Saznajte koje sve vrste klima postoje, kako se određuje njihova veličina i koja je cena celokupne investicije koja će vas spasiti vrućine.

Klima uređaji su postali neophodan aksesorar svakog domaćinstva, kako leti tako i zimi. Pored svoje relativno pristupačne cene, klime daju brze i efikasne rezultate u regulisanju temperature domaćinstva, poslovnog prostora ili lokala. Domaće tržište je zasićeno mnogobrojnim ponudama, tako da ćemo u ovom članku da damo odgovor na ključna pitanja u vezi vrste, kapaciteta, mesta i načina ugradnje klime uređaja.

Abeceda klima uređaja

Kao korisnik, vi biste samo hteli da ugradite klimu i da se rashladite, ali kada se upustite sam čin izbora, preplavljeni ste brojnim opcija i termina koji su krajnje nepoznati: split sistem, mobilna klima, invertor, BTU, kilovati… Pre nego što zađemo u odabir klime za vaše domaćinstvo, prvo ćemo razrešiti nedoumice stručnog rečnika.

Prednost inverter klime je da rade i na temperaturi od -20 stepeni.

• Split sistem je standardna kućna klima, koja se sastoji od unutrašnje i spoljašnje jedinice. To je ona klima koju viđate po fasadama zgrada. Ovaj sistem je jedan od najzastupljenijih.
• Mobilna / pokretna klima ima samo unutrašnju jedinicu i potreban joj je otvor prečnika 10cm na fasadi za izbacivanje toplog vazduha. Ovakve klime najčešće mogu samo da hlade, dosta su glomazne i najčešće su na točkiće.
• Energetska klasa direktno utiče na potrošnju struje, što je veća energetska efikasnost to je manja potrošnja struje. Energetske klase klima uređaja idu od G (koja je najgora) do A +++ (koja je najbolja). Na cenu samog uređaja utiče i energetska efikasnost, tako da uzmite u obzir i buduće uštede kada budete birali sistem sa boljim performansama.
• Inverter tehnologija omogućava uređaju promenljiv sistem rada i tako ostvaruje uštedu u potrošnji energije. Za razliku od invertera, kod standardnih klima uređaja (on/off regulacija) vazduh se uduvava punim kapacitetom čak i kada je temperatura malo iznad ili ispod zadate. Dodatna prednost inverter rada klime je u tome što ona može da radi do -20 stepeni, dok standardne on/off klime rade samo do -5 stepeni.

Kako se određuje veličina klime

Glavna razlika između klima uređaja jesu njihovi kapaciteti. Na određivanje kapaciteta klima uređaja utiču mnogobrojni činioci, kao što su: površina prostorije, položaj prostorije, staklene površine, raspored vrata i prozora, postojeća izolacija zgrade, položaj klime i broj ljudi u prostoriji. Za kućno korišćenje se koriste pojednostavljeni proračuni koji se fokusiraju na kvadraturu i visinu prostorije.

Kapacitet klima uređaja se izražava u BTU po satu (British Termal Unit, tj. količina utroška energije u jedinici vremena). Za proračun potrošnje postoje jednostavni online kalkulatori. Okvirno, potrebno je oko 333 BTU po metru kvadratnom grejane/hlađene površine..

Standardni kapaciteti split sistema na našem tržištu su:

• 9000 BTU/h za površinu do 12-25m² – prosečna cena je do 220 do 350 evra
• 12000 BTU/h za površinu od 15-35m² – prosečna cena je do 250 do 450 evra
• 18000 BTU/h za površinu od 25-50m² – prosečna cena je do 270 do 530 evra
• 24000 BTU/h za površinu od 30-65m² – prosečna cena je do 270 do 565 evra

Neki od najpopularnijih proizvođača na našem tržištu su Gorenje, Vivax, Beko, Hisense… Ovi proizvođači nude dobar odnos cene i kvaliteta za prosečan kućni budžet. Tu su i prozivođači kao što su LG, Samsung ili Daikin u višem segmentnom rangu. Važno je napomenuti da sve cene zavise od dostupnosti na lageru, da li je inverter ili standardna klima, koja je energetska klasa i slično. Mogućnosti su velike. Na vama je da izaberete adekvatan uređaj naspram sopstvenih potreba.

Ugradnja klime

Kupili ste klimu i razmišljate da je ipak sami ugradite. Pre nego što krenete u majstorske poduhvate, uzmite u obzir da se nestručnom ugradnjom najčešće gubi garancija. Takođe, najveći broj kvarova nastaje usled nepravilne ugradnje, pa će vam na kraju svakako biti potreban iskusan majstor.

Za pravilnu montažu je neophodna stručnost, razumevanje sistema, specijalizovani alati i uređaji koji se ne mogu improvizovati u kućnim uslovima. Ovde ćemo objasniti osnovni princip ugradnje klima uređaja. Pokušaćemo da vam približimo šta sve ugradnja podrazumeva kako biste mogli sve unapred isplanirati, pre nego što vam stručnjak dođe u dom.

Preporučuje se da se unutrašnja jedinica kači na noseći zid vašeg stana ili kuće.

Prvo proverite da li imate utičnicu s adekvatnim uzemljenjem u neposrednom okruženju željene lokacije ugradnje unutrašnje jedinice. Jer ako nemate, onda je verovatno potrebno pomeranje električnog priključka, jer su se intervencije sa produžnim kablovima pokazale kao nepouzdano rešenje.

Drugi korak je da odredite mesto spoljašnje i unutrašnje jedinice naspram ilustracije. Bitno je da uklopite njene specifične dimenzije u gabarite vašeg jedinstvenog doma. Na primer, prosečne dimenzije unutrašnje jedinice su od 745 do 980mm u širinu, 270mm u visinu i 214mm u dubini. Spoljašnje jedinice su najčešće dimenzija od 660 do 780mm u širinu,  540mm u visinu i 260mm u dubinu. Takođe, preporučuje se da se unutrašnja jedinica kači na noseći zid vašeg stana ili kuće.

Pored ograničenja sa ilustracije, treba voditi računa o maksimalnom rastojanju spoljašnje i unutrašnje jedinice, čija razlika može biti najviše do 15m. Uzmite u obzir da cevi koje spajaju spoljašnju i unutrašnju jedinicu moraju biti pod blagim padom, tako da što je veće rastojanje između dve jedinice, to spoljašnja mora biti niže postavljena u odnosu na unutrašnju. Takođe, svaki dužni metar cevi košta, tako da je najbolje da distanca između jedinica bude što manja.

Garancija

Pri kupovini obavezno proverite uslove garancije i da li one zavise od osobe koja montira uređaj. Najčešći uslov garancije je da može da montira samo ovlašćeni servis. Takođe, većina proizvođača savetuje što često čišćenje klime, čak se i garancija na uređaj često uslovljava godišnjim servisom ili produžava prilikom godišnjeg servisa. Ovo je poželjno za vaš uređaj kao i za kvalitet vazduha u prostoru u kojem boravite.

Cena ugradnje klima uređaja

Cena ugradnje varira od mesta do mesta, i od majstora do majstora. Ali, način formiranja cene je univerzalan. Cena ugradnje se određuje naspram kapaciteta uređaja. Na tu cenu se doplaćuje svaki dužni metar instalacionih cevi između unutrašnje i spoljašnje jedinice.

• Montaža klime 9000-12000 BTU – 65 evra + doplata od 10 evra po dužnom metru instalacija.
• Montaža klime 18000 BTU – 75 evra + doplata od 10 evra po dužnom metru instalacija.
• Montaža klime 24000 BTU – 85 evra + doplata od 10 evra po dužnom metru instalacija.

Sveukupna invesiticija u klima uređaj, sa kupovinom i ugradnjom vas može koštati od:

• 310 evra pa naviše za klimu od 9000 BTU/h
• 345 evra pa naviše za klimu od 12000 BTU/h
• 380 evra pa naviše za klimu od 18000 BTU/h
• 390 evra pa naviše za klimu od 24000 BTU/h

Dakle, računajte da vas sveukupna invesiticija sa kupovinom i ugradnjom novog klima uređaja može koštati minimalno 310 evra pa naviše.

Kad ste već ovde…

• Toplotne pumpe: Rešenje za narednu grejnu sezonu

Naše arhitekte Vladimir Ivanović, Aleksandar Stojanović, Jelena C., Mirjana Krsmanović impresionirale su žiri na takmičenju u kojem je dnevno svetlo bila glavna tema.

VELUX je 25. marta na online događaju predstavio pobedničke radove na trećem regionalnom konkursa Bringing Light to Life 2020. Dnevno svetlo bilo je centralna tema, a prijavile su se arhitekte i dizajneri iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Bugarske, Crne Gore, Makedonije, Rumunije i Turske.

Žiri su činile poznate arhitekte iz regiona: arh. Saša Buđevac (Srbija), arh. Emir Salkić (Bosna i Hercegovina), arh. Banerban Tiganas (Rumunija), arh. Dragan Vuković (Crna Gora), arh. Martin Panovski (Makedonija), arh. Zdravko Zdravkov (Bugarska), arh. Gokhan Avcioglu (Turska), arh. Andreja Hodkeviča i arh. Vladimir Rainovski (pobednici u prethodnom konkursu). Pobednici su proglašeni tokom onlajn događaja koji je organizovala Rumunija, domaćin ovog konkursa.

Nagrađeni radovi

Globalni pobednik

• Projekat: Evropski vrtić u Boru, Srbija
• Autori: Vladimir Ivanović, Aleksandar Stojanović, Jelena C., Mirjana Krsmanović

U izveštaju žirija se navodi da ovo arhitektonsko rešenje sa prirodnim materijalima, bojama, zaobljenim ivicama i razigranim osvetljenjem stvara najbolje moguće mesto za odrastanje dece i ujedno proviše učenje i kreativnost.

Pobednik u kategoriji Porodične kuće –  Renoviranja

• Projekat: Kraljevo, Srbija
• Autor: Studio NACRT

Pobednik u katergoriji Višestambene kuće – Renoviranja

• Projekat: LH Varna, Bugarska
• Autori: STARH, arch. Svetoslav Stanislavov

Pobednik u kategoriji Javne zgrade – Renoviranja

• Projekat: Fabrika Artisan, Bosna i Hercegovina
• Autor: arch. Vedina Babahmetović

Pobednik u kategoriji Porodične kuće –  Novogradnja

• Projekat: Koray Arslan House, Turska
• Autor: arch. Mert Uslu

Pobednik u kategoriji Višestambene kuće – Novogradnja

• Projekat: Simeonovo 145, Bugarska
• Autor: E-Arch Studio

Pobednik u kategoriji Javne zgrade – Novogradnja

• Projekat: Super Enerji Office, Turska
• Autori: Erginoğlu & Çalışlar Architects

Nagrada otišla i u Novi Sad

Svaka zemlja članica konkursa dodelila je specijalnu nagradu za projekat iz svoje države. U Srbiji je nagrađen projekat 18DOC u Novom Sadu autora Adam Spehar N2S Architects, u Bugarskoj je za projekat SamElyon Row Houses nagrada otišla S Architectural Teamu, u BiH nagrada je pripada autorima Mirsad Izić arh, Šemsa Izić arh, Goran Sučević za porodičnu kuću s apartmanima, u Turskoj je za projekat Layered transition nagrađen Sedat Dulkadiroğlu, i u Rumuniji je nagrada otišla Eleni Florea Dumitrescu i timu KREATE-STUDIO za Nursery in Curtea de Arges.

Brodski tunel, dužine 1,7 kilometara, dobio je zeleno svetlo za gradnju koja bi trebalo da otpočne tokom 2022. godine.

Po projektu renomiranog arhitektonskog biroa Snohetta, u Norveškoj će biti izgrađen tunel Stad sa dva dominantna ulaza od kamena. To će biti prvi tunel za velike brodove na svetu.

Tunel Stad projektovan je tako da kretanje brodova učini sigurnijim duž zapadne obale Norveške, te će povezivati zaliv Kjodepollen i Vanylvsfjorden, tako da teretni i putnički brodovi do 16.000 tona mogu izbeći opasne brodske rute oko poluostrva Stad.

Tunel od 1,6 kilometara stvoriće bezbednije uslove plovidbe, ali i brži transport robe i ljudi u ovom području.

Kao prirodna granica između Norveškog i Severnog mora, Stad predstavlja za brodove jedno od najopasnijih lokalnih područja. Smatra se jednom od najvećih prepreka za obavljanje brzog putničkog transporta duž obale. Tunelom Stad će se stvoriti bezbedniji uslovi plovidbe, ali i brži transport robe i ljudi u ovom području.

Kamen i LED svetla

Oba kraja tunela Stad biće u formi kamenih portala, koje su dizajnirali arhitekte iz biroa Snohetta. Naime, arhitektama su kao inspiracija poslužili prirodni kameni zidovi na poluostrvu, te dobijeni dizajn pruža vizuelni efekat koji će izgrađenu strukturu suptilno spojiti sa njegovim okruženjem.

Planirano je da se koristi kamen koji će se dobiti iz lokalnih stena, a ulazi će imati grubu završnu obradu, za razliku od ravnijih zasvođenih površina unutrašnjosti tunela. Unutrašnjost tunela biće osvetljena LED cevima, koje će imati i navigacionu funkciju.

Vidikovac

Na zapadnoj strani tunela, postojeći put biće preusmeren preko tunela, te će jedan njegov segment služiti i kao vidikovac za posmatranje brodova i čamaca.

Tunel gotov do 2025/26 godine

Projekat izgradnje tunela Stad postao je zvaničan, s obzirom da je Ministarstva za saobraćaj i komunikacije odobrilo da se započne sa pripremom za izgradnju.

„Ovo je veliki, sveobuhvatan i u najmanju ruku zanimljiv projekat.“, istakao je Einar Vik Arset, generalni direktor NCA.

Prvobitno najavljen 2017. godine, projekat je do sada dobio zvaničnu podršku NCA i potvrdu o finansiranju od strane države, a ministarstvo za saobraćaj i komunikacije trenutno priprema predlog za parlament, koji će biti predstavljen na proleće.

„Ako sve bude išlo po planu, prvi tunel za velike brodove trebalo bi da bude izgrađen do 2025. ili 2026. godine.“, rekao je Terje Andreassen, privremeni rukovodilac projekta iz NCA.

Kad ste već ovde…

• Podvodni tunel dugačak 18 kilometra spojiće Nemačku i Dansku

Odrastanje u okruženju zgrada novobeogradskih blokova ostavilo je na ovu umetnicu veliki uticaj što se može videti iz njenih mnogobrojnih radova.

Mila Gvardiol je vizuelna umetnica i dizajnerka iz Beograda kroz čija dela provejava minimalizam, arhitektura i geometrija. Kao sredstvo izražavanja koristi medij slikarstva i digitalnu umetnosti, a svoje znanje prenosi i na druge kao profesor na Fakultetu za digitalnu produkciju u Sremskoj Kamenici i Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.

Inspiracija

Kako Mila Gvardiol ističe u razgovoru za naš portal, ona voli forme koje su svedene, pročišćene, kao i one forme koje proizilaze iz arhitekture i grade geometriju. Arhitekturu posmatra kao delo za sebe, kao skulpturu i kao estetski entitet bez ikakve upotrebne vrednosti. Objašnjava nam da od nje uzima najatraktivnije delove i pravi kompozicije koje posmatrača stavljaju pred pitanja o životnim odlukama, dilemama…

Volim forme koje su svedene, pročišćene, kao i one forme koje proizilaze iz arhitekture i grade geometriju.

Kao svoje najveće izazove u radu Mila navodi proces razvijanja novih projekata i pripreme samostalnih izložbi. Tokom umetničke karijere izazov joj je bio izvedba mozaika na luneti iznad portala crkve Sv. Jovana Krstitelja u Balanovcu kraj Knjaževca, a potom i rad na njenom umetničkom doktorskom projektu gde je po prvi put realizovala interaktivnu video-instalaciju. Kaže da voli da istražuje nove vidove izražavanja jer oni za nju predstavljaju izazov koji rado prihvata. Želja joj je i da u budućnosti izvede, prema svojoj skici i zamisli, mural ili neko drugo monumentalno delo na fasadi građevine.

Stvaralački proces

Stvaralački proces počinje “uglavnom spontano, a onda se pretvori u veoma organizovan rad koji traje kroz vreme.“, kaže Mila za naš portal. “Kada me neka forma zaintrigira, izučavam je kroz posmatranje i fotografisanje, potom je prenosim na računar gde pravim skicu i odlučujem u kom mediju će delo biti izvedeno.” Uvek su u pitanju serije radova, na taj način, tokom stvaralačkog procesa studiozno upoznaje problem ili temu koju je samoj sebi zadala.

Uticaj novobeogradskih blokova

Mila Gvardiol kaže da je oduvek privlačila i fascinirala arhitektura, a pretpostavlja da je razlog verovatno u tome što je odrasla okružena zgradama novobeogradskog bloka. Objašnjava da su ti novobeogradski redovi istovetnih zgrada, pravilno raspoređeni, u njoj budili asocijacije na apstraktne geometrijske forme, dok ju je sama arhitektura podsećala na monumentalne spomenike prošlog vremena.

Njen serijal „Arhitektonske imaginacije” posebno su interesantne jer je u njemu apstrahovala novobeogradske zgrade blokova (61, 62, 63) koje su izgrađene u stilu brutalizma i socrealizma. “Izbrisala sam im svaki doživljaj arhitekture, to jest ambijenta u kome neko živi i u kome se ljudi kreću. Poništila sam svaki trag čoveka, a arhitekturu svela na monumentalnu skulpturu.”

Pošla je od fotografije zgrada koje je postupkom digitalne manipulacije transponovala u objekte. Njihovu veličinu i monumentalnost dočarala je predstavljajući ih iz žablje perspektive. “Na ovaj način sam naznačila i kod posmatrača pobudila osećaj divljenja, koji osećamo svaki put kad se nađemo ispred nečeg grandioznog.”

Raskršća i Stepenice

“Naizgled dve nespojive serije Raskršća i Stepenice, koliko god bile stilski oprečne, imaju mnogo toga zajedničkog –  dualno dekodiranje, monumentalni stil, lišenost ljudske figure i  dovođenje posmatrača pred odluku. Obe ove faze svoje temelje grade kako u istoriji tako i u religiji, a njihova simbolika kroz vekove postala je već prepoznatljiva. Večita retorička pitanja koja prate čoveka kroz istoriju: ko smo, kuda idemo i čemu težimo – odogovor pokušavaju da pronađu u filozofiji i umetnosti kao i u tradiciji i religiji.” – kaže Mila za naš portal.

Nama je potreban veći prozor u svet, a par galerija to ne mogu da obezbede.

Teme trenutnog stanja umetničke scene u Srbiji, kao i o tome na koji joj se način može pomoći bile su neizbežne. Milino mišljenje bazira se na tome da je naša umetnička scena izuzetno jaka ali da smatra da joj nije data šansa. Ističe i da se, prema njenom mišljenju, veoma malo ulaže u kulturu.

“U poslednje vreme se pojavljuju privatne galerije, koje zastupaju određene umetnike i sa njima se predstavljaju na svetskim sajmovima umetnosti ali to je nedovoljno. Nama je potreban veći prozor u svet, a par galerija to ne mogu da obezbede. Potrebni su nam jači fondovi za umetnike, grantovi, konkursi…”

Od umetnosti u Srbiji već duže vreme ne može da se živi, kaže Mila i dodaje da dok se ne popravi takva situacija, dok ne postanemo dovoljno bitni da se priča i razmišlja o nama, rešenje je možda u prezentaciji naše umetnosti u svetu. Međutim, i ovo je za naše uslove teško ostvarivo.

“Uprkos mrežama i globalnom povezivanju, naši umetnici, iako ih neko otkrije, često ne mogu da realizuju izložbe radi troškova putovanja i transporta dela.”, smatra Mila Gvardiol.

Kuda ide/ka čemu teži

Aludirajući na jedan od njenih serijala, pitali smo je i “Kuda ide/ka čemu teži?”. Rekla nam je da za sada nema velike planove i da pokušava da živi u datom trenutku.

“Budućnost je poprilično neizvesna. Živim u sadašnjosti i iz nje pokušavam da izvučem maksimum.”

Trenutno radi na novom projektu koji je proizišao iz prethodne slikarske faze Stepenice. Objašnjava da je motiv i dalje isti ali je forma evoluirala. Nada se da će po okončanju ovih novih dela imati priliku da ih prikaže našoj publici. Isto tako ne krije da joj je želja da se i njeni radovi pojave, u bliskoj budućnosti, na svetskim sajmovima umetnosti.

Umetnost ima moć da leči

Za sam kraj interesovalo nas je šta to Mila Gvardiol ima da poruči svojim kolegama koji tek krče svoj put. Prema njenom mišljenju najbitnije za mlade umetnike bi bilo da nikada ne odustaju, da budu iskreni u svojoj umetnosti i da ne prave kompromis, jer samo tako će iznedriti ono najbolje iz sebe.

“Znam da su vremena teška i da smo preopterećeni egzistencijalnim problemima ali umetnost ima moć da leči i treba joj se posvetiti. Moramo stvarati u kontinuitetu. Ukoliko ne možemo da obezbedimo željene materijale uvek se možemo okrenuti dostupnijim tehnikama kao što su crtež, kolaž, digitalna umetnost… Takođe je jako bitna stalna izlagačka aktivnost jer sa njom postajete vidjivi i možete preko grupnih izložbi da ocenite gde se nalazite u odnosu na trenutnu umetničku scenu.”, zaključuje Mila Gvardiol.

Kad ste već ovde…

• Arhitekta Aleksandar Deroko i njegov slikarski opus

Vrata će se otvarati više od 200.000 puta, a kupujete ih samo jednom.

Prozori i vrata neizostavni su elementi svake kuće ili vikendice. Oni svakoj zgradi, velikoj ili maloj, daju prepoznatljivost, identitet i karakter. I dok na tržištu postoje prozori i vrata od pvc-a, drveta i aluminijuma, stiče se utisak da domaće arhitekte i njihovi klijenti (ipak) najviše vole aluminijumsku stolariju.

Nagrada za kuću godine bila je smotra projekata i praksi koje su obeležile 2020. godinu. Zanimljiva činjenica je da preko 50% nominovanih projekata ima spoljašnju stolariju od aluminijuma. Obe prvonagrađene kuće na Staroj planini i na Avali imaju prozore od aluminijumskih profila. Ali, tu nije kraj. Svih 5 najboljih kuća po izboru publike (preko 3.500 glasanja) imaju spoljašnju stolariju od ovog materijala.

Pitali smo pet domaćih arhitektonskih biroa zašto se opredeljuju za aluminijumsku stolariju.

Želeli smo da saznamo zašto je to tako. U cilju da pronađemo odgovore na brojna pitanja, porazgovarali smo sa arhitektama iz biroa Alterno Inc, Studija OBE, N-Martin, Synthesis Quatro i Modelart Arhitekti. Pitali smo ih zašto se kao projektanti najčešće opredeljuju za aluminijumsku stolariju. Prepoznali smo četiri glavna razloga.

1. Minimalistički dizajn 

Jednoglasno, arhitekte su se složile da je najveća prednost aluminijumskih profila mogućnost kreiranja velikih otvora u neprekinutom staklu minimalističkog dizajna. Aluminijumski profili su čvrsti i lagani, tanki i elegantni, pa se mogu koristiti za izradu velikih staklenih površina koji pružaju minimalističku estetiku i spektakularne poglede, te prisnu vezu unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora.

Ono što je pre bila glavna mana ovih prozora (provođenje toplote) sada je prevaziđeno pomoću termo-prekida od plastičnih profila. Profili aluminijumske stolarije s termo-prekidom dosegli su napredni nivo termoprovodljivosti. Troslojna stakla dodatno doprinose kvalitetu. „Aluminijumski profili su malih dimenzija, a zadovoljavaju sve potrebne kriterijume vezane za toplotnu i zvučnu izolaciju koji omogućavaju kvalitetan prostor za život“ – ističe Jovana Osei-Lartey iz novosadskog studija Synthesis Quatro.

Aluminijumski profili su malih dimenzija, a zadovoljavaju sve potrebne kriterijume vezane za toplotnu i zvučnu izolaciju.

Fleksibilnost i mogućnost izrade rešenja koja odgovaraju svim zahtevima klijenata od velikog su značaja za arhitekte. Postoje različiti sistemi otvaranja: obrtni, okretni, harmonika i klizajući sistemi. Iako arhitekte najviše vole antracit i crnu, aluminijumski prozorski profili se boje po bilo kojoj nijansi iz RAL karte.

U slučaju da se projektant opredeli za eloksirane profile, dostupne su u srebrnoj, zlatnoj, bronzanoj, braon ili crnoj varijanti metalne površine. Takođe, na raspolaganju je i kombinacija aluminijumskih i drvenih profila, te klijent za svoj dom može izabrati vrstu drveta po svom ukusu, bilo de je u pitanju hrast, smrča, jela ili bor.

2. Dobar odnos cene, garancije i kvaliteta

Prilikom izbora prozora i vrata potrebno je biti pažljiv kako biste izbegli loši rezultati. Prema rečima domaćih arhitekata, garancija i pozitivna reputacija jedni su od glavnih razloga zašto se na svojim projektima opredeljuju za aluminijumsku stolariju. Spram osnovnih zahteva, izbor sistema za zastakljenje, prozora i vrata, može se sagledati iz dva ugla. Prvi ugao je arhitektonski. Drugi ugao je investitorski.

„Arhitekta bira prozore i vrata prema mogućnosti da ostvari kontakt spoljašnje i unutrašnje sredine, dobro osvetljenje u prostoru, da su po svojim šemama otvaranja omogućene različite mogućnosti: obrtni, okretni, harmonika, klizajući sistemi. Često se traži da je sistem konstrukcije što manje vidljiv, da postoje minimalni pragovi koji bi omogućili neprimetan prelaz između dve sredine, i što je možda i najbitnije – da su sa energetskog aspekta sistemi prečki i stakala efikasni, čime je omogućen izbor velikih zastakljenih površina“ – ističe za naš portal Jasna Kavran iz Studija OBE.

Arhitekta bira prozore i vrata prema mogućnosti da ostvari kontakt spoljašnje i unutrašnje sredine.

Pored arhitektonskog, postoji i investitorski ugao sagledavanja problema izbora. „Pored želje da se zadovolji arhitektonski aspekt, za investitora je veoma bitan i odnos cene, kao i dostupnosti na tržištu čime se smanjuju rokovi nabavke i ugradnje“ – dodaje Kavran. Za Alumil proizvode može se reći da istovremeno ispunjavaju sve navedene kriterijume svrstane u kategoriju zahteva arhitekata i investitora.

Šta se najčešće bira? Arhitekte se najčešće opredeljuju za Alumil SMARTIA S560 podizno/klizni sistem, koji nudi jedinstveni sistem otvaranja. Na primer, iz ove grupe proizvoda, Modelart Arhitekti su se za svoj projekat Kuće u Rakovcu opredelili za toplotno izolovan okretno-nagibni sistem SMARTIA M11000. S druge strane, klijenti sa istančanim ukusom preferiraju okretni sistem SUPREME S77 PHOS, koji nudi okvire sa skrivenim šarkama i krilom visokog kvaliteta.

3. Dostupnost i brzi rokovi isporuke

Kao treći razlog arhitekte su navele dostupnost i brze rokove isporuke. Kako je reč o rešenju koje se često primenjuje u domaćoj praksi, Alumil fabrikatori će prozore i vrata dopremiti na vaše gradilište prema utvrđenoj dinamici. Baš iz tog razloga, za Đorđa Kitića iz niškog studija Alteno Inc, „široki izbor konstrukcija koje se mogu primeniti na najrazličitije vrste projekata, kao i veliki lager proizvoda i rezervnih delova s dobro razvijenom distributerskom mrežom“ glavne su prednosti Alumil sistema spoljašnje stolarije.

Primeri dobre prakse govore tome u prilog. Alumil prozori primenjeni su kao rešenje spoljašnje stolarije na projektima kao što su kuće na Staroj planini, vila na Senjaku, vikendica na Zlatiboru, vila na Dunavu, kuća u Rakovcu, u Meštrovićima i u Železniku. Kao pouzdani partner i saradnik, Alumil fabrikatori su u prilici da dopreme naručenu stolariju bez obzira da li se kuća nalazi u centru grada ili na udaljenoj lokaciji.

4. Izložbeni salon + tehnička podrška

Na kraju, bogato opremljen izložbeni salon pruža arhitektama i njihovim klijentima mogućnost da se sa širokim asortimanom proizvoda upoznaju uživo – 1 na 1. „Izložbeni salon kompanije Alumil je odličan jer možeš poslati klijente direktno da pogledaju elemente, da uhvate u ruke i testiraju kako šta funkcioniše“ – navodi Dejan Mitov iz novosadskog studija Modelart Arhitekti.

S druge strane, Alumil tim tehničke podrške je arhitektama uvek na raspolaganju. O svim tehničkim karakteristikama i najčešće primenjenim rešenjima možete se posavetovati sa stručnim licem. „Nama kao projektantima je najbitnija tehnička podrška koju kod Alumila i njihovih saradnika imamo“ – naglašava Nikola Martinović iz N-Martin Studija.

Razrađeni detalji i sistemska rešenja arhitektama pružaju mogućnost da na efektivan način odgovore na sve zahteve klijenata i izvođača. „Svi detalji koji su od velike važnosti u završnoj fazi projekta su razrađeni na zavidnom nivou i dodaju na projekat onih 10% koji ga ističu u odnosu na sve druge opcije“ – ističe Jovana Osei-Lartey iz Synthesis Quatro.

Nama kao projektantima je najbitnija tehnička podrška koju kod Alumila i njihovih saradnika imamo.

Vrata će se otvarati više od 200.000 puta

Kako biste se uživo uverili i odabrali pravi proizvod za vaš novi projekat, koji će vašem klijentu ponuditi sigurnost, funkcionalnost i besprekorni dizajn, posetite Alumil izložbeni salon. Tamo možete pronaći brojna rešenja za: vrata i prozore, ulazna vrata, zid zavese, pergole i rešenja za spoljašnji prostor.

Izložbeni salon se nalazi na Novom Beogradu, u sklopu poslovnog centra Green Heart Belgrade. Svoj termin posete možete zakazati pozivom na broj 063-1120-577 ili popunjavanjem kontakt obrasca.

Kad ste već ovde…

• Alumil proizveo ulazna vrata za prevenciju širenja koronavirusa

Važno je dobro dimenzionisati solarni sistem tako da se ne desi da se u godišnjem bilansu proizvede više nego što se potroši, jer tu razliku niko neće platiti.

Iako geografski položaj i godišnji broj sunčanih sati daju potencijal upotrebi solarne energije, u Srbiji su još uvek prilično retki krovovi privatnih kuća na kojima se mogu videti odsjaji solarnih panela. Uglavnom, u domaćinstvima koji imaju redovan priključak na distributivnu mrežu i troše nekoliko stotina kWh mesečno, ne razmišlja se o investiranju u solarne panele.

Druga su priča objekti bez pristupa mreži, industrijski objekti ili veća poljoprivredna gazdinstva koji su svakako upućeni na rešavanje pitanja snabdevanja električnom energijom. Kod njih ne bi trebalo da bude dileme kao kod ovih većinskih, malih potrošača.

Okrenite panele ka jugu

Za jednu prosečnu kuću solarni sistem je ozbiljna investicija i potrebno je dobro proučiti šta se tačno dobija i za koji novac. Trenutna situacija nikako ne ohrabruje, ali izgleda da će se mnoge stvari iskristalisati u skorijoj budućnosti. Da krenemo od opisa sistema.

Prvo, važno ja da postoji strana krova okrenuta prema jugu ili bar mogućnost montaže posebnih nosača koji bi panele usmerili prema najjačem izvoru sunčeve svetlosti. Solarni paneli se montiraju sa spoljne strane krova, skoro bez ikakve potrebe ulaska u objekat, na horizontalno položene aluminijumske nosače koji su posebnim, veoma praktičnim spojnicama fiksirane ispod crepova za noseće grede krova.

Paneli proizvode električnu energiju jednosmernog napona 12V. Da bi ta energija bila upotrebljiva u domaćinstvu potrebno je napon transformisati na 220V AC. Taj posao obavlja invertor, najskuplji uređaj u celom sistemu. Invertor se ugrađuje, uglavnom na zid negde u blizini glavnog razvodnog ormara.

Smart metar usmerava tok energije u zavisnosti od trenutne proizvodnje i potrošnje.

Najzanimljiviji uređaj je svakako Smart metar koji praktično usmerava tok energije u zavisnosti od trenutne proizvodnje i potrošnje. On održava energetski balans celog sistema. Znači, ukoliko je proizvodnja solarnog sistema npr. 3kW, a potrošnja u domaćinstvu 3,3kW, Smart metar “propušta iz mreže” 0,3kW. Energija može da teče u svim smerovima. Sve se ovo može lepo slikovito pratiti preko veb portala ili aplikacije za mobilne telefone.

Video prikaz aplikacije za telefon sa kojom se prati šta se dešava sa sistemom

Postanite svesni prirode svoje potrošnje

Potpuni prikaz proizvodnje i potrošnje u toku dana i istorijski podaci za mesec i godinu pomažu da čovek prvo postane svestan prirode svoje potrošnje, a potom i da rad uređaja u domaćinstvu organizuje tako da se potrošnja optimizuje. Ovo je ključna stvar! U objektima koji imaju priključak na mrežu (on-grid) ne isplati se ugradnja akumulatora koji bi skladištili višak proizvedene energije. Odnos cene baterija i njihov vek trajanja je takav da će mu proći životni vek pre nego što se isplati kroz uštedu na računu za struju. Znači da ono što paneli proizvedu, potrebno je direktno trošiti sa što većim stepenom iskorišćenja. U praksi to bi značilo uključivati najveće potrošače u toku najjačeg sunčevog zračenja da bi se ostvarila što veća ušteda. Realno, to nije uvek izvodljivo, pa se ponekad dešava da se veliki deo proizvedene energije jednostavno “baci”, a ponekad da se sva energija potrebna za domaćinstvo uzima iz mreže.

Uključujte najveće potrošače u toku najjačeg sunčevog zračenja da bi se ostvarila što veća ušteda.

Optimalno bi bilo višak energije davati mreži, odnosno na neki način “skladištiti” je u mreži kada imamo najveću proizvodnju, da bi je kasnije mogli “uzeti” kada imamo povećanu potrošnju.

Obračun tarife i podvlačenje crte

Od zakonskog rešenja kako će se obračunavati ova energija predata mreži, zavisi kompletna priča isplativosti investiranja u solarne panele (za male proizvođače-potrošače tzv. Prosumere). Postoji nekoliko mogućnosti. Najnepovoljnija je da elektrodistribucija obračunava isporučenu EE po jednoj, redovnoj tarifi, a EE preuzetu kao višak solarnog sistema, po nekoj nižoj, recimo onoj koju odrede kao njihovu cenu proizvodnje jednog kWh.

Druga opcija bi bila da tarife idu u odnosu 1:1 i da mali proizvođač može nešto i da zaradi ako mreži isporuči višak EE. Međutim, nije realno očekivati da bi distribucija pristala da plaća nešto svojim klijentima, tako da se u mnogim evropskim zemljama došlo do rešenja obračunavanja godišnjeg (ili polugodišnjeg) bilansa potrošena-isporučena EE, i na osnovu toga se onda formira ono što zovemo “račun za struju”. Znači, u letnjim mesecima mali proizvođač višak predaje mreži, u zimskim troši, a na kraju godine se “podvlači crta” i obračunava koliko je kWh uzeo iz mreže više nego što je dao, i to je ono jedino što plaća.

Važno je dobro dimenzionisati solarni sistem tako da se ne desi da se u godišnjem bilansu proizvede više nego što se potroši.

Ovakvim rešenjem bi trebali da budu zadovoljni i elektrodistribucija i potrošač. Naravno, prilikom planiranja važno je veoma dobro dimenzionisati solarni sistem tako da se ne desi da se u godišnjem bilansu proizvede više nego što se potroši, jer tu razliku niko neće platiti.

U odgovor na pitanje o isplativosti ovakvih sistema, osim načina obračuna kWh predatih mreži, ulaze i podsticaji države u vidu subvencija i nepovratnih kredita, ali oni su se do sada najčešće odnosili na pravna lica, odnosno na one sa korporativnim ugovorima za otkup EE.

Ekološki aspekt

Postoje ljudi koji imaju razvijenu svest prema očuvanju životne sredine i spremni su da ulože novac u nešto što im možda neće doneti neku korist kao investicija, ali će doprineti zaštiti prirode, odnosno kako se to danas svodi – smanjenu emisije CO2. I kod njih takođe postoje dileme oko solarnih panela. Na primer, da li je sam proces proizvodnje panela u nekoj dalekoj kineskoj fabrici emitovao CO2 ili nešto drugo štetno u atmosferu, i time ugrozio prirodu možda čak i više nego što bi jedna elektrana proizvodnjom nekoliko stotina kWh? Takođe, postavlja se pitanje odlaganja panela kada im prođe rok trajanja, koliko to ugrožava životnu sredinu?

Kao jedna od dobrobiti posedovanja solarnih sistema, mogla bi se uračunati i određena nezavisnost domaćinstva od funckionisanja javnog distributivnog sistema, koji u slučaju nekih većih turbulencija i problema može da ograniči ili prekine isporuke EE.

Kao što vidimo konačan odgovor na sva ova pitanja – ekonomske isplativosti i ekološke svrsishodnosti, treba da da država kroz svoje zakone i propise. Pošto je jasno da bez sistemske podrške solarnim sistemima među malim potrošačima, oni će dalje biti rezervisani samo za entuzijaste, nadamo se da će Zakon o obnovljivim izvorima energije koji je u procedure doneti rešenja koja bi ohrabrila veći broj građana da investiraju u ovu tehnologiju.

Kad ste već ovde…

• Tamna strana solarnih panela

Ovo je pravi primer kako kuća od svega 30 kvadrata može pružiti sve što je potrebno za ugodan boravak u prirodi.

Mariano Ravenna potpisuje projekat kuće Casa JG, koja je smeštena nedaleko od živopisnog argentinskog jezera Chascomus. Zadatak koji su arhitekte dobile bio je da reinterpretiraju arhetip vikendice sa kosim krovom. Njihovo rešenje, koje ne predstavlja preveliku modifikaciju u formi, zapravo potpuno transformiše pejzaž, prostore i odnose kako u unutrašnjosti, tako i spolja.

Ispod profilisanog lima postavljena je termoizolacija koja štiti kuću od pregrevanja.

Metalna okna na prozoru i vratima jednostavno se mogu pomeriti, te svetlost neometano može prodreti u unutrašnjost, a stanari mogu uživati u proširenom pogledu na okruženje.

Naizgled potpuno zatvorena, ova kuća od svega 30 kvadrata otvara svoje poglede ka okolnoj prirodi kako bi se sa njom povezala, ali kako bi i proširila svoje sadržaje.

Krzenin kaput

Primenjeni profilisani lim sa termoizolacijom predstavlja, kako kažu arhitekte, “krzneni kaput“ kuće koji je toplotno štiti, a pritom predstavlja materijal koji je izuzetno jednostavan za održavanje, te se tako dvostruko doprinosi održivosti.

Veća krovna kosina kuće sakuplja kišnicu, koja se potom koristi za navodnjavanje vrta, dok se u kući koristi voda iz bunara. Kanalizacioni odvodi su rešeni biodigestrom, a grejanje kaminom.

Hladna spoljašnjost, topao enterijer

Iako spoljašnjost izgleda pomalo zatvoreno i hladno na prvi pogled, stupajući u unutrašnjost dobija se potpuno drugi utisak, jer enterijerom u dominira drvo, piše ArchDaily.

Enterijerom dominiraju površine od nauljenih šper ploča od kojih je pravljen čak i nameštaj.

Grafički prilozi

Osnova prizemlja

Osnova galerije

Presek kroz kuću

Izgled kuće

Kad ste već ovde…

• Mala montažna kuća od betona i čelika postavlja se za jedan dan

Mali, rasklopivi i prenosivi – ovu su najbolji studentski radovi za mobilni paviljon koji će se uskoro pojaviti na ulicama mnogih evropskih gradova.  

Javni, anketni studentski konkurs za idejno rešenje mobilnog paviljona / prostorne instalacije raspisan je i objavljen 02.03.2021. godine. Povod za raspisivanje i organizaciju Konkursa se vezuje za međunarodni projekat Europe Readr koji je iniciran od strane Ministarstva spoljnih poslova Republike Slovenije povodom predstojećeg predsedavanja Slovenije Savetom Evropske unije od jula do decembra 2021. godine.

Učešće u konkursu je uzelo 17 autorskih timova sačinjenih od 39 studenata sa 4 visokoškolske institucije. U skladu sa predloženim konceptima, stepenom razrade rešenja i potencijalom za dalji razvoj Žiri je jednoglasno odlučio da se dodele TRI RAVNOPRAVNE NAGRADE autorskim timovima/autorima sa radnim šiframa 1, 7 i 10, kao i da se ovi autorski autori/timovi pozovu da uzmu učešće u sledećoj fazi u vidu Studentske radionice koja će biti usmerena na razradu rešenja.

Žiri je dodelio i DVA PRIZNANJA autorima/timovima sa radnim šiframa 2 i 4, čija rešenja imaju izuzetan oblikovni potencijal u prostoru, kao i dobro osmišljen tehnički apsekt montaže i demontaže paviljona/instalacije. Međutim, žiri smatra da nagrađeni radovi imaju veći potencijal u razradi sa programsko-funkcionalnog aspekta, ali i odgovora na načela Europe Readr projekta.

U nastavku je dat osvrt Žirija na radove koji su dobili nagrade i priznanja.

NAGRADE:

Jana Nikolovski i Tamara Nikolić

• Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet

Projekat UPCYCLING TETRIS nudi fleksibilan i adaptivan koncept paviljona koji ima potencijal za dalji razvoj i razradu rešenja.  Rešenjem je napravljen prostorno-programski sistem iz niza elemenata (modularnih podcelina)  koji  kreiraju specifičan ambijent urbane dnevne sobe blizak svakodnevnom iskustvu različitih profila korisnika.

U tematskom smislu, paviljon je koncipiran u skladu sa načelima Europe Readr projekta afirmišući bookcrossing koncept i stvarajući poligon za okupljanje i dijalog čitalačke publike. Predoženi materijali i sistem izgradnje paviljona karakteriše ekonomska opravdanost i visok nivo izvodljivosti rešenja.

Andrija Ilić i Igor Iljić

• Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet

Projektom se nudi sistemsko rešenje koje se sastoji od jediničnih modula čijim se povezivanjem, multiplikacijom i rotacijom mogu dobiti različite prostorne strukture otvorenog i zatvorenog tipa. U tom smislu, rešenje može biti uklopljeno u različite prostorne okvire prilagođavanjem prostornih odnosa jediničnih modula što otvara mogućnost izbora mesta za čitanje – u zaklonjenom, izlovanom prostoru za pojedinca ili u izloženom prostoru, okrenutom ka prolaznicima za čitanje u društvu.

Veliki potencijal rešenja se ogleda i u primeni na različitim lokacijama, te mogućnosti da paviljon okupi korisnike u različitim vremenskim intervalima na nivou dana. Pored toga, u rešenju je prepoznata mogućnost ekonomičnog i efektnog rešenja kroz dalju razradu materijalizacije i opremljenosti ovog sistema.

Nataša Radenović

• Univerzitet umetnosti u Beogradu – Fakultet primenjenih umetnosti

U osnovi koncepta se nalazi monumentalan jedinični element prostorne instalacije, koji zahvaljujući svojoj jednostavnoj geometriji i proporcijama omogućuje kreiranje različitih prostorno-programskih scenarija u zavisnosti od dispozicije jediničnih modula. Monumentalnost koja je postignuta dimenzijama monolitnih ploča u funkciji je definisanja mesta koje promoviše čitalačku kulturu i daje markantno obeležje u gradskom prostoru.

Upotreba jednog tipskog elementa čija dispozicija i materijalizacija gradi prostor koji poziva na igru, udobno sedenje ili rad ima potencijal za primenu primarno digitalnih tehnologija u promovisanju čitalačke kulture zbog čega Žiri izdvaja ovo rešenje za dalju razradu.

PRIZNANJA:

Tatjana Argakijev, Milica Jovičić i Andrej Jovanović

• Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet

U prostorno-oblikovnom smislu, rešenje karakteriše praktičan, fleksibilan i transformabilan sistem čiji jedinični elementi grade postavku u vidu urbane police sa knjigama.

Žiri je prepoznao da jedinično izdimenzionisan modul koji gradi strukturu nema kapacitet za razvoj sistema nešto šireg obima i razmere i u tom smislu razvoja prostornog sklopa koji može imati kapacitet da izgradi različite ambijentalne i programsko-funkcionalne celine, zbog čega ne ulazi u kategoriju za dalju razradu.

Damir Aljošević

• Univerzitet Crne Gore – Arhitektonski fakultet

U prostorno-oblikovnom smislu, rešenjem je ponuđen odgovor u vidu paviljona koji se može postavljati i afirmativno delovati na okruženje u okviru gradskih šetališta u vidu mesta prolaza. Rešenjem se takođe nudi praktičan sistem izgradnje, montaže i demontaže paviljona zasnovan na mehanizmu sklapanja i rasklapanja, što je vešto prikazano kroz fizički model, kao i niz tehničkih crteža i ambijentalnih sekvenci.

Žiri je takođe prepoznao da dobro osmišljen princip povezivanja elemenata sugeriše koridorski prostor sa primarno izlagačkom funkcijom koji i u oblikovnom smislu ne odgovara nameni i ulozi paviljona, zbog čega ne ulazi u kategoriju za dalju razradu.

Žiri

Žiri je radio u sastavu: dr Vladan Đokić, redovni profesor (predsednik Žirija), dr Ana Nikezić, vanredni profesor, dr Milica Milojević, docent, dr Jelena Ristić Trajković, docent, dr Verica Krstić, docent i Irena Herak, savetnik za kulturu i medije, predstavnik Ambasade Republike Slovenije u Beogradu. Sekretar konkursa je bila Aleksandra Milovanović, istraživač-pripravnik.

O projektu Europe Readr

Projekat Euorpe Readr će biti realizovan u saradnji sa Nacionalnim institutima Evropske unije za kulturu (EUNIC). Cilj projekta je da podstakne kulturu čitanja i kritičko razmišljanje u društvu o budućem životu, da podrži stvaranje javnih prostora za razmenu i debatu o zajedničkim evropskim vrednostima, da otvori dijalog o Evropskom zelenom dogovoru (European Green Deal), održivosti i urbanizmu kroz seriju aktivnosti zasnovanih na međunarodnoj saradnji i kreativnosti.

Na osnovama definisanih ciljeva u okviru Europe Readr projekta, mreža arhitektonskih škola i ekspertski timovi u domenu arhitekture i urbanizma angažovani su na projektovanju i realizaciji paviljona / prostornih instalacija u javnim prostorima.  S druge strane, proces projektovanja i realizacije predviđa i uključivanje studenta kroz različite vannastavne aktivnosti (radionice, seminare, konkurse).

Centar za istraživačku delatnost (CID) Univerziteta u Beogradu – Arhitektonskog fakulteta u saradnji sa Ambasadom Republike Slovenije u Beogradu priključio se realizaciji aktivnosti u okviru Europe Readr projekta kroz organizaciju studentskog konkursa, studentske radionice i izgradnju mobilnog paviljona / prostorne instalacije u javnom prostoru.

Kada ste već odve…

• Ovi projekti imaju najbolje fasadne sisteme u Bosni i Hercegovini

Izraženim stubovima i gredama, poslovni objekat iz sedamdesetih godina prošlog veka dobio je potpuno novo i prepoznatljivo ruho.

Zgrada poznata po nekadašnjoj kafani Pod lipom, na uglu Makedonske i Kondine ulice u Beogradu, doživela je rekonstrukciju po projektu biroa Remorker Architects, koji je zaslužan i za druge slične poduhvate poput Resavske 31, nekadašnje fabrike Beko, ali i za buduće projekte investitora Marera Properties među kojima je svakako najzanimljivija Beograđanka čije sređivanje tek sledi.

Zadatak je bio da se od postojeće poslovne zgrade u Makedonskoj 44 izgrađene sedamdesetih godina prošlog veka, koja je za današnje potrebe poslovanja bila i neatraktivna i nefunkcionalna, napravi moderna poslovna zgrada A klase.

“Pored reorganizacije unutrašnjeg prostora, bilo je neophodno da se zgradi da i novo lice koje će svojom atraktivnošću privući i zainteresovati poslovnu zajednicu.”, kažu arhitekte za naš portal.

Zatečeno stanje

Monumentalnost novog rešenja postignuta je snažnim rasterom vertikalnih i horizontalnih stubova i greda.

Monumentalnost novog rešenja postignuta je snažnim rasterom vertikalnih i horizontalnih stubova i greda koji formiraju velike pravougaone otvore sa staklenim površinama.

Ovaj raster je jasan i nedvosmislen na naglašenom uglu zgrade, dok se polako dezintegriše kako se od ugla udaljava na levu ili desnu stranu. Prozori postaju manji dok se stubovi gradijalno povećavaju i prerastaju u zakošene zidove. Ove kosine prave igru u geometriji fasade jer menjaju smer na svakom narednom spratu.

Puno svetlosti u enterijeru

Velike staklene površine, koje omogućavaju odličan pogled na trg ispred zgrade, u isto vreme pružaju puno svetlosti enterijeru koji je okrenut ka severu.

Geometrija rekonstruisane zgrade je čista i svedena – u isto vreme repetitivna i dinamična.

Masivni stubovi u nivou ulice spajaju se s zidovima na prvom spratu i tako deluju kao da su visine tri sprata. Dva ulaza u zgradu jako su naglašena uklanjanjem ploča poda na prvom spratu čime se formiraju dva visoka portala. Ulazni tremovi prave snažan akcenat u dinamici fasade.

“Geometrija rekonstruisane zgrade je čista i svedena – u isto vreme repetitivna i dinamična.” – zaključuju arhitekte.

Fotogalerija

Jaki rasteri na fasadi za novo lice zgrade; Foto: Miloš Martinović

Faktografija

• Projekat: Makedonska 44, Beograd
• Godina projektovanja: 2019/2020
• Građa završena: 2020
• Ukupno površina: 5383m2
• Investitor: Marera Properties
• Projektant: Remorker Architects
• Foto: Miloš Martinović

Kad ste već ovde…

• Kako će izgledati rekonstruisana Beograđanka

Ova dogradnja osmišljena je kao interpretacija „kuće“ koja se kao parazit kači na novi industrijski objekat.

Arhitektonsko oblikovanje dogradnje upravnog dela u sklopu proizvodne hale firme Artisan vuče koren iz postojeće stare porodične kuće gde je nekad bila stara stolarska radionica. Ta radionica je i danas deo postojećeg proizvodnog pogona koji se vremenom deo po deo spontano širio. Sa izgradnjom nove hale potreba za tim delom prostora za proizvodnju gubi smisao, ali kuća kao sećanje i dalje ostaje.

“Po obliku ona je tipična bosanska seoska kuća sa četvorovodnim krovom, koji nije do sada imao bilo kakvu rekonstrukciju. Prvi sprat je ranije već pristojno adaptiran te je ideja o rekonstrukciji i dogradnji postojeće strukture posve prirodan zahtev investitora.” – kaže za naš portal arhitektica Vedina Babahmetović iz zeničkog biro Entasis koji potpisuje projektno rešenje.

Nametnula se ideja da dogradnja mora biti interpretacija „kuće“ koja se kao parazit kači na novi industrijski objekat.

Lokacijski, kompleks se nalazi u  izgrađenom delu Medakova gde već egzistira vrlo jasan koncept porodičnog stanovanja u novoizgrađenim ili rekonstruisanim kućama koje su danas najčešće dvovodne.

“Tako se nametnula ideja da ta dogradnja mora biti interpretacija „kuće“ koja se kao parazit kači na novi industrijski objekat.” – kaže Babahmetović, i dodaje da je njena materijalizacija proizašla iz činjenice da je drvo materijal koji definiše Artisan kao firmu a istovremeno kao totalna suprotnost tamnim metalnim panelima industrijske hale.

Pomirenje sadržaja

S obzirom na različita merila hale i „kuće“ ovo je bila i prilika da se ovom dogradnjom reše i funkcionalni problemi glavnog ulaza u upravu te celokupni administrativni deo koji se fizički nalazi u objektu hale.

Taj vršni sprat hale je takođe planiran i kao veliki showroom za Artisanove dizajnerske proizvode.  To je na kraju definisalo da bi se trebalo arhitektonski pomiriti sadržaji showrooma i administracije s jedne strane, i uprave s druge strane te sa pratećim prostorima dovesti u čistu funkcionalnu i estetsku vezu.

Denivelacija između sprata hale i dogradnje kuće je rezultirala veznim elementom tribina.

Denivelacija između sprata hale i dogradnje kuće je rezultirala veznim elementom tribina koji suptilno i vidljivo povezuje dve strukture i daje im vizuelni pečat.

Funkcionalno, u delu kuće smešteni su uprava/ direktor, pravnik, tajnica i multifunkcionalni prostor sale koji u sinergiji s tribinama čini glavni prostor za razna dešavanja i aktivnosti.

Prostor postojećeg suterena, radionice iz koje je ovaj gigant proizvodnje nameštaja visoke klase i krenuo, pretvara se u muzej i kafeteriju.

Lamelirana rebra

U konstruktivnom smislu prostor „parazita“ se dograđuje na postojeću konstrukciju kuće koja nije baš statički proverljiva. “Iz tog razloga, glavna konstrukcija kuće je drvena, a ceneći delatnost Artisana onda smo hteli da i definicija enterijera proizilazi iz konstrukcije.” – kaže arhitektica. Tako je osnovna konstrukcija i krovnih i zidnih ravni rađena od lameliranih drvenih rebara 6×40 cm koji prelaskom u vertikale svojim pločama odmah formiraju podlogu za sisteme polica. Beton se koristio samo za horizontalnu konstrukciju, a čelična konstrukcija za linijske neophodne vertikalne elemente. Da bi drvena kuća bila monovolumenski definisana, onda i krovovi dobijaju sloj drvene obloge.

Zbog maksimalne upotrebe drveta, kao i adekvatne termičke izolovanosti objekta te trostrukog ostakljenja, čitav objekat svrstava se u ekološki osvešćenu gradnju.

Zeleni krovovi i crveni zidovi

Drugi deo zadatka odnosio se na rešavanje normalnog komercijalnog ulaza u novi showroom. Taj zadatak je rešen na vrlo specifičan način. Gornji deo postojećeg garažnog objekta je srušen, tretiran zelenim krovom i u tom kontekstu je rešen most.

Da bi se omogućio parking prostor, u nivou dvorišta su napravljene interne garaže, a njihov krov je iskorišćen kao parking. Prostor manipulativnog dvorišta je natkriven i tretiran je zelenim krovom, koji iz showrooma daje skroz drugu percepciju kroz prozore.

Zid od crveno pigmentiranog betona daje konačnu tačku na Artisansku priču, zaključuje za naš portal Vedina Babahmetović.

Grafički prilozi

Fotogalerija

Fabrika Artisan u Medakovu, BiH

Faktografija

• LOKACIJA: Medakovo, Tešanj, Bosna i Hercegovina
• TIPOLOGIJA:  rekonstrukcija i dogradnja poslovnog objekta
• POVRŠINA:  1.116 m²
• GODINA:  2020
• STATUS: u fazi realizacije
• ODGOVORNI PROJEKTANT: Vedina Babahmetović, Entasis
• PROJEKTNI TIM: Armel Dautovic d.i.a, Mirela Heralić-Tabić d.i.a. Dragan Trivičević d.i.a, Dženis Skopljak d.i.a, Delila Veispahić d.i.a, Teuta Valla d.i.a, Amira Pašanbegović arh.teh.

Kad ste već ovde…

• Zavirite u spektakularnu arhitekturu filma Parazit

Oko krošnje drveća, arhitektura ove kuće na Ibici kao da lebdi, te zajedno čine harmoničan odnos prirode i izgrađenog.

Na čvrstim kamenim temeljima, bela, donekle apstraktna forma objekta naizmenično kombinuje otvorene i zatvorene prostore, što je čini idealnim životnim prostorom imajući u vidu da se nalazi u samom srcu Ibice. Iako je podignuta u ruralnom području, ona se na nalazi na samoj granici sa gradićem Santa Gertrudis čime je dobro povezana sa urbanim tkivom.

Arhitekte iz biroa Gallardo Llopis Arquitectos prilikom projektovanja rezidencijalnog objekta House of Three Trees (Kuća Tri drveta; prim.prev) kao polaznu tačku su uzeli volumetrijske aksiome prepoznatljive za lokalnu mediteransku arhitekturu, te ih zatim oblikovani svojim savremenim arhitektonskim jezikom.

Introvertni objekat okrenut je ka svom unutrašnjem pejzažu sa tri drveta.

Okružena susedima, na gotovo ravnoj podužnoj parceli, objekat je oblikovan kroz „introvertni karakter“ gde je arhitektura morala stvoriti svoj unutrašnji pejzaž ka kojem može biti otvorena, kažu arhitekte za ArchDaily.

Integrisanje spoljašnjih prostora u zapreminu objekta je prepoznato od strane arhitekti kao najefikasniji mehanizam za oblikovanje prelaznih ambijenata.

Kubusni volumen je „izrezan“ kako bi se omogućilo formiranje terasa na različitim visinama i sa različitim orijentacijama.

Vitki čempres, drvo masline i graciozna vrba

U skladu sa lokalnom mediteranskom kulturom ovi otvoreni prostori su ispunjeni ili se množe pre reći oblikovani biljkama, a ponajviše stablima tri drveta. Svojim karakterom, vitki čempres, drvo masline i graciozna vrba daju identitet svakoj terasi, ali i unutrašnjim prostorima koji su organizovani oko njih.

Stabla daju identitet svakoj terasi, ali i unutrašnjim prostorima koji su organizovani oko njih.

Neposredno prisustvo drveća kontroliše jačinu prodora sunčeve svetlosti u unutrašnjost i pravi prijatne zone hladovine na otvorenom.

Dok je u zoni prizemlja pravougaoni volumen potpuno eliminisan, u zoni sprata ostaje u formi obodnih konzolnih zidova, koji kreiraju zanimljiv okvir spoljašnjeg prostora.

Kuća prati uzdužnu osu koja prolazi kroz različite prostore, kako kroz zajedničke tako i kroz privatne prostorije, dok se mestimično prepliću sa spoljašnjim prostorima.

Funkcionalna organizacija

Kuća je organizovana prema jasnoj diferencijaciji funkcionalnog prostore. Na prizemlju, koji je otvoren i prozračan, smešteni su dnevne zone raspoređene tako da su usmerene prema određenim zonama na otvorenom.

Kubusni volumen je „izrezan“ kako bi se omogućilo formiranje terasa na različitim visinama i sa različitim orijentacijama.

Nivo sprata je rezervisan za privatne prostore i noćni prostor koji se otvara prema terasama, koje čuvaju intimnost spavaćih soba.

U nivou ispod tla smešten je garažni prostor, kao i pomoćne prostorije, koje mogu biti multifunkcionalne.

Grubi kamen i glatki zidovi

Materijalnost objekta izražava programsku razliku između dva nivoa kuće. Odnos između grube teksture klesanog kamena i glatkih belih površina naglašava postignutu ravnotežu između tradicije i savremenog.

Grafičke podloge

Osnova prizemlja

Osnova sprata

Preseci kroz objekat

Kad ste već ovde…

• Vila u Nišu oblikovana oko japanske trešnje

Od ponuđača se traži isporuka 340.000 kvadrata behatona za formiranje pešačkih staza i trgova u budućem naselju.

Grad Beograd raspisao je tender za nabavku behatona koji će biti postavljen na Makiškom polju u okviru novog stambeno-poslovnog kvarta na periferiji prestonice.

Ova atraktivna teritorija koja je obuhvaćena tenderom ima površinu od preko 350 hektara i proteže se od petlje na Savskoj magistrali kod Ade, duž same magistrale sve do petlje kod Ostružničkog mosta i obuhvata prostor od magistrale prema naseljima Čukarička padina, Julino brdo, Bele vode i Železnik.

Očuvanje pojedinih stabala

Tenderom se traži i isporuka 148 betonskih ivičnjaka za formiranje zelenih oaza kako bi se sačuvala pojedina stabla na lokaciji. Nabavka podrazumeva i isporuku behatona u plavoj boji kojim bi se naglasile lokacije reni bunara, čime bi skrenula pažnja na njihovu važnost u vodosnabdevanju prestonice.

Od ponuđača se traži ekološki sertifikat o pogodnosti postavljanja materijala u osetljivim vodoprivrednim područjima.

Rok za podnošenje ponuda je 1. aprilili.

Francuz Žan Novel nadmašio je rešenja mnogobrojnih poznatih arhitekata poput Bjarke Inglesa i Kengo Kume.

Atelje Žena Novela je pobedu na međunarodnom konkursu za kineski grad Šenžen izvojevao zanimljivim rešenjem naziva „Svetlost mora“. Njihovo idejno rešenje fluidnog dizajna ima za cilj da poboljša promenadu priobalja, te graciozna forma adekvatno odgovara na kontekst okruženja.

Pobedničko rešenje uključuje salu opere kapaciteta 2.300 mesta, kao i koncertnu dvoranu sa 1.800 mesta, salu za izvođenje opereta koja može da primi 800 ljudi i multifunkcionalno pozorište kapaciteta 400 mesta. Projektom su takođe uključeni i drugi kulturni prostori, kao i prostori za scenski dizajn i produkciju.

Zahvaljujući svojoj transparentnosti, koliko god grandiozan bio, „utopiće“ se u svoje okruženje.

Arhitekte su objasnile da će gledalište u operi biti vidljivo kroz prostrani foaje, koji vodi do glavnog prostora objekta.

Objekat okružen Kineskim morem, zahvaljujući svojoj transparentnosti, koliko god grandiozan bio „utopiće“ se u svoje okruženje. Ova transparentnost savršeno će se u enterijeru nadograditi materijalima u sedefu, koji će istaći krivine balkona i zaobljene zidove.

Velika pažnja javnosti

Konkurs je održan od strane zajedničke organizacije Biroa za planiranje i prirodne resurse, Biroa za javne radove, kao i Biroa za kulturu, turizam i radio i televiziju, te je izazvao veoma veliku pažnju, mimo toga što se radi o značajnom kulturnom i društvenom projektu, piše Designboom.

Opus slavnog arhitekte

Žan Novel (75) je francuski arhitekta koji iza sebe ima brojne poznate građevine poput Nacionalnog muzeja u Kataru, Luvra u Abu Dabiju, Seine Musicale u Parizu, a možda mu je najpoznatije delo Toranj Agbar u Barseloni.

Kad ste već ovde…

• Ovako je mogla da izgleda Sidnejska opera! Pogledajte 7 odbačenih rešenja

Kombinacijom visokoreflektujućih fiber-cementnih ploča, zid zavese i fasadne opeke dobijeno je savremeno rešenje koje poštuje postojeću arhitekturu.

U Kragujevcu je u planu rekonstrukcija i dogradnja postojećeg objekta Knjaževsko-srpskog teatra. Cilj je revitalizacija i unapređenje sadržaja i prostora teatra, a idejno rešenje uradio je biro Kapaprojekt iz Niša.

Knjaževsko-srpski teatar predstavlja najstarije srpsko pozorište osnovano 1835. godine u Kragujevcu. Objekat zauzima prostor na uglu ulica Kneza Miloša i Daničićeve, u širem zahvatu kompleksa Gimnazije, Narodnog muzeja i Muzičke škole, odnosno prostorne celine „Milošev konak“.

“Ovaj objekat ima jasno vidljivu povezanost sa kulturom i mestom kao ambijentalnom celinom. Istovremeno predstavljajući jedinstven izraz koji u mnogo čemu ima novu i inovativnu interpretaciju tradicije.” – kažu arhitekte iz biroa Kapaprojekt za naš portal.

Kombinacijom tri materijala postiže se skladan odnos svetlosti i senke naglašavajući kontrast tekstura.

Forma fasade i samog objekta je jednostavnih i čistih linija. Materijalizacija objekta sačinjena je od visokoreflektujućih fiber-cementnih ploča, zid zavese i fasadne opeke. Kombinacijom ova tri materijala postiže se skladan odnos svetlosti i senke naglašavajući kontrast tekstura. Fasadna opeka je najvećim delom formirana u “monk” slogu kod zatvorenih površina, dok je kod prostora gde je potreban upad svetlosti dekorativnim načinom slaganja opeke „brazilski slog“ to i postignuto, navode arhitekte.

Izmene u funkciji i novi sadržaj, predviđeni su radi boljeg iskorišćenja prostora i većeg komfora koji se pruža kako posetiocima, tako i zaposlenima.

Zadržavanje izvorne arhitekture

Sa južne strane objekat je spojen sa muzičkom školom. Objektu se pristupa sa više strana: glavni pristup publike je iz Daničićeve ulice sa severne strane, sporedni ulaz iz ulice Kneza Miloša – zapadna strana, ulaz za administraciju sa južne strane i tri bočna ulaza sa istočne strane za magacin dekora, podrum i pomoćni izlaz koji je povezan sa gledalištem.

Ulazni deo objekta, sa severne strane, zadržaće svoju prvobitnu arhitekturu, u duhu vremena u kome je izgrađen.

Dogradiće se aneks za smeštanje komunikacija ali i uvođenje publike na novoprojektovanu malu scenu.

Idejnim rešenjem predviđene dogradnja aneksa, novog dilatiranog objekta, P+2, koji je neophodan za smeštaj vertikalnih komunikacija (stepenište, lift) za povezivanje sadržaja i uvođenje publike na novoprojektovanu malu scenu i glumaca do novoprojektovane probne sale. Aneksu se pristupa kroz postojeći pasaž ka muzičkoj školi.

Predviđeno je takođe uklanjanje krovnog prekrivača i postojeće krovne konstrukcije, na delovima objekta, gde je radi bolje eksploatacije predviđeno izdizanje i izrada ravnih krovova, kako bi nesmetano mogla da se postavi neophodna scenska tehnika i u potpunosti iskoristi i poboljša funkcija samog pozorišta.

Sala za publiku ima neznatne korekcije, neophodne u pogledu mera zaštite od požara i postiže kapacitet od 190 sedećih mesta. Kaskade na balkonu korigovane su tako da se postigne bolja vizura, što ne utiče znatno na broj sedećih mesta – 59 mesta. Izdizanjem ravnog krova na kotu slemena postojećeg, postiže se povoljnija situacija za smeštanje savremene scenske tehnike i opšti ugođaj publike.

Grafički prilozi

Osnova podruma

Osnova prizemlja

Osnova I sprata

Osnova II sprata

Fasade

Fasade

Faktografija:

• naziv objekta: Knjaževsko-srpski teatar
• mesto: ul. Daničićeva br.3, Kragujevac
• autori projekta:  Kapaprojekt
• autorski tim: Vladimir Ivanović, Aleksandar Stojanović, Mirjana Krsmanović, Ana Gligović, Jovana Guberinić
• godina projektovanja: 2020.
• površina: 3.825 m²
• spratnost: Po+P+2

Zvučna izolacija fasadnih i pregradnih zidova u objektu od ključne je važnosti za prijatan boravak.

Više od polovine svetske populacije danas živi u urbanim područjima. Neprijatno glasni zvuci koje sa sobom nose rastući gradovi, postali su naša svakodnevica. Što je naše okruženje bučnije, to se sa sve više poteškoća fokusiramo na zvuke koje zaista želimo da čujemo.

Od našeg nastanka, osnovna funkcija uha je bila da nas upozori i signalizira nam neposrednu opasnost. Iako je funkcija uha ostala nepromenjena, današnje „opasnosti“ su značajno drugačije nego u prošlosti. Čak i tokom spavanja naše srednje i unutrašnje uho prenosi, prima i detektuje zvuk.

Akustika u arhitekturi

Akustika u arhitekturi, ima za cilj postizanje odgovarajućeg zvučnog komfora ili akustičnih performansi objekta. Sa porastom nivoa ambijentalne buke, koja je sve prisutnija u savremenom životnom okruženju, ovoj naučnoj disciplini pridaje se sve više značaja.

Koncept modernog stanovanja podrazumeva ostvarivanje određenog nivoa komfora, kome između ostalog, u značajnoj meri doprinosi odgovarajuća zvučna izolacija. Poznato je da visok nivo buke zapravo potiče iz našeg okruženja, odnosno spoljašnje sredine. Glavni putevi prodora ove vrste buke su najveće površine na objektu, poput spoljašnjih zidova, krova ili prozorskih površina. Veoma važnu ulogu u postizanju željene zvučne izolacije zauzima izbor građevinskog materijala, svakako udruženo sa ostalim činiocima objekta i celokupnog arhitektonskog sklopa.

Pored spoljašnje buke, posebna obazrivost je potrebna pri postizanju odgovarajuće zvučne izolacije na unutrašnjim pozicijama u objektu, pogotovo ukoliko su u pitanju višestambene zgrade.

Zvučni komfor

Zvučni komfor u najkraćem, predstavlja ostvarivanje osećaja privatnosti i udobnosti stanara u odnosu na glavne nosioce buke. Postizanje zvučnog komfora je kompleksno pitanje, koje sagledava brojne spoljne i arhitektonske faktore poput namene zgrade, vrste i spektra buke u okruženju, upotrebe građevinskih sistema i materijala.

U praksi, obezbeđivanje adekvatnog zvučnog komfora smatra se zadatkom projektanata i građevinske struke. Interesovanje o inovativnim materijalima i metodama redukcije buke u stambenim objektima raste iz dana u dan. Sa trendom rasta cena kvadrata na domaćem tržištu nekretnina, potpuno je očekivano da kupci koji izdvajaju sve više novca za nekretninu, imaju veća očekivanja i zahteve u pogledu zvučnog komfora.

Šta kaže zakonska regulativa?

Aktuelna zakonska regulativa propisuje da najmanja vrednost zvučne izolacije između susednih stanova, kao i između stanova i zajedničkih prostorija u stambenim zgradama iznosi 52 decibela.

Međutim, zvučna izolacija stambenog prostora trebala bi biti potpuna na svim pozicijama u zgradi. Na objektu možemo identifikovati 4 pozicije koje su važne sa stanovišta zvučne izolacije:

• Pozicija stan – stan (52dB)
• Pozicija stan – hodnik (52dB)
• Fasadni zidovi
• Pozicije unutar stambene jedinice

Iako trenutno ne postoje zakonski propisi za pozicije pregradnih zidova, očekuje se da će novi Pravilnik o zvučnoj zaštiti zgrada, koji je u pripremi, propisati kriterijume zvučne zaštite u stambenim zgradama i urediti i ovu oblast. Svakako se može očekivati da će zakonska regulativa po pitanju zvučne izolacije stambenih zgrada vremenom postajati sve zahtevnija i rigoroznija.

Pozicija između stambenih jedinica, od izuzetne je važnosti za celokupan osećaj udobnosti stanovanja. Postizanje propisane zvučne izolacije između stambenih jedinica obezbeđuje neometan mir, koji neće narušavati buka iz susednog stana.

Na objektu možemo identifikovati 4 pozicije koje su važne sa stanovišta zvučne izolacije.

Upravo zato je na ovoj poziciji, ali i na ostalim navedenim pozicijama preporučena upotreba materijala velike gustine sa adekvatnim zvučno izolacionim svojstvima. Kompanija Xella u Srbiji proizvodi i plasira na tržište materijal, koji ne samo da zadovoljava aktuelne zakonske propise u pogledu zvučne izolacije, već ih i značajno nadmašuje.

Reč je o Silka kalcijum silikatnim blokovima, koji se izrađuju u različitim dimenzijama (200NF, 175NF i 115NF) i nalaze primenu kod različitih tipova objekata na svim pozicijama, na kojima postoje povećani zahtevi za zvučnom izolacijom. Kombinacijom Silka blokova sa oblogama, postiže se čak neverovatnih 70 dB, i to sa veoma malom debljinom blokova od svega 22.5 cm.

Pozicija stan-hodnik, takođe ima veoma važnu ulogu u ostvarivanju željenog komfora unutar stambene jedinice. Hodnici u stambenim zgradama su veoma frekventni, te ne čudi da upravo iz hodnika najčešće dopiru razni oblici buke, poput lifta u pokretu, otvaranja vrata ili kretanja ljudi. Drugi značajan aspekt zvučne izolacije na poziciji stambene jedinice ka hodniku, ogleda se u činjenici da dosta prostorija unutar stana često deli zid sa hodnikom, a neretko su u pitanju intimni prostori poput spavaćih soba ili kupatila.

Upotrebom Silka blokova, na ovoj poziciji može se postići zvučna izolacija od 56dB, što je za čak više od propisanih vrednosti.

Iako propisima još uvek nisu definisane mere zaštite od buke na pozicijama unutar stambene jedinice, jasno je da se svakako preporučuju rešenja koja osiguravaju intimnost i mir svih članova porodice. Za pozicije unutar stambenog objekta mogu se primeniti tanje dimenzije Silka blokova od 11,5cm debljine. Zahvaljujući visokoj gustini materijala i otpornosti na pritisak, čak i najtanji zidovi izgrađeni od Silka blokova, pružaju izuzetnu zvučnu izolovanost unutar stambene jedinice.

Silka blokovi poseduju ogromnu masu od 1.800kg/m³ što definitivno obezbeđuje smanjeni prodor buke od spolja.

Fasadni zidovi, koji su ujedno i najveća površina na objektu, značajno utiču na celokupnu zvučnu izolaciju zgrade. Kako bi se uticaj buke smanjio, pored kvalitetne stolarije veoma važna je i velika masa zida. Klasični materijali za zidanje mogu dostići masu do 800 kg/m³ dok Silka blokovi poseduju ogromnu masu od 1.800kg/m³ što definitivno obezbeđuje smanjeni prodor buke od spolja.

Zahvaljujući velikoj zapreminskoj gustini, Silka kalcijum silikatni blokovi imaju visoku sposobnost zadržavanja zvuka. Kombinovanjem Silka blokova velike mase i dodatne termoizolacije može se obezbediti optimalna zvučna izolacija fasadnog zida.

Silka – tradicionalan materijal za moderna rešenja

Silka je robna marka kalcijum silikatnih blokova. Zahvaljujući jedinstvenim karakteristikama, Silka blokovi, obezbeđuju odličnu zvučnu izolaciju, čvrstoću i nosivost.

Koriste se u izgradnji svih tipova objekata, a najčešću primenu nalaze na pozicijama na kojima postoji zahtev za visokim stepenom zaštite od buke. Zahvaljujući gustini materijala  i otpornosti na pritisak, čak i najtanji zidovi izgrađeni od Silka blokova, pružaju izuzetnu zvučnu izolovanost.

Proizvedeni na bazi prirodnih mineralnih sirovina, negorivi, otporni na vremenske uslove, čvrsti i trajni, Silka kalcijum silikatni blokovi, nude optimalno rešenje za izgradnju različitih vrsta objekata prema najvišim standardima moderne i održive gradnje.

Zvučna izolacija danas nije nedostižna i ne predstavlja luksuz. Naprotiv, zvučni komfor predstavlja potrebu koju nam nameće moderno životno okruženje.

Zahvaljujući savremenim materijalima i sistemima gradnje, poput Silka kalcijum silikatnih blokova, može se ostvariti idealna zvučna izolacija. Projektantima i investitorima je na raspolaganju dugo čekano rešenje, koje sa malim debljinama zida obezbeđuje optimalnu zvučnu izolaciju i pruža neophodan komfor krajnjim korisnicima.

Kada ste već ovde…

• Multipor – idealno rešenje za spoljašnju i unutrašnju termoizolaciju

Tuzla dobija stambeno-poslovni kompleks u koji će biti investirano oko 500 miliona evra.

U Tuzli je usvajanjem regulacionog plana iz 2019. predviđeno nekoliko krupnih koraka u mijenjanju identiteta grada. Građevinski i strateški poduhvati obuhvataju rješavanje problema koji su kočili grad da postane dinamičan, vibrantan, da ide u korak sa savremenim dobom, te da se odlijepi od “sudbine” grada bogatog rudama, obilježene prisustvom teške industrije i velikih zagađivača.

Urbanističkim planom promijenjen je zoning plan, kojim je između ostalog, stara Livnica čelika izmještena iz gradskog jezgra na daljnju periferiju grada, a širi centar se planira obogatiti poslovnim, turističkim i stambenim sadržajima. Također, učinjeni su koraci da se Tuzla pozicionira na mapu poslovnih centara, iskorištavajući njenu geografsku poziciju na bliskoj tromeđi Hrvatske, odnosno Europske unije na sjeveru, Srbije, odnosno Beograda na istoku i Sarajeva kao administrativnog centra BiH.

Tuzla dobija trenutno najskuplji poslijeratni projekat u BiH: stambeno-poslovni kompleks Crystalico.

Investitori su prepoznali da Tuzla osim povoljne geografske pozicije posjeduje i infrastrukturu, prvenstveno aerodrom koji je u fazi proširivanja kapaciteta i uspostavljanja novih, povoljnih linija ka Europi. Dakle, godinama su postepeno kreirani preduslovi da se Tuzla kontekstualizuje, prepozna i iskoristi svoje potencijale, te planiranjem i ispravnim strategijama trasira za budućnost.

Nakon niza ozbiljnijih arhitektonsko-urbanističkih projekata (Kardiološka klinika, Hotel Mellain, Park Lake stambeni kompleks, Gradski park, Arheološki muzej, Trg Slobode, Opštinski sud), te geoloških i infrastrukturnih izazova koji su uspješno savladani, Tuzla dobija i trenutno najskuplji poslijeratni projekat u BiH: stambeno-poslovni kompleks Crystalico. Iznos investicije koju su holandski investitori preko kompanije ARBA d.o.o. iz Kalesije predvidjeli za ovaj kompleks je oko 500 miliona evra.

Ime Crystalico je nastalo iz zaštitnog znaka Tuzle, soli, a simbolika imena se nadovezuje i na činjenicu da takav megakompleks niče upravo iz bivše industrijske zone. Urbanistička saglasnost je izdata u aprilu 2020. nakon dvije godine planiranja i prikupljanja potrebne dokumentacije, a početak gradnje se zbog obimnosti tog procesa i finalizacije papirologije očekuje u sljedećih godinu dana. Crystalico će, po riječima glavnog projektanta, Faruka Kapidžića, d.i.a., direktora ADS studija iz Sarajeva, osim u cijeni same investicije, dominirati ne samo Tuzlom, nego i sjeveroistočnom BiH u pogledu obima projekta, gabarita, arhitektonskih linija i klasi kvaliteta. Ovaj projekat ne mijenja lokalnu panoramu i identitet Tuzle “ciglu po ciglu”, nego radikalno.

Ovaj projekat ne mijenja lokalnu panoramu i identitet Tuzle “ciglu po ciglu”, nego radikalno.

Kompleks se gabaritno sastoji od pet tornjeva visine do 40 etaža sa po jednim pripadajućim horizontalnim objektima visine 3-5 etaža, jednim longitudinalnim objektom sličnog “kristalnog” identiteta, te tri podzemna nivoa garaža koje se protežu čitavom površinom parcele. Tornjevi su stambeno-poslovni, te uključuju i luksuzni hotel “Crystalico” u tornju “G”. Procjena projektanata i investitora je da će kompleks u konačnici sadržavati preko 1.000 stambenih jedinica te oko 500 hotelskih jedinica, a ostali kapaciteti će biti poslovnog i uslužnog karaktera. Poslovni dio kompleksa će uključivati luksuzno opremljene kancelarijske i poslovne prostore i konferencijske sale, te će se konačno definisati glavnim projektom.

Žarište novih pravaca širenja grada

Granice parcele su Južna magistrala, glavna gradska saobraćajnica, ujedno i glavni kolski pristup lokaciji, a sa sjeverne rijeka Jala i Sjeverna magistrala. Ovim projektom će biti zaokružen i konkretizovan poslovni i trgovački potez Tuzle od TC Omega do TC Bingo. Međutim, ono što je lokacijski i urbanistički najbitnije je oživljavanje dijela grada koji će de facto postati nova gradska jezgra i žarište novih pravaca širenja i revitalizacije grada.

Kompleks rješava problem povezivanja funkcionalnom sponom južnu gradsku magistralu i sjeverni dio grada. Žila kucavica kompleksa će biti nove saobraćajnice okomite na južnu saobraćajnicu, a sadržavat će i rondo/kružni tok koji će olakšavati komunikaciju automobilima. Projektanti su se odlučili na takav vid saobraćaja jer drastično smanjuje buku i osigurava olakšano kretanje između saobraćaja u stajanju i kretanju, jer se sa saobraćajnice pristupa podzemnim garažama. Saobraćajnice su urbanistički riješene kao dio kompleksa ali će u konačnici biti prepuštene Gradu Tuzla.

Sami neboderi kroz sve tri dimenzije inspiraciju vuku iz kristalne strukture minerala soli.

Pješački saobraćaj će biti denivelisan od glavnih saobraćajnica, pa će se pješaci kretati pješačkim mostovima, platoima i pasarelama koje će u nivou partera opasavati nebodere i povezivati čitav kompleks, te se spajati s gradskom pješačkom komunikacijom. Također, pasarele i mostovi su uzdignuti iznad centralne zelene zone, te je tako maksimalno smanjeno zauzimanje zelenih površina nauštrb saobraćaja i objekata. Tačkasti tlocrti nebodera omogućavaju povoljno osunčanje zelenih površina i veću iskoristivost površina za igrališta i parkove.

Stambeni objekat “Z”, koji je predviđen većinom za stambeni prostor, sadržavat će oko 150 stambenih jedinica uglavnom od 50, 70 i 100m2. Stanovima će, kao i poslovnim prostorima, marketinški pogodovati pristup svim servisima za život i visok stepen komfora.
Projektanti su vodili računa i o zelenilu, te je osim velikog centralnog parka na nultoj koti, predviđeno formiranje malih parkova, oaza unutar kompleksa, izolovanih od saobraćaja, kao i aleja koje se protežu duž saobraćajnica. Preko pasarela se dolazi na terase/platoe koje mekano vijugaju oko objekata, dajući vizuru dinamike i spontanog prirodnog okruženja nasuprot oštrim kristalnim konturama nebodera. Sami neboderi kroz sve tri dimenzije inspiraciju vuku iz kristalne strukture minerala soli, jer je Tuzla kroz cijelu svoju istoriju bila neodvojivo vezana upravo za ovu rudu.

Grad na zrnu soli

Parter će sadržavati tržne centre, uslužne djelatnosti, teretane, kino salu, bazene, kafiće i poslovne prostore, bazene, parkove, platoe, te će Crystalico biti zaista jedan “grad u malom”, ili pravi mali “grad na zrnu soli”. Isprepleteni poslovni i stambeni sadržaji, ali odvojeni na uzajamni komfor i privatnost, ostvaruju ideju Le Corbusiera o zgradama kao “mašinama za stanovanje”, gdje su sve potrebe stanara i javnosti obezbijeđene, a reflektuje i ideju Unite d’Habitation-a, time što stambeni blokovi ne predstavljaju prepreku u odvijanju gradskog i javnog života.

Arhitektonski, ovaj projekat se primarno izdvaja svojim gabaritima koji se nameće ne samo u bližem okruženju starijeg i arhitektonski nedefinisanog prostora, nego postaje novi reper u gradu. Osim toga, izdvaja se svojim zanimljivim linijama nebodera koje imaju negativan nagib i jasno asociraju na kristale soli koji kao stalaktiti izniču iz bjeline i sve se više kristalizuju i pročišćavaju ka vrhu, koji se završavaju bijelom “kapom” koja akcentuje oštrinu.

Kristalna struktura koja se ponavlja i na fasadi u vidu smjene zatvorenih i otvorenih površina te se prema vrhu prorjeđuju predstavlja i zanimljiv arhitektonski odabir, jer osim što sama po sebi daje odgovore na neka konstruktivna i oblikovna pitanja, tako i “jezik” pravilnih kristalnih formi (i generalno organskih oblika iz prirode) jasnije od ostalih rezonuju sa ljudima kao prepoznatljivije i “sigurnije” forme.

Ovo je krupan korak za “urbani ego” Tuzle, koja se trudi da čini mnogo toga daleko van granica svojih percipiranih mogućnosti.

“Kristalne” fasade nebodera su jasno definisanih oštrih silueta, poligonalnog tlocrta i konkavnih uglova, međutim plošno monotoni, oslobođeni od bilo kakve igre pozitivnih i negativnih volumena, kako bi se očuvala ideja glatkoće kristala, koji je također metafora na strogi, konvencionalno korporativni identitet. Bez obzira na relativnu monotonost fasadnog finiša te ograničenjima stakla kao (skoro pa) imperativa u korporativnoj arhitekturi, arhitekta kompenzuje sa – “kristalno” artikulisanom idejom, linijskim iteracijama po longitudinalnim nižim objektima, valovitim “mjehurastim” međuprostorima, korištenjem bijele boje tj. smjenom puno – prazno te slobodnijem završetku vertikala (smicanjem dijelova tornjeva), nekonvencionalnim poligonalnim osnovama, te ujednačenošću izražaja kroz sve dimenzije.

Konstrukcija nebodera je osim toga prilagodljiva, slobodna i fleksibilna, kako eventualne izmjene i dopune idejnog projekta ne bi značajno poremetile plan izvođenja. Oštre linije objekata koje “režu” nebo i horizont su vizualno vješto izbalansirane na nekoliko nivoa unutrašnjim vijugavim, talasastim terasama, platoima, zasjenjenim i otvorenim, te zelenim površinama i pješačkim zonama koje usporavaju ophod kroz kompleks te povećavaju korisnu javnu površinu. Povezanost pasarelama čije se grane sastaju u težištu poligonalne parcele dodaju sveukupnom osjećaju balansa, koherentnosti i povezanosti. Crystalico je stoga pohvalan primjer iz BiH kako uspješno kombinovanje raznorodnih aspekata arhitektonskog projektovanja tvore skladan urbani prostor, odnosno, barem u tom mjerilu.

Urbani ego Tuzle

Osim oblikovanja prostora, Crystalico će zasigurno imati značajnog doprinosa i na sociološke aspekte arhitekture. Po završetku gradnje koja se predviđa za najranije 2026. godinu, ovaj kompleks će donijeti Tuzli stotine radnih mjesta u samom kompleksu, a na gradnji će direktno biti zaposleno par hiljada radnika raznih profila te više izvođača. Naposlijetku, ovo je krupan korak za “urbani ego” Tuzle, koja se trudi da čini mnogo toga daleko van granica svojih percipiranih mogućnosti.

Kad ste već ovde…

• Pogledajte kako će izgledati novi objekat na Miljacki u centru Sarajeva

Od 1. marta Hörmannova garažna i kućna vrata možete kupiti po sniženim cenama u sklopu akcije EuropaPromotion 2021.

Garažna i ulazna vrata su jedna od najvažnijih detalja na kući pa ukoliko se ona promene, značajno se menja izgled kuće. Sad je pravo vreme da ih zamenite jer je vodeći evropski proizvođač garažnih i kućnih vrata Hörmann od 1. marta ponudio garažna i kućna vrata po akcijskim cenama.

Takođe treba napomenuti da ako birate Hörmann proizvode, birate ekološki bezbedne proizvode i time pomažete očuvanje naše planete. Naime, prilikom proizvodnje vrata koristi se 100% ekološki čista energija dobijena iz obnovljivih izvora. Pored toga, u saradnji sa „Climate Partner“ finansiramo i projekte zaštite životne sredine.

Šta je sve na akciji

Hörmann nudi garažna vrata RenoMatic u 26 ekskluzivnih dizajna po ceni počev od 472 evra . Ukoliko želite komfor u upravljanju vratima, Hörmann ima u ponudi i garažna vrata sa motorom, počev od 703 evra. U ponudi po promotivnim cenama imamo i motore za klizne kapije LineaMatic sa 4 metara zupčaste letve po ceni od 348 evra i kao i krilne motore za dvokrilne RotaMatic po ceni od 516 evra. Takođe vam nudimo mogućnost i upravljanja garažnim vratima putem aplikacije Hörmann BlueSecur.

Pored motora vam nudimo još nekoliko praktičnih stvari koje mogu da vam olakšaju život. Senzor vlažnosti HKSI koji kontroliše vlažnost vazduha u garaži i automatski reguliše provetravanje i sprečava stvaranje buđi kao i daljinske upravljače izuzetnog dizajna, kodne tastere i unutrašnje bežične tastere.

Dobra protiv provalnika

Uz garažna vrata su ponuđena i kućna vrata Thermo65, sa ili bez ostakljenja, po akcijskoj ceni počev od 1464 evra. Kućna vrata možete birati u šest boja i četiri dekora a odlikuju se visokom toplotnom izolacijom sa U-vrednošću od 0,98 W/(m2K). Vlasnici stanova mogu da pronađu ulazna vrata Thermo46 u 5 boja po sniženim cenama – počev od 767 evra.

I jedan i drugi model vrata se prodaju po istoj ceni nezavisno od toga u kojoj dimenziji se isporučuju. Širina vrata se kreće do 1.250 mm, dok se visina kreće do 2.250 mm. Sa višestrukim zabravljivanjem za protivprovalnu zaštitu ova vrata su odličan izbor za vlasnike kuća i stanova.

Više informacija

Sve prikazane cene su sa uračunatim PDV-om.

Više informacija o akciji možete pronaći na sajtu kompanije Hörmann.

Za izgradnju ove kuće kubične forme u tipičnom alpskom selu u Austriji korišćeno je lokalno drvo iz šume, kao i materijali nabavljeni u krugu od pedeset kilometara.

Gradnja lokalnim materijalima trebala bi biti u fokusu inženjera i arhitekata ako žele da barem malo pomognu planeti da se izbori sa klimatskim promenama. Upravo je takav primer zabeležen u Austriji gde je investitor od arhitekta iz studija Firm Architekten zatražio projekat kuće koja bi se nalazila na imanju koje je dobila od roditelja.

Sa lokacijom na zapadu Austrije, nedaleko od granice sa Lihtenštajnom, isprojektovana je drvena kuća naziva Haus in Obstragten, što u prevodu znači „kuća u voćnjaku“ koja je smeštena na betonskoj bazi i nudi prelep panoramski pogled na idilične planine. Međutim, ono što je čini specifičnom jeste da je ona podignuta od smreke, bukve i jele iz porodične šume.

U kontrastu s bogato ukrašenim seoskim kućama, novi objekat je zamišljen kao posebna i redukovana struktura.

Imanje je moralo da doživi određene transformacije, te je postojeća staja morala biti uklonjena kako bi se stvorilo mesto za novi objekat, kao i za betonski pristup za kola.

Forma novog troetažnog objekta, kao i paleta materijala, izabrani su tako da objekat dobije savremeni dizajn i da se istakne među susedima, ali da bude u skladu s prirodom.

„U kontrastu s bogato ukrašenim seoskim kućama, novi objekat je zamišljen kao posebna i redukovana struktura. Kvadratna forma zgrade dodatno naglašava njenu jednostavnost.“, rekli su za Dezeen iz Firm Architekten.

Robusna betonska platforma stabilno podupire drvenu kvadratnu formu, te kući daju čvrst i monolitan izgled.

Gradnja i sadnja

Završna obrada fasade izvedena je od neobrađenih daski smreke koje će tokom vremena menjati svoj izgled, a samim tim i izgled kuće.

„Prabaka i pradeda klijentkinje izgradili su susednu seosku kuću od sopstvenog drveta, a zatim su nastavili sa pošumljavanjem okolnih šuma. Sada je praunuka po porodičnoj tradiciji uspela da izgradi kuću baš od tog drveta, a isto tako ona je zasadila 750 novih sadnica za buduće generacije.“, objasnile su arhitekte.

Betonska nadstrešnica

Osim što je od betona izvedena baza, neposredno uz kuću nalazi se betonska nadstrešnica, nešto nepravilnije forme, koja je u jednom delu garažni prostor, a u drugom terasa preko koje je novi objekat povezan sa starom zgradom.

Drveni enterijer

U prizemlju kuće smešteni su dnevni boravak, kuhinja sa trpezarijom, u otvorenom konceptu, a zahvaljujući velikom zastakljenju fasade u ovom nivou iz ove zone je omogućen panoramski pogled na okolno zelenilo.

Zidovi i međuspratna konstrukcija je od smreke, dok je bukva korišćena za podove i stepenište.

Viši spratovi su nešto zatvoreniji ka spoljašnjosti, u odnosu na prizemlje, ali se i na ovim nivoima nastavlja kontinuitet primene drveta.

Konstrukcija od smreke, podovi od bukve

Zidovi i međuspratne konstrukcije objekta izvedeni su od smreke debljine 24 centimetra, dok je bukva korišćena za podove i stepenište.

Brest za nameštaj, jela za prozore

Brest je odabran za za izradu nameštaja i spoljašnje elemente za sedenje na terasi, dok je jela korišćena za okvire prozora, ostali nameštaj i oblaganje plafona.

Ova kuća je primer kako se od lokalnih materijala može sagraditi kuća, a da se pritom zemlji vrati ono što joj je uzeto.

Kad ste već ovde…

• Sve važno o drvenim montažnim kućama

Roman Menz, generalni direktor Moravacem, članice CRH Grupe.

Od avgusta 2015. godine, koliko je CRH u Srbiji prisutna na našem tržištu, kompanija je beležila dobre poslovne rezultate, učestvovala u značajnim nacionalnim infrastrukturnim projektima i širila svoje poslovanje u segmentu proizvodnje i distribucije betona. Nakon više od 5 godina ova kompanija koja u svom sastavu ima cementaru u Popovcu i fabrike betona u Beogradu, menja svoj brend i logotip u Moravacem.

Zašto ste se odlučili za promenu imena kompanije i njenog logotipa s obzirom na utvrđenu poziciju CRH brenda na srpskom tržištu?

Naša kompanija je deo velike multinacionalne kompanije, CRH Grupe, koja posluje u 30 zemalja sveta i zapošljava blizu 80 hiljada ljudi. CRH Grupa prisutna je na tržištu Srbije od 2015. godine, kada je postala vlasnik fabrike cementa u Popovcu i fabrika betona u Beogradu. U sklopu našeg poslovanja nalaze se 3 fabrike betona u okolini Beograda i ćerka firma Sapphire, koja se bavi zbrinjavanjem otpada.

Odabir imena Moravacem govori o našem velikom poštovanju domaćih vrednosti, zakona, poslovne etike, ali i obrazovanih, stručnih i marljivih ljudi iz Srbije.

Ponosni smo na svoje korene i istoriju popovačke cementare dugu više od 100 godina. Vrednujući svoju prošlost, prihvatamo je kao čvrst temelj za izgradnju velike budućnosti.

Sa druge strane, CRH je naša matična kompanija sa sedištem u Irskoj. Iskoristićemo mogućnost što smo deo jedne veoma uspešne globalne porodice da sa njom podelimo svoja znanja, inovacije, iskustva i dobre prakse.

Da li će se osim imena i logotipa kompanije još nešto menjati?

Zapravo, ne. Kao lokalna kompanija, ne menjamo svoje prioritete: pružanje izuzetnih proizvoda i usluga za naše kupce, pružanje sjajnih mogućnosti za napredovanje u karijeri našim ljudima, obezbeđenje najviših standarda odgovornog postupanja u pogledu zdravlja, bezbednosti i zaštite životne sredine i davanje pozitivnog doprinosa našim lokalnim zajednicama.

Ne očekujemo bilo kakve prekide u saradnji sa našim partnerima, kupcima, dobavljačima ili distributerima: za nas, poslovanje se odvija redovnim tokom.

Da li je Covid-19 uticao na cementnu industriju u Srbiji u proteklih godinu dana? Sa kakvim poslovnim rezultatima ste izašli iz 2020. godine?

Globalna pandemija je potpuna novina u našim individualnim iskustvima i dovela je društvo i vlade do krajnjih granica. U takvim okolnostima najvažnije je bilo brzo se prilagoditi novim okolnostima. Mnoge industrije, uglavnom u uslužnom i turističkom sektoru, bile su teško pogođene i mnoga radna mesta su izgubljena.

Što se tiče naše industrije cementa, situacija je bila podeljena. U zapadnoj Evropi kriza se snažno osetila, veliki projekti su uglavnom bili obustavljeni. Istočna Evropa je prošla mnogo bolje, a građevinarstvo je proglašeno vitalnom industrijom.

U Srbiji je situacija u početku epidemije bila nejasna, ali se potražnja poboljšavala kako su meseci prolazili. U našem RMC poslovanju inicijalna nesigurnost se snažno osetila, ali mogli smo da nastavimo sa realizovanjem važnih objekata kao što je “Kula Beograd” u okviru projekta Beograd na vodi.

Cementna divizija CRH Srbija intenzivno je radila na nekim od ključnih infrastrukturnih projekata poput autoputa Preljina-Požega. Drugi važan projekat bio je rekonstrukcija rudnika bakra u Boru i Majdanpeku. Priliv srpske dijaspore i činjenica da su ljudi ostajali kod kuće doveli su i do veoma dobre potražnje džakiranog cementa.

Da li možete da nam kažete kako je vaša kompanija iskoristila krizu za održivi rast i razvoj?

U svakoj krizi problemi nas obično uče savladavanju izazova i prilagođavanju. Morali smo da naučimo puno novih veština i ponašanja. Jasno je da je prethodna godina bila izuzetno teška za sve.

Uprkos otežanim okolnostima, uspeli smo da realizujemo mnoge projekte. Tokom 2020. godine smo promovisali novi brend naše ćerke firme koja se bavi zbrinjavanjem otpada, Sapphire, izbacili na tržište novi proizvod ZidoMal, pokrenuli segment poslovanja kroz novi građevinski proizvod – Construfil, održali nesmetani tok proizvodnje i prodaje betona i cementa, odradili veliki broj kampanja i akcija vezanih za bezbednost i zdravlje naših zaposlenih i njihovih porodica. Može se reći da smo dosta toga uradili uprkos situaciji u zemlji.

Kakvi su planovi za tekuću godinu? Na šta će se kompanija fokusirati?

Nova 2021. godina, nažalost, nije donela sa sobom povratak u staru normalnost. Borba sa kovidom još uvek traje i prioritet naše kompanije ostaje bezbednost i zdravlje naših zaposlenih, trećih lica, kupaca, dobavljača i svih ostalih stejkholdera sa kojima blisko sarađujemo.

Tekuća godina, pored promene brenda kompanije, sa sobom donosi i neke nove perspektive i ciljeve u poslovnom okruženju.

Naš fokus biće i dalje na pružanju kvalitetnih proizvoda i usluga za naše kupce, obezbeđenju najviših standarda odgovornog ponašanja u pogledu zdravlja, bezbednosti i zaštite životne sredine i davanju pozitivnog doprinosa zajednicama u kojima poslujemo.

Svedoci burne istorije jednog grada ali i građevinskih poduhvata koji su pomerali granice inženjerstva.

Na raskršću gde se sastaju Sava Mala, Glavna autobuska stanica i put za Novi Beograd smešten je Stari Savski most. Polemika o njegovom izmeštanju pa čak i potpunom rastavljanju pokrenula je ponovno otvaranje teme o mostovima glavnog grada. Nedovoljna zastupljenost u odnosu na cirkulaciju saobraćaja, položaj u stalno rastućoj urbanoj matrici, izdržljivost i sigurnost, brige su struke čije mišljenje često ostane zagušeno u moru “važnijih” urbanističkih pitanja.

Međutim, u vreme kada je porast broja stanovnika i motorna vozila u urbanim sredinama u konstantom porastu i gde gustina naseljenosti često prevazilazi planove urbanističkih vizionara, krajnji je trenutak da se pažnja posveti mostovima i njihovoj važnosti, specijalno u gradu čije jezgro leži na dve reke.

„Najružniji grad na najlepšem mestu“

Manjkavost efikasnih prelaza preko dveju reka nije samo problem današnjice. Beogradu, kao gradu koji je rušen nanovo kroz čitavu svoju istoriju, oduvek su nedostajali mostovi. Sprečavajući razvoj, ostavljajući iza sebe ruševine, uništavajući privremene i stalne mostovske konstrukcije, do pre prethodnog veka, onemogućavao se kontakt severa i juga. Kada je konačno uspostavljen, Beograd je već bio urbanitet formiran na suprotnim stranama, različitim principima i u sukobljenim kulturama.

Spoj nespojivog, gusto postavljen, Beograd je svoje potencijale iskoristio do te mere koliko su mu istorijske okolnosti dozvoljavale, danas se nastavljajući na neplanski rešene krajeve koji u savremeno vreme rapidno rastu gušeći i one delove koji su se na njihovu sreću pronašli u rukama urbanista. Iako će se veliki broj pasioniranih Beograđana sa pravom uvrediti, upravo zbog toga je Le Korbizje za Beograd rekao da je najružniji grad na najlepšem mestu – sa čim će se svaki objektivni urbanista složiti.

Oni koji su danas tu, izmoreni, do maksimuma eksploatisani, svedoče o burnoj istoriji jednog grada i njegovom spontanom razvoju.

Prvi pravi, moderni most Beograd je doživeo tek u 19. veku, značajno kasnije od onoga što bi se očekivalo od grada na povoljnoj geostrateškoj lokaciji sa potencijalom da postane metropola. Pod raznim okupacijama, zbog prirode svog položaja, ostao je uskraćen za prelaze preko reka, a time je i usporeno teritorijalno širenje. Stvaranjem prvog pružnog mosta, kasnije neslavno srušenog, dolazi do dodira dva prirodna neprijatelja, dve naspramne obale – simbol stapanja dve kulture čija se mešavina poigrava ulicama Beograda.

Iza beogradskih mostova iz svih perioda stoje impozantne graditeljske priče, često prvenci u poduhvatima, svedoci o veličini domaćih graditelja i inovativnim inženjerskim razmišljanjima ali i istorijskim događajima koji su zauvek zapečatili njihovo postojanje.
Oni koji su danas tu, izmoreni, do maksimuma eksploatisani tokom svog “radnog” veka svedoče o burnoj istoriji jednog grada i njegovom spontanom razvoju.

Stari Savski most u ulozi svedoka antifašizma

Iako nije revolucionaran u svojoj izvedbi, kako tehnološki tako i estetski, izuzimajući temelje Brankovog mosta, Stari Savski most predstavlja najstariji u celosti “preživeli” most na području Beograda. U poređenju sa nekim od mostova evropskih gradova on je prilično mlad u svojoj upotrebi. Međutim, njegov životni vek mogao je da bude mnogostruko kraći.

Već projektovana lučna konstrukcija, namenjena premošćavanju reke Tise kod Žablja, ipak je odlukom Nacista u manjku rečnih prelaza u okupiranoj prestonici, 1942. godine smeštena u Beograd, formirajući most pod imenom – Princ Eugen. Godinu dana ranije, Beogradski sajam transformisan je u koncentracioni logor pod nazivom Sajmište što je uslovilo položaj mosta, s obzirom da je za drumsku vezu Sajmišta sa ostatkom Beograda i stratištem u Jajincima bio korišćen privremeni pontonski most. U godinama koje su sledile, Savski most svedočio je jednom od najstrašnijih perioda u modernoj istoriji.

Lučna konstrukcija, namenjena premošćavanju reke Tise kod Žablja, završila je u Beogradu.

Nekoliko godina kasnije, u jeku borbe za oslobođenje Beograda, most je trebalo da bude porušen u nacističkom planu povlačenja koji je podrazumevao miniranje rečnih prelaza i otežavanje pristupa narodnoslobodilačke vojske severnoj obali Dunava. Iako nema zvaničnih istorijskih podataka, smatra se da je most od konačnog razrušenja sprečio učitelj Miladin Zarić presekavši provodnike ka eksplozivu.
Doprinevši istoriji antifašističke borbe, Savski – Zarićev most, između ostalog, ostao je obeležen kao jedan od retkih koji su preživeli fašističku okupaciju. Kao takav postao je integralni deo Beograda i jedan od značajnih urbanističkih faktora u njegovom budućem razvoju ka severu.

Značajni simboli Brankovog mosta

Kroz nekoliko burnih decenija u kojima je građen, nastanjujući se na centralno jezgro Beograda, Brankov most je u svakom vremenu nosio značajnu simboliku ideologije u kojoj nastaje.

Krajem druge decenije 20. veka, raspisan je konkurs za izgradnju mosta koji je trebalo da premosti reku u dužini nešto manjoj od 500 metara i da opskrbi drumski, železnički i pešački saobraćaj. Izabrano rešenje bio je lančani – viseći most oslonjen na dva armirano – betonska stuba sa rekordnim rasponom u to vreme. Umetničku vrednost predstavljali su piloni na čijem su vrhu smešteni lavovi koji bi simbolizovali snagu dinastije Karađorđevića. Osim simbola u vidu skulpture, značajno je da je jedan od autora bio poznati ruski arhitekta koji je gradio u Beogradu – Nikolaj Krasnov. Otvaranje mosta oktobra 1934. nosilo je snažnu simboliku sećanja na ubijenog kralja Aleksandra Karađorđevića, po kojem je i dobio ime, kao i novi početak koji se ogleda u prvoj stabilnoj drumskoj vezi severa sa jugoistokom kontinenta. Na žalost, ova verzija mosta delimično je srušena nekoliko godina nakon izgradnje u nemačkom bombardovanju Beograda, da bi konačno bio devastiran 1944. u američkom bombardovanju.

Ortotropna ploča sandučastog preseka sa kontinualnim sistemom oslanjanja prvi put je primenjen u oblasti mostogradnje.

Obnovljen u posleratnom periodu, na ostacima konstrukcije srušenog mosta, Brankov most dobio je ime – Most Bratstva i jedinstva, što je simbolizovalo ideologiju nove države, ali i odbacivanje kulturnih vrednosti stare. Upravo zbog toga vrlo brzo se odustalo od Meštrovićevih konjanika, simbola četiri kralja ujedinjenih srpsko-hrvatskih naroda.

Konstrukciju novog mosta činila je ortotropna ploča sandučastog preseka, čiji je kontinualni sistem oslanjanja prvi put primenjen u oblasti mostogradnje. Brzim razvojem Novog Beograda, deceniju kasnije, zaključeno je da je kapacitet mosta manji od saobraćajnih potreba. Ono što je malo poznato jeste da je 70ih konstruisan novi sistem koji je podrazumevao rekonstrukciju u vidu formiranja mosta blizanca koji bi proširio saobraćajne kapacitete. Tako se danas, sa Savskog šetališta jasno može uočiti različitost detalja konstrukcije dve polovine mosta.

Novi sistem grede i luka mosta Gazela

Most gazela predstavlja idealan primer naučnih i tehnoloških inovacija koje nastaju na području bivših jugoslovenskih država u periodu nakon Drugog svetskog rata. Gazela, koja je danas najznačajniji beogradski most prema obimu saobraćaja, deo je jednog od najsavršenijih saobraćajnih sistema ovog tipa u Evropi – Mostarske petlje.

Primenjeni konstruktivni sistem profesora građevinskog fakulteta Miše Đurića i njegovog tima, ogleda se u kombinaciji sistema grede i luka. U vreme građenja, sedamdesetih godina prethodnog veka, predstavljao je savremenu inovaciju u pogledu mostogradnje i svetski prvenac ovakve konstrukcije.

Most je dugačak preko 330 metara, dok u svojoj širini smešta tri saobraćajne trake u oba pravca kao i dva pešačka koridora. Nosivost mosta je projektovana za oko 40.000 vozila dnevno, međutim smatra se da konstrukcija svakodnevno trpi skoro četiri puta veće saobraćajno opterećenje, što je u kombinaciji sa dugo godišnjim zapuštanjem i nebrigom, dovelo do pucanja glavnog nosača mosta. Most je rekonstruisan 2011. godine uz plan rasterećenja otvaranjem Mosta na Adi.

Stari železnički most je prvenac mostogradnje

Danas delimično izopšten iz upotrebe i saobraćajnih tokova Beograda, Železnički most, danas poznatiji kao “Stari” nastanjuje se na Savi krajem 19. veka. Po prvi put spajajući dve naspramne države, formiranjem železničkog mosta omogućava se pružni pravac Beograd – Zemun. Iako je ideja železničke konvencije dve suseda – Srbije i Austrougarske, naišla na značajno negodovanje tadašnjeg srpskog parlamenta, most je ipak izgrađen 1884. godine.

Premošćavajući Savu sa preko 460 metara dužine, mostovska konstrukcija oslanjala se na šest masivnih kamenih stubova. Iako prvi podignut, Stari železnički most imao je burnu istoriju razaranja, srušen je u četiri navrata u oba svetska rata u kojima je ponovno podizan specijalnim postupcima montaže na stubovima prethodno razrušenog mosta.

Most koji danas imamo priliku da vidimo sa obala Save, izgrađen je po završetku Drugog svetskog rata i narednih 30 godina služio je kao jedini železnički rečni prelaz, kada njegovu ulogu preuzima savremeniji, Hajdinov most.

Hajdinov Novi železnički most

Urbanistički razvoj Beograda, potreba jugoslovenske železnice i povećanja transporta iziskivale su rekonstrukciju beogradskog železničkog čvora koji se ogledao u detaljnom urbanističkom planu takozvanog Prokopa. Urbanistički plan sprovođenja železničke trase podrazumevao je izgradnju novog mosta koji bi rezultirao povećanjem železničkog kapaciteta.

Projektno rešenje konstrukcije iziskivalo je inovaciju u oblasti mostogradnje, koja bi zadovoljila ne samo estetske zahteve novog doba, već i funkcionalne, prilagođavajući konstrukciju plovnom gabaritu reke i prolasku brodova. Od nekoliko predloženih rešenja odabran je projekat mosta sa kosim kablovima – zategama, koji je najvernije ispunjavao tehničke uslove, ne manjkajući u estetskoj vrednosti. Ponuđeno rešenje – delo profesora Nikole Hajdina i Ljubomira Jeftovića, u vremenu u kojem nastaje, predstavlja jedinstven slučaj na svetu.

Most na Adi – savremeni gradski reper

Iako je nakon izgradnje otvorio niz ekonomskih, društvenih i političkih pitanja, Most na Adi, kao i njegovi prethodnici ipak obeležava graditeljske domete vremena u kojem nastaje, čvrsto se pozicionirajući u infrastrukturu prestonice. Danas jedan od repera Beograda, ovaj most ima impozantnu savremenu konstruktivnu vrednost. Njegova pozicija nije slučajna, oslanja se na stogodišnje urbanističke studije u kojima se prva skica položaja mosta pojavljuje 1923. godine kao delo arhitekte Đorđa Kovaljevskog, a i zatim drugih urbanističkih vizionara koji su unapred predvideli delove urbanih saobraćajnih deonica – unutrašnjih magistralnih prstenova.

Zbir dužina kablova na koje je most oslonjen, a koja iznosi približno hiljadu kilometara.

Rešenje konstruktora Viktora Markelja i arhitekte Petra Gabrijelčića slovenačkog Pontiga, odnelo je pobedu na konkursu i nekoliko godina kasnije, početak izgradnje najvećeg mosta na svetu koji je obešen na centralnom pilonu oblika grčkog slova „Λ“. Pilon je pozicioniran asimetrično u odnosu na raspon mosta, a stabilnost konstrukcije se postiže različitim konstruktivnim sistemom dva kraka – prednapregnutim betonom i čelikom koji se odlikuje manjom težinom. Podatak koji povećava graditeljsku vrednost mosta je zbir dužina kablova na koje je most oslonjen, a koja iznosi približno hiljadu kilometara.

Pančevački most – Prvi gradski prelaz preko Dunava

Pančevački most, spajajući Beograd sa Banatom do pre nekoliko godina bio je jedini most koji premošćava Dunav na teritoriji grada Beograda i kao takav, predstavlja direktnu vezu sa Pančevom. Današnji most sagrađen je 1946. godine pod nazivom Most Crvene armije na stubovima na kojima se nalazio prethodno srušeni most kralja Petra Karađorđevića, u akciji jugoslovenske vojske sa namerom da se uspori kretanje nacista.

Novi most, nakon postavljanja transliran je specijalnom tehnologijom u pravcu toka reke do mesta na kojem se sada nalazi. Kroz naredne tri decenije vršena je velika sanacija mosta koja je učvrstila konstrukciju rešenjem kombinacije drvenih šipova, čeličnih šipki i betona.

Sa dve trake u oba pravca i jednim funkcionalnim železničkim kolosekom, danas, Pančevački most ne nudi rešenje koje daje efikasan odgovor na savremene potrebe saobraćaja.

Pupinov most – poslednji na mapi Beograda

Most Mihajla Pupina, poznat kao Kineski most, drugi je po redu izgrađen na Dunavu posle više od pola veka. Planiran je sa idejom rasterećenja Pančevačkog mosta čiji su kapaciteti prevaziđeni decenijama u nazad. Zvaničnim otvaranjem decembra 2014. godine, nakon četvorogodišnje izgradnje, u sklopu Spoljne magistralne tangente povezano je naselje Borča, deo takozvanog Trećeg Beograda, sa Zemunom.

Most je sagradila kineska kompanija CRBC u saradnji sa domaćim podizvođačima, ali pod uslovom da 70% ugrađenih materijala budu sa teritorije Srbije. Sa dužinom od 1,5 kilometara, konstrukcija na koju se oslanja most projektovana je tako da ima jedan centralni raspon za prolazak brodova.

Značajna kulturno – istorijska vrednost grada

„Kad je Korbizije rekao za Beograd da je najružniji grad na najlepšem mestu, imao je pred sobom rezultate tih viševekovnih rušenja. Oni danas koji vole i poznaju ovaj grad, ne poznaju ga na osnovu onoga što su u njemu videli ili dotakli. Njegov najveći i možda najlepši deo je onaj koji je netragom nestao, pa ga više nikada nećemo videti, snimiti ili dodirnuti. Ali, istoriji pripada i onaj njen nestali deo, koji se više nikada neće moći rekonstruisati, onaj deo istorije koji se nalazi u nama, a ne u svetu oko nas.” reči su Milorada Pavića. Upravo zbog toga, danas treba pažljivo odlučivati o planovima urbanog razvoja grada i elemenata koji ga čine.

Mostovi predstavljaju integralni deo gradova na rekama u sastavu užih i širih saobraćajnih tokova. Njihovim položajem uslovljava se razvoj grada ali i kvalitet života stanovnika na dnevnom nivou. Činjenica je da Beogradu očajnički nedostaju mostovi, grad postaje sve zagušeniji, a kretanje sa jedne na drugu obalu predstavlja svakodnevni izazov njegovim stanovnicima. Međutim, posmatrajući Beograd kroz istorijsku prizmu burnih razaranja, do poslednjih decenija nije bilo mnogo vremenskog “prostora” za izgradnju novih rečnih prelaza. Oni sačuvani do danas, kojima se Beograđani u svakodnevnim migracijama premeštaju sa nekada, nedostižnih, sukobljenih strana dve obale reke, predstavljaju pionire svog vremena i značajna graditeljska dostignuća. Često nastali u okolnostima daleko od idealnih, njihove vrednosti premeštaju sa isključivo funkcionalnih u kulturno – istorijske, pa čak kod nekih i ideološke.

Kad ste već ovde…

• Autogrill mostovi: Ikone italijanskih auto-puteva