je čas za digitalizaciju srpskog građevinarstva
• Hoće li zidari na gradilištu uskoro nositi i VR naočare?

Fasadna cigla u tamnocrvenoj boji nametnula se kao zahvalan materijal koji poštuje objekte u okolini u širem centru Novog Sada. 

I protekle godine Skver Plus doo se potrudio da u već izgrađenom stambenom bloku pokuša da spusti svoja dva nova objekta, diskretno ali oplemenjujuće. U pitanju su objekti u ulici Đurđa Brankovića na broju 14 i 16.

Zgrada na broju 14 je nasleđena kao započeta gradnja. Zapušten postojeći objekat koji je stajao desetak godina grubo ozidan do drugog sprata, stari vlasnici parcele su uspeli da povrate od bivšeg investitora i omoguće nastavak gradnje.

Objekti su rađeni kao jedna celina tako da se na postojećem objektu na broju 14 osim funkcionalnih intervencija (formiranja liftovskog okna koje nije postojalo, izmena u samim strukturama stanova i zajedničkog prostora…) moralo intervenisati i na vizuelnom identitetu zgrade.

Tamno crvena fasadna cigla se nametnula kao zahvalan materijal, pokušavajući da delimično poveže matricu okolnih objekata.

Tamno crvena fasadna cigla se nametnula kao zahvalan materijal, pokušavajući da delimično poveže matricu okolnih objekata. Pre svega objekta na uglu ulica Đurđa Brankovića i Svetojovanske i objekta u Đurđa Brankovića 4, koji su takođe rađeni u crvenoj fasadnoj cigli. U kombinaciji sa opšavom, bravarijom i aluminijumskom stolarijom u tamno sivoj (antracit) boji kao i prepustima sa prepoznatljivom razigranošću u fasadnom malteru tamnih i svetlih tonova dobijena je kompaktna završena celina.

Cilj je bio jasan – projektantskom i zanatskom veštinom ne ostaviti ništa nedorečeno. To se prenelo i na dvorišne fasade i na unutrašnjost objekta sa već standardno visokim kvalitetom završnog opremanja.

Zgrada na broju 14 ima 12 stanova, 6 parking mesta, biciklanu i stanarsku ostavu za svaki stan. Na broju 16 je 16 stanova, 10 garaža, 7 parking mesta u dvorištu objekta, biciklana i stanarske ostave.

Proverena saradnja

I ovaj put projektantski tim k2-Kovačević Konstrukcije i investitorski tim Skver Plus doo uradio je kompletnu projektnu dokumentaciju, organizaciju izvođenja sa angažovanjem zasebnih podizvođača za svaki segment gradnje i naravno stručni nadzor nad izvođenjem radova.

Autorski tim

Autor kompletnog projekta je dig Miloš Kovačević, sa svojim kolegama dia Jovana Matović za arhitekturu i dig Sandra Ristić i dig Nenad Žarković za konstrukciju.

Više o zgradi možete pogledati OVDE.

Znamo koliko su bicikli bitni za gradove, ali da li znamo koliku važnost imaju i njihova parking mesta?

Istraživanja pokazuju da ulaganja u integrisane i bezbedno organizovane biciklističke mreže osiguravaju bolje fizičko i psihičko zdravlje stanovništva i bolje životne uslove u gradovima. Ipak, taj proces integracije u mnogim gradovima sveta nije jednostavan posao te su mnogi od njih i dalje u potrazi za efikasnim modelom kojim bi se smanjilo zagušenje u saobraćaju i povećala upotreba bicikla kao svakodnevnog prevoznog sredstva. Naravno, kao deo razvojnog plana biciklističke mreže su i mesta na kojima se bicikli mogu parkirati.

Za razliku od garaža, parkinzi za bicikle na ulici zauzimaju manju površinu i mogu se uspešno intergrisati u gradski mobilijar.

U gradovima širom sveta mogu se videti garaže, obično pod nekakvim nadzorom, u kojim se bicikli mogu bezbedno ostaviti. Međutim, postoji i lakša i funkcionalnija opcija koja podrazumeva strukture koje su čvrsto fiksirane u tlo i omogućavaju biciklu da se osloni i zaključa za nju. Mogu se integrisati kroz urbani mobilijar grada, pored klupa, bandera ili informativnih tabli. Dakle, iziskuju manju površinu, ali je bitno pre svega ispoštovati da se nalaze u blizini čvorišta pešačkih i biciklističkih staza.

Pogledajte glavne smernice donosi ArchDaily a koje je potrebno ispoštovati prilikom implementiranja ovakvih parking mesta za bicikle u urbanoj strukturi grada.

1. Da je struktura upadljiva ali da ne ometa tok kretanja

Za uspešno funkcionisanje ove infrastrukture bitno je da su elementi dobro locirani i da imaju dobru vidljivost. Bilo bi dobro postaviti ih u neposrednoj blizini ulaza u objekte, ali na način da ne ometaju pešačke staze kao ni prolaze i ulaze.

2. Minimalne dimenzije parkinga za bicikle

Bitno je da razmak između rešetki bude minimum 80 centimetara kako bi se omogućilo bezbedno parkiranje dva bicikla na svakoj strukturi.

3. Minimalne dimenzije u odnosu na ostale elemente

Potrebno je obezbediti dovoljno mesta za prolaz bicikla i njegovog vozača oko parkinga. Potrebno je obratiti pažnju da minimalna udaljenost od zida, drveta ili nekog drugog elementa u prostoru bude 50cm.

4. Materijal za pričvršćivanje

Dobro je uzeti u obzir čvrste materijale koji su pogodni za sve vremenske uslove, kao što su kiša ili sneg, pa do jake sunčeve svetlosti i korozije. Generalno, ove konstrukcije izvode se od aluminijuma ili pocinkovanog čelika, ali postoje i one koje imaju sloj gume, kako bi se izbegle ogrebotine na biciklima.

Bitno je da postoji betonska ploča, kao idealna baza za fiksiranje i ona mora biti ravna, bez ikakvih izbočina i udubljenja, uz poželjan nagib od 5% u smeru oslanjanja.

5. Razmislite o upotrebi parkinga kada nema bicikala

Interesantno je razmisliti i o izgledu i funkciji parkinga kada uz njih ne stoji bicikl. Poželjno je da to bude vitka struktura, prijatna za oko, koja može biti u skladu i sa ostatkom mobilijara u gradu.

6. Obezbediti više tački oslanjanja i zaključavanja

Važno je proučiti dimenzije konstrukcije uzimajući u obzir tržište bicikala. Različiti modeli bicikala imaju tačke oslonca kao i zaključavanja na različitim visinama i položajima.

Foto: Eduardo Souza, BKT mobiliario urbano

Kad ste već ovde…

• Izvijena zgrada koja izlazi u susret pešacima i biciklistima
• Projekat biciklističke staze na starom putu od Novog Sada do Beograda
• Biciklistička staza od reciklirane plastike puštena u rad u Holandiji

Uz pomoć servisa Archibnb vaša ponuda na Airbnb može biti konkurentnija. Saznajte kako!

Ukoliko ste ikada koristili Airbnb, servis za iznajmljivanje stana ili kuće, primetili ste da je uvek teško steći pravi utisak o veličini i rasporedu prostorija. S druge strane oni koji se bave iznajmljivanjem nekretnina preko ovog popularnog servisa često dobiju komentare da stan ili kuća nisu onakvi kakvi su očekivali, odnosno, da su fotografije drugačije dočarale prostor. Tu na scenu stupa Archibnb koji rešava problem!

Grafički studio Archibnb bavi se izradom osnova prostora koji se izdaju preko Airbnb. Dodavanjem plana na svom profilu možete istaći najbolje karakteristike vašeg prostora, ali i u startu „eliminisati“ goste koji bi mogli da imaju krivo stečena očekivanja na osnovu fotografija, koje zaista često mogu drugačije da predstave prostor. Svakako, ovakvim dodatkom bolje bi se definisao karakter prostora, kao i sadržaj, te bi se smanjio broj pitanja o broju prostorija i njihovoj organizaciji.

Archibnb pravi osnove prostora koji se izdaju preko Airbnb-a za cenu od 49 evra.

Saradnja sa servisom Archibnb funkcioniše tako što im pošaljete slobodoručno iscrtan plan svoje stambene jedinice, koji oni zatim u roku od tri dana radna transformišu u osnovnu sa ucrtanim nameštajem kako bi potencijalni gosti imali što bolji uvid u vašu nekretninu koju ulažete. Cena usluge je fiksna i iznosi 49 evra.

Zainteresovani da bolje predstavite vašu nekretninu? Ovo je prava stvar!

Kad ste već ovde…

• Proptech Srbija – Inovacije na tržištu nekretnina
• Kako pripremiti stan za prodaju
• Stambeno zadrugarstvo – praktičan način rešavanja stambenog pitanja

Ova potpuno transparentna kuća dom je naučnika koji je želeo da se potpuno osami. Zbog toga je ovu oazu podigao usred brazilske šume.

Arhitekte iz firme Atelier Branco Arquitetura dobile su zahtev od klijenta da se isprojektuje kuća u kojoj će on moći da u miru razmišlja i čita – potpuno izolovan od užurbanog gradskog života. Vlasnik kuće, preneo je arhitektama svoja maštanja o strukturi koja nije bila okarakterisana ni kao stalni dom, niti vikendica, već kao bujno i mirno mesto u koje se može povući. Projektanti su izašli s rešenjem koje je utopljeno u prirodu, ali tako da se objekat otvara prema šumi u dnevnoj zoni dok se u mirnoj zoni potpuno zatvara.

Stakleni fasadni zidovi od poda do plafona puštaju prirodnu svetlost u unutrašnjost kuće i daju osećaj potpunog pripadanja okolnoj divljini.

Prilazeći objektu saobraćajnicom, prvo što se uočava je ogromna drvena platforma postavljena na krovu betonske strukture, što stvara osećaj plutanja kuće među bujnom vegetacijom okolne prašume.

Arhitekte su konvencionalne ograde krovnih terasa zamenili obodnim vodenim kanalima, koji čine da krovna terasa izgleda poput ostrva.

Stepenasta struktura

Spuštajući se niz stepenice dolazi se do glavnog ulaza u kuću. Zbog nagiba terena arhitekte su stepenasto oblikovale strukturu, te se postepeno otkrivaju različiti delovi kuće.

Stakleni fasadni zidovi od poda do plafona puštaju prirodnu svetlost u unutrašnjost kuće i daju osećaj potpunog pripadanja okolnoj divljini.

Funkcija u skladu s osunčanošću

Prostorna organizacija kuće vođena je upravo prodorima prirodne svetlosti, pa je tako spavaća soba smeštena na samom vrhu objekta, gde je osunčanost najmanja. Dnevni boravak i trpezarija primaju najveću količinu prirodnog svetla, piše Inhabitat.

Radna zona bez premca

Radna zona se nalazi u centralnom delu kuće i ona je najimpresivniji deo ovog projekta. Sa dvostrukom visinom i naglašenim betonskim gredama i stubovima, ovaj prostor prosto mami da se u njemu uživa… i ponešto radi.

Svakog enterijeristu će posebno zainteresovati impresivni komadi nameštaja koji upotpunjuju radnu zonu.

Zatvorena kupatila

Kupatila su nasuprot ostatku kuće u potpunosti zatvorena, izvedena od betona i osvetljena krovnim prozorima, koji pružaju ograničenu količinu osvetljenja ali i potpunu privatnost.

Grafičke podloge

Osnova kuće

Podužni presek kuće

Podužni presek kuće

Situacioni plan

Foto: Ricardo Bassetti, Gleeson Paulino, Jaqueline Lessa via Atelier Branco Arquitectura

Kad ste već ovde…

• Ova kuća postavljena je na kose drvene stubove zbog boljeg pogleda
• Kuća na steni Idisa Turata na ostrvu Krk
• Kuća 4+ u Banjaluci / Saša i Malina Čvoro

Grad će angažovati arhitektonski studio iz Njujorka Diller Scofidio + Renfro da izradi master plan za budući linijski park, a projekat će donirati Novak Đoković, Milan Beko, Svetska banka i UNDP.

Šta povezuje Novaka Đokovića, biznismena Milana Beka, Svetsku banku i UNDP? Odgovor je linijski park – buduća zelena oaza koja će se protezati na 4,7 kilometara od Beton hale do Pančevačkog mosta. Projekat za uređenje 47 hektara u donjem Dorćolu izradiće američka kompanija Diller Scofidio + Renfro, a trebalo bi da ga finansira „ovaj kvartet”, kaže za Politiku gradski urbanista Marko Stojčić. Arhitekte iz Njujorka stigle su u dvodnevnu posetu Beogradu kada bi trebalo da se dogovore detalji u vezi sa potpisivanjem ugovora. Delegacija iz Velike jabuke posetiće i Republiku Srpsku jer je, kaže Stojčić, viđena kao autor dela memorijalnog kompleksa logora Jasenovac.

– Razgovarali smo sa sve četiri strane i pristali su da finansiraju master plan budućeg linijskog parka i nadam se da ćemo ugovor potpisati do kraja meseca kako bi arhitekte koje su projektovale slične parkove, High Line na Menhetnu i Zarjadje u Moskvi, mogle od maja da rade projekat čije će ideje biti utkane u plan detaljne regulacije beogradskog parka – ističe Stojčić i dodaje da je ideja da se angažuje biro iz Njujorka potekla, između ostalih, i od njega.

Arhitekte su projektovale slične parkove u svetskim metropolama poput High Line na Menhetnu i Zarjadje u Moskvi.

Reč je o prostoru koji je zauzimala železnička pruga, a ideja grada je, dodaje Stojčić, da se poveže zapušteni deo Dorćola uz reku i centar Beograda. Prva faza transformacije te celine biće potez od Beton hale do teniskih terena Đoković, a poslednja će obuhvatiti zaleđe Luke Beograd sa kojom grad godinama vodi spor oko vlasništva nad zemljištem što je bila glavna kočnica da vlasnik Luke Milan Beko započne gradnju „grada na vodi”, preteče Beograda na vodi, koji je projektovao Danijel Libeskind, američki arhitekta poljskog porekla.

– Beko je zainteresovan da finansira deo projekta od Pančevačkog mosta do Marine Dorćol kako rešenja američkih arhitekata ne bi bila u suprotnosti sa projektom koji on u tom delu planira da razvija – naglašava Stojčić.

Gradski urbanista nema dilemu da će taj prostor biti najatraktivnija rekreativno-zabavna zona koja treba da pomiri potrebe Beograđana i novu arhitekturu koju će osmisliti Diller Scofidio + Renfro, kako kaže, majstori za osmišljavanje atrakcija, i da će privući građane da borave u budućem parku.

– U ovaj projekat maksimalno ćemo uključiti i domaće arhitekte jer je reč o velikom prostoru. Profesor Brana Mitrović već ima predloge za potez oko SC „Milan Gale Muškatirović” – naglašava Stojčić.

Za redizajn napuštene deonice centralne njujorške pruge na zapadnoj strani Menhetna u dužini od oko tri kilometra prikupljeno je 720 ideja iz 36 država pre nego što su posao između ostalih dobili Diller Scofidio + Renfro, a za transformaciju beogradskog priobalja konkurs je izostao.

Zašto bez konkursa?

– Razmišljali smo da li nam je javno nadmetanje potrebno ili ne. Shvatili smo da ćemo izgubiti dosta vremena i da će svetske arhitekte biti i te kako zainteresovane za taj prostor, što bi smanjilo šansu domaćim projektantima koji nemaju veliko iskustvo u preoblikovanju ovakvih prostora. Možda zvuči nelogično, ali izbegavanjem konkursa daćemo veću šansu domaćim arhitektama koji će zajedno sa američkim kolegama 47 hektara pretvoriti u atraktivan park – naglašava Stojčić.

Služba za urbanizam

Služba za urbanizam koja će okupiti 10 stručnjaka biće formirana 24. aprila na sednici Skupštine grada, najavljuje Marko Stojčić. Ona će biti podređena gradskom urbanisti, a direktor službe biće arhitekta Danijela Korica koja na tu poziciju dolazi iz Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.

– Svako od njih dobiće oblast za koju će biti zadužen poput estetike prostora, kvaliteta projekata za javne objekte… Ove godine ističe važnost 104 plana detaljne regulacije i očekuju nas izmene GUP-a i Plana generalne regulacije. Nisam zadovoljan brzinom kojom se planovi izrađuju i daću sve od sebe da se taj proces ubrza, ali i da bude što manje nelogičnosti i nepravdi u planskoj hijerarhiji – obećava Stojčić.

Španska kuća – prvi radni zadatak

Gradski urbanista nema sumnju da će sledeće godine početi uređenje Španske kuće, objekta bez krova i prozora u Ulici braće Krsmanović 2, u kuću arhitekture.

– Prvog dana kada sam imenovan na funkciju gradskog urbaniste najpre sam pozvao Sekretarijat za investicije da im kažem da taj posao ubrzaju. Generalni projekat kuće arhitekture je na Komisiji za kapitalne projekte. Grad će finansirati taj projekat i nije isključeno da ćemo raspisati konkurs za uređenje objekta. U roku od dve do dve i po godine on bi trebalo da bude centar okupljanja beogradskih arhitekata – kaže Stojčić.

Kad ste već ovde…

• Elizabeth Diller najuticajniji arhitekta na svetu po magazinu Times
• Njujorški centar The Shed
• Vessel je promašaj ili remek-delo arhitekture Njujorka?

Kako se naša zemlja prezentovala na svetskim međunarodnim izložbama počev od 1900. u Parizu do 2010. godine u Šangaju i koja je to nit koja ih povezuje.

Prateći tekstove na portalu Gradnja.rs, ali u drugim medijima, čitaoci su uveliko upoznati sa paviljonom Srbije (nekadašnji paviljon Krlajevine Jugoslavije) u Veneciji, gde se svake parne održavaju arhitektonske, a svake neparne umetničke izložbe. Pored ovih svetskih izložbi, koje se održavaju svake druge godine, postoje i velike svetske izložbe koje su se kroz istoriju odigravale na svake dve, pet ili deset godina (od skoro je odlučeno da bude fiksno na svakih pet) i za razliku od Bijenala koji se odigravaju u Veneciji, ove svaki put bivaju organizovane u drugom gradu.

Sve započinje prvom velikom izložbom, održanom 1851. godine u londonskom Hajd parku, unutar monumentalne Kristalne palate, koja je za tu priliku bila specijalno projektovana i izgrađena. Ideja je bila da se na jednoj sveobuhvatnoj izložbi prikažu industrijska dostignuća i kulturne znamenitosti država izlagača. Ovo je krajem 19. i početkom 20. veka preraslo u masovne izložbe, gde su države učesnice gradile posebne paviljone i nadmetale se, najpre u arhitekturi, a zatim i u izloženom sadržaju, koji je bio kulturno-umetničkog, industrijskog, ali i naučnog karaktera.

Slika Paje Jovanovića s pirotskim ćilimima, naručena za paviljon Srbije u Parizu, nagrađena je zlatnom medaljom.

Kraljevina Srbija svoje debitovanje beleži 1900. godine kada se u Parizu prezentuje sa paviljonom koji je projektovao arhitekta Milan Kapetanović. Ideja je bila da paviljon kao centralno obeležje dobije motive srpsko-vizantijske srednjovekovne arhitekture, pa je sa svojim kupolama dosta podsećao na crkvu. Takođe, posedovao je prostrani, bogato dekorisani trem, a unutar paviljona izložena su umetnička dela i predmeti domaće radinosti. Za potrebe ove izložbe posebno je poručena slika Krunisanje cara Dušana (Proglašenje Dušanovog zakonika), koju je naslikao Paja Jovanović, koja je na izložbi nagrađena zlatnom medaljom. Naravno, neizostavni predmeti našeg paviljona bili su pirotski ćilimi sa raznim šarama, kao jedno svojevrsno obeležje Kraljevine Srbije.

Expo kao novi izazov

U međuvremenu, međunarodne izložbe postaju sve kompleksnije, pa ubrzo počinju da se organizuju i specijalizovane, znatno češće od onih glavnih, koje da bi se razlikovale dobijaju naziv Expo. Nije uvek bilo potpuno jasno koja od tih izložbi je kojeg karaktera, ali je za svaku projektovan poseban paviljon, u svojevrsnom duhu države koja se prezentovala i ispunjavan predmetima i umetninama kojima je ta država želela da se predstavi. Tako je 1911. godine, Kraljevina Srbija izlagala na dve izložbe, u Torinu i Rimu.

U Torinu smo se prezentovali paviljonom koji više nije podsećao već gotovo doslovce i bio srednjovekovna crkva, to jest, petokupolna Gračanica sa razvijenim bočnim krilima i bogato dekorisanom moravskom fasadom. Autor ovog rešenja bio je istaknuti pobornik nacionalnog stila, arhitekta prof. Branko Tanazević.

S druge strane, u Rimu se izašlo sa jednim potpuno drugačijim rešenjem, čiji autor je bio arhitekta Petar Bajalović. Tačnije, Bajalović je arhitektonski uobličio idejni koncept vajara Ivana Meštrovića, koji je prezentovao jednu univerzalnu panjužnoslovensku ideju, gde je srpski identitet bio dominantan, sa skulpturama znamenitih istorijskih ličnosti. Ideja je bila da se prevaziđe tipičan srpski (srednjovekovni) identitet, a prikaže drugi, često izmišljen primordijalni. Kao glavne motive paviljona, Meštrović je postavio neke teološke i mitološke motive, kao što su anđeli i sfinge, koji će se pojaviti na idejnom rešenju Vidovdanskog hrama, na kojem je već uveliko radio.

Srpski paviljon u Rimu 1911

Sfinga kao centralni motiv

(Neuspešna) potraga za novim identitetom

Sve se dodatno komplikuje stvaranjem Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca, kada je bilo potrebno na jedan jedinstven način prikazati identitet nove državne zajednice. Umesto da se prihvati već prezentovana Meštrovićeva ideja o mitskom identitetu slovenske braće ili pak internacionalna moderna, koju su kao nacionalno obeležje uveliko prihvatile neke evropske države, Kraljevina je u ovom periodu često lutala u prezentovanju svog identiteta. Ključ po kojem se biralo idejno rešenje paviljona bilo je da se u žiri najčešće stavljalo po jedan srpski, jedan hrvatski i jedan slovenački arhitekta i u zavisnosti od predsednika žirija (predstavnik Ministrastva građevine), to jest, njegove nacionalnosti, paviljon bi više vukao na istočnu (srpsko-vizantijsku) ili zapadnu (romano-gotičku) istorističku arhitekturu.

Tako je na konkursu za paviljon Kraljevine SHS u na Expo-u u Filadelfiji 1924. godine, pobedio idejni projekat arhitekata Petra i Branka Krstića. Zanimljivo ekspresionističko rešenje u kombinaciji s eklektičkim romantičarskim motivima, ponajviše Vizantije, što je uslovilo i obaranje celog projekta od strane hrvatskih arhitekata unutar Ministarstva građevine, pa je Kraljevina te godine ostala bez učešća na izložbi.

Arhitektura našeg paviljona u Parizu vukla je na italijanski, tj. nemački totalitarni monumentalizam.

Trinaest godina kasnije, na Expo-u u Parizu 1937. godine, svetska politička scena bila je kompleksna, a Kraljevina Jugoslavija je vešto odigrala prilikom prezentovanja svog identiteta. Naravno, centralni paviljoni izložbe bili su Nemački i Sovjetski, s prepoznatljivim monumentalnim izrazom totalitarnih režima koji su tih godina bili na vlasti u obe države. Da se podsetimo, te godine je usledilo zbližavanje Jugoslavije s Italijom, što će godinu dana kasnije rezultovati izgradnjom jugoslovenskog paviljona u Veneciji, pa je i arhitektura našeg paviljona u Parozu vukla na italijanski, tj. nemački totalitarni monumentalizam. Idejni koncept je vešto izveo arhitekta Josip Seissel (Sajsl), koji je predložio rešenje u kojem je dominirao izraz monumentalizovane moderne, tj. ravna, pročišćena fasada po uzoru na italijanske (fašističke) moderniste i četiri pseudoantička stuba po uzoru na nemačku totalitarnu arhitekturu. Cela kompozicija dodatno je uobličena skulpturom vajara Tome Rosandića i mozaikom slikara Mila Milunovića.

Jugoslovenski paviljon 1937 u Parizu

Panorama na sučeljeni nemački i sovjetski paviljon.

Čovek u kretanju

Nakon Drugog svetskog rata, internacionalne izložbe postaju sve masovnije, pa se pored glavnih Expo-a gotovo svake godine odigravala neka specijalizovana paviljonska smotra. SFR Jugoslavija je aktivno učestvovala na ovim izložbama, predstavljajući se kroz modernističke paviljone projektovane od strane vodećih imena naše arhitektonske scene. Jedan od Expo-a, održan 1986. godine u Vankuveru, posebno se ističe učešćem naših autora, koji su kroz jednu stvaralačku sintezu objedinili jugoslovenski identitet. Arhitekturu paviljona je uobličio arhitekta Milan Pališaški, dok je izrada logotipa paviljona poverena slikaru Vladimiru Veličkoviću, pa je tema izložbe – Čovek u kretanju, bila uspešno prezentovana.

Jugoslovenski paviljon 1986 u Vankuveru

Logo jugoslovenskog paviljona 1986. u Vankuveru

Povratak pirotskom ćilimu

Raspadom Jugoslavije, sve do Republike Srbije, naša država nije uzimala aktivno učešće na glavnim ili kojim drugim specijalizovanim Expo-ima. Prvi put, posle skoro dve decenije, Srbija se prezentovala na Expo-u 2010. u Šangaju. Autori našeg paviljona, arhitekte Natalija Miodragović i Darko Kovačev, pokušali su da na maštovit način objedine arhitekturu sa drugim umetničkim veštinama. Poveli su se idejom da kroz razigranu fasadu nacionalnog paviljona provuku motiv koji nas je 110 godina ranije, prezentovao na prvoj izložbi u Parizu – pirotski ćilim. Kako god da okrenemo, ne možemo pobeći od vizuelnog identiteta, koji se i pored svih društveni političkih previranja uspešno održao kao jedan od prepoznatljivih motiva našeg naroda.

Kad ste već ovde…

• Fejslifting za Bijenale: Kreće adaptacija Paviljona Srbije u Veneciji
• 80 godina našeg paviljona u Veneciji – politika, kultura, arhitektura
• Konkurs za muzički paviljon u londonskom Hajd Parku

Sviđao vam se Monopol, ali biste voleli da ste u njemu gradili, a ne samo kupovali objekte?! Onda je možda baš ovo prava igra za vas.

Studio GoArchitect razveo je jedinstvenu kartarošku igru namenjenu „pobesnelim arhitektama“ koji za cilj imaju da na kraju partije razviju sopstveni grad.

Premisa igre je sledeća: Igrači, arhitekte, se bore jedni protiv drugih u izgradnji grada, a u tome im smetaju tajkuni… baš kao i u realnom životu, zapravo. Igrači kreiraju grad stavljajući građevinske karte na sto ispred sebe – a onaj ko na kraju ima četiri kompletirane zgrade na stolu, dobija igru. Međutim, igrači na svakom koraku nailaze na kojekakve prepreke kao što su loše kritike, još gore arhitektonske kopije i gradsko zagađenje.

Igrači se bore jedni protiv drugih u izgradnji grada, a u tome im smetaju tajkuni… baš kao i u realnom životu, zapravo.

Srećom, igrači mogu da zaštitite svoj grad zahvaljujući različitim trikovima i izazivajući različite „potrese i prevrate u gradu“ kako bi se situacija ipak razrešila u njihovu korist, navodi ArchDaily.

U nastavku pogledajte video koji detaljnije objašnjava dinamiku igre:

Trenutno ekipa prikuplja sredstva za lansiranje igre putem platforme Kickstarter i ostalo im je skoro tri nedelje da prikupe novac. Igra možete nabaviti po ceni od 20 za običan i 30 dolara za produženi set.

Kad ste već ovde…

• Budući građevinari uskoro će se igrati ekološkim „kockicama“
• Ima li mesta za arhitekte u domaćoj IT industriji? Ima u pravljenju video-igara!
• Ovi dizajneri „projektuju“ kuće u video-igri The Sims i zarađuju milione

Preko 200 besplatnih crteža u popularnim formatima mogu biti veoma korisni za arhitekte i dizajnere kojima će obogatiti svoje projekte.

Flan Studio kreirao je biblioteku crteža ljudi, životinja i drugih elemenata iz prirode i postavio je na besplatno preuzimanje. Njihova ideja je da podele svoj sadržaj kako bi i ostalim arhitektama i dizajnerima olakšali posao.

Ljudi i životinje predstavljeni su u različitim situacijama i položajima, tako da se crteži mogu uklopiti u raznovrsne projekte. Kompletna biblioteka crteža, razvrstana po kategorijama, nalazi se na njihovom sajtu odakle se oni mogu preuzeti potpuno besplatno u formatima DWG i PNG.

Ova firma teži širenju ideje sličnih studija sa arhivskim bibliotekama vrhunskog sadržaja, poput Toffu i Studio Esinam. Ukoliko pak želite da finansijski potpomognete ovu ideju, možete donirati ovde.

Evo crteža koji su se nama svideli:

Crteži: Flan Studio

Kad ste već ovde…

• 10 odličnih knjiga o arhitekturi koje besplatno možete pročitati na internetu
• Baza besplatnih arhitektonskih ilustracija u DWG formatu
• Ako ste mislili da je nemoguće konvertovati PDF u DWG, pogrešili ste!

Dizajn kuće, smeštene na samoj obali, zasnovan je na ideji ne samo da se smanji rizik od oštećenja koje mogu napraviti potencijalne poplave već i da se štiti prirodno okruženje.

Kuća u južnom Mejnu izgrađena je na peščanim dinama, te nosi simboličan naziv In the Dunes. Portlandska arhitektonska firma Caleb Johnson Studio, koja potpisuje projekat sojenice, zbog nestabilnog terena i potencijalnih poplava odlučila je da je objekat najbolje izdignuti iznad površine tla visokim drvenim stubovima ankerovanim u betonske temelje. Na ovaj način lokacija skoro uopšte nije narušena izgradnjom, te je priroda nastavila da živi na svoj ustaljeni način.

Objekat je izdignut iznad površine tla visokim drvenim stubovima ankerovanim u betonske temelje.

U pogledu dizajna, ideja je bila da se nova kuća uklopi u kontekst šarmantnih kuća na plaži ove oblasti.

„Objekat je organizovan kao sistem čistih geometrijskih formi, koje su zatim modernizovane u pogledu dizajna i manipulisane sa ciljem da se ostvare pogledi na more i močvaru.“ – rekli su arhitekte za Inhabitat.

Fenestracija

Fasada objekta obložena kedrovinom penetrirana je prozorima velikih dimenzija koji kući približavaju prirodu, a kuća joj vraća ekološkim funkcionisanjem koje ostvaruje preko solarnih panela na krovu. Strateški postavljeni prozori pružaju panoramski pogled na okruženje iz gotovo svakog ugla u unutrašnjosti kuće.

Nenametljiv enterijer

Enterijer kuće je prostran, a neutralna paleta boja i minimalna količina nameštaja doprinose osećaju slobode i stvaranju prijatne atmosfere.

Pogledajte još nekoliko fotografija iz enterijera:

Grafičke podloge

Osnova partera

Osnova sprata

Osnova drugog sprata

Foto: Trent Bell

Kad ste već ovde…

• Sojenica na Savi kao utočište od gradske vreve
• Ova kuća postavljena je na kose drvene stubove zbog boljeg pogleda
• Kuća na steni Idisa Turata na ostrvu Krk

170 zaposlenih u beogradskoj gejming kompaniji započeće radnu nedelju na novoj adresi – u inovativnoj pametnoj zgradi, pažljivo dizajniranoj s ciljem da podstiče stvaralaštvo i saradnju.

Po projektu Jump Studios iz Velike Britanije i domaćeg Antipod studija zaduženog za enterijer, Beograd je danas dobio savremeni gejming studio u kome će raditi stručnjaci iz 22 zemlje. Inspirisan vrednostima kompanije, kao i strašću njenih zaposlenih prema pravljenju igara i timskom radu, novi prostor koristi najsavremenije tehnologije da korisnicima omogući produktivno i prijatno radno iskustvo. Ova inovativna zgrada predstavlja do sada najveće ulaganje Nordeusa u dobrobit svojih zaposlenih.

Novo sedište kompanije nalazi se na uglu Bulevara Milutina Milankovića i Bulevara Umetnosti, simbolično povezujući nauku i umetnost – spoj koji najbolje opisuje tim koji će ovde raditi. U 6.000 kvadratnih metara, na 7 spratova i 3 podzemna nivoa za parking, moći će da se smesti do 250 zaposlenih – u skladu sa Nordeusovom strategijom rasta. Zgrada, koju je izveo GTC Srbija, obavijena je staklenim površinama i dugačkim terasama obogaćenim vegetacijom sa kojih se može uživati u zelenoj oazi u njenom dvorištu.

U celoj zgradi implementiran je sistem pametnog osvetljenja i klimatizacije, dok sistemi reciklaže promovišu zelenu inicijative unutar kompanije.

Pored 52 kancelarije, 18 sala za sastanke i auditorijuma za više od 200 ljudi, značajan deo prostora čine: studio za audio i video produkciju, biblioteka i izolovane radne sobe. Zaposlenima su na raspolaganju i veliki restoran, sportski bar, gejming soba, fitnes prostor s tuševima i mnogi drugi sadržaji koji omogućavaju zdravu ravnotežu između okruženja za rad i prostora za opuštanje. Kao kompanija koja se ponosi velikim brojem mladih roditelja, Nordeus je namenio poseban prostor deci, kako bi roditelji mogli da ih ugoste kad god požele. Takođe, zgrada je u potpunosti pristupačna osobama s invaliditetom.

Na temeljima ulaganja u zaposlene

“Uvek smo verovali da naša kultura i naši ljudi predstavljaju glavnu prednost u ovoj vrlo kompetetivnoj industriji,” rekla je za portal Gradnja.rs Ivana Paunović, Workplace Experience Manager u Nordeusu, i dodala: “Najbitniji deo strategije Nordeusa je da investiramo u ljude. Kreirajući ovaj prostor, stvorili smo inspirativno okruženje koje pruža velike mogućnosti našim zaposlenima da razvijaju svoje veštine, budu uspešni i stvaraju igre koje će biti među najboljim na svetu.”

Sistemi pametne zgrade

Jedna od ključnih karakteristika prostora je i korišćenje najnovijih tehnologija radi što efikasnijeg rada i uštede energije. U celoj zgradi implementiran je sistem pametnog osvetljenja i klimatizacije koji omogućava zgradi da prepoznaje potrebe zaposlenih i prilagođava osvetljenje i temperaturu trenutnim uslovima. Solarni paneli koji se nalaze na krovu zgrade doprinose dodatnoj uštedi električne energije. Uz dugogodišnju praksu reciklaže otpadnog materijala, ovo će biti novi, značajni delovi zelene inicijative unutar kompanije.

Pogledajte još nekoliko slika iz enterijera:

Kad ste već ovde…

• Ima li mesta za arhitekte u domaćoj IT industriji? Ima u pravljenju video-igara!
• Enterijer IT kompanije Instana / arhitekta Sonja Brstina
• Enterijer softverske kompanije Vega IT iz Novog Sada

Ne, ne morate zvati keramičara da biste servisirali ugradni vodokotlić. Postupak njegovog rasklapanja i sastavljanja zapravo je veoma jednostavan!

Ko želi lepo i savremeno kupatilo, ugradni vodokotlići su nezaobilazni jer pored toga što vizuelno ne remete enterijer, oni ostavljaju praktičan prostor za odlaganje stvari. Međutim, ustaljeno je mišljenje da oni nisu dobro rešenje jer kada se nešto pokvari moraju se lupati pločice da bi se pristupilo vodokotliću. Istina je zapravo potpuno drugačija – ceo sistem se može otvoriti i zatvoriti za manje od minute!

Pogledajte kako se popravlja TECE ugradni vodokotlić:

Ugradni vodokotlić se može otvoriti i zatvoriti za manje od minute!

Za promenu plovka i zvona u vodokotliću, za početak, potrebno je skinuti taster i prihvat za taster koji se drže na dva šrafa koje možete odvrnuti krstastim šrafcigerom. Potom je potrebno skinuti zaštitnu plastiku za vodokotlić, a njenim skidanjem dolazimo do vodokotlića odnosno do njegova dva osnovna dela – plovka i zvona. Međutim, pre njihove zamene potrebno je zatvoriti vodu na ugaonom ventilu. Na samom ugaonom ventilu postoji deo koji služi za otvaranje i zatvaranje vode. Kada je položeno voda je zatvorena – kada je uspravno voda je puštena. Neophodno je isprazniti vodokotlić dva puta na veliko ispiranje zato što u TECE vodokotlićima uvek ostane litar vode jer je spremnik 10 litara. Okretom na levu stranu  vadi se zvono iz vodokotlića, dok se na dnu samog tanka nalazi korpa u koje leže zvono. Prsten koji se nalazi na dnu korpe služi da se reguliše protok vode u zavisnosti od veličine šolje. Izmenom prigušnog prstena, moguće je podešavanje pritiska ispiranja. Pritisak je moguće smanjiti, ali i povećati. Prsten leže na žabice i jednostavno se menja.

Zamena plovka

Što se tiče zamene plovka, neophodno je odvrnuti ga sa ugaonog ventila. Plovak se namešta blagim obrtajima navojnice – ne treba ga zatezati, lepiti silikonom ili stavljati kudelju. Dovoljno je ručno ga zatvoriti bez korišćenja bilo kakvog alata. Plovak je na ovaj način sa klipsicom zakačen za unutrašnjost vodokotlića i na taj način se pušta voda.

Vraćanje nazad

Po završenom servisanju, kreće zatvaranje vodokotlića. Prvo se vraća korpa i to blagim utiskanjem u ležište, a potom u njega ide zvono koje se ubacuje pod uglom. Kada zvono legne u korpu, laganim pokretom na desno ga vraćamo iza njegovog držača koji se nalazi unutra. Plovak se takođe pod uglom vraća u vodokotlić, laganim pokretima se pričvršćuje za ugaoni ventil. Šrafcigerom otvaramo vodu na ugaonom ventilu. Zatvaramo zaštitni deo i deo za prihvat tipke sa krstastim štafcigerom, i na kraju postavljamo tipku i vodokotlić je zatvoren.

Sve pločice na mestu

Ceo ovaj proces servisiranja vodokotlića traje manje od minute, a kao što ste videli u video-prilogu iznad, pločice su ostale na mestu. Ugradni vodokotlići TECE su zato dobar izbor ukoliko želite kupatilo koje je savremeno, a pritom i jednostavno za održavanje.

Ovogodišnji žiri bio je naklonjen rekonstrukcijama već postojećih javnih prostora i stambenih jedinica.

Kada smo pre dva meseca predstavljali finaliste najnovijeg izdanja Mies van der Rohe nagrada, naglasili smo da je ova godina pomalo drugačija od prethodnih po tome što je u finale ušlo čak nekoliko projekata adaptacije već korišćenih prostora (štaviše, čak je i Srbija ušla u uži izbor s velikim projektom obnove Muzeja savremene umetnosti u Beogradu). No, na iznenađenje svih, upravo je projekat rekonstrukcije jednog stambenog bloka na kraju i poneo glavnu nagradu.

U pitanju je obiman i vrlo kompleksan projekat obnove 530 vremešnih stanova u Bordou (Francuska) koji potpisuju Frédéric Druot Architecture, Lacaton & Vassal Architectes i Christophe Hutin Architecture. U pitanju je, kako navodi žiri, inovativni pristup zahvaljujući kojem su revitalizovane tri velike stambene zgrade iz šezdesetih godina prošlog veka, čime su svi stanovi dobili ove kvalitete prostora i življenja, a naglašeni su im već postojeći kvaliteti i dopunjeni nedostaci. Arhitekte su zapravo na zgradu dodali balkone kao i zimsku baštu.

Na tri velike zgrade iz šezdesetih godina prošlog veka dodati su balkoni kao i zimska bašta.

Još jedan francuski studio, BAST iz Tuluza, dobio je posebnu nagradu za najbolji projekat u nastajanju. U pitanju je projekat School Refectory koji se nalazi u Gornjoj Garoni, oblasti na jugozapadu Francuske. Zanimljivo je da se i u ovom slučaju radi o intervenciji na već postojećem objektu gde je velika kantina za oko 60 učenika pridodata glavnoj gradi škole tako da vizuelno ali ne i fizički ogradi školsko dvorište.

Nagrade Mies van der Rohe dodeljuje istoimena fondacija zajedno sa Evropskom komisijom. Svečana dodala nagrada biće održana 7. maja u paviljonu Mies van der Rohe u Barseloni.

Izvor: Fondacija Mies van der Rohe; više o samim projektima pročitajte na sajtu fondacije OVDE i  OVDE.

Filmski setovi ne predstavljaju samo lepu pozadinu, već zapravo čine krucijalni deo naracije u seriji čije ćemo veliko finale videti uskoro. 

Ovo je trenutak na koji milioni fanova čekaju: Igra prestola se vraća, a internet je prepun priča o usponu Daneris Targarijan, sudbini Sersei Lanister i nedokučivoj hladnoći Ajre Stark. Međutim, niko ne govori o izuzetnoj lepoti živopisnih dvoraca, užurbanih luka i živih gradova. Serija Igra prestola poznata je po bogatoj filmskoj estetici, čija produkcija očigledno nije bila lagana.

U intervjuu sa scenografom i bivšim studentom arhitekture, Deborah Riley je za Architizer ispričala kako izgleda snimati ovako izazovnu seriju. Ona je naglasila da setovi ne predstavljaju samo lepu pozadinu, već zapravo čine krucijalni deo naracije – i tu arhitekti imaju presudnu ulogu. „Veliki je posao pronaći vizuelni ključ koji će poboljšati priču“ – objašnjava Riley. „Uglavnom razmišljam o mestima na koja sam putovala, o zgradama koje sam videla i još važnije, o tome kako sam se osećala u tim prostorima. Psihologija prostora mi je veoma važna.“ 

Posvećenost detaljima biće bitna i u osmoj sezoni Igra prestola koja počinje večeras, a ova arhitektonska tura kroz Sedam kraljevstva biće sjajna uvertira za poslednju sezonu kultne serije.

Upozorenje: Spoileri u nastavku teksta za one koji nisu gledali prvih sedam sezona!

Kraljeva luka

Glavni grad Sedam kraljevstava i jedna od najčešće snimanih lokacija Igra prestola, inspirisan je Maltom i Dubrovnikom. Dubrovački crveni krovovi od crepa i monumentalni kameni zidovi čine ga idealnim okruženjem za beskrajnu dramu u Kraljevoj luci. Istorijski hrvatski grad i njegova okolina poslužili za za brojna snimanja, dok tvrđava Lovrijenac, smeštena na vrhu stene, je jedna od mnogih realnih postavki za Crvenu tvđavu, gde Sersi trenutno boravi na kultnom Gvozdenom prestolu – za sada…

Zimovrel

Mnoge paralele mogu biti povučene između sivog neba Zimovrela i ruralnih pejzaža Ujedinjenog Kraljevstva, tako da ima smisla da se broj lokacija za ovo severno područje nalazi u Severnoj Irskoj i Škotskoj. Prvo, elegantni dvorac Ward – poluklasični, polugotički objekat koja gleda na najveću britansku uvalu, Strangford Lough – bila je u ranim sezonama predstavljena kao uporište porodice Stark.

Merin

Najseverniji od tri grada-države Zaliva robova, Merin je inspirisan ne samo drevnim majanskim hramovima već i objektima iz 20. veka. Najbogatiji stanovnici žive u veličanstvenim piramidama koje povezuje mreža drevnih kamenih utvrđenja. Da bi se stekao ovaj dojam, mnoge scene snimljene su u hrvatskoj tvrđavi Klis, staroj strukturi staroj 2.000 godina, koja se pojavljuje iz stena u blizini Splita. Međutim, najimpresivnija je palata Deneris Targarijen koja je snimana u čuvenoj vili Frenka Lojda Rajta u Los Anđelesu.

Bravos

Arhitektura slobodnog grada Bravosa inspirisana je mediteranskim lučkim gradovima kao što su Venecija, ali i srednjovjekovnim gradom Šibenikom i rivom sa četiri tvrđave. S druge strane, na ulazu u živahnu luku, monumentalni Titan Bravosa je zapravo oklopljena verzija jednog od sedam drevnih čuda sveta, Kolosa sa Rodosa.

Qarth

Na krajnjoj jugoistočnoj obali Esosa – velikog istočnog kontinenta Igre prestola – živi narod Qarth kojeg oni nazivaju „najvećim gradom koji je ikada bio ili će biti“. Filmska ekipa je ponovo otputovala u Hrvatsku da bi dobila inspiraciju za ovaj veliki trgovački grad. Idealnu lokaciju za snimanje pronašla je u slikovitom manastiru na Lokrumu, slikovitom ostrvu na Jadranu.

Knežev dvor u Dubrovniku odlikuje se prelepim dvorištem, lokacijom u kojoj se Deneris susreće sa Spice Kingom. Ovaj osunčani prostor, okružen arkadama i ukrašenim kamenim stepenicama, dočarava lepotu Quatha i odražava njegov status kao jednog od najbogatijih gradova u svetu Igre prestola.

Kad ste već ovde…

• Igra prestola, Hari Poter, Marvel: Skice građevina iz čuvenih filmova fantastike
• Kako u enterijeru izgleda Ikein tepih koji preko ramena nosi Džon Snou iz Igre prestola
• Ima li mesta za arhitekte u domaćoj IT industriji? Ima u pravljenju video-igara!

Novogradnja je postala prvi izbor – svaki kvadrat koji se izgradi odmah se i proda.

Ukoliko ste od onih koji ove godine traže krov nad glavom, verovatno ste i načuli isti savet koji ekonomisti i bankari već duže vreme dele – kupite stan i to što pre. Nekoliko je razloga za to, kamate koje su trenutno povoljne, banke koje se otimaju o klijente, dobra ponuda na dobrim lokacijama, posebno kada je reč o novogradnji.

Prema tumačenju javno dostupnih podataka Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), izgleda da se sve što se se izgradi u Beogradu, to se odmah i proda. Kupci daju prednost novim stanovima i zbog poreskih olakšica i zbog činjenice da ti stanovi ne traže dodatnu adaptaciju. Stanovi u staroj gradnji su nešto povoljniji, ali najčešće traže dodatna ulaganja, tako da je negde tas vage na strani novogradnje, piše 4zida.rs.

Najskuplji metar kvadratni stambenog prostora u Beogradu plaćen je 7.866 evra.

Prema istim podacima RGZ, prošle godine u Srbiji prodato je 37.500 stanova i još 12.000 garaža, poslovnih i industrijskih prostora. Najskuplje nekretnine dostigle su milionske iznose, a bile su u nekoj od beogradskih opština.

Lokacija diktira cenu

Prošla godina, ukazuju, pokazala je da lokacija igra veliku ulogu u visini cene nepokretnosti, a naročito kada se radi o onim najskupljim. I tu prednjači novogradnja. Tako, prosečna cena stanova po kvadratnom metru u prestonici iznosila je 2.050 evra.

Najskuplji stan kupljen je u Beogradu na vodi za nešto više od 1,1 milion evra, a ta ekskluzivna lokacija može da se pohvali i najskupljim metrom prodatog stambenog prostora koji je plaćen 7.866 evra.

Nekretinari nam kažu da se najveći broj stanova pazari se na Novom Beogradu, Voždovcu, Vračaru i Čukarici. Najskuplji kvadrati su pak na Vračaru, Starom gradu i Savskom vencu. Inače, tokom prvih deset meseci 2018. u Beogradu su izdate građevinske dozvole za više od 700.000 metara kvadratnog prostora različitnih kategorija.

Najskuplji kvadrat u Vojvodini je u Novom Sadu, tako je u tom gradu, u novogradnji kvadrat stana u proseku 1.300 evra. Za kvadrat novog stana u Pančevu prosečno se prošle godine plaćalo 827 evra. U Vršcu je lane prosečna cena kvadrata u novogradnji 764 evra.

Kad ste već ovde…

• Proptech – Inovacije koje menjaju pravila igre na tržištu nekretnina
• Cene stanova u Novom Sadu više nego u zlatnom periodu stanogradnje
• Stambeno zadrugarstvo – praktičan način rešavanja stambenog pitanja