Prisustvo seminaru, koji će se održati 31. marta 2021. godine sa početkom u 15:00, je besplatno.

Srpsko udruženje za zemljotresno inženjerstvo (SUZI) vas poziva da prisustvujete virtuelnom seminaru Posledice zemljotresa u Petrinji. Predavači su Dr Josip Atalić sa Građevinskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, kao i članovi SUZI iz Beograda, Novog Sada, i Osijeka: Dr Marko Marinković, Dr Željko Žugić, dr Borko Bulajić, dr Svetlana Nikolić-Brzev, Petar Bursać, mast. inž. geod., i dr Marijana Hadzima-Nyarko.

Srpska delegacija posetila je Petrinju u februaru odakle donosi brojna neprocenjiva iskustva iz prakse.

Dana 29.12.2020. dogodio se snažan zemljotres magnitude 6,4 sa epicentrom u blizini Petrinje u Hrvatskoj. Ovo je najjači zemljotres koji je pogodio Hrvatsku u poslednjih 140 godina, i izazvao je ljudske žrtve i značajne materijalne gubitke u području Petrinje, Gline, Siska, pa i Zagreba. Usled ovog zemljotresa došlo je do oštećenja, a u nekim slučajevima i rušenja stambenih objekata, škola, bolnica, crkava…

S obzirom na značaj ovog zemljotresa za Srbiju, u smislu građevinske prakse kao i tehničkih propisa, rukovodstvo Srpskog udruženja za zemljotresno inženjerstvo (SUZI) odlučilo je da organizuje stručni tim radi posete ugroženim područjima tokom februara više godine. Više o ovoj poseti možete pročitati u članku Dr Željka Žugića, člana srpske delegacija u kriznom štabu u Petrinji.

Prisustvo besplatno

Seminar će se održati u sredu, 31. marta 2021. godine sa početkom u 15:00, a trajaće do 17:30 (sa pauzom od 16:05-16:15).

Prisustvo seminaru je besplatno putem sledećeg Zoom linka.

• Meeting ID: 843 6397 0334
• Passcode: 873022

Kad ste već ovde…

• POTRESne priče iz Petrinje – pogled iz Beograda

Predstavljamo vam 10 modela kancelarijskih stolica koje se mogu kupiti u Srbiji.

Presedeti osam i više sati ispred računara prava je muka ako nemate udobnu i odgovarajuću stolicu. Ali kako izabrati pravi model? Tu smo da vam pomognemo!

Iako se na našem tržištu nalazi veliki izbor modela u različitim cenovnim rangovima, mi smo krenuli u potragu za kvalitetnim modelima kancelarijskih stolica koji koštaju do 250 evra. U pitanju su entry-level modeli poznatih brendova koji u svojim ponudama imaju i daleko skuplje modele, ali mi smo se fokusirali na stolice povoljnijeg cenovnog ranga koje “rade posao”.

Evo naših 10 predloga:

Kinnarps – Stolica Claro – cena 250 evra

Ovo je jednostavna, funkcionalna kancelarijska stolica skandinavskog proizvođača nameštaja koja se može poručiti u varijantama tri različite vrste naslona – mrežastim naslonom, presvlakom za mrežasti naslon ili potpuno tapaciranim naslonom. Stolica Claro ima mehanizam za lagano podešavanje nagiba sedišta i naslona, a otpor nagiba je podesiv i naslon se može zakočiti u četiri različite pozicije. U varijanti stolice koja je potpuno tapacirana, visina naslona se može prilagođavati.

Zastupnici brenda Kinnarps za Srbiju Scandinavian Design Center

NowyStyl – Stolica Navigo Basic – cena od 250 evra

Navigo stolica poljskog proizvođača kancelarijskog nameštaja Nowy Styl ima naslon za leđa koji je podesiv po visini dok je sedište fiksno. Nema naslon za glavu. Postoji i u opciji naslona za leđa s mrežom.

Zastupnici brenda Nowy Styl za Srbiju je Furnix

NowyStyl – Stolica Taktik Mesh – cena 230 evra

Taktik Mash stolica ima opciju podešavanja nagiba naslona i zaključavanje u pet pozicija kao i mogućnost slobodnog ljuljanja naslona. Bez glavonaslona ali se naslon koji je od mreže podešava po visini.

Zastupnici brenda Nowy Styl za Srbiju je Furnix

Antares – stolica Scope – cena 230 evra

Češki brend kancelarijskog nameštaja Antares preporučuje stolicu Scope, prozračnu stolicu s mrežnim naslonom i sedalnim delom. Ističu da stolica ima udobnost za radi duži i od osam sati. Kako ističe distributer, kancelarijska stolica za višesatno sedenje ne predstavlja luksuz, već neophodno sredstvo za rad.

Zastupnik za Srbiju je kompanija Antares Stolice.

Antares – stolica Boston 627 – cena 230 evra

Boston linija se izdvaja po specifičnom dizajnu i podseća na radnu fotelju. Mogu se birati materijali za tapaciranje, a stolica se može podešavati sa sinhronim mehanizmom, slajderom za regulisanje dubine sedalnog dela, podesivom visinom gasnim liftom i podesivim rukonaslonima.

Zastupnik brenda Antares za Srbiju je Antares stolice.

Sitland – Stolica Invicta – cena 210 evra

Model Invicta je jednostavna stolica sa elegantnom dizajnerskom linijom. Ima mrežasti naslon, lumbalnu podršku i visinski podesive rukonaslone. Ova stolica jedna je od najprodavanijih radnih stolica italijanskog brenda Sitland.

Zastupnik brenda Sitland za Srbiju je Nitea.

Sitland – Stolica No Name – cena 198 evra

No Name je pristupačna stolica, dobrih ergonomskih karakteristika. Sa naslonom u mreži, podrškom za lumbalni deo leđa i različitim mehanizmima prilagođava se ergonomiji korisnika.

Zastupnik brenda Sitland za Srbiju je Nitea.

Steelcase – stolica Reply Air – cena od 245 evra

Reply Air model američkog brenda Steelcase s mrežastom tkaninom omogućava automatsko prilagođavanje stolice i pružanje oslonca kičmi svakog pojedinca. Napetost mreže, a time i oslonac koji pruža, prilagođava se sili koju na naslon upire korisnik. Pokazalo se da mrežasta tkanina pruža jaku podršku leđima tokom dugih sastanaka.

Zastupnik brenda Steelcase za Srbiju je Delight.

Profim – stolica Light Up – cena od 190 evra

Light Up model poljskog proizvođača kancelarijskog nameštaja Profim ima dvostruki izbor tapacirunga, lumbalne potpore, vrste mehanizma i baze.

Zastupnik brenda Profim za Srbiju je Delight.

Ikea – Markus – 162 evra

Ova kancelarijska stolica dozvoljava podešavanje visine i ugla kako bi se prilagodila telu. Mrežasti naslon propušta vazduh, pa se stolica ne zagreva pri dugoročnom korišećnju. Izuzetno je otporna, a pravi se samo u crnoj boji.

Stolica se može kupiti u robnoj kući Ikea.

Kad ste već ovde…

• U šoping s arhitektom: TOP 15 fotelja u domaćim salonima

Konzolni vidikovac od čelične konstrukcije nadvija se nad tlom u dužini od 27 metara.

Arhitekta Richard Rogers, dobitnik Pritzkerove nagrade, nedavno je predstavio impresivan projekat, smešten na brdu koje gleda na vinograd Chateau La Coste u južnoj Francuskoj.

Objekat nazvan The Richard Rogers Drawing Gallery njegovo je poslednje izvedeno delo nakon što se penzionisao iz studija Rogers Stirk Harbour + Partners (RSHP) koji je osnovao davne 1977. godine.

Konstrukcija je u narandžastoj boji koja krasi i njegove kultne projekte poput Centra Pompidou ili Lloyds u Londonu.

Ova umetnička galerija površine 120 kvadrata gotovo je u potpunosti odvojena od tla i ankerovana samo preko četiri tačke i to sa jedne strane podužne građevine.

Konstrukcija koja nosi objekat izvedena je u prepoznatljivoj narandžastoj boji, što je karakteristično i za još neke kultne projekte na kojima je radio, poput Centra Pompidou u Parizu i zgradu Lloyds u Londonu.

Čitanje projekta

„Objekat je oličenje mnogih osnovnih principa dizajna koji se mogu pronaći tokom Ričardovog rada i rada studija RSHP. To uključuje čitljivost, jer dok gledate zgradu možete jasno pročitati njene sastavne delove i razumeti kako zgrada funkcioniše, kao i funkciju svakog elementa. Takođe, fleksibilnost je uvek ključna, te dizajn teži tome da udovolji budućim izložbama, koje još uvek nisu ni isplanirane.“, objasnio je za Dezeen Stephen Spence, partner u RSHP.

Galerija s pogledom

Rodžers je odlučio da galeriju postavi uz nekadašnji rimski put, na ivicu brda, tako da od njega odstupa dužinom od čak 27 metara kako bi se što bolje iskoristio pogled na okolni predeo.

„Želja je bila da galerija ima „pogled“ na vinograde Chateau La Coste, a u daljini i na planinu Luberon.“, dodao je Spence.

Da bi ovo moglo da se postigne, galerija je morala bukvalno da prodre kroz krošnju okolnog drveća. S obzirom na da je odabrana lokacija veoma pošumljena, a da nije postojao plan da se drveće naruši, projekat je zahtevao ambiciozno strukturalno rešenje.

Struktura i forma galerije, koja zapravo sadrži jednu veliku pravougaonu, belu prostoriju, usmereni su na stvaranje prozora koji prekriva celu fasadu koja je orijentisana ka padini.

Galerija je morala bukvalno da prodre kroz krošnju okolnog drveća.

Impresivna čelična konstrukcija

Galerija, kojoj se pristupa preko kratkog mosta, projektovana je tako da dodiruje tlo samo u četiri tačke. Dve tačke čine stubovi ankerovani na ivici padine, dok druge dve tačke čine dva seta zateznih šipki koje vezuju gredu za tlo kako bi se formirala konzolna ploča.

Galerija je projektovana tako da dodiruje tlo samo u četiri tačke.

Čeličnu konstrukciju, zahvaljujući kojoj je minimalizovan uticaj na prirodu, proizvela je firma Bysteel, kao lagani sistem delova koji se na može dovesti na lokaciju čak i traktorom i ručno montirati.

Kako je čitava konstrukcija dizajnirana da bude vidljiva i prepoznatljiva, studio je želeo da je krase elegantni detalji.

Plejada poznatih

Ovaj objekat poslednja je arhitektonska intervencija u nizu u okviru vinograda Chateau La Coste, koja će se pridružiti objektima koje su projektovali Tadao Ando, Jean Nouvel, Renzo Piano i Frank Gehry, takođe dobitnici Pritzkerove nagrade – oskara arhitekture koju je ove godine osvojio francuski dvojac.

Prikladan projekat za kraj

Sveukupno gledano, Stephen Spence veruje da je ova galerija prikladan završni projekat za Rodžersa.

„Za Ričarda je uvek bilo važno da se nađe dobar klijent, dobar tim, a zatim kroz dijalog i dobra postavka projekta. Samo postavljanjem pravih pitanja dobili biste prave odgovore. Svaka zgrada je, prema tome, postala posledica diskusije i što je najvažnije, one koja bi se potom mogla objasniti i braniti, što se često zahteva, snažnim uverenjem i odlučnošću.“, zaključio je Spence.

Ričard Rodžers se prošle godine povukao iz studija, koji je 2007. godine, nakon 43 godine, preimenovan u Rogers Stirk Harbor + Partners.

Grafički prilozi

Osnova objekta

Presek kroz objekat

Aksonometrijski prikaz konstrukcije

Kad ste već ovde…

• Supermoderni dom – Kuća za roditelje Ričarda Rodžersa

Podovi za garaže treba da imaju visoke mehaničke karakteristike, odnosno veliku otpornost na habanje. Saznajte koje su opcije pri odabiru materijala, koliko koštaju i kako se tačno nanose.

Ferobeton, epoksi ili poliuretan? Pitanje je sad! Da biste odredili koji pod je idealan za vašu garažu, saznajte koje su njihove prednosti i mane, kakve su im tehničke karakteristike, kao i koje su razlike u cenama.

Prva opcija: Betonski pod (Ferobeton)

Ovo je vrsta poda koja se može isključivo raditi u toku grubih građevinskih radova, odnosno betoniranja. Ferobeton ne može naknadno ili kasnije da se radi već samo dok traju građevinski radovi.

Ferobeton je vrsta poda koja može isključivo da se radi u toku grubih građevinskih radova, odnosno betoniranja.

Ferobeton je ustvari betonska ploča koja se u završnoj obradi posipa i utrljava. Kada betonska ploča počne da se suši, pomoću takozvanih helikoptera (mašina za utrljavanje dimenzija oko 80×120 cm) se „pegla“ beton. Nako ovoga, podloga se posipa agregatima koji će pojačati čvrstoću betona. Posipa se oko 4 kilograma materijala po m2 površine, a postoje tri vrste agregata: na bazi kvarca, korunda i metalnih opiljaka. Ovaj posip je u boji. Nako posipanja, ponovo se podloga pređe mašinama i „upegla“ u podlogu. Helikopterom se upeglava površina do sjaja. Potom se radi impregnacija površine uz pomoć koje se sprečava pojava mikropukotina, to jest paukove mreže na površini betonskog poda.

Veoma važan korak je da se nakon ovih radova iseku dilatacije na oko 4 do 5 metra koje se nakon sušenja zapunjavaju elastičnim gitom. Ovako se dobija zaglađen beton koji je vrlo otporan i pojavljuje se često kao završni sloj u garažama javnog karaktera.

Cena ferobetona:

Kako za naš portal navodi sagovornik Branko Mijušković iz firme Ferobeton Prnjavor, cena ferobetona zavisi od mnogo faktora. Ugradnja i ruke koštaju oko 5 evra po m2 dok materijal zavisi od deblje betona kao i tipa armature. Orijentaciona cena ferobetona sa materijalom iznosi od 15 do 20 evra/m2.

Druga opcija: Epoksidni podovi

Za razliku od ferobetona koji se radi u toku građevinskih radova, epoksidi se rade na gotovu betonsku podlogu ili košuljicu. Bitno je da podloga bude cementna i izolovana od vlage. Dakle, mora da postoji hidroizolacija, odnosno vlaga ne sme kapilarno da se penje jer će u suprotnom naneseni epoksid popucati. Vlaga u podlozi treba da je oko 3% što se proverava vlagomerom.

Postupak nanošenja epoksida

Na početku se podloga obrusi mašinama sa rotacionom diskom i dijamantskim alatom kako bi se uklonile naslage cementnog mleka, slabih delova i nečistoća. Podloga se potom očisti i usisa industrijskim usisivačem, a sva oštećenja se repariraju reparacionom masama (mase na bazi epoksida) i popunjavaju se fuge.

Nakon što je podloga pripremljena, valjkom se nanosi epoksid prajmer te se cela površina pospe kvarcom (ne običnim peskom). Ovo se radi da bi pod bio hrapav, odnosno da ne bi automobili proklizavali. Kada se pokrije cela površina, sutradan se pređe industrijskim usisivačem i pokupi se višak peska koji se nije vezao i dobije se podloga kao šmirgla.

Sada se nanosi sloj epoksida u dva sloja, uz pomoć valjka ili gleterice. Ova dva završna sloja su u boji dok je prajmer, koji se prvo nanosio, providan.

Sa epoksidnim premazima, dobija se pod debljine 1 do 1,5 mm.

Za epoksi pod, podloga mora biti cementna i izolovana od vlage.

Kod garaža sa velikim frekvencijama (javne garaže, autoservisi ili garaže za kamione), radi se deblji slojevi epoksida – u debljini 2,5-3 mm. Ovaj završni sloj se nanosi nazubljenim gletericama i tretira se igličistim valjkom (jež valjak) kako bi se trljanjem izbacio sav vazduh iz podloge i kako bi se pod razlio što bolje. Kako navodi Aleksandar Novaković iz firme Master floor, ovi deblji podovi za veće frekvencije saobraćaja zovu se i samonivelišući ili samorazlivni podovi.

Cena epoksidnih podova:

Ako je podloga na koju se nanosi epoksid nova, odnosno mašinski urađena, cena celog postupka epoksidnog premaza košta oko 22 evra po m2 (tanji epoksid pod) dok se za samorazlivni pod debljina do 3 mm koštaju oko 35 evra po m2 (deblji epoksid pod)

Nedostaci: epoksindni garažni sistemi moraju se ugrađivati isključivo u zatvorenim prostorima i ne mogu se stavljati napolju jer nisu otporni na UV zrake. Ako postavljate novi epoksidni pod na bazi smole, najveći nedostatak jeste činjenica da morate da premestite sve iz svojih prostorija, jer se smola postavlja odjednom, to jest nema nastavljanja.

Treća opcija: Poliuretanski podovi

Poliuretanski podovi izgledaju isto kao i epoksidni podovi i vrlo ih je teško razlikovati. Najveća razlika jeste što su poliuretanski podovi elastični za razliku od epoksida koji su krti.

Prednost poliuretanskih podova je da se mogu nanositi i na spoljne površine, krovne garaže ili na poluotvorene parkinge jer su otporni na UV zrake (neće požuteti) kao i na sve vremenske uslove. Takođe, za razliku od epoksidnih podova, poliuretanksi podovi imaju mogućnosti premošćavanja manjih pukotina.

Nanošenje poliuretanskih podova je isti kao kod epoksida. Na očišćenu i suvu betonsku podlogu nanosi se prajmer te se podloga posipa agregatom. Kasnije se nanosi dva sloja poliuretanskog premaza.

Cena poliuretanskih podova

Cena poliuretanskih podova je ista i za epoksidne podove. Dakle, cena celog postupka poliuretanskog premaza košta oko 22 evra po m2 (tanji poliuretanski pod ) dok se za samorazlivni pod debljina do 3 mm koštaju oko 35 evra po m2 (deblji poliuretanski pod).

Kad ste već ovde…

• Mikrocement na podu i zidu: Kako se prave „betonski podovi“ u enterijerima

U fokusu ovogodišnjeg BINA programa je Beogradska škola stanovanja.

Šesnaesto izdanje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA biće održano od 22. aprila do 20. maja 2021. u organizaciji Društva arhitekata Beograda i Kulturnog centra Beograda. U fokusu ovogodišnjeg BINA programa je Beogradska škola stanovanja, koja svojom  širinom obuhvata brojne podteme (urbanistička rešenja, stambene sklopove, javne prostore, zelene površine, saobraćajna rešenja i komunikaciju, prateće funkcije, organizaciju stana, konstruktivne sklopove, materijalizaciju, detalje…) bliske kako stručnjacima, tako i najširoj publici i neposrednim korisnicima tj. stanarima.

Četiri programske celine

BINA se ove godine realizuje kroz četiri programske celine, a namera organizatora je da se kroz niz programskih formata – izložbi, predavanja, pratećih programa i tematskih šetnji, predstave kvalitetna ostvarenja koja su realizovana u oblasti arhitekture, sa posebnim osvrtom na Beograd i region, kao i na doprinos i domete koji su domaći arhitekti postigli u sferi savremenog stanovanja. Svi programi BINE su besplatni.

BINA fokus

BINA fokus je centralna programska celina, u okviru koje će u Likovnoj Galeriji Kulturnog centra Beograda biti otvorena studijska izložba „Beogradska škola stanovanja od kraja 1950. do sredine 1980. – Kompleksnost ideja“ autorke Tanje Damljanović Konli i saradnice Dragane Mecanov. Nakon Bogdana Bogdanovića, Nikole Dobrovića,  Ivana Antića, Aleksandra Stjepanovića, 2021. godina biće u znaku postignuća naših stručnjaka u oblasti planiranja i projektovanja stambenih zona koji su kvalitetom svojih realizacija izborili status da budu međunarodno prepoznati kao „Beogradska škola stanovanja“. U okviru BINA fokus segmenta, biće održano i više pratećih programa poput predavanja „Beogradska škola stanovanja“ Đorđa Alfirevića, promocije, razgovora povodom izlaska iz štampe reprint izdanja časopisa „Arhitektura urbanizam“, br. 74-77, okruglih stolova „Kolektivno stanovanje druge polovine 20. veka – iskustva istočne Evrope“ i „Savremeno stanovanje – na tragu Beogradske škole stanovanja“, kao i tematske šetnje, autorska vođenja kroz izložbu, kreativne radionice za decu i srednjoškolce… Ovaj segment programa se realizuje u saradnji sa: Do.ko.mo.mo Srbija i Institutom za arhitekturu i urbanizam Srbije/IAUS.

BINA izložbe

I ove godine kao i prethodnih, BINA izložbe čine okosnicu drugog segmenta manifestacije. Pored gore pomenute „Beogradska škola stanovanja“, biće ih otvoreno još pet. Izložba „Cerak_40 godina posle“ autorke i kustoskinje Milenije Marušić biće postavljena u izlogu Kulturnog centra Beograda, na Trgu republike. Godine 2019. naselje Cerak-Vinogradi je dobilo status zaštićenog kulturnog dobra, što je jedinstven slučaj u ovom delu Evrope. Iste godine dokumentacija o ovom naselju uvrštena je u zbirku savremene arhitekture Muzeja MOMA u Njujorku. Izložba se realizuje u saradnji sa IAUS. Izložba „Arhitektonski i urbanistički konkursi i arhitektonske nagrade 2020-21“ u organizaciji Društva arhitekata Beograda biće otvorena u Kulturnom centru Beograda, dok će aktuelni radovi mladih arhitektonskih studija MAIN Architects i STUDIO OBE (Beograd) biti predstavljeni u okviru izložbe „Ponesi svoj projekat“ u BINA paviljonu, na Grafičkom odseku Fakulteta Likovnih umetnosti. Izložba pod nazivom „Enough is enough“ BETA bijenala iz Temišvara, koja će biti otvorena u Galeriji Kolektiv, predstaviće niz lokalnih i međunarodnih projekata koji su rekli „što je dosta, dosta je“. Ne čekajući na odluke „odozgo“ oni su odlučili da kroz svoje radove iskažu svoj odgovoran odnos u odnosu na našu planetu, na naše okruženje, ekonomiju i društvo u celini. Nagrađeni svetski radovi su selektovani prema kategorijama: Arhitektura, Dizajn enterijera, Grad i pejzaž i Efemerne intervencije, a kustosi izložbe su Anka Sioarec, Brinduša Tudor i Ilka Rubi. Izložba „Arhitektonska nagrada Piranezi“, predstaviće u Galeriji Fakulteta likovnih umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu, Piranske dane arhitekture (Slovenija), i nacionalne selekcije najboljih realizovanih radova nastalih u poslednje dve godine u 10 zemalja srednje Evrope. U okviru pratećih programa izložbi biće organizovani brojni razgovori sa autorima i autorska vođenja kroz izložbe.

BINA manifestacije

BINA je manifestacija koja za cilj ima i edukaciju najšire javnosti, i nameru da doprinese razumevanju, čuvanju, stvaranju i unapređenju kvalitetnijeg urbanog prostora. Imajući to u vidu, važan segment manifestacije čine BINA edukativni programi. Kao i prethodnih godina, u toku trajanja BINE na programu će biti edukativne radionice za najmlađe, srednjoškolce, studente i sve zainteresovane građane, koje će biti organizovane u saradnji sa prof. Aleksandrom Stupar i Predragom Jovanovićem (Arhitektonski fakultet, Univerziteta u Beogradu) i Centrom za promociju nauke. Takođe, u okviru edukativnog segmenta BINE, na programu će biti i predavanja „Savremena arhitektura“ i „Žene u arhitekturi“ predavača Milene Zindović, i tradicionalni seminar „Arhitekti, projektanti, praktičari“, važan zbog povezivanja prakse i profesionalnih kompanija. U okviru ovog segmenta biće organizovano i predstavljanje projekata mladih arhitektata i filmski program.

BINA šetnje

BINA šetnje, besplatne tematske šetnje kroz arhitekturu grada, čine poseban segment i namenjene su najširoj publici. Organizuju se u saradnji sa Zavodom za Zaštitu spomenika kulture grada Beograda, udruženjem Do.co.mo.mo Srbija, JKP-om Gradsko zelenilo, JKP-om Pogrebne usluge, Društvom arhitekata Beograda, Ženskim arhitektonskim društvom (ŽAD). Pored tradicionalnih šetnji kroz arhitekturu Beograda i ove godine planiran je i arhitektonski izlet u Suboticu.

16 godina postojanja

BINA u 2021. godini obeležava 16 godina svog postojanja, tokom kojih je od inicijative grupe entuzijasta izrasla u relevantnu međunarodnu manifestaciju sa širokim spektrom institucionalnih i pojedinačnih partnera. Nizom raznovrsnih stručnih, ali i popularnih programa iz oblasti arhitekture i umetnosti, više od deceniju i po BINA obogaćuje kulturni život Beograda i Srbije. Tokom mesec dana trajanja festivala, BINA producira i nove programe iz oblasti arhitekture u najširem smislu i domaćin je brojnim međunarodnim programima. U periodu između dva festivala BINA programi gostuju u zemlji i regionu.

BINA se održava uz pokroviteljstvo Sekretarijata za kulturu Grada Beograda, Ministarstva kulture i informisanja RS i Inženjerske komore Srbije, a uz podršku brojnih partnera i prijatelja manifestacije.

Više informacija na www.bina.rs

Kad ste već ovde…

• Stanovanje u gradu tema jubilarne 15. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture

Planira se i izgradnja pet kružnih raskrsnica, mreža biciklističkih staza, podizanje vizuelnih barijera prema budućem naselju ali i promena režima pristupnih ulica.

Tema o četvrtom novosadskom mostu na Dunavu nikada nije bila aktuelnija. U skladu sa tim, po prvi put je predstavljen plan generalne regulacije mosta u produžetku Bulevara Evrope, koji daje više informacija o ovom budućem simbolu grada.

Ovaj most treba da poveže uličnu mrežu Novog Sada sa Sremskom Kamenicom. Planirano je da poseduje minimalno po dve saobraćajne trake u oba smera, i po dve pešačke i biciklističke staze za dvosmerno kretanje pešaka i biciklista. Izgradnja mosta podrazumeva i planiranih pet kružnih raskrsnica sa kojima je u direktnom ili neposrednom kontaktu. Jedna od njih je u funkciji nekoliko godina i nalazi se na spoju Bulevara cara Lazara, patrijarha Pavla i Bulevara Evrope. Nove kružne raskrsnice predviđene su na trasi produžetka Bulevara Evrope i ulica koje ga seku: Heroja Pinkija, 1300 kaplara i ulice Ribarsko ostrvo. Kružni tok u Sremskoj Kamenici predstavljaće direktnu vezu mosta na desnoj obali Dunava.

Most se sve do Dunava nalazi iznad kružnih raskrsnica, menjajući svoj saobraćajni profil od po jedne trake u svakom smeru, do bulevarske širine.

Pristup mostu na bačkoj strani grada nalaziće se na delu Bulevaru Evrope, između komunikacija sa ulicama Tone Hadžića i braće Grulović. Most se sve do Dunava nalazi iznad kružnih raskrsnica, menjajući svoj saobraćajni profil od po jedne trake u svakom smeru, do bulevarske širine. Saobraćajno povezivanje sa ostalim saobraćajnicama biće omogućeno sa posebnim rampama raspoređenih u tri para, kojima će vozila moći da pristupe ili siđu sa mosta.

Mreža biciklističkih staza

Vrlo interesantna je mreža biciklističkih staza. Ona je na grafičkom prikazu označena žutom bojom i nije striktno u tom obliku propisana, već se ostavlja prostor za njenu realizaciju gde god to bude bilo potrebno. Posmatranjem plana može se zaključiti da će biciklisti sa mostom imati komunikaciju sa Ribarskog ostrva i Kameničke ade. S obzirom na to da će duž zaštitnog pojasa nasipa biti realizovana međunarodna biciklistička staza Euro Velo 6, protok motornog saobraćaja na ovom prostoru biće omogućen jedino uz upotrebu mosta. To znači da ako želite iz grada da dođete do Ribarskog ostrva, moraćete da koristite most, iako nećete preći na drugu obalu Dunava. U blizini pristupnih saobraćajnica ostavljen je prostor i za terminal autobuskog javnog prevoza, koji se može realizovati na više načina u zavisnosti od lokalnih potreba.

Predviđaju se vizuelne barijere kod kasarne zbog izvesne izgradnje naselja u priobalju.

Izrada plana obuhvatila je i nesvakidašnje detalje poput vizuelne barijere u predelu mosta kod kasarne Aleksandar Berić. Razlog tome je verovatno izvesna izgradnja rezidencijalnog naselja u okviru projekta koji će obuhvatiti ovaj deo priobalja. Zbog vizuelnog identiteta mosta koji će neminovno ostaviti trag u panorami Novog Sada, glavna mostovska konstrukcija će morati da bude u drugačijem konstruktivnom sistemu od već izgrađenih mostova na Dunavu. Iako su na grafici ucrtana četiri rečna stuba, nezvanične informacije govore da će iznad mosta dominirati tri pilona, svaki niži od postojećih na susednom Mostu slobode.

Marine i zeleni pojasi

Što se tiče izmena okolnih saobraćajnica, ulica Ćirila i Metodija postaje slepa tako što više ne izlazi na kružni tok. Bulevar despota Stefana menja pravac i u punom bulevarskom profilu se nastavlja u trasu 1300 kaplara. Pritom, drugi kraj ulice 1300 kaplara postaje slep. Ulica Ive Andrića biće proširena na bulevarsku širinu, a raskrsnica sa sadašnjom okretnicom postaće kružni tok. Na ostalim raskrsnicama ove ulice u planu su izdvojena desna skretanja, što će doprineti boljem protoku saobraćaja.

Na ovom nacrtu moguće je zapaziti planirano međunarodno sidrište za brodove, neposredno u blizini Kameničke ade. U predelu rukavca Dunava koji se nalazi ispod mosta, ucrtana je i međunarodna marina, dok je na delu Kameničke ade zeleni pojas označen kao stanište strogo zaštićenih vrsta. Više detalja na ovu temu verovatno će dati urbanistički plan priobalja koji se uveliko očekuje.

Izgradnja do kraja godine?

Prema optimističnim najavama, izgradnja ovog mosta mogla bi da počne krajem godine. Objavljeni plan ostavlja utisak ozbiljnijeg rešavanja trenutnog saobraćajnog opterećenja Novog Sada, iako u ovom obliku ne definiše striktno sve detalje. Kada će Novosađani još jednom pobediti prirodne sile Dunava i uspešno premostiti njegov tok, ispratićemo u periodu koji predstoji.

Podsetimo, maketa četvrtog mosta preko Dunava u Novom Sadu predstavljena je u junu 2020. godine.

Javni uvid

Javni uvid četvrtog mosta na sajtu JP Urbanizam traje do 11. aprila 2021.

Kad ste već ovde…

• Umesto poslovnih solitera, na Bulevaru Evrope niču jeftini stanovi

Ovaj spa centar nema televizor, ali je zato frontalni deo kućice potpuno zastakljen kako bi se pažnja gostiju usmerila ka okolnoj prirodi.

Iako tajming za završetak prve faze radova nije bio baš savršen zbog pandemijskog zatvaranja, spa centar Ziedlejas je zaista nešto drugačije. Projekat ovog velnesa potpisuju arhitekti iz studija Open AD, a smešten je u letonskoj banji u predelu Krimulda, koje je kao stvoreno za odmor, izolovan od gužve. Investitori su težili ne samo očuvanju banjske tradicije, već i prilagođavanju prostora savremenom načinu življenja i suživotu s prirodom.

Kabine su izvedene od korten čelika i zastakljenog fronta koji pruža suživot s prirodom.

Upravo iz ovih razloga, arhitekte su imale drugačiji pristup projektovanju, pa su velnes centar zamislili, za sada, kao tri kabine izvedene u kombinaciji stakla i korten čelika. One su namenjene gostima koji su više usmereni na ugodan boravak u prirodi, nego na odmor uz televizor. Stoga je frontalni deo kabine potpuno zastakljen kako bi pažnja gostiju usmerila ka okolnoj prirodi.

Dizajniran je celokupan nameštaj po meri, poput sklopivog bračnog kreveta i stola za čaj koji se podiže iz poda.

Izbor materijala sveden je na upotrebu drveta i metala, a inspirisan prirodom i lokalnim nasleđem, pišu arhitekte za ArchDaily.

Inspirisani mirnim i umerenim životom, kao i japanskom kulturom, autorski tim je dizajnirao i celokupan nameštaj po meri, poput sklopivog bračnog kreveta i stola za čaj koji se podiže iz poda.

Čaj koji se suši u unutrašnjosti kabina, prikupljen je iz bašti koje su organizovane neposredno uz smeštaj.

Dodatni prostor za spavanje nalazi se na mezaninu, a svaka kabina ima i svoje kupatilo.

Uklapanje poput slagalice

Arhitekte ističu da se u spa centar Ziedlejas, koji se razvija postepeno razvija od 2020. godine kada su izgrađene prve tri kabine, svaki novi dodatak uklapa poput slagalice i na taj način se dodatno upotpunjuje cela priča oko ovog velnesa. Dodaju da je saradnja između vlasnika, arhitekata i dizajnerskog tima, kao i zanatlija bila ključna za uspeh projekta.

Naredna faza

Osim objekata koji već postoje na lokaciji, u planu je izgradnja dodatnih kabina i treće saune, kao i prostora za organizovanje događaja i recepcije.

Grafički prilog

Kad ste već ovde…

• Modularna kabina za kancelariju u dvorištu ili vikendicu u divljini

Rad srpskog arhitekte biće izložen uz još 39 projekata iz celog sveta, odabranih od 1.440 radova sa konkursa.

Bijenale u Seulu jedna je od najznačajnijih manifestacija arhitekture u svetu ove godine, a pored Bijenala arhitekture u Veneciji, Čikagu i Pekingu, spada u red najprestižnijih institucija na kojima se prikazuju dostignuća u toj oblasti.

Tema ovogodišnjeg Bijenala u Seulu, čiji je direktor francuski arhitekta Dominik Pero jeste „Održivi grad„, odnosno kapacitet grada – da se iznese sa svim izazovima i brzim promenama koje se svakodnevno dešavaju.

Projekat beogradskog arhitekte Danila Dangubića “Samoodrživi grad” izabran je u velikoj konkurenciji da predstavlja Srbiju na Bijenalu arhitekture u Seulu, glavnom gradu Južne Koreje, u septembru ove godine.

Studio je izradio projekat samoodrživog Beograda, a jedna od podtema bila je kako iskoristiti podzemni deo grada.

Arhitektonski studio „Danilo Dangubić Architects“, nastao 2015. godine, izradio je projekat samoodrživog Beograda, a jedna od podtema bila je kako iskoristiti podzemni deo grada.

„Ovo je zaista veliki značaj za naš studio i moje mlade kolege, ali i za Srbiju“, izjavio je Dangubić za RTS i istakao svoju temu „Samoodrživi grad“ za istoimeni projekat.

„Prestonica je grad koji ima kapacitet da opstane i nastavi da živi uprkos svemu što mu se dešava, i u tome sam apsolutno prepoznao Beograd, koji je rušen i osvajan 44 puta za 1100 godina, i još je stradao u bombardovanjima“, podseća arhitekta.

Izložba i u Beogradu

Dangubić je sada okupiran obavezama kako bi do septembra njegov studio stigao da obezbedi svu potrebnu dokumentaciju – pre svega izrada video prezentacija, ali i neophodni materijali za knjigu i samu izložbu, koja će u Beogradu biti realizovana u isto vreme kada i u Seulu.

Njegov arhitektonski studio u Beogradu zapošljava više od 20 mladih i talentovanih arhitekata, koji pružaju usluge u domenu dizajna, projektovanja, proizvodnje i realizacije projekata različitog obima i složenosti.

Dangubić je autor projekata objekata kulture, poslovanja i stanovanja među kojima je i nedavno realizovan i stambeno-poslovni objekat „SK12 Koncept života“ u Pančevu.

Kad ste već ovde…

• Ovih 5 objekata iz Srbije konkuriše za prestižnu nagradu Mies van der Rohe 2021

Poslovna zgrada u Indijanapolisu preseljena je na novu lokaciju bez prekida isporuke struje, gasa, vode i telefonskih usluga.

Kada vam inženjer kaže da je neki projekat nemoguće izvesti, podsetite ga na ovaj primer izveden pre skoro 90 godina. Naime, zgrada Indiana Bell je naizgled jedna sasvim obična zgrada u Indijanapolisu u SAD-u. Izgrađena je davne 1907. godine, a na svih 22 sprata uselila se poznata telekomunikaciona kompanija. Međutim, 1930. godine odlučeno je da se zgrada pomeri kako bi se napravilo mesto za novu zgradu.

Za 34 dana, zgrada od 10.000 tona je postepeno zarotirana za 90 stepeni zajedno sa stanarima.

Tokom 34-dnevnog perioda, zgrada od 10.000 tona pomerena je 16 metara južno, zarotirana za 90 stepeni, a zatim ponovo pomerena 30 metara zapadno.

Rotiranje zgrada je učinjeno bez prekida isporuke gasa, struje, vode i telefonskih usluga. Međutim, još je fascinantnija činjenica da niko od stanara nije osetio da se zgrada pomera.

Inženjeri su napravili betonske jastuke, a za pomeranje su korišćene hidraulične dizalice i valjci. Zgrada se pomerala s jednog valjka na drugi, i to brzinom od oko 40 centimetra na sat.

In 1930 the Indiana Bell building was rotated 90°. Over a month, the structure was moved 15 inch/hr, all while 600 employees still worked there. There was no interruption to gas, heat, electricity, water, sewage, or the telephone service they provided. No one inside felt it move. pic.twitter.com/07lf2hsgGT

— Stefan Plattner (@splattne) March 21, 2021

Na kraju srušena

Novo sedište AT&T, koji je preuzeo Indiana Bell, završeno je 1932. godine i bilo je visoko 7 spratova. Kasnije je četrdesetih i šezdesetih godina prošlog veka zgrada proširena do trenutne veličine i visine. Nažalost, originalna zgrada koja je preseljena, srušena je 1963. godine.

Kad ste već ovde…

• Kuća stara 139 godina „provozala“ se ulicama San Franciska

U Nemačkoj je standard Passivhaus donet odavno, dok se u Srbiji s implementacijom energetske efikasnosti otišlo toliko daleko da se fasade i dalje ne malterišu.

Ekološki domovi postaju najtraženije nekretnine u Britaniji. S obzirom na ovakav trend, u skorijem planu je do 30.000 projekata karbon-neutralnih domova u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Jedna karbon-neutralna zajednica od šezdeset domova već se nalazi u Lidsu. Umesto parking mesta pored kuća, žardinjere za cveće i povrće ograđuju plac od ulica koje su zabranjene za automobile, a ekološki kvart se nalazi neposredno uz reku i na nekoliko minuta hoda od centra grada. Dakle, dobra lokacija, a kompletan zeleni ugođaj.

Ovi objekti troše 10x manje energije od klasičnih kuća, pa se višak struje koristi za punjenje električnih automobila.

Ovi prefabrikovani stambeni objekti izgrađeni su od drvenih panela, ispunjenih izolacijom od drvenih vlakana, sa trostruko zastakljenim prozorima, a svaki objekat ima i integrisane solarne panele na krovu. Svaki od objekata u nizu montiran je na lokaciji za manje od nedelju dana, piše The Guardian.

S obzirom na to da ovi objekti troše deset puta manje energije od konvencionalnih objekata, njihova potreba za grejanjem je toliko mala da uspevaju da stvore višak električne energije koja se koristi za punjenje električnih automobila.

Planira se da u budućnosti u neposrednom okruženju bude izgrađeno još hiljadu ovakvih domova, zajedno sa osnovnom školom, kao i trening centrom s teniskim terenom na krovu… i sve to od drvene konstrukcije. Tako će nastati čitavo jedno pasivno naselje pod imenom Climate Innovation District.

Nekada eksperiment, danas realnost

Pre samo nekoliko godina ove kuće bi bila na nivou eksperiment. Danas, stručnjaci za zeleni dizajn kažu da je tražnja za ovakvim domovima takva da je u planu izgradnja čak 30.000 karbon-neutralnih domova.

„Način na koji gradimo stanove u Velikoj Britaniji nije se mnogo promenio od pre sto godine. Sve se posmatra uz određeni rizik. Svako ko želi da nešto izgradi, mora da odgovara investitoru, koji će se pomoću procenitelja osigurati u smislu da li ono što predlažete ima tržište.“, rekao je Chris Thompson, osnivač kompanije Citu koja je izgradila ovo naselje.

Promena načina razmišljanja u ovako riskantnoj industriji kao što je građevina može izgledati kao nepremostiv izazov, pogotovo ako joj ne pomažu državni propisi. Međutim, sada su u Velikoj Britaniji na delu promene za budući standard za domove, koji će zahtevati da novi domovi budu spremni na ugljeničnu neutralnost, iako se ove promene tek očekuju od 2025. godine. U Nemačkoj je standard Passivhaus donet odavno, dok se u Srbiji s implementacijom energetske efikasnosti otišlo toliko daleko da se fasade i dalje ne malterišu.

Nisu uključili grejanje 12 godina

Ipak, već može se reći decenijama postoje stanodavci koji imaju dugoročne interese kako za dobrobit svojih stanara, tako ujedno i za dugovečnost i kvalitet svojih objekata. Tako je kompanija Exeter City Living svoje delovanje na izgradnji ekoloških objekata otpočela pre više od decenije.

„Nije mnogo ljudi pričalo o klimatskim promenama 2009. godine, kada smo izgradili svoje prve tri pasivne kuće, te smo postali neka vrsta pionira u ovoj oblasti.“, rekla je Emma Osmundsen, direktorka kompanije Exeter City Living.

Tokom godina oni su usavršavali svoj dizajn, te sada umesto drvenih okvira koriste glinene blokove koji se međusobno povezuju poput lego kockica i sadrže vazdušne džepove, što isključuje potrebu za dodatnom izolacijom. Njihove kuće su čak toliko toplotno efikasne da 60% stanara uopšte nije moralo do sada da uključuje grejanje, a neki od njih čak to ne čine 12 godina.

„Sistem pasivne kuće zaista nije komplikovan i ne mora da košta više nego od konvencionalne gradnje. To je poput pečenja kolača. Većina „sastojaka“ je ista kao i kod obične kuće ali jednostavno morate slediti recept u pravilnom redosledu.“, dodala je Emma.

Tokom godina mnogi su pratili Exeterovu smernicu, te je tako u Noriču završena najveća šema socijalnog stanovanja koja se zasniva na principu pasivne kuće, osvojivši pritom 2019. godine i prestižnu nagradu RIBA.

Smanjenje računa za grejanje

Kako je tokom godina potreba za ekološkim objektima sve neminovnija, mnogi su svoju pažnju i rad usmerili na ovo polje. Inženjer za zaštitu životne sredine Clara Bagenal George, koja je i osnivač kompanije Leti, kaže da je u Britaniji sada u fazi projektovanja 30.000 objekata koji ispunjavaju standarde pasivne kuće. To su objekti koji za grejanje troše samo 15kWh/m2 za godinu, u poređenju sa trenutnim prosekom od 54kWh/m2 za godinu. Nadamo se da će i naša zemlja uključiti u ovaj trend, a prve naznake su već tu… barem što se tiče zamene zastarele stolarije preko koje može da se izvuče ogromna toplota iz doma.

Zamenite barem prozore

Naime, uprava za energetsku efikasnost biće formirana najkasnije do juna i imaće ove godine na raspolaganju fond od oko 15 miliona evra namenjenih za povećanje energetske efikasnosti domaćinstava u Srbiji, Želja ministarstva je da budući Zakon o obnovljivim izvorima energije i izmenjeni Zakon o energetskoj efikasnosti budu spušteni na nivo građana i domaćinstava.

Ako neko hoće da promeni svoju stolariju na prosečnom stanu od 60 kvadrata, za šta je potrebno oko 1.500 evra, 25% bi došlo iz Uprave za energetsku efikasnost bespovratno, 25% bi trebalo da dođe iz jedinice lokalne samouprave, a 50% od samog domaćinstva – kažu iz ministarstva.

Ministarstvo je napravilo mogućnost da stambena zajednica, odnosno cela zgrada može da zaključi ugovor i sa Upravom i sa jedinicama lokalne samouprave da se radi izolacija zgrade i da Uprava učestvuje u finansiranju troška.

Kad ste već ovde…

• Zero Energy – Prva, potpuno pasivna urbana vila u Beogradu

Premijer Velike Britanije Boris Džonson izjavio je da su skulpture koje je u ovu zemlju doneo Lord Elgin legalno nabavljene, te da će ostati u Britaniji.

Boris Džonson je iskoristio svoj prvi intervju za jedne evropske novine od kako je postao premijer Velike Britanije, kako bi istakao svoje namere o izričitom odbijanju vraćanja antičkih grčkih skulptura, poznatih i kao Partenonski mermer, u Grčku. Džonson insistira na tome da istorijske skulpture, koje je Lord Elgin iz hrama uklonio 1798. godine, moraju da ostanu u Britaniji, jer su tu stigle legalno, piše The Guardian.

„Razumem snažna osećanja Grka i njihovog premijera po pitanju ovog problema.“, međutim nije im pružio nikakvu nadu za promenu situacije.

Elginov ili Partenonski mermer?

Ovaj njegov odgovor grčkom listu Ta Nea bila je reakcija na službenu molbu kolege, grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa, da Britanija dostavi Grčkoj deo čuvenog mermernog friza, poznatog i kao Elginov mermer.

“Vlada Velike Britanije ima čvrst dugogodišnji stav o skulpturama, a to je da ih je Lord Elgin legalno stekao u skladu sa tadašnjim važećim zakonima, kada je Grčka bila pod Osmanlijskim carstvom, te da su one u legalnom vlasništvu Britanskog muzeja.”, dodao je Džonson.

S obzirom na to da je prošle godine grčka ministarka za kulturu, Lina Mendoni, žigosala Elgina kao “serijskog lopova” koji je koristio ilegalnu taktiku za uzimanje mermera, ovo Džonsonovo ponovno odbijanje sigurno će razbuktati dodatne razmirice, pogotovo u trenutku kada se Grčka sprema za 200. godišnjicu nezavisnosti koja se dogodila 25. marta 1821. godine.

Lord Elgin ih je legalno stekao u skladu sa tadašnjim važećim zakonima, kada je Grčka bila pod Osmanlijskim carstvom.

Neposredno pred proslavu, Atina je pokrenula svoju kampanju za povrat ovog friza iz petog veka pre nove ere, koji smatraju vrhuncem svoje klasične umetnosti. Naime, Grčka već dugo tvrdi da je ponovno ujedinjenje skulptura friza, izloženih u muzejima širom Evrope, ali u najvećoj meri u Londonu, sastavni deo razumevanja umetničkih dela u kontekstu hrama koji su ga nekada krasili.

Od monumentalnog friza dugog 160 metara, koji je delo vajara Filadisa po nalogu Periklea, više od 80 metara je izloženo u Britanskom muzeju. Oko pedeset metara se nalazi u muzeju Akropolja.

Francuzi vratili deo friza

S obzirom na važnost ovog pitanja za Grčku, premijer Micotakis je čak ubrzo nakon svog stupanja na dužnost, predložio da se u Londonu izloži blago koje nikada ranije nije prikazano u inostranstvu, u zamenu za povrat Partenonskog mermera. On je istakao i da Akropolj ne pripada samo Grčkoj i da predstavlja globalni spomenik od kulturnog značaja ali da ako zaista želimo da vidimo njegovu jedinstvenost, moramo ga videti u punom sastavu na originalnoj lokaciji.

Iako sa jedne strane Britanija i dalje zvanično čvrsto odbija povrat, Francuska je pristala da vrati u Atinu deo friza koji je Luvr dugo vremena smatrao jednim od najdragocenijih izloženih dela koje su posedovali. Ipak, zauzvrat su dobili spektakularne grčke bronzane umetnine koje nikada ranije nisu viđene.

Novi istorijski podaci

Iako Džonson sa jedne strane ističe da je 2021. godina bitna za godina za Grčku ali i uzbudljivo vreme za oživljavanje odnosa sa grčkim narodom, sa druge strane grčka ministarka kulture ipak ima nešto oštriji stav koji je isključivo usmeren na vraćanje Partenonskog mermera, te ističe da Atina može da pruži “neophodne dokumentovane dokaze”, kako bi potvrdili svoje tvrdnje da Britanski muzej nezakonito poseduje skulpture.

“Nakon pažljivog pregleda izjava premijera Džonsona, jasno je da on nije ispravno obavešten o novim istorijskim podacima o okupaciji Grčke od strane Osmanlija, koji pokazuju da nikada nije bilo legitimnog sticanja skulptura Partenona od strane Lorda Elgina, a samim tim ni Britanskog muzeja. Za Grčku, Britanski muzej nema legitimno vlasništvo odnosno posedovanje skulptura. Partenon, kao simbol UNESCO i zapadne civilizacije, odražava univerzalne vrednosti. Dakle, svi smo dužni da radimo u tom pravcu.”, rekla je Lina Mendoni.

Kad ste već ovde…

• Britanski muzej mora da vrati antičke skulpture Grčkoj nakon Bregzita?

Svetski dan voda obeležava se svake godine 22. marta, a taj dan usvojile su Ujedinjene nacije u cilju podizanja svesti o brojnim problemima koji zahvataju vodene tokove širom sveta.

Portal Gradnja.rs obeležava Svetski dan voda tako što vam pokazuje 10 zanimljivih projekata koji koriste vodu kao centralnu karakteristiku u dizajnu. Bilo da se radi o mostovima, bazenima ili plutajućim ostrvima, voda je igrala važnu ulogu u arhitektonskom dizajnu i u demarkaciji granica prirode u odnosu na naše izgrađeno okruženje.

Moses bridge / RO&AD Architects

Pročitajte sve o ovom projektu ovde.

Floating Piers / Christo and Jeanne Claude

Pročitajte sve o ovom projektu ovde.

Hotel Plesnik / Enota

Sve o ovom projektu pročitajte ovde.

Most apostrof / McDowell+Benedetti

Sve o ovom projektu pročitajte ovde.

Plutajuća ostrva podno Avale / Dr Nevena Čula

Pročitajte sve o ovom projektu ovde.

Water Conservancy Center / DnA

Pročitajte sve o ovom projektu ovde.

Aquaticum u Debrecenu / BORD

Sve o ovom projektu pročitajte ovde.

Pešački most Cirkelbroen /  Olafur Eliasson

Pročitajte sve o ovom projektu ovde.

Tel Aviv Penthouse / Pitsou Kedem

Pročitajte sve o ovom projektu ovde.

Pešački most Zalige / NEXT Architects

Pročitajte sve o ovom projektu ovde.

Mogu li Luka Beograd, Beogradska šećerana ili Hipodrom postati nova mesta za okupljanje kreativaca u Beogradu?

Pre koju nedelju se dogodilo ono što su mnogi očekivali da će se pre ili kasnije dogoditi – zgrada BIGZ-a je prodata novom vlasniku, što je zapečatilo sudbinu više desetina zakupaca, mahom umetnika, muzičara i drugih predstavnika alternativne scene. Poznato nam je šta će biti sa zgradom, ali se to ne može reći za njene do skorašnje (pod)stanare, koji su unutar njenih zidova, za skoro dve decenije ostavili neizbrisiv trag. Ne možemo reći ništa negativno na konto činjenice da će novi vlasnik u potpunosti rekonstruisati i izvršiti prenamenu zgrade, ali moramo ozbiljno razmotriti sve predloge za neki novi prostor koji bi kao alternativa bio ponuđen našim kreativcima.

BIGZ dve decenije pod znakom pitanja

Zgrada državne štamparije, kako je objekat poneo ime po izgradnji, projektovana je od strane arhitekte Dragiše Brašovana. Iako izgrađena 1940/41. godine, usled Drugog svetskog rata svoj rad započinje nakon okupacije i razaranja grada, gde je u vreme nastanka bila jedna od najmodernijih i najfunkcionalnijih objekata, za koju arhitekta Brašovan osvaja i jednu od prestižnih arhitektonskih nagrada. Pod novim imenom državnog preduzeća koje je posle rata tu useljeno, BIGZ – Beogradsko izdavačko-grafički zavod, neometano funkcioniše sve do početka 2000-ih godina, a 1992. godine zgrada biva i zaštićena kao kulturno dobro.

Nakon političkih promena i pokretanja procesa masovnih privatizacija širom države, preduzeće BIGZ, sa svojom matičnom zgradom 2002. godine dolazi na red za prodaju. Većinski vlasnik tada postaje kompanija MPC, dok su manjinski vlasnici ostali mali akcionari u vidu fizičkih i pravnih lica. Ovakva vlasnička struktura dosta je otežala dalje funkcionisanje zgrade, jer je za bilo koji korak u rekonstrukciji kompanija MPC morala da ima saglasnost od svih vlasnika. Kako to nije bilo moguće, a nije bio moguć ni otkup manjinskog vlasništva, sudbina zgrade se našla u pat poziciji.

Ovo nije smetalo školama plesa, borilačkih veština, muzičarima i  umetnicima da u zidovima zgrade pronađu svoje novo utočište.

U nekoliko navrata su pokrenute inicijative da se uz pomoć inostranog investicionog partnera i mešovitih inostrano-domaćih projektnih timova, izvede rekonstrukcija objekta, ali to nije moglo biti postignuto iz dva razloga. Prvi je da ponuđena arhitektonska rešenja nisu zadovoljavala uslove zaštite objekta (jedno rešenje je predviđalo da se zgradi drastično promeni izgled, a sve to je potpisala jedna zvezda arhitekture) i drugi da se sa bilo kojim aktivnostima tog tipa nisu slagali manjinski suvlasnici. Postignuta je kohabitacija unutar vlasničke strukture, tj. zgrada je mogla da bude korišćena, ali bez nekih značajnijih intervencija na izmenama fasade ili enterijera.

Da bi ovo na bilo kakav način funkcionisalo, kompanija MPC zgradu BIGZ-a otvara za izdavanje drugim korisnicima, kojima na prvom mestu nije smetalo zatečeno stanje. Funkcionisala je strujna i vodovodno-kanalizaciona mreža, kao i liftovi (na mišiće), a sve drugo se nalazilo u blagoj fazi raspada. Ovo nije smetalo školama plesa, borilačkih veština, muzičarima, umetnicima i vlasnicima nekoliko klubova da u zidovima zgrade pronađu svoje novo utočište. Zakup koji je na ovaj način naplaćivan bio je dovoljan da se isplaćuju režije (struja, voda, grejanje), a bilo koje drugo održavanje i obnavljanje zgrade sa ovim sredstvima nije bilo moguće.

Kako da preživi duh mesta

Naravno, ovo stanje nije moglo da traje doveka. Ne samo što se neki stari objekat na taj način devastira, nego zato što po nepisanom pravilu džentrifikacije, ovakav ili sličan objekat uvek pronađe novog vlasnika, koji ga u neko dogledno vreme rekonstruiše i prenameni.

Džentrifikacija je arhitektonsko-sociološka pojava, kod koje stari, napušteni kvartovi grada, sa industrijskim i stambenim objektima, nakon niza decenija propadanja, bivaju ponovo aktuelizovani od strane novog investitora, prenamenovani i naseljeni novom klasom stanovništva. Ovakav vid ekstremnog menjanja izgleda grada i njegove socijalne strukture, u mnogim evropskim i svetskim gradovima, pokazao se kao veoma negativan jer ubija duh mesta koji se nekim dugoročnim procesom na tom mestu formirao. Ova činjenica ne sprečava mnoge veće gradove da uveliko nastavljaju s džentrifikacijom, kako bi što lakše i uspešnije uredili neki deo grada, gde samim tim stambeno-poslovni kvadrati takođe dobijaju na vrednosti.

Sa druge strane, jedna umerena džentrifikacija nije toliko pogubna, jer je to često jedini način da se pojedini objekti sačuvaju od propadanja, a njihova pojedinačna prenamena ne mora nužno da znači promenu celokupne socijalne karte celog kraja. Kao jedan od pozitivnih primera umerene džentrifikacije događa se na donjem Dorćolu, na kojem pored starih zgrada i njihovih stanara, već više od jedne decenije niču i novi objekti, koji se u poslednje vreme, pod budnim okom Zavoda za zaštitu spomenika, svojom arhitekturom sve više uklapaju u svoje postojeće okruženje i formiraju jednu novu, izmešanu strukturu stanovnika.

Slična situacija se dogodila i sa zgradom BIGZ-a, koju nije mogla država da rekonstruiše bez ikakvog plana šta u nju da useli, pa je novi privatni investitor Marera Properties, koji je postigao dogovor sa manjim udeonim vlasnicima, ponudio nabolje rešenje, sa rekonstrukcijom i prenamenom objekta, bez ikakvih izmena gabarita i fasade. Takođe, ovaj investitor već uveliko otkupljuje i rekonstruiše stare objekte, što smo videli na primerima industrijske zgrade preduzeća Beko i Palate Beograđanke, na čijim rekonstrukcijama i adaptacijama je angažovan projektni biro Remorker Architects.

Luka Beograd i Šećerena kao alternative

Ovim je pitanje zgrade rešeno, ali šta će se desiti sa zakupcima-kreativcima? Grad Beograd se nije bavio njihovim pitanjem jer su jednostavno mislili da njihov broj nije tako velik i da će nakon iseljenja iz zgrade BIGZ-a svako od njih pojedinačno naći neki prostor u kojem bi mogli da nastave sa svojim stvaralačkim radom.

Možda bi davanje predloga za početak pomoglo u rešavanju njihovog pitanja, za koje je još ranije valjalo tražiti alternativno rešenje. Za početak, glavni uslov za sve ove ljude jeste da im radni prostor bude u krugu bližeg ili daljeg centra grada i da to budu neki industrijski objekti ili upravne zgrade neke odavno ugašene kompanije. Samim tim, svi objekti ovakve prirode koji se nalaze na daljoj periferiji otpadaju jer se njihovom udaljenošću gubi poenta stvaranja i radnog okruženja kreativaca.

Ako posmatramo obodni centar Beograda, postoje dve lokacije na koje bi ovi, ali i mnogi drugi kreativci mogli da se premeste. Jedno od tih mesta je svakako Luka Beograd, koja u skorije vreme neće doživeti nekada najavljenu urbanističku rekonstrukciju i transformaciju u novi stambeno-poslovni centar, što znači da bi ta lokacija bar u narednih deset godina mogla da posluži kao novi generator alternativne scene grada.

Uslov je da prostor budu u krugu centra i da to budu neki objekti neke odavno ugašene kompanije.

Druga, možda još bolja i dugoročnija, a ne tako udaljena od BIGZ-a, svakako je kompleks Beogradske Šećerane, koji bi pored rekonstrukcije i prenamene nekih objekata u stambeno-poslovne, mogao da jedan dobar deo njih preoblikuje u umetničke ateljee, radionice, studije i galerije i od celog kompleksa stvori jedan zabavno-kreativni distrikt, čija namena neće biti menjana. Time bi Beograd mogao da se pohvali jednom interaktivnom i za domaće i inostrane posetioce nadasve zanimljivom urbanom destinacijom, koja se nalazi na samo 5-10min. vožnje od užeg gradskog jezgra. Sa ostatkom grada lokacija je povezana autobuskim i tramvajskim linijama, a bilo bi više nego dovoljno mesta za parkiranje automobila.

Ima li grad sluha?

Naravno, na ovoj ideji valja već sada poraditi i što pre aktivirati ovu lokaciju, kako bi ona postepeno, kroz nekoliko etapa, mogla da se uređuje i naseljava kreativnim zakupcima. Ako bi se ova ideja ostvarila, lokacije kao što su Savamala, Cetinjska ili Dorćol Platz bile bi samo mali eksperimenti i uvertira za ono što bi Šećerana mogla da postane.

Inače, za lokaciju Šećerane i Beogradskog hipodroma rađeno je nekoliko anketnih konkursa, što znači da je lokacija već istraživana i da su poznati njeni potencijali. Naravno, ostaje još da se vidi da li grad Beograd ima sluha za jedan ovakav, više nego ambiciozni projekat, ali i da li beogradski kreativci žele ili mogu da čekaju na njegovu realizaciju.

Kad ste već ovde…

• Kako ćemo zbog džentrifikacije pevati neke nove pesme

Uvlačenjem jednog dela objekta dobijen je prostor na otvorenom izolovan od pogleda ali i detalj koji pleni pažnju. 

Kuća od 286 metara kvadratnih tamne siluete, koja se nalaze u oštrom kontrastu s okolnom prirodom, postavljena je na blago brdovitom terenom, pored puta sa koje se pruža pogled na portugalsko mesto Santo Tirso. Arhitekte firme Hous3 su objasnile da su jednostavne linije objekta reinterpretacija stereotipa tradicionalne portugalske kuće.

U zoni prizemlja je posebno zanimljiv uvučen prostor, koji je organizovan kao kao terasa.

Arhitekte su svoj projekat otpočele od orijentacije objekta definisanjem ose severoistok-jugoistok, kao i usmerenošću objekta ka najboljem pogledu na mesto, kažu arhitekte za ArchDaily.

Iako postoji jasno izražena linearna orijentacija, glavni volumen organizovan je u razigranoj konfiguraciji, a može se uočiti i manji volumen, prirastao uz glavni, koji takođe aluzija na anekse tradicionalnih kuća ovog kraja.

Ulaz u kuću

Iz ulazne zone stupa u prostrani otvoreni prostor ispunjen prirodnom svetlošću, u kom su organizovani dnevni boravak, kuhinja i trpezarija.

Uvučen prostor

U zoni prizemlja je posebno zanimljiv uvučen prostor, koji je organizovan kao kao terasa, a koji dopušta masivan prodor prirodne svetlosti u kuću. Ovaj prostor takođe služi i kao produžetak stanovanja, sve do bazena i trpezarije na otvorenom.

Ovaj prostor takođe služi i kao produžetak stanovanja, sve do bazena i trpezarije na otvorenom.

Ovaj centralni otvoreni blok omogućava i razdvajanje unutrašnjeg prostora.

Staklo kao veza s prirodom

Privatna zona je na jugoistoku, u kojoj su spavaće sobe i radna soba, od kojih svaka ima staklena vrata preko kojih se stvara vizuelna i fizička veza sa okolnom prirodom.

Na severoistoku, gde su smeštene tehničke prostorije kuća ima duplu spratnu visinu, pa se preko kružnog stepeništa iz prostora dnevnog boravka može stupiti na galeriju.

Svetao enterijer

Za razliku od tamne spoljašnjosti kuće, koja svojim jednostavnim oblikom stvara upečatljivu, gotovo grafičku siluetu u pejzažu, unutrašnjost objekta je takođe jednostavna ali ga karakterišu svetle boje, minimalistički i topao dizajn enterijera u kom se odvija miran život svakodnevice.

Mirni deo kuće

Mirni deo kuće takođe odlikuje jednostavno, ali je enterijer u nešto toplim bojama. Spavaće sobe su suptilno ušuškane, sa zasebnim izlazima u dvorište.

Pogledajte još nekoliko fotografija ove kuće:

Grafičke podloge

Osnova prizemlja

Osnova sprata

Kad ste već ovde…

• Kuća s ravnim krovom u Železniku koja prkosi okruženju

Trka je bila podeljena u tri kategorije (ETICS, stakleni i fasadni sistemi), a sledeći projekti bili su najbolji na konkursu.

Fasadno inženjerstvo je jedno od najvažnijih, ali nepravedno zapostavljenih domena savremenog arhitektonskog stvaralaštva. Situacija je naročito zabrinjavajuća na prostoru Balkana. Iako građevinske kompanije svetskog renomea proizvode i razvijaju savremene fasadne sisteme i materijale visokih performansi, njihova primena u praksi je daleko ispod očekivanih standarda.

U cilju da reaktuelizuje pitanje fasadnog inženjerstva, a sve sa svrhom skretanja pažnje na značaj energetske efikasnosti zgrada različitog formata, kompanija SFERA iz Mostara inicirala je i organizovala otvoreni, nacionalni konkurs.

Na konkurs je stiglo ukupno 21 projekat, od kojih su za najbolje proglašeni sledeći:

Cinema Tower

• Kategorija: Praškasti materijali / ETICS fasadni sistemi
• Autori: Jelena Popović i Vanja Šikman

Princip zaseka na fasadnim zidovima sastavni deo je koncepta.

Stambeno-poslovni objekat je kvadratnog oblika, zasečenim na pojedinim delovima radi uvođenja svetlosti u objekat, ali i sama markica objekta je nesrazmerna i objekat ne dobija lepu volumetriju kao kompaktan, ali i princip provlačenja zelenila kroz same segmente objekta ostvaren je jednim delom kroz ovo zasecanje.

U oblikovnom smislu objekat je projektovan u skladu sa namenom, savremenim oblikovanjem. Princip zaseka na fasadnim zidovima sastavni deo je koncepta. Ovaj objekat odiše ujedno sa jednostavnošću i monumentalosti, a sa kosinama, dubinama, poigravano je i sa senkama, i sama fasada odiše onda drugom volumetrijom.

Beli fasadni zidovi sa kombinacijom led sive nijanse predstavljaju svežinu objekta i daju eleganciju. Na osnovnoj bazi konstruktivnih zidova od prefabrikovanih elemenata primenjuju se sistemi ETICS sastava za završnu obradu.

U idejnom rešenju je predviđena kontaktna fasada, kao jedan od dodatnih protivpožarnih sigurnosti na predviđenu strukturu sa izraženim velikim vertikalnih gabaritima, što povećava protivpožarne mere. Kamena vuna za kontaktne fasade je optimalno rešenje za toplotnu zaštitu, a ujedno i akustičnu izolaciju, dimenzione stabilnosti i zaštitu od požara. Izbor kontaktnih fasada ide sa konceptom provlačenja zelenila kroz objekat i samom pričom o održivoj arhitekturi, energetskoj efikasnost.

Kulturno istraživački centar

• Kategorija: Staklene fasade
• Autori: Biro za projektovanje Pop Arh

Staklo određene refleksije omogućava igru svetlosti prilikom okretanja panela.

Prezentovani fasadni sistem pripada projektu kulturno istraživačkog centra. Kao primarni, vizuelno prvi sagledani sloj objekta, komunicira sa unutrašnjom organizacijom prostora i prolaznicima dočarava njenu dinamiku. Fasada, duž čitavog objekta, svojom materijalizacijom, korespondira razvoju umetnosti u poljskoj kulturi i samoj istraživačkoj delatnosti koja se odvija u centru. Od opeke, kao početnog gradivnog materijala i karakterističnog u ovim predelima, preko staklenih fasada do interaktivnih, ekranskih fasadnih panela.

Osnovni tip fasadnog sistema jeste sistem zid-zavesa. Formirana ispod laboratorije za ispitivanje materijala i novih tehnologija, predstavlja novi korak, talas u razvoju umetnosti. Konstrukcija terasa, koje po obodu objekta prate čitavu formu, prihvata rotirajuće staklene panele. Paneli su u ulozi stalne izložbene postavke, igre sa Suncem i osvetljajem. Staklo određene refleksije omogućava igru svetlosti prilikom okretanja panela. U oku posmatrača sa ulice i neke dalje tačke gledišta, to stvara utisak talasa bljesaka. Efekat se ne postiže samo van objekat, već i unutar, samo što je ublažen već postojećim fasadnim slojem zid zavese, kako ne bi previše uticalo na rad korisnika prostora. Fasadna ravan, tj. ravan zid zavese ne sadrži primarne konstruktivne elemente. Sastoji se od transparentnih i netransparentnih polja koja se nalaze u pravcu konstruktivnih elemenata i sakrivaju ih gledano sa spoljašnje strane.

Strukturalna zid zavesa sa troslojnim staklom. Sama spratna visina u objektu, do drugog sprata, podrazumeva visinu od 4m. Kako bi se ostvario odnos, kako u estetskom tako i u konstruktivnom i racionalnom smislu, stakleni paneli ne bi bili u mogućnosti da pokrivaju čitavu tu visinu, sa fiksnim tačkama samo u nivoima međuspratnih tavanica. lz tog razloga, uvodi se, na polovini, nova linija prihvatanja panela koji samim tim bivaju duplo skraćeni i krući.

VLHS House

• Kategorija: Ventilisane fasade
• Autori: Filter arhitektura

Primenjena je ventilisana fasada sa oblogom od zidanog kamena kao i od čvrstih mineralnih ploča.

lako smeštena daleko od mora, Kuća VLHS nalazi se u sunčanom mediteranskom okruženju ruralnog hercegovačkog krajolika, u blizini reke Neretve, i relativno blizu bogate graditeljske baštine oko i unutar Mostara. Na nivou koncepta, kuća nastoji da oponaša malo hercegovačko selo smešteno ispod “jednog velikog krova”.

Mnoštvo vizuelnih i hodnih prodora kroz kuću, granicu između enterijera i eksterijera čini nejasnom, i kao rezultat stvara snažnu vezu između unutrašnjosti i okolnog krajolika.

U tehničkom smislu, Kuća VLHS se klasifikuje kao izrazito nisko-energetski objekt, čiji se koeficijenti prolaska toplote kreću u rasponu od 0,114 do 0,326 W/m2K, koji je opremljen pasivnim sistemima grejanja, hlađenja i vetrenja objekta, te koji se svrstava u kategoriju A energetskog pasoša.

Na objektu dominiraju dva tipa ventilisanih fasada: ventilisana fasada sa oblogom od zidanog kamena debljine 15 cm, te venitlisana fasada sa oblogom od čvrstih mineralnih ploča sa monolitnom završnom obradom. U oba slučaja, za potrebe objekta su projektovani i razvijani namenski, potkonstrukcijski sistemi.

Stay at Home

• Kategorija: Posebno priznanje žirija
• Autori: Fo4a Arhitektura

Projekat Ostani kod kuće inspirisan je situacijom u kojoj smo se našli tokom 2020. godine. Tendencija formiranja “off grid” stanovanja i sve veća potreba za nezavisnim konceptom življenja je budućnost, tako da ovaj objekat predstavlja svojevrsno sklonište ili beg. Prvi sprat zamišljen je kao koncept otvorenog prostora za celodnevni boravak sa svime pri ruci.

Objekt je konstrukcijski izveden s kombinovanom čeličnom konstrukcijom i armiranobetonskim elementima. Fasada objekta projektovana kao ventilisana fasada sa primarno dve fasadne obloge – kamen i drvo. Drvena obloga zaštićena tradicionalnom japanskom tehnikom “shou sugi ban” gde se paljenjem drveta i uljenjem dolazi do željene zaštite i izgleda drveta. Kuća je postavljena na “V” stubovima što daje osećaj sigurnosti svojim povišenim položajem u odnosu na tlo. Ravni krov objekta je predviđen za postavljanje solarnih panela u svrhu formiranja samoodrživog objekta.

Povratak fasadnog inženjerstva

Ovaj konkurs, čiju izložbu možete pogledati onlajn na ovoj adresi, vraća pitanja fasadnog inženjerstva na velika vrata. I dok se kompanije bave proizvodnjom i inovacijom fasadnih sistema i materijala, arhitekte i inženjeri s druge strane. bave se njihovom primenom i implementacijom u praksi. Zajedno, oni čine dva lica istog novčića.

Kada ste već ovde…

• Sistem ventilisane fasade sa kamenom vunom

Kula obložena sa 11.000 ploča od nerđajućeg čelika dočarava remek-delo Zvezdana noć Vinsenta van Goga.

Zanimljiva geometrijska struktura koju je dizajnirao čuveni Frenk Geri koja podseća na tornado od čelika, već je izazvao brojne reakcije javnosti i struke zbog svog nesvakidašnjeg dizajna. Ova čudnovata kula čini središnji deo kampusa zvanog LUMA Arles koji zauzima ukupnu površinu od 11 hektara.

Objekat smešten u idiličnom Arlu u Provansi, na jugu Francuske, trebalo bi da se otvori za javnost 26. juna ove godine.

Iskorišćeno je 11.000 ploča od nerđajućeg čelika koji bi trebalo da odražavaju bogatu istoriju lokacije.

U završnoj obradi tornja, površine 15.000 kvadrata, korišćeno je 11.000 ploča od nerđajućeg čelika koji bi trebalo da odražavaju bogatu istoriju lokacije.

„Želeli smo da dočaramo lokalno, počev od Van Gogovog remek dela Zvezdana noć, do grozdova dragog kamenja koji se mogu pronaći u okruženju. Njegov kružni dizajn upućuje na formu rimskog amfiteatra.“, rekao je slavni arhitekta Frenk Geri.

Prostor za kreativce

U tornju skulpturalnog dizajna biće smeštene izložbene galerije, istraživački i arhivski sadržaji, sale za odvijanje radionica i seminara.

U okviru kampusa nalazi se i sedam nekadašnjih železničkih fabrika, od kojih su četiri obnovljene od strane biroa Selldorf Architects, te funkcionišu kao izložbeni prostori i prostori za performanse. Okolne vrtove i javni park, koji okružuju zgrade kampusa, projektuje pejzažni arhitekta Bas Smets, piše Designboom.

Grad Arl stavljen je 1981. godine na listu svetske baštine UNESCO.

LUMA Arles zapravo je zamisao Maje Hoffmann, koja je 2004. godine osnovala fondaciju LUMA kao filantropsku organizaciju koja je posvećena umetnicima kako bi im se omogućio prostor i sredstva da eksperimentišu u stvaranju svojih novih dela. Fondacija se fokusira na direktne veze između umetnosti, kulture, ekoloških pitanja i ljudskih prava.

Počev od 2008.godine pa sve do 2020. godine razvoj kampusa vodila je Maja Hoffmann, radeći sa malim ali posvećenim timom, a doprinos je imala i savetodavna grupa koju su činili Beatrix Ruf, Hans Ulrich Obrist, i Philippe Parreno.

Sve miriše na Vinsenta

Grad Arl, poznatog i po tome što je u njemu stvarao slavni Van Gog, stavljen je 1981. godine na listu svetske baštine UNESCO zbog svog rimskog nasleđa koje uključuje monumentalni amfiteatar i antičko pozorište.

Kad ste već ovde…

• Otvorena biciklistička staza u Holandiji koja svetli u Van Gogovim motivima

Nakon što je godinama služio kao parkiralište, središnji šibenski trg – Trg Poljana – prošle godine je napokon vraćen u službu reprezentativnog javnog prostora.

Projekt uređenja Poljane potpisuje autorski tim iz studija Atelier Minerva, u saradnji sa zagrebačkim Arhitektonskim fakultetom, a pojedine elemente osmislili su brojni saradnici, pa je tako, na primer, dizajnerski kolektiv Numen/ForUse zaslužan za dizajn nadstrešnice, a elemente grafičkog dizajna osmislio je Stanislav Habjan.

Poljana (polje) je izvorno bila ravni vrh na stenovitom rtu tačno ispred srednjovekovnih gradskih vrata.

Projektni tim, na čelu s arhitekticama Paulom Šimetin i Ivanom Tutek, inspiraciju je crpeo iz specifične heterogenosti ovog prostora, bez klasične ovojnice koja uobičajeno definiše trg. Projektom se nastojalo zadržati specifičnost lokacije smeštene na rubnoj poziciji između starog i novog dela grada. U podzemnim etažama nalazi se parkiralište, a zajedno s uređenim okolnim arheološkim parkom novi trg u celini nudi integrisano urbano, društveno i infrastrukturalno rešenje, objedinjujući u savremenom ambijentu različite vremenske slojeve grada.

Lako prilagođavanje

Poljana (polje) je izvorno bila ravni vrh na stenovitom rtu tačno ispred srednjovekovnih gradskih vrata. Njena specifična prostorna konfiguracija, velika platforma, posledica je kasnijih nivelisanja kroz mnoge vekove, s konačnim obrisima koji su se oblikovali krajem 1800 godine.

“Dizajnirali smo kontinuiranu trodimenzionalnu urbanu platformu, bez ikakvih nametljivih čvrstih volumena, koja se može prilagoditi raznim društvenim događajima i posreduje između istorijskih i modernih urbanih artefakata.” – kaže Paula Šimetin za Vizkulturu.

Nadzemni deo je savremena urbana paluba popločana belim mediteranskim kamenom.

Projekat se sastoji od podzemnog i nadzemnog dela integrisanih modernom interpretacijom tradicionalnih mediteranskih i industrijskih materijala. Podzemna struktura je infrastrukturnog karaktera /garaža i logistički centar/, s armirano-betonskom konstrukcijom i industrijskim betonskim podovima. Nadzemni deo je savremena urbana paluba popločana belim mediteranskim kamenom, sa čeličnim ogradama i elementima poput most, nadstrešnice…

Omaž Ivanu Vitiću

Klupe na nadstrešnici su omaž kosoj geometriji krova-leptira zgrade arhitekta Ivana Vitića. Konstrukcija je oblikovana u aktivno-formalnom dijalogu sa karakterističnim profilom knjižnice, proizvedena u splitskom brodogradilištu, transportovana u dva dela i montirana na prethodno postavljene stubove.

Podzemni deo

U podzemnom logističkom centru nalazi se centar za upravljanje mobilnošću, punionice za električna vozila… Prostor je sastavni deo celokupnog EU projekta Integsirana mobilnost na području grada Šibenika.

Grafičke podloge:

Osnova ukupanog dela

Osnova prizemlja

Presek

Faktografija

• Ime projekta: TRG POLJANA, Šibenik
• Autori: PAULA ŠIMETIN, d.i.a. 
  doc.dr.sc. IVANA TUTEK, d.i.a.
  IVA DUBOVEČAK, d.i.a. 
  IZVOR SIMONOVIĆ MAJCAN, d.i.a.
• Arhitektonski biro: ATELIER MINERVA d.o.o. /glavni projektant Nedjeljka Bobanović, ovl. arh./
  u saradnji sa ZAVOD ZA ARHITEKTURU / Arhitektonski fakultet, Zagreb
• Projektni tim:
  ARHITEKTURA: Paula Šimetin, d.i.a; doc.dr.sc. Ivana Tutek, d.i.a.; Iva Dubovečak, d.i.a.; Nedjeljka Bobanović, ovl. arh.;
  DIZAJN NADSTREŠNICE: Numen/ForUse
  DIZAJN INTERIJERA GARAŽE: Bernarda Lukač, mag.ing.arch.; doc.dr.sc. Ivana Tutek, d.i.a.;
  GRAFIČKI DIZAJN Air Mail Twins / Shebenik loves you: Stanislav Habjan;
  HORTIKULTURA: ovl. krajobrazna arhitektica Ksenija Diminić, dipl.ing.agr.
• Investitori:
  GRAD ŠIBENIK 
  GRADSKI PARKING d.o.o. 
• Glavni izvođač: LAVČEVIĆ d.o.o. 
• Godina projektiranja: 2011. – 2020.
  Godina izvođenja: 2018. – 2020.
  Površina zone obuhvata: 4885 m2
  Ukupna izgrađena površina: 118OO m2
• Fotografije: Marko Mihaljević & Ervin Husedžinović
• Video: reditelj Marko Mihaljević; urednik Marko Mihaljević; operater drona Ervin Husedžinović

Nimajerova sfera je malo remek-delo građevinarstva jer ga krasi spoj vrhunskih materijala i inženjerstva.

Jedan od poslednjih projekata Oscara Nimajera realizovan je posthumno u nemačkom Lajpcigu. Slavni brazilski arhitekta, koji je umro 2012. godine, osmislio je sferu od betona i stakla koja sada krasi fasadu fabrike iz 19. veka.

Slavnom brazilskom arhitekti se 2011. godine obratio Ludwig Koehne, vlasnik fabrike Kirow u Lajpcigu koja pravi tramvaje i kranove. Ideja je bila da se sagradi produžetak fabričke kantine iz koje bi se pružao lep pogled na grad. Nimajer je uradio početne skice, koje je nakon njegove smrti, dalje razradio njegov asistent Jair Valera. Projekat je potom razvio biro Harald Kern Architects, napravivši sferu od belog betona i stakala od tečnih kristala koja obezbeđuju zaštitu od sunca ali u isto vreme ne narušavaju Nimajerov dizajn.

Staklena fasada izvedena je 144 modula koji mogu da se zatamne u trenutku.

Bela sfera od betona i stakla prečnika je 12 metara. Sastoji se od gornje i donje hemisfere u kojoj se nalaze restoran i bar. Staklena fasada sa rešetkastom strukturom sastoji se od 144 pojedinačno proizvedenih trouglastih staklenih modula različitih veličina koji u trenutku mogu da zatamne. Ova stakla nazvana Eyrise, koju je razvila kompanija Merck, koriste naprednu tehnologiju tečnih kristala, a po specifikaciji su veoma slična ekranima na pametnim telefonima.

„Ovaj spoj umetnosti i tehnologije postavlja nove standarde u arhitekturi za naš sve digitalniji svet“, kaže Kai Beckmann iz kompanije Merck za Designboom. „Naša tehnologija tečnog kristalnog stakla Eyrise omogućila je nevidljivo zasenčenje i sprečavanje pregrevanja prostora, a istovremeno ostaje verna Nimajerovom dizajnu.”

Beli i glatki beton

Za izradu oplate za dve betonske školjke ručno je izrađeno 50 drvenih kalupa. Pored toga što je izrada oplate bila izuzetno komplikovana, receptura za beton je bila posebna problematika. Naime, projektom je predviđeno da beton bude klase SB 4 što znači da bi trebalo da bude što belji i što glađi. Nakon brojnih testova rađenih kako bi se dobila dobitna formula, odlučeno je da se betonska sfera izvede od betona čvrstoće C 30/37 i klase F5 koji je specijalno razvijen za ovaj projekat.

Za izradu oplate za dve betonske školjke debljine 20cm ručno je izrađeno 50 drvenih kalupa.

Kompanija Berger Beton iz Pasau, zadužena za pravljenje i isporuku betona, posvetila je posebnu pažnju realizaciju ovog projekat. Korišćen je portland cement Dyckerhoff WEISS FACE kojeg krasi visok stepen beline. Uz dodatak belog filera, korišćen je i veoma lagan, visoko-kvalitetan pesak s belim pigmentima titanijum dioksida. Ovakva betonska mešavina potom je ugrađena u ljusku debljine svega 20 centimetara i to bez defekata, piše Beton.org.

„Nimajeru se svidela ideja o pravljenju zgrade koja bi bila od koristi zaposlenima ali bi ujedno bila i element iznenađenja koji donosi ovakva futuristička struktura usred industrijskog pogona“, kaže vlasnik fabrike Ludwig Koehne. „Uvek je bio otvoren za nove ideje i materijale, i uvek bi odobrio upotrebu inovativne tehnologije da bi ostvario svoju viziju.“

Pionir armiranog betona

Oskar Nimajer bio je brazilski arhitekta koji se smatrao jednim od najznačajnijih imena moderne arhitekture. Jedan je od osnivača Brazilske škole savremene arhitekture. Bio je pionir u upotrebi armiranog betona. Najpoznatiji Nimajerovi projekti su Zgrada UN u Njujorku, grad Brazilija i muzej Niteroj. Projektovao je ukupno preko 600 građevina širom sveta, a najviše u Brazilu.

Kad ste već ovde…

• Nimajerova zgrada u kojoj živi 5.000 ljudi i koja ima sopstveni poštanski broj

Žičana, promenljiva i prozračna fasada krasi novu stambeni objekat u delu grada koji tek gradi svoj identitet.

Fasade stambenih objekata u novogradnji tema je kojoj se poklanja premalo pažnje. Kako se fasada stambene zgrade, po redosledu stvari, izvodi na kraju, ona često trpi različite redukcije i izmene za koje se investitor i izvođač zalažu zajedničkim snagama. Na kraju, rezultat je ružna slika. Lice zgrade ne izgleda kao na renderu. Energetska efikasnost je upitna. Stanari nisu dobili onakvu zgradu kakvu su očekivali i platili. Investitor ode sa dosta većom zaradom, a arhitekte na drugi projekat prelaze s dozom razočaranja.

No, nije sve uvek tako sivo. Postoje primeri dobre prakse koji nam ulivaju nadu i optimizam. U neposrednoj blizini Dunava, u novosadskom naselju Telep (na adresi Bolmanska 13) nikla je višeporodična stambena zgrada kojoj je dvostruka fasada glavni oblikovni motiv. Ovaj nesvakidašnji inžinjerski projekat potpisuje novosadski biro Studio M+, a o detaljima ove građevine upoznaje nas arhitekta Dragan Marinčić – jedan od troje projektanata.

Smicanjem u odnosu na otvore u osnovnoj ravni fasade ostvaruje se dinamika u dnevnom i noćnom izgledu.

„Zbog osetne blizine nasipa i Dunava, te odsustva gradske vreve, lokacija objekta je privlačna za stanovanje. Samim tim, projektni zadatak odnosio se (pre svega) na osmišljavanje određenog broja funkcionalnih stambenih jedinica srednjih kvadratura. Nije postojao specifičan zahtev u pogledu oblikovanja, ali je klijent pokazao određenu otvorenost za mogućnost malo drugačijih rešenja, koja bi se uklopila u predviđeni budžet“ – navodi arhitekta Marinčić za naš portal.

Glavni ideja projekta potekla je od teme koje su projektanti iz Studija M+ više puta istraživali kroz objekte različitog formata – pre svega, konkursne radove. U pitanju je žičana, promenljiva i prozračna fasada, koja objektu daje izvesnu poroznost. „Smicanjem u odnosu na otvore u osnovnoj ravni fasade ostvaruje se dinamika u dnevnom i noćnom izgledu, kao i u vizurama iz unutrašnjeg prostora“ – naglašava Marinčić.

Dvostruka fasada od perforiranog lima

Konstrukcija objekata izgrađena je u armirano-betonskom skeletnom sistemu. Osnovna fasada je kontakta (demit). Pregradni zidovi u zgradi su od opeke klasičnog formata. Spoljašnja stolarija je PVC u beloj boji.

“Spoljni, polutransparentni omotač nije mogao da bude materijalizovan od čelične žice s obzirom na budžet i tržišnu vrednost objekta, pa su kao pristupačnija alternativa primenjeni paneli od perforiranog lima. Otvori u ovom spoljnom omotaču su svojim dimenzijama i položajem smaknuti u odnosu na otvore u primarnom fasadnom platnu što stvara više slojeva transparentnosti u sagledavanju fasade” – navodi arhitekta.

Najveći izazov je bio ne odustati od osnovne teme prozračnog volumena objekta.

Jedan od osnovnih zahteva bio je ostvariti dobru i humanu organizaciju stanova, prilagođenu potrebama kupaca, ali i zahtevima investitora i tržišta. Tipična etaža sadrži 7 stambenih jedinica, grupisanih oko centralnog hodnika. Struktura stanova je različita i kreće se u rasponu od jednostrano orijentisanih garsonjera do dvostrano orijentisanih dvosobnih stanova.

No, realizacija netipične fasade u praksi naišla je na brojne probleme i poteškoće. „Najveći izazov je bio ne odustati od osnovne teme prozračnog volumena objekta i prilagoditi prvobitno zamišljenu materijalizaciju fasade stvarnim mogućnostima. Prilikom izvođenja, bilo je potrebno izbeći rešenja koja bi narušili tu osnovnu ideju bilo kakvim grubim i teškim detaljima.“ – priseća se projektant.

Nova generacija susedstva

Regeneracija obodnih zona Novog Sada je proces koji je u početnoj fazi razvoja. Kao i u drugim delovima grada, tako i na Telepu, još uvek postoje različite stambene tipologije (višeporodične i jednoporodične), pa se može reći da se radi o ambijentu koji tek gradi svoj identitet. Još uvek ne postoje specifične smernice, zahtevi i ograničenja u pogledu novogradnje – osim onih koje su sadržane u zadatim urbanističkim parametrima.

„Prazno mesto“ u neizgrađenom tkivu obodnih zona velikih gradova investitorima i arhitektima nudi brojne mogućnosti da kroz suptilne arhitektonske gestove kupcima stanova ponude kvalitet više. Zbir pojedinačnih zgrada ovog tipa mogao bi formiti novu generaciju susedstva jasnog i prepoznatljivog identiteta, ali i višeg stambenog standarda. Dobra arhitektura ne utiče samo pozitivno na izgled zgrade i njene fasade, već i na povećane cene stanova i njihov bolji plasman na tržištu, što nam zgrada u Bolmanskoj 13 to svojim primerom i pokazuje.

Grafički prilozi:

Faktografija:

• naziv objekta: Višeporodični stambeni objekat
• mesto: Bolmanska 13, Novi Sad
• investitor: G.P.L. INVEST
• autori projekta: STUDIO M+
• autorski tim: Dragan Marinčić, Aleksandra Marinčić i Ana Gojković
• godina projektovanja: 2019.
• godina izgradnje: 2020.
• površina: 1.808 m2
• spratnost: P+2+Pk
• fotografija: Dragan Marinčić
• izvođači: NS INŽENJERING-PROJEKTNI BIRO

Kada ste već ovde…

• Gde i kakvu kuću bi za sebe sagradile arhitekte Martinović, Mitov i Marinčić

Ovaj građevinski proizvod je ekološki prihvatljiv materijal sa dobrim izolacionim sposobnostima i pritom je teško zapaljiv.

Hemičari sa Univerziteta Flinders u Australiji razvili su novu održivu vrstu izolacionog materijala od ostataka sumpora, uljane repice i vune. Ovaj ekološki prihvatljiv građevinski proizvod, ima obećavajuće karakteristike ne samo po pitanju toplotne provodljivosti već je on i teško zapaljiv.

“To je samo jedan od nekoliko uzbudljivih novih kompozita i polisulfidnih polimera izrađenih od otpadnih proizvoda koji se sada komercijalizuju”, kaže glavni autor studije, nagrađivani profesor Justin Chalker.

Ovaj ekološki prihvatljiv materijal ima dobre izolacione sposobnosti i pritom je teško zapaljiv.

Istraživači su analizirali karakteristike toplotne izolacije koju pruža kompozitni materijal dobijen vrućim presovanjem sirove vune s polimerom izrađenim od sumpora i ulja repice. Rezultati mehaničkih i izolacionih ispitivanja su obećavajući što će omogućiti dalja istraživanja ovog građevinskog materijala koji štedi energiju.

Nova studija oslanja se na istraživanja drugih kompozita, poput novih vrsta građevinskih blokova i obnovljivog gumenog materijala stvorenog u laboratoriji Justina Chalkera.

Tone otpada koje prete

Poslednje decenije najtoplije je u modernoj istoriji, a upotreba otpada jedan je od načina da se produži život milijardama tona prirodnih resursa koji se potroše svake godine.

Kompanija Clean Earth Technologies je već komercijalizovala polimere za niz primena, od uklanjanja zagađenja živom iz tla i sakupljanja nakon izlivanja velikih količina ulja, do osmišljavanja polimera koji sporije ispuštaju gnojivo i sigurnijih metoda ispiranja i vađenja zlata.

Recikliranje je ključni deo kružne ekonomije i pomaže u zaštiti prirodnih resursa. Svake godine recikliranjem materijala može se uštedeti više od 700 miliona tona emisije CO2, a predviđa se da će se ona povećati na milijardu tona do 2030. godine.

Kad ste već ovde…

• Ekološki stiropor iz domaće radinosti pretvara otpad u blago