Treba vam paradajz i luk za salatu? Nema problema. Uberite ih u drugom krilu vaše zgrade.
Kako svetsko stanovništvo sve više raste, dostupnost svežih namirnica postaje sve veći problem. Ipak, zahvaljujući raznovrsnim inovacijama poput krovnih bašti ili sve popularnijeg koncepta uzgajanja povrća u kućnim uslovima, biljke za ishranu sve više pronalaze put do gradskih sredina. Međutim, iz Švedske nam stiže revolucionarna ideja koja će koncept uzgajanja hrane u gradskim uslovima pomeriti nekoliko koraka napred. Naime, prehrambena kompanija Plantagon predložila je izgradnju biljodera, to jest, objekta koji bi ujedno bio i farma za proizvodnju hrane, piše Futurism.
Neboder? Ne, biljoder!
Plantagon već gradi svoj prvi biljoder u Švedskoj koji će biti otvoren (za jelo) 2020. godine.
Plantagon je objekat futurističke forme koji u svojoj unutrašnjosti sadrži velike farme zatvorenog tipa koje se ne mešaju sa stambeno-poslovnim prostorima. Kako bi uzgoj biljaka bez zemljišta neometano funkcionisao, čitav proces biće kontrolisan: od primene vode, do sunčeve svetlosti, temperature i kvaliteta vazduha – sve će biti strogo mereno i kontrolisano kroz složeni autonomni sistem.
Da koncept biljodera nije daleko budućnost, govori i podatak da kompanija Plantagonveć gradi svoj prvi objekat u švedskom gradu Linčeping. Njegova gradnja započeta je 2012. a trebalo bi da bude otvoren 2020. godine.
Jedan deo objekta je stambeno-poslovni a drugi deo rezervisan je za farme hrane.
Sito 5.000 ljudi godišnje
Izgradnja objekta koštaće 40 miliona evra, međutim trebalo bi imati u vidu njegov budući doprinos društvu jer će moći da hrani 5.000 ljudi na godišnjem nivou. Trebalo bi imati u vidu i smanjenje troškova za transport hrane s obzirom na to da će se objekat nalaziti u gradskoj sredini.
Koncept uzgoja biljaka bez zemljišta
Plantagonov biljoder predstavlja održivo rešenje razvoja gradskih sredina koje stanovništvu može obezbediti kvalitetne i zdrave proizvode. Njihov koncept primenjiv je u gradovima širom sveta pa ako se neki domaći investitor odluči da gradi biljoder u našoj zemlji mi ćemo ga rado podržati… medijski.
Koncept Renovactive ima za cilj da živimo u renoviranim domovima koji su zdravi, energetski efikasni i sa optimalnim kvalitetom vazduha u prostoru.
Polovina trenutnog evropskog stambenog fonda izgrađena je između 1945. i 1980. godine a prosečna starost ukupnog stambenog prostora nastavlja da raste. Ovaj trend pokazuju i podaci Eurostata koji u 28 zemalja Evropske unije registruje pad novogradnje od 30% od 2008. godine. Ukoliko se ovakav trend nastavi, 90% trenutnog stambenog prostora biće još uvek u upotrebi 2050. godine.
VELUX Grupa još od devedesetih godina prošlog veka istražuje na koji način se može ostvariti optimalna energetsku efikasnost i minimalni uticaj na spoljašnju sredinu. Ti napori su doveli do gradnje 25 demo kuća širom Evrope i Severne Amerike, uključujući i šest kuća koje su izgrađene po principima Aktivne kuće a koji se baziraju na komforu, visokom nivou energetske efikasnosti i minimalnom uticaju na okolinu.
Projekat Model Home 2020 pratio je efikasnost demo kuća, naučnici su pratili porodice koje su u tim kućama živele u smislu njihovog korišćenja energije, na koji način unutrašnja klima utiče na njihovo opšte zdravlje i komfor. Zaključak projekta je da je moguće ostvariti zahteve evropskih regulativa koji stupaju na snagu 2020. godine, bez kompromitovanja održivog načina stanovanja i da već sada imamo tehnologiju i proizvode koji odgovaraju toj nameni.
Do 90% svog vremena provodimo unutra – bilo da tu živimo, učimo, radimo ili se igramo
Renovactive koncept
Imajući u vidu starost stambenog fonda u Evropi i opadajući trend u stanogradnji u Evropi, postavlja se pitanje na koji način se principi Aktivne kuće koji su se pokazali kao izuzetno korisni kod novoizgrađenih kuća mogu primeniti na postojeći stambeni fond.
Pristupačno, lako za reprodukovanje i mogućnost skaliranja investicije – to su bila tri osnovna kriterijuma za uspeh projekta Renovactive koji je realizovan u Anderlehtu u Belgiji. Za projekat je odabrana porodična kuća koja pripada takozvanom socijalnom stanovanju i bilo je potrebno dokazati finansijsku opravdanost renoviranja stambenog fonda u segmentu socijalnog stanovanja. Procenjeni troškovi renoviranja kroz projekat Renovactive uspeli su da budu u okvirima vrlo ograničenog budžeta lokalne samouprave ali i standarda za energetske performanse zgrada (EPB).
Sedam elemenata pristupačnog renoviranja
Renovactive koncept se bazira na sedam najprimenljivijih i najekonomičnijih rešenja po segmentima kuće. Svaki od tih sedam elemenata kreiran je tako da postojećoj kući omogući performanse koje imaju novoizgrađene kuće. U zavisnosti od postojećeg projekta i budžeta za renoviranje, različiti elementi se mogu kombinovati tako da povećaju nivo dnevne svetlosti, poboljšaju ventilaciju, ojačaju energetski omotač kuće i prošire životni prostor. Modularnost koncepta omogućava adaptiranje tipologiji raznih kuća.
Konverzija tavana u potkrovlje – širenje prostora „iznutra“
Povećanje staklenih površina – tretman dnevnom svetlošću
Otvoreno stepenište – respiratorni kanal kuće
Dinamična zaštita od sunca i toplote – prijatne temperature tokom čitave godine
Hibridni ventilacioni sistem – kombinacija mehaničke i prirodne ventilacije uz pomoć automatizacije grejanja i prozora
Poboljšanje termalnog omotača – rad na fasadi i novom sistemu grejanja
Dodatak na postojeću površinu – nov prostor i dragoceni kvadrati
Od eksperimenta do prakse
Renoviranje prve kuće je trajalo sedam meseci a kuća je zatim predata porodici koja će u njoj živeti i koja će tokom dve godine biti partner u monitoringu potrošnje energije, kvaliteta unutrašnje klime i opšteg komfora života. Od kada je kuća predata porodici koja u njoj živi od maja 2016. godine, lokalne vlasti u regiji Bon Air dale su dozvolu za još 86 replikacija koncepta na sličnim kućama koje su u vlasništvu lokalne samouprave.
Činjenice:
Do 90% svog vremena provodimo unutra – bilo da tu živimo, učimo, radimo ili se igramo.
80 miliona Evropljana živi u vlažnim i nezdravim kućama ili stanovima
Sposobnost dece za učenje povećava se i do 15% ukoliko borave u prostorijama sa dobrom unutrašnjom klimom.
1m2 VELUX krovnog prozora je energetski efikasniji od 1m2 vašeg krova
Energija koja se koristi u kućama i zgradama čini 40% ukupne potrošnje energije u čitavom društvu.
Provetravanje prostora 2-4 puta dnevno je ono što vam je potrebno da ostvarite optimalan kvalitet vazduha u prostoru
Četvoročlana porodica dnevno u svom domu proizvede 10 litara vlage samo obavljanjem svojih dnevnih aktivnosti
Otvoreno stepenište je respiratorni kanal kuće
Ulaganje u kuće sutrašnjice nije nešto o čemu tek treba sanjati već je to upravo ono što se čini danas. Više informacija o projektu Renovactive potražite ovde.
Biljana i Bratislav Branković iz Beograda stoje iza domaćeg brenda igračaka namenjenih malih graditeljima… ali i njihovim roditeljima.
Urezao vam se logo Cartoon Networka na televizoru? Nemate više pristup tabletu jer se na njemu samo vrte crtaći DJ Nykka? Možda je pravo vreme da vašem detetu nabavite nove igračke! Ali ne Lego, već nešto sasvim drugačije.
Domaće igračke ArchiPlay od drveta, furnira, pleksiglasa i kartona su dobre jer razvijaju kreativnost i motoriku vašeg deteta, a pritom ćete ih možda zainteresovati da krenu vašim stopama. Mada, kad malo bolje razmislimo, to možda i nije tako dobro… U svakom slučaju, nas je zainteresovalo kako su uopšte nastale ArchiPlay igračke i kako su Biljana i Bratislav Branković iz Beograda, koji stoje iza ovog brenda, došli na ideju da ih prave.
ArchiPlay: Igračke su rezultat višegodisnjeg rada na arhitektonskoj edukaciji dece. Imali smo sreću da budemo pozvani od strane Beogradske internacionalne nedelje arhitekture da osmislimo i vodimo arhitektonske radionice i edukativne programe za decu. Tokom osam godina edukativnog rada, dizajnirali smo i izradili mnogobrojna sredstva za rad koja smo koristili da deci približimo tematiku prostora, grada, arhitekture, oblikovanja. U jednom trenutku shvatili smo da u njima postoji tržišni potencijal, i odlučili da napravimo brend koji će ponuditi visoko estetizovane proizvode za učenje kroz igru.
Mnogi šalju ove igračke kao poklon prijateljima u inostranstvu, uz komentar da im šalju nešto dobro i originalno, iz Srbije.
ArchiPlay igračke za male graditelje
Od čega se igračke prave?
ArchiPlay: Igračke se, zavisno od načina upotrebe i edukativnog cilja, izrađuju od punog drveta, furnira, pločastih materijala na bazi drveta (šper ploča, lesonit), pleksiglasa, kartona.
Kojem uzrastu su namenjene?
ArchiPlay: Donja granica je dve godine za archiGRAFFITI piši/briši kućice po kojima se crta kredama. Konstruktor setovi su namenjeni uzrastu 4+, a praksa je pokazala da se setovi za gradnju aktivno koriste sve do kraja osnovne škole.
ArchiGRAFFITI piši/briši kućice po kojima se crta kredama
Mogu li se i stariji malo zabaviti ovim igračkama?
ArchiPlay: Mnogi roditelji nam pišu da se i sami igraju ili čak i da kupuju setove za sebe! Igra je univerzalna stvar, oplemenjuje i odrastanje i život, a naša je misija da je učinimo višestruko korisnom.
Kakve sve kolekcije igračaka postoje?
ArchiPlay: Igračke ArchiPlay možemo podeliti na konstruktorske i crtačke setove. Za sada postoje dva konstruktora – osnovni – koji je slobodan za igru i kreativno istraživanje, bez usmeravanja rezultata, i Winda – tematski set pomoću kog se grade tri različite vetrenjače. Postoji nekoliko proizvoda na temu crtanja – od piši/briši kućica, preko blanko slagalica i kartonskih kućica, do šablona za crtanje.
ArchiPattern: Šabloni od drveta ili plastike
Koji su prednosti igranja ovakvim igračkama?
ArchiPlay: Naše igračke su nastale kroz edukativni proces, na njima su osim arhitekata radili i pedagozi, učitelji, defektolozi i sa ponosom ističemo da imaju visok razvojni potencijal. On se ostvaruje kroz podsticaj razvoja fine motorike nizom složenih pokreta sastavljanja elemenata. Zatim razvija kreativno mišljenje kroz neusmerenu igru koju dete istražuje. Dalje, razvija prostornu logiku tako što dete manipuliše elementima u prostoru ili na papiru, a takođe pospešuje rešavanje problema jer nizom pokušaja, uz učenje, dete uči kroz dragocene greške.
ArchiConstructor: zgrada u kojoj se instalacije prave od cevčica
ArchiConstructor je prava zgrada sa instalacijama od cevčica. Je li ovo pravi poklon za arhitektu ili građevinca?
ArchiPlay: Ovo je pravi poklon za dete koje voli da radi rukama, maštovito je i sklono stvaranju sopstvenih svetova, ali i za one koji to tek treba da razviju. Nama nije cilj da regrutujemo male arhitkete ili građevince, već da ponudimo kvalitetnu igračku koja osim učenja kroz igru, neosetno oblikuje i osećaj za estetiku kod dece.
ArchiBOX: Sastavite kuću od kartona
Koliko kreativnosti nudi archiBOX malim arhitektama? Kako dete spaja ovu igračku?
ArchiPlay: Mnoga deca se najslađe igraju sa ambalažom i svakodnevnim predmetima koji i nisu igračke. Tako smo mi odlučili da deo svoje ambalaže – kartonsku kutijicu u obliku kućice – ponudimo i kao zaseban proizvod. Deca se mogu igrati malih arhitekata oblikovanjem kućice na svoj način – bušenjem, sečenjem, iscrtavanjem, pa onda praviti veće kuće ili gradove slaganjem kuća. Ona se prodaje u rasklopljenom stanju, sastavlja se u par lakih koraka ilustrovanih uputstvom a onda su mogućnosti neograničene.
Kupuju li ih arhitekte i građevinci svojoj deci kako bi oni krenuli njihovim stopama?
ArchiPlay: Mnogo naših kupaca dolazi iz struke jer prepoznaju estetiku i način razmišljanja, ali prvenstveno razvojni potencijal dragocen nezavisno od buduće struke deteta. Ono što smo primetili jeste da mnogi šalju archiPLAY igračke kao poklon prijateljima u inostranstvu, uz komentar da im šalju nešto dobro i originalno, iz Srbije. Čast nam je da predstavljamo to “dobro iz Srbije”. (smeh)
ArchiPlay igračke od punog drveta
Koja je sledeća igračka koju razvijate?
ArchiPlay: Uskoro ćemo obradovati male graditelje i njihove roditelje novim konstruktorskim setom ali i celom novom linijom proizvoda za kuću.
U cilju promocije novog Infiniti vozila QX80, projektovana je vikendica koja je okačena o strmu stenovitu liticu u Kanadi.
Arhitekta i osnivač studija OPA i LAAV architects, Laertis Antonios Ando Vassiliou, tokom juna 2017. godine izabran je za ambasadora novog Infiniti vozila QX80 što podrazumeva učešće u nekoliko komercijalnih video-spotova. Osim toga, arhitekta je angažovan i da projektuje ekskluzivnu vikendicu na izabranoj lokaciji koja bi se koristila u svrhe promocije vozila. Rezultat je jednako impresivan kao i luksuzni Infiniti koji treba da se tu reklamira!
Kuća je prepuštena preko litice i u tom delu je organizovana spavaća soba iz koje se pruža prelep pogled na reku.
Iz postavljenog zadatka proizašao je projekat konzolno oslonjene betonske vikendice na stenovitoj litici. Ovaj impresivni objekat nozi naziv Maralah, kako su domorodačka plemena na ovoj teritoriji nazivali onog/onu koji je rođen tokom zemljotresa, piše Designboom.
Betonska konzola
Vikendica je jednim svojim delom ukopana u stenu, dok se ostatkom prepušta preko litice i u tom delu je organizovana spavaća soba iz koje se pruža prelep pogled na obližnju tirkiznu reku.
U prvom delu vikendice smeštena je kuhinja sa trpezarijom, a nekoliko stepenika niže nalazi se spavaća soba i kupatilo. Nasuprot kuhinje je čitaonica sa prelepim pogledom, obzirom da je čitava vikendica izvedena u otvorenom konceptu. Duž prostora za čitanje betonski zid zamenjen je slojevima lokalnog krečnjaka.
Vikendica Maralah ima relativno malu površinu od 45 kvadratnih metara i dodatnih 20, koji služe kao rezervoar za vodu.
Prema predstavljenom projektu planirano je da bude izgrađena od betona, u kombinaciji sa staklom i čelikom u završnoj mat crnoj boji.
Brend Infiniti je divizija japanskog Nissana koji ovom automobilskom gigantu služi za plasman luksuznih vozila na svetsko tržište. Sličan koncept ima i Toyota koja svoja vozila iz premium klase prodaje pod brendom Lexus.
Naučnik, profesor, rektor, muzičar i fotograf Emilijan Josimović prvi je srpski urbanista.
“Teži uvek neumorno proširenju svojih znanja i time ćeš, pored sopstvenog zadovoljstva i velikog duševnog uživanja, steći još i uzvišeno osećanje – da si postao koristan.”, misao je Emilijana Josimovića koju je za života uspešno sledio, a koji će ostati upamćen i po izradi prvog urbanističkog plana Beograda 1867. godine.
Emilijan Josimović rođen je 1823. godine u mestu Stara Moldava u Rumuniji, a umro u Soko Banji 1897. godine. Studirao je filozofiju i tehniku u Beču do svoje 22. godine. U to vreme školovanje je bilo znatno kraće. Osnovne škole i fakulteti trajali su po tri, a srednje škole šest godina. Ceo svoj radni vek proveo je u prosveti, kao profesor matematike, mehanike i geodezije. Bio je profesor Liceja, Artiljerijske i Velike škole u kojoj je bio imenovan i za rektora.
Mnoge važne ličnosti nisu htele da sarađuju jer su u njegovom poduhvatu videle ugrožavanje svojih interesa.
Zanimala ga je i muzika. Bio je osnivač Beogradskog pevačkog društva, a cilj je bio ne samo zabava već i obučavanje u muzici, a, takođe, bavio se i fotografijom (pejzaža) kao i drvorezom.
Josimović je napisao prve visokoškolske udžbenike u Srbiji iz matematike, mehanike, geometrije, nacrtne geometrije i perspektive, kao i udžbenik o građanskoj arhitekturi i građenju puteva.
Aktivno je učestvovao u javnom i društvenom životu Beograda i Srbije u kojoj je u to vreme bilo malo intelektualaca. Učestvovao je u osnovanju i radu prve Tehničarske, preteče sadašnjeg Udruženja tehničara i inženjera Srbije.
Beograd u Šancu
Najznačajnije delo Emilijana Josimovića je svakako „Objašnjenje predloga za regulisanje onog dela varoši Beograda što leži u Šancu“, rađeno od 1864. do 1867. godine kada je Beograd zvanično postao slobodan grad, po ugledu na primere iz Beča i Pariza. Plan se odnosio na prostor današnjeg najužeg centra grada. Prilikom ovog mukotrpnog rada nailazio je na mnoge teškoće i nerazumevanja. Mnoge važne ličnosti nisu htele da sarađuju jer su u njegovom poduhvatu videle ugrožavanje svojih interesa. Ulična mreža varoši u Šancu nikada nije u potpunosti ostvarena onako kako je zamišljena, ali je suština rešenja ipak očuvana.
Prvi urbanistički plan trasirao je neke od osnovnih osa današnjeg Beograda – Knez Mihajlovu, Cara Dušana, Kralja Petra. Do tada su beogradske ulice uglavnom bile krivudave. Šanac je bio spoljno utvrđenje čija se linija može prepoznati u izlomljenim trasama današnjeg Kosančićevog, Topličinog i Obilićevog venca.
Ističući nedostatak zelenila i slobodnih prostora za odmor Josimović predlaže javne parkove i to na mestu Velike pijace (Studentski trg) i na Kalemegdanu.
Spomenik Emilijanu Josimoviću ispred Ruskog cara; foto: Wikipedia
Prilikom uređenja Knez Mihajlove ulice i njenog pretvaranja u pešačku zonu 1987. godine, na Trgu Republike ispred zgrade u kojoj se nalazi kafana Ruski car, postavljen je spomenik s imenom Emilijana Josimovića i godinom donošenja prvog urbanističkog plana za Beograd.
U indijskom gradu Surat gradiće se ogromna poslova zgrada na čak 6 miliona kvadratnih metara!
Možete li zamisliti da radite u kancelarijama koje su površine omanjeg grada? Pretpostavljamo da će otprilike takav nekakav osećaj imati armija ljudi od 45.000 zaposlenih koja će raditi u poslovnoj zgradi od čak 6 miliona kvadratnih metara u Suratu u indijskoj državi Gudžarat.
Zbog takve impresivne površine, ovo će biti druga najveća poslovna zgrada na svetu, pozicionirajući se odmah ispod Pentagona u Vašingtonu – prvoplasiranoj na ovoj (može se slobodno reći, neslavnoj) listi. Međutim, iako je zgrada stvarno ogromna ona je projektovana tako da svojom gradnjom što manje utiče na prirodnu sredinu.
Objekat je pasivan što znači da će samostalno proizvoditi električnu energiju za svoje potrebe.
Poslovni prostor Surat Diamond, čiji projekat potpisuje kompanija Morphogenesis, koristiće najsavremenije tehnologije u ekološkom smislu. Ne samo da će objekat prirodno ventilirati, i da će koristiti trenutne klimatske uslove u svoju korist, već će i cela zgrada biti pasivna što znači da će samostalno proizvoditi električnu energiju za svoje potrebe. A one nisu male! Ovde će raditi 45.000 ljudi i to pretežno u IT sektoru a svaki od njih zahteva računar i servere koji su poznati kao veliki potrošači struje.
Ipak, najveći izazov bio je da se kreira prostor u kojem će se toliko veliki broj ljudi lako snalaziti. Morphogenesis je zato nivo prizemlja opredelio za javni saobraćaj dok je nivo izdignutih podijuma rezervisan isključivo za pešačku komunikaciju. Putanje staza, koje su projektovane po uzoru na terminale aerodroma, optimizovane su tako da od ulaska zaposlenog u zgradu do njegovog kancelarijskog mesta ne prođe više od 4 minuta, piše ArchDaily.
Centralna kičma
Surat Diamond poslovni prostor napravljen je tako da omogući socijalizaciju i rekreaciju. Centralna kičma objekta, koja povezuje sve kancelarijske prostore, osmišljena je tako da bude i intereaktivni prostor za neslužbene sastanke, druženja i pauze. Zeleni atrijumi i dizajnerska rešenja prilagođena da prijaju oku, tu su da potpomognu zaposlenima da se bolje osećaju. Takođe, uz centralni hol organizovani su i restorani, spa centri, teretane i slično.
Low-cost arhitektura
Efikasnost zgrade takođe se ogleda i u principu njene izgradnje. Naime, projekat predviđa inovativni pristup low-cost arhitekturi kojom se dobija maksimalni prostor za najmanje mogući uložen novac. Zahvaljujući ovom pristupu, optimizacijom i uprošćavanjem dizajna, smanjen je projektovani budžet za izgradnju ovog velikog objekta za 50 dolara po kvadratnom fitu ali uz održavanje visokih standarda i održivosti.
Kada pomislite na opuštanje, koja je prva slika koja vam se stvori u glavi? Leškarenje u toploj kupki nakon napornog radnog dana, relaksacija u sauni nakon napornog treninga ili beauty tretman u parnom kupatilu, kojim umornoj koži vraćate nežnost i mekoću. Marconio brend tokom 17 godina poslovanja na našem tržištu, postala je vodeći proizvođač profesionalnog I kućnog wellness and spa asortimana, izrađenog od najkvalitetnijih materijala, u potpunosti prilagođenog željama i potrebama klijenata.
Klikom na sliku pogledajte Marconio parna kupatila
Klikom na sliku pogledajte Marconio hidromasažne kade i bazene
Finske saune poboljšaće vaše zdravlje i pomoći vam da se oslobodite napetosti i stresa. Infracrvene saune stvaraju toplotu koja prija vašem telu. Prirodan izvor infracrvenih zraka je sunce, tako da je ova vrsta toplote neophodna za zdravlje svih živih bića. Parno kupatilo otvara pore i deluje blagotvorno na kožu otklanjajući izumrle slojeve kože, vraća joj nežnost i mekoću. Slane sobe pored svog dokazanog dejstva na zdravlje i lepotu, pogodne su i za asmatičare, probleme sa sinusima, srčane probleme, reumu, ali i za sportiste. Tople ležaljke koje vraćaju vaš organizam u prirodni balans, jačaju imunitet i deluju povoljno na nervni sistem.
Klikom na sliku pogledajte Marconio saune
Ono po čemu se Marconio posebno ističe je apsolutna podređenost željama svojih klijenata i mogućnost kreiranja profesionalne , ali I kućne wellness oaze prema željama i potrebama svakog od njih. Bio saune, laconium, kneipp klupe, samo su mali deo Marconio profesionalnog I kućnog wellness asortimana, a ono po čemu su kompanija naročito ističe je izuzetna pokrivenost svih segmenata u izgradnji wellness centara, pa tako pored izdrade samog spa centra, pružaju sve usluge, od konsaltinga, do projektovanja I finansijske procene,koju vrši Marconio tim profesionalaca sa dugogodišnjim iskustvom, specijalizovan za ovu oblast. Svaki wellness centar, izrađuje se specijalno po meri vašeg prostora. Takođe, poseban fokus kompanije je na dugotrajnosti I higijeni, što je možda I najznačajniji element kada su javni wellness centri u pitanju. Primer jednog takvog wellness centra, koji je Marconio kompanije u potpunosti izgradila je Wellness centar hotela Solaris Resort u Vrnjačkoj Banji.
Sve kamp prikolice uglavnom završe u dvorištu kao veliki komad metala koji ne služi ničemu. Ovako će barem izgledati prirodnije…
Održivi i netoksični materijali od kojih firma Homegrown Trailers pravi svoje kamp prikolice čine ih ekološkim rešenjem za sve one koji žele svoj odmor da provedu u prirodi. S obzirom na to da se pri izradi kućica pazi na izbor materijala i da se one grade tako da se proizvede što manje otpada, model Timberland, dugačak sedam metara, sa svojom težinom od 1.790 kilograma lakši je od većine standardnih kampera. A pritom i izgleda mnogo lepše jer se pravi od drveta!
Prikolica ima solarne panele, rezervoare za vodu i kompostni toalet.
Fleksibilna organizacija unutrašnjeg prostora kampera Timberland pruža mogućnost da u njemu spava od troje do šestoro ljudi, piše Inhabitat.
Ugrađeni fotonaponski sistem, rezervoari za vodu i kompostni toalet čine Timberland prikolicu pogodnom za duga putovanja i ekstremne vremenske uslove.
Energetska efikasnost bila je ključna u razvoju ovih kamp prikolica te je ona postignuta kroz čvrstu i nepropusnu konstrukciju, izolaciju od vune, kao i kroz sistem štedljive rasvete i električnih uređaja.
Kućica je opremljena kuhinjom, toaletom s tušem i krevetima. Visina plafona od 182 do 215 cm, što je malo višlje od standardnih dimenzija, pruža korisnicima veći osećaj slobode.
Svakako, kada ne putujete, kamper može poslužiti kao dodatna prostorija za smeštaj gostiju.
A cena?
Pored modela Timberland od 13 kvadrata koji košta 41.500 dolara, firma Homegrown Trailers u ponudi ima i Woodland model koji je nešto manji i pravi se u više varijanti. Njegova cena kreće se od 26.500 pa do 39.500 dolara. U pitanju je cena za potpuno opremljene kamp kućice.
Svi smo svedoci nemarnog odnosa prema arhitektonskim biserima Beograda, pa ova brošura stiže u pravi trenutak da edukuje stanare koji u njima žive.
Autorski dvojac kojeg čine Vladimir Dulović i Milan Milovanović su za izdavačku kuću Tačka Komunikacije, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja i Sekretarijata za kulturu grada Beograda, izdali brošuru “Arhitektura za komšije” koja će se deliti stanarima zgrada u užem centru Beograda. Osnovna ideja ovog projekta jeste da se stanarima vrednih a zapuštenih modernističkih zgrada u Beogradu približi njihov značaj i vrednost za istoriju arhitekture ali i same kulture življenja. Brošura je došla iz velikog rada na terenu.
Naime, oni su pre tri godine odlučili da u pet centralnih beogradskih opština postave što više panoa preko kojih će stanari i posetioci moći da se informišu o istorijatu te zgrade, njenom prvobitnom izgledu, o tome šta je na njoj arhitektonski značajno i o njenom autoru i njegovim drugim delima.
Nakon 28 obrađenih zgrada, Dulović i Milovanović napravili su rekapitulaciju urađenog kroz brošuru “Arhitektura za komšije” koja će biti podeljena stanarima tih zgrada, kao i svim zainteresovanim.
Brošura opisuje bitne fasadne i enterijerske elemente zgrada koja su česta žrtva nadogradnji i adaptacija.
Osnova zgrade sa “beogradskim stanom”
Detalji čine suštinu
Uvodni tekst bavi se beogradskim stanom, kao neizbežnom činiocu stambene arhitekture u međuratnom periodu, dok se na kraju brošure nalazi rečnik manje poznatih pojmova. Centralni deo brošure čine obrađene zgrade koje su predstavljene crtežima ali i osnovama karakterističnih stanova preuzetih iz Istorijskog arhiva Beograda.
Najinteresantnija je svakako slika fasade s razjašnjenim detaljima koji su karakteristični za dati objekat: šta je to plitka lođa, šta je francuski balkon, ili šta je erker i zbog čega su svi oni bitni elementi u arhitekturi jednog objekta. Takođe, brošura opisuje i enterijerske elemente koji su važni za modernističko nasleđe, kao što su karakteristične stepenišne ograde, mozaici u podu, rasvetna tela i svi oni filigranski detalji koji su danas česta meta raznih nestručnih adaptacija i rekonstrukcija.
U brošuri su objašnjeni bitni detalji svakog obrađenog objektaEnterijerski detalji modernističkih zgrada česta su žrtva adaptacija
Komšija, osvesti se!
Važnost brošure “Arhitektura za komšije” je zaista velika jer se jedino ovakvom edukacijom stanara oni mogu podstaći da više cene objekte u kojima žive. Svedoci smo da naš glavni grad stalno propada raznim nadogradnjama, zastakljivanjem terasa i žvrljanjem fasada pa verujemo da ova brošura može pomoći da više cenimo modernistički Beograd ali i naše celokupno životno okruženje.
Brošura je procesu štampe, a u međuvremenu možete je besplatno prelistati ovde.
Ovaj objekat nastao na je temeljima stare kuće od koje su sačuvani i poneki zidovi.
U stambenoj zoni Summerhill u mirnom kvartu Toronta, na osnovu projekta ateljea AKB na čelu sa arhitektama Robertom Kastelicem i Kelly Buffey, sagrađena je savremena i funkcionalna kuća za bračni par s malim detetom.
Novi dom površine 360 kvadratnih metara koristi temelje i bočne zidove prethodne kuće na ovom placu, a u odnosu na prvobitan objekat tek je neznatno proširen.
Balans privatnosti i otvorenosti postignut je zatvaranjem fasade s ulične strane i njenim otvaranjem s dvorišne strane.
Arhitekte su organizovale stambeni program na četiri etaže tako da se prostor maksimalno iskoristi. Balans potrebne privatnosti i otvorenosti postignut je tako što je kuća s ulične strane dosta zatvorena dok se s dvorišne strane ona otvara velikim staklenim površinama koje omogućavaju prodor svetlosti ali i pogled kao okolnom šumovitom krajoliku.
Kontrast eksterijera i enterijera
Hrabra ortogonalana geometrija definiše glavnu fasadu objekta s visokim, a uskim prozorima i duboko uvučenim balkonima. Crvena opeka i crni kedar na fasadi su kontrast svetlom enterijeru čiji se dizajn nagoveštava i s ulice. Beli hrast na podovima, svetle nijanse nameštaja i svedeni kolorit dominira unutrašnjim prostorom što je i bio zahtev klijenata.
U prizemlju kuće odmah do ulaznog hola dvostruke visine, organizovan je otvoren prostor s dnevnim boravkom, kuhinjom i trpezarijom. Prozori od poda do plafona u dnevnoj sobi brišu granicu između unutrašnjeg prostora i ozelenjenog dvorišta čineći atmosferu prirodnijom.
Prozori od poda do plafona u dnevnoj sobi brišu granicu između enterijera i eksterijera.
Na drugoj i trećoj etaži smešten je spavaći blok sa zasebnim kupatilima dok je na poslednjem spratu smešten radni kutak sa teretanom i oazom za opuštanje.
Fasada posebno izgleda interesantno noću kada se upali LED rasveta.
A ko drugi nego jedna kraljica imala je tu čast da prva povuče vodu za sobom.
Napredak ljudske civilizacije ne meri se samo naučnim dostignućima, već i poboljšanjem kvaliteta života pojedinca. A jedan bitan faktor koji je uticao na poboljšanje uslova za život jeste i toalet s tekućom vodom koji je omogućio bolje održavanje lične higijene. Ali kada se on prvi put pojavio u istoriji? Vodimo vas u prošlost… daleku prošlost!
Iako je Albert Emil Gebert izmislio prvi vodokotlić pre više od 100 godina, prvi toalet s tekućom vodom se u arhitekturi pojavio zapravo mnogo ranije. Nekih 4000 godina ranije! Priča nas vodi u palatu u Knososu na Kritu koja datira iz vremena oko 2000. godine pre nove ere. Ona je razorena oko 1400, zatim obnovljena a potom i definitivno napuštena oko 1200. godine p. n. e. Sve što znamo o njoj dugujemo engleskom arheologu ser Arturu Evansu koji joj je posvetio 35 godina svog života radeći na njenom iskopavanju. On je svetu predstavio neotkrivenu staru civilizaciju koju je nazvao Minojska.
Palata u Knososu na Kritu; foto: Wikipedia
Voda u palati
Kako se navodi u knjizi “Kad je sunce bilo Bog” poljskog pisca Zenona Kosidovskog, dvor u Knososu svojom lakom, otvorenom i prostranom arhitekturom podsećao je na renesansnu palatu. Moćna flota branila je ostrvo bolje od bilo kakvih utvrđenja, a akvadukt je povezivao potoke i sprovodio vodu u palatu koristeći cevi od terakote konusnog oblika. Ipak, najveće otkriće bio je izuzetan komfor dvora.
Svi spratovi bili su snabdeveni vodovodnim cevima i kanalizacijom: tu su kupatila, bazeni za pranje nogu i nužnici ispirani vodom. Kraljičina kada, izrađena od alabastera, udubljena je u patosu, a u njenom kupatilu bio je i toalet sa tekućom vodom – koji se smatra prvim u istoriji.
Kako se još navodi u knjizi, “oko centralnog dvorišta ocrtavali su se spratovi, terase i stubovi, a moreplovci su o dvorcu širili najčudnije priče.” I ova je bila dovoljno čudna…
Kompanija NIS uz podršku grada Beograda raspisuje javni poziv za idejno rešenje i izvođenje murala na temu „Zeleni grad – nova energija“.
Poziv za dostavljanje idejnih rešenja je otvoren od 8. do 20. decembra, a pravo prijave imaju svi pojedinci, kolektivi i grupe koji se bave vizuelnim stvaralaštvom i imaju prebivalište ili su registrovani na teritoriji Republike Srbije. Pobednik konkursa će biti nagrađen sa 120.000 dinara i njegov rad će biti izveden do kraja godine.
Javnim pozivom za oslikavanje murala na temu „Zeleni grad – nova energija“, NIS u saradnji sa Gradom Beogradom želi da podrži razvoj savremenog stvaralaštva u oblasti vizuelne umetnosti, istovremeno oplemenjujući grad snažnom porukom namenjenom svim prolaznicima – stanovnicima i posetiocima Beograda.
Pobedničko rešenje će birati sedmočlani žiri, koji čine predstavnici kompanija NIS i Gasprom njeft, predstavnici lokalne samouprave Grada Beograda, kao i nezavisni članovi i stručnjaci u oblasti vizuelnih umetnosti.
Afirmacija ideje održivih gradova
Ovim projektom NIS radi na unapređenju saradnje sa lokalnom zajednicom, podsticanju razvoja savremenog stvaralaštva u vizuelnim umetnostima, kao i promociji koncepta ulične umetnosti i umetnosti u javnim prostorima i afirmaciji ideje o budućnosti održivih gradova. Čineći neočekivanu promenu, potezi umetnika čija je scena grad skreću pažnju, komentarišu i oplemenjuju okolinu, dajući novi život poznatim prostorima.
Više informacija u vezi konkursa, pravila i prateće dokumentacije mogu se naći na ovoj staranici. Za dodatne infromacije, svi zainteresovani mogu da se obrate putem adrese murali@nis.eu ili na broj telefona + 381-60-51-69-228.
Kompanija Pantone izabrala je jarku purpurnu nijansu, zvanu Ultra Violet, za boju koja će obeležiti narednu godinu.
Niste sigurni koju boju izabrati za novi logo? Kojom bojom akcentovati novi enterijer? Evo odgovora! Kompanija Pantone proglasila je Ultra Violet za boju 2018. godine koju opisuje kao “dramatično provokativnu i nežnu nijansu purpurne boje”.
Ona se ne razlikuje mnogo od nove boje koju je Pantone lansirao ove godine, a koja odaje počast Princu – pop ikoni koji je preminuo u aprilu 2016. godine.
Ultra Violet: boja godine 2018.
Pantone opisuje ovu boju kao dramatično provokativnu i nežnu nijansu purpurne boje.
Kako se navodi iz njihovih saopštenja, ova nijansa ljubičaste već se primila kod tehnoloških i medijskih kompanija, a najočigledniji primeri su NBC Universal i Twitch koji su svoj vizuelni identitet usaglasile s ovom bojom.
Svakog decembra počev od 1999. godine, kompanija Pantone proglašava boju koja će obeležiti sledeću godinu na osnovu analiza trendova. Prošle godine to je bila zelena, dok je u 2016. godine Pantone izabrao gradijent plave i pink. Ostale boje godine pogledajte ovde.
Treće po redu Balkansko Arhitektonski Bijenale (BAB) biće održano od 18. do 24 decembra u prostorijama Jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj.
BAB predstavlja platformu u oblasti arhitektonsko-urbanističke teorije, prakse i produkcije i primer je stručne saradnje regionalnih arhitektonskih udruženja i intelektualaca na prostoru Balkana. Sama ideja BAB-a je nastala iz potrebe za povezivanjem unutar regiona i razmenom iskustava i ideja na polju arhitekture. Primarna funkcija BAB-a je popularizacija arhitektonske struke u široj i stručnij javnosti između država u okruženju radi njihovog povezivanja. Javni prikaz realizacija i projekata, odnosno njihova kompetitivnost na Bijenalu, imaju za cilj da vremenom podignu kvalitet arhitektonsko-urbanističke delatnosti na Balkanu i širem regionu.
Balkanski bez granica
Ovogodišnja tema BAB-a su “Balkanski obrasci u urbanizmu i arhitekturi” koji uz krilaticu “Balkan bez granica” nastoji da diskutuje i promišlja dosadašnje obrasce življenja i kreiranja kako fizičke tako i društvene arhitekture na teritoriji Balkana u cilju osnaživanja arhitektonsko-urbanističke delatnosti, dok se BAB 2017. se sastoji od tri celine: arhitektonsko-urbanistička i dizajnerska izložba, naučna konferencija i sajam investicija; čiji su konceptori komesar bijenala dr Tatjana Mrđenović zajedno sa direktorom Markom Stojanovićem.
Kurator izložbe je arhitekta Dr Tatjana Stratimirović, koja će zajedno sa svojim timom koji čine arhitekta Tijana Atanasijević (arhitektonska izložba) i dizajner Jelena Nikolić (dizajnerska izložba) prikazati neka od najvrednijih ostvarenja regionalne arhitekture i dizajna, ali ugostiti i projekte izvan regiona, čiji su autori poreklom sa ovih prostora.
Konferencija će i ove godine otvoriti neke značajne teme, u kojima svoje izazove može prepoznati ceo balkanski region. Novina će biti prisustvo ne-naučnih slušaoca, tj. učesnika u diskusiji, a koji dolaze iz sveta investicija, projektovanja i državne uprave, kojima će naučna istraživanja i njihova potencijalna primena, biti posebno interesantna. Time BAB pomera granice ideje da se na jednom mestu prožimaju naučna istraživanja, praktično projektovanje i finansijski interesi investitora, autor koncepta naučne konferencije je doktor Tatjana Mrđenović.
Zvanično otvaranje Balkanskog arhitektonskog bijenala predviđeno je za ponedeljak 18. decembra sa početkom u 19 časova u Jugoslovenskoj Kinoteci.
U Srbiji se od sada mogu naći proizvodi koji obezbeđuju kontrolu pristupa vozilima u privatnim i javnim područjima.
Nemile scene terorističkih napada vozilima u evropskim metropolama ali i nedavna nasilnička vožnja usred Knez Mihailove, postavljaju pitanje bezbednosti pešaka u centralnim gradskim jezgrima. Srećom, rešenje postoji – i ono je vrlo efikasno!
Italijansko preduzeće Pilomat poznato je u svetu kao vodeći dobavljač stubova, blokada za prolaz vozila, podiznih rampi i naprava za bušenje pneumatika. Ovi proizvodi, koji služe kontroli pristupa vozilima u komercijalnom i javnom području, sada se nude pod markom Hörmann jer je ova renomirana nemačka kompanija preuzela Pilomat krajem 2016. godine.
Stubovi se podižu i spuštaju hidraulično ili elektromehanički. Koriste se za kontrolu pristupa vozilima u privatnim i javnim područjima, kao na primer pešačkim zonama, parkinzima i poslovnim prostorima.
Obezbeđenje bušenjem guma
Novi Hörmannov program proizvoda obuhvata dve linije proizvoda: Security Line i High Security Line. Prvi služe za kontrolu pristupa vozilima u privatnim i javnim područjima, kao na primer pešačkim zonama, parkinzima i poslovnim prostorima.
Proizvodi High Security Line omogućavaju kontrolu pristupa vozilima u područjima visoke bezbednosti, kao što su objekti vlade, aerodromi, tereni za organizovanje događaja i druga osetljiva područja. U grupu proizvoda High Security Line spadaju pojačani stubovi i blokade za prolaz vozila za maksimalnu širinu prolaza do šest metara, podizne rampe za širinu prolaza do deset metara, naprave koje dozvoljavaju prolaz samo u jednom smeru i sprečavaju prolaz u obrnutom smeru bušenjem pneumatika. Njihova otpornost se potvrđuje međunardno priznatim testovima za sudar od strane nezavisnih instituta za testiranje. U hitnom slučaju je dostupna upravljačka kutija EFO (Emergency Fast Operation), kojom se proizvodi dižu u roku od 1,5 sekundi.
Naprave za bušenje pneumatika dozvoljavaju prolaz samo u jednom smeru. Prolaz u obratnom smeru se sprečava bušenjem pneumatika.
Uniforman dizajn
Kod stubova razlikujemo automatske, poluautomatske, fiksirane i demontažne. Tako se, na primer, može obezbediti teren firme fiksiranim stubovima, dok prolazi mogu da se opreme automatskim stubovima koji se podižu i spuštaju hidraulično ili elektromehanički. Zgodna stvar, koja će se svideti i arhitektama i pejzažnim dizajnerima, jesto to što svi stubovi izgledaju isto bez obrzira kojem tipu pripadaju. Time se dobija jednoobrazno dizajnersko rešenje kontrole pristupa vozilima.
Da bi se omogućila kontrola pristupa vozilima u područjima visoke bezbednosti, svojim proizvodima High Security Line, Hörmann, između ostalog, nudi i pojačane stubove i blokade za prolaz vozila.
Uz proizvode za kontrolu pristupa vozilima Hörmann isporučuje odgovarajući pribor, kao što su kontrolni stubovi, daljinski upravljači, čitači otiska prstiju i još puno toga. Svi automatski proizvodi mogu da se kombinuju Hörmannovom radiotehnikom BiSecur, koja se odlikuje posebno bezbednim postupkom šifrovanja.
Podizne rampe maksimalne širine do deset metara su sastavni deo proizvoda High Security Line. One omogućavaju kontrolisani ulaz i zalaz vozila i pogodne su za visoke frekvencije upotrebe.
Trpezarijski sto koji se pretvara u bilijarski i kada u sklopu kreveta, samo su delić onoga što je adaptacija donela ovom apartmanu.
Biro Arhitektura AB objekt d.o.o. dobio je zadatak da za jednog fudbalera adaptira apartman od 100 kvadrata u istorijskoj četvrti Maribora. Arhitekte Boštjan Matul i Vita Posinek odlučile su da je ovakav prostor najbolje rekonstruisati tako što će ga, za početak, prvo potpuno ogoliti. I bili su u potpunosti u pravu jer su na taj način otkrili ne samo svu njegovu lepotu već i lepotu arhitekture gradova građenih krajem 19. veka.
Pošto ovo nije porodični stan već mesto za uživanje, enterijer je urađen s rešenjima koja se ne viđaju tako često.
Kada je uklonjen malter kao i svi nepotrebni elementi u ovom buržoaskom stanu, u prvi plan isplivala je predivna konstrukcija od opeke. Pre sto godina opeka se smatrala manje vrednim materijalom pa je njeno pokrivanje malterom i gipsarskim radovima praktično bilo obavezno.
Međutim, u modernoj arhitekturi centralni motiv u adaptaciji enterijera jeste stavljanje originalnih elemenata u prvi plan pa tako često viđamo eksponirane betonske elemente ili drvene konstrukcije. Dobro očuvana opeka, koja se više od veka skrivala iza maltera, dala je ovom apartmanu potpuno drugačiju atmosferu.
Prostor je potpuno otvoren uklanjanjem svih novijih pregradnih zidova i svih pripadajućih vrata. Originalni prozori su zadržani i prefarbani dok je originalni pod zamenjen brodskim parketom od hrasta koji izgleda rustično.
Kada u krevetu
Pošto ovo nije porodični stan već mesto za uživanje, enterijer je urađen tako da bude interesantan, razigran i sa rešenjima koja se ne viđaju tako često kao što je bilijarski sto koji se može dodavanjem gornje ploče pretvoriti u trpezariji ili kada u sklopu kreveta u spavaćoj sobi.
Rasveta Constellation nudi realan prikaz sazvežđa na vašem plafonu!
Zvezdano nebo je odavno izašlo iz mode što se tiče enterijera, međutim iz SAD nam stiže naznaka novog talasa ovakve vrste rasvete. Doduše, koja izgleda potpuno drugačije. Naime, dizajneru Ričardu Klarkstonu iz Bruklina su zvezde na nebu poslužile kao inspiracija za neobičnu plafonsku rasvetu. S obzirom na to da je svaki astrološki znak dobio ime po određenom sazvežđu, dizajner je tokom osmišljavanja rasveta Constellation imitirao njihove oblike koje oni zauzimaju na nebu. Upravo takve oblike ova rasveta može zauzeti i na vašem plafonu!
Pogledajte kako to izgleda:
Rasveta izgleda kao da lebdi u prostoru i stvara iluziju prelepe zvezdane noći.
Rasveta je konstruisana od tankih metalnih štapova u zlatnoj boji, koji su kod svakog sazvežđa organizovani u različit sistem, zajedno s kuglicama koje nose LED svetiljke.
Zahvaljujući jedva primetnim silikonskim strunama, rasveta izgleda kao da lebdi u prostoru i stvara iluziju prelepe zvezdane noći, piše Inhabitat.
LED sijalice koje su ugrađene u rasvetu imaju radni vek od preko 50.000 sati, a svaka “zvezda” može biti nezavisno zamenjena kada prestane da sija.
Svaki od modela kolekcije Constellation može se naručiti preko sajta, a na vašu adresu stiže u tankom kartonskom pakovanju. Rasveta se dobija rasklopljena, a iz studija ističu da je izrazito jednostavna za montažu, jer jedino što je potrebno uraditi je da se šipke prema određenoj šemi uvuku u otvore.
Ovan najjeftiniji, strelac najskuplji
Kolekciju čini dvanaest različitih modela rasvete, baš koliko je i horoskopskih znakova. Ukoliko biste želeli da imate svoj horoskopski znak u vidu plafonjere najjeftinije ćete proći ukoliko ste ovan, sa cenom od 830 dolara, dok ćete za strelca morati da izdvojite 2.385 dolara. Ukoliko biste želeli da imate čitavo zvezdano nebo, to će vas koštati čak 17.040 dolara.
Inspiracija za dizajn proširenja Šeremetjeva pronađena je u ruskom konstruktivizmu i umetnosti s početka 20. veka.
Svetsko prvenstvo u fudbalu u Rusiji sledeće godine privući će na hiljade ljudi, a za mnoge od njih prvi utisak o ovoj zemlji biće aerodrom Šeremetjevo na čijoj rekonstrukciji su radile arhitekte iz Srbije. Naime, kompanija TPS Nedvizhimost odabrala je rešenje biroa RMJM Srbija za projekat unutrašnjeg uređenja novog Terminala B u okviru aerodroma Šeremetjevo u Moskvi.
Smešten severno od Moskve, aerodrom Šeremetjevo je najprometniji u Rusiji. Proširenjem u ukupnom iznosu od 114.000 metara kvadratnih, novi Terminal B svečano će biti otvoren 2018. godine, uoči početka Svetskog prvenstva u fudbalu – taman da dočeka mnoštvo posetilaca, piše eKapija.
Principi ruskog konstruktivizma ogledaju u geometriji podova, zidova i plafona.
Kako bi preneli tradiciju, snagu i progresivnost koji karakterišu savremenu Rusiju, tim RMJM Srbije, koji su vodili Goran Nikolić i Jelena Krstović Nikolić, inspiraciju je pronašao u ruskom konstruktivizmu i umetnosti s početka 20. veka.
– Postor, forma i dekor Terminala B su inspirisani poznatim umetnicima iz tog perioda, kao što su Vladimir Tatlin, Naum Gabo, Aleksandar Vesnin, Aleksander Rodchenko, El Lissitzky i Libov Popova. Umetnost je integrisana sa vrhunskom tehnologijom širom Terminala B kako bi se oblikovao prostor kojim se kreću putnici, dok se principi ruskog konstruktivizma ogledaju u geometriji podova, zidova i plafona – objašnjavaju u RMJM Srbija.
Novi enterijer osmislili su za tri nivoa aerodroma i obuhvatiće javni hol, odeljenje za prtljag, odlazni hodnik, prlatformu za pristup i deo za šoping.
Osim ovoga, tim iz Srbije je radio i na drugim delovima aerodroma, uključujući dve stanice između terminala, fasadu Terminala B i zgrade terminala C1 i C2.
RMJM (Robert Matthew Johnson Marshall) je jedna od najvećih internacionalnih arhitektonskih kompanija. Osnovana je 1956. godine u Britaniji, a u Srbiji posluju od 2015. godine. U sklopu RMJM Srbija radi oko 30 arhitekata.
Planovi rukovodstva Aerodroma Šeremetjevo za razvoj su da do 2030. godine, u skladu sa Strategijom transporta Ruske Federacije, povećaju kapacitete do 64 miliona ljudi i za 25% tranzitni tok.
Blokovi od konoplje imaju sjajne izolacione sposobnosti, a pritom sprečavaju stvaranje mikroba i gljivica u zidovima.
Kanabis nije dobar samo za medicinske svrhe – industrijska konoplja veoma lepo se može upotrebiti i u arhitekturi koja naglasak stavlja na ekologiju. Upravo takav primer stiže nam iz Izraela gde je arhitektonski biro Tav Group iz Haife podigao kuću zvanu Ein Hod pomoću hempcretea, kojeg Rusi zovu kostrobeton. U pitanju je biokompozitni materijal od konoplje, hidratisanog kreča i vode od kojeg se prave blokovi s odličnim termičkim karakteristikama. A i fino miriše…
Lokalno vađeni kamen korišćen je za temelje i zidove u prizemlju dok blokovi od konoplje čine zidove u etažama iznad.
Kuća od skoro 250 kvadrata je skoro u potpunosti podignuta od prirodnih materijala. Lokalno vađeni kamen korišćen je za temelje i zidove u prizemlju dok blokovi od konoplje, smešteni između drvene konstrukcije, čine zidove u etažama iznad. Unutrašnji zidovi napravljeni su od nabijene zemlje dok su zidovi izmalterisani krečom od prirodnih boja kako bi se stvorila netoksična atmosfera. Vidljiva drvena konstrukcija povezuje prostorije i statički i vizuelno, a drvo se može videti i na prozorima, stepeništu kao i na nameštaju, piše Inhabitat.
Na brdovitom terenu u ruralnom izraelskom selu podignut je lep terasasat objekat koji je optimizovan po standardima pasivne gradnje. Solarni paneli su tu da obezbede jeftinu električnu energiju a prirodna ventilacija dodatno minimalizuje potrebe za trošenje struje zbog klimatizacije. Kuća je opremljena i sistemom za sakupljanje kišnice koja se koristi kao tehnička voda.
Dobar ali skup
Arhitekte kažu da je Ein Hod prava kuća u Izraelu napravljena blokovima od konoplje. U pitanju je vatrootporan materijal koji pritom ima sposobnost razgrađivanja ugljen-dioksida. Upotreba kreča ovom materijalu takođe daje otpornost na razvijanje mikroba i gljivica. Naravno, kostrobeton nije zamena za beton jer ovaj materijal nema dobra mehanička svojstva pa se ne može koristiti za konstruktivne elemente. Međutim, on je odličan izbor za dobro izolovane ekološke kuće iako nije baš jeftin.
Mislite da će pogledi prolaznika zadržati na vašoj predivnoj fasadi od stakla? Varate se!
Iako se mnoge arhitekte već dugo drže ustaljenog principa da „forma sledi funkciju“, praćenje moždanih aktivnosti možda može biti nova vodilja u oblikovanju arhitekture. Marketinška i automobilska industrija već odavno koriste raznovrsne alate kako bi razumeli skrivena ponašanja čoveka koja će ih dovesti do što efikasnijeg dizajna proizvoda. Sada je takvo istraživanje u arhitekturi sprovela Ann Sussman, arhitekta i istraživač na polju biometrije.
Objekti s prozorima, vratima i natpisima zadržavaju duže oko posmatrača neko prazne fasade.
Biometrijski alati, kao što je EEG (elektroencefalogram), mere moždane talase, analiziraju promene izraza lica i prate pokrete očiju, što omogućava merenje gotovo nesvesnih promena u ljudskom telu. Rezultati takvih istraživanja pomažu u oblikovanju i razvoju proizvoda po meri čoveka, piše ArchDaily.
A šta se dešava kada primenite biometrijsko merenje u praćenju pokreta očiju prilikom posmatranja arhitekture? Rezultati su toliko interesantni da ćete verovatno i sami sledeći put obratiti pažnju na to kako zaista posmatrate objekte.
1. Ljudi ignorišu prazne fasade
Dokazano je da ljudi ne gledaju previše u velike ujednačene površine, u beskrajne fasade ili objekte sa staklenim fasadama na sve četiri strane. Razlog verovatno leži u tome što ljudski mozak, kao plod evolucije od 3,6 milijardi godina, ne registruje velike i jednolične površine kao opasnost po njihov život. Drugo objašnjenje moglo bi da bude da moderna arhitektura jednostavno ne traje dovoljno dugo da bi uticala na ljudsko ponašanje i centralni nervni sistem, koji se tokom proteklih milijardi godina razvio tako da sačuva individuu od opasnosti u divljini.
To je pokazano na jednom objektu koji je u prvom primeru prikazan bez prozora na fasadi, dok je drugom primeru imao prozore s obe strane ulaza. U intervalu posmatranja pokreta očiju od 15 sekundi, napravljeno je u proseku oko 45 pokreta okom. Žute tačke pokazuju fokuse pogleda. Primećujete razliku?
Na drugom primeru predstavljene su mape gde je sumirano posmatranje svih ispitanika. One ukazuju da je pogled posmatrača usmeren na kontrast i da objekti s prozorima, vratima i natpisima zadržavaju oko posmatrača.
2. Ponašanje menjamo u zavisnosti od ponuđenih tački vizuelnog fokusiranja
Istraživanje je pokazalo da nesvesne skrivene navike, kao što je fiksiranje pogleda na određeni prizor, određuju gde se pažnja odvija. To je veoma značajno s obzirom na to da naše nesvesne fiksacije usmeravaju svesno ponašanje i aktivnosti.
Zato je istraživanje sprovedeno na jednom trgu sa i bez murala na jednom dominantnom objektu. Više od 300 ispitanika upitano je da li bi radije stajali i čekali prijatelja ispred zgrade sa ili bez murala. Naravno, svi su izabrali da stoje ispred murala. Pitate se zašto je ovo bio njihov izbor? Odgovor je u tome da mural pruža tačke fiksacije, što pruža osećaj povezanosti s prostorom.
3. Ljudi pogledom traže druge ljude
Treće sprovedeno istraživanje pokazuje da pogledi ljudi na objekte nemaju direktne veze sa samim objektima. Istraživanje je zapravo pokazalo da naš mozak traga za drugim ljudskim bićima jer mi smo društvena vrsta i naša percepcija je relacijska. Studija o praćenju pokreta očiju pokazala su da je arhitektura važna, ali iz perspektive našeg mozga, ljudi su važniji.
To je pokazano na primeru zgrade u Bostonu i to u periodu iz 2015. godine kada je na fasadi stajala privremena instalacija čoveka koji stoji na čamcu. Pogađate gde je pogled posmatrača najviše bio usmeren? Tako je, na siluetu čoveka.
Ako bi postojao jedan sveobuhvatan zaključak, to bi verovatno bio da se možemo samo nadati da razumemo šta su to ljudi jer je evolucija stvarna i mi smo samo artefakti tog procesa. Drevni algoritmi utiču na naše ponašanje i odluke, čak i kada mi to ne možemo da razumemo.
