Ako ste se pitali koja je cena večite mladosti, odgovor je: milion i po dolara!
Kuća pred vama je originalno zamišljena kao „interaktivna laboratorija“ a projektovao ju je japanski arhitekta Shusaku Arakawa zajedno sa svojom ženom, pesnikinjom Madeline Gins. Nalazi se u Istočnim Hemptonima, prestižnom naselju pokraj Njujorka i malo je reći da po izgledu žestoko odudara od okoline.
No, neki tvrde da ona upravo zbog svoje specifične strukture i šašavog dizajna, pospešuje zdravlje i usporava starenje. Naime, autori su za svoj projekat govorili da njegova neobična forma tera ljude da koriste svoja tela na neočekivane načine, izazivajući ravnotežu i stimulišući imuni sistem.
Neobična forma kuće tera ljude da koriste svoja tela na neočekivane načine, izazivajući ravnotežu i stimulišući imuni sistem.
Kuća je od pre neki dan dostupna na tržištu za 1.495.000 dolara, što je poprilično niska cena za Hemptone, pogotovo uzevši u obzir kulturno-istorijski aspekt projekta.
Kuća broji 255 kvadrata, obojena je u ukupno 52 jarke boje i, izuzevši zidove, ne sadrži niti jednu ravnu površinu. Samim tim, kretanje u objektu je izuzetno otežano, pa su svuda po enterijeru montirani rukohvati kako bi gosti mogli malo lakše da hodaju.
Mala borba protiv smrtnosti
Inače, Shusaku Arakawa i Madeline Gins su se upoznali početkom šezdesetih godina prošlog veka i naredne četiri decenije proveli zajedno. Autori su knjige „Arhitektonsko telo“ u kojoj su uveli termin bioscleave koji se odnosi na način na koji telo prihvata okolinu ili se odvaja od nje.
Kuća u Hemptonima njihov je prvi zajednički arhitektonski projekat koji je naziv dobio upravo po pomenutom terminu. Rad na ovom projektu bio je njihova mala borba protiv smrtnosti.
Obradujte voljenu osobu za Dan zaljubljenih originalnim poklonom i uzmite učešće u humanitarnoj akciji koja ima za cilj da pomogne porodicama u Beogradu koje su ostala bez ičega.
Romsko naselje nedaleko od Pančevačkog mosta je 15. oktobra 2018. pretrpelo veliki požar koji je zahvatio i uništio više stambenih objekata. Požar je uspešno lokalizovan i povređenih nije bilo, ali je nekoliko porodica ostalo bez svojih domova. Kratkotrajna pomoć u vidu odeće, hrane i skromne novčane svote nažalost nije bila dovoljna da ugroženim porodicama obezbedi krov nad glavom.
Prodajna izložba „DoMiraj izdominiraj za Dan zaljubljenih“ održaće se 13. februara od 19h u Kući ljudskih prava u Beogradu.
Umetnici koji čine neformalnu grupu građana DoMiraj, zajedno sa Združena akcija Krov nad glavom i idejnim rešenjem koje im je donirao Tim8, odlučili su da se udruže i pomognu u cilju prikupljanja sredstava za izgradnju jedne od kuća u naselju.
Kao deo kampanje koja i dalje traje na Donacije.rs, organizuje se humanitarna prodajna izložba „DoMiraj izdominiraj za Dan zaljubljenih“ koja će se održati 13. februara 2019. od 19h u Kući ljudskih prava u Beogradu gde će se sva sredstva prikupljena od prodaje radova pridodati kampanji #domiraj.
Ciljana suma za realizaciju ovog projekta je 120.000 dinara.
Nova zgrada Gradske biblioteke u Sidneju sadrži inovativne funkcije koje joj omogućavaju maksimalnu održivost i time značajno snižavaju mesečne račune.
Po projektu arhitekte Stewart Hollensteina iz studija Stewart Architecture, sagrađena je biblioteka na močvarnom tlu u industrijskoj četvrti ovog velegrada koja, začudo, nosi ime Green Square („Zeleni trg“).
Zanimljivo je da se arhitekta odlučio da na baš ovoj lokaciji biblioteku dobrim delom ukopa u tlo, dok na površini vire dva staklena kraka koja praktično obaveštavaju komšiluk da se na ovom mestu nalazi objekat vredan pažnje. Međutim, ni ova odluka nije došla slučajno, jer je zahvaljujući ovoj odluci povećana površina javnog trga ispred Biblioteke na čitavih 8.000 kvadrata.
Biblioteka je ukopana u tlo, dok na površini vire dva staklena kraka koja nagoveštavaju da se tu nalazi objekat vredan pažnje.
Pomenuti objekti koji se nalaze iznad površine zemlje u potpunosti su obložena staklom, s tim da je jedan piramidalnog, a drugi kvadratnog oblika. Ukupna površina biblioteke (u šta su uključeni kako nadzemni objekti tako i prostorije pod zemljom) zauzima 3.000 kvadrata.
Ipak, najinteresantniji deo ovoj projekta su ovalni otvori u tlu zahvaljujući kojim sve prostorije pod zemljom imaju prirodan izvor svetlosti. Oni, takođe, omogućavaju prolaznicima da virnu u to šta se dešava u nesvakidašnjim podzemnim čitaonicama, zbog čega projekat najinteresantnije izgleda u suton.
Još jedna velika čitaonica nalazi se u staklenoj piramidi u okviru Biblioteke, gde je smeštena i laboratorija, zatim muzička soba, kamerna scena i sala za održavanje različitih javnih kulturnih događaja. Ostali odeljci Biblioteke i administrativne prostorije mahom se nalaze u „pravougaonoj“ zgradi na drugoj strani trga.
Ventilacija je integrisana u police sa knjigama kako bi bila što manje vidljiva.
Ventilacionu mrežu u ovom objektu razvela je kompanija Arup, i to na vrlo nesvakidašnji način. Naime, u pojedinim delovima zgrade, ventilacija je integrisana u police sa knjigama, a sistem koji su odabrali omogućava bolji kvalitet unutrašnjeg vazduha i veću efikasnost hlađenja, pa samim tim i smanjenu potrošnju energije.
Sakupljanje kišnice
Još jedan održivi aspekt projekta ogleda se i u dizajnu trga, prenosi Inhabitat. Naime, pomenuti ovalni otvori projektovani su tako da prikupljaju kišnicu ne bi li se ona dalje ponovo koristila u samoj zgradi biblioteke.
Fotografije: Tom Roe i Julien Lanoo za studio Stewart Architecture
Imamo novu omiljenu alatku na gradilištu – mobilni telefon koji vidi ono što ljudsko oko NE može!
CAT S61 pravi je građevinski telefon – robustan i otporan, a prašina i ogrebotine mu ne mogu ništa. Međutim, njegova ključna funkcija je ugrađena FLIR termovizijska kamera kojom možete da pronađete cevi u zidovima, da očitate temperaturu na površinama, ili da pronađete hladne mostove u objektu.
CAT S61 ima još jednu veliku od odnosu na konkurenciju – a to je laserski metar. Građevinci i arhitekte više neće morati da sa sobom nose laserske merače jer je on sad ugrađen u telefon. Izmerite odstojanja, izračunajte površine prostorije direktno sa S61! Zgodna mogućnost je što se mere mogu očitati naknadno putem fotografija koje su napravljene iz aplikacije za lasersko merenje.
U videu pogledajte kako telefon pada s visine na cementu košuljicu ali i kako kamera radi iako je potopljen.
Ono zbog čega će građevinci obožavati ovaj telefon jeste njegova otpornost na padove s visine od 1,8 metara, otpornost na habanje i na prašinu, ali i vodootpornost. CAT S61 trpi vodu dubine od 3 metra čak sat vremena tokom kojih je potpuno operativan – čak mu i kamera radi!
Novost u odnosu na prošli model jeste što S61 ima i senzor za vlažnost, temperaturu ali i kvalitet vazduha. Aplikacija će vam pomoći da sagledate koja je temperatura i vlažnost u prostoriji, ali će vam ujedno alarmirati ako kvalitet vazduha u prostoriji opadne.
Očekivalo se da će u sajamskim halama biti smešten novi kongresni centar sa izložbenim prostorom, ali pojavili su se drugi klijenti.
Pre nešto manje od dve godine, bavili smo se temom hala 7, 8 i 9 Beogradskog sajma, za koje je tih dana usledio javni konkurs i prenamena. U raspisu konkursa je bila zadata tema preoblikovanja tih hala u moderni kongresni centar i izložbeni prostor, a na osnovu broja pristiglih radova, to jest, kvaliteta njihovih rešenja, mogli smo zaključiti da je konkurs uspeo. Već tada smo pretpostavili da je ovo jedna vrsta anketnog konkursa, odnosno, stručnog istraživanja za potrebe investitora (Beogradskog sajma), koji je uvideo da dotadašnji Bazar nema održivu funkciju, a da bi kongresni centar bio adekvatna zamena. Niko se nije nadao da će na kraju hale biti prenamenjene u nešto sasvim treće.
Kada se pogleda količina ovih aparata, raspored kako su nanizani jedan do drugoga, ne možete da ne zaključite da smo dobili nešto što podseća na dečiji Las Vegas.
Nakon uklanjanja isparcelisanih štandova Bazara, Beogradski sajam je slobodno mogao da raspolaže halama 7, 8 i 9. Očekivalo se da će u njih zaista biti smešten novi kongresni centar sa izložbenim prostorom, ali pojavili su se drugi klijenti. Početkom oktobra u zakup ovih hala ušla je kompanija Imeks siti d.o.o. iza koje je stao inostrani investitor iz Kine. Tada je najavljeno da će Kinezi investirati sa oko 2,5 miliona evra u projekat zabavnog centra, sa namerom dugoročnog širenja i na druge gradove u Srbiji. Rečeno je da će hala 7 sa svojim sadržajem biti namenjena odrasloj populaciji, sa sadržajem poput bilijara, stonog fudbala i hokeja, dok su druge dve hale najavljene kao prostor za zabavu mlađe populacije. Najavljeno je i da će zabavni centar otvoriti svoja vrata krajem 2018. ili početkom 2019. godine. Nakon nepompeznog otvaranja, zatekli smo dodatno izmenjen sadržaj sajamskih hala.
Jednoruki Džek za decu
U sve tri hale ubačen je isključivo dečiji sadržaj, za zabavu dece od uzrasta od nekoliko godina do tinejdžera. Tome je bio i prilagođen sadržaj, od nečega što podseća na malo veće igraonice, sa penjalicama, toboganima, platformama i mini vozilima, sve do arkadnih igrica.
Međutim, najviše prostora prepušteno je aparatima koji u mnogome podsećaju na jednoruke Džekove ili aparate sa voćkicama, sa sadržajem prilagođenim dečijem uzrastu. Kada se pogleda količina ovih aparata, raspored kako su nanizani jedan do drugoga, ne možete da ne zaključite da smo dobili nešto što podseća na dečiji Las Vegas. Doduše, ovde se deca zvanično ne kockaju, ali na isti način ubacuju žetone i provode vreme ispred aparata, baš kao što odrasli provode vreme u kazinima. Ali otkud ceo ovaj koncept i kako je on stigao sa Istoka?
Pitanje održivosti
Već nekoliko decenija, kineska industrija je pre svega poznata po proizvodnji igračaka. Tačnije, ovaj deo industrije se najbrže razvio, jer je bilo potrebno minimum ulaganja. Kasnije je to sve unapređeno za industriju alata i mašina, zatim nameštaja, automobila i drugih prevoznih sredstava, pa i u sveri digitalnih tehnologija. Nije bilo teško zaključiti da će Kinezi spojiti nekoliko ovih industrija i stvoriti čitavu lepezu proizvoda, namenjenu zabavi jedne široke populacije, za koju ni Zapad nije imao ovakav odgovor. Poučeni zapadnim konceptom zarade na zabavi odraslih, Kinezi su ovaj koncept modifikovali i prilagodili zabavi dece, a epilog ove ideje možemo videti na Beogradskom sajmu.
Čitav prostor funkcioniše potpuno autonomno od spoljnog sveta, kao jedna velika igraonica, a unutar prostora postoji i nekoliko kafe-restorana i jedna prodavnica manjih igračaka. Pitanje je da li je ova lokacija dovoljno održiva za takav koncept zabave, s obzirom da nije u blizini nekog većeg tržnog centra, a veće sajamske aktivnosti tek na mesečnom ili dvomesečnom nivou privlače veći broj posetilaca.
Na konkursu održanom 1956. godine stiglo je 222 rešenja od kojih je jedno postalo ikona Australije. Međutim, kako su izgledala odbačena rešenja? Pogledajte 7 koji su ušli u uži izbor.
Februara meseca 1956. godine premijer Novog Južnog Velsa, Joseph Cahill, objavio je međunarodni konkurs kako bi se dobilo najbolje rešenje prema kom bi se izgradila nacionalna kuća opere u Sidneju. Kao što znamo, pobedilo je rešenje arhitekte Jerna Ucona, a Sidnejska opera postala je jedna od najprepoznatljivih zgrada na svetu. Ono što je doduše malo manje poznato javnosti jeste to da je uslovima konkursa bilo dozvoljeno da projektni timovi prilože koliki god žele broj crteža, pod uslovom da su svi crno beli. Zahvaljujući savremenoj 3D vizuelizaciji možemo videti kako bi Sidnejska opera izgledala da je odluka žirija bila drugačija.
Projekti su morali biti predavani u crno-beloj tehnici; Pobedničko rešenje Jerna Ucona
1. Školjkasta opera
Ovo rešenje je na konkursu zauzelo je drugo mesto i baš kao i pobednički projekat inspirisano je školjkom, pa je takođe bilo predviđeno korišćenje najnovijih tehnologija upotrebe betona za izvođenje ovakve forme.
Tim od sedam arhitekti iz Filadelfije nastavio je saradnju nakon ovog projektnog debija, te su u narednim godinama osnovali firmu Geddes Brecher Qualls Cunningham.
Drugoplasirano rešenje: Philadelphia Collaborative Group
2. Zatvoreno i konzervativno rešenje
Dizajn holandsko-britanskog tima bio je prilično zatvoren i konzervativan u poređenju sa projektima inspirisanim morskim svetom, te je ovo rešenje zauzelo treće mesto.
Treće mesto: Arhitekte Paul Boissevain i Barbara Osmond
Žiri je svakako bio impresioniran odnosom proporcija čoveka i objekta, kao i promenadom zgrade.
Treće mesto: Arhitekte Paul Boissevain i Barbara Osmond
3. I dirigenti projektuju…
Iako nikada zapravo nije ušao u uži izbor, projekat koji je osmislio Sir Eugene Goossen, dirigent Simfonijskog orkestra i direktor Državnog muzičkog konzervatorijuma, mogao je zaista biti i realizovan, zbog veoma velikog uticaja u vlasti pomenutog gospodina.
Projekat: Sir Eugen GoossenProjekat: Sir Eugen Goossen
4. Mađarsko rešenje
Arhitekte Peter Kollar i Balthazar Korab izbegle su iz, u to vreme, komunističke Mađarske i na konkursu su predstavili svoj rad kao australijskom zastavom. Projekat je žiri okarakterisao kao „veoma vešto planiran objekat“.
Projekat: Peter Kollar i Balthazar KorabProjekat: Peter Kollar i Balthazar Korab
5. Helikopterom u operu
Ovaj projekat, kojeg potpisuje firma S. W. Milburn and Partners, nije mnogo drugačiji od trećeplasiranog rešenja, s tim što je kubični objekat izdignut iznad nivoa promenade, a na krovu objekta postavljen je i heliodrom.
Projekat: S. W. Milburn and PartnersProjekat: S. W. Milburn and Partners
6. Crvena opera
Engleska kompanija Vine and Vine oblikovala je živopisan dizajn objekta crvene fasade, koji je centralno postavljenim restoranom podeljen na dva auditorijuma.
Projekat: Vine and Vine
Ovakvo rešenje, sa dve celine, nije se u potpunosti dopalo žiriju.
Projekat: Vine and Vine
7. Kockarnica?
Projekat američke firme Kelly and Gruzen u određenim segmentima je izveden u Vegas maniru.
Projekat: Kelly and GruzenProjekat: Kelly and Gruzen
Pobedničko rešenje
Premijeru Josephu Cahillu trebalo je 17 godina da nakon sprovedenog konkursa realizuje projekat Jerna Ucona. Ipak, pobedničko rešenje postalo je simbol grada pa i australijske kulture, te je ovaj objekat zaveden i u UNESCO svetsku baštinu. Podsetimo se za kraj fantastične Sidnejske opere:
Japanska tehnologija koja će biti instalirana na TENT-u u Obrenovcu obezbediće i čistiji vazduh.
Najveći proizvođač struje u Srbiji, Termoelektrana Nikola Tesla, ujedno je i najveći zagađivač srpskog vazduha, a treći je najveći zagađivač u Evropi. Tome bi za tri i po godine trebalo da dođe kraj, jer je u TENT-u postavljen kamen temeljac postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova koji su osmislili Japanci, piše N1.
Posao je dobila japanska kompanija Mitsubishi Hitachi Power System (MHPS), a tehnologija koja će biti instalirana ne samo da će ispuštati čistiji vazduh, već će ovo postrojenje od otpada proizvoditi gips, pogodan za visokogradnju i niskogradnju.
Najveći apsorberi u ovom delu Evrope
Sistem za odsumporavanje dimnih gasova na TENT A gradiće se na četiri bloka (A3-A6) koji kao gorivo koriste kolubarski lignit. Pored dva apsorbera sa dimnjacima (po jedan za dva bloka), u sastav ovog postrojenja ulaze i postrojenje za pripremu krečnjaka i proizvodnju gipsa i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda nastalih procesom odsumporavanja, koje je već izgrađeno.
Visina svakog apsorbera biće 34 metra, a zajedno sa velikim dimnjakom na vrhu 140 metara sa osnovom od 24 metra u prečniku. Apsorberi su najveći u ovom delu Evrope i kroz jedan može da prođe četiri miliona kubnih metara dimnog gasa na sat.
Kad postrojenje za odsumporavanje počne sa radom, postojeći dimnjaci u termoelektrani više neće biti u stalnoj upotrebi, ostaće u rezervi, a koristiće se samo u slučaju ispada i u startu bloka, što će tek biti precizirano.
Postupak proizvodnje gipsa
Na sva četiri bloka primeniće se tehnologija odsumporavanja vlažnim postupkom, uz korišćenje krečnjaka kao reagensa. Samleveni krečnjak, pomešan sa vodom da bi se dobila emulzija, cevovodima će se ubacivati u apsorber. Tu će se emulzija, pomoću prskalica, sitnim kapljicama ubacivati u dimni gas. Krečnjačka emulzija izdvaja sumpor iz dimnog gasa koji odozdo ulazi u apsorber i pravi gips koji pada naniže u vodu. On ima dva puta: ili će ići u postrojenje za proizvodnju gipsa, gde će, posle sušenja, tako čist i po evropskom standardu kvaliteta biti spreman za prodaju, ili će se pomešan sa vodom i pepelom odlagati na deponiju pepela. Procena je da bi, ukoliko je prosečan sadržaj sumpora u uglju, produkcija gipsa bila oko 500-600 tona dnevno po apsorberu, što je oko 25 tona na sat.
Postrojenje će devet puta smanjiti emisiju sumpor-dioksida što će ovu termoelektranu prilagoditi standardima koje je definisala Evropska unija, a to je ispod 20 miligrama sumpor-dioksida po metru kubnom.
Postojenje će graditi domaća građevinska kompanija MPP Jedinstvo a.d. i trebala bi da bude završena za tri i po godine.
Višečlana porodica iz ruralne oblasti Kanade proširila je dom tako što je napravila još jednu kuću koja odaje počast staroj.
Arhitektonska firma ACDF projektovala je dodatnu stambenu jedinicu za porodicu koja je na imanju već imala staru kuću. Međutim, umesto da se porodična kuća sruši odlučeno je da se pored nje napravi nova kao omaž staroj. Novi objekat zato ima gabarit, formu i dimenzije kao i originalna kuća čime je postignuto i da se okolina koja ih okružuje ne naruši. Novoprojektovana bela prizemna kuća, delimično ukopane betonske osnove, zapravo izgleda kao prefinjena verzija postojećeg objekta.
Veza između stare i nove kuće izvedena je čeličnom pasarelom u antracit boji koja je iznutra obložena hrastom.
Stara i nova kuća povezani su toplom vezom koja je napravljena od čelične konstrukcije antracit boje i zastakljenih panela koji omogućuju poglede ka prirodi. S unutrašnje strane ova pasarela obložena je drvetom.
Materijalizacija nove kuće upućuje na neposredno okruženje pa tako limeni krov i drvena obloga reflektuju glatku i sjajnu koru okolnih breza, dok bela fasada upućuje na bele zidove seoskih ambara.
Novi koncept organizacije, sa otvorenim prostorima i velikim prozorima, još više je usmeren na prirodno okruženje, pa je omogućen spektakularan pogled na obližnje jezero.
Prirodni materijali u enterijeru
Kada se zaviri u enterijer, odmah zapada u oko velike površine pod drvetom. Pasarela je obložena hrastom dok je su drugi zidovi u tamnoj boji drveta koja korespondira sa antracit bojom konstrukcije.
Otvorena forma pasarele pruža članovima porodica da čak i kada su u različitim delovima kuće imaju pogled jedni na druge.
Hrast koji utopljava
Topli izgled primenjene hrastovine skladan je sa postojećim drvenim gredama i podom u starom delu kuće. Kamin je zaslužan za opuštajući ambijent, pa porodica može uživati zajedno u udobnosti prostranog dnevnog boravka.
U suterenu objekta smeštena je glavna spavaća soba, koja ima znatne benefite od topografije terena.
Polirani betonski podovi i detalji od prirodnog drveta istovremeno upućuju na jednostavnost ali i na bogatstvo materijala.
S obzirom da je delimično ukopana, kuća poseduje određenu dozu ušuškanosti, dok preko otvorenog zida sa prostranim balkonskim vratima prima znatnu količinu prirodnog osvetljenja.
Vinci Airports, novi operater aerodroma Nikola Tesla, svečano je obeležio početak svog upravljanja najvećim srpskim aerodromom, kada je i pokazao njegov mogući novi izgled.
Događaj pod nazivom „Osvetljavamo vaš svet“ kojim je povezano nasleđe Nikole Tesle i slogan kompanije Vinci Airoport „Otvaramo vaš svet“ održan je 13. februara na beogradskom aerodromu povodom obeležavanja početka koncesije. Tom prilikom, prikazan je promotivni video koji je sadržao nekoliko 3D rendera od kojih su pojedini na sebi imali disklejmer „Visuals not final“, piše domaći vazduhoplovni portal Tango Six.
Prilaz aerodromu više neće biti isti; Foto: Tango Six
Sudeći prema renderu, aerodrom u Beogradu će zadržati ime Nikole Tesle.
Najinteresantniji renderi su bili oni koji oslikavaju planirano projektovanje nove glavne prilazne saobraćajnice ispred oba terminala. Rešenje koje je uobičajeno na većini svetskih aerodroma.
Nekoliko grafika unutrašnjosti zgrade koje su iskorišćene u videu gotovo sigurno nemaju nikakve veze sa budućim izgledom. Na jednoj ime aerodroma je „Airport Nikolas Tesla“.
Međutim, posebno interesantan je bio pogled na C hodnik Terminala 2 gde se jasno vidi nadogradnja još jednog sprata. Ovde se najverovatnije radi o sada već poznatom planu koncesionara da fizički odvoji dolazeće i odlazeće putnike i poveća ukupnu (najbitnije komercijalnu) površinu terminala.
Jedan od rendera koji prikazuje novi raspored pristupnih saobraćajnica; Foto: Tango Six
Koncesija
Podsetimo, Vinci Airoport zvanično je preuzeo upravljanje beogradskim aerodromom 22. decembra prošle godine, a prve detaljnije informacije o planiranim budućim radovima na „Nikoli Tesli“ javnost je dobila 21. januara ove godine kada je kompanija Terna S.A. sa koncesionarom potpisala ugovor o obavljanju radova na izgradnji i rekonstrukciji aerodroma.
Meksičke arhitektice, među kojima su Frida Escobedo, Fernanda Canales i Tatiana Bilbao, nedavno su za Dezeen govorile o svojim najvećim uspesima i izazovima u karijeri.
U poslednjih nekoliko godina, ove tri žene su privukle veliku pažnju na svetskoj arhitektonskoj sceni, što je vrlo značajno obzirom na to da sve one dolaze iz vrlo konzervativne sredine. Naime, u Meksiku su žene dobile pravo glasa tek 1953. godine (u Jugoslaviji se, na primer, to desilo osam godina ranije), što znači da je pojam rodne ravnopravnosti u ovoj zemlji, baš kao i u našoj, relativno nov.
Fernanda Canales je izjavila da je u Meksiku, sve do pre nekoliko godina bilo potpuno neuobičajeno da žena vodi arhitektonski studio, i to potpuno samostalno, bez pomoći muškarca kao „osobe s kredibilitetom“. Ipak, ova južnoamerička zemlja ima dugu tradiciju jakih, kreativnih žena, tako da su kad-tad stvari morale da se prelome u njihovu korist. Canales smatra da je, u tom smislu, mnogo pomogao uticaj stručnjaka iz stranih zemalja gde su stvari postavljene mnogo demokratičnije.
Fernanda Canales prošle je godine dobila priliku da osmisli dizajn važnog paviljona Tamayo u okviru meksičke Nedelje dizajna, što je zadatak koji se obično predaje vrhunskim dizajnerima u zemlji.
Ambiciozni projekat Casa Bruma potpisuju zajedničkim snagama arhitektice Fernanda Canales i Claudia Rodriguez (Foto: Rafael Gamo)
U Meksiku je sve do pre nekoliko godina bilo neuobičajeno da žena vodi studio bez pomoći muškarca kao „osobe s kredibilitetom“
Tatiana Bilbaojoš jedna je arhitektica koja je u poslednje vreme ostvarila značajan uspeh, kako u rodnom Meksiku, tako i na međunarodnoj sceni zahvaljujući svom društveno angažovanom pristupu arhitekturi.
Ona, sa druge strane, smatra da joj je baš to što je žena otvorilo brojna vrata u karijeri kojima u suprotnom ne bi mogla ni da se približi. Naime, ona priznaje da je na brojnim izložbama i projektima učestvovala zato što se našla na „pravom mestu u pravo vreme“, kao vrsna arhitektica, a opet pripadnica manjine. Ipak, njeno prisustvo na sceni uspelo je da privuče druge žene da se oprobaju u arhitekturi, i sve su zajedno s Tatianom postale vidljivije na sceni.
„Nevidljiva kuća u šumi“ po projektu Tatiane Bilbao (Foto: Rory Gardiner)
Neka nova klima u Meksiku
Prisustvo žena na arhitektonskoj sceni Meksika stavilo je pozitivan uticaj i na opšti razvoj arhitektonske prakse u ovo zemlji. Kako kaže Gabriella Carrillo, još jedna uspešna arhitektica, sve veći broj žena i devojaka otvara svoje biroe, pa je tako i čitava scena počela zdravije da se razvija.
Meksičke arhitekte su danas mnogo otvorenije i spremnije da pomognu kolegama, pa čak i da volonterski učestvuju na projektima od nacionalnog značaja što ranije nije bio čest slučaj. U to spadaju radovi na javim površinama, podizanje skloništa za ljude koji su ostali bez domova nakon prirodnih katastrofa i slično. Interesantno je da su baš pomenute arhitektice u svojim projektima počele da insistiraju na upotrebi lokalnih materijala i sirovina.
Renovacija poseda Krivičnog suda u Meksiku, jedan je od socijalno-angažovanih projekata na kojima je arhitektia radila sa Mauriciom Rocha. (Foto: Sandra Pereznieto, Rafael Gamo i Alejandro González)
Kompletan članak na ovu temu na engleskom jeziku možete pročitati u online magazinu Dezeen.
Javno preduzeće „Putevi Srbije“ raspisalo je javni poziv za podnošenje ponuda za izradu idejnog projekta sa studijom opravdanosti za izgradnju mosta preko Velike Morave i pristupnih saobraćajnica.
U pozivu za ovu javnu nabavku navodi se da rok za podnošenje ponuda ističe u petak, 22. februara 2019. godine, a da će istog dana u prostorijama JP „Putevi Srbije“ u Beogradu biti obavljeno javno otvaranje ponuda.
Ninoslav Erić, predsednik Opštine Ćuprija, izjavio je da je lokalna samouprava u prethodnom periodu intenzivno radila na obezbeđivanju neophodnih preduslova za izradu ovog projekta, zbog čega je i urađen Plan detaljne regulacije gradskog naselja Ćuprija, piše RTP.
„Projekat za novi most preko Velike Morave je sada i zvanično uvršten u budžet JP „Putevi Srbije“, i ja sam uveren da će njegova izgradnja, koja će imati nemerljiv uticaj na razvoj Ćuprije, početi 2020. godine“, rekao je predsednik Erić.
Delo na slikama eksperimentalni je projekat koji potpisuje arhitekta Antony Gibbons, a za koji se nadamo da će uskoro biti izveden.
Gibbons je u ovom radu želeo da istraži mogućnosti Mebijusove trake, matematičke površine sa samo jednom stranom i jednom graničnom komponentom. Ova površ, koja nastaje od pravougaone trake tako što se jedna stranica zarotira za 180 stepeni i zalepi sa naspramnom stranicom, u projektu nazvanom Mobius poslužila je za oblikovanje betonske fasade novog objekta za stanovanje.
Arhitekta u ovom projektu koristi matematički oblik za kreiranje kružne fasade sa otvorenim enterijerom.
Arhitekta u ovom projektu koristi matematički oblik za kreiranje kružne fasade sa centralizovanim, otvorenim enterijerom. Dok se betonska ljuska okreće i otvara prema gore, osnovni objekat je od poda do plafona u prozorima, a glavna vrata vode od velikog dnevnog boravka do okolnog bazena u obliku polumeseca. U središtu objekta nalazi se kružna kuhinja sa krovnim prozorima koji joj pružaju neometano prirodno osvetljenje.
Kako navodi DesignBoom, u objektu se takođe nalazi i zakrivljeno stepenište koje obuhvata Mebijusovu traku i vodi prema krovnoj terasi.
U nastavku, pogledajte još rendera budućeg objekta.
Posle više godina od stopiranja radova, ove zgrade i dalje stoje nedovršene i neuseljene, pa se time u mnogome ponavlja priča promašenih investicija na beogradskom tržištu građevine i nekretnina.
Sigurno ste širom Beograda videli mnoge nedovršene zgrade koje svojim pojavama ruže ili nefunkcionalno zauzimaju markantne lokacije u starom ili novom delu grada. Tik preko mostova, u blizini stare železničke stanice, načičkalo se nekoliko zgrada u ulicama Karađorđevoj i Gavrila Principa, koje već više od dve decenije stoje nedovršene. Svojim zapuštenim izgledom deluju kao scenografija za postapokaliptične filmove, ali i vreme u kojem su nastale se u dobroj meri može porediti s apokalipsom.
Period 90-ih godina obeležio je građevinsko-preduzimački haos, u kojem su nicali objekti upitnih arhitektonskih vrednosti, finansirani najčešće sredstvima sumnjivog porekla. Da li odsustvom održivih poslovnih planova ili jednostavno nesnalaženjem u periodu promene političke vlasti, tek neke zgrade su ostale nedovršene, to jest, neprodate novim kupcima. Mislili smo da će to ostati relikti nekog prošlog vremena i da se takve greške neće ponavljati novim investitorima. Međutim, bar dve zgrade su opovrgle ova očekivanja.
Tri lista (ispušenog) duvana
Krajem 80-ih i početkom 90-godina, donešena je odluka da se za potrebe izgradnje novog hotela Hilton ruši kafana Tri lista duvana, koja se nalazila na uglu Bulevara kralja Aleksandra (Revolucije) i ulice Kneza Miloša. Tom prilikom je raspisan javni konkurs, koji je privukao pažnju mnogih arhitekata, ne samo iz Beograda, već širom Jugoslavije. Na konkursu je pobedilo rešenje arh. prof. Svetislava Ličine, ali kako se sve dešavalo u sumrak raspada SFR Jugoslavije (1990), ceo projekat je otkazan, a parcela, na kojoj je prethodno srušena kafana, ostala je upražnjena.
Svetislav Ličina, hotel Hilton na uglu Bulevara kralja Aleksandra i Ulice kneza Miloša, projekat, 1990.
Za potrebe izgradnje novog hotela Hilton, ruši se kafana Tri lista duvana, pravi se projekat ali se od njega odustaje.
Priča ponovo biva pokrenuta početkom 2000-ih godina, kada tu parcelu od grada Beograda otkupljuje Hipo Alpe Adria banka i ubrzo preprodaje kompaniji MPC. Novi investitor angažuje pobednika nekadašnjeg konkursa, profesora Ličinu, koji nakon 15 godina u projekat uključuje i svog sina Aleksandra. U tom trenutku, investitor zahteva korekciju idejnog rešenja i prenamenu objekta, po kojem tokom 2007. i 2008. godine izvodi poslovnu zgradu. Zgrada je bila gotovo završena, a MPC objavljuje da usled rešavanja tehničkih problema ili nedostatka zainteresovanog (za)kupca, obustavlja dalju izgradnju i opremanje enterijera zgrade.
Inače, finalni izgled zgrade je projektovan da podseća na prvonagrađeno rešenje, s formom koja je veoma simplifikovala (da ne kažemo banalizovala) provobitnu ideju profesora Ličine. Posle više od jedne decenije od stopiranja radova, zgrada i dalje stoji, nedovršena i neuseljena, pa se time u mnogome ponavlja priča promašenih investicija na beogradskom tržištu građevine i nekretnina.
Tri lista duvana: Sadašnje (nedovršeno) stanje
Atlasov skelet
Jedva stotinak metara dalje od ove zgrade, na uglu Takovske i Kosovske ulice, u gotovo isto vreme, nikla je još jedna poslovna zgrada, koja je po svemu sudeći doživela istu sudbinu. U pitanju je lokacija u koju je investirala Atlas grupa, kompanija iz Crne Gore, koja je za potrebe izgradnje svoje poslovnice, angažovala poznati ženski tandem arhitekata Kseniju Bulatović i Vesnu Cagić Milošević. Ovaj objekat je takođe krenuo sa zidanjem 2007. godine, ali je gotovo pred završetak fasade takođe stopiran.
Nikad završeni Atlas House Business Centar u Beogradu po projektu Ksenije Bulatović i Vesne Cagić Milošević
Javnost nije upoznata za finalnim izgledom ove zgrade, pa su svih ovih godina sa velikim čuđenjem gledali na vertikalne metalne nosače, za koje niko nije imao ideju čemu služe, a koji su jedini ostali bez svoje završne obrade. Dovršetak zgrade je stopiran oko 2010. godine, a tek nakon gotovo jedne decenije javnost saznaje da je razlog obustave radova u stvari poslovno-politička u koju je tih godina upao crnogorski investitor Duško Knežević, predsednik UO Atlas grupe, koji je u poslednjih mesec dana u žiži javnosti zbog iznošenja niza optužbi na račun predsednika Crne Gore Mila Ðukanovića. Kako stvari trenutno stoje, još jedan arhitektonski gordijev čvor koji neće skoro biti razrešen…
Ni zakoni ne pomažu
Postavlja se pitanje, kako rešavati ove akutne probleme u urbanom jezgru grada Beograda? Još 2009. godine se najavljivalo usvajanje zakona, po kojem se onim investitorima, koji u određenom roku nisu izgradili objekat, oduzimaju građevinske parcele. Sudeći po stanju koje vidimo na terenu, ovaj zakon nije uopšte zaživeo. Realno, koji političari bi izglasali ili poštovali zakon koji finansijski kažnjava investitore od kojih i oni sami imaju korist?
Kroz vešto uklapanje osnovnih materijala i nizom prostornih gestova, arhitekte iz A4 Studija pretočile su efekat cvetanja u enterijer novog restorana u Westu 65.
West 65 je novi, brzo rastući kompleks luksuznog višeporodičnog stanovanja na Novom Beogradu. Za kratak period vremena, West 65 je postao epicentar važnih društvenih dešavanja na levoj levoj obali reke Save. Na najatraktivnijoj lokaciji u ovom kompleksu, nedavno je svoje mesto pronašao i restoran Ritual. Na gastronomskoj mapi grada, ovaj restoran zapaža se i izdvaja po gracioznosti enterijera, ali i pažljivo odabranoj karti vina i prefinjenim jelima.
Enterijer Rituala na gastronomskoj mapi grada izdvaja se gradilnom atmosferom i pozitivnim prostornim vibracijama.
Životnost ambijenta u prelaznoj varijanti industrijskog i Art Deco stila zasniva se na primeni nekoliko osnovnih materijala koji se, potom, uklapaju s različitim oblicima sedenja, reflektujućim površinama, te različitim tipovima i oblicima svetiljki. „Različiti prostorni efekti postignuti su igrom svetlosnih detalja kontrastno postavljenih prirodnim mirnim tonovima„, ističu arhitekte iz A4 Studija koji potpisuje projekat enterijera.
Nizanje različitih prostornih efekata daje prostoru spektakularnost pojavnosti, ali i igru inovacije i ozbiljnosti, viđenog i iznenađenja. Drvene površine i napredna varijanta industrijskog dizajna dopunjuju se rustičnim elementima, ogledalima, efektima zelenima, različitim tekstilima i floralnim motivima, a koji u zbiru i sadejstvu kreiraju svetao i uzbudljiv prostora.
Dve zone
Dvostrano orijentisan, restoran je organizaciono jasno podeljen na dve zone. Prva zona omogućava posetiocima da zavire u proces pripreme hrane dok uživaju u šoljici kafa ili čaši vina. Druga zona, je otvorenija i usmerenija ka ulici, a kroz visoke staklene portale omogućava vezu sa spoljašnjim prostorom i ritmom svakodnevnog života u naselju West 65.
Šank koji spaja i razdvaja
Glavni motiv enterijera svakako jeste centralno postavljeni šank oko koga se na dve strane prostori restorana dalje razvijaju. Šank se naročito izdvaja po savremenoj Art Deco ornamentnoj dekoraciji u donjem pojasu, dok je gornjim mrežastim materijalom pre aludira na industrijske i proizvodne prostore. Drugim rečima, u enterijeru Restorana Ritual dolazi do sudara prirode i industrije.
Iskorak ka novom
Priroda je oduvek bila jedan od glavnih izvora inspiracijama umetnicima, arhitektama i svim kreativnim disciplinama. Nakon godina dominacije industrijskog dizajna i industrijske proizvodnje kao centralnih motiva u prostornom uređenju, sve češće prepoznajemo trend povratka prirodi i floralnim motivima kao polazištima u projektovanju, opremanju i unutrašnjoj dekoraciji. Pomalo avangardan, enterijer Restorana Ritual hrabri je iskorak ka novim trendovima, uspeli prostorni eksperiment otklona od grubog industrijskog stila ka prefinjenijim i gracioznim prostornim ambijentima u kome preovladavaju prirodni motivi.
U vreme digitalne ere sjajno je videti kako su poznate arhitekte, kao što su Frenk Lojd Rajt, Zaha Hadid, Ričard Rodžers ili Renco Pjano, radile bez upotrebe računara i softvera.
Mora se priznati da i u današnje vreme prva faza projektovanja mnogih arhitekti uključuje izradu skica putem ručno rađenih crteža, koji pomažu u oblikovanju i što jasnijem definisanju generalne ideje koja se dalje razvija kroz 3D model i tehničke crteže.
Međutim, u vremenima kada nije postojala opcija korišćenja kompjutera i CAD softvera, ručno rađeni crteži su bili od izrazito velikog značaja i jedan od primarnih načina vizuelnog izražavanja arhitekte.
Naslovna strana knjige Drawing Architecture autorke Helen Thomas
U knjizi su crteži Gugenhajmovog muzeja, kuće Fallingwater, Pompidu centra, pa sve do londonskog Šarda.
U novoj knjizi Drawing Architecture, autorke Helen Thomas, predstavljena je zbirka od preko 250 radova nekih od najpoznatijih arhitekata, počev od Mikelanđela pa sve do Zahe Hadid.
„Raznovrsnost prikupljenih primera u ovoj knjizi pokazuje da definicija arhitektonskog crteža obuhvata mnoštvo različitih pristupa.“, istakla je autorka knjige.
Evo kako je radio maestro:
Foto: Scala Firenca, 1560. godina, Porta PIa, Michelangelo Buonarroti
Crtež od Zahe Hadid s početka karijere:
Foto: Zaha Hadid, 1982. godina, The Peak Leisure Club, Zaha Hadid
Gerijev crtež Gugenhajmovog muzeja:
Foto: Gehry Partners, LLP, crtež nastao korišćenjem kompjuterskog programa 1992. godine, Guggenheim Museum Bilbao, Frank Gehry
U knjizi Drawing Architecture svoje mesto je našao jedan od apstraktnih crteža osnove privatne kuće arhitekte Miesa van der Rohea.
Foto: DACS, 1923.godina, apstraktni crtež arhitekte Ludwig Mies van der RoheFoto: John Maltby / RIBA Collections, 1970. godina, Londonski Barbican Centre, Chamberlin
Pompidu u 2D:
Foto: Rogers Stirk Harbour + Partners, 1971. godina, Pompidou Centre, Renzo Piano i Richard RogersFoto: Museum of Modern Art, New York, 1920. godina, crtež nikada izgrađenog Spomenika Trećoj internacionali, Vladimir TatlinFoto: ADAGP, 1976. godina, Progetto di architettura monumentale, Ettore Sottsass
Koncept Šarda Renca Pjana:
Foto: Renzo Piano, 2004. godina, skica za London’s Shard, Renzo Piano
U izbor su ušli raznovrsni projekti, uključujući renovaciju stambenog bloka iz šezdesetih godina prošlog veka i napuštenu psihijatrijsku bolnicu koja sada služi kao bezbedan javni prostor.
Prestižna nagrada Mies van der Rohe dodeljuje se svake druge godine najboljim projektima na evropskom kontinentu Ono što ovu godinu čini pomalo drugačijom je to što su u uži izbor ušli mahom adaptacije starih objekata, kao i oni novi koji korisnicima dopuštaju da ih koriste na neuobičajen način. Nažalost, projekat rekonstrukcije Muzeja savremene umetnosti u Beogradu koji se našao u užem izboru za ovu nagradu, ipak se nije našao u finalu. No, pogledajte ko jeste:
1. Novo lice javnog trga u Tirani; Albanija
Foto: Filip Dujardin
Rekonstrukciju trga Skanderbeg u Tirani izvršio jestudio P51N4E iz Belgije. Na trgu se sada nalaze kamene ploče iz svih delova Albanije, a 12 novih mini-bašti okružuje ovaj javni prost zbog čega ga autori projekta rado nazivaju pravim urbanim ekosistemom.
2. Rekonstrukcija stare psihijatrijske bolnice; Belgija
Foto: Filip Dujardin
PC Caritas naziv je novog višenamenskog javnog objekta Belgiji koji je dugi niz godina bio dom psihijatrijske bolnice. Danas, ova zgrada sadrži nekoliko unutrašnjih bašti i dodati su joj zanimljivi stakleni elementi zbog čega nikada ne biste ni pomislili da ima tako kompleksnu istoriju. Projekat potpisuje francusko-belgijski studio Architecten de Vylder Vinck Taillieuin.
3. Mesopotamijski vrtovi usred Berlina; Nemačka
Foto: David von Becker (takođe naslovna)
Jedinstveni komercijalno-stambeni projekat iz Berlina, Terrassenhaus na kome su zajedno radile arhitekte Brandlhuber+ Emde, Burlon i Muck Petzet Architekten. Objekat prati oblik zigurata, drevnih mesopotamisjkih hramova, stvarajući pri tome otvorene zajedničke terase koje, poređane po nivoima, sakupljaju kišnicu i usmeravaju je ka zajedničkoj bašti. Što se enterijera tiče, ceo prostor je otvorenog plana, tako da korisnici sami mogu da ga adaptiraju onako kako žele.
4. Levitirajuća sala za javna okupljanja; Španija
Foto: Iwan Baan
Auditorijum i kongresni centar Plasencia dizajnirao je španski studio SelgasCano i specifičan je po tome što je njegov glavni deo podignut na visinu kako bi se očuvala zelena površina u okolini objekta.
5. Kada stanovi progledaju; Francuska
Foto: Philippe Ruault
Naizgled sasvim jednostavan, projekat rekonstrukcije starih francuskih stanova iz 1960-ih bio je vrlo obiman zadatak za arhitekte iz studija Frédéric Druot Architecture, Lacaton & Vassal Architectes i Christophe Hutin Architecture. Ipak, ovi znalci su se odlično izborili sa ovim izazovom i ukupno 530 stanova učinili vedrijim, prozračnijim i mnogo prijatnijim za život nego što su ranije bili.
Po projektu AKVS arhitektura u Australiji sredinom godine kreće izgradnja ambasade koja je bazirana na principima i elementima srpske tradicionalne arhitekture prevedenim u savremeni arhitektonski jezik.
Ministarstvo spoljnih poslova, posredstvom Udruženja arhitekata Srbije, sprovelo je sredinom 2018. godine otvoreni, projektni, jednostepeni, anonimni arhitektonsko-urbanistički konkurs za kompleks Ambasade Republike Srbije u Kanberi, Australija.
Cilj konkursa bio je da se u skladu sa konkursnim zadatkom, programskim zahtevima, potencijalima lokacije i trendovima razvoja, izabere najadekvatnije arhitektonsko-urbanističko rešenje kompleksa diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije u Australiji. Izabrano rešenje predstavlja osnov za detaljnu razradu projektne dokumentacije i izgradnju kompleksa.
Povod za raspisivanje konkursa ogledao se u činjenici da, prvi put posle dugo vremena, Republika Srbija planira izgradnju jednog novog diplomatsko-konzularnog predstavništva, kao i želji da se za navedene potrebe, kroz javno takmičenje i puno kreativno učešće domaćih stručnjaka, pribave što kvalitetniji predlozi, uz mogućnost izbora najboljeg rešenja iz što šire i referentnije ponude.
Prijemno dvorište ambasade; foto: AKVS arhitektura via MSP
Rešenje se odlikuje jednostavnim i jasnim konceptom koji je dosledno sproveden kroz sve segmente.
Konkurs je trajao dva meseca, pristiglo je ukupno 33 konkursna rada, a žiri – u čijem sastavu je bilo i dva profesora univerziteta – doneo je odluke o nagrađenim radovima. Prva nagrada je pripala autorskom timu AKVS arhitektura kojeg čini Anđela Karabašević, Vladislav Sudžum i Ana Petrović.
Ovakav odaziv sa stručne strane premašio je očekivanja, a broj i kvalitet prispelih radova omogućili su da se – između ne malog broja radova koji su uspešno odgovorili na temu i program konkursa – izaberu i nagrade radovi koji, osim što na adekvatan način ispunjavaju konkursne uslove, svojim rešenjem plasiraju i jasan autorski stav, kao najbolji. Uz puno poštovanje kriterijuma za vrednovanje radova definisanih raspisom konkursa, uz posebno obraćanje pažnje na kvalitet rešenja u odnosu na karakteristike i značaj namene vodilo se računa i o programskoj i tržišnoj opravdanosti projektovanih rešenja, imajući u vidu planirana budžetska sredstva za realizaciju ovog projekta.
Tradicija prevedena u savremeni arhitektonski jezik
Prvonagrađeni konkursni rad, prema oceni stručnog žirija, pružio je najkompletniji odgovor na zadatu temu kroz jasno definisan i prikazan autorski stav, kako u konceptualnom tako i u kontekstualnom smislu. Rešenje se odlikuje jednostavnim i jasnim konceptom koji je dosledno sproveden kroz sve segmente. Elegantna i svedena pojavnost projektovanog kompleksa bazirana je na principima i elementima srpske tradicionalne arhitekture, znalački i decentno prevedenim u savremeni arhitektonski jezik.
Jasno zoniranje funkcionalnih celina objedinjenih tradicionalnim motivima trema i svedenom dimenzijom unutrašnjeg dvorišta (atrijuma) pruža adekvatan odgovor postavljenom projektnom zadatku. Predloženo rešenje implicira jasan i nedvosmislen identitet, a istovremeno je primeren materijalnim mogućnostima realizacije. Takođe, rad svojim konceptom i podelom na funkcionalne celine daje mogućnost korekcija tokom dalje razrade u slučaju revidiranih zahteva investitora ili na zahtev nadležnih institucija u zemlji domaćinu – Australiji.
Atrijum ambasade; foto: AKVS arhitektura via MSP
Korekcije zemlje domaćina
Nakon uspešnog završetka ove faze realizacije projekta izgradnje diplomatsko-konzularnog predstavništva RS, usledilo je razmatranje predloženih rešenja od strane nadležnih australijskih institucija. U tom postupku, izvršene su određene korekcije idejnog rešenja, a u skladu sa zahtevima države prijema.
Sredinom decembra 2018. godine nadležni organi u Australiji dali su načelnu saglasnost na revidirano idejno rešenje, te je u toku postupak za izradu glavnog građevinskog projekta – nakon čega će se aplicirati za dobijanje potrebnih građevinskih dozvola, odnosno biće sproveden postupak izbora samog izvođača radova.
Pomenute aktivnosti i procedure traže određeno vreme, te bi gradnja ovog objekta trebalo da započne sredinom ove godine. Tada će biti poznat i rok za izgradnju i useljenje objekta.
Kapitalni projekat vredan 132 miliona dinara
Izgradnja diplomatsko-konzularnog predstavništva u Kanberi predstavlja kapitalni projekat i kapitalni izdatak Republike Srbije – Ministarstva spoljnih poslova u 2019. i 2020. godini. Ukupna planirana sredstva za ovu namenu, u ovom trenutku, iznose 132 miliona dinara (20 miliona RSD je bilo raspoloživo u 2018, 80 miliona RSD je raspoloživo u 2019, kao i 32 miliona RS u 2020. godini).
Zahvaljujući najnovijem istraživanju naučnika iz SAD, dobili smo novi sistem za prikupljanje zelene energije koji se može instalirati i na postojećim objektima.
Istraživači s Univerziteta u Mičigenu razvili su potpuno transparentne solarne panele koji bi mogli imati brojne primene kako u arhitekturi, tako i u drugim oblastima poput mobilne i automobilske industrije.
Tim je bio usredsređen na faktor vidljivosti, te je dobijen transparentni solarni kolektor (TLCS) koji može biti postavljen preko transparentnih površina, poput prozora, i tako skupljati solarnu energiju, bez ikakvog uticaja na nivo propuštanja svetlosti, piše Architecturen Design.
Paneli se mogu integrisati u prozore postojećih objekata, a ta intervencija ne bi bila tako skupa.
Tehnologija je zasnovana na primeni organskih molekula koji apsorbuju svetlosne talase, poput infracrvenih i ultraljubičastih, koji nisu vidljivi golim ljudskim okom. Docent za hemijsko inženjerstvo i nauku o materijalima, Richard Lunt, objasnio je princip funkcionisanja njihovog izuma na sledeći način:
„Možemo podesiti ove materijale da pokupe samo ultraljubičaste i infracrvene talase, koji zatim „sijaju“ na drugoj talasnoj dužini. Zarobljena svetlost se transportuje do obodnih delova panela gde se pretvara u električnu energiju uz pomoć tankih traka fotonaponskih solarnih ćelija.“
Imajući u vidu da je površinska pokrivenost fasada veća od krovne, ovi paneli bi se mogli koristiti na objektima čije su fasade transparentne. Tom prilikom ne bi bilo nikakvog uticaja ni na arhitekturu, ni na osunčanost unutrašnjeg prostora
Idealno za osvetljenje i napajanje kućnih aparata
Još jedna pogodnost izuma mogla bi biti i u tome što bi se paneli mogli integrisati u prozore postojećih objekata, a ta intervencija ne bi bila tako skupa. Kod većine konvencionalnih fotonaponskih sistema najveći trošak predstavljaju materijali potkonstrukcije na kojima se montiraju solarni paneli, poput aluminijuma i stakla.
Richard Lunt ističe da se primenom ovih sistema ne bi mogla očekivati potpuna energetska nezavisnost objekta, ali da bi se mogla stvoriti značajna količina energije koja bi mogla biti usmerena na osvetljenje ili napajanje kućnih aparata.
Pogodno, pristupačno, porodično – osobine su novog klastera višeporodičnog stanovanja u naselju Padina u opštini Zvezdara.
Pristupačno stanovanje (eng. social housing) jedan je od oblika državne intervencije na tržištu nekretnina. Više decenija odsustva ozbiljnijeg oblika izgradnje pristupačnih stanova rezultovalo je visokim cenama nekretnina – što je možda i bio cilj državne nezainteresovanosti za stambenu problematiku. Nepoželjni poredak stvari stvorio je pogodne uslove za privatni preduzetnički poduhvat. Graditi i prodavati jeftine stanove, ispostavilo se, uspešni je poslovni model.
Kupiti kvalitetnu novogradnju u Beogradu s parkingom po pristupačnoj ceni skoro je nemoguća misija. Slika na tržištu nekretnina je poznata – niski mesečni prihodi, visoka cena kvadrata, oskudna ponuda stanova. Ali, izgradnjom zgrada u naselju Padina pomenuti poredak stvari se promenio. Pažljivim planiranjem, projektovanjem i izvođenjem, kreiran je obrazac racionalizacije troškova, čime je stvoren uravnotežen odnos cene i kvaliteta. Stan veličine 35-50 m2 u ovom zanimljivom komšiluku moguće je kupiti po ceni od okohiljadu evra po metru kvadratnom. Ovaj iznos skoro je upola niži od prosečne tržišne vrednosti kvadrata novogradnje u Beogradu.
Naselje Padina nudi održivi stambeni model; Foto: Relja Ivanić
Stan veličine 35-50 m2 u ovom zanimljivom komšiluku moguće je kupiti po ceni od oko1.000 evra po metru kvadratnom.
Namera preduzimača, koji je i sam stanovnik naselja Padina, bila je kreiranje održivog stambenog modela. Preduzetnički model popunjava prazninu na tržištu pristupačnih nekretnina. Model se zasniva na izgradnji manjih višeporodičnih stambenih objekata na više susednih parcela. Kroz prodaju sagrađenih stanova obezbeđuju se novčana sredstva za dalji razvoj projekta, kupovinu susednih parcela i gradnju sledeće etape razvoja. Metod širenja funkcioniše po uobičajenom principu zamene parcele za stan u zgradi. Sklop pristupačnog višeporodičnog stanovanja na ovaj način može se dograđivati i širiti.
Metod širenja funkcioniše po uobičajenom principu zamene parcele za stan u zgradi; Foto: Relja Ivanić
Arhitektonski izazov
Pred timom iz beogradskog A3 Architects bio je zadatak prilagođavanja finansijskoj, akterskoj i tehnološkoj podnormiranosti sredine, ali i izazov uklapanja objekata u okruženje bez jasno određenih ambijentalnih vrednosti. Osnovni projektantski zadatak bilo je uklapanje što većeg broja malih stanova u raspoložive gabarite zgrada.
Neophodno je, takođe, bilo zadovoljiti minimalne prostorne uslove propisane pravilnikom za projektovanje višeporodičnih stambenih zgrada. Gde su ograničenja, tu je i kreativnost. Arhitekte su domišljato osmislile obrazac oblikovanja, organizacije i građenja koji zadovoljava sve postavljene zahteve i skladno se nadovezuje na postojeći kontekst okruženja. Polazna ograničenja pretvorena su u kompetativne prednosti, a čime je ovaj stambeni kompleks pristupačnog stanovanja na periferiji grada postavljen je u centar profesionalne pažnje.
Konstruktivni sklop objekta je skeletni armirano-betonski, liven na licu mesta. Rasponi nosećih stubova manji je od pet metara, što ih čini jednostavno izvodljivim primenom bazičnih izvođačkih tehnika. Kako su objekti niske spratnosti, potrebe za liftom nije bilo. Ukrućenje u horizontalnim pravcima izvršeno je vertikalnim amirano-betonskim zidnim platnima oko stapenišnih jezgara i servisnih vertikala. Konstruktivni sklop pojednostavljen je do krajnjih granica ali je zato brzo, lako i pristupačno izvodljiv.
Fasada je izvedena od pristupačnih materijala neutralne obrade; Foto: Relja Ivanić
Konstruktivni sklop pojednostavljen je do krajnjih granica ali je zato brzo, lako i pristupačno izvodljiv.
Objekti se formalno uklapaju u oblikovni kod susedstva. Suprotstavljajući se okruženju bez jasnog identiteta, arhitekte su raznolikim oblikovanjem krovnih ravni postigle da svaki objekat ima jedinstven izgled. U oblikovanju zgrada preovladavaju osnovni arhitektonski elementi ali i motiv dvovodnog krova.
Fasada je izvedena od pristupačnih materijala neutralne obrade. Svi suvišni elementi su uklonjeni, a izgledom zgrada preovlađuju pokrenutost krova, detalji od lima i bravarije, ritam prozorskih otvora, smena lođa i balkona. Skromni ali skladni, objekti pristupačnog stanovanja u naselju Padina, u zbiru i u sadejstvu, stvaraju jedan simpatičan i ugodan ambijent primeren svakodnevnici porodičnog života.
Pogled iz vazduha na naselje Padina; Foto: Relja Ivanić
Prostorna organizacija
Zgrade imaju od 11 do 14 stana ukupno, dvostrane ili trostrane orijentacije, što je velika prednost. Organizacija stambenih jedinica prati podelu na dnevnu i noćnu zonu, s izdvojenim kupatilom. Radi uštede, ulazna zona je pripojena dnevnom boravku. Kuhinja, trpezarija i dnevni boravak u jednom su prostoru, s otvaranjem prema lođi, terasi ili balkonu – zavisno od objekta. Svaka dnevna soba ima više prozorskih otvora što je čini provetrenom i prosvetljenom. Spavaće sobe prostorno su skromnije ali zadovoljavaju osnovne standarde normativa.
Skladan odnos projektovanja i izvođenja, cene i kvaliteta, materijala i oblikovanja; Foto: Relja Ivanić
Promišljeno graditi
Sve aktuelnija tema stambenog zadrugarstva otvara pitanje kako u domaćim uslovima jeftino graditi. „Što više sranja rešite u procesu projektovanja, to manje sranja napravite nagradilištu“ – ističe Bjarke Ingels, poznati danski arhitekta. No, u Srbiji, situacija sa stambenom novogradnjom nešto je drugačija.
Rešavanju prostornih problema, planiranju i organizaciji gradilišta pridodaje se nedovoljno pažnje. Zida se onako kako se i živi – stihijski, hajdučki i ad hoc. Ishodište ovog pristupa su nakaradni urbani predeli izvedeni bez ili mimo projekta. Najviše brljotina ima tamo gde se najviše zida. Pa tako, standardi višeporodičnog stanovanja u Beogradu i Srbiji su na niskom nivou.
Skup zgrada u beogradskom naselju Padina, s druge strane, rezultat je pažljivog i studioznog promišljanja. U saradnji s klijentom, arhitekte iz A3 Architects kreirale su skladan odnos projektovanja i izvođenja, cene i kvaliteta, materijala i oblikovanja. Najvrednije od svega je činjenica da su arhitekte projektovanju zgrada pristupile od realnih mogućnosti sredine i za taj realni okvir finansija, učesnika i tehnologije osmislile atraktivni prostorni oblik. Praktičnost u izvođenju i svedenost arhitektonskih elemenata rezultovali su obrascem oblikovanja, organizacija i građenja koji pruža mnogobrojne primene s različitim ishodima.
Uz pomoć 3D štampe i naprednih algoritama, u Cirihu je napravljena visokotehnološka ploča u kojoj je upotreba betona smanjena za 70% u odnosu na klasičnu.
Grupa istraživača s Instituta za tehnologiju u arhitekturi ETH u Cirihu, predvođena Filipom Blokom i Tom Van Meleom, predstavila je betonsku ploču koja je rezultat geometrijskog pristupa inženjerskim problemima koristeći se algoritmima prilikom projektovanja kao i 3D štampom. Tokom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu u okviru ETH paviljona istraživački tim Block Research Group predstavio je svoje rešenje koje je oni nazivaju Functionally Integrated Funicular Floor.
Ovako konstruisana struktura minimalizuje naprezanje, pa se pri izgradnji može koristiti i reciklirani beton.
Ova dvostruko zakrivljena ljuska nosi teret tako što raspoređuje težinu preko rebara čija je pozicija i veličina dobijena proračunima, a koji su izvedeni 3D štampom. Tako je moguće izvesti konstrukciju koja ima i do 70% manje utrošenog betona od klasične ploče.
Ovako konstruisana struktura minimalizuje naprezanje, čak i u najtanjim segmentima, te se pri izgradnji mogu koristiti i slabiji materijali, poput recikliranog betona, koji su naučnici i koristili tokom istraživanja.
Ugradnja kablova u ploču
Saćasta struktura omogućava laku ugradnju kablova, a tim trenutno sarađuje sa univerzitetskom Architecture and Building Systems laboratorijom kako bi ustanovili da li je moguća i ugradnja HVAC sistema unutar poda.
Ipak, moglo bi se reći da ovo rešenje ima i jedan nedostatak. Složena geometrija bi mogla stvoriti potrebu za skupom oplatom. Radna grupa, imajući u vidu ovaj problem, ostvarila je saradnju i sa Digital Buildings Technology laboratorijom kako bi se zahvaljujući metodi 3D štampe eliminisao i ovaj problem, piše Archpaper.
NEST HiLo projekat
Istraživačka grupa razvija planove da u toku ove godine svoj sistem podova, kao i druge tehnologije, implementira u eksperimentalnom projektu NEST HiLo (High performance, Low energy). U pitanju je prototip kuće u kojoj će biti implementirana vrhunska tehnologija, a koju ovaj švajcarski Institut gradi o Dobendorfu.
