Ovaj kratki video-vodič i prigodni dokumenti pomoći će vam da pronađete sopstveni arhitektonski rukopis koji prija oku.
Pre pojave kompjutera, arhitekte i građevinci projektovali su tako što su crtali slobodnom rukom i lenjirima. Kotiranje i tekstualna objašnjenja su se ispisivala ručno jer nije bilo CAD-a pa samim tim ni biranja fontova ili veličine slova. Bold? Uzmi deblji rapidograf!
U takvom radnom okruženju rukopis je bio veoma važan, a ispisivanje blok slova bila je neophodna veština svakog inženjera ili tehničara. A kakav je vaš rukopis? Želite li da ga unapredite? Pogledajte ovaj video!
Ispisivanje blok slova bila je neophodna veština svakog inženjera ili tehničara. Danas se stvar malo promenila…
U video koji je uradio Eric W. Reinholdt moći ćete da saznate kako se pišu pravilna arhitektonska blok slova, ćemu služi linije vodilje, kako ne pomešati malo slovo „L“ i veliko „I“ i slične stvari.
„Iako je digitalna produkcija učinila arhitektonsku tradiciju rukopisa manje bitnom, rekao bih da je učenje rukopisa još uvek relevantna vežba. Kao vizuelnim ljudima, ona čini značajan deo našeg ličnog grafičkog stila. Dakle, bez obzira da li ste arhitekta, građevinac, grafički dizajner ili jednostavno beležite svaki dan, razvijanje čitljivog, jasnog i doslednog rukopisa ostaje važno“, zaključuje Eric W. Reinholdt iz studija 30×40 Design Workshop. Dakle, vežbajte!
Prvi regionalni VELUX arhitektonski konkurs “Bringing light to life” 2018, sa fokusom na projekte sa dnevnom svetlošću kroz krovove, završen je gala ceremonijom na kojoj su proglašeni dobitnici nagrada.
Dodeli nagrada koja se održala u hotelu Arena di Serdica u Sofiji, prisustvovalo je preko 120 arhitekata iz Bugarske, Rumunije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Srbije.
Internacionalni stil u arhitekturi je odavno postao deo dizajna zgrada širom sveta, međutim lokalne tradicije su i dalje prepoznatljive i jasno izražene. Područje Balkana posebno obiluje raznolikim stilom, istorijom i karakterom. Deljenje dobrih primera iz prakse i promovisanje arhitekture koja ima vrednost su primarni ciljevi ovog konkursa. Svetlost je nepromenljivi i vitalan deo života svakog čoveka, kao i arhitekture zgrada, i neophodno je posvetiti tome više pažnje, kao i zdravoj unutrašnjoj klimi i prirodnom svetlu u prostorijama.
Ukupni pobednik i dobitnik glavne nagrade konkursa su Modelart Arhitekti iz Novog Sada za kuću Rilak.
Na ovogodišnji konkurs stigle su 42 prijave arhitektonskih biroa, sa ukupno 52 projekta podeljena u dve kategorije: Porodične kuće i Stambene i javne zgrade.
U kategoriji “Porodične kuće” učestvovalo je 27 projekata, koji su se istakli modernističkim i inovativnim idejama, ukombinovanim sa lokalnom tradicijom i stilom. U kompleksnosti konstrukcije projekata, arhitekte su iskoristile više svetla i svežeg vazduha kroz krov, kako bi materijalizovali viziju boljeg životnog okruženja.
Pobednik u kategoriji “Porodične kuće” je Weekend Chalet, Srbija, arhitekte: Uroš Maksimović i Marina Vasić
Weekend Chalet, Srbija, arhitekte: Uroš Maksimović i Marina Vasić
U kategoriji “Stambene i javne zgrade” učestvovalo je 30 projekata koji su iako različiti po funkciji, na inspirativan način tretirali prirodno osvetljenje prostora.
U internacionalnom žiriju koji je ocenjivao projekte našli su se neki od najpriznatijih arhitekata, koji rade na temi dnevnog svetla u branši: arh. Martin Panovski, Radius Architects, Makedonija, arh. Filip Aleksić, Faadu, Crna Gora, arh. Adnan Harambasic, SAAHA AS Norveška / AHAKNAP BiH, arh. Vesna Cagić- Milošević, VOGAARD Studio, Srbija, arh. Plamen Bratkov, Aedes Studio, Bugarska i arh. Serban Tiganas, Dico&Tiganas architectural studio, Rumunija.
Sve prijavljene projekte možete pogledati na zvaničnoj web stranici konkursa.
Zašto na našim zgradama više niko ne piše ko ih je i kada projektovao? Zbog čega se arhitekte ne potpisuju na svoje radove? Probaćemo da damo odgovore.
Ljudi koji nisu iz arhitektonske struke, ceo život mogu da prolaze pored neke zgrade, a da nikad ne saznaju ko ih je i kada projektovao. Oni koji bi i posegli za nekom knjigom ili enciklopedijom kako bi došli do informacije, neće moći da ih nađu tako lako jer su slabo dostupne najpre zato što ih uglavnom poseduju stručno-naučne institucije, dok u knjižari te knjige koštaju i po nekoliko hiljada dinara.
Dakle, ako običan čovek o nekoj zgradi ili arhitekti može da se informiše isključivo ako ode na Istoriju umetnosti (Filozofski fakultet) ili na Arhitektonski fakultet, odnosno Narodnu biblioteku, onda imamo veliki problem. Zašto jednostavno svaka značajnija zgrada ne poseduje malu tablu s natpisom ko je finansirao, projektovao i u koje vreme izgradio neku zgradu? Možda zato što su neke to izgubile, a neke nikada nisu ni dobile svoju ličnu kartu.
Potpisivanje u predratnoj arhitekturi
Do početka Drugog svetskog rata, bila je uobičajena pojava da na nekoj značajnijoj državnoj ili privatnoj zgradi bude istaknuta tabla s ovim osnovnim informacijama. Ove table ili ploče, od mermera, mesinga ili kog drugog materijala, bile bi kačene na fasadu ili unutar ulaznog hola zgrade, na nekom vidnom mestu, kako bi prolaznici ili posetioci koji ulaze u zgradu imali ključne informacije o njenom poreklu.
Table su se kačile na fasadu ili u hol zgrade kako bi prolaznici ili posetioci imali ključne informacije o njenom poreklu.
Međutim, nije uvek sve bilo tako uređeno. Često bi te table izostajale, bilo zbog investitora, arhitekte ili nekog trećeg činioca. Ponekad arhitektama nije bilo ni važno da li te ploče ima ili nema, već da je zgrada izvedena, a posao naplaćen. U drugim slučajevima, investitor nije želeo da kači ovu tablu na vidno mesto jer mu se estetski nije uklapala u vizuelni dojam, a bilo je i arhitekata koji nisu želeli da kače tablejer su bili veoma skromni, pa nisu želeli da se razmeću informacijama o broju zgrada koje su projektovali i izveli.
Trend kolektivizma
Nakon Drugog svetskog rata dolazi do nekih značajnijih promena na ovom polju. Kako su se mnoge državne institucije useljavale u zgrade koje su bile nacionalizovane, komunistička vlast je često uklanjala sve informacije o istorijatu zgrade. Najviše iz razloga brisanja istorije, to jest, imena onih koji su finansirali izgradnju neke zgrade ili bili njeni vlasnici. Tako su i arhitekte bili kolateralna šteta, pogotovo ako su bili pripadnici građanskog (bogatijeg) sloja društva, a gotovo svi znamenitiji su to i bili.
S druge strane, nove zgrade koje su zidane dobijale su svoje ploče/table, ali često s podacima o nazivu građevinskog preduzeća koje je projektovalo i izgradilo zgradu, ali ne i sa podacima o imenima projektanata. Razlog za ovo je trend kolektivizma, to jest, bila je bitna radna zajednica, a ne samo pojedinac, u ovom slučaju arhitekta. Međutim, kada je građena neka značajnija zgrada, na tabli bi pisalo sve, pa i ime arhitekte. Jednostavno, u komunizmu su važila pravila za sve, ali ne i za one „posebne“, kao što su arhitekte koji su bili istaknuti članovi partije.
Ko i kada: Sve lepo piše!
Loš kvalitet, koautorstvo, „koga je briga“
Noviji period traje već više od dve decenije, ali ne pokazuje nikakve pomake na polju javne autorizacije novoizgrađenih objekata. Iz više razloga, ploče sa informacijama o projektantima se gotovo i ne postavljaju. Na prvom mestu, arhitekte smatraju da je to dužnost investitora, a kako investitor nema uvek neku preteranu želju da to uradi, u većini slučajeva zgrada ostaje neobeležena.
Zatim, tu je i nedovoljno razvijena svest arhitekata da je to uopšte potrebno, jer su njihove zgrade opisane u mnogobrojnim knjigama, enciklopedijama, prezentacijama, fotografijama i internet sajtovima, pa je ovo fizičko obeležavanje gotovo nepotrebno.
Ponovo, tu je nezainteresovanost, zgrada je izgrađena, novac je naplaćen, ali ponekad i stid jer se radilo za problematičnog investitora, to jest, izvedeni objekat poseduje problematične kvalitete. Ponekad je u pitanju i koautorstvo, to jest, arhitekta ne želi da javnost bude upoznata sa činjenicom da je neku zgradu projektovao sa kolegom, sa kojim je sada ili će možda tek biti u zavadi. Najčešće oko tog istog autorstva.
Pitali smo jednog poznatog arhitektu, profesora Arhitektonskog fakulteta, koji aktivno projektuje širom Beograda, kako on misli da ga javnost upamti, jer na njegovim zgradama ne stoje natpisi o autorstvu, a on ne izlaže po izložbama niti učestvuje u enciklopedijama. Dobili smo jednostavan odgovor: „Koga je briga, zgrada je podignuta i ona svedoči o nekom periodu u kojem je nastala, a ja sam naplatio svoj posao i znanje. Sve drugo je nevažno.“
Rešenje?
Gotovo da se i ne nazire. Bilo bi potrebno izraditi najpre oko 200 tabli, za najznačajnije predratne i posleratne zgrade, koje bi finansirao grad Beograd, a spisak tih zgrada, s tačnim podacima bi mogao dostaviti neki radni tim u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. S druge strane, oko 100 tabli za nove zgrade mogle bi biti finansirane od strane vlasnika/investitora novih objekata, koji su izgrađeni u poslednjih 25 godina, pod uslovom da te kompanije, državne ili privatne, nisu u međuvremenu bankrotirale.
Kako živimo u državi Srbiji, prognoziramo da će i ovaj noviji period dobiti istorijsku distancu od preko 40 godina i da ćemo svi mi istoričari i zaštitari to raditi u nekim zrelim ili poznim godinama…
Bilo da koristite Android ili iOS ove aplikacije za pametne telefone će vam uštedeti vreme i živce.
Sasvim je sigurno da je arhitektama od velikog značaja da imaju efikasne pomoćne alatke koji će im olakšati rad na terenu. Mnogobrojni gedžeti, a posebno aplikacije mogu biti od velikog značaja kako bi svoj posao radili brže, a ujedno i preciznije. Zato je Arch2onapravio spisak 10 najboljih aplikacija za arhitekte u 2019. godini, pa možda među nekom od njih prepoznate svoj spas.
Foto: WORKac
1. iRhino 3D (iOS)
Dosadilo vam je da nosite laptop svaki put kada van kancelarije želite da pokažete klijentu 3D model? Ukoliko radite u programu Rhino uz ovu aplikaciju zumiranje i pomeranje modela je moguće i na manjim uređajima. Najbolje od svega je što se modeli mogu učitavati i sa drugih resursa, poput web sajta, Google Drivea, Dropboxa, kao i s mejla.
2. MagicPlan (iOS/Android)
Moglo bi se reći da je ovo jedna od najpraktičnijih aplikacija za arhitekte. Aplikacija će vam pomoći da premerite sobu iako kod sebe nemate metar. Zahvaljujući kameri telefonu, MagicPlan će premeriti sobu i nacrtati osnovu. Možda i najbolje od svega je što je ova aplikacija besplatna.
3. Construction Master Pro (iOS/Android/Windows)
Što se pre suočimo s činjenicom da mnogim arhitektama matematika nije jača strana i što pre potražimo pomoć, svima će biti lakše. Ova aplikacija pomaže u svim kalkulacijama, uključujući računanje površina, zapremina, a tu su i druge veoma napredne mogućnosti.
4. Morpholio Trace (iOS)
Kada vam zatreba papir, koji nemate pri ruci, tu je aplikacija Morpholio Trace. Možda još i bolja strana ove aplikacije je u tome što vam postavlja šablon savršene perspektive, pa je slobodoručno crtanje još lakše i preciznije. Pročitajte poseban tekst o ovoj aplikaciji
5. Harvest (iOS/Android)
Kao i kod svakog drugog posla, upravljanje vremenom i planiranje budžeta je od velikog značaja i za arhitekte, te će im aplikacija Harvest za te potrebe dobro doći.
6. Leafsnap (iOS)
Ovoj aplikaciji posebno će se obradovati pejzažne arhitekte. Leafsnap će prepoznati vrstu drveta, tako što ćete putem telefona fotografisati list ili cvet. Pored informacije o nazivu i vrsti biljke, dobićete i detalje o njenim strukturalnim delovima. Pogledajte još jednu sličnu alatku koja nazivaju Shazam za biljke.
Foto: Natural History Museum
7. Sun Seeker (iOS/Android)
Ne morate se više mučiti s orijentacijom u prostoru i određivanjem kretanja Sunca u odnosu na posmatrani objekat. Sun Seeker će vam pomoći da na najbolji način organizujete prostorije u odnosu na osunčanost. Ova aplikacija koristi interaktivni 3D prikaz koji će vam pokazati koliko će sunčeve svetlosti koji deo objekta primiti.
8. AutoCAD 360 i Autodesk FormIt 360 (iOS/Android)
Ne morate više nositi odštampane crteže na teren! Ova aplikacija vam omogućava pristup vašim AutoCAD i Revit datotekama gde god da se nalazite. Takođe, možete označiti datoteke na kojima radite u tom trenutku sa klijentom, kako bi i vaš tim imao uvid u izmene koje se dešavaju.
9. Planimeter (iOS/Android)
Možete u bilo kom trenutku i na bilo kom mestu koristiti ovu aplikaciju kako bi izmerili površinu terena. Osim toga, zahvaljujući GPS-a možete odrediti koordinate na predmetnoj lokaciji, što može biti od velikog značaja za pejzažne arhitekte, urbaniste i građevinske inženjere.
10. Penultimate (iOS)
Iako je krajnje jednostavna, ova aplikacija može biti i najčešte korišćena. U najvećoj meri je možete koristiti kao beležnicu i mesto za skiciranje.
Na atraktivnoj lokaciji u Novom Sadu gradiće se Avenija Garden Residence koji se dosta razlikuje od sada već zaboravljenog projekta iz 2007. godine. Koje rešenje vam se više dopada?
Uz planiranje novih gradskih saobraćajnica raste i atraktivnost obližnjeg građevinskog zemljišta. U skladu sa tim, prisustvovali smo nedavno održanoj javnoj prezentaciji vesnika predstojeće građevinske sezone u Novom Sadu. Reč je o novom stambeno-poslovnom kompleksu Avenija Garden Residence u koji investira firma Galens Invest. Kompleks je planiran na prostoru omeđenom Bulevarom Evrope, Bulevarom cara Lazara, Ulicom cara Dušana i Aranji Janoša. S obzirom da se opisano područje sastoji od istočnog i zapadnog bloka objedinjenih u jednu celinu, bilo je neophodno primereno ga rešiti.
Kompleks je planiran na atraktivnoj lokaciji između Limana i Telepa
Parkiranje je rešeno s podzemnom garažom na dva nivoa ispod cele parcele, a na jedan stan predviđeno je 1,1 parking mesto.
Buduće zdanje sadrži ukupno 399 stambenih jedinica i 31 lokal raspoređenih u devet lamela. Takvu gustinu naseljenosti, za koju moramo priznati da postoji na obližnjem Limanu, trebalo je funkcionalno obezbediti. Parkiranje je rešeno s podzemnom garažom na dva nivoa ispod cele parcele, a na jedan stan predviđeno je 1,1 parking mesto. Takođe bilo je potrebno planirati jedno parking mesto na 60 metara kvadratnihposlovnog prostora, što predstavlja strožije uslove od dosadašnjih 70 metara kvadratnih. Kako bi se izbegle gužve na okolnim bulevarima, obezbeđena su četiri ulaza u podzemnu garažu iz ulice Aranji Janoša, čiji profil za sada ostaje nepoznat i u nadležnosti je grada.
Stambeni blokovi će posedovati B razred energetske efikasnosti, a njihovi atrijumi biće ozelenjeni. S urbanističkog stanovišta zapažamo da je položaj parcele gotovo idealan, šira strana položena je u pravcu istok-zapad. Takav položaj omogućio je planiranje velikih zidnih i staklenih površina uz južni obod građevinskog zemljišta, što je od izuzetnog značaja u procesu insolacije naročito tokom zimskih meseci. Dobra provetrenost postiže se mnogobrojnim otvorenim prostorima između lamela, ali i širokom saobraćajnicama koje će ovoj lokaciji samo dati na značaju.
Rešenje sa soliterom
Spratnost objekata se kreće od P+7 do P+9 pa najviše lamele u zapadnom bloku, koje imaju funkciju opštegradskog centra, tek stidljivo streme u visinu. Proteklih godina vršene su varijacije na temu spratnosti ovog lokaliteta i ostaje nepoznato zbog čega je smanjena s prvobitnih P+16. U vezi sa tim podsećamo se sada već zaboravljenog projekta iz 2007. godine čiji je autor Živko Ostojić.
Rešenje lokacije sa zgradom P+16; autor Živko Ostojić
S ovakvim rešenjem sigurno je da bi dominantni visinski akcenat jače istakao markantni položaj ovog gradskog kvarta
Iako se na našim prostorima soliteri često povezuju s urbanom anarhijom, njihova primena je vrlo opravdana. Nastali su kao težnja za smanjenjem rastojanja u razvijenim gradovima čija je posledica povećanje rasporeda stanova u visinu. Često se cena izgradnje ovakvih objekata i protivpožarna zaštita navode kao glavni problematični aspekti. Međutim, da li su takvi stavovi racionalani ako uzmemo u obzir vrtoglave vrednosti nekretnina ili tehničke blagodeti 21. veka?
Vizuelni reper bi dominirao Bulevarom Evrope
Na priloženom primeru dominiraju velike staklene površine koje omogućavaju pristup velikoj količini prirodnog svetla. Kule ovde poseduju uzane mase, sagledive su, ne bacaju velike kompaktne senke i imaju primeren odnos prostorne forme sa nižim objektima. Čak i ovako udaljene od Dunava, visoki spratovi obezbedili bi pogled na njegovo korito, što je od ključne važnosti za gradove pored reke. S ovakvim rešenjem sigurno je da bi dominantni visinski akcenat jače istakao markantni položaj ovog gradskog kvarta, koji će neminovno dobiti na značaju predstojećim produžetkom Bulevara Evrope. Uz ovakav formalni raspored, blok bi dobio svoju individualnost koji je značajno sredstvo u prostornoj kompoziciji grada u celini.
Da li je Novi Sad propustio priliku da dobije još jedan dragocen primer savremene arhitekture, da li je u pitanju zanemarljiv vizuelni gubitak u odnosu na predstojeće investicije preostaje nam da sagledamo u godinama koje predstoje.
U ovom američkom gradu ne morate da se popnete na visinu da biste uživali u fantastičnom pogledu!
Nedavno renovirani centar za posetioce i muzej Gateway Arch u Sent Luisu nedavno je dobio LEED Gold sertifikat. Projekat se nalazi na ulasku u istoimeni Nacionalni park koji se prostire na preko 90 hektara, od čega obnovljena zgrada zauzima 150.000 kvadrata, s tim da se njen najveći deo nalazi pod zemljom, a prekriva je ogromni zeleni krov od 3,3 hektara.
Muzej je postavljen odmah do istoimenog luka koji je 1965. godine postavio arhitekta Ero Sarinen, a koji i dalje važi za najveći zidani spomenik u tom delu sveta. Na projektu su zajedno radili arhitekte Cooper Robertson i James Carpenter Design Associates, uz pomoć kompanije Trivers Associates.
Muzej je postavljen odmah do istoimenog luka koji je 1965. godine postavio arhitekta Ero Sarinen.
Muzej Gateway Arch dizajniran je tako da maksimalno iskoristi prostor za parkiranje i pruži poboljšane pogodnosti za posetioce, a da pritom ne skrene pažnju sa ikone Era Sarinena. Ugradnjom podzemne zgrade ispod živog krova, arhitekte su uspele ne samo da uštede prostor, nego i da svu pažnju posmatrača usmere ka čuvenom luku.
Procenjuje se da konačni projekat štedi oko 24% troškova koji se odnose na električnu energiju, dok se za ukupnu potrošnju pitke vode projekta procenjuje da je smanjena za više od 31%. Kišnica se sakuplja u rezervoare odakle se prerađuje i ubacuje u sistem.
Zgrada u prijateljstvu s prirodom
Osim toga, zgrada poseduje dodatne održive komponente kao što su LED osvetljenje, visoko efikasni HVAC sistemi, a pritom je odlično povezan s linijama javnog prevoza
Ostali faktori koji su doprineli sertifikaciji projekta uključuju korišćenje recikliranih građevinskih materijala nastalih u ovoj regiji, a u enterijer su implementirani oni sa niskom emisijom ugljenika. Preko 80% proizvedenog građevinskog otpada s gradilišta Gateway Arch preusmereno je s deponija ili postrojenja za spaljivanje – sve je iskorišćeno ili reciklirano.
Ipak, i pored ovih fantastičnih funkcija, sam projekat se našao na meti kritičara zbog infrastrukture koja ga okružuje.
U blizini zagrebačkog centra, kompanija VMD model nedavno je kompletirala veliki stambeni blok koji donosi novi standard stanovanja.
Blok Bužanova u hrvatskoj prestonici, čiji projekat potpisuje poznati zagrebački studio 3LHD, specifičan je po tome što u svojoj koncepciji donosi nekoliko zanimljivih iskoraka: naglasak je, uz insistiranje na kvalitetu stanovanja, stavljen na održivi razvoj i na stvaranje u potpunosti promišljenog ambijenta.
Enterijeri zgrade opremljeni su nameštajem poznatih domaćih i stranih dizajnerskih studija i proizvođača, a najzanimljiviji detalj je što su lobiji oslikani! Izvedeni murali, posvećeni temi prirode, pridonose podizanju vizuelnih standarda u stanogradnji, piše Vizkultura.
Murali u lobiju; Foto: Jure Živković
Lobiji su oslikani su muralima koji doprinose podizanju vizualnih standarda u stanogradnji.
Konstrukcija zgrade, s nosivim fasadnim okvirima i stepenišnim jezgrima, omogućila je fleksibilne osnove pa zato stanovi nude veliku mogućnost prilagođavanja i personalizacije prema željama stanara.
Veliki prozorski otvori, okviri u pravilnom rasteru, glavni su element arhitektonskog oblikovanja fasade. Ideja je bila napraviti što veće otvore koji objedinjuju sve prozore i lođe, enterijeru daju mnogo prirodnog svetla i otvaraju pogled prema zelenilu u okolini. Jednostavnost oblikovanja naglašena je upotrebom samo dva materijala na pročelju – velikih aluminijumskih zastakljenih okvira i ispuna keramičkim pločama.
Fasada u kombinaciji aluminijuma i keramike; Foto: Jure Živković
Svaki stan ima lođu, balkon ili terasu
Konstrukcija omogućava prilagođavanje osnova stanova željama stanara. Struktura im je raznolika, najmanji imaju 75 m2 a najveći penthaus 220 m2. Svaki stan ima lođu, balkon ili terasu.
Murale potpisuju Jelena Bando, Ena Jurov, Miron Milić i Mario Kolarić; Foto: Jure Živković
U podzemnu etažu smeštena je garaža dimenzionisana za sve stambene i poslovne sadržaje u zgradi, zajedno s ostalim servisnim i tehničkim prostorima.
Najmanji stanovi imaju 75 m2 a najveći penthaus 220 m2; Foto: Jure Živković
Velike panoramske staklene stene na fasadi omogućuju komunikaciju s okolinom i uživanje.
Slovenački grad na Jadranskom moru upravo je postao bogatiji za jedan zanimljiv javni projekat smešten na samoj obali grada.
Novi park Central u Kopru dizajnirali su Slovenci iz kuće Enotakoji su mu podarili vijugave pešačke trase koje oblikom prate talasasti teren parka, a čitav oblik izdaleka izgleda pre kao prirodna tvorevina nego kao rukom građen objekat. Park je povezan s promenadom i nalazi se na samoj obali o predstavlja polaznu tačku rivijere koja Koper povezuje sa Izolom.
Bazen, prskalice, veštački gejzir i kaskade samo su neki od elemenata koji podstiču prolaznike na aktivno korišćenje prostora.
Inače, Enota je ovaj projekat osvojila na konkursu, a ukupan budžet projekta iznosio je tri miliona evra. Park se prostire na 26.000 kvadrata, a njihovi saradnici na projektu bili su studio Spicy Garden, zadužen za pejzažnu arhitekturu, i Nom biro koji je vršio inženjerske, mehaničke i elektro-tehničke radove na projektu.
Talasasti blokovi
Iz studija poručuju da se ovde radi o inovativnom rasporedu parka podeljenog na osnovne blokove monolitnih, talasastih oblika: Njihov kontrolisani položaj u prostoru u kombinaciji s naglašenom topografijom zelenih površina blago razdvaja celu površinu parka na pojedinačne introvertne programe, dok je bašta obogaćena autohtonim mediteranskim biljkama.
Blokovi se u nekim delovima pretvaraju i u prepreke za decu, negde igraju ulogu zidova za penjanje, a negde pozivaju pešake da ih koriste na neuobičajeni način i sami sebi stvaraju neke nove trase.
Nadovezivanje na grad
Bazen, prskalice, veštački gejzir i kaskade samo su neki od elemenata koji podstiču prolaznike na aktivno korišćenje prostora. Pritom, budući da postoji dobra šansa da će se nova gradska plaža nadovezati na park, ovi elementi deluju i više nego prikladno lokaciji.
Izložba Arhitektura inventura 2016-2018 otvorena je 20. februara u Velikoj ulaznoj dvorani Cankarevog Doma i traje do 24. marta 2019. godine.
Izbor Srpske arhitekture i dizajna enterijera predstavljen je na izložbi u Ljubljani kao gostujući segment u okviru velike bijenalne izložbe Društva arhitekata Ljubljane.
Izbor za srpski region je na poziv ljubljanskih kolega uradio slovenačko-srpski arhitekta Andrej Strehovec iz Društva arhitekata Novog Sada, koji je za tu priliku selekciju koncipirao tako da je predstavljena paleta različitih projekata koji su u poslednje dve godine realizovani na području Vojvodine od strane srpskih arhitekata i dizajnera enterijera, mlađe i starije generacije.
Enterijer Instana doo, Novi Sad / Sonja Brstina Conić / 2018
Nivo najkvalitetnije arhitekture i enterijera teško prati nivo količine izgrađenih i opremljenih kvadratnih metara.
Andrej Strehovec u vezi sa izborom kaže, da selekcija nije bila najlakša, da bi se zadovoljilo visokom nivou kojeg prate radovi prikazani na ovoj izložbi i da, uprkos porastu građevinskih radova i opreme enterijera u Srbiji, nivo najkvalitetnije arhitekture i enterijera teško prati nivo količine izgrađenih i opremljenih kvadratnih metara.
„Arhitektura i dizajn je nešto što predstavlja državu i naciju u međunarodnom prostoru u velikoj meri te ima doprinos i turističkom i kulturnom razvoju na dugi rok i postaje deo neke kulturne istorije i baštine. Ovaj izbor prikazao je zanimljivu sliku arhitektonskog dešavanja i razvoja u Vojvodini i Srbiji.“ – kaže Strehovec.
“Izložba Arhitektura inventura 2016-2018” je već deveta tradicionalna bijenalna izložba. Ove godine se predstavlja više od 150 autora sa 129 radova i 10 studentskih projekata. Obuhvata urbanizam, arhitektonska idejna rešenja, renovacije zgrada, višestambene zgrade, porodične kuće, enterijere, grafički i industrijski dizajn te pisanje o arhitekturi.
Na izložbi su predstavljeni sledeći radovi iz Srbije:
„Klasični“ turisti, koji zaista obilaze muzeje i znamenitosti, nemaju baš duboke džepove za odsedanje u hotelima s pet zvezdica koji se u prestonici izgrade barem jednom godišnje.
Pre nešto više od dve godine, u Politici je objavljen jedan odličan tekst na temu beogradskih hotela, čiji je autor koleginica arhitekta Dalia Dukanac. Bilo mi je drago što se još neki arhitekta ne bavi arhitekturom isključivo iz estetsko-projektantskog već i iz sociološkog ugla, ali već tada sam primetio da u tekstu nedostaju neke informacije, odnosno, da je autorka pomalo pristrasna u formiranju svoje slike o ovom narastajućem fenomenu. Ovom prilikom bih želeo dopunim njen tekst nekim dodatnim informacijama koje će možda malo promeniti konačnu sliku ove pojave.
Zašto bi oni gledali naše izložbe, muzeje, koncerte, kada sve to, samo na mnogo višem nivou, imaju u svojim matičnim državama?
Podaci koje je koleginica tada iznela su i dalje na snazi, a tiču se strukture gostiju i ponude koju im Beograd pruža. U pitanju je generalna karakterizacija naše prestonice, kao grada koji nudi dobru, ali jeftinu zabavu, hranu i piće i, naravno, žene. Međutim, gosti koji potražuju tu vrstu sadržaja, u tekstu su navedeni kao nepostojeći ili neko ko se tek očekuje. Na žalost po jedne, a na radost po druge, tih gostiju ima sve više i oni u Beogradu dolaze zbog posla, a jeftin provod dolazi pride. Istražujući ovaj fenomen, došao sam do informacija od samih hotelijera, da je poslovni turizam u sve većem procvatu.
Prihvatljive zvezdice i zabava
Dakle, poslovni ljudi dolaze na sastanke, konferencije, odsedaju na nekoliko dana u hotelima od 4 ili 5 zvezdica, koji su veoma prihvatljivi za njihove budžete, a usput uživaju u dobroj hrani i piću, posećuju splavove i klubove, a poslovnu pratnju ne moraju da traže po agencijama jer se dovoljan broj njih spremnih na taj vid „saradnje“ već uveliko kreće po mestima za noćni izlazak.
Što se tiče drugog vida zabave, to jest, sadržaja koji se nudi u Beogradu, on je u većoj meri nezanimljiv poslovnim turistima. Jednostavno, zašto bi oni gledali naše izložbe, muzeje, koncerte, kada sve to, samo na mnogo višem nivou, imaju u svojim matičnim državama. Nije baš pohvalno što ovu činjenicu izgovara jedan istoričar umetnosti, ali to je realnost koje moramo biti svesni. Ovaj kulturni sadržaj namenjen je „klasičnim“ turistima, a među njima su najbrojniji penzioneri i omladina, koji nemaju baš duboke džepove za odsedanje u skupim hotelima (više su u igri hosteli i stan-na-dan) ili jednostavno noće na svojim kruzerima, gde dobijaju „all inclusive“ uslugu.
Hotel Hilton u Beogradu, foto: Miloš Martinović
Stan na dan za „klasične“ turiste
Turisti koji su u manjini, koji imaju viši standard, a koji dolaze da vide Beograd i njegove kulturno-istorijske znamenitosti, obično odsedaju u manjim, takozvanim butik hotelima, koji poseduju neku intimniju atmosferu, dok po ceni i usluzi zadovoljavaju njihove potrebe. Veći hoteli, koji su građeni pre više decenija, za potrebe turizma nekadašnje Jugoslavije, ali i neki od novijih, svoje budžete popunjavaju rentiranjem svojim konferencijskih sala ili manjih prostora za tim bildinge, radne ručkove ili veće poslovne sastanke i prezentacije.
Time dobijamo odgovor na pitanje koje mnogi postavljaju, a tiče se održivosti hotelske usluge u gradu koji svake godine dobije gotovo jedan novi prestižni hotel od 5 zvezdica i nekoliko onih koji su za jednu kategoriju niži.
Lokacija značajnija od arhitekture
Ulazeći i razgledajući više novootvorenih hotela, primetio sam jednu zanimljivu pojavu – da njihovo poslovanje ne zavisi toliko od njihove arhitekture/enterijera već isključivo od usluge i lokacije na kojoj se hotel nalazi. Arhitektura zgrade može biti više nego prosečna, sa fasadom od odavno prevaziđenih materijala, a nameštaj u enterijeru jeftin ili kičast, ako je lokacija zadovoljavajuća, sve može da prođe. Najpoželjnije su one u starom centru grada, gde se hoteli useljavaju u predratne, rekonstruisane zgrade, ali i one uz auto-put, to est, na Novom Beogradu i naravno uvek je najveći problem parkiranje, koji svaki hotel rešava na svoj način.
Koliko je posao investiranja u hotelski sektor primamljiv, govore činjenice o imenima vlasnika nekoliko hotela samo na potezu Slavija-Trg Republike. Pre nekoliko meseci, svoja vrata je otvorio i hotel Hilton, internacionalni brend, čiji ulazak na naše tržište se iščekivao od početka 90-ih, ali su značajno zastupljeni i domaći investitori. Hotel Moskvu je pre skoro 15 godina kupio biznismen Mile Dragić, dok je pe koju godinu, samo dvadesetak metara dalje, hotel Zepter otvorio i biznismen istog prezimena. Do sredine godine najavljuje se otvaranje dugo išćekivanog hotela Beograd centar na samom Trgu Republike, u koji investira biznismen Petar Matijević.
Pitanje održivosti
Koji je to broj hotela, manjih ili većih, sa 4 i 5 zvezdica, koji će biti izgrađen, a koji svojim funkcionisanjem može biti održiv u Beogradu? To je pitanje koje se može postaviti i za izgradnju tržnih centara, koji su takođe u ekspanziji. Eksperti kažu do još uvek nismo dosegli tu finansijsko-sociološku granicu i da u našem gradu postoji dovoljno prostora za novo investiranje u ovom sektoru. Da li su ovo istinita istraživanja ili agencije za poslovnu analizu tržišta pomalo preuveličavaju podatke u cilju pridobijanja klijenata za investiranje u ovom sektoru, od kojeg i oni sami imaju procentualnu dobit?
Britanska kompanija Tree Tents predstavila je inovativnu i možda najfunkcionalniju strukturu koja može omogućiti kampovanje sa stilom, ili kako se to danas moderno naziva glamping.
Pod imenom Fuselage krije se vrsta kuće za koju je karakteristično da se svi njeni konstruktivni elementi napravljeni od tankih nosača i elemenata, te se čitava kućica može dopremiti u paketima na bilo koju lokaciju u prirodi. Kućica je zapravo napravljena od lameliranih drvenih nosača i recikliranog aluminijuma kao fasadnog elementa, a može se postaviti na drvetu ili na tlu, oslonjena na stope, bez potrebe za masivnim temeljima.
Između drvenih nosača i aluminijumske opne postavljena je kamena vuna zbog koje nema zime za ukućane
Vodeći računa o temperaturnim razlikama u prirodi, ova cilindrična struktura projektovana je tako da bude veoma dobro izolovana i energetski nezavisna. Između drvenih nosača i troslojne aluminijumske opne postavljena je kamena vuna koja je omogućila da se prva kućica Fuselages postavi u Švedskoj, na samo nekoliko stotina kilometara od Artičkog kruga. Nema zime!
„Projektovao sam Fuselages na način da se omogući boravak u prilično ekstremnim okruženjima, kako bi ljudi mogli da provedu odmor u neverovatnim predelima i to u strukturi koja je konstruktivno lagana, ali isto tako i čvrsta i topla“, rekao je dizajner Jason Thawley za Inhabitat.
Isporuka u kutijama
Kako bi uticaj kućice Fuselages na prirodu bio što manji, konstruktivni elementi su modularni i staju u kutije, tako da nikakva teška mašinerija nije potrebna za njenu instalaciju na terenu.
Cena nije mala
Dimenzije unutrašnjosti su 3 sa 5 metara, a svaka poručena kućica dolazi s nameštajem, malom pećkom na drva ali i solarnim panelima na krovu. Osnovna cena kućice je 29.660 evra.
Tvorci ove kuće su je okarakterisali kao „ekstremnu kućicu za divljinu“ i to sa razlogom jer svojim dizajnom i laganom ali i veoma izdržljivom strukturom zaista opravdava takav opis.
Kompanija Tree Tentskoristi otpad nastao u proizvodnji kućica za stvaranje pribora za kampovanje, poput stolica, pa čak i rančeva.
Ove godine obeležava se 100 godina Bauhausa, arhitektonske škole koja je prerasla u pokret i ostavila ogroman uticaj na svetsku arhitekturu.
Do sada su organizatori proslave osmislili nekoliko kreativnih akcija s namerom da edukuju publiku o Bauhausu, a na internetu se može naći bogata kolekcija dokumenata koji će i vama u tome pomoći. Ovaj put, predstavljamo sedam odličnih dokumentaraca o Bauhausu po izboru magazina ArchDaily. Filmovi, između ostalog, sadrže dosad nikad viđene snimke i ekskluzivne intervjue s ljudima koji su bili deo ove škole, ili su njeni direktni naslednici.
1. The Future is Now! 100 Years of Bauhaus (DW Documentary)
Nemačka medijska kuća Deutche Welle zajedno sa saradnicima objavila je odličan dokumentarac o istoriji Bauhausa koji je sada podeljen u tri dela koja odgovaraju na pitanja o tome koja je formula Bauhausovog uspeha, kako su razvijeni principi ove škole i da li njihova utopija zaista predstavlja najbolje rešenje za sve.
Drugi i treći deo ovog dokumentarca takođe se mogu naći na Jutjubu.
2. The Dessau Bauhaus (Epizoda 1, ARTE Documentary)
Televizija Arte je pre par godina napravila odličan serijal o arhitektonskoj sceni u Nemačkoj i šire, a prva epizoda ticala se upravo Bauhaus škole.
3.Bauhaus: The Face of the 20th Century
Dokumentarac iz 1994. prati put Bauhaus pokreta od njegovog ranog osnivanja u Veimaru od strane Gropiusa sve do njegove poslednje formacije u Berlinu. Ovaj dokumentarac nudi sveobuhvatan pregled škole i njenih učenja, objašnjavajući kako je njen uticaj ostao stabilan.
4. Reflections on the BSA: Walter Gropius (Boston Society of Architects / AIA)
Bostonsko društvo arhitekata objavilo je intervju koji je Brian O’Doherti napravio s osnivačem Bauhausa, Valterom Gropiusom. Gropius, koji je takođe bio prvi direktor škole, krajem života prešao je u američku državu Masačusets nakon što je proteran iz rodne Nemačke.
5. Bauhaus: Art as Life – An Insider’s Glimpse of Bauhaus Life (Barbican Centre)
Režiser Nicolas Fox Weber, u ovom je filmu pružio manje poznate slike iz života u Bauhausu. Po njegovom mišljenju, Bauhaus nije bio samo „fabrika“ dizajnerskih inovacija, već i poprište ludih zabava, ličnih izazova i skandala.
Bonus: Serija Babylon Berlin
Na samom kraju ćemo se osvrnuti i na naslov Babylon Berlin koji možete da pogledate na Netflixu ili HBO-u. Radnja ove nagrađivane nemačke kriminalističke drame od odigrava se 1929. godine za vreme Vajmarske republike u Berlinu. Iako serija nije direktno vezana za Bauhaus (niti se radi o dokumentarnom filmu), ona ipak detaljno opisuje političke i društvene nelagode koje su u to doba zahvatile Nemačku, što je sve ostavilo trajan uticaj na sudbinu pokreta.
Reper Kanje Vest donirao je 10 miliona dolara kako bi se od kratera napravila opservatorija za posmatranje neba po viziji poznatog američkog umetnika.
Jedno od najznačajnijih dela američkog umetnika Džejmsa Turela, Roden Crater, biće konačno realizovano zahvaljujući nizu ostvarenih partnerstava i donacija, među kojima je i donacija muzičara Kanje Vesta u iznosu od 10 miliona dolara.
Roden Crater nalazi se u pustinjskoj oblasti severne Arizone u kojoj je početkom sedamdesetih godina prošlog veka umetnik Džejms Turel otpočeo ovaj nesvakidašnji projekat velikih razmera. Naime, umetnik je nakon jedne noći provedene u krateru ugašenog vulkana rešio da ga transformiše u svemirsku opservatoriju. Njegov projekat, zasnovan na vizuelnoj i psihološkoj percepciji svemira, obuhvataće niz prostorija iz kojih će moći da se posmatraju nebeska tela i dešavanja na nebu. Prostorije povezane tunelima predstavljaće sistem koji je umetnik nazvao „naked eye observatories“.
Umetnik je nakon jedne noći provedene u krateru ugašenog vulkana rešio da ga transformiše u svemirsku opservatoriju.
Lokacijom na kojoj se nalazi ovaj krater upravlja Državni Univerzitet u Arizoni, koji zajedno s umetnikom već neko vreme radi na prikupljanju iznosa od 200 miliona dolara, koliko je potrebno da projekat u potpunosti bude završen. Neprofitna fondacija Skystone je tokom 2015. godine imenovala je Yvette Y. Lee za izvršnog direktora projekta, te je ona trenutno nadležna za nastavak aktivnosti prikupljanja sredstava kako bi ovaj višedecenijski projekat konačno bio završen, piše Designboom.
Tokom planiranja i izgradnje Roden Cratera umetnik je bio u konstantnoj saradnji s astronautima, uključujući i Edom Kruppom, direktorom opservatorije u Los Anđelesu. Saradnja sa stručnjacima iz ove oblasti bila je neophodna kako bi se precizne dimenzije i pozicije iskopa, tunela i otvora.
Prva velika faza izgradnje obuhvatala je iskopavanje i izmeštanje gotovo milion kubnih metara zemlje kako bi se napravio pravilan i zadovoljavajući oblik kratera. Tokom ove faze građen je i istočni tunel.
Trenutno je završeno šest prostranih jedinica, koje uključuju i dve najsloženije. Kada kompletan projekat bude završen Roden Crater će imati 21 prostoriju za posmatranje neba i šest tunela.
Tako će umetnički projekat Džejmsa Turela star 45 godine konačno biti završen.
Osim što će ovo biti najviša zgrada u Tirani, ali i čitavoj Albaniji, inovacija na polju arhitekture će se ogledati i u konstruktivnom i dizajnerskom rešenju fasade.
Po projektu čuvenog holandskog arhitektonskog studija MVRDV, u centru Tirane gradiće se kula zvana Downtown One visoka 140 metara koja će imati veoma zanimljivu fasadu. Naime, ona je rešeno reljefno i to tako da kubusne forme terasa i lođa čine pikselizovanu mapu Albanije – svaki naglašeni deo predstavlja određeni grad ili selo. Lođe i terase biće ozelenjene tako da će fasadu krasiti i vertikalna bašta.
Kula visoka 140 metara imaće terase i lođe raspoređene tako da čine pikselizovanu mapu Albanije – svaki naglašeni deo predstavlja određeni grad ili selo.
Downtown One će imati 37 spratova kako komercijalne, tako i stambene funkcije, dok je ukupna površina objekta 77.000 kvadratnih metara. Prodavnice i lokali će zauzeti prizemlje, dok je prvih 18 spratova rezervisano za poslovne prostore. Iznad tog nivoa pa sve do vrha su stambene jedinice, piše Dezeen.
Vertikalno selo za druženje
Neki od istaknutih volumena biće u formi otvorenih terasa, omogućavajući zelenilu da se raširi i po fasadi. Ovakav princip trebalo bi da u samom centru grada podstakne atmosferu, kako to arhitekte iz MVRDV zovu, „vertikalnog sela“ u kom će stanari moći da se sretnu i druže.
Park i igralište za decu biće organizovani u nivou ulice, dok će garaža biti smeštena u nivou ispod površine zemlje.
Kula će biti izgrađena na bulevaru Bajram Curi, okrenuta ka Skenderbegovom trgu.
Izgradnja objekta je započela, a planirano je da objekat Downtown One bude završen tokom 2024. godine.
Primer brutalizma u Montrealu iz osamdesetih godina prošlog veka dobio je novo obličje koje ima suptilniji odnos sa susedstvom.
Voleli brutalizam ili ne, mora se priznati da ovakva arhitektura ne leži svakom oku i da često znaju da teže deluje na okolinu. Upravo takva je bila zgrada CSN u Montrealu koja je nakon renoviranja i nadgradnje, čiji projekat potpisuju arhitektonske firme BGLA i NEUF Architects, dobila pripitomljeniji izgled zbog čega je i zasluženo osvojila Grands Prix du Design – najprestižniju nagradu za arhitekturu u Kanadi.
Poenta je da je objekat zadržao svoju suštinu ali je estetika obogaćena, postala je suptilnija a uticaj objekta na susedstvo postao je više prijateljski.
Objekat je zadržao svoju suštinu ali je estetika obogaćena, postala je suptilnija, a prema susedstvu je postala prijateljski nastrojena.
Čitav projekat je inspirisan i utemeljen na vrednostima koje neguje CSN, a to su autonomija, sloboda i solidarnost. Zato je organizovan novi trg neposredno uz objekat koji pruža mesto za relaksaciju i druženje kako korisnicima zgrade tako i susedima.
Nova fasada, koja se nastavlja na betonsku (brutalističku), oplemenjena je staklima u boji koja su celoj zgradi dala poseban vizuelni izraz.
Sudar u atrijumu
Međutim, najviše intervencija napravljeno je u samom enterijeru, odnosno u atrijumu. U centralnom delu obnovljenog arhitektonskog koncepta došlo je do simbioze dva volumena, gde jednim dominira drvo, a drugim čelik i beton. Dakle, sirovost betona pripitomljena je velikom količinom drveta i prirodnih materijala.
Staro i novo u jednom
Atrijum u jednu ruku predstavlja slobodan javni prostor, a s druge strane čini jaku vezu između različitih funkcija zgrade. Tako je na najbolji način napravljena veza između starog i novog, brutalističkog i savremenog, hladnog i toplog.
Na prizemnom nivou zgrade smeštene su zajedničke prostorije, poput sale za sastanke, kafeterije, multifunkcionalne sobe, ali i biblioteke.
Atrijum u jednu ruku predstavlja slobodan javni prostor, a s druge strane čini jaku vezu između različitih funkcija zgrade.
Paleta materijala koju čine drvo, beton i čelik dominiraju enterijerom. Ipak, drvo se izdvaja kao dominantni materijal koje, kako kažu arhitekte, simboliše bogatstvo znanja zaposlenih u CSN. Različite primenjene vrste drveta dolaze iz lokalnih i regionalnih industrija.
Ne, ovo nisu skele. Ovo je fasada novog vrtića u Češkoj!
U strukturalno još uvek nerazvijenoj četvrti češkog grada Liberec, podignut je novi vrtić Nova Ruda koji je bio preko potreban zbog rastućeg broja lokalnog stanovništva. Sama lokacija je još uvek nedovoljno urbanistički razvijena, a veći deo okolnog zemljišta definisan je kao javna zelena površina.
Upravo je to bio idealan teren za arhitekte iz biroa Petr Stolin Architektkoji je kroz specifičnu konfiguraciju objekta decu podstakao da istražuju njegovu arhitekturu. Oni mogu tokom celog dana da otkrivaju zgradu i različite načine kretanja kroz nju, a da pritom budu malo u prirodi malo u zatvorenom.
Čitava zgrada obuhvaćena je čeličnom konstrukcijom koja nosi delimično transparentne panele.
U neposrednoj blizini vrtića nalazi se jedna istorijska građevina, srednja umetnička škola i nekoliko porodičnih kuća, tako da zajedno čine jedan prilično ruralni kontekst. Zato i sama zgrada nije morala mnogo da se uklapa u neki postojeći kontekst što je arhitektama omogućilo da se razmašu u kreativnosti. Tako je nastala specifična fasada vrtića koja privlači poglede.
Čitava zgrada obuhvaćena je čeličnom konstrukcijom koja nosi delimično transparentne panele. Ovakav koncept, koji se zasniva na transparentnosti, vizuelno povećava prostor i stvara osećaj sigurnosti. Fasada zapravo predstavlja mekanu opnu koja štiti unutrašnji svet vrtića, na način da nema potrebe za bilo kakvom dodatnom ogradom, pišu arhitekte za ArchDaily.
Neobičan je i topografski karakter lokacije imajući u vidu da je vrtić smešten na padini orijentisanoj ka severu, a sam prostor vrtića ograničen je postojećom saobraćajnicom i parkingom.
Objekat je preko velikih prozora povezan sa okruženjem, a međusobna konekcija spratova ostvarena je kroz atrijume.
Na donjem nivou objekta smeštena je spavaonica i to je najmirniji deo vrtića.
Na sledećem spratu je igraonica i trpezarija i u ovoj zoni deca mogu izaći na terasu i bočne galerije koje su zaštićene delimično transparentnom fasadom, pa zbog svoje strukture deluje poput sistem skela.
Objekat je preko velikih prozora povezan sa okruženjem, a međusobna konekcija spratova ostvarena je kroz atrijume.
Poslednji sprat ima najvišu visinu i na njemu je organizovana učionica. Krovni prozori puštaju znatnu količinu dnevne svetlosti što je pogodno za prijatniji rad dece.
Vrtić je predviđen za prihvatanje dve grupe od po 25 mališana, o kojima se brinu četiri vaspitača, tako da se u okviru zgrade nalaze i njihove kancelarije, kao i sve pomoćne prostorije namenjene spremanju hrane, čišćenju i skladištenju.
Zahvaljujući otvorenim terasama i dvorištu deca se mogu igrati ali i učiti na otvorenom, jer ovi prostori takođe sadrže ormariće za odlaganje igračaka i pribora za rad.
Kako u unutrašnjosti kako i pri oblikovanju fasade korišćeni su materijali u svetlim tonovima koji su kombinovani sa staklom.
Arhitektonski tim zadužen za projektovanje beogradske gondole završio je idejni projekat „letećeg tramvaja“ koji će spajati Ušće i Kalemegdan.
Kao što smo ranije pisali, u Skupštini grada Beograda je krajem prošle godine potpisan sporazum o izgradnji žičare, čija će trasa spajati Kalemegdan i Ušće. Na trasi bi saobraćalo 25 gondola, koje bi prevozile oko 3.000 putnika na sat. Investicija je vredna 15 miliona evra, a projekat će sprovesti Javno preduzeće Skijališta Srbije.
Kako saznaje eKapija, završen je idejni projekat koji je u uradio beogradski AGM. Idejnom projektu, koji će biti upućen Republičkoj revizionoj komisiji, prethodilo je izdavanje lokacijske dozvole za ovaj projekat sredinom februara, a sledeći korak je dobijanje građevinske dozvole i početak gradnje, prema dosadašnjim najavama, početkom aprila 2019.
Kabine gondole imaće 10 mesta; foto: AGM
Stanice beogradske gondole imaće prohodne zelene krovove sa urbanim mobilijarom i vidikovcima.
Kao što možemo videti na priloženim renderima, stanice beogradske gondole imaće prohodne zelene krovove sa urbanim mobilijarom i vidikovcima.
Podsećamo, ugovor o gradnji gondole potpisan je krajem decembra 2018. godine, a za izvođače radova prethodno su izabrane tri domaće i jedna italijanska firma. Kako je za eKapiju rečeno u jednoj od njih, beogradskom Elkomsu koji je nosilac projektnih aktivnosti i ujedno izvođač dela radova, kabine gondole imaće 10 mesta, a ne od 10 do 35, kako su ranije preneli mediji.
Na trasi bi saobraćalo 25 gondola, koje bi prevozile oko 3.000 putnika na sat; foto: AGM
A kako će beogradska gondola izgledati kada bude izgrađena, što bi, kako se očekuje, trebalo da se desi do kraja godine, pogledajte na fotografijama novoprojektovanog rešenja.
Ovako laku betonsku klupu još uvek niste videli – 4 metra betona debljine 5 cm bez srednjeg oslonca!
Već na prvi pogled ova klupa će vas osvojiti svojim elegantnim dizajnom jer je ona svedena i tanka. Klupa je napravljena od betona i debljine je samo pet centimetara, a dužine četiri metra. Međutim, ono što je interesantno što ova klupa nema centralni oslonac, a opet s lakoćom može da podnese teret sedmoro ljudi. Kako je to moguće? Tajna je u posebnom armiranju, odnosno, sprezanju betona i čelika.
Ojačanje je u trakama, a isporučuje se u rolni; Foto: GRIP Metal
Kukasti elementi, koji podsećaju na rende, omogućavaju da beton bolje prione uz površinu.
Iza inovativnog rešenja stoji kanadska kompanija GRIP MetalTM, koja je ovakav sistem konstruisanja betonskog elementa uspostavila zahvaljujući posebnom metalnom ojačanju u vidu trake koja se pakuje u rolnu.
Hrapava struktura ojačanja neodoljivo podseća na rende i baš ti kukasti elementi omogućavaju da beton prione na površinu bez potrebe za mehaničkim ojačanjima koja bi čitavu kontrukciju učinila težom i kabastijom. Ujedno, struktura je i ekološki prihvatljivija.
U ovakvoj strukturi dolazi do dobrog sprezanja betona i čelika; Foto: GRIP Metal
Dvostrane kukice i od titanijuma
Ova neobična armatura dolazi u pločastoj formi, na kojoj kukice visine 2mm mogu biti postavljene samo sa jedne ili sa obe strane, u zavisnosti od potreba konstrukcije.
Metalna ojačanja mogu biti od aluminijuma, čelika, mesinga, bakra, a od nedavno i od titanijuma.
Pogledajte video:
Ova armatura se može koristiti za formiranje konstrukcija u zgradarstvu, ali i za izradu nameštaja.
Osim betona, i drugi materijali se mogu kombinovati sa GRIP MetalTM armaturom, koja će omogućiti da konstrukcija bude ravna ili zakrivljena.
GRIP MetalTM armatura se može koristiti za formiranje većih konstrukcija, ali i za proizvodnju manjih elemenata u enterijeru, kao i za izradu nameštaja. Zahvaljujući kukicama, elementi će biti lakši, tanji, veoma stabilni, a istovremeno proces proizvodnje i troškovi će biti smanjeni.
Kukice su omogućile pravljenje veoma tanke strukture; Foto: GRIP Metal
Poverenje velikog arhitekte
Imajući u vidu da se ne koriste nikakvi hemijski agensi, strukture se mogu bez problema reciklirati.
Kompaniji GRIP MetalTM poverenje je ukazao i čuveni arhitekta Daniel Libeskind, koji je svoju konstrukciju Facing Gaia visoku 12 metara, predstavljenu na Bijenalu u Veneciji protekle godine, ojačao baš ovim sistemom.
Konstrukcija Daniela Libeskinda na Bijenalu 2018; Foto: GRIP Metal
Imate zid koji ne znate kako da dekorišete? Šta kažete na predlog da ga kompletno obložite u drvo?! Nije komplikovano. Pogledajte kako!
U enterijerima je bitno imati fokusnu tačku, odnosno, nešto što će privući pažnju posmatrača i nešto što će prostoru dati karakter. To može da bude i zid koji će biti dekorativan tako što će te ga obložiti univerom. Univer je relativno povoljan materijal koji osim za pravljenje nameštaja može poslužiti i za oblaganje zidova. Dovoljno je otporan, a njegova tekstura drveta će utopliti prostor i učiniti ga interesantnim.
Pogledajte kako se stavlja drvena obloga na zid:
Metalne spojnice sa zadnje strane služe za spajanje ploča za zid dok ih drveni keksovi spajaju jedan za drugi.
Za početak, potrebno je izabrati konkretan univer. Oni se mogu naći u najrazličitijih drvenim teksturama pa odaberite onaj dekor koji najviše odgovara vašem enterijeru. U našem primeru korišćen je Eggerov univer H3451 ST22 s tamnim kantom Egger Lava siva jer smo želeli da spojevi budu naglašeni.
Isecite ploče od univera u kvadrate, pravougaonike ili trouglove, a dimenzije odredite naspram veličine vašeg zida. Mi smo se odlučili za kvadratni oblik 60×60 cm od univera s teksturom drveta i ABS trakom u crnoj boji kako bi se dobio naglašen spoj ploča.
Svaka ploča na bočnim stranama mora biti izbušena za keksove, to jest, za drvene spojnice koje neće biti vidne kada se ploče postave na zid. Sa zadnje strane ploče se pričvrste metalne spojnice koje su ravne i koje će služiti za spajanje ploča za zid dok ih drveni keksovi spajaju jedan za drugi.
Mi smo se odlučili da ploče ređamo naizmenično u odnosu na teksturu drveta kako bi dobili dodatnu dinamiku zida. Dakle, jedna ploča horizontalno, jedna vertikalno s godovima i tako ponavljati u šahovskom polju.
A ako imamo ugao?
Ukoliko imate ugao zida, najbolje da postavite prvo ugaone ploče. Ugao treba da je rešen gerovanjem, to jest, zasecanjem ploča pod 45 stepeni. Od njih razmerite zid i postavite sledeću ploču na ivici zida.
Ako imate ugao, prvo postavite ploče na njega sa gerovanim elementima; Enterijer Sonje Brstine; foto: Igor Conić
Od tiplanja do održavanja
Nakon obeležavanja pozicije, obeležite mesto za bušenje i ubacite tiplu. Postavite prvu ploču zavrtanjem šrafa u tiplu. Obavezno libelom proveravajte pravce!
Postavite sledeću ploču, obeležite mesta bušenja. Sklonite ploču i ubacite tiple, a zatim postavite ploču i ubušite. Ploče ređajte jednu pored druge do kraja zida.
Ukoliko imate utičnicu, kao u našem slučaju, izbušite rupu na ploči na mestu utičnice i montirajte je na oblogu.
Kada ste došli do poslednje ploče, nju nećete moći spojiti tiplama jer joj nećete moći pristupiti. Zbog toga je najbolje da nju zalepite za zid pa je naš savet da poslednju ploču ostavite onu u uglu pri vrhu.
Zbog održavanja, zid od univera nije išao do poda već je podignut i postavljen na soklu.
Koliko to košta?
Cene ploča univera se kreću od 10 do 22 evra po metru kvadratnom. Dakle, odabir dezena drveta će u velikoj meri uticati na cenu. Cena kantovanja u proseku je 1,5 evra/metru dužnom. S obzirom na to da imamo po metru kvadratnom oko 6 metara dužnih kanta (za ploče dimenzija 60×60 cm) kantovanje po kvadratu drvene obloge će izaći oko 9 evra. Naravno, ako su ploče iz kojih slažete zid manje, cena će biti veća jer je više kantova. Dok dodamo tiple, keksove i ostali materijal, cena drvene obloge izađe na kraju od 20 do 35 evra po kvadratu ukoliko je sami isprojektujete i zasučete rukave.
Suma summarum
univer ploče: od 10-22 evra /m2
kantovanje: oko 9 evra/m2
dodatni materija: oko 6 evra/m2
Cena: od 25 do 40 evra/m2 (cena materijala, bez ruku majstora)
Dodatni savet enterijeriste
Ako ste postavili zid od drveta, savetujem da neki komad nameštaja izvedete u istom univeru kako bi zid i nameštaj povezali u vizuelnu celinu. Mi smo se odlučili da otvorenu policu i ploču trpezarijskog stola izvedemo u istom materijalu. Napomena: Ovaj komad nameštaja nemojte postaviti direktno ispod zida od univera jer se neće videti. Pogledajte kako izgleda ceo stan s ovim zidom od drveta:
Na nedavno održanom konkursu za novu knjižaru Paromlin pobedio je biro UPI-2M.
Objavljeni su rezultati za konkurs za izradu idejnog arhitektonsko-urbanističkog rešenja Gradske knjižnice Grada Zagreba – Paromlin. Konkurs je objavljen krajem prošle godine, a osnovni cilj konkursa bio je dobiti najbolje idejno rešenje za novu zgradu gradske knjižare grada Zagreba, koja će u programskom i oblikovnom smislu adekvatno vrednovati lokaciju između Paromlinske i Trnjanske ceste.
Na konkursu koji je raspisao Grad Zagreb, a sprovelo Društvo arhitekata Zagreba (DAZ), prvu mesto odneo je tim UPI-2M d.o.o.kojeg čine Anamaria Filipović, Berislav Medić, Paula Žinić, Maja Huljev Ton, Luka Matošević, Mia Depolo, Lucija Belinić i Roko Guberina.
Ovako izgleda njihovo rešenje:
Ostala nagrađena rešenja možete videti na ovom linku.
