U urbanim gradskim jezgrima čest je slučaj da većina građevina nalikuju jedne drugima. Ako direktne sličnosti u stilu nema, onda su zgrade barem približne visine ili oblika.  No, ma koliko ovakve postavke s urbanističke strane gledano bile logične, nekim arhitektama je to prosto dosadno.

I tako dolazimo do vodeće teme našeg današnje priče o arhitekturi i nadmenosti. Neke od zgrada s kojima ćete se danas upoznati toliko štrče od svoje okoline da su dobile i pogrdne nadimke, neke deluju gotovo groteskno, dok su u poslednjoj grupi one koje oko kojih se kritičari i dalje nisu dogovorili da li predstavljaju ruglo ili lekciju o inovativnosti.

1. Soliter Tour Montparnasse u Parizu

Sama po sebi, ova modernistička građevina visoka 210 metara nije nimalo šokantna. Fasada joj je sasvim ukusno izvedena i uređena u skladu sa svim propisima. Dom je brojnim kompanijama koje su u njoj našle adekvatne kancelarije, ima ukupno 58 spratova i predstavlja drugu najvišu zgradu u Francuskoj. No, ono što svima para oči jeste njen naizgled drski stav prema komšiluku. Činjenica da se neboder nalazi u kvartu koji krase nebrojena vredna arhitektonska dela iz ere baroka i klasicizma doprinela je tome da se Parižani nikada nisu u potpunosti navikli na njeno postojanje.

2. Njujork, Park avenija 432

Ruku na scre, retko koja građevina na Park aveniji je niža od 300 metara, ali većina izgleda skladno u proporcijama. Ova zgrada visoka 425 metara koji nazivaju i Čačkalica, sagrađena je sa namerom da se u njenih 125 stanova smeste neke od najbogatijih porodica u Njujorku, dok u realnosti dobar deo stanova danas zvrji prazno. Penthaus na vrhu zgrade nedavno se prodavao za čitavih 95 miliona dolara u šta je uključen i vinski „podrum“ koji je zapravo duži od krova čuvene Empire State Building.

3. Piramida u pariskom Luvru

Završena sada već davne 1989. godine, čelično-staklena piramida smeštena na ulazu u čuveni Luvr dočekana je na nož kako kod kritike, tako i kod javnosti. Trebalo je da prođe skoro dvadesetak godina da se građani Pariza na nju naviknu, pa se tek sada na nju gleda blagonaklono. Takođe, zanimljivo je da su početkom devedesetih kružile priče da Piramida ima ravno 666 staklenih panela što sa sobom povlači konotacije da je građevina zapravo posvećena đavolu. Priča je otišla toliko daleko da ju je na kraju i pisac Dan Brown uključio u bestseler Da Vinčijev kod. Međutim, istina je da Pirmida broji 673 panela – 603 romboidnih i 70 trouglastih.

4. Muzej EMP u Sijetlu

Arhitekta Frank Gehry potpisuje ovo šareno čudo smešteno u podnožju Svemirske igle u Sijetlu na mestu nekadašnjeg velikog sajma. Današnji Muzej popularne kulture dizajniran je tako da posmatrača podseti na električnu gitaru. Osnovna baza građevine koju krase srebrni, zlatni i ljubičasti metalni paneli neobičnog je ovalnog oblika, dok ulogu vrata gitare igra uska železnička pruga. No, ma koliko delovala ekstravagantno, za ljubitelje rokenrola i naučne fantastike EMP je definitivno jedna od najvrednijih građevina na svetu.

5. Koncertna dvorana Volta Diznija u Los Anđelesu

Frank Gehry je „krivac“ za još jedno arhitektonsko čudo na pacifičkoj obali. Ovaj put, u pitanju je koncertna hala smeštena u samom centru Los Anđelesa čija je fasada izrađena od ogromnih, izvijenih čeličnih panela. Danas se u ovoj sali odigravaju neke od najvećih kulturno-umetničkih manifestacija, ali njena spoljašnjost nikada nije uspela da privuče naklonost javnosti. Jedan od razloga za to je i činjenica da na početku ovi paneli nisu bili baš tako mat kako sada izgledaju, te je odsjaj sunce prštao direktno u oči svima koji bi pogledali u njihovom smeru, naročito ako bi ih posmatrali iz susednih zgrada.

6. Zgrada Portland u Portlandu

Iako ova građevina ne odudara od komšiluka zbog svoje visine niti oblika, smatra se i više nego upečatljivom zbog pomalo scenskog izgleda svoje fasade. Izgrađena je 1982. godine u postmodernističkom stilu, a kao glavni arhitekta potpisan je Michael Graves. Posebno zanimljiv detalj na ovoj građevini predstavljaju izuzetno mali prozori jer je njihova postavka pomalo čudna, budući da se u zgradi nalaze brojni kancelarijski prostori. Osim toga, tvrdi se da ni unutrašnjost zgrade nije uređena u skladu s potrebama korisnika. Od 2006. godine vrh zgrade krasi zeleni krov.

7. Empire State Plaza u Albaniju

Ne, ovaj objekat nema nikakve veze sa čuvenom građevinom u Njujorku! Empire State Plaza zapravo je centralni trg u glavnom gradu države Njujork koji je građen u periodu između 1967. i 1976. U njoj se nalaze neki od najznačajnijih administrativnih centara i gradskih institucija. Ceo kompleks sačinjen je od niza brutalističkih građevina za koje građani Albanija tvrde da izgledaju dosadno, anemično, sivo i beživotno. Nastavite niz sami…

8. Oltar domovine u Rimu

A sad nešto potpuno drugačije! Spomenik Viktoru Emanuelu II, odnosno Oltar domovine, počeo je da se gradi još krajem 19. veka da bi ga konačno završili 1925. godine. To ga, verovali ili ne, svrstava u jedne od mlađih građevina u večnom gradu! Međutim, Rimljani tvrde da je ova grandiozna građevina bezvredna kopija raznih drugih objekata nastalih pre nje. Da sve bude gore, zbog njene izgradnje srušen je velik deo starog rimskog kvarta. Pre izvesnog vremena uz desnu stranu zgrade postavljen je nakaradno velik čelični lift koji posetioce penje do samog vrha. Danas je građani Italije pogrdno zovu Svadbena torta.

9. Tapei 101 na Tajvanu

Za sam kraj selimo se u Aziju. Iako  je ovaj kontinent sigurno bogat nezgrapno građenim soliterima i drugim objektima, ovaj put biramo baš čuveni neboder Tapei 101 lociran u istoimenom gradu. Nekada poznati Svetski finansijski centar nije zaobišao ni razne pogrdne epitete, a nama najsmešniji opis kaže da on zapravo izgleda kao kula od kutija brze kineske hrane. Nažalost, može se reći da to nije daleko od istine, budući da je tokom seizmičkih pokreta u gornjim spratovima potrebna dodatna zaštita – jer se zgrada previše njiše.

Izvor: ArchDaily

Kad ste već ovde…

• Lepa Brena, Sivonja i Pet ludaka: Neobične zgrade u Srbiji i njihovi nadimci
• 7 diktatora koji su koristili arhitekturu u cilju zastrašivanja naroda
• 7 poznatih građevina u drugačijem arhitektonskom stilu

Vilu mediteranskog senzibiliteta i senzualnosti, prozračnosti i otmenosti karakteriše arhitektura po meri čoveka gde svaki stan nudi osećaj življenja u porodičnoj kući.

Na samo desetak minuta od užeg jezgra Dubrovnika, po projektu Ivane Dabrović i njenog tima izgrađena je rezidencijalna vila s četiri stana. Na terenu koji se strmo spušta ka obali, u skladu s lokalnom tradicijom gradnje na nevelikoj parcelu, vila se prilagodila strmini geometričnošću i belinom kao i kaskadama. Svaka od etaža je nezavisna, funkcionalna celina, pri čemu se iz zajedničke garaže do svake jedinice dolazi liftom.

„Projekat je dugo pripreman – započet je pre desetak godina – a nastao je na atraktivnoj lokaciji, gde slobodnih parcela gotovo više i nema, u blizini Vile Šeherezade kao i poznatih dubrovačkih hotela Excelsior, Argentina i Belveder“, rekla je Ivana Dabrović za Vizkulturu.

Građevina je atipična po tome što boravak u svakom od stanova nudi osećaj življenja u porodičnoj kući.

Magične vizure s prednje, jugozapadne strane građevine, maksimalno su je otvorile prema moru, Lokrumu i plaži Sveti Jakov, te Starom gradu, terasama u celoj dužini stanova koje se kaskadno uvlače i otvaraju staklenim stenama, a svaka jedinica ima i izlaz na teren s krovnim baštama i letnjim kuhinjama.

Ivana je sa saradnicama osmislila građevinu atipičnu po tome što boravak u svakom od stanova nudi osećaj življenja u porodičnoj kući. Svaka etaža ima svoju karakteristiku i vizuru, a takva nezbijenost, uz stalnu prisutnost prirode stvara osećaj privatnosti, pri čemu vila s mora izgleda kao da je oduvek tu.

Staklo i crni čelik

Savremeno oblikovanje ogleda se u velikim staklenim površinama u celoj širini vile, odnosno terasa bez vidljivih stubova, koji su u drugom planu i izvedeni su u crnom čeliku, dok su staklene površine dinamično i asimetrično lomljene, što stvara zanimljive refleksije na pročelju.

Nenametljivo rešenje

Autorka projekta i njen tim svesne su da se ovom gradu ne sme biti nametljivih rešenja, pa mu i prilazi arhitekturom po meri čoveka – u ovom slučaju vilom mediteranskog senzibiliteta i senzualnosti, prozračnosti i otmenosti.

Iako je savremenog arhitektonskog oblikovanja, vila s mora izgleda kao da je oduvek tu.

Grafičke podloge

Osnova prizemlja

Osnova sprata

Fasada

Zabat

Faktografija

• autor: Ivana Dabrović, dipl.ing.arh., glavni projektant
• arhitektonski biro: Ivana Dabrović i arhitekti d.o.o.
• projektni tim: Maja Tutavac, dipl.ing.arh., projektant, Petra Rakamarić, dipl.ing.arh., projektant, Kristina Vidić, dipl.ing.arh., projektant
• fotografije: Miljenko Bernfest
• investitor: privatni
• lokacija: Dubrovnik
• godina izgradnje: 2017.
• površina: 950 m2

Kad ste već ovde…

– Moderna vila u Bokakotorskom zalivu
– 10 najboljih kuća na moru
– Vila u Istri s impresivnim konzolnim prepustom

Zakrivljene forme i prisustvo lukova čine da ovaj kombinovani radni i životni studio dobije na fluidnosti, odnosno da se stvori topla atmosfera poput one na selu.

U prethodnoj organizaciji stana radna soba bila je u potpunosti izolovana od ostatka stana, a pritom nije imala dnevne svetlosti. S obzirom na to da je klijent IT honorarac, i radi od kuće, smetalo mu je što je u prethodnoj organizaciji stana bio dosta izolovan od ostatka prostora pa samim tim i od svojih ukućana. Imajući ovo u vidu, arhitektonski studio Sim-Plex, koji potpisuje projekat enterijera, klijentu je svojim projektom obećao „fluidnost, otvorenost, osvetljenost i urednost“ piše ArchDaily.

Kroz koncept lukova i zaobljenih formi stvoren je svetao, fluidan i poetičan dom.

Zaobljene forme bi trebalo da obezbede prostoru fluidnost i glatkoću, čineći ambijent između radnog prostora i dnevnog boravka harmoničnim.

Pogledajte novoprojektovanu osnovu stana:

Većina postojećih zidova od opeke je srušena tako da novi usvojeni otvoreni koncept omogućava veći prodor dnevnog osvetljenja.

Pritom, posebna pažnja posvećena je rasveti koja naglašava pojedine elemente u enterijeru.

Kućica, potok i senke

„Selo je grupisano u formi naselja u kojem žive ljudi. U našem umu imamo jednostavnu i poetičnu sliku sela sa nekoliko kuća, okruženih malim potokom, a pun mesec na nebu ih obasjava, stvarajući senke koje izgledaju kao da drveće pleše.“, objašnjavaju svoju viziju iz studia Sim-Plex.

Nameštaj zaobljene forme

Veliki barski pult postavljen je u centralnom delu stana i vešto daje dovoljnu količinu privatnosti radnom prostoru, iz kog ujedno i dalje postoji omogućen pogled na televizor i dnevni boravak.

Složen sistem komoda i ormara zakrivljene forme suptilno i vešto skriva sve potrebne stvari i sitnice, koje porodica u stanu ovakve kvadrature često veoma teško može uredno da skloni.

Bakar i mermer

Bakarnim detaljima kao i mermernim pločama, poput one koja predstavlja klizna vrata kupatila, dat je karakter prostoru.

Kroz koncept lukova, karakterističan za sela u blizini Hong Konga, stvoren je svetao, fluidan i poetičan dom, a što je najbitnije omogućena je bolja komunikacija među članovima porodice.

Foto: Patrick Lam

Kad ste već ovde…

• Ovako izgleda enterijer stana u kojem je sve skockano u 18 kvadrata
• U ovom malom stanu formirane su mirne zone bez ijednih suvišnih vrata
• Porodični stan u Kijevu spaja japanski minimalizam s ukrajinskom tradicijom

Zahvaljujući ovim aplikacijama ne samo da ćete moći da projektujete i crtate na telefonu, već ćete moći i da premeravate crteže ali i da pratite položaj sunca na gradilištu.

Svi smo svesni činjenice koliku su promenu u struku uneli računari i CAD programi koji su značajno olakšali proces projektovanja. Rapidografi, lenjiri i paus papiri otišli su u istoriju, a na velika vrata ušli su AutoCAD, 3D Studio, SketchUp i ostali programi koji su danas nezamenljivi u poslu.

Međutim, tehnologija napreduje krupnim koracima pa su mobilni telefoni postali toliko moćni da i oni sami postaju nove alatke koje značajno olakšavaju posao arhitektama i građevincima. Ovom prilikom osvrnućemo se na 7 sjajnih aplikacija za Android i iOS koje morate instalirati na vaš telefon. Krenimo redom!

A360 – AutoCAD na telefonu

Imate problem na gradilištu, nemate laptop, a svi crteži su u CAD-u. Zar ne bi bilo sjajno da možete da ih otvorite na mobilnom telefonu i rešite situaciju na licu mesta? Upravo tome služi aplikacija koju je razvio Autodesk. S aplikacijom A360 ne samo da možete otvarati 2D i 3D crteže bez obzira u kojem su softveru nastali, već pomoću njega možete dodavati napomene, premeriti dimenzije i pratiti status projekta gde god se nalazili.

Link za preuzimanje je ovde.

Autodesk Sketchbook – Da ne zaboravite ideju

Ljudi iza Autodeska veruju da kreativnost kreće od ideje koja vam može pasti na pamet gde god se nalazili: u autobusu, na predavanjima ili možda čak dok ste u toaletu. Kako nijedna ideja ne bi bila zaboravljena, Autodesk je kreirao moćnu alatku za crtanje na telefonima koja osim toga što simulira crtanje olovkom i markerima, ona ujedno predviđa putanju krivine zahvaljujući čemu linije izgledaju veoma prirodno i precizno.

Link za preuzimanje je ovde.

BIMx – Hibrid između 2D i 3D

Ova aplikacija za Android i iOS zasniva se na jedinstvenoj tehnologiji koja integriše navigaciju kroz projekat u 2D i 3D. Hibridni model služi da premostite prazninu između rada u birou i rada na gradilištu tako što će klijenti, arhitekte i građevinci moći da virtuelno prošetaju kroz budući objekat, izmere potrebne dimenzije u 3D modelu i to bez potrebe da instaliraju bilo kakav CAD softver. Nezamenljiva aplikacija kada treba rešavati probleme na licu mesta!

Link za preuzimanje je ovde.

Concepts – Digitalni skicen blok na steroidima

Ova aplikacija, ekskluzivno urađena za iOS platformu, zapravo je digitalni skicen blok ali na steroidima. Zahvaljujući 64-bitnoj tehnologiji i multi-threaded renderovanju, ova aplikacija je fleksibilna, precizna i veoma brza. Concepts je sjajna aplikacija za arhitekte, dizajnere i ilustratore koji žele da istraže svoju kreativnost i nacrtaju šta god im padne na pamet, a da se u isto vreme ne moraju odreći detaljnosti.

Link za preuzimanje je ovde.

Morpholio Trace – Crtanje uživo

O ovoj iOS smo već pisali na našem portalu, a ovom prilikom vam ponovo skrećemo pažnju na Morpholio Trace. Ono što čini ovu aplikaciju van konkurencije jeste alatka Perspective Finder za iscrtavanje mreže u izmenjenoj realnosti, odnosno, preko fotografije uslikane kamerom telefona. Mreža će vam potom pomoći da odrediti perspektivu i razmeru budućeg crteža čime će skiciranje biti značajno lakše ali i preciznije.

Link za preuzimanje je ovde.

Scala Architectural Scale – Pronađi razmeru crteža

Fantastična aplikacija za iOS koja vam može poslužiti da premerite crteže i da odredite njihovu razmeru. Scala Architectural Scale je veoma jednostavan za korišćenje, a na raspolaganju su razni metrički sistem koji će vam olakšati život.

Link za preuzimanje je ovde.

Sunseeker – Gde je Sunce?

Ime ove aplikacije sve govori. Sunseeker je Android i iOS aplikacija koja pomoću izmenjene realnosti i kompasa prati putanju Sunca. Zahvaljujući GPS-u i magnetometru, aplikacija s velikom preciznošću određuje položaj Sunca, a potom pozicionira vaš položaj na Zemlji i određuje maksimalnu osunčanost ili vreme izlaska i zalaska. Aplikacija je zgodna ne samo za arhitekte, već je korisna i za fotografe, baštovane ali i za ljubitelje plaže jer je ova će zahvaljujući ovoj aplikaciji moći da se sunčaju profesionalno!

Link za preuzimanje je ovde.

Izvor: ArchDaily

Kad ste već ovde…

• Pogledajte rubriku Softver
• Rendering u realnom vremenu: Prošetajte projektom kao u video-igri
• 5 najboljih arhitektonskih aplikacija za virtuelnu realnost

Pažljivim pozicioniranjem kliznih pregrada i staklenih zidova sa zavesama stvoren je prostor koji funkcioniše kao prostrani poligon za druženje i igru, a da se u isto vreme lako može da se pretvori u ušuškanu oazu koja nudi privatnost.

Velik potencijal stana klasične prostorne organizacije studio Nitton Architects uočio je u uklanjanju pregradnih zidova i postavljanju na njihovo mesto staklenih zidova sa zavesama i kliznih pregrada. Dobijeni otvoreni plan omogućio je da stan bude funkcionalniji i svetliji, a pritom je postao i udobno gnezdo za povlačenje iz gužve urbanog života. Ne samo da je prostor prodisao, već on u zavisnosti od različitih potreba može da se menja. Pogledajte kako to izgleda.

Stakleni zidovi sa zavesama omogućavaju da se prostor otvori ili po potrebi zatvori.

Ova fluidnost prostora posebno je stimulativna za decu, koja su oduševljena interaktivnošću prostora i površinom zone u kojoj se mogu igrati, piše ArchDaily.

Strateško postavljanje kliznih pregrada i staklenog zida, koji u kombinaciji sa zavesama pruža potrebnu privatnost, omogućavaju da dve spavaće sobe budu nezavisne celine, a da opet čine veliki deo otvorenog životnog prostora.

U glavnu spavaću sobu i gostinsku sobu pristupa se iz zatvorene bašte.

Pokretni kreveti

Međutim, zahvaljujući kliznim panelima gostinska soba se u potpunosti otvara ka dnevnom boravku i postaje njegov ravnopravni deo.

Dva kreveta se jednostavno sklanjaju: jedan ispod izdignutog dela poda, a drugi u zid i tako nastaje još više mesta za igru.

Pranje ruku u garderoberu?

Iz gostinske sobe ulazi se u zajednički toalet, dok master soba ima svoje zasebno kupatilo. Kako bi se dobilo da boljoj organizaciji sadržaja master kupatila i mogućnosti postavljanja kade i tuš kabine, lavabo i njegova komoda nalaze se u garderoberu koji je zapravo sam sebi pregrada od sobe.

Pomeranjem kliznih pregrada i zavesa, koje omogućavaju privatnost, dobija se dubina prostora prožeta dnevnim svetlom.

Slojevito spajanje prostora dominantan je jezik dizajna ovog stana. Prostor se suptilno multiplicira i postaje funkcionalniji prihvatanjem čitavog spektra uklopivih elemenata.

S druge strane, pomeranjem kliznih pregrada i zavesa koje omogućavaju privatnost dobija se dubina prostora prožeta dnevnim svetlom.

Zatvorena bašta koja pruža prolaz do soba kada su one u zatvorenom stanju zapravo je veoma prijatan prostor za opuštanje ispunjen biljkama i mnoštvom dnevne svetlosti.

Grafičke podloge

Foto: Sweng Lee

Kad ste već ovde…

• Spoj starog i novog Rima u jednom raskošnom enterijeru
• Luxxu nameštaj za luksuzne enterijere koji se pravi ručno
• Posao za arhitekte: Platforma koja spaja klijente s dizajnerima enterijera

Stadioni su postali savremene arene sporta i novca koji gradovima, državama, a posebno timovima i pojedincima, donose višemilionske prihode, piše u svom novom članku istoričar umetnosti Marko Stojanović.

Narednih mesec dana svet će tresti fudbalska groznica. Počinje Svetsko prvenstvo u Rusiji, koje je, naravno, više od igre. Setimo se samo prethodnog svetskog prvenstva u Brazilu, gde je nakon katastrofalnog poraza domaćina, polovina nacije pala u blagu depresiju, dok su ekstremni pojedinci izvršavali samoubistva. Dobro, fudbal nije baš toliko važna stvar, ali jedna od najvažnijih sporednih stvari (bar za muški deo populacije) možda i jeste.

Bez obzira koliko je jedna nacija vična fudbalu, ovo je i dalje sport u kojem kruži zavidna količina novca (možda je američka NFL liga jedina jača po tim parametrima), pa je sasvim prirodno da je fudbal mnogo više od sportskog nadmetanja. Pojedinci multimilijarderi, internacionalne korporacije, vojno-politički moćne države i mnogi drugi akteri, pored samih fudbalera, odmeravaju svoje snage na terenima. Fudbal je stvar prestiža, pa se novac ne žali kada su u pitanju transferi i honorari fudbalskih zvezda. Uveliko važi jedna izreka, da su na stadione nekada dolazili bogataši kako bi gledali sirotinju kako trči za loptom, a da sada sirotinja dolazi da gleda milionere kako trče za loptom. Istini za volju, novčana vrednost današnjih fudbalera daleko je od realne, ali to i dalje ne sprečava verne navijače da prate svoje timove i da ih bodre ka svakoj narednoj pobedi.

Tako su stadioni postali savremene arene sporta i novca, koji timovima, ali i gradovima/državama u kojima su izgrađeni, donose višemilionske prihode. A tamo gde je novac tu i politika menja svoj tok, pa navijači Barselone mogu biti spokojni – niti će Katalonija sa svojim glavnim gradom da se odvoji od Španije, niti će Barselona zaigrati u lokalnoj katalonskoj ligi.

Od Rimskog carstva do Republike Italije

Sve počinje od Antičkog Rima i izgradnjom Koloseuma, koji su u periodu od 70. do 80. godine izgradili rimski carevi Vespazijan i Tit. Skoro da nema osobe koja ne zna da su se tu odigravale gladijatorske i životinjske borbe, najznačajniji vid zabave za rimske građane, naročito za one najsiromašnije. Međutim, tek poneko će vam reći kako je izgrađen Koloseum, to jest, da je njegova izgradnja bila gotovo besplatna za Rim. Nakon sloma Judejskog ustanka, Rimljani u ropstvo odvode na hiljade jevrejskih građana. Za one iz bogatijih porodica zatražili su da se za njihovo oslobađanje plati veoma veliki otkup, dok su oni siromašniji ostali da kao robovi zidaju Koloseum. Tako su izgradnju ove krvave arene, platili Jevreji, dok su rimski carevi u narednih nekoliko vekova njome upravljali građanima. Seobom prestonice u Konstantinopolj, Koloseum biva zamenjen Hipodromom, ali je funkcija bila istovetna.

Izgradnju Koloseum platili su Jevreji, dok su rimski carevi u narednih nekoliko vekova pomoću ove krvave arene upravljali građanima.

Nakon pada Rima i dominacijom Hrišćanske crkve, kult sporta i telesnih vežbi biva prekinut na više vekova. Ne računajući zabavu za decu i amaterske klupske organizacije, sport kao vid fizičkog treninga i zabave ponovo postaje aktuelan krajem 18. veka. Zvanični fudbal počinje da se igra krajem 19. veka, a njegova savremena kolevka (fudbal je izvorno iz Kine) postaje Engleska, to jest, Britanski komonvelt. Nakon što su formirani prvi klubovi, počinje se s izgradnjom prvih stadiona.

Nakon organizacije prvog Svetskog prvenstva u Urugvaju 1930. godine (Kraljevina Jugoslavija osvojila 4. mesto), počinje prava ekspanzija ovog sporta, ali i projektovanja i izgradnje fudbalskih stadiona. Malo koji arhitekta ima informacije da je Le Korbizje u svom ateljeu posebno stavljao akcenat na projektovanje sportskih stadiona.

Kult sporta posebno su negovali sovjetski i nacistički režimi. Ruski konstruktivisti projektovali su na stotine stadiona, koji se po sadašnjim kriterijumima i dalje mogu svrstati kao savremeni, dok je Albert Šper svojim totalitarnim ostvarenjima stvorio poseban poligon za delovanje nacističke propagande. Posle rata, velikan u projektovanju sportskih hala i stadiona u prednapregnutom betonu postaje italijanski arhitekta Pjer Luiđi Nervi.

Od Lenjina, preko Staljina do Lužnikija

Čim FIFA nekoj državi dodeli organizaciju Svetskog prvenstva, ista započinje višegodišnje pripreme za njegovo održavanje. Naravno, najznačajnija investicija, pored globalnih urbanističkih i arhitektonskih preuređenja čitavih gradova, predstavlja izgradnja novih ili rekonstrukcija postojećih fudbalskih stadiona. Države koje su početnici u ovom sportu, a imaju dovoljno sredstava, sebi dozvoljavaju luksuz da izgrade po nekoliko stadiona (Katar kao domaćin Svetskog prvenstva 2022. godine), dok je državama koji su fudbalski veterani čast da svoje poznate stadione rekonstruišu i time se pohvale kontinuitetom u ovom sportu, koji negde dostiže i preko pola veka.

I na ovom prvenstvu, glavna zvezda je postojeći stadion – Lužniki, koji je za potrebe ovogodišnjeg nadmetanja temeljno rekonstruisan. Nakon velikog uspeha sovjetskih sportista na Letnjim Olimpijskim igrama u Helsinkiju 1952. godine, kada je osvojeno 71. medalja, Vlada SSSR-a izdaje direktivu za izgradnju novog nacionalnog stadiona. Izgradnja je trajala od 1954. do 1956. godine, a novoizgrađeni objekat poneo je ime Centralni Lenjinov stadion. Nakon raspada SSSR-a preimenovan je u Lužniki.

Lužniki tridesetih

Lužniki pedesetih

Lužniki danas

Lužniki danas

Stadion pomalo podseća na nacističke arene izgrađene tokom 30-ih godina prošlog veka.

Iako je u to vreme Nervi i njegove kolege sa Zapada, već uveliko projektovao sportske komplekse u savremenom, funkcionalističko-ekspresionističkom arhitektonskom izrazu, stadion je pod uticajem Staljinovog totalitarnog režima izgrađen u stilu soc-realizma i svojom arhitekturom pomalo podseća na nacističke stadione izgrađene tokom 30-ih godina. Ispred ulaza u stadion postavljena je statua Vladimira Iliča Lenjina.

Stadion je u nekoliko navrata doživeo obnovu, od 1996-1997. i 2001-2004. Sve do poslednje temeljne rekonstrukcije, kada su porušene sve tribine i praktično zadržana samo fasada stadiona, kao zaštitni znak vremena u kojem je nastao. Tribine su redukovane, pa je od postojećih 100.000 mesta dobijeno 80.000 mesta, ali sa većim terenom i drugim pratećim površinama. Na stadion je ugrađena i savremena krovna konstrukcija.  Sredinom 2017. godine, stadion je bio spreman da ugosti selekcije na predstojećem Svetskom prvenstvu. Prvenstvo otvara meč domaćina i Saudijske Arabije, a zatvara finalni meč.

Ovo će biti prilika i za političku propagandu, što je pored finansijske, najčešći motiv održavanja Olimpijskih igara i Svetskih prvenstava. Mada, u poslednjih par decenija, gradovi koji su bili domaćini ovih sportskih manifestacija zapali su u velike kreditne dugove iz kojih ne mogu da se izvuku ni više od jedne decenije, a prihodi od poseta su znatno manji od očekivanih. To znači da organizovanje jednog sportskog događaja može sebi da priušti isključivo država koja svesno ide u finansijski gubitak, samo da bi iskazala svoju političku dominaciju.

A gde se tu pronalazi Srbija/Beograd?

Beograd se od početka 2000-ih pojavljuje kao domaćin mnogih sportskih manifestacija. Kao da nikada nismo prežalili gubitak kandidature za letnje Olimpijske igre, koje su umesto Beograda, koji je tada bio glavni grad građanskim ratom pocepane države, 1992. godine održane u Barseloni. Od tada Beograd iznova priželjkuje neku spektakularnu sportsku manifestaciju.

Za Olimpijadu možda nikada nećemo imati novca, a i Svetsko prvenstvo je misaona imenica, ali ako bismo sredili nekoliko stadiona (Omladinski stadion, Vožd Karađorđe, Čair), možda bismo mogli da se pojavimo i kao domaćini neke manifestacije nešto nižeg ranga. Možda i Evropskog prvenstva, nikada se ne zna.

Ali, da bismo bili domaćini bilo kakve ozbiljnijeg fudbalskog događaja FIFA je donela odluku da moramo izgraditi nacionalni stadion. Do sada su se mečevi reprezentacije odigravali na stadionima Rajko Mitić (Crvene Zvezde) i Partizana (JNA), ali FIFA propisuje da se za potrebe većeg prvenstva mora igrati na nacionalnom stadionu, zbog celokupne atmosfere i bezbednosti.

Crveni stadion

Beli stadion (izvor Žugaj inženjering)

U tu svrhu, u javnosti već pola decenije kruže informacije o lokaciji i izgledu novog nacionalnog stadiona. Kao lokacije se spominju Novi Beograd i Surčin, zbog svojih urbanističkih i infrastrukturnih prednosti, a u opticaju su i dva arhitektonska projekta. Jedan je više organske forme, zaobljenih linija u crveno-plavoj boji, dok je drugi više podužnog tipa, sa upečatljivom rešetkastom nosećom konstrukcijom, preko koje bi klizeo pomični krov, a delo je projektnog biroa Žugaj inženjering iz Zemuna. Još uvek se ne zna pouzdano koji bi bio kapacitet ovog stadiona, ali procene su da bi išao između 50 i 80.000 sedišta.

Pravo pitanje je da li bi Srbija imala dovoljno finansijske i infrastrukturne snage da rekonstruiše nekoliko i kompletno izgradi jedan novi stadion? Iz pouzdanog izvora FSS-a, rečeno je da će presudnu ulogu imati rezultat sa ovog Svetskog prvenstva u Rusiji. Ako se Orlići vrate sa nekim uspehom, možemo očekivati ponovno buđenje fudbalske euforije. U protivnom, Piksla (Stadion Partizana) i Rupa (Stadion Rajko Mitić) će nam biti sasvim dovoljni…

Kad ste već ovde…

• Impresivne sportske arene: Satelitski snimci svih 12 stadiona Svetskog kupa
• Kako se gradio najveći stadion u Rusiji, domaćin ovogodišnjeg Svetskog prvenstva
• Ruski stadion na kojem će Srbija zaigrati odlučujuću utakmicu u grupnoj fazi

Dok se u Rusiji fudbalske reprezentacije bore za titulu najbolje na svetu, a navijači širom sveta bodre svoje pulene, u Kataru se uveliko grade stadioni za naredno prvenstvo.

Iako je ovogodišnji Mundijal još uvek u toku, mi se sa arhitektonskog stanovišta već možemo prebaciti na sledeći koji će se održati u Katru 2022. godine. Sudeći prema dizajnu i konstrukcijama stadiona, Svetsko prvenstvo u fudbalu 2022. godine nam već sada daje naznake da će to biti najuzbudljiviji Mundijal svih vremena.

Za gotovo u potpunosti novu fudbalsku infrastrukturu bila su zadužena neka od najzvučnijih svetskih imena iz oblasti arhitekture i građevinarstva, poput firmi Foster + Partners i Zaha Hadid Architects, piše ArchDaily. U njihovim projektima stadiona potencirana je konstrukcija ljuske koja se izgleda na najbolji način uklapa u arhitekturu ovog modernog grada na pesku.

U projektima stadiona potencirana je konstrukcija ljuske koja se izgleda na najbolji način uklapa u arhitekturu ovog modernog grada na pesku

U narednim video-prilozima uočićete da je za izgradnju ovih stadiona svakako bio neophodan zavidan nivo inženjeringa i sposobnosti u rešavanju raznovrsnih konstruktivnih problema. Uživajte u brojnim ubrzanim snimcima izgradnje spektakularnih stadiona za Katar 2022!

Stadion Al Bayt

Lokacija: Al Khor City
Projektant: Dar Al-Handasah
Kapacitet: 60.000

Stadion Al Wakrah

Lokacija: Al Wakrah
Projekat: Zaha Hadid Architects
Kapacitet: 40.000

Stadion Al Rayyan

Lokacija: Al Rayyan Municipality
Projekat: Pattern Architects
Kapacitet: 44.740

Stadion Education City

Lokacija: Education City, Al Rayyan Municipality
Projekat: DR. Omar Jamal, SENSI Moe i Sons, Dr. Demonichaos (Wareface CO.)
Kapacitet: 40.000

Stadion Al Thumama

Lokacija: Doha
Projekat: Ibrahim J Aidah
Kapacitet: 40.000

Stadion Lusail

Lokacija: Lusail
Projekat: Foster + Partners
Kapacitet: 86.250

Stadion Ras Abu Aboud

Lokacija: Doha
Projekat: Fenwick Iribarren Architects
Kapacitet: 40.000

Kada ste već ovde…

• Impresivne sportske arene: Satelitski snimci svih 12 stadiona Svetskog kupa
• Zahin stadion u Kataru u borbi protiv pustinjskih vrućina
• Svi stadioni SP u fudbalu 2022. u Kataru

Ako bi zgrada mogla biti dom superzlikovca ili sedište zle korporacije, mesto joj je na Redditovom tredu.

Može li građevinski objekat biti zao? Naravno da može, bar tako kaže Redditov tred sa preko 394 hiljade pretplatnika. Kako kažu, „Ako bi zgrada mogla biti dom superzlikovca ili zle korporacije, mesto joj je ovde; a može biti i bilo kojoj zgradi koja izgleda jezivo; ili bilo čemu zlom; ili ok, samo zgradi; ne ne, držimo se zlikovačkih/zlih/jezivih zgrada.“

Zgrada koja je sve započela je Tajpej 101, drugi neboder po visini na svetu. Na promo fotkama izgleda vedro i veselo, ali kada je predstavljena pratiocima Reddita po prvi put, pokazala je svoje pravo lice, i potpisana je kao „prvobitna zla zgrada“. Ova zgrada, koja se našla na našoj listi najnametljivijih zgrada, inspirisala je korisnike na stvaranje posebne teme posvećene samo zlim zgradama, a kasnije i „sestrinskim“ temama o zlim brodovima, mostovima, sobama, arhitekturi i pejzažima.

Na promo fotkama Tajpej 101 izgledao je vedro i veselo, ali kada je izgrađena ova zgrada pokazala je svoje pravo lice.

Ukoliko niste sigurni šta „zla zgrada“ tačno predstavlja, na Redditovom tredu možete pročitati i vrlo zabavni „Vodič za zle jazbine za početnike„. Postoje i tematski dani, Svetogrdna nedelja (dan za crkve i hramove), utorak je dan za zle statue, sreda je dan za plovila, a petak za kompjuterski generisane zle objekte.

Da biste okačili svoju zgradu/objekat, vaš predlog mora imati duhovit naziv u kojem ćete objasniti zašto je zgrada zla, fotku dobre rezolucije, i naziv lokacije u komentarima. Ukoliko vam je teško da budete duhoviti na engleskom, slobodno budite na srpskom i pošaljite nam svoje predloge.

Među najboljim objavama na tredu nalaze se američka Savezna komisija za komunikacije (zbog ukidanja neutralnosti interneta), sedište firme Electronic Arts, Legoland u Čikagu, Trampov međunarodni hotel i kula u Čikagu, Sajentološka crkva, crkva u Lejkvudu, zgrada bez prozora u Njujorku, i Mercedes Benc stadion u Atlanti.

Kad ste već ovde…

• Upoznajte 9 najnametljivijih zgrada na svetu
• 7 diktatora koji su koristili arhitekturu u cilju zastrašivanja naroda
• Misteriozna arhitektura na Avali koju je Tito krišom obilazio noću

Izložba će biti postavljena u četvrtak, 21.juna, od 18h, u prostorijama Manual muzeja zaboravljenih umetnosti, u Kineskoj četvrti.

Organizacioni tim poziva sve zainteresovane na jednodnevni događaj-izložbu Kineska četvrt, u okviru kojeg će biti predstavljeni rezultati rada istoimenog studio-projekta, realizovanog tokom 2017/2018 godine, na predmetima Arhitektonsko projektovanje 1, Urbanističko projektovanje 1 i Arhitektonsko projektovanje 2, uz podršku Manual muzeja zaboravljenih umetnosti (M.F.A.M.).

Čitav projekat postavljen je u središte aktuelnih kulturnih i urbanih politika grada, koje intenzivno razmatraju i eksploatišu prostor Kineske četvrti.

Čitav projekat postavljen je u središte aktuelnih kulturnih i urbanih politika grada, koje intenzivno razmatraju i eksploatišu prostor Kineske četvrti. Upravo zato, kreativno istraživanje i rad studenata oslonjeno je na relevantne razvojne procese kulture i društva, aktuelne arhitektonske i urbane strategije, potrebe institucionalne i alternativne kulturne scene, sadašnje i buduće korisnike- privrednike i kreativne radnike, a u cilju kreiranja i predstavljanja prostornih intervencija osetljivih na jedinstveni karakter i ambijentalne vrednosti prostora.

Izložba će biti postavljena u četvrtak, 21.juna, od 18h, u prostorijama Manual muzeja zaboravljenih umetnosti, u Kineskoj četvrti u Novom Sadu.

Kad ste već ovde…

• BETA 2018: Prijavite rad na bijenale arhitekture u Temišvaru
• 10 paviljona koje ne smete propustiti na Bijenalu 2018.
• 5 ključnih tema koje će obeležiti Bijenale u Veneciji 2018.

Tema ovogodišnjih Bijenala podstiče iznalaženje rešenja u kojima arhitektura obezbeđuje dobrobit i dostojanstvo svakog građanina ove krhke planete, piše u svom tekstu arhitektkinja Ana Mikić D’Apuzzo.

Predsednik La Biennale di Venezia Paolo Baratta zajedno sa kustosima 16. međunarodne izložbe arhitekture Ivon Farel i Šeli MekNamara u zdanju Ca ‘Giustinian u Veneciji je 24. maja svečano otvorio 16. međunarodnu izložbu arhitekture koja će se održati od 26. maja do 25. novembra 2018. godine u delovima grada pod nazivom Đardini i Arsenale, kao i na drugim mestima u Veneciji.

Ivon Farel i Šeli MekNamara su 16. međunarodnu izložbu arhitekture nazvali Freespace – Slobodan prostor, i objasnili svoj izbor sledećim rečima: “Freespace opisuje odnos čoveka i arhitekture koja treba da mu služi, sa akcentom na kvalitet samog prostora. Fokus teme je sposobnost arhitekture da pruži slobodne, kvalitetne prostore onima koji ga koriste, kao i sposobnosti da pruži odgovore na neizrečene želje korisnika tih prostora.”

Ova tema slavi kapacitet arhitekture da pronađe i iskoristi specifične uslove okruženja u svakom projektu i stavi ih u službu čoveka unapređujući mu život. Freespace pruža priliku da se naglasi besplatna vrednost prirodnih resursa: sunčeve svetlosti, mesečine, vazduha, gravitacije i materijala. Tema podstiče određeni način razmišljanja, novi pogled na svet, iznalaženje rešenja u kojima arhitektura obezbeđuje dobrobit i dostojanstvo svakog građanina ove krhke planete.

Freespace je otvoren svima, demokratski prostor, neprogramiran, neplaniran i slobodan za upotrebu. Postoji razmena energija između ljudi i zgrada, čak i ako nisu planirane ili dizajnirane, tako da same zgrade pronađu načine komunikacije sa ljudima tokom vremena, dugo nakon što arhitekta napusti scenu. Arhitektura ima aktivan i pasivan život. Freespace obuhvata slobodu da se zamisli slobodan prostor koji povezuje prošlost, sadašnjost i budućnost kroz nasleđene kulturne slojeve, poput veze između arhaičnog i savremenog.

Društvo sjajno napreduje kada starci sade drveće, a znaju da u njihovoj senci nikada neće sedeti
– grčka poslovica.

U okviru teme Freespace Biennale Architettura 2018 daje primere, predloge, prikazuje elemente – izgrađene ili neizgrađene javne procese – radove koji pokazuju osnovne kvalitete arhitekture uključujući modulaciju, bogatstvo i materijalnost površine; orkestraciju pokreta, otkrivajući moć i lepotu arhitekture.

Izložba ima prostorno, fizičko prisustvo nacionalnih prezentacija različtih razmera i kvaliteta, što utiče na intezitet komunicije kompleksne prostorne prirode arhitekture i posetilaca.

Izložba poziva na emotivni i intelektualni angažman mnogih koji dolaze na Bijenale kako bi bolje razumeli arhitekturu, stimulisali diskusiju o osnovnim arhitektonskim vrednostima i proslavili dokazani trajni doprinos arhitekture čovečanstvu. Na primer, kada je Jorn Utzon osmišljavao betonsko, pločasto sedište na ulazu u Can Lis u Majorci, koje je savršeno oblikovao po ljudskoj meri, u isto vreme je pružio arhitektonski gest dobrodošlice u ovaj prostor.

Svako ima pravo da arhitekturom poboljša kvalitet života. Uloga arhitekture je da pruži utočište našim telima i nas duhovno podigne i učini da se lepo osećamo. Lepa fasada koja oblikuje uličnu stranu daje osećaj zadovoljstva prolaznicima, čak i ako nikad ne uđu u tu zgradu. Takođe pogled na uređeno dvorište kroz kapiju pruža isti osećaj. Treba zaći iza vizuelnog i naglasiti ulogu arhitekture u koreografiji svakodnevnog života. Ako vidimo nasu planetu Zemlju kao Klijenta to donosi sa sobom dugoročne odgovornosti. Arhitektura je igra svetlosti, sunca, hlada, meseca, vazduha, vetra, gravitacije i način otkrivanja misterija sveta.

Odsustvo arhitekture čini svet siromašnijim i smanjuje nivo javnog blagostanja postignutog ekonomskim i demografskim kretanjima.

Predsednik Paolo Baratta izjavio je da se kao i na predhodnim izdanjima Bijenala, nastavlja istraživanje odnosa arhitekture i civilnog društva. Razor između arhitekture i civilnog društva uzrokovan je sve većim teškoćama u izražavanju sopstvenih potreba i pronalaženju odgovarajućih odgovora, zbog toga je došlo do dramatičnih urbanih zbivanja čija je glavna karakteristika izrazito odsustvo javnih prostora ili haotični rast zanemarenih predgrađa i periferija gradova.

Odsustvo arhitekture čini svet siromašnijim i smanjuje nivo javnog blagostanja postignutog ekonomskim i demografskim kretanjima. Ponovo otkriti arhitekturu znači obnoviti snažnu potrebu za kvalitetnim prostorom u kojem živimo, kao oblikom javnog bogatstva koji treba stalno štititi, obnavljati i stvarati.

Nagrade 16. međunarodne izložbe arhitekture

Ceremonija dodele nagrada 16. Međunarodne izložbe arhitekture održana je u subotu 26. maja 2018. u Ca ‘Giustinianu, sedištu La Biennale di Venezia. Nagrade međunarodnog žirija dodeljene su nacionalinim paviljonima iz sledećih razloga:

Zlatni lav za najbolje nacionalno učešće dodeljen je u Švajcarskoj za ubedljivu arhitektonsku instalaciju koja je vizuelno prijemčiva i jednostavna, ali se bavi kritičnim problemima razmera u domaćem prostoru. Posebna nagrada dodeljena je Velikoj Britaniji za hrabar predlog u kojem se koristi praznina za stvaranje „slobodnog prostora“ za događaje i neformalno okupljanje.

Nagrada Zlatni lav za najboljeg učesnika 16. izložbe FREESPACE dodeljena je arhitekti Eduardu Souto de Moura (Souto Moura-Arquitectos – Porto, Portugal) za preciznost uklapanja dva snimka iz vazduha postojećeg i izgrađenog stanja parcele (farma pretvorena u hotel sa minumumom intervencije), što otkriva suštinski odnos između arhitekture, vremena i mesta. Freespace se ovde pojavljuje bez najave, čist i jednostavan. Zlatnog Lava za životno delo po preporuci kustoskinja Ivon Farel i Šeli MekNamara dobio je Kenneth Frampton (Velika Britanija).

Srebrni lav za mlade i perspektivne učesnike dodeljen je Jan de Vilderu, Ingea Vincku, Jo Taillieu (Gent, Belgija), za projekat “slow architecture” u kome se potencira pažljivo planiranje prostora. Specijalna nagrada dodeljena je učesniku Andri Matin (Džakarta, Indonezija), za instalaciju prefinjene izrade koja pruža okvir za razmišljanje o materijalu i obliku tradicionalnih vernakularnih struktura. Posebne nagrade uručene su Rahulu Mehrotri (RMA – Mumbai, Indija, Boston, SAD) za tri projekta koji se bave problemima intimnosti i empatije i predstavljaju uspešan proces postepene difuzuje društvenih granica i hijerarhija.

Svi učesnici i svaki nacionalni paviljon su pozvani da dovedu u Veneciju svoje Freespace, sa ciljem da zajedno otkrivamo raznolikost, specifičnost i kontinuitet u arhitekturi zasnovanoj na ljudima, mestu, vremenu, istoriji, kako bi održali kulturu i relevantnost arhitekture na ovoj dinamičnoj planeti .

Galerija fotografija s Bijenala 2018

Icefjord centar na Grenlandu - Dorte Mandrup; foto: Nicola D’Apuzzo

Srbija

Srbija

Poljska

Grčka

Venecija

Australija

Južna Koreja

Nemačka

Venecija

Hong Kong

Hong Kong

Freespace - Arsenale

Emirati

Singapur

Turska

Meksiko

Latvia

Kosovo

Indonesija

Hrvatska

Soap Wall - Lorela Arapi

Arsenale

Japan

Rusija

Rusija

Nordijske zemlje

Švajcarska

Autor: Ana Mikić D’Apuzzo; sve fotografije: Nicola D’Apuzzo 

Kad ste već ovde…

• 10 paviljona koje ne smete propustiti na Bijenalu 2018.
• Bijenale 2018: Srpski paviljon predstavlja ponovno buđenje slobode
• Zlatni lav otišao švajcarskom timu za paviljon inspirisan Alisom u zemlji čuda

Čuveni francuski dizajner Filip Stark dizajnirao je enterijer modula prve svetske komercijalne svemirske stanice koja će s prvim putnicima krenuti u svemir 2020. godine.

Privatna kompanija koja se bavi istraživanjem svemira, Axiom Space, angažovala je poznatog francuskog dizajnera za projekat enterijera smeštajne jedinice putnika koji će učestvovati u ekspediciji do Međunarodne svemirske stanice. Inspirisan lebdenjem astronauta u nultoj gravitaciji, Filip Stark je kao rešenje predstavio enterijer koji podseća na fetusni položaj, poistovećujući položaj astronauta s onim koji bebe imaju u materici.

Moja ideja je bila da se kreira udoban prostor nalik jajetu s mekim zidovima i dizajnom koji harmonično prati kretanje ljudskog tela u prostoru bez gravitacije

Za cenu karte od 55 miliona dolara, avanturisti (veoma) dubokog džepa moći će da se prijave za desetodnevnu ekspediciju do Međunarodne svemirske stanice. U ovu cenu je uključen i trening program u trajanju od 15 dana.

„Ovo je projekat iz sna za kreatora kao što sam ja, koji ima iskrenu fascinaciju za istraživanje avijacije i svemira. Moja ideja je bila da se kreira udoban prostor nalik jajetu sa mekim zidovima i dizajnom koji harmonično prati kretanje ljudskog tela u prostoru bez gravitacije.“ rekao je Filip Stark.

Stark smatra da bi putniku trebalo omogućiti da psihički i fizički jasno oseti svoju akciju plutanja u svemiru. Njegov luksuzni dizajn upotpunjuju veliki prozori zaobljenih uglova kroz koje se pruža fantastičan pogled na Zemlju, kao i stotine nano LED lampica koje menjaju boju u zavisnosti od perioda dana i udaljenosti u odnosu na našu planetu.

Osim smeštajne jedinice, Stark će dizajnirati i enterijere kabineta za posadu, kao i zone za pripremu hrane i obedovanje, piše Dezeen.

Predviđanja su da će Axiom Space Station na kraju i zameniti Međunarodnu svemirsku stanicu, koja bi trebalo da se penzioniše 2024. godine.

Foto: Axiom Space

Kad ste već ovde…

• Pogledajte kako će izgledati prvi luksuzni hotel u svemiru
• Gagarin iz kutije
• Naučnici napravili opeku od zemljišta sličnog onom na Marsu

Beogradska Ulica Kraljevića Marka uskoro će dobiti potpuno novo odelo: ulica će biti popločana kamenim pločama i kamenom kockom, dobiće drvored, klupe i novu rasvetu.

Ova ulica biće glavna pešačka veza između najvećeg putničkog čvorišta na Zelenom vencu i potpuno uređenog šetališta uz reku – Sava promenade. Ovo je jedan od projekata kojim se ostvaruje višedecenijska težnja da se iskoristi najveći prirodni potencijal srpske prestonice, a to su reke, rekao je glavni gradski arhitekta Milutin Folić za B92.

Ova ulica biće glavna pešačka veza između Zelenog venca i šetališta uz reku.

Iako nije duga, ova ulica je puna kulturno-istorijskih spomenika poput Manakove kuće, koja je danas deo Etnografskog muzeja, i kuća velikih srpskih trgovaca Luke Ćelovića i braće Krsmanović, naveo je Folić.

Ulica će biti dominantno pešačka, čime će oživeti zapušteni lokali koji su u vreme kada je ulica nastala bili centar srpske trgovine. Silaskom niz ovu vijugavu strmu ulicu pešacima će se dok koračaju po kamenim kockama postepeno otvarati pogled na rekonstruisanu i osvetljenu Zadrugu, u kojoj je danas sedište Beograda na vodi.

Rekonstrukcija će početi na jesen i biće završena na proleće 2019.

Kad ste već ovde…

• Novo na našem portalu: Mape gradilišta u Beogradu i Novom Sadu
• Ovako će izgledati skulptura i trg Stefana Nemanje u Beogradu
• Simbolika mozaika u Hramu Svetog Save u Beogradu

Na mestu nekadašnjih Bliznakinja, tik pored nove zgrade novog međunarodnog trgovinskog centra, pre neki dan svoja vrata otvorio je neboder imena 3 World Trade Center. 

Dozvola za izgradnju kule je dobijena 2010. godine, ali je početak radova prolongiran, tako da se tek 2016. počinje s ozbiljnijim građevinskim radovima. Projekat je vršen pod palicom velike arhitektonske firme Rogers Stirk Harbour + Partners čiji su projekti osvežili panorame brojnih svetskih gradova, a najviše njihovog rodnog Londona.

Nebo nad Njujorkom

Neboder je vrata posetiocima otvorio pre ravno nedelju dana, a Dezeen piše da mu je trenutno u potpunosti sređen eksterijer, dok je u enterijeru ostalo još dosta posla, prvenstveno da se urede neke od preostalih zona. S ukupno 80 spratova i 329 metara u visini, 3 World Trade Center je trenutno druga najviša građevina na lokaciji Ground Zero (odnosno, nekadašnjem placu na kojem su do 2001. stajale čuvene Bliznakinje) i peta najviša u celom Njujorku!

Aerial view of Lower Manhattan at sunset – Towers 1, 3 & 4 1st image © @gettyimages It was a wonderful opportunity for the entire team working on 3WTC to visit the site back in 2007. We were all looking younger then but it took this amazing team to realise the 3 World Trade Project #mywtc #3wtc #3wtcopening #skidmoreowingsmerrill #makiarchitects #silversteinproperties #tower1 #tower3 #tower4 #davidchilds

A post shared by Rogers Stirk Harbour +Partners (@rogersstirkharbour) on Jun 16, 2018 at 2:19am PDT

Sa sve četiri strane kule nalaze se čelični nosači i grede koje oblikuju duguljastu rešetku u obliku slova K.

Fasadu zgrade upotpunjuje 10.000 staklenih panela koji se pružaju od poda do plafona na svakom spratu, a  naslanjaju se na konstrukciju od armiranog betona. Sa sve četiri strane kule nalaze se čelični nosači i grede koje oblikuju duguljastu rešetku u obliku slova K. Uglove zgrade ne drže noseće grede, već su oblikovani pomoću spoljašnjih držača od stakla i nerđajućeg čelika.

A kako to zapravo funkcioniše u unutrašnjosti…

Predviđeno je da 3WTC služi kao poslovno-stambeni objekat, dok će prva tri sprata zgrade igrati ulogu tržnog centra sa mnoštvom butika i ostalih prodavnica. Ulazni hol zgrade predstavlja najimpresivniji deo enterijera koji se prostire 18 metara u visinu i krase ga famozni stakleni zidovi koji kao da padaju sa gornjih spratova.

Zanimljivo je da je materijal za izgradnju ove zgrade, naročito kada pričamo o uređenju njenog enterijera, uvezen sa raznih strana sveta. Tako se u predvorju nalazi granit sa Sardinije i iz Zimbabvea, oprema je iz Italije, tehnika iz Nemačke i tako dalje.

Zgrada ima tri terase, i to na 17, 60. i 76. spratu i sve su ih već zauzele velike korporacije koje će baš ovde naći svoje novo sedište.

It was an amazing moment to be standing at level 76 of a project on which I had been intimately involved in over the past 12 years, taking in the rest of Manhattan © John McElgunn #3WTC #MyWTC #towerone

A post shared by Rogers Stirk Harbour +Partners (@rogersstirkharbour) on Jun 14, 2018 at 5:16am PDT

Brzi liftovi u 3WTC-u omogućuju da se od prizemlja do 17. sprata može stići za manje od tri sekunde!

Što se tiče ventilacije, ona je rešena tako što cevi vuku svež vazduh sa vrha zgrade sve do dole, kako bi donji spratovi dobili što čistiji vazduh. Neboder broji 44 lifta, plus pet vatrogasnih. Liftove namenjene korisnicima zgrade potpisuje čuveni Schindler čija oprema omogućuje veliku brzinu kretanja. To znači da se u 3WTC od prizemlja do 17. sprata može stići za manje od tri sekunde!

Ground Zero više nije tako prazan

Trenutno se u WTC kampusu pored ovog nebodera nalazi i glavna zgrada novog Svetskog trgovinskog centra,  kao i Kalatravin Oculus koji služi kao veliki Transportni centar. Preko puta ulaza u ove zgrade nalaze se i dalje dve memorijalne fontane na tragediju koja se ovde odigrala u septembru 2011. Planira se da u okviru kampusa u narednih par godina nikne i zgrada 2WTC za koju su prvobitno bili zaduženi Norman Foster i partneri, ali je konačno ipak pripala kompaniji BIG.

Fotografije: Joe Woolhead

Kad ste već ovde…

• Ubrzani snimak građenja WTC-a u Njujorku: Od temelja do zastave na vrhu kule
• Zgrada Svetskog trgovačkog centra u Njujorku je plagijat?
• Ubrzani snimak izgradnje Kalatravinog Okulusa u Njujorku

Proteklog vikenda, vesti su bile preplavljene naslovima o velikom požaru koji je (ponovo) zahvatio cenjenu umetničku školu Univerziteta u Glazgovu.

Glazgovski univerzitet jedan je od najstarijih u Škotskoj, a njegova umetnička škola sagrađena je davne 1909. godine. Njen nacrt potpisao je čuveni škotski arhitekta Čarls Renie Mekintoš. Tokom vikenda, veliki požar proširio se na još dve obližnje zgrade, odnosno na jedno pozorište i noćni klub. Posebno uznemirujuć deo vesti je to da je zgrada trenutno bila u fazi rekonstrukcije, jer je 2014. godine takođe bila žrtva još jednog velikog požara. Njeno ponovno otvaranje bilo je najavljeno za početak naredne godine.

Panel od pene nalazio se direktno iza projektora, te ga je plamen zahvatio u svega nekoliko sekundi.

Požar je trajao gotovo dva dana, uprkos velikom trudu vatrogasaca koji su u velikom broju – čak njih 120 – izašli na teren. Spasa za zgradu biblioteke ipak nije bilo. Izgorela je do temelja, a jedina srećna okolnost je to što ljudskih žrtava nema.

Nešto kasnije je potvrđen je zvaničan uzrok požara. Naime, tih dana su studenti završne godine pripremali izložbu u podrumu biblioteke, te su radnici za tu priliku rupe u postojećim panelima zatvorili penom u spreju koja su, kao što se zna, lako zapaljiva. Tokom noći, zapaljivi gas iz kanistera bio je usisan u ventilator za hlađenje projektora, te ga je ovaj upalio. Panel od pene nalazio se direktno iza projektora, te ga je plamen zahvatio u svega nekoliko sekundi. Nije trebalo dugo da se plamen proširi po celoj zgradi, prvo kroz veliku biblioteku na dva sprata, pa sve do krova.

Izgorela najstarija zgrada u Glazgovu

U zvaničnom saopštenju vatrogasne službe navodi se da su stari drveni zidovi i praznine, kao i originalni ventilacioni kanali koji su se kroz zgradu protezali vertikalno i horizontalno u velikoj meri doprineli širenju vatre. Na taj način izgorela je, po mišljenju istoričara, najstarija zgrada u ovom gradu, a stručnjaci se pribojavaju da građevina nikad neće moći da se popravi.

Mekintošova kruna

Kako piše Rojters, umetnička akademija u Glazgovu jedna od najstarijih britanskih institucija posvećenih umetnosti i dizajnu, osnovana je 1845. i formirala je brojne velike umetnike.

Čarls Renie Mekintoš (1868-1928) bio je poznati škotski arhitekta, dizajner, grafičar i slikar. Zajedno sa svojom ženom, njenom sestrom i kolegom osnovao je grupu The Four (četvorka), koja je imala velikog uticaja na razvoj umetnosti i arhitekture, i izvršila je presudan uticaj na Umetničku školu Univerziteta u Glazgovu. Mekintoš je bio jedna od vodećih ličnosti umetničkih pokreta 19. veka i dao je značajan doprinos razvoju savremenog dizajna onakvog kakvog ga poznajemo danas.

Kad ste već ovde…

• Požari u ovoj betonskoj hali normalna su stvar
• Kako je pravljen crveni beton na ovoj vatrogasnoj stanici
• Ovako izgleda pećka na drva kada je osmisli poznati dizajner

Živopisni tepih, odabran pre početka projekta, usmerio je dizajn enterijera luksuznog penthausa u samom srcu San Francisku iz kojeg se pruža fenomenalan pogled na poznati most.

Potkrovlje, organizovano na dva nivoa, pre intervencije studija Vara, bilo je u poput jedne velike bele kutije izdeljene pregradnim zidovima na više manjih prostorija. Arhitekte su potencijal videle u prelepom pogledu na most Bay, pa su želeli da prijatnu, toplu atmosferu organizuju u open-space konceptu u kojem nema previše pregrada niti stvari koje bi odvukli pažnju s gradske panorame.

Živopisan tepih zapravo je jedini element u stanu koji, osim detalja na policama i zidovima, ima na sebi neku boju.

Da bi se ovi ciljevi ostvarili, nepotrebni pregradni zidovi srušeni su, a zidne obloge sa ostalih zidova i plafona su uklonjene dok se nije došlo do sirovog betona – primarnog materijala novog enterijera.

Hladan izgled betona sa belim zidovima upotpunjen je toplim materijalima poput beljenog hrasta, kao i pločastim materijalima u plavo-sivoj nijansi. Međutim, svi ovi enterijerski elementi morali su biti uklopljeni u jedan element koji je bio kupljen pre same nekretnine.

Tepih odredio kolorit

Taj element je tepih u dnevnom boravku, i to onaj kojeg potpisuje Stark! On je živopisnih boja i zapravo je jedini element u stanu, osim detalja na policama i zidovima, koji ima na sebi neku boju. Sve ostalo je svedeno i minimalistički pa crvene, žute i plave boje s tepiha izlaze u prvi plan. U odnosu na njega biran je nameštaj, koji je bež boje, kao i umetnička dela.

Kompaktna kuhinja otvorena je prema ostatku prostora, a preko velikog ostrva pogled se širi na grad kroz prozore velikih dimenzija.

Dominantno stepenište

Stepenište, koje osim veze između dva nivoa predstavlja i centralnu komponentu prostora, izvedeno je od tankih čeličnih elemenata u kombinaciji sa gazištima od izbeljenog hrasta.

Arhitekte su potencijal videle u prelepom pogledu na most Bay pa u stanu nema stvari koje bi odvukle pažnju s panorame.

Susedna spavaća soba na prvom nivou umesto pregradnog zida ima pomerljive panele koji omogućavaju da se po potrebi dnevni boravak znatno proširi.

Na spratu se osim još jedne spavaće sobe nalazi i radni prostor.

U prostranom glavnom kupatilu, kojim dominira izbeljeni hrast i podovi u travertino tehnici, akcenat daju i velika ogledala, upakovana u svedeni čelični ram, sa efektnim pozadinskim osvetljenjem.

Foto: Bruce Damonte via V2com

Kad ste već ovde…

• Krsto Radovanović: U Srbiji postoje predrasude o stanovanju u potkrovlju
• Koloritan enterijer potkrovlja u starom jezgru Budimpešte
• Dečije sobe u potkrovlju – ideje i saveti

Koji je maksimalan nagib rampe? Koja je najveća dozvoljena dužina rampe? Kako se pravilno postavljaju rukohvati? Saznajte u ovom članku.

Svi znamo da rampe služe da se prevaziđu fizičke barijere u prostoru omogućavajući pešacima, biciklistima i osobama s otežanim kretanjem, olakšan pristup objektu. Međutim, pravo je pitanje kako se rampe računaju, kako se pravilno projektuju i koji elementi koji utiču na to da kretanje po njoj bude udobno. Krenimo redom!

Kako se računa nagib rampe

Nagib se može iskazati u procentima dobijen iz odnosa između visine koju treba savladati (h) i dužine horizontalne ravni (d) pomnožen sa 100.

Nagib iskazan u procentima  = (h/d) x 100

Dakle, rampa visine 1 metar, horizontalne dužine 10 metara, ima nagib od 10%. Ukoliko znamo visinu koju treba da savladamo, možemo izračunati nagib rampe, odnosno, koliko ona treba da bude dugačka pridržavajući se u isto vreme preporučenog nagiba kako bi rampa bila upotrebljiva.

Maksimalan nagib rampe

Prema Pravilniku o tehničkim standardima pristupačnosti (Sl. glasnik RS, br. 46/2013), savladavanje visinskih razlika do 76 cm između dve pešačke površine i na prilazu do objekta vrši se primenom rampi tako da nagib rampe nije veći od 5% (1:20), a ako nema uslova za rampu nagiba od 5% može iznositi 8,3% (1:12) za kratka rastojanja (do 6 m). Po Pravilniku, najveća dozvoljena ukupna dužina rampe iznosi 15 metara.

Primer sračunavanja potrebne dužine rampe (d)

Kao primer, uzećemo da je potrebno savladati visinu od 54 centimetra, odnosno, tri stepenika što je čest slučaj na ulazima u zgrade. Koristićemo udobnu rampu od 6% čime se dobija da je potrebna dužina rampe 9 metara.

6 = (0,54m / d) x 100
d = 0,54m / 0.06

d = 9 metara

Šta je još potrebno znati o rampama

Prema Pravilniku o tehničkim standarima pristupačnosti, rampe je potrebno projektovati imajući i sledeće stvari na umu:

– rampe duže od 6 m, a najviše do 9 m u slučaju da su manjeg nagiba, razdvajaju se odmorištima najmanje dužine 150 cm;

– najmanja čista širina rampe za jednosmeran prolaz iznosi 90 cm, a ukoliko je dvokraka čista širina rampe iznosi min 150 cm, sa podestom od min. 150 cm;

– rampe su zaštićene sa spoljnih strana ivičnjacima visine 5 cm, širine 5 – 10 cm i opremljene sa obe strane dvovisinskim rukohvatima podesnog oblika za prihvatanje na visini od 70 cm, odnosno 90 cm;

– rukohvati treba da budu neprekidni i da se protežu sa obe strane rampe najmanje 30 cm ispred početka i iza završetka rampe;

– rukohvat treba da bude dobro pričvršćen za zid (nosač), a završeci rukohvata da budu okrenuti prema zidu, odnosno prema nosaču;

– boja šipke treba da bude u kontrastu sa bojom pozadine;

– rukohvati su prečnika 4 cm, oblikovani na način da se mogu obuhvatiti dlanom;

– rukohvati su postavljeni na dve visine, od 70 cm i od 90 cm, produženi u odnosu na nastupnu ravan rampe za 30 cm, sa zaobljenim završetkom;

– na ogradi rampe koja se nalazi u spoljnom prostoru, rukohvat je izveden od materijala koji nije osetljiv na termičke promene;

– ogradu sa ispunom od stakla potrebno je uočljivo obeležiti;

– površina rampe je čvrsta, ravna i otporna na klizanje;

– površine rampi mogu biti u bojama koje su u kontrastu sa podlogom;

– za savladavanje većih visinskih razlika mogu u posebnim slučajevima primeniti dvokrake rampe sa odmorištem između suprotnih krakova, obezbeđene ogradom, rukohvatima ili zidovima;

– podesti na dvokrakim rampama moraju biti minimum 150 cm sa 170 cm kako bi se obezbedio prostor za okretanje invalidskih kolica;

Izvor: ArchDaily; ilustracije: Fabián Dejtiar

Kad ste već ovde…

• Rampa za invalide ili vešte skejtere?
• U Švajcarskoj otvorena najstrmija žičara na svetu
• Krovni prozor koji se transformiše u balkon

Autor Ziegel Housea na Vračaru se na na virtuozan način poigrao s lokacijom i kompleksom ne podređujući svoje rešenje okolini, već razvijajući sopstveni koncept, piše Marko Stojanović.

Na raskrsnici gde se sa petlje koja vodi od Autokomande, ukrštaju ulice Južni bulevar, Ustanička i Nebojšina, već par godina vozači i prolaznici s čuđenjem posmatraju izgradnju neobičnog objekta. Tačnije, dva objekta, koji su locirani na samom uglu Nebojšine i Radniče ulice (pogledajte lokaciju na Mapi gradilišta). Njihova pozicija, oblici i veličine deluju potpuno nestvarno, a kako u arhitektonskoj istoriji Beograda nikada ništa slično nije izgrađeno, napravićemo osvrt na ovaj projekat vredan pažnje.

Istoričari umetnosti arhitekturu posmatraju uglavnom kao izraz znanja i ukusa jednog arhitekte, često isključujući ulogu investitora i/ili prostorno-tehničkih okolnosti parcele na kojoj je izgrađen neki objekat. Naravno, svaki arhitekta će se potruditi da što više prikrije spoljne faktore koji su oblikovali njegovo delo, ali među njima ima onih koji će s ponosom prikazati okolnosti s kojima su se susreli prilikom projektovanja i pohvaliti se svojim rešenjem koje je nastalo kao promišljeni odgovor na sve te okolnosti. Neprosvećeni investitor, promena investitora (u Srbiji po nekoliko puta), nepravilni oblik parcele, saobraćajna nepristupačnost, nedovoljno parking mesta, nepovoljna osunčanost, a tu su i čisto estetski problemi, kao što su odsustvo dobrih vizura ili neusaglašenost s okolnim sadržajem. Ponekad, neke neuobičajene okolnosti mogu izroditi nešto potpuno originalno, kao što je slučaj s kompleksom o kojem je i ovde reč.

Pozicija, oblici i veličine ovih objekata deluju nestvarno. U arhitektonskoj istoriji Beograda nikada ništa slično nije izgrađeno.

Prostor Vračara/Neimara je već petnaest i više godina pravi poligon, na kojem svoje umeće odmeravaju beogradske arhitekte. Već godinama tu niču različita ostvarenja, od nekih genijalnih do apsolutnih promašaja. Okolnosti su potpuno nepredvidive, pa u obe kategorije možemo pronaći proslavljena imena naše arhitektonske scene, ali i anonimuse. A uslovi su u većini slučajeva više nego nepovoljni za jednog projektanta. Oni koji su imali sreće, došli su do posla da projektuju zgradu koja izlazi na Hram Svetog Save ili koji drugi park/skver, gde ima više prostora, ali su to uglavnom stambenjaci ušuškani unutar uskih ulica, koje su davno projektovane za mnogo manje saobraćaja i nižu spratovnost, nego što je to sada slučaj s Vračarom. Kako onda možemo okarakterisati položaj i uslove kompleksa Ziegel House (Cigel haus).

Koncept majke i deteta

Bukvalno preveden naziv ovog stambeno-poslovnog kompleksa glasi Kuća Cigle, nastao od karakteristične fasade, izvedene u veštačkoj opeci. Pre nego što sam istražio sam projekat, to jest, video render idejnog rešenja Ziegel Housea, prolazeći više puta pored gradilišta, nisam bio siguran šta se sve gradi na parceli koju je otkupio investitor Trgomen nekretnine. Ispostavilo se da su u pitanju dve parcele, koje razdvaja ulica, sa dva objekta, jedan slobodnostojeći, a drugi inkorporiran u veći blok zgrada. Neko bi pomislio da je ovo otežavajuća okolnost, ali za pravog arhitektu ne postoje poteškoće već samo izazovi. Tako je bilo i za tim arhitekata projektnog biroa D.A. Dizajn arhitektura iz Beograda koji su se na virtouzan način poigrali s lokacijom i kompleksom. Kako je ceo kompleks pozicioniran na dominantnom uglu i u svom okruženju ne poseduje zaštićene kulturno-istorijske zgrade, autori su odlučili da svoje rešenje ne podređuju okolini, već da razviju sopstveni koncept.

Razdaljina između objekata je takva da ne ugrožavaju jedna drugu. Baš kao prava razdaljina između majke i deteta – dovoljno blizu da majka može da brine o njemu, a opet dovoljno daleko da dete može nesmetano da raste i da se razvija.

Kako su u pitanju bile dve parcele, odlučili su se za jedan veći, interpolirani, poslovne namene i drugi manji, slobodnostojeći, stambene namene. U oblikovanju samog kompleksa, arhitekte su krenule od koncepta majke i deteta, na šta ih je u startu podsetio odnos većeg i manjeg objekta. Sve je nekako ukazivalo na tu ideju. Iako iste spratovnosti (ne računajući sadržaj povučene etaže), veći objekat se našao inkorporiran u postojeću urbanu strukturu (odrasla osoba integrisana u društvo), dok se manji pozicionirao kao tek iznikao, nezavistan od okruženja (tek rođeno dete, bezbrižno odvojeno od realnog sveta).

Kako su pratili koncept majke i deteta, autori su želeli da posebno naglase njihov međusobni odnos. Veća zgrada svojim gabaritima, to jest, većom fasadom štiti manju, dok identična fasadna struktura ukazuje na njihovu međusobnu morfološku povezanost. Oba objekta poseduju ekspresionističku formu, koja se od od blage zatalasanosti i valjkasto naglašenog ugla veće, pretvara u oštar parabolični oblik manje zgrade. Razdaljina između objekata je potpuno primerena, gde zgrade ne ugrožavaju jedna drugu, nemaju zaklonjene vizure, poseduju odvojene ulaze/prilaze, ali i dobru osvetljenost. Baš kao prava razdaljina između majke i deteta – dovoljno blizu da majka može da brine o njemu, a opet dovoljno daleko da dete može nesmetano da raste i da se razvija.

Praktične osnove

Arhitektonska forma dosta podseća na holandsku i skandinavsku školu sredine 20. veka, naročito na ostvarenja u opeci finskog arhitekte Alvara Alta. Što se tiče unutrašnjeg prostornog rasporeda, to jest, funkcionalnosti, može se reći da je i on na zavidnom nivou, kako kod poslovne tako i kod stambene funkcije. Mokri čvorovi su vezani za stepenišne/liftovne vertikale, što je ostavilo ostatak prostora da se po želji korisnika, slobodno definiše. Pregradnja prostora je veoma praktična jer svaki segment prostora poseduje svoje prozorske otvore, pa je osvetljenost i provetrenost za svaku prostoriju zagarantovana.

Prizemlje

Osnova tipičnog stana

Osnova povučenog sprata

.

Jedinstveni objekat za savremenu arhitektonsku scenu

Možda jedino poređenje, koje se može uspostaviti u slučaju Ziegel Housea, jeste s delima arhitekte Miladina Prljevića, koji je koautor Palate Albanije, ali i autor Male Albanije, popularno nazvane zgrade koja poseduje sličnu arhitekturu kao njen veći, znamenitiji uzor. Ali i u tom slučaju ne možemo napraviti potpunu paralelu jer se dve zgrade Albanije nalaze odvojene jedna od druge, na udaljenim lokacijama. Možda bolji primer sličnog razmišljanja možemo pronaći kod arhitekte Nikole Dobrovića i njegovog Kompleksa DSNO, to jest, Generalštaba koji takođe poseduje veći i manji objekat, simetrično pozicionirani na raskrsnici ulica Nemanjine i Kneza Miloša. Ili možda poslovni blok arhitekte Uroša Martinovića, na uglu ulica 27. Marta i Starine Novaka.

S kojim god kompleksom da uporedimo Ziegel House, moramo naglasiti jednu veoma važnu činjenicu – da je on izgrađen više od pola veka nakon svih navedenih ostvarenja i da je po svojim karakteristikama jedinstven za savremenu arhitektonsku scenu. Pratimo njegovu izgradnju i nadamo se da će, kada se izgradi, u potpunosti ispratiti ideju arhitekata.

Foto: Ziegel House

Kad ste već ovde…

• Mapa gradilišta Beograda
• Enterijer stana osmišljen spram pogleda na panoramu Beograda
• Za zgrade bez grafita: Kako prekrečiti fasadnu opeku

Danas imamo savršenu temu za strastvene knjigoljupce!

Knjige o arhitekturi ponekad deluju kao pravo malo blago, ali nažalost, obično toliko i koštaju. Dodatna problematika je to što se brojne čuvene knjige o arhitekturi ni ne mogu naći na srpskom jeziku, a da je do opskurnijih stranih izdanja pritom vrlo teško doći. Međutim, mi imamo način kako da preskočite sve one mučne probleme s dostavom i carinom, te da i momentalno uronite u fantastičan svet arhitekture!

Naravno, pričamo o besplatnim onlajn izdanjima za koje niste ni znali da su vam potrebni. ArchDaily je nedavno napravio mini analizu stručnih naslova koja ne bi smela da se propuste, a mi je sada prenosimo u celosti. Knjige su uglavnom izašle sredinom 20. veka i predstavljaju nezaobilazno štivo američkim studentima arhitekture.  Linkovi su u naslovima!

1. The Origins of Modernism in Russian Architecture

autor: William Craft Brumfield

Ruska umetnička scena oduvek je bila jedna od najinteresantnijih u svetu. Impresivne građevine iz različitih istorijskih epoha napravile su od Rusije pravu arhitektonsku riznicu u kojoj se spajaju ono glamurozno, tradicionalno, futurističko, ali i sivo. I uprkos različitosti, svi ti pravci nose prepoznatljiv ruski pečat, što je posebno zanimljivo u slučaju modernizma. Saznajte zašto je to tako zahvaljujući baš ovom štivu.

2. Dwelling in the Text: Houses in American Fiction

autorka: Marilyn R. Chandler

Sigurno ste se barem nekada zapitali kako bi u stvarnom životu izgledale kuće iz vaših omiljenih knjiga.  Autorka Marilyn R. Chandler vam to otkriva u ovom sjajnom naslovu, a pritom daje iscrpnu analizu o tome koliko je koji pisac razumeo značaj jednog doma kao jedinstvene konstrukcije u vremenu i prostoru – pa makar to bilo u fikciji.

3. The Urban Wilderness: A History of the American City

autor: Sam Bass Warner Jr.

Ova knjiga pomoći će vam da dobijete odličan uvod u to kako je tekla izgradnja prvih važnih institucija u američkim gradovima i na kakvoj matrici su napravljene neke od najvećih metropola američkog kontinenta.

4. American Urban Architecture: Catalysts in the Design of Cities

autor: Wayne Attoe and Donn Logan

Još jedna knjiga o američkim gradovima objašnjava šta to čini njihova naselja tako karakterističnim. Ovu knjigu treba da pročitate ako vas zanima odgovor na pitanje kako izgradnja jedne jedine zgrade može da dovede do širenja čitavog grada i koje urbanističke strategije se primenjuju u takvom slučaju.

5. Lessons for Students in Architecture

autor: Herman Hertzberger

Knjiga je nastala na osnovu Hertzbergerovih predavanja na Tehničkom Univerzitetu Delft tokom 1973. godine, a lekcije koje se ovde obrađuju aktuelne su i danas. Za one koji ne znaju, Herman Hertzberger je jedan od najcenjenijih arhitekata i profesora u Holandiji, a važio je za ključnu figuru tokom ere strukturalizma. Njegov pristup u arhitekturi preispituje modernističko verovanje da forma objekta treba da prati funkciju, te se njegova učenja oslanjaju na fleksibilnu strukturu koja omogućuje različite aktivnosti svojim korisnicima.

6. The Domestic and the Foreign in Architecture

urednici: Sang Lee and Ruth Baumeister

Ovde se radi o impozantnoj zbirci eseja, foto eseja i stručnih diskusija u kojima su učestvovala brojna važna imena. Svi oni odgovaraju na pitanja o tome kako se kroz istoriju menjao pristup arhitekturi.

7. Cognitive Architecture. From Biopolitics to Noopolitics. Architecture & Mind in the Age of Communication and Information

urednici: Deborah Hauptmann and Warren Neidich

Svi znamo da arhitektonski objekti utiču na kretanje i fizionomiju korisnika. No, da li ste znali da ona ostavljaju trajni uticaj i na njihovo mentalno zdravlje? O tome kako (ne)kvalitetna arhitektura može da promeni raspoloženje i mišljenje pojedinca čitajte u ovoj knjizi.

8. The Wrong House: The Architecture of Alfred Hitchcock

autor: Steven Jacobs

Ako vam se na listi omiljenih filmova nalaze Psiho, Sever-severozapad, Tajni prozor i jedno pravo malo scenografsko čudo kakav je Vertigo, ovo je knjiga za vas! Saznajte zašto je Hičkok, inače čuveni majstor misterija, bio istinski čuvar važnih arhitektonskih „tajni“ i kako ih je preneo u svet sedme umetnosti.

9. On Being an Architect – William Lescaze

autorka: Lorraine Welling Lanmon

„Svi imaju svoje mišljenje o tome na šta arhitekta treba da utiče svojim radom“, kaže ova knjiga. Da li je to društvo? Politika? Umetnost? Religija? Odgovor ćete možda naći u radu Williama Lescazea, inače jednog od pionira američkog modernizma.

10. Masters of Modern Architecture

autor: George Braziller

Još jedan naslov koji se preporučuje studentima arhitekture. Knjiga proučava korene savremenog izraza, te objašnjava šta ga to čini toliko drugačijim od ostalih stilova u istoriji.

Foto: via ArchDaily

Kad ste već ovde…

• 10 besplatnih arhitektonskih knjiga koje možete čitati onlajn
• Ove knjige o arhitekturi možete besplatno pozajmiti iz najveće onlajn biblioteke
• Preuzmite besplatno sedam knjiga o istoriji arhitekture

U Kuala Lumpuru je otvoreno novo prodajno mesto prestižnog brenda čija fasada sija – a kako drugo nego – zlatnom bojom.

Renomirana arhitektonska firma MVRDV potpisuje projekat novog butika svetski poznatog brenda Bulgari koji se ogleda u svojevrsnom spoju luksuza i inovativnih materijala. Naime, fasada je izvedena u kombinaciji betona i kompozita koji zahvaljajući specijalnoj rasveti daje materijalu izgled kapirarno ispresecanog kamena pa cela fasada izgleda kao kamen kroz koji teče zlatna krv.

Fasada izgleda kao ispresecan kamen kroz koji teče zlatna krv.

Već više od jednog veka, Bulgari postavlja standarde u estetici, pronalazeći inspiraciju u bezvremenskoj lepoti italijanske umetnosti, koju spaja sa posebnim savremenim elementima.

Firma MVRDV je inspiraciju za redizajn fasade pronašla je u bogatoj istoriji brenda. Objekat u čuvenoj modnoj rimskoj ulici via Candotti i mermerni segmenti fasade podstakli su ovo eksperimentisanje s materijalima. Kao rezultat, fasada u Kuala Lumpuru ima zapanjujuć, ali kako arhitekte kažu organski izgled danju, dok je u noćnoj varijanti još dramatičnija, piše ArchDaily.

Zlatni LED izgled

Ova inovativna fasada rezultat je istraživačkog procesa koji je sproveden u saradnji s tehničkim univerzitetom Delft i Tensoforma. Stakleni elementi fasade isečeni su šablonski, ispunjeni kompozitom, a zatim osvetljeni LED rasvetom u žutoj boji čime je postignut zlatni efekat.

Pristup dizajnu fasada koji spaja sofisticirane detalje sa visoko-kvalitetnim materijalima postaće prepoznatljiva karakteristika Bulgari objekata širom sveta. Prodavnica u Kuala Lumpura prva je u nizu njihovih prodavnica koja je dobila novu fasadu, a uskoro sledi rekonstrukcija ostalih butika takođe po projektu biroa MVRDV.

Foto: Daria Scagliola i Edit – Stijn Brakkee

Kad ste već ovde…

• Luxxu nameštaj za luksuzne enterijere koji se pravi ručno
• Modna kuća Fendi uselila se u rekonstruisanu Musolinijevu zgradu
• Muzej u Maroku posvećen francuskoj modnoj ikoni

U Novom Sadu nedavno je nikao objekat LM4 koji je karakterističan po iskrenom dijalogu između arhitekture i okoline.

Arhitektura u stanogradnji u našoj zemlji nailazi na izazove koje nije lako premostiti jer je veoma teško pomiriti interese investitora s jedne i projektanta s druge strane. Na kraju je potrebno izaći u susret i svakom pojedinačnom kupcu stana i ispuniti njihove želje…

Međutim, vizije investitora i projektanta poklopile su se do krajnjih granica u jednoj zgradi u Novom Sadu jer se praktično radi o istim osobama. Naime, objekat LM4 koji je nikao u užem centru grada, odnosno, u Lukijana Mušickog 4, potpisuje projektantski tim k2 i investitorski tim Skver Plus koje vodi isti tim ljudi.

„Utiskivanje“ objekta u kontekst same ulice izveden je fasadom s travertin pločama ali i ozelenjavanjem prostora oko zgrade.

Da se insistiralo na tome da se isprati svaki trag linije u oblikovanju i funkcije u kolektivnom stanovanju, uverili smo se u našoj poseti zgradi. „Ovim objektom želeli smo da podignemo standarde na još veći nivo, jer smatramo da to ova lokacija zaslužuje.“ kaže Miloš Kovačević za portal Gradnja. Zgrada se nalazi u samom centru grada, a opet izdvojena u mirnu ulicu s jednosmernim saobraćajem i velikim procentom zelenila, u zaleđu glavnih saobraćajnih tokova. Upravo zato, zgrada LM4 je osmišljena tako da se vidi iskren dijalog između arhitekture i okoline.

„Travertin specijalno biran tako da ima minimum šarenila u strukturi, inicira igru svetlih i braon tonova koji se sklapaju u jednu celinu, kako na uličnoj fasadi tako i u dvorištu ali i u enterijeru.“ dodaje Kovačević za naš portal.

Pokušaj „utiskivanja“ objekta u kontekst same ulice izveden je fasadom s travertin pločama ali i ozelenjavanjem prostora oko zgrade i u dvorištu objekta.

Igra svetlosti oblika

Dvospratna zgrada pod lučnim krovom ima 32 stana, 15 garaža, 17 parking mesta, biciklanu ali i igralište za decu u dvorištu objekta. Igra svetlosti i oblika dominira i u zajedničkim prostorijama pa su tako talasaste forme primenjene ne samo na plafone sa svetlosnim otvorima i stepenišne ograde već i u liftu s oblogom od vrhunske granitne keramike.

Kvalitet u skladu s lokacijom

Pored pomenutog travertina na fasadi, u objektu LM4 primenjeni je zaista kvalitetna oprema kao što su Tarkettovi drveni podovi, italijanska keramika 1. klase, brendirane sanitarije, Alumil stolarija, sistem pametne kuće, Hörmann garažna vrata, a pritom je zgrada i energetski efikasna. Naime, sendvič zidovi urađeni su od klima bloka 25cm, stiropora 8cm, cigle 12cm, klima bloka 25cm, stiropora 8 cm i na kraju demit fasada na mestima gde nije travertin.

Objekat LM4 krasi vrhunska završna obrada koja se ogleda kroz parkete i sanitarije prve klase ali i kroz antracit sivu aluminijumsku stolariju koja prostoru daje luksuznu notu.

Objedinjen tim

Projektantski tim k2 i Investitorski tim Skver Plus uradio je kompletnu projektnu dokumentaciju, organizaciju izvođenja sa angažovanjem zasebnih podizvođača za svaki segment gradnje i naravno stručni nadzor nad izvođenjem objekta.

Autor kompletnog projekta, sa svojim kolegama dia Jovana Matović za arhitekturu i dig Katarina Mišić za konstrukciju, je dig Miloš Kovačević.

Više o zgradi možete pogledati OVDE.

Fotografije: Nemanja Mandić