Interesuje vas kako do kredita za montažnu kuću? Istražili smo za vas kakvi su uslovi banaka za ovu vrstu kredita.

Nedavno smo pisali o prednostima i manama montažnih kuća u odnosu na zidane kuće, kao i o ceni ovakve izgradnje. Ukoliko ste odlučili da je montažna kuća pravi objekat za vaš budući dom, a najviše bi vam odgovaralo da novac za izgradnju kuće dobijete preko stambenog kredita sigurno će vas interesovati koji su uslovi za podnošenje ovakvog jednog zahteva. Za početak, interesovalo ko uopšte može da podnese zahtev za kredit za izgradnju montažne kuće.

“Pored toga što je potrebno da klijenti budu državljani Republike Srbije sa prebivalištem u našoj zemlji, uslovi za podnošenje zahteva za izgradnju montažne kuće u Erste Banci podrazumevaju da su zaposleni na neodređeno vreme, minimum šest meseci kod poslednjeg poslodavca, ili imaju status penzionera. U našoj proceni odgovarajuće visine mesečnih prihoda vodimo se time da klijenti nakon što plate anuitet za stambeni kredit imaju dovoljno sredstava za sve svoje ostale redovne troškove.”, kažu iz Erste Banke, dok iz ProCredit banka dodaju i da: ”Redovna primanja mogu da budu opterećena maksimalno do 60% sa ratama svih kredita, uključujući i ratu kredita za izgradnju montažne kuće.”

U Erste Banci maksimalan iznos kredita koji je moguće dobiti za izgradnju montažne kuće je 90.000 evra, a rok otplate je 30 godina.

Kako se uspostavlja hipoteka, da li se hipoteka može staviti na kuću u izgradnji?

“Za dobijanje kredita za koji je neophodna hipoteka, važno je da garantna vrednost objekta na kom se ona uspostavlja bude dovoljna da „pokrije“ vrednost kredita koji klijent banke želi da uzme. U zavisnosti od iznosa i ročnosti kredita, hipoteka može biti uspostavljena samo na zemljištu na kom se objekat gradi.”, kažu iz ProCredit banke, dok iz Erste Banke dodaju da predmet hipoteke može biti i neka druga uknjižena nekretnina koja nema tereta i svojom procenjenom vrednošću odgovara traženom iznosu kredita.

Koliki kredit je moguće maksimalno dobiti? Koji je maksimalni rok otplate?

Iz ProCredit banke kažu da maksimalan iznos kredita zavisi od kreditne sposobnosti klijenta, što znači da se klijenti sa različitim primanjima, kao i različitim kreditnim zaduženjima mogu odobriti različiti iznosi kredita, a da je maksimalni rok otplate, kao i kod drugih stambenih kredita do 20 godina.

U Erste Banci maksimalan iznos kredita koji je moguće dobiti za izgradnju montažne kuće je 90.000 evra, a rok otplate je 30 godina. Oni ističu da klijenti nemaju trošak obrade kreditnog zahteva, niti se naplaćuje naknada za održavanje kredita. Pored osiguranja imovine, drugo osiguranje nije potrebno.

“Fiksna kamatna stopa kreće se od 2,99% (EKS od 3,83%) za period otplate koji traje 60 meseci. Moguće je ugovoriti fiksnu kamatnu stopu i za period otplate do 20 godina, za koji bi iznosila 3,89% (EKS 4,34%).”, dodaju iz Erste Banke.

Da li je moguće dobiti i kredit za plac na kom bi se kuća gradila i da li to mora biti poseban kredit, nezavisno od kredita za kuću?

Iz Erste Banke su nam objasnili da bi banka odobrila kredit za izgradnju montažne kuće, potrebno je da klijent poseduje plac na kojem će izgraditi nekretninu, uz pribavljene sve neophodne dozvole za gradnju od nadležnih institucija. Moguće je dobiti i kredit za kupovinu placa, ukoliko se u listu nepokretnosti plac vodi kao gradsko građevinsko zemljište.

I ProCredit banka svojim klijentima odobrava kredite za kupovinu građevinskog zemljišta.

Kod ProCredit banke imate dve opcije: ”Naša banka svojim klijentima odobrava i kredite za kupovinu građevinskog zemljišta. To može biti poseban investicioni kredit koji odobravamo klijentima paralelno sa kreditom za izgradnju samog objekta ali postoji i mogućnost da se celokupna investicija – zemljište i objekat, finansiraju jednim kreditom. Neophodno je u trenutku odlučivanja uzeti u obzir sve okolnosti kako bi adekvatno odgovorili na zahtev klijenta.”

Dokumentacija za kredit za montažnu kuću

Koju dokumentaciju je potrebno priložiti kada se podnosi zahtev za kredit za montažnu kuću? Da li je potrebno priložiti određeni projekat na uvid (osim izvoda iz katastra i građevinske dozvole)?

Osim standardne dokumentacije, koja je potrebna za bilo koju pozajmicu, gde je reč o popunjenom zahtevu za kredit, ličnoj karti na uvid, administrativnoj zabrani, obračunskim listićima za poslednja tri meseca, izvod iz banke za šest meseci, kao i dokumentaciju za nekretninu koja će biti predmet hipoteke, klijentima su u ovom slučaju potrebni određeni dodatni dokumenti.

U Erste banci potrebno je da dostavite sledeće:

• pravosnažno rešenje o odobrenju za gradnju, sa svim izmenama ukoliko ih je bilo, kao i potvrdu o prijemu dokumentacije za početak izvođenja radova, odnosno lokacijsku dozvolu ukoliko je građevinska dozvola izdata posle 10. oktobra 2009. godine.
• Pored toga, klijenti treba da dostave i predmet i predračun radova, izrađen od strane ovlašćenog lica sa licencom Inženjerske komore Srbije ili preduzeća koje je registrovano za tu vrstu delatnosti.
• Dodatno, prilažete profakturu, odnosno fakturu za kupovinu montažne kuće, kao i ugovor o kupoprodaji montažnog objekta, zaključen između klijenta i prodavca montažnog objekta.
• U slučaju da prodavac ne vrši i izvođenje radova na montažnom objektu, potrebno je dostaviti profakturu, odnosno fakturu izvođača radova i/ili ugovor o izvođenju radova.
• Na kraju, potrebno je da klijent dostavi i procenu vrednosti nepokretnosti, ukoliko je pri apliciranju za kredit predmet obezbeđenja druga nepokretnost. U slučaju kada je predmet obezbeđenja sam montažni objekat koji se kupuje, procena se obavlja nakon završene izgradnje, i to u rokovima predviđenim ugovorom o kreditu. Ovu procenu izrađuju procenitelji sa liste ovlašćenih procenitelja Banke.

U ProCredit banci je potrebna slična dokumentacija:

• Pravosnažno odobrenje za izgradnju koje glasi na investitora i potvrdu o prijemu dokumentacije izdatu u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, odnosno lokacijsku i građevinsku dozvolu ako su izdate u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, a koju korisnik kredita kupuje od investitora na koga glasi odobrenje za izgradnju.
• Građevinsku i upotrebnu dozvolu izdatu u postupku legalizacije za objekte čija je izgradnja započeta bez neophodnih dozvola, a isti su upisani u katastar nepokretnosti sa ili bez zabeležbe da Republika Srbija ne garantuje za stabilnost i sigurnost objekta a koju korisnik kredita kupuje od od investitora na koga glasi odobrenje za izgradnju
• Pravosnažno odobrenje za izgradnju, odnosno građevinsku dozvolu u kome je korisnik kredita naveden kao investitor za izgradnju stambenog objekta (ako je u pitanju kredit za izgradnju stambenog objekta)
• Potpisan ugovor o izgradnji objekta sa izvođačem radova

“U ProCredit banci moguće je dobiti i preliminarnu odluku o stambenim kreditima koja pruža klijentu informacije o ispunjenju uslova za dobijanje kredita i iznosu kredita na koji može računati. Važno je znati i to da za donošenje prelimenarne odluke nije neophodno da klijent ima već odabranu nekretninu, već ona služi kao informacija klijentu i dostupna je uz minimalnu finansijsku dokumentaciju.”

Obe banke savetuju da se biraju lokacije koje imaju održivu vrednost zbog eventualnog uspostavljanja hipoteke na zemljištu.

Koliko je učešće potrebno za uzimanje kredita za montažnu kuću?

U Erste Banci su nam rekli da je pri podizanju stambenog kredita za montažne kuće potrebno je da se visina učešća određuje u zavisnosti od nekretnine koja je predmet hipoteke, kao i valute kredita. Ukoliko je predmet hipoteke druga nekretnina koja svojom vrednošću prelazi traženi iznos kredita, učešće nije obavezno, dok je u ProCredit banci neophodno učešće od najmanje 20 odsto, ali u ovoj banci ističu i da ipak nema potpuno jedinstvenog pravila i da u zavisnosti od iznosa i ročnosti kredita, moguće je realizovati kredit i bez učešća.

Da li postoje ograničenja vezana za lokaciju? (udaljenost od trenutnog mesta prebivališta podnosioca kredita, odnosno da li bi na primer mogla da se gradi vikendica u formi montažne kuće na udaljenijoj lokaciji)

Obe banke ističu da ne postoji okruženje, ali da ipak savetuju svoje klijente da biraju lokacije koje imaju održivu vrednost zbog eventualnog uspostavljanja hipoteke na zemljištu, ali i da ukoliko je planirana nekretnina predmet hipoteke mora ispunjavati uslove Banke koji se tiču lokacije.

Koji je rok za odobrenje kredita?

Iz ProCredit banke kažu da banka klijentima daje preliminarnu odluku u roku od tri dana, dok iz Erste Banke, u kojoj je preliminarne informacije takođe moguće dobiti za nekoliko dana, a finalno odobrenje u roku od dve nedelje po dostavljanju kompletne dokumentacije, ističu: ”Rok za plasiranje kredita zavisi od toga kada će montažni objekat biti završen, imajući u vidu da se 70 odsto iznosa kredita plasira po završetku izgradnje.”

Odobrenje kredita uvek zavisi od sposobnosti klijenta da određeni kredit uredno servisiraju.

Da li postoji mogućnost uključivanja solidarnog dužnika, ukoliko podnosilac kredita ima malu platu?

U obe banke moguće je uključivanje solidarnog dužnika, naravno ukoliko on ispunjava sve potrebne uslove.

Da li postoji saradnja banke sa određenim proizvođačima montažnih kuća, i da li je moguće olakšati postupak dobijanja kredita ukoliko se angažuje ponuđeni izvođač.

Iz Erste Banke kažu da proizvođače montažnih kuća mogu odabrati klijenti, u skladu sa svojim potrebama. Nezavisno od odabira proizvođača, potrebno je da klijenti pri izgradnji montažne kuće radove izvedu prema projektu izgradnje, a u skladu sa dobijenim dozvolama za gradnju i koordinaciji sa sudskim veštakom, kako ne bi došlo do odstupanja od projekta.

“ProCredit banka intenzivno sarađuje sa brojnim proizvođačima montažnih kuća u Srbiji i tu je reč o dugoj i uspešnoj saradnji. Odobrenje kredita uvek zavisi od sposobnosti klijenta da određeni kredit uredno servisiraju i naša kreditna odluka nikada ne zavisi od toga da li klijent željenu montažnu kuću kupuje od jednog ili drugog proizvođača.”, rekli su nam iz ProCredit banke.

Kad ste već ovde…

• Montažne kuće: Uselite se u ekološki objekat za 60 dana

Silica plastic block je napravljen u potpunosti postupkom reciklaže i bez ikakvog otpada u proizvodnji.

Ima li boljeg rešenja za održivost naše planete nego kada se od otpada napravi građevinski materijal? Upravo je to okosnica ovog projekta koji je od idejnog rešenja doveden u fazu realizacije. Naime, indijska kompanija Rhino machines lansirala je održivu ciglu, koju čini 80% reciklirane otpadne prašine i 20% raznog plastičnog otpada.

Kako bi se izborili sa sve većom količinom razne otpadne prašine ali i ostalih vidova zagađenja životne sredine, u cilju njihove reciklaže, pokrenut je projekat zajedno sa istraživačkim sektorom arhitektonske firme r+d studio.

Testiranje je pokazalo da SPB cigle imaju 2,5 puta veću čvrstinu u odnosu na tradicionalne cigle.

Projekat Silica Plastic Block (SPB) otpočeo je jasnom misijom da se ostvari proizvodnja sa nultim otpadom tokom reciklaže peska. U inicijalnoj fazi eksperimenta postojala je potreba za prirodnim dodacima poput cementa, zemlje i vode. Ipak, količina prirodnih resursa za ovaj proces nije bio dovoljan te se moralo tragati za alternativom.

Istraživanjem se ispostavila mogućnost da se plastika poveže sa recikliranim peskom, odnosno sa česticama čađi. Upotreba plastike kao vezivnog materijala potpuno je eliminisala upotrebu vode, te se blokovi mogu koristiti odmah nakon oblikovanja i hlađenja, piše Designboom.

Pogledajte i video o održivoj cigli:

Zavidna čvrstoća

Testiranje je pokazalo da SPB cigle imaju 2,5 puta veću čvrstinu u odnosu na tradicionalne cigle, a pritom je upotrebljeno 70 do 80% otpadne prašine i do 80% manje upotrebe prirodnih resursa.

Akcija

Tokom perioda od četiri meseca, razne institucije poput bolnica i socijalnih organizacija, kao i lokalne korporacije prikupljale su otpadnu plastiku, te sada Rhino machines imaju na raspolaganju šest tona plastike, kao i šesnaest tona prašine iz livnica za svoju dalju proizvodnju.

Kad ste već ovde…

• Ova ekološka cigla pravi se od građevinskog otpada

Kako bi se očuvalo važno zdanje iz 1769. godine, porušeni delovi zidova, podova i krova biće zamenjeni staklenim insertacijama.

Zdanje zvano Menokin House predstavlja istorijsku i nacionalnu znamenitost kolonijalne arhitekture Sjedinjenih Američkim Država jer je u njemu živeo jedan od potpisnika Deklaracije nezavisnosti. Ona je ujedno i jedna od najbolje dokumentovanih kuća 18. veka u SAD – svi arhitektonski i građevinski crteži sačuvani su. Ali ne i kuća.

Nažalost, ova zdanje koje se nalazi na imanju od 500 hektara, okruženo šumama, poljima i plovnim putevima, potpuno je devastirano. Međutim, rekonstrukcija Menokina je upravo započela, a zanimljiva je zato što su delovi kuće koji fale nadomešćeni staklom.

Porušeni delovi zidova, podova i krova biće zamenjeni staklenim insertacijama koje će otkrivati zidarske detalje iz 18. veka.

Fondacija Menokin otpočela je izgradnju projekta “Glass House Project” u okviru inicijative za obnovu istorijskih znamenitosti u SAD. Projekat koji potpisuje Machado Silvetti, u saradnji sa inženjerom za staklo Eckersley O’Callaghan i pejzažnim dizajnerom Reedom Hilderbrandom, biće razvijan u fazama a planirano je da bude gotov do 2023. godine, piše ArchDaily.

Novo i staro

Kada projekat bude završen 2023. godine, stakleni deo kuće će posetiocima omogućiti da u potpunosti razumeju originalnu kuću i sagledaju njenu celokupnu konfiguraciju, kao i njen odnos prema prirodnom okruženju. Takođe, istovremeno će moći iz blizine da sagledaju proces i krajni rezultat restauracije, kao i materijale, tehnike i način zanatskog rada na kući koji potiče iz 18. veka.

Nagrade

Ovaj projekat 2016. godine dobio nagradu od strane Architect’s Newspaper zbog inovativnog pristupa restauraciji. Rekonstrukcijom se naglašavaju dekonstruisani arhitektonski elementi objekta, otkrivajući ono što se obično ne vidi. Ovakav pristup restauraciji otkrivaju se zidarski detalji 18. veka, a ujedno se unose savremena rešenja 21. veka.

Upotrebom stakla originalni materijali iz 18. veka su isplivali u prvi plan i dato im je na značaju. A upravo je to i bila ideja ovog celog projekta.

Kad ste već ovde…

• Kamen i staklo: Markantni stambeni blok u zaštićenoj londonskoj četvrti

Premijerno emitovanje na kanalu KCN 1 (Kopernikus 1) je četvrtkom u 19h, a reprizno ponedeljkom u 19h.

Nakon više od tri decenije od televizijske emisije „Antologija kuća“, autora i voditelja arhitekte prof. Ranka Radovića i jedne decenije od YouTube emisije „Gradologija“, autora slikara Vojislava Radovanovića, pred publikom se nalazi nova emisija koja se bavi pojavama u svetu arhitekture, građevinarstva i dizajna, pod nazivom „Antologija gradnje i dizajna“ ili skraćeno AGD.

Ideja emisije, koja svojim imenom pravi omaž na starije televizijsko ostvarenje, jeste da započne sa predstavljanjem i valorizacijom aktuelnih prostorno-urbanističkih projekata, projektovanih, investiranih i novoizvedenih objekata i stambeno-poslovnih kompleksa, prezentacijom novih građevinskih materijala u eksterijeru i enterijeru, investicija u svetu nekretnina, kao i razvoja i proizvodnje autorski dizajniranog nameštaja u Srbiji.

Prva epizoda:

Sama emisija kao projekat nastaje krajem 2018, ali tek početkom 2020. dobija priliku da se u potpunosti profesionalno snima i emituje.

Autori i voditelji emisije su arhitekta Dr Tatjana Mrđenović i istoričar umetnosti Marko Stojanović, koji svojim stručnim pristupom i pažljivo odabranim sagovornicima, prezentuju najnovija dešavanja na inženjersko-kreativno-poslovnoj sceni.

Vodeći računa o svim segmentima jednog građevinsko-arhitektonskog dela, oni intervjuišu predstavnike investicionih kompanija, arhitekte angažovane na projektovanju i nadzoru, kao i izvođače grubih i finalnih radova, koji svi zajedno daju doprinos i ostavljaju svoj pečat na objektu u prostoru. Slično je i sa dizajnerima, koji jedan komad nameštaja sagledavaju iz nekoliko aspekata – kreativnog, proizvodnog i finansijskog, da bi njegova funkcija u enteriju korisnika bila opravdana i potpuna. Posebnu kategoriju čine nezavisni stručnjaci iz sveta habitologije, arhitekture, građevinarstva, investicija i kupoprodaje nekretnina, čije analize, procene i saveti u mnogome pomažu u ispravnom uobličavanju slike tržišta, tj. građevinsko-arhitektonske struke.

Druga epizoda:

Gde gledati

Sama emisija kao projekat nastaje krajem 2018. godine, ali tek početkom 2020. godine dobija priliku da se u potpunosti profesionalno snima i emituje. Prva sezona emisije AGD baviće se pitanjima stanogradnje, hotelima, poslovnim zgradama, tržnim centrima i najkvalitetnijem domaćim nameštajem iz Srbije, a prikazaće najznačajnija ostvarenja u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Premijerno emitovanje na kanalu KCN 1 (Kopernikus 1) je četvrtkom u 19h, a reprizno ponedeljkom u 19h. Naravno, za sve gledaoce koji ne stignu da pogledaju televizijsko emitovanje, svaka epizodu mogu pogledati na YouTube kanalu „Antologija gradnje i dizajna“.

Treća epizoda:

Kad ste već ovde…

• Pet „zaraznih“ dokumentaraca i serija o arhitekturi dostupnih za strimovanje

U toku je Rani javni uvid u Plan detaljne regulacije za izgradnju pešačko-biciklističke veze između ulice Omladinskih brigada i Ade Ciganlije, sa mostom preko reke Save. Ovaj urbanistički poduhvat trebalo bi da rezultira povezivanjem sportsko-rekreativne mreže sadržaja Beograda, kao i da Beograd uključi u mrežu evropskih biciklističkih trasa kroz projekat „Eurovelo“. Šta to znači regionalno, a šta za Beograđane?

 Česta primedba Beograđana na funkcionisanje grada je premali broj mostova kojima se lako može prelaziti sa jedne na drugu obalu Save i Dunava. Kao što je i u Elaboratu za Rani javni uvid prepoznato – beogradski mostovi su važni činioci slike grada i gradskog identiteta. Baš zbog toga, važno je prilagoditi ih potrebama korisnika na lokaciji.

Za razliku od većine urbanističkih planova na nivou Beograda, koji su lokalnog ili nacionalnog karaktera, ovaj plan obuhvata i segmente regionalnog planiranja Podunavske regije i Evrope, uvodeći kroz plan mosta i trase projekta „Eurovelo“. Ovaj projekat implementira se godinama u Evropi i kod nas, i ima za cilj da različite krajeve Evrope poveže biciklističkim stazama. Tako kroz Srbiju prolaze trase koje povezuju Norvešku i Atinu „Eurovelo 11“ , Francusku i Rumuniju „Eurovelo 6“ i „Eurovelo 13“ koja povezuje krajnji istok i krajnji zapad kontinenta, od kojih trasa „Eurovelo 6“ prolazi kroz Beograd.

Tema povezivanja lokalnih planova sa regionalnim i svetskim projektima dugo je prisutna u našem urbanizmu, međutim nije uvek jednostavna za lokalizaciju koja zadovoljava sve zahteve – kako projekata, tako i stanovnika.

Plan detaljne regulacije pešačko-biciklističkog mosta preko Save obuhvata trase biciklističkih staza koje prolaze kroz Zemun i Novi Beograd, i povezuje ih sa biciklističkom stazom koja prati desnu obalu Save i Dunava od Ade Ciganlije do Pančevačkog mosta. Na ovaj način se podstiče upotreba „ekološki prihvatljivih modaliteta saobraćaja“, koja dugoročno može uticati na smanjenje aero-zagađenja u Beogradu, kao i na podizanje svesti o upotrebi bicikla kao prevoznog sredstva, a ne samo vida rekreacije.

Možemo se nadati da će novi most na Savi poslužiti kao aktivator biciklističkog saobraćaja u gradu.

Plan je izrađen u skladu sa arhitektonskim rešenjem mosta, koji savremenim arhitektonskim jezikom komunicira sa svojim okruženjem. Povezivanje sa Adom Ciganlijom već usmerava razmišljanje o karakteru namene mosta, koje za sada više govori o sportsko-rekreativnoj upotrebi trase, nego saobraćajnoj, prvenstveno zbog neadekvatne povezanosti biciklističke staze na obali sa bilo kojim delom grada. Ipak, možemo se nadati da će novi most na Savi poslužiti kao aktivator biciklističkog saobraćaja u gradu.

Saobraćajnica kojom se pristupa mostu je ulica Omladinskih brigada, koja prolazi između novobeogradskih blokova 70 i 70a i predstavlja jedno od čvorišta gradskog prevoza kopnenog i rečnog tipa. Za urbanističke intervencije u ovom delu grada, neophodno je uzeti u obzir pejzažne i funkcionalne vrednosti Savskog keja, kao i na afirmativan način urediti pristupe novo jstrukturi.

Kako se čita Plan?

Budući da je nacrt Plana još u razmeri male detaljnosti, i da je u toku faza Ranog javnog uvida, mogu se na vreme prepoznati moguće prepreke u planiranju, odnosno u adekvatnoj realizaciji projekta. Kako bi se to participativnim procesom planiranja moglo korigovati, neophodno je poznavati osnovne elemente plana na osnovu kojih se određeni urbanistički elementi predviđaju.

Obuhvat plana predstavlja površinu na kojoj su predviđene intervencije, ili čije se vrednosti prepoznaju kao trajne i uvršćuju u Plan, kao dokument koji sadrži pravila uređenja i građenja od kojih se ne može odstupati. Obuhvatom plana se prikazuje položaj predmeta planiranja, sa pristupnim saobraćajnicama i okruženjem. U ovom slučaju to je celina ulice Omladinskih brigada između blokova 70 i 70a, sa priobaljem i pristupnom površinom na Adi Ciganliji.

Planirana namena površina je prilog kojim se određuju zone obuhvata plana namenjene različitim funkcijama i sadržajima. U planu namene nalaze se i podaci o svim zastupljenim vidovima saobraćaja, kao i o elementima ozelenjavanja i osnovnog pejzažnog uređenja područja. U ovom slučaju, predviđene su površine za rekreaciju, površina poteza mosta, i saobraćajne površine – parkirališta.

Pristup mostu predviđen je sa postojećih pešačkih i biciklističkih staza korišćenjem rampi koje povezuju nivo obale sa nivoom mosta.

U ovom Planu detaljne regulacije predviđeno je formiranje podzemnih ili nadzemnih garaža uz ulicu Omladinskih brigada, odnosno uz terminus javnog prevoza. Činjenica da u ovoj fazi izrade plana tačan karakter parkirališta nije definisan, može se korigovati u skladu sa primedbama tokom Ranog javnog uvida i Javnog uvida, ukoliko se primeni, makar i retroaktivno participativni proces planiranja.

Ova faza izrade plana predviđa drvored duž saobraćajnice u Omladinskih brigada, uz pretpostavku da će se parkiranje zadržati kao nadzemno linearno parkiralište, po parametrima koji podrazumevaju jedno stablo na svaka tri parking mesta. Ipak, u slučaju kreiranja podzemne garaže, izvesno je da će se postojeća pejzažna vrednost saobraćajnice ugroziti, čime bi ulica ostala ogoljena.

Pristup mostu predviđen je sa postojećih pešačkih i biciklističkih staza korišćenjem rampi koje povezuju nivo obale sa nivoom mosta.

Imate primedbe?

Planirana namena površina na obali Ade Ciganlije predviđa pristupnu zonu mostu sa sportsko-rekreativnim centrom prilagođenim potrebama vodenih sportova. Ovakvom intervencijom, kao javni prostor će se aktivirati i ovaj deo obale Ade Ciganlije, što može doprineti dugoročnom razvoju celine kao savremenog rekreativnog prostora, koji po svom položaju „pripada“ i stanovnicima Novog Beograda. Uz prostor sportskog centra, predviđene su i uređene javne zelene površine.

Razvojem Plana i projekta mosta na ovoj lokaciji, olakšava se komunikacija između dve obale Save i smanjuje se jaz u njihovim funkcionalnim karakteristikama, kao i potreba za dupliranjem sadržaja na obe strane reke.

Rani javni uvid je u toku i traje do 29.6.2020. godine u prostorijama Gradske uprave u 27. Marta 43-45, do kada se mogu podnositi primedbe, a Elaborat možete preuzeti na zvaničnoj stranici grada Beograda.

Kad ste već ovde…

• Pešačka zona oko Knez Mihailove: Lekcije za budućnost

Kroz ovaj idejni koncept predstavljena je zamisao o idealnom domu za jednog surfera… i noćnoj mori za jednog statičara.

Studio Yakusha design osmislio je koncept kuće koja je sa svojom staklenom fasadom od 270 stepeni potpuno otvorena prema horizontu i direktno je usmerena ka moru. Iako dizajn podseća na svetionik, koncept zapravo ide u radikalnijem smeru te objekat „lebdi“ iznad litice. Objekat kao glavni konstruktivni element ima centralni masivni stub od recikliranog betona, koji nosi kuću i stvara osećaj kao da ona lebdi.

Centralni masivni stub od recikliranog betona nosi kuću i stvara osećaj kao da ona lebdi.

Centralni stub zauzima deo unutrašnjosti i na taj način deli otvoreni koncpet kuće na tri zone, ali se i dalje iz svake prostorije pruža sjajan pogled na okruženje., piše Designboom. U kući površine 48 kvadratnih metara ogranizovan je dnevni boravak, kuhinja i spavaća soba sa kupatilom, a tok kretanja među ovim prostorijama je neometan i povezan.

Prijatno VS oštro

Minimalistički enterijer je utopljen nameštajem i teksturama u bež nijansama, te se u unutrašnjosti stvara prijatna atmosfera, za razliku od oštrih vremenskih uslova sa druge strane staklene fasade.

Celokupan nameštaj u kući je nizak, kako se ne bi ometao pogled kroz velike zastakljene površine fasade.

Dizajn enterijera je osmišljen kroz kombinaciju savremenih oblika i sirove obrade, pa se tako mogu videti fine organske forme nameštaja i završna „slamnata“ obrada nosećeg stuba. U isto vreme, celokupan nameštaj u kući je nizak, kako se ne bi ometao pogled kroz velike zastakljene površine fasade.

A kada surfer želi malo privatnosti ili je sunce previše jako, mogu se navući zastori preko staklenih površina.

„Ovaj projekat je osmišljen kao kuća za odmor jednog surfera, kome nije strano suočavanje sa moćnim elementom prirode – vazduhom.“, istakla je Victoria Yakusha, iz Yakusha design.

Kad ste već ovde…

• Dramatičan hotel na litici s konzolnim bazenom nad provalijom

Prijavite se za besplatnu vizualizaciju dnevne svetlosti u vašem potkrovlju.

Često se zapitate kako možete uneti neke izmene u prostoru u kom boravite. Šta bi bilo kada bismo vam rekli da unošenjem dovoljne količine svetlosti, vaš prostor može izgledati sasvim drugačije?

Kako većina nas veći deo vremena provodi u zatvorenom prostoru, važno je osigurati što više dnevnog svetla u domu. Prirodna, dnevna svetlost ima niz prednosti za naše zdravlje i zato je vrlo važno da smo joj što više izloženi.

Krovni prozori osiguravaju dvostruko više prirodne svetlosti od vertikalnih prozora iste veličine, pa samim tim značajno poboljšavaju osvetljenost prostorija.

Takođe, krovni prozori omogućuju dopiranje prirodnog svetla u inače mračne prostorije. Ako prilikom uređenja enterijera dodate svetliji nameštaj i ofarbate zidove u svetlije nijanse, to može pomoći pri reflektovanju prirodnog svetla sa vaših krovnih prozora.

Kada klasični prozori nisu dovoljni, prozor za ravan krov može biti dobro rešenje jer će obezbediti dovoljno prirodnog svetla, pa će tako uneti život u centralni deo prostorije. Ako ostavite dovoljno prostora između nameštaja, stvoriće se dodatni prostor za širenje svetla. Više informacija o rasporedu prozora možete pronaći u našem besplatnom vodiču za uređenje potkrovlja.

Kako potkrovlju obezbedite više svetlosti?

Količina potrebnog prirodnog svetla zavisi od veličine prostorije. Kada govorimo o odnosu podne površine i količine dnevne svetlosti, VELUX preporuka je da staklena površina prozora iznosi najmanje 10% površine poda.

Međutim, kako da na osnovu skice vaše prostorije u potkrovlju imate tačnu procenu koja optimalna količina svetlosti je potrebna, kao i kakav raspored prozora bi bio najbolje rešenje za zdraviji život?

Kompanija VELUX nam predstavlja uslugu besplatne vizuelizacije dnevne svetlosti u vašem potkrovlju. Za sve vas koji imate u planu renoviranje potkrovlja, kupovinu kuće sa tavanom ili stana u potkrovlju ovo je odlična mogućnost da imate jasan prikaz kako vaša prostorija može izgledati obogaćena krovnim prozorima i dnevnom svetlošću. Sve to možete dobiti na vašu email adresu i imati sačuvano ukoliko planirate renoviranje u nekom narednom periodu.

Kako se prijaviti

Postupak za prijavu je jednostavan. Dovoljno je da na sajtu popunite formu sa vašim podacima, a VELUX stručnjaci će vas u roku od 5 radnih dana kontaktirati za skicu prostora i neophodne detalje o prostoru.

Dakle, potrebni elementi za proračun količine dnevne svetlosti:

• Slobodno ručna skica prostorije/stana/potkrovlja u osnovi
  • tačne dimenzije unete u skici
• Slobodno ručna skica prostorije/stana/potkrovlja u vertikalnom preseku
  • Tačne visine nadzidka, plafona i slemena unete na skici
  • ukoliko postoje prozori fasadni i/ili krovni
    • dimenzija prozora (visina i širina)
    • pozicija prozora
      • parapet (visina od poda do prozora)
      • rastojanje od zida
    • Vrsta krova (ravan, jednovodan, dvovodan)
    • Nagib krova – VELUX aplikacija Roof Pitch, Android i Apple store

• Orijentacija objekta (uneti strelicu koja označava sever na skici)
• Grad/mesto u kojem se objekat nalazi

Dobićete jasan prikaz kako vaša prostorija može izgledati obogaćena krovnim prozorima i dnevnom svetlošću.

Kada VELUX stručnjaci dobiju sve podatke, sledeći korak je obrada istih i izrada skice sa predlogom ugradnje krovnih prozora pomoću programa VELUX Daylight Visualizer. Pored skica, dobićete i detaljne proračune o faktoru dnevne svetlosti za poslate skice. Sve informacije i proračune možete dobiti putem email-a ili poziva, ali o tome ćete se dogovoriti sa vašim konsultantom.

Ukoliko je vaša prostorija nepravilnog oblika, Daylight Visualizer će, zbog ograničenja, morati da je svede na pravougaonik radi lakšeg objašnjenja.

Napominjemo da je vizualizacija informativnog i savetodavnog karaktera, a da je mogućnost ugradnje predviđenog prozora potrebno proveriti na licu mesta. Besplatne konsultacije možete zakazati ovde.

BEO Shopping Center otvoren je danas, 25. juna 2020. godine, na uglu ulica Vojislava Ilića i Mis Irbijeve na ukupnoj površini od preko 130.000 metara kvadratnih.

Beograd je dobio novi tržni centar, a ovog puta on je otvoren na lokaciji kojoj gravitira 350.000 stanovnika. Pored dobre lokacije i raznolike ponude brendova, BEO Shopping Center odlikuje i inovativni arhitektonski koncept kojeg karakterišu otvorene površine, puno prirodnog svetla i zelenilo. 

Projekat tržnog centra na 130.000 kvadrata izradio je arhitektonski studio Chapman Taylor iz Dizeldorfa.

Investicija kompanije “MPC Properties” u ovaj tržni centar iznosi 110 miliona evra, a radi se o objektu tri etaže (2Po+Pr+2+Ps) i sa 43.000 m² prostora za iznajmljivanje sa prostranom podzemnom garažom kapaciteta preko 1.200 parking mesta. Projekat tržnog centra izradio je arhitektonski studio Chapman Taylor iz Dizeldorfa koji je radio i na projektu Ušća 2 takođe u vlasništvu “MPC Properties”.

Povodom svečanog otvaranja u centru su organizovani specijalni popusti u svim radnjama, zabavni sadržaji i animacije za sve članove porodice, art performansi poznatih domaćih umetnika, a pojedine lokacije u centru su pretvorene u selfi galerije.

Brendovi

Ova šoping destinacija nudi 130 brendova, a jedna od novina je i poznati nemački modni brend Peek & Cloppenburg, koji otvaranjem radnje u BEO Shopping Centeru kreće u osvajanje tržišta Srbije. U centru će se i naći poznati brendovi kao što su Pull&Bear, Bershka, Stradivarius, H&M, C&A, LC Waikiki, Deichmann, Reserved, Mojito, House, Cropp, Lindex, Sportina, Fashion&Friends, Guess, Superdry, N Fashion, Beosport, Office shoes, Deichmann, Reserved, Mojito, House, Cropp, Lindex, Coffee Room, Starbucks, McDonalds, KFC, dm, Maxi, Jasmin, Pertini Toys, Intersport, Buzz, Sport Vision, Casa Bianca, Laguna, ali i mnogi drugi.

Fotogalerija:

Beo Shopping Centar na 130.000 kvadrata; Foto: Gradnja.rs

Event centar; Foto: Gradnja.rs

Kad ste već ovde…

• Rušenje zgrade Eurosalona: Koliko vrede tržni centri u arhitektonskom smislu?

Iako biste pomislili da je u pitanju još jedna u nizu prodavnica kupatilske opreme, ona to nije. Geberit Shop, otvoren u A Bloku na Novom Beogradu, iz više razloga je jedinstveni salon u ovom delu Evrope.

Geberit je javnosti najpoznatiji po korišćenju savremene tehnologije u cilju postizanja maksimalnog komfora, a najbolje oličenje ove filozofije predstavljaju AquaClean tuš WC rešenja. Jedna od najpopularnijih AquaClean WC šolja, model Mera, montiran je u novom prodajnom salonu, i to kao funkcionalan toalet koji kupci mogu da koriste!

Sve komande na ovom tuš WC-u su na daljinskom upravljaču, tako da kupci sa lakoćom mogu da testiraju mnogobrojne funkcije Mera sistema. Tuš WC znatno podiže nivo komfora i higijene u domu, i mnogi kupci veoma su zainteresovani za ovaj tip proizovda, ali sve do sada nisu imali priliku da ga probaju.

I dizajn i funkcionalnost

Posle više od jednog veka prodaje sanitarija, u sastav Geberit grupe ulazi i još nekoliko starih porodičnih kompanija za proizvodnju nameštaja i keramike, čime je ponuda zaokružena, tako da kupci mogu opremiti kompletno kupatilo Geberit proizvodima. U Geberit shop-u kupci mogu videti najtraženije serije nameštaja za kupatilo, kao što je Geberit ONE, linija nagrađena Red Dot nagradom za dizajn, čiji je deo ugradni umivaonik koji zahvaljujući igri svetlosti deluje kao da lebdi iznad ploče, dok je sifon ugrađen u zid, oslobađajući celokupan prostor ispod umivaonika.

Da je Geberit u potpunosti pristigao, pa možda i prestigao, najčuvenije evropske proizvođače kupatilskog nameštaja, dokazuje i linija nameštaja za kupatila Citterio. Deo asortimana ove prestižne kolekcije prikazan je u salonu u Jurija Gagarina 22. Inovacije se nalaze u svakom elementu Citterio serije, koju odlikuju čiste linije i funkcionalni minimalizam, a potpisuje je legendarni italijanski arhitekta Antonio Citterio.

Geberit Shop nalazi se u A Bloku u ulici Jurija Gagarina 22v i 2b Lok.6-7, a radno vreme salona je 9-20h, subotom od 9-15h, kontakt telefon 060/641 42 77. Svi artikli brenda Geberit koji su izloženi u salonu, kao i mnogi drugi, mogu se naručiti i online, putem sajta deltaterm.net.

Standard arhitekture u jednoj sredini najbolje se može izmeriti po stepenu razvoja arhitekture jednoporodičnih kuća. Porodična kuća u Hektorovićevoj ulici svedoči da arhitektura u Beogradu polako ulazi u zlatno doba svog savremenog razvoja.

Kupiti stan, sazidati novu ili renovirati staru kuću – večita je dilema. A stanovanje u gradu u porodičnoj kući? Neugledna straćara može se proširiti, nadograditi i preurediti u pravu lepoticu. Sastojci za ovaj magični recept su: ozbiljan klijent, dosta maštovitosti i jedan vešt arhitekta.

Kroz celovitu rekonstrukciju, proširivanje i dogradnju porodičnog objekta u Hektorovićevoj ulici arhitekta Miloš Đurasinović je demonstrirao široki spektar moći i mogućnosti savremene arhitektonske intervencije. Miloš je nekadašnji asistent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, a sada jedan od osnivača arhitektonskog studija PLAT.FORM.A. Za portal Gradnja govori o svom novom projektu – rekonstrukciji kuće koja je nastala pre Drugog svetskog rata i to kao potez skromnijih slobodnostojećih kuća na beogradskoj periferiji.

Prilikom rekonstrukcije ove kuće koja se nalazi na Zvezdari, u neposrednoj blizini Cvetkove pijace, „zadržano je kompletno prizemlje, dok je, uz neophodna ojačanja, podignuto potkrovlje, a urađena je i dogradnja“ – ističe Đurasinović. Prizemlje i sprat funkcionišu kao dve zasebne jedinice i imaju dva odvojena ulaza. Prizemlje se sastoji od pet prostorija: prolazne dnevne sobe, izdvojene kuhinje sa trpezarijom, spavaće sobe, predsoblja i kupatila. Prostor u potkrovlju je samostalna funkcionalna celina podesna za stanovanje ili za poslovni prostor.

Fasada objekta je izvedena u kombinaciji tradicionalne crvene opeke i savremene trespa obloge.

Najatraktivnija pojedinost porodične kuće u Hektorovićevoj ulici jesu njen oblik i njena pojavnost. „Fasada objekta je izvedena u kombinaciji crvene opeke, koja predstavlja vezu sa starim izgledom objekta u prizemlju i trespa obloge na spratu, koja je odraz savremenih tehnoloških mogućnosti“ – ističe autor. Ovim odabirom materijala stvoren je dinamički kontrast oštrog i rustičnog, zidanog i montažnog, tradicionalnog i sadašnjeg. Takođe, kroz odabir opeke kao primarnog materijala stvara se kontinuitet i veza sa mikro istorijskim okruženjem.

Zabat na podužnoj fasadi

Osnova kuće je razvijenog plana. „Rasprostiranje po podužnoj osi postojećeg objekta je naglašeno i dodatnom bočnom dogradnjom, kao i horizontalnom podelom materijala (opeka-trespa). Kao akcenat javlja se zabat i na podužnoj fasadi i to kao neočekivan događaj u prostoru. Zabat naglašava arhetipsku pojavnost kuće kao i individualnost samog arhitektonskog izraza“ – ističe Đurasinović. S tim u vezi, možda najveći kvalitet ove kuće su skladne i prijatne proporcije.

Kosi krovovi naglašeni su u skladu sa klimatskim uslovima i posebno u skladu s duhom mesta.

Kuća u Hektorovićevoj ulici se može smatrati za primer kritičkog regionalizma. O ovoj činjenici arhitekta Đurasinović govori na sledeći način: „Kosi krovovi su naglašeni u skladu sa klimatskim uslovima i posebno u skladu s duhom mesta – mirnom predgrađu Zvezdare sa okruženjem individualnih porodičnih kuća iz perioda pre Drugog svetskog rata“ – navodi autor. Istovremeno, svojom arhitekturom kuća uspeva da se odupre nedostatku smisla i značenja rutinske arhitektonske prakse, ali i silama bezličnog internacionalizma. Po svom obliku, duhu i pojavnosti kuća ima korene u konkretnom mestu, njegovoj istoriji i oblikovnom kodu susedstva.

Primer dobre prakse

Po svojoj neubičnoj priči, porodična kuća u Hetorovićevoj ulici jedan je od najistaknutijih objekata stambene arhitekture 21. veka u Srbiji. Ljupka i ikonična, reč je o primeru dobre prakse koja ilustruje količinu dodatne vrednosti koju arhitektura i arhitekte mogu uneti u život svojih klijenata.

S druge strane, rekonstrukcije porodične kuće u Hetorovićevoj ulici primer je i revitalizacije samog urbanog okruženja. Naime, ovakvom intervencijom u postojećem tkivu čitavo susedstvo dobija na vrednosti i značaju, a sve okolne kuće i parcele na većoj tržišnoj vrednosti.

Standard i društveni status ljudi najbolje se očitava u tome gde i kako žive. Ne mora se samo živeti u prevelikim, preskupim a jako loše organizovanim stanovima. Može se stanovati i u porodičnoj kući i to lepo, ljupko i komotno. Arhitektura u Beogradu i Srbiji ulazi u novu fazu istorijskog razvoja. On polako postaje diferencijalni faktor između onih koji su elita i onih koji se prave da to jesu.

Pre i posle

Faktografija

• autor: Miloš Đurasinović / PLAT.FORM.A
• lokacija: Beograd
• projektovanje: 2017-2019.
• realizacija: 2019.
• stara površina: 70 m2
• nova površina: 225 m2
• fotograf: Miloš Martinović

Dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu tvrdi da živimo u infrastrukturi koja nije ‘štimovana’ za novu klimu već za neku od pre 50 godina.

Srbiju su ponovo zadesile poplave. Zbog rasta vodostaja i poplava vanredno stanje proglašeno je u Ivanjici, a vanredna situacija je na snazi u još 14 opština. Veliki broj osoba je evakuisan, a materijalna šteta je ogromna. Svaki put kada naiđe plavni talas preduzimaju se mere za sanaciju štete, a suštinskih rešenja nema. Zbog čega je to tako? Zbog čega nam se poplave stalno dešavaju? Odgovor smo potražili od Dr Vladimira Đurđevića, vanrednog profesora na grupi za meteorologiju na Fizičkom fakultetu u Beogradu.

Živimo u infrastrukturi koja nije ‘štimovana’ za novu klimu već za neku od pre 50 godina.

– Učestala pojava poplava je posledica globalnih klimatskih promena, na prvom mestu. Klima planete je značajno promenjena, zbog više od sto godina nekontrolisanih emisija gasova sa efektom staklene bašte, na prvom mestu CO2, zbog korišćenja fosilnih goriva, a jedna od manifestacija klimatskih promena je i učestala pojava ekstremnih padavina, i povećanje njihovih intenziteta. Pošto je atmosfera danas toplija, ona može „poneti“ u sebi više vodene pare, i samim tim i produkovati jače padavine.

U Srbiji je u proseku, poslednjih godina, broj dana sa dnevnim akumulacijama većim od 20 litara po metru kvadratnom, što je prvi prag rizika za pojavu bujičnih poplava, skoro udvostručen. Ovo je činjenica koja je bila predviđena kao posledica globalnog zagrevanja i to pre više decenija, a mi danas samo svedočimo tome.

Pošto je u prošlosti praksa bila da se sistemi za odbranu od poplava ili odvođenje atmosferskih padavina projektuju na osnovu osmatranja iz prošlosti (bilo da se radi o padavinama ili protocima u rekama), uračunavajući određeni rizik da do plavljenja može doći, ali samo u najekstremnijim situacijama, takva infrastruktura više nije adekvatna za ono sto nam se dešava, a to je da su ti ‘najekstremniji’ događaji procenjeni na osnovu prošlosti, postali učestaliji a polako postaju nova normala. Jednostavno rečeno živimo u infrastrukturi koja nije ‘štimovana’ za novu klimu već za neku od pre 50 godina.

Cela infrastruktura mora da se preoblikuje

– Da bi se izbeglo dalje učestalo plavljenje i u gradovima i u ruralnim sredinama, cela infrastruktura mora da se preoblikuje. Jedna od prilika za to je da ako je već negde nastala šteta, infrastruktura ne treba da se vraća u pređašnje stanje nego da se izgradi nova uzimajući u obzir promenu klime, i sadašnje i potencijalne buduće, posto će se klima dalje menjati najmanje narednih 50 godina. Ova praksa postoje polako standard svuda u svetu, tako da se pri projektovanju zahteva da objekti budu dizajnirani/dimenzionisani na osnovu budućeg stanja klime, da bi se izbeglo „krpljenje“ rupa u nedogled.

Naravno, pored činjenice da nam je infrastruktura neodgovarajuća za promene koje su nastupile, dodatni problem stvara i neadekvatno održavanje postojeće infrastrukure. Međutim da je i održavanje idealno, problem sa klimatskim promenama bi bio tu. U svakom slučaju ova dva faktora čine idealnu scenu za često plavljenje.

Koju lekciju treba da naučimo?

– Lekcija koju treba da naučimo, jeste da su klimatske promene nastupile, da to više nije pretnja koja je projektovana za budućnost i da polako treba da se prilagođavamo novonastaloj situaciji. Iako ovo zvuči relativno lako, očigledno je teško preokrenuti više-decenijske prakse u pravom smeru.

Na koji način se može upravljati poplavama?

– U novonastalim uslovima, uzimajući u obzir i buduće promene klime, jedino što preostaje je redizajnirane celog sistema odbrane od poplava i njegovo prilagođavanje na klimatske promene. Pored standardnih praksi, postoje i mnoge druge koje mogu generisati i dodatne benefite, kao što su rešenja koja pomažu očuvanju ekosistema, formiranjem retenzija, ili formiranjem mikro akumulacija, koje mogu biti višenamenske, na primer voda iz njih može biti korišćena za navodnjavanje tokom sušnog perioda.

– U svakom slučaju, pored činjenice da trebamo klimatske promene da prihvatimo kao realnost, malo kreativnosti će sigurno dobro doći.
U novonastalim uslovima, uzimajući u obzir i buduće promene klime, jedino što preostaje je redizajniranje celog sistema odbrane od poplava i njegovo prilagođavanje na klimatske promene.

Kakve strukture u javnim prostorima mogu pomoći da se smanje uticaji atmosferskih voda?

– Ja nisam stručnjak za urbano planiranje, da bih mogao o ovome da dam sveobuhvatan odgovor, ali manje betona a više vodopropusnih površina, kao i povećanje kapaciteta i izgradnja novih kolektora na kritičnim lokacijama sigurno ne bi odmogli. Grad Beograd je pre više godina usvojio plan prilagođavanja na klimatske promene, gde su jasno izneti potencijalni rizici i predložena neka od rešenja, od strane stručnih službi, međutim ostaje nejasno da li je nešto od ovih planova i realizovano.

O Vladimiru Đurđeviću

Vladimir Đurđević je vanredni profesor na grupi za meteorologiju Fizičkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. Na istoj grupi je završio osnovne i magistarske studije i odbranio doktorsku disertaciju. Dobitnik je nagrade Svetske Meteorološke Organizacije za najbolji objavljen rad iz oblasti meteorologije u Srbiji za 2010. godinu, kao i Godišnje nagrade Fizičkog fakulteta za naučni rad za 2017. godinu. Kilmatske promene, numeričko modeliranje klime, numeričko modeliranje geofizičkih procesa, regionalizacija klimatskih projekcija, uticaj klimatskih promena socio-ekonomske sektore i živi svet, prilagođavanje na klimatske promene su neke od oblasti njegovih istraživanja. Pored klasičnih akademskih aktivnosti, održao je i niz javnih predavanja i bio učesnik više javnih tribina o klimatskim promenama.

Kad ste već ovde…

• Kišne bašte: Pejzažnom arhitekturom protiv poplava u gradovima

Kako su i povoljni politički odnosi između Kneževine Srbije i Kraljevine Italije pomogli da dobijemo najlepši i najmonumentalniji spomenik u Beogradu.

Beograđani i beogradski turisti od pre koji dan uživaju u restauriranom spomeniku knezu Mihailu Obrenoviću. Patina, prljavština i manja oštećenja su očišćeni i sanirani u kratkom roku, pa spomenik nije dugo bio zaklonjen skelama i zaštitnim platnom. Sama statua je osvanula u punom sjaju, a likovi i narativ na reljefu postamenta su postali prepoznatljivi i čitljivi. Međutim, malo ljudi zna istorijat nastanka ovog spomenika, izuzev netačne legende da je autor skulpture, vajar Enriko Paci, izvršio samoubistvo jer je shvatio da knezu Mihailu nije izvajao kapu na glavi. Iz tih razloga bilo bi korisno bar u kratkim crtama predstaviti istorijat nastanka spomenika i zbog čega je Beograd dobio baš ovu varijantu.

Restaurirani spomenik knez Mihailu Obrenoviću:

Odbijena ruska varijanta

Kada se u javnosti proširila vest da je prvo mesto na konkursu za spomenik Stefanu Nemanji odnelo delo ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova, mnoge kolege istoričari umetnosti su očekivale sličan scenario kao u slučaju memorijala knezu Mihailu. Ponajviše zato što estetika ruskih spomenika nije baš bila u saglasju sa ukusom srpskog naroda i poručilaca, o čemu govori i epizoda sa kneževim spomenikom.

Nakon vesti o smrti kneza Mihaila, prve skice za spomenik podneo je ruski vajar Mihail Osipovič Mikešin koji je povodom nekih ranijih poslova već bio u kontaktu sa srpskim političarima i drugim stručnjacima. Mikešin tada prilaže dva spomenika, čija namena i koncept su bili potpuno različiti. Spomenik koji je imao pozitivan prijem kod poručilaca i javnosti imao je namenu javne skulpturalne kompozicije koja bi bila postavljena na prostoru Velike pijace (danas Studentski trg) i predstavljala je kneza Mihaila u stojećoj figuri, kako se oslanja na sto sa draperijom, na kojem su vladarske insignije (kruna i žezlo), dok sa druge strane, u polu klečećem položaju Ali Riza paša spušta ključeve oslobođenog Beograda/drugih gradova. Poseban detalj bila je simbolična statua Srbina, koji kleči na samom dnu postamenta, koji dletom kleše poslednje slovo natpisa – Tvoja mis’o poginuti neće.

Knez Mihailo predstavljen je u poluležećem stavu u vojničkoj uniformi, dok mu sa levog boka prilazi zmija otrovnica i ujeda ga pod levu mišicu.

Međutim, ovo je bio samo javni spomenik namenjen urbanoj sredini i nosio je sve njegove atribute, ali vajar je za pokojnog kneza imao daleko ambicioznije planove. Mikešin je smatrao da telo kneza Mihaila mora biti sahranjeno u neki sakralni objekat i da bi za tu potrebu bila najprikladnija posebna kapela. Iz tih razloga on projektuje monumentalnu i za srpsku sredinu do tada neviđenu kapelu, koja bi bila izvedena nedaleko od mesta Mihailove pogibije u Topčideru.

Složena kompozicija je imala nekoliko nivoa, pri čemu se ulaz u kapelu nalazio u prizemlju i bio je flankiran dvema fontanama. Iznad kapele, uzdizao se spomenik, do kojeg se dolazilo masivnim dvokrakim stepeništem, na kojem je knez Mihailo predstavljen u poluležećem stavu u vojničkoj uniformi, dok mu sa levog boka prilazi zmija otrovnica i ujeda ga pod levu mišicu. Ovaj, tada i u Carskoj Rusiji već uveliko prevaziđen koncept, bio je idealističko-romantičarski prikaz vladara-martira i njegove tragične sudbine.

Postoje najmanje dva razloga zašto ovaj spomenik nije naišao na odobravanje javnosti. Prvi je da srpski narod, tada još uvek tradicionalano-pravoslavno odgojen i uobličen, nije mogao da prihvati da jedna memorijalna kapela ne poseduje oblik sakralne građevine i to neke koja bi bila izvedena u romentičarsko-srednjovekovnoj arhitekturi i koja bi svakom posmatraču jasno ukazivala da je reč o crkvenom objektu. Po nekima, ovo je bio i pomalo idolopoklonički spomen-kompleks, što nije bio cilj poručioca. Drugi razlog je da Srbi tada (a izleda i nikada nadalje) nisu mogli da prihvate koncept vladara-martira već isključivo vladara-pobednika i da je spomenik knezu morao biti izveden u vidu neke druge kompozicije, koja će vladara da prikaže u reprezentativnoj formi.

Prihvaćena italijanska varijanta

Nakon više peripetija, ruski vajar je odbijen, a država raspisuje, najpre uži pozivni, a zatim mnogo širi javni konkurs, u leto 1873. godine, na koji se javilo preko 60 domaćih i evropskih umetnika. Konkursom je predviđeno da spomenik bude postavljen na Pozorišnom trgu (danas Trg Republike), ali nije predviđao koncept spomenika. Dodeljene su tri nagrade, a svako od rešenja je podrazumevalo skulpturu kneza Mihaila u stojećoj figuri, sa pratećim motivima i personifikacijama. Međutim, nakon više peripetija i političkih previranja, odluku o izboru rešenja preuzima Skupština, koja se u novembru 1873. godine odlučuje za rešenje Enrika Pacija.

Uticaji

Tu su takođe moguća dva razloga. Prvi da je jedino ovaj vajar na konkursu priložio spomenik u vidu konjaničke statue (!), a drugi da je ovaj izbor pobedničkog rešenja donešen u duhu tada značajnih povoljnih političkih odnosa između Kneževine Srbije i Kraljevine Italije.

U svakom slučaju, ove srećne okolnosti su iznedrile, možda i do današnjih dana, najlepši i najmonumentalniji spomenik u Beogradu, koji će po svom konceptu, formi i skladu motiva možda još dugo biti neprevaziđen uzor mnogim domaćim i inostranim vajarima.

Kad ste već ovde…

• Virtuelni memorijali: kriza bronzanog spomenika

Materijal star preko 100 godina ponovo doživljava svoj preporod, a ovog puta staklene cigle su još zanimljivije i raskošnije.

Veoma rasprostranjena upotreba staklenih prizmi kako u stambenim projektima, tako i u mnogobrojnim enterijerima restorana, vezuje se za arhitekturu osamdesetih godina. Međutim, kao što se i moda iz osamdesetih vratila na velika vrata tako su nam se vratile i ove providne cigle.

Arhitekte su počele da koriste ovaj zanimljiv materijal na nove i veoma raznovrsne načine, pa se tako može videti u projektima elegantnih i minimalističkih kupatila, u industrijskim barovima i restoranima, pa čak i na eksperimentalnim urbanim fasadama.

Šta je zapravo staklena prizma

Staklena prizma je stakleni arhitektonski blok koji propušta svetlost a istovremeno pruža vizuelnu privatnost zahvaljujući svojim specifičnim prozračnim karakteristikama. Ovaj proizvod je patentiran 1907. godine i još tada je opisan kao element sastavljen iz dva dela sa šupljim središtem. Ovi elementi mogu biti različitih veličina, a tokom procesa proizvodnje se mogu modifikovati na različite načine kako bi se postigli raznoliki estetski efekti ili nivoi transparentnosti.

Zidovi od staklenih prizmi se sastavljaju upotrebom maltera ili sve češće pomoću lepka za pločice.

Zid ili prozorski element od staklenih prizmi se sastoji od skupa identičnih elemenata. Oni se relativno lako sastavljaju i to se može izvesti na nekoliko načina, a najčešća je upotreba maltera na bazi portland cementa mada se sve više koristi lepak za pločice. Pročitajte kako napraviti zid od staklenih prizmi.

U Evropi se staklene cigle proizvode po evropskom standardu EN1052-2, dok je međunarodni standard ISO TC 160/SG1. Ovi standardi klasifikuju staklene prizme u tri kategorije za ocenjivanje na osnovu kvaliteta izrade, piše ArchDaily.

Istorija staklene cigle

Istorija razvoja staklene prizme složena je i mnogobrojne varijacije su prethodile patentu iz 1907. godine. Prvobitno su vekovima brodovi koristili takozvane palubne prizme kako bi osvetlili prostor ispod palube i kako bi izbegli požare koje mogu uzrokovati sveće i lampe u unutrašnjem drvenom prostoru.

Sledeći ovaj primer, od početka pa do sredine 19. veka neki gradovi su postavljali prizme u trotoare kako bi pustili prirodnu svetlost u podrumske i druge podzemne prostore.

Konačno, krajem 19. veka Gustave Falconnier razvio je prvi patentirani šuplji stakleni blok nazvan Falconnier Hollow Glass Bricks. Za razliku od sadašnje staklene prizme koja se pravi kombinovanjem dva komada stakla, Falconnierova prizma je bila šuplja na delu gde se staklo duva, što ju je činilo manje jakom i izdržljivom ali lakšom. Ove cigle su prvenstveno korišćene za izgradnju staklenika.

Zidovi od staklenih primi mogu vizuelno povećati prostor ali i učiniti da „dosadna“ soba dobije karakter.

Tokom 20. veka staklena prizma se sve više usavršavala i arhitekte su sve više koristile ovaj materijal na svojim objektima. Tako se arhitekta Bruna Tautiaja pohvalio svojim Staklenim paviljonom na Svetskoj izložbi 1914. godine kojeg su krasili zidovi od staklene opeke. Kasnije je izgrađen čuveni Maison de Verre, pa zatim i Owens-Illinois Glass Block Building, sa svojim staklenim blokovima u boji.

Benefiti staklene opeke

Arhitekte i dalje koriste staklene prizme i to iz više razloga, a jedan od primernih je svakako zanimljiva estetika. Svojim jedinstvenim izgledom, kao i sposobnošću da prelama i širi svetlost, zidovi od staklene opeke nisu samo estetski element prostora već i mogu poboljšati osvetljenje ambijenta.

Osim ovoga zidovi od staklene opeke mogu vizuelno povećati prostor ali i učiniti da „dosadna“ soba dobije karakter i postane dramatičnija. Ukoliko su prilagođeni dizajnu celokupnog prostora, stakleni blokovi mogu povećati estetsku privlačnost ambijenta.

Privatnost i bezbednost

Privatnost je još jedan od pogodnosti koja se dobija upotrebom ovog materijala. U podrume ili garaže će propuštati svetlost ali se neće videti unutrašnjost, a primena staklenih opeka je pogodna i kod prostora u kojim se drže određene dragocenosti, a da pritom nisu vizuelno dostupne.

Staklene prizme se često koriste i kod kupatila, kako bi se unelo prirodno osvetljenje, a da se pritom ne naruši privatnost korisnika. Dok se kod standardnih prostora koriste žaluzine ili roletne, kod prozorskih elemenata izvedenih od staklene prizme one vam neće biti potrebne.

Koriste se kod kupatila kako bi se unelo prirodno osvetljenje, a da se pritom ne naruši privatnost korisnika.

Još jedna prednost staklenih prizmi je i bezbednost, jer je ove staklene elemente znatno teže razbiti u odnosu na obične prozore. Takođe, ovi elementi su i vodootporni. Ove karakteristike su dodatna pogodnost za njihovu primenu u prostorima u kojima se drže dragocenosti.

Energetska efikasnost

Pored svega navedenog, stakleni blokovi su i izuzetno energetski efikasni, što je u današnje vreme izuzetno važno. Njihova šuplja unutrašnjost funkcioniše poput prozora sa duplim oknom, a osim toga malter koji drži blokove dodatno sprečava prodiranje vazduha. Stakleni blokovi takođe štede energiju širenjem prirodne svetlosti i smanjenjem potrebe za dodatnom rasvetom.

Kad ste već ovde…

• Kako napraviti zid od staklenih prizmi

Severna fasada noću postaje LED ekran koji projektuje sliku za pešake koji šetaju kejom ili bedemima tvrđave.

Na konkursu za idejno rešenje nove zgrade narodnog muzeja u Nišu, prvu nagradu osvojili su Dejan Miletić i Milan Vujović koji su pobedili s objektom sa volumenom koji je ikoničan, a oblikom koji klasičan.  Međutim, na konkurs su stigla brojna zanimljiva rešenja a jedno od njih je od biroa Marco Ferri Architects u čijem timu su učestvovali Bojan Dindić, Winston Studio, Saidu Ahmad, Patrizia Silecchia i Sara Zavari.

„Naše predloženo rešenje novog muzeja Niša stvara gostoljubiv i spokojan svet koji objedinjuje svetlost i senke, odraz i smirenost, smeli dizajn i intimne izložbene prostore.“ – kaže Marco Ferri za naš portal.

Prema reci, severni zid noću projektuje slike koristeći LED svetla.

Početne tačke za idejno rešenje bile su niška Tvrđava, kej i reka Nišava. Gledajući sa niške Tvrđave, sa udaljenosti, objekat blista noću poput svetlucavog svetla. Prema reci, severni zid noću projektuje slike koristeći LED svetla. Južni zid postavljen je dijagonalno prema parku i obložen aluminijumskim fasadnim otvorima, kako bi se pružali pogledi, a istovremeno štitila umetnička dela. Ovaj dijagonalni zid nudi otvoreni prostor za sunčanje, kafenisanje i uživanje na platou ispunjen drvećem.

LED ekran za pešake

Sa visinom od 26,5m muzej pruža direktan pogled ka niškoj tvrđavi i okolini sa balkona svakog sprata i kroz fasadne dijamantske otvore koji štite od jakih sunčevih zraka. Krovna terasa pruža panoramski pogled ka gradu, okolini i okolnim planinama, uključujući i Suvu planinu. Noću se aktivira severna fasada, postajući LED ekran za pešake koji šetaju kejom ili bedemima tvrđave.

NI-MU postaće glavno odredište urbanog šetališta, proširenje obližnjeg parka tokom dana, a medijski zid
okrenut prema reci poput svetionika tokom noći.

Odstupajući od tradicionalne srpske arhitekture, osigurali smo da naša intervencija bude dijalog sa postojećim urbanim obrascem.

„Odstupajući od tradicionalne srpske arhitekture, osigurali smo da naša intervencija bude dijalog sa postojećim urbanim obrascem. To je istovremeno i mirno i složeno mesto. Istovremeno predstavljajući oštar kontrast među nizom muzeja koji neguju svoje različitosti i autentičnosti.“ – zaključuje Marco Ferri.

Pogledajte i video:

Srodni link:

• Pobedničko rešenje Narodnog muzeja u Nišu

U srcu gradske četvrti Kejptauna, okružena viktorijanskim objektima, nikla je futuristička stambena zgrada od 4.444 kvadratna metra.

Arhitektonska ambicija firme Robert Silke & Partners težila je stvaranju nečeg futurističkog i maštovitog, ali uz prisutno poštovanje konteksta okruženja. Dizajn novog objekta zvanog Tuynhuys je razigran, optimističan i skulpturalan i kako arhitekte ističu sadrži DNK svih svojih suseda iako se ne uklapa na konvencionalan način u svoje okruženje.

Objekat koji ima samo 13 metara uličnog fronta i nalazi se u gusto zbijenom okruženju, morao je da se izbori za svoje vizure.

Stambeni objekat od jedanaest spratova, sadrži 47 stana površine od 24 do 80 metara kvadratnih, koliko ima dvosobni penthaus.

Objekat, koji ima samo trinaest metara uličnog fronta i nalazi se u gusto zbijenom gradskom okruženju, morao je da se izbori za svoje vizure. Razigrana forma osnove, pa zatim i fasade obezbedila je otvaranje lepih pogleda ka okruženju.

Uticaj fasade na enterijer

Sa druge strane, stanovi koji nemaju mogućnosti za uživanje u širem pogledu, dobili su zanimljive zakrivljene prozore koji uokviruju poglede na bliske susede, što deluje poput apstraktnog minimalističkog detalja enterijera, pišu arhitekte za ArchDaily.

Zgrada od 11 spratova, ima 47 stana površine od 24 do 80 metara kvadratnih, koliko ima dvosobni penthaus.

Primenjena zakrivljena forma odrazila se i na enterijer, stvarajući interesantnu osnovu za dalje uređenje stanova. Pored toga što su prozori lučni, oble linije dobila je i rasveta, nameštaj…

Zgrada za pamćenje

Nakon otvaranja, objekat je privukao veliku pažnju kako stanovnika, tako i gradskih fotografa pa čak i umetnika na čijim se slikama objekat ubrzo našao.

Objekat je izazvao reakciju javnosti, što je dobar znak da će zgrada ostati zapamćena.

Grafičke podloge

Osnova prizemlja

Karakterističan sprat

Presek

Izgled fasada predmetnog objekta i suseda

Kad ste već ovde…

• Ovako izgleda najveća zelena fasada u Evropi

Porotherm IZO Profi blok sastoji se od pečene gline i ispune od kamene vune. Kao takav, ovaj blok ne zahteva dodatni sloj termo-izolacije. Odabirom ovog građevinskog materijala, svoju kuću iz snova sazidaćete duplo brže i jeftinije. Pravi izbor je pola posla.

Planirate izgradnju nove ili renoviranje stare kuće? Onda sigurno morate da odlučite kako ćete je termički izolovati. Potreban vam je građevinski materijal koji će vam pružiti udobnost, sigurnost i ispuniti sva vaša očekivanja. Da li ste neki put čuli za Wienerberger sistemska rešenja?

Značajni udeo izgradnje kuće čine zidarski i izolaterski radovi. Reč je o velikim izvođačkim pozicijama. Ovi građevinski radovi iziskuju znatnu količinu materijala, troškova i mehanizacije. Međutim, da li možete da zamislite situaciju da kuću sazidate i termički izolujete istovremeno, i to primenom samo jednog građevinskog materijala?

Ova opeka sa integrisanom termičkom izolacijom zimi smanjuje račune za grejanje, a leti za hlađenje.

Kuća je nešto što zidate sada, a treba da traje generacijama. Današnje odluke imaće dugotrajne uticaje. Pogrešite sada, greške će trajati celog života. Ako želite da sazidate porodični dom koji će odoleti zubu vremena, onda su Porotherm IZO Profi zidni sistemi, opeka sa integrisanom termičkom izolacijom, pravi izbor za vas.

Porotherm glinena opeka je energetski efikasno, savremeno i ekološki besprekorno rešenje. Porotherm IZO Profi glinena opeka napravljena je od prirodnih i trajnih materijala. Ispuna od kamene vune otporna je na starenje i osipanje tokom vremena. U njoj se ne nastanjuju mikroorganizmi i bube, za razliku od nekih drugih materijala.

Zidanje bez maltera

Porodice koje žive u kućama od IZO Profi opeke mogu očekivati znatno manje račune za grejanje zimi i hlađenje leti. Izgradnja kuća sa Porotherm IZO Profi opekom je brža zato što se lako zida i ne zahteva dodatne izolaterske radove. Primenom Porotherm IZO Profi sistema gradnje štedite energiju odmah i zauvek. Reč je o integrisanom sistemu 2 u 1. Sem svega navedenog, nije vam potreban malter, jer se Porotherm IZO Profi opeka zida uz pomoć patentiranog Dryfix.extra lepka koji dolazi zajedno sa blokom. Uz pomoć ovog sistema zidanja gradilište je čisto, zidanje ubrzano a troškovi struje, radne snage i pratećih elemenata manji.

Najvažnije od svega, glinena opeka sa integrisanom termičkom izolacijom sprečava mogućnost fizičkog oštećenja završne fasadne obrade, što je čest slučaj prilikom ugradnje sloja demit-fasade. Na taj način, vaša kuća neće biti samo topla i ušuškana, već i trajno lepa.

„Čoveku koji zida kuću nije potreban rat“

Prema odnosu cene i očekivanog kvaliteta, izgradnja ili renoviranje porodične kuće jedan je od najodgovornijih poduhvata u čitavom životu. Gradnja kuće je dugotrajna i zahtevna stvar. Kako je to Borislav Pekić jednom rekao: „Čoveku koji zida kuću nije potreban rat“. Bez obzira na vašu nameru, pažnju i zalaganje, trajnu sigurnost, garanciju i kvalitet vam mogu pružiti jedino sistemska rešenja. Pravi izbor je pola posla.

Ako zidate kuću, zidajte je da traje. Bilo da gradite novu kuću ili renovirate staru, pomoću Porotherm IZO Profi opeke sazidaćete je kvalitetno, ali za značajno kraće vreme i sa značajnije manje novca. Uštedećete duplo.

Kontakt

Wienerberger tehnička podrška pomoći će vam da vašu kuću iz snova zaista i sazidate. Na raspolaganju su vam i besplatno stručno savetovanje o izboru materijala, kao i besplatan proračun potrebnih količina. Katalog, brošure i tehničke prospekte možete preuzeti na ovoj adresi. Takođe, pogledajte kako izgleda zidati zidove sa Porotherm IZO Profi sistemom.

Yas Ger je predviđen za organizovanje malih sastanaka, seminara, slavlja ili izložbi na lokaciji i za broj ljudi koja vama odgovara.

Kako organizovati sastanak ili slavlje na otvorenom, a da ste pritom sigurni da vas neće iznenaditi vremenske prilike? Ukoliko pritom to rešenje može biti i fleksibilno u smislu da povećanja i smanjivanja kapaciteta, onda je to prava stvar. Upravo to je Yas Ger – konstrukcija inspirisana tradicionalnim mongolskim stambenim objektima poznatijim kao yurt. Arhitektonska firma Ger Atelier zasnovala je svoj projekat na osnovu morfoloških karakteristika i konstrukcijskih svojstava tradicionalnog jurta, piše ArchDaily.

Yas Ger je predviđen za organizovanje malih sastanaka, seminara, slavlja ili izložbi na lokaciji i za broj ljudi koja vama odgovara.

Kružni prostor podeljen je na dva polukružna prostora, a fleksibilni pravougaoni deo, koji se po potrebi rasklapa sakriven je između ova dva dela. Zahvaljujući ovom sklopivom delu, struktura se može proširiti u skladu sa potrebama korisnika. Osim toga, objekat postaje razigran i zabavan prostor koji je fleksibilan i odgovara svim situacijama.

Položaj paviljona:

Tradicija po meri današnjice

Primenjeni su lagani materijali i jednostavni mehanički elementi kako bi se objekat jednostavno koristio i po potrebi menjao svoju lokaciju.

Ova tradicionalna konstrukcija u savremenom kontekstu, zahvaljujući bliskoj vezi sa korisnicima može ispuniti različite potrebe i pružiti različita prostorna iskustva.

Kad ste već ovde…

• Pokretni paviljon inspirisan krilima bubamare

Nova pasarela koja će omogućiti lakši pristup popularnom kupalištu ali i tržnom centru, arhitektonski motiv crpi od fasadne strukture Ada Mola.

Leto je počelo, a sa njim i odlasci sve većeg broja Beograđana na Adu, tj. kupalište na Savskom jezeru. Mnogi koji su ovih dana prolazili Radničkom ulicom mogli su da primete građevinske radove, a oni koji su posećivali obližnji Ada Mol su ih zapazili mesec dana ranije. U pitanju su radovi na izgradnji nove pasarele, kao odgovor na sve veći priliv pešaka ovom beogradskom kupalištu/izletištu, ali i kao olakšani pristup novom šoping centru. Međutim, ideja da se pasarela postavi u Radničkoj ulici je stara više od deset godina, a tek od pre koju godinu biva aktuelna. Da li je u pitanju izgradnja šoping mola ili postoje drugi razlozi?

Pasarela premošćavala Radničku ulicu, spajajući je se sa jednom od terasa šoping centra.

Istina, tek prikazivanjem 3D rendera Ada Mola, koji je pre koju godinu bio u pripremi za izgradnju, posmatrači su mogli da zapaze i pasarelu koja je premošćavala Radničku ulicu, spajajući se sa jednom od terasa šoping centra. Tada se moglo primetiti da je i njena arhitektura pratiti senzibilitet Ada Mola, što je možda posledica povezanosti ta dva projekta ili jednostavno logični odgovor na zadatu problematiku premošćavanja Radničke ulice. Ali osim tih ne tako preciznih detalja, javnost je ostala uskraćena za neke detaljnije ilustracije koje bi bliže objasnile kakva struktura će uskoro biti izgrađena.

Ono što je za sada poznato jeste da će cena pasarele iznositi milion evra, što su najverovatnije preliminarna predviđanja. Iz osnove pasarele može se videti da će se sastojati od dva raspona dužine 22,8 metara i dva konzolna prepusta dužine između 3 i 4 metra nad Radničkom ulicom i dva raspona 23,2 metra i dva konzolna prepusta dužine 4 metra nad Paštrovićevom ulicom. Tu je naravno i nekoliko jezgara za biciklističke liftove. Arhitekturu pasarele možemo samo da nagađamo, ali nas to nije sprečilo da malo istražimo istorijat ove inicijative i njegov ponuđeni koncept.

Prvi projekat iz 2009. godine

Direkcija za izgradnju grada Beograda je 2009. godine od Saobraćajnog instituta CIP traži idejno rešenje za pešačku pasarelu, koja bi na nekom mestu premostila Radničku ulicu i Banovo brdo, tj. Čukaričku padinu povezala sa izletištem Ada Ciganlija. CIP izrađuje idejno rešenje, čije slike nismo uspeli da dobijemo u većoj rezoluciji, ali koje ubrzo biva odbačeno, to jest, Direkcija odustaje od spomenute inicijative. Iz ne tako kvalitetnih sličica prepoznaje se forma i arhitektura pasarele. Prepoznaju se stepenišni krakovi, kao i jezgra za biciklističke liftove, ali i zanimljiva hi-teck arhitektura, mada u tom trenutku sve više prevaziđena.

Drugi projekat iz 2017. godine

Nakon završenog konkursa za arhitektonsko-urbanistički projekat rekonstrukcije prostora Beogradskog hipodroma i kompleksa Stare Šećerane, na kojem je sastavni deo projektnog zadatka bilo i predviđanje pešačko-biciklističke pasarele, podeljene su nagrade i prvo mesto odnosi projekat koji potpisuju arhitekte Marija Krsmanović Stringeta, Milena Kordić i Anđelka Badnjar.

Ovaj ženski arhitektonski trio ponudio je smelo rešenje, u kojem se i pasarela sa svojim industrijskim izrazom odlično uklopila u zaštićenu industrijsku arhitekturu. Međutim, kako je ovaj konkurs imao više anketni karakter (istraživanje mogućnosti lokacije), rešenje nije iskorišćeno, pogotovo što pasarela iz njihovog projekta prolazi sa druge strane upravne zgrade Šećerane i time nije podesna za komunikacije sa okolnim sadržajem.

Treći projekat iz 2019. godine

Poslednja rečenica prethodnog pasusa u mnogome govori o tome čemu mora da teži arhitektura kako bi bila prihvatljiva, tj. izvedena. U ovom slučaju mora da sledi neke poslovne interese, a to je povezivanje Ade Ciganlije pre svega sa najznačajnijom tačkom sa druge strane Radničke ulice, a to je Ada Mol. Da li se ovim konceptom dolazi do nezaobilaznog pitanja – da li je izgradnja pasarele bila isključivo vezana za izgradnju šoping centra? Naravno da je spona između državnih i privatnih interesa nezaobilazna, ali nešto nam govori da projekti ovakve vrste često ne mogu biti realizovani ako na terenu ne postoje čvrsti interesi privatnog sektora.

Krak koji će premostiti Paštrovićevu ulicu imaće 48,3, dok će onaj iznad Radničke ulice imati 55,5 metara.

Što se tiče koncepta poslednjeg rešenja, primećujemo da je potpuno odbačen industrijski izraz i da su arhitektonski motivi preuzeti od fasadne strukture Ada Mola, ali sa druge strane primećujemo i neke tehničke sličnosti sa starijim CIP-ovim rešenjem. Novo rešenje potpisuje kompanija Energoprojekt, koja radi i izvođenje, a vrlo je verovatno da su njeni inženjeri imali uvid i u stariju dokumentaciju i time dali konačan pečat ovoj kompleksnoj strukturi.

Odnos novog i starog

Tu je i čudno pozicioniranje noseće konstrukcije ispred samog ulaza u Upravnu zgradu Šećerane, koja je zaštićena kao kulturno-istorijsko dobro, u kojoj se već više od jedne decenije nalazi restoran, za koje nismo imali jasan odgovor. O (ne)uklapanju i eventualnom ugrožavanju kulturnog dobra možemo polemisati samo na osnovu detaljnog rešenja u kojem se preciznije može sagledati odnos između novoizgrađenog i postojećeg objekta.

Inače, nakon izgradnje pasarele ili uporedo sa njenim završetkom, grad Beograd predviđa i rekonstrukciju Radničke ulice, koja bi time sa postojećih šest traka dobila osam, čime bi protok saobraćaja znatno bio poboljšan, naročito u jutarnjim i popodnevnim špicevima.

Kad ste već ovde…

• Biciklistički most preko reke Save: čitanje Plana

Reklo bi se ne puno i jako mnogo…

Da li ste se možda zapitali zašto pojedine arhitektonske prakse nisu na LinkedInu, kad su svi važni ljudi već odavno jesu? Ako su stručnjaci u svojim industrijama, ali i klijenti tamo, šta čekamo da napravimo lični ili kompanijski profil? Zašto ne bi arhitektonski biroi, kompanije, ali i harizmatični pojedinci iskoristili pun potencijal koji ova platforma pruža?

Gubljenje vremena ili dobit?!

Primer dobre prakse kako koristiti ovu platformu, u cilju dobijanja novih klijenata i sklapanja partnerstava sa investitorima, iz ugla arhitektonskog biroa jeste Zabriskie Studio. Naglašavam da ne samo da imaju popunjen, već poseduju i optimizovan profil. Na taj način, šalju jasnu poruku ko su, čime se bave i šta investitori mogu očekivati od njih.

LinkedIn je odličan i nepravedno zapostavljen alat za B2B.

Ono što mnoge njihove kolege greše u startu jeste što, ako i krenu da se pojavljuju češće na ovoj platformi, stavljaju fotografije ili rendere projekata u prvi plan, a ne predstave njihovu funkcionalnost i namenu. Nikad mi neće biti jasno kako to da arhitekte prodaju uslugu a reklamiraju finalni proizvod?

Odavno nije dovoljno da je nešto na društvenim mrežama, u ovom slučaju projekat, samo estetski i lepo. Treba da prikažete na koji način baš vaš projekat može spasiti klijente tragedije lošeg dizajna, ako se ne odluče za vas.

Zadovoljan zaposleni ili magnet za klijente?

Svaka kompanija i njeni zaposleni mogu se putem LinkedIn-a povezati sa potencijalnim investitorima ili klijentima. Da bi se do toga došlo, neophodno je dopreti do pravih ljudi na pravi način, kako kroz sadržaj, tako i putem brendiranja vaših zaposlenih.

Ono što vaši budući klijenti žele da vide jesu drugi ljudi koji stoje iza tih lepih projekata,

Da se razumemo, ako neko provede preko 10 sati dnevno na gradilištu ili jednostavnom u svakodnevnim radnim obavezama, employer branding mu ne pada ni na pamet. Uprkos ovome, kompanija 3LHD odlučila je da ulaže u svoj nastup na LinkedIn platformi, imajući u vidu kakve im rezultate to može doneti. Sa jedne strane, 3LHD predstavlja svoje izvedene projekte u najboljem svetlu. Istovremeno, kao stub oslonac, nastoje i da svojim zaposlenima posvete dovoljno pažnje i ulože u njihovu prezentaciju na poslovnoj društvenoj mreži.

Skriveni potencijal ličnog profila

Personal branding nije više opcija, već realna potreba bilo da radite samostalno ili ste zaposleni u nekom birou ili kompaniji. Naročito ako se nalazite u industriji gde je konkurencija velika, a ponuda kvalifikovanog kadra mala. Ideologija „ako nećeš ti, ima ko hoće više ne stoji“. Mlade arhitekte mogu birati gde će i za koga raditi.

Iako mali broj arhitekata radi na svojoj pojavi na društvenim mrežama, ono što propuštaju mogu da vide u nastupu profesionalaca iz digitalnog sveta. Iako iz druge oblasti, možda najistaknutiji primer dobre prakse korišćenja punog potencijala ličnog profila na LinkedIn-u jeste Janja Jovanović, marketinški stručnjak. Na svom ličnom profilu, jasno ističe svoju specijalizaciju, ali isto tako i pruža sve potrebne informacije koje klijent treba da zna o njenom poslovanju.

Krenite da pravite zajednicu ljudi koji su specijalizovani za određene stvari i koji bi zapravo koristili vašu uslugu ili proizvod.

Kao pojedinac, ne treba da nastojite da bespotrebno dodajete osnivače i ljude na top menadžment pozicijama, ako želite da dođete do klijenata. Naprotiv, krenite da pravite zajednicu ljudi koji su specijalizovani za određene stvari i koji bi zapravo koristili vašu uslugu ili proizvod.

Još jedan trend u nizu ili dugoročna investicija?

Počnite od kraja na umu. Treba biti svestan da poruka, koja se putem LinkedIn-a šalje zajednici, jeste: Zašto bi neki klijent angažovao upravo vas? Zašto bi neki perspektivan arhitekta radio baš za vas? Šta nudite zaposlenima, a šta klijentima, a da to ne može da se dobije kod konkurencije? Ko je idealna osoba za vaš tim kroz čiji se nastup na ovoj društvenoj mreži obraćate poslovnoj zajednici?

Šta arhitekta (ne) znaju o LinkedIn-u i koliko ga (ne) koriste. Reklo bi se ne puno i jako mnogo. Jasna poruka, precizirana specijalizacija i garancija kvaliteta je kasnije ključ za identifikaciju vaših idealnih klijenata sa vašom ideologijom, odnosno poistovećivanje sa vrednostima u koje i sami verujete.

Kad ste već ovde…

• Zapratite portal Gradnja.rs na LinkedInu

Ovaj trg ima potencijal da postane ne samo simbol našeg književnika, prevodioca i diplomate Stanislava Vinavera već i simbol grada Šapca.

Nekadašnji trg u centru Šapca bila je jedna nedefinisana velika raskrsnica sa previše kolovoznog prostora za automobile, što je proizvodilo onaj vrlo poznati haos u našim gradovima – kola parkirana ili nepropisno zaustavljena sa svih strana, neobeležene saobraćajne trake, neprijatan osećaj za pešačko kretanje. Dominirao je kolovoz, sa jednim kao zelenim trouglom u sredini raskrsnice, koji se uopšte i nije percipirao kao zeleno ostrvo jer je bio slabo održavan i potpuno okružen parkiranim automobilima.

A onda je Grad Šabac doneo odluku da baš ovaj prostor rekonstruiše i da bude posvećen našem pesniku Stanislavu Vinaveru, te da se kao deo rešenja nađe i njegov spomenik. Međutim, arhitektica Milena Zindović, koja potpisuje projekat ovog trga, imala je drugačiju ideju.

„Ja sam to interpretirala na drugačiji način, jer me inače izuzetno nervira nedostatak kreativnosti i prihvatanje nekog neo-klasicizma u pristupu javnim spomenicima kod nas. Odmah sam odbacila ideju o bilo kakvoj figuri ili bisti. S obzirom na to da se radi o književniku, krenula sam u istraživanje njegovog dela jer sam želela da iz njegovog pisanja nekako „izvučem“ trg.“ – kaže Zindović za naš portal.

Kada je pročitala tekst „Gromobran Svemira“ Stanislava Vinavera, kockice su joj se same složile.

Kada je pročitala tekst “Gromobran Svemira”, kockice su joj se same složile. Taj odlomak u kome Vinaver objašnjava poredak sveta koji čine slojevi – odmah joj je bilo jasno da je to urbana sredina, i da na ovom projektu ima sjajnu priliku da otelotvori taj njegov opis.

„Smatrala sam da je ovaj pristup adekvatan i mnogo efektniji, jer na taj način ceo trg postaje spomenik, a čelnici Grada prihvatili su ovu moju ideju. To mi je omogućilo da na ovom prostoru ostvarim i druge ideje koje sam za njega imala, a to je pre svega bio način rešavanja saobraćaja (jer tu je bilo različitih mišljenja i ideja) i uvođenje zelenila.“ – kaže Milena.

Zelenilo je ključni deo trga

Središnja površina kruga zapravo je travnjak, gde je zasađeno 11 novih stabala. „Zelena površina je samo malo upuštena u odnosu na popločanje, što je bio kompromis. Ja sam želela veće upuštanje, ali je bilo zabrinutosti da li će to predstavljati prepreku za kretanje.“ – tvrdi Zindović za naš portal.

Ovo upuštanje joj je bilo važno iz više razloga. Najpre, želela je da dodatno naglasi slojevitost, a s druge strane i da zelena površina bude održiva. Upuštene zelene površine sa popločanjem koje je nagnuto prema njima omogućavaju da deo atmosferskih voda koje padnu u urbanim sredinama ipak nađu putu do podzemnog akvifera, a da usput zaliju i biljke.

Ostatak trga – glavni pešački tokovi –  su od štampanog betona. Ova odluka proizašla je iz zahteva projekta da popločanje treba da izgleda kao da se sastoji od velikih ploča, i budžetskih ograničenja sa druge strane. Štampani beton je izveden sa dubokim fugama na projektovanom rasteru, tako da se uspelo u nameri da se stvori utisak ploča.

„Pošto trava ne prelazi nivo ploča nego je malo upuštena dobija se tačno taj osećaj koji sam želela – da pomislite da ako podignete ploču ispod nje će se pojaviti trava, odnosno taj donji zeleni sloj o kome piše Vinaver.“ – kaže arhitektica.

Zorkin soliter je vizuelni reper i autorki je bilo jasno da je neophodno da se novi trg na neki način odredi prema njemu.

Zorkin soliter je glavni vizuelni reper u ovom prostoru, i autorki je od početka bilo jasno da je neophodno da se novi trg na neki način odredi prema njemu. To je i bila tema početnih rasprava o lokaciji novog trga, jer je jedan o pristup bio da se on nađe ispred solitera, odnosno da se ostavi zatečeni dijagonalni saobraćajni tok. Međutim, prevagnulo je projektovano rešenje jer je ono vezano za funkcionalne repere – a to je ulični front lokala u Karađorđevoj, koji se završava nekada čuvenom šabačkom kafanom Šaran.

„Po meni, za život trga to je bilo daleko logičnije povezivanje. Međutim, ostala je potreba da se trg ipak poveže i sa soliterom, i tu je dobrodošla potreba da na neki skulptoralni način otelotvorimo Gromobran svemira kao Vinaverovo komunikacijsko sredstvo sa drugim svetovima.“ – kaže Zindović za naš portal.

Skulptoralni dodatak na fasadi

Rad na idejnom rešenju trga poklopio se sa početkom rada na projektu energetske sanacije fasade Zorkinog solitera, pa je Milenda Zindović u saradnji sa koleginicom Katarinom Dubljanin osmislila i novi skulptoralni dodatak fasadi kako bi ona poprimila taj ekspresionistički izraz koji odgovara Vinaverovim književnim delima. Forma i boja ove fasadne mreže preneta je onda na formu i boju pergole koja je deo uređenja trga – na taj način postignuto je formalno i vizuelno jedinstvo horizontalne i vertikalne površine trga.

Najveći izazovi pri realizaciji ovog projekta bila je činjenica da se radi o javnom prostoru i o investitoru koji je gradska uprava. To je značilo veliki broj kompromisa u toku razrade projekta – od saobraćajnog rešenja do elemenata urbanog mobilijara, kao i veliki broj uključenih aktera.

„Na kraju, ipak sam zadovoljna jer mislim da je i kroz realizaciju projekat u dobroj meri ostao dosledan ideji, iako je bilo raznih promena i izmena usled čitavog niza ograničenja, do samog kraja realizacije.“ – kaže Zindović.

Omiljena pozadina za selfije

Građani Šapca imali su različite reakcije na novi trg. „Uživo, one koje sam imala prilike da sretnem i sa njima popričam, uglavnom su bili zadovoljni činjenicom da je predviđen veliki broj klupa kao i nova česma.“ – kaže Zindović i dodaje da je bilo dosta pitanja vezanih za simboliku trga – za brojeve na klupama i značenje crvene pergole. Po reakcijama jasno je da mnogi ne znaju ko je bio Stanislav Vinaver i zbog čega je važan za našu umetnost i kulturu.

Ovaj trg ima potencijal da postane ne samo simbol Vinavera već i simbol grada Šapca.

Naravno, na društvenim mrežama je bilo svakakvih komentara, od pozitivnih do uvredljivih.

„Ali na to ne obraćam puno pažnje – mislim da komentari uživo imaju mnogo veći značaj. Zanimljivo, obrada fasade nije gotovo uopšte imala negativnih komentara, iako sam i tu očekivala jake reakcije.“ – kaže arhitektica.

Naprotiv, fotogeničnost fasade, pa i kontroverzne pergole, čini mi se da će vrlo brzo ostati omiljena pozadina za selfije. „Na nekim televizijama trg je već podloga za snimke i reportaže iz Šapca, što me raduje jer govori o tome da ovaj trg ima potencijal da postane ne samo simbol Vinavera već i simbol grada Šapca.“ – zaključuje Milena Zindović.

Fotogalerija:

Vinaverov trg u Šapcu otvoren je početkom ove godine; Foto: Đordje Đerić