Pored ovih spomenika svakodnevno prolazimo, a mnogi nisu sigurni baš tačno šta oni znače. Ispravljamo grešku jer se radi o monumentima vrednih pažnje.

U poslednjih pet godina Beograd je dobio više spomenika nego za prethodne dve decenije, a najavljena je izgradnja još nekoliko do kraja 2020. godine. Naravno, kvalitet tih spomenika nije uvek vrhunskog kvaliteta i dešava se da neki primeri, pored svoje monumentalne veličine ne poseduju estetsku monumentalnost, koja je presudna za kvalitet jednog umetničkog dela.

Upravo iz tih razloga, napravili smo osvrt na tri spomenika koji nose primarnu funkciju jednog spomenika – memorije nekog događaja ili ličnosti, ali i ništa manje značajnu funkciju vizuelnog utiska, likovnih kvaliteta i uklopljenosti u okolni prostor. Ova tri spomenika u Beogradu su relativno novijeg datuma, ali prolaznici često i ne znaju šta oni predstavljaju, pa bi bilo dobro skrenuti pažnju na njih kao dobre primere prostorno-skulpturalne umetnosti.

Memorijal Jevrejima

Prvi spomenik predstavlja memorijal Jevrejima koji su stradali u holokaustu Drugog svetskog rata u Beogradu. Događaji sami po sebi zastrašujući, ali koji moraju biti memorisani na neki pristojan, upečatljiv način, upotrebom savremenog oblikovnog izraza. Iz tog razloga, autor spomenika, arhitekta Ana Korica Šaljić odlučila se za bogdanovićevski pristup, apstraktnih motiva, koji je i u svetu uveliko prihvaćen kao najbolji za memorisanje ovakvog i sličnih nemilih događaja.

Spomenik je podignut 2014. godine i nalazi se na trotoaru ulice Braće Krsmanović, u prostoru između polurazrušene Španske kuće i zgrade KC Grada, gde mnogi ljudi pored njega prolaze, naročito noću, a verujemo i ne znajući šta spomenik predstavlja, iako je informativna tabla uredno postavljena na zgradi KC Grada.

Ovo mesto memoriše uspomenu na 6.300 Jevreja koji su mučki ubijeni ugljen-monoksidom u blindiranom kamionu pod nazivom dušegupka.

Ovo mesto memoriše uspomenu na 6.300 Jevreja koji su mučki ubijeni ugljen-monoksidom u blindiranom kamionu pod nazivom dušegupka. Celo proleće, od marta do maja 1942. godine, zlokobni kamion je na Sajmištu (Jevrejski logor Zemun) gotovo svakog dana utovarao nekoliko desetina Jevreja, vozio preko pontonskog mosta (most Viteškog kralja Aleksandra je tada bio srušen) i na ulasku u ulicu Braće Krsmanovića se zaustavljao, kada bi jedan od podoficira ubacivao izduvnu cev u unutrašnjost zaptivenog kamiona. Nakon ovoga bi kamion nastavljao prema Jajincima, gde su čekale već iskopane jame, u koje bi se ubacivala tela ugušenih iz kamiona. Autorka je ovaj događaj i traumu ovekovečila u vidu dva geometrijski prošupljena betonska zida sa natpisima proroka Isaije na hebrejskom i srpskom jeziku. Ovi geometrijski otvori nisu tek nasumično osmišljeni.

Jedan od njih postavljen je da se kroz njega može videti Sajmište, a drugi postavljeni niže da kroz njih mogu da gledaju deca, simbolišući time uzrast najmlađih žrtvi koje su prošle ovo mučko ubijanje. Drugi prorezi su simbolizovali ostale otvore na kamionu, koji bi bili zatvarani pre ispuštanja izduvnih gasova.

Između dva monolitna zida, u podu memorijala, utisnuti su i kamionski točkovi koji nedvosmisleno upućuju na spomenutu dušegupku. Možda će nakon čitanja ovog teksta prolaznici sa više pijeteta gledati na ovaj spomenik, koji se nenametljivo uklopio u okruženje.

Košarkaši na Kalemegdanu

Drugi spomenik postavljen je nešto skorije, prošle 2018. godine, na prostoru košarkaških terena na Kalemegdanu. On je postavljen u čast generacije košarkaških velikana koji su utemeljili jugoslovensku košarku, a koji su plasirali na prvo Svetsko prvenstvo u košarci, koje je održano 1950. godine u Buenos Airesu.

Kako su naš tim činili igrači Crvene Zvezde i Partizana (predvođeni legendarnim Popovićem, Stankovićem, Šaperom i Nikolićem) simbolično, spomenik je postavljen u prostor između terena naša dva najtrofejnija kluba.

Siluete trojice košarkaša pridržavaju košarkašku loptu čineći jednu specifičnu, uravnoteženu kompoziciju.

Autor spomenika, vajar Radoš Radenković, takođe je svoju zamisao pretočio u modernu apstraktnu formu u kojoj dinamično-ekspresionistički pozicionirane siluete trojice košarkaša pridržavaju košarkašku loptu čineći jednu specifičnu, uravnoteženu kompoziciju, koja zajedno sa postamentom, podseća na sportski trofej. Na postamentu je ugravirana posveta i logoi institucija koje su podržale izradu spomenika.

Možda će neko reći da je apstraktan prikaz ljudi bio aktuelan tokom 70-ih i 80-ih godina, naročito kroz likove maskoti sportskih takmičenja, ali po našem mišljenju, ovaj senzibilitet ne prestaje da bude aktuelan, naročito ako autor ima umeće da se kroz isti izrazi.

Spomenik Mladenu Sekuloviću aka Karlu Maldenu

Treći spomenik otkriven je krajem 2018. godine ispred zgrade Jugoslovenske kinoteke i predstavlja legendarnog holivudskog glumca Karla Maldena. Vrhunac u karijeri doživeo je u periodu između 50-ih i 70-ih godina. Osvaja i oskara za najbolju sporednu mušku ulogu, glumeći u filmu Tramvaj zvani želja iz 1951. godine, u kojem se proslavio i njegov poznatiji kolega Marlon Brando.

Međutim, mnogi nisu upoznati sa njegovim privatnim životom i činjenicom da je rođen u porodici srpsko-češkog porekla i da mu je pravo ime bilo Mladen Sekulović. Kako tada nije baš bilo popularno da ljudi, koji su želeli da uspeju u šou-biznisu, nose svoja prava neamerička imena, Mladen je svoje ime pretvorio u Malden, to jest, Karl Malden. I pored toga, veoma se ponosio svojim poreklom, govorio je srpski i često u filmovima tražio da lik kojeg on tumači u nekom trenutku izgovori rečenicu koja sadrži njegovo prezime – Sekulović. To mu je bilo neka vrsta ličnog pečata.

Malden stoji na stepenicama i pridržava se za jednu šipku – baš kao u filmu Tramvaj zvani želja za koji je dobio oskara.

Spomenik predstavlja zaista remek delo realistične skulpture kako po likovnom prikazu, tako i po odabiru konteksta u koji je skulptura postavljena, što možemo zahvaliti njenom autoru, vajaru Zdravku Joksimoviću. Malden je predstavljen kako stoji na stepenicama i pridržava se za jednu šipku, a oni koji su upoznati sa njegovim delom odmah su prepoznali scenu iz filma Tramvaj zvani želja. Ali umesto vrata tramvaja, iza figure se pojavljuje velika filmska traka, ubačena u slepu nišu zida, koja nam govori da je glumac „oživeo“ i zakoračio izvan trake.

Ovom skulpturom definitivno su oživljeni lik i delo slavnog glumca, a mesto njegove postavke, na zidu Jugoslovenske kinoteke, dodatno naglašavaju prostorni kontekst samog spomenika.

Remek dela arhitektonične i figuralne umetnosti

Sva tri predstavljena spomenika u potpunosti se razlikuju po svojoj formi, to jest, stilu u kojem su izvedeni, a opet za svaki od njih se može reći da predstavlja remek delo arhitektonične i figuralne umetnosti. Samim tim pokazuju da živimo u vremenu kada su u umetnostima ravnopravno zastupljene geometrijska apstrakcija, ekspresionizam i realizam i da u svakom od ovih izraza može jednako uspešno da se stvara.

Kad ste već ovde…

• Da li će naši diktatori dobiti svoje spomenike u Beogradu?

Slavni američki sportista Tom Brejdi želi nakon penzionisanja u američkom fudbalu, da svoj radni vek provede kao arhitekta.

U poznatoj radio emisiji “The Greg Hill Show” na stanici WEEI, Tom Brejdi izjavio je da bi, kada se povuče iz ragbija, mogao sebe da vidi kao arhitektu jer kako kaže „voli da gradi kuće“. O ovome govori i nekoliko projekata na kojima je radio zajedno sa svojom suprugom, modelom Žizel Bundšen.

Tom Brady & Gisele Bundchen’s Massachusetts home was briefly listed for sale this morning for $39.5 million. Brady paid $4.5M for the land alone where their custom mansion was built. First reported by @NoraPrinciotti. pic.twitter.com/4E7W3EUX0x

— Darren Rovell (@darrenrovell) August 6, 2019

Tom Brejdi je zajedno sa svojom suprugom Žizel Bundšen, dizajnirao nekoliko kuća uključujući i onu za Dr.Drea.

Ovaj bračni par je zajedno izgradio nekoliko kuća, uključujući i svoj dom u Bruklinu, površine 1.300 kvadratnih metara, koji je prošle nedelje izašao na tržište sa cenom od 40 miliona dolara, piše Archpaper.

Prodaja kuće, čiji je prvi komšija vlasnik kluba New England Patriots, pokrenula je čak i spekulacije da će Brejdi napustiti tim nakon završene sezone. Međutim, Brejdi je poručio navijačima da ne obraćaju mnogo pažnju na ove glasine.

Udruživanje s kraljem meganekretnina

Brejdi i Žizel su takođe dizajnirali i letnju kuću površine 1.670 kvadratnih metara u naselju Brentvud u Los Anđelesu. Na projektu ove kuće, koju su prodali poznatom producentu i muzičaru Dr. Dreu, bračni par je sarađivao sa arhitektom Ričardom Landijem kojeg u Americi zovu kraljem meganekretnina jer zajedno sa čuvenom dizajnerkom enterijera Džoan Benke, gradi i oprema kuće vredne nekoliko desetina miliona dolara

Kada ste već ovde…

• Kanye West gradi kuće za beskućnike inspirisane Ratovima zvezda
• Bred Pit dizajnira nameštaj inspirisan secesijom

Vlasnici dvorišta u San Francisku mogu mesečno da zarade čak 1.698 dolara!

U cilju stvaranja novih pristupačnih stambenih jedinica kalifornijska start-up kompanija Rent the Backyard ima zanimljivu ideju za rentiranje dvorišta. Naime, njihova ideja je da od vlasnika kuća u gusto naseljenim gradskim četvrtima iznajmljuje višak dvorišta. Kompanija u njemu postavlja svoj montažni objekat za koji samostalno pribavlja dozvole i na kraju isplaćuje vlasnicima kuća 50% novca od profita dobijenog njegovim iznajmljivanjem. Moramo priznati, zaista zanimljiv poslovni plan koji bi mogao da obezbedi mesto za stanovanje mnogim ljudima koji su često u bezizlaznoj situaciji u prenaseljenim i preskupim gradovima za život.

U dvorištu se postavlja montažna kuća, a vlasniku placa isplaćuje se 50% novca od profita dobijenog njenim izdavanjem.

Širom sveta, veliki gradovi se bore s nedostatkom stambenih jedinica, što je posledica masovnih migracija u urbane sredine. Tako je u Los Anđelesu u periodu od 2015. do 2017. godine zabeležen porast broja zahteva za građevinsku dozvolu od neverovatnih 2.000 posto! Samim tim, tema pristupačnog smeštaja postaje goruća jer cene nekretina rastu vrtoglavnom brzinom, piše Dwell.

Izgradnju dodatnih stambenih jedinica prati zahtevna birokratija i veliki troškovi, tako da alternativna rešenja izgradnje mobilnih objekata mogu biti spas za mnoge.

Karbonski neutralne kuće

Rent the Backyard na svom projektu sarađuju sa firmom NODE koja se bavi proizvodnjom održivih, karbonski neutralnih kuća, koje se pritom mogu podići za samo jedan dan.

Pitate se kako je rešen komunalni aspekt? Mini-kuća se priključuje na glavni objekat, sa svim potrebnim meračima za količinu potrošnje vode, struje i gasa.

Uvek ima kvaka

Rent the Backyard će svoje prve objekte postaviti u narednim nedeljama. Za sada svoje dvorište mogu iznajmiti samo stanovnici nekoliko kalifornijskih gradova, a najviše će moći da zarade vlasnici dvorišta u San Francisku –  čak 1.698 dolara mesečno! Potrebno je da imate imate viška placa minimalne dimenzije 10×10 metara.

Ugovor po principu „ključ u ruke“ ima jedno važnu napomenu: ako odlučite da u međuvremenu prodate kuću, plaćaćete naknadu do preostalog perioda koji je definisan ugovorom na 30 godina.

Kad ste već ovde…

• Istraživanje pokazalo da pešačke staze u gradovima povećavaju cene nekretnina

U pitanju je vrlo hrabro arhitektonsko rešenje s ogromnom nadstrešnicom koja je podržana velikim brojim vitkih stubova između kojih bi bile provučene trake u bojama FK Vojvodine.

Čelnici FK Vojvodina najavili su da će se u Novom Sadu graditi novi stadion. Biće to investicija vredna 25 miliona evra, gradiće se uz podršku Republike Srbije, na istom mestu na kojem se nalazi sadašnji objekat, piše eKapija.

Idejni projekat za izgradnju stadiona Karađorđe već postoji, rekli su iz uprave kluba.

– Stadion sa 16.800 mesta biće izgrađen vrlo brzo, po svim najboljim i svetskim standardima. To će biti pravi stadion bez atletske staze, biće pomeren 20 metara pored Promenade, biće garaže, parking mesta, krugovi bezbednosti, moći će da doće bilo koji engleski, francuski ili nemački klub – rekao je ranije generalni direktor Vojvodine Dušan Bajatović, navodi se na sajtu FK Vojvodina.

Stadion sa 16.800 mesta, neće imati atletsku stazu i biće pomeren 20 metara pored Promenade.

Tenderi će, prema najavama početi na jesen, odnosno krajem septembra.

Nije objavljeno ko je autor idejnog rešenja novog stadiona Karađorđe u Novom Sadu, ali u pitanju je vrlo hrabro arhitektonsko rešenje s ogromnom nadstrešnicom koja je podržana velikim brojim vitkih stubova između kojih bi bile provučene trake u bojama FK Vojvodine.

Kad ste već ovde…

• Ovako izgleda pobedničko rešenje na konkursu za stadion Crvene Zvezde

Glavni izazovi s kojima se susreću biroi pri implementaciji BIM-a jesu nedostatak finansijskih sredstava kao i smanjena mogućnost delegiranja dela projektantskog tima za prelazak na ovo okruženje.

Kada više od 15 godina radite kao BIM menadžer na poslovima izrade projektne dokumentacije komercijalnih, stambenih, sportskih i industrijskih objekata na teritorijama Ruske federacije, Bliskog istoka, Evrope i Afrike, onda sigurno jedna od najupućenijih osoba na našem prostoru na temu implementacije BIM-a. Zato smo se obratili upravo Zoranu Petroviću iz firme ArtifexPro, govorniku na konferenciji BuildUp 2019 koju organizuje naš portal, kojeg smo za početak pitali sledeće:

Zorane, zašto, kako i kada preći na neki od BIM softvera?

– Kao što ste dobro primetili, treba preći na BIM zato što je to budućnost srpske građevinske industrije. S druge strane, BIM je sadašnjost za naprednije zemlje sveta. Ne bih želeo da zvučim banalno, ali ukoliko ste tek počeli da razmišljate o prelasku na BIM, već kasnite.

Činjenica je da napredne industrije sveta BIM koriste već skoro 20 godina. Neke od njih čak su uvele i zakonsku obavezu za korišćenje BIM softvera. Na primer, Velika Britanija od 2016. godine, Ruska federacija od 2017. godine zahtevaju da se projekti rade u nekom od BIM softvera.

Postoji veliki broj BIM softvera koji se koriste ali najčešće zastupljen BIM softver (skoro 50% tržišta) na polju arhitekture, konstrukcije, instalacija je Autodesk Revit. Svakako, razne struke nalaze koristi u različitim softverima i dodacima za softvere, pa, na primer, arhitekte koriste često ArchiCAD, konstruktivci Tekla Structure itd. Kako lično koristim Autodesk Revit već duži niz godina, toplo ga preporučujem svim strukama.

Šta je BIM jeste, a šta nije? Da li je reč o naprednom 3D modelovanju ili je BIM nešto mnogo složenije?

– BIM je skraćenica od engleskog izraza „Building Information Modeling“. Kako mu samo ime kaže, „BIM“ su u stvari informacije o elementima koji sastavljeni formiraju objekat. Svaki od softvera koji podržavaju BIM predstavlja informacionu bazu podataka. Vizuelni 3D prikaz objekta je samo pomoć projektantima za unos podataka u bazu, kako bi te podatke kasnije predstavljali u vidu izveštaja ili crteža.

Kako tehnika napreduje već sada naslućujemo da će doći vreme kada će se papirne verzije projekata čuvati samo u arhivama institucija. Za samu gradnju neće biti potrebno formiranje 2D dokumentacije (izveštaji ili crteži) jer će ljudi na gradilištima moći na jednostavan način pristupati svim potrebnim informacijama za izgradnju objekta, direktno u 3D modelu.

Implementacija BIM tehnologija nije ni brz, ni lak, a ni jeftin postupak. Koliko tok implementacije traje, šta sve podrazumeva? 

– Nije jednostavno proceniti koliko će trajati implementacija BIM-a u jednoj projektantskoj firmi jer prelazak na BIM u načelu predstavlja promenu načina razmišljanja i pristupa projektovanju.

Ukoliko pravilno odaberete zaposlene koji će započeti rad u BIM-u, implementacija će ići lakše brže. Kako se među iskusnim projektantima postoji otklon prema novim tehnologijama, jer kako će vam često reći „zašto menjati stvari koje funkcionišu“. Po mom mišljenju, za prelazak na BIM treba birati birati mlađe projektante. Iskusnije kolege će im davati uputstva vezana za sama pravila struke koja treba primeniti.

Za prelazak na BIM treba birati birati mlađe projektante, a iskusnije kolege će im davati uputstva vezana za sama pravila struke.

Sam proces implementacije podrazumeva, kao prvo obuku tima koji će raditi u BIM-u, dalje stvaranje procedura rada kojih će se svi članovi tima pridržavati (jer jedino na taj način tim i može da funkcioniše), i kao poslednje, i ništa manje važnije, pravljenje dokumenta šablona „template file“.

Formiranjem procedura rada u BIM-u nastaje interni pisani dokument BIM Standard projektantske firme. BIM standard koristiće i svaki novi član tima tako da će se održati jednoobraznost rada, čak i povećanju ili izmenama „BIM tima“. Definisane procedure modelovanja koristiće se uz korišćenje fajla šablona modela (Template File). U samom šablonu nalaziće se predefinisani objekti potrebni za rad, a u pisanom dokumentu koji opisuje šablon naći će se pregled šta sve u šablonu postoji.

Da bi ste uspeli u implementaciji BIM procesa i da bi proces implementacije protekao što bezbolnije, na prvom mestu treba da postoji čvrsta rešenost rukovodstva. Treba odvojiti finansijska sredstva za kupovinu softvera a često i za pojačanje performansi hardvera. Treba imati u vidu, da iako će se koristi od prelaska na BIM zasigurno pojaviti, ti rezultati neće doći brzo i svakako ćete morati da osim novca uložite i ogroman rad.

Koji su glavni izazovi sa kojima se mali i srednji biroi u Srbiji susreću prilikom implementacije BIM alata?

– Glavni izazovi sa kojima se susreću mali biroi jesu nedostatak finansijskih sredstava kao i smanjena mogućnost delegiranja dela projektantskog tima za prelazak na BIM.

Kako i na koji način im vi kao BIM menadžer i konsultant, može pomoći da prevaziđu goruće probleme i zaista iskoriste potencijale BIM tehnologija na pravi način? Koja su vaša dosadašnja iskustva?

– Bavim se projektovanjem i izradom grafičke dokumentacije, osim u Srbiji, i na teritorijama i po standardima Ruske federacije, Evropske unije, Bliskog istoka i Kanade već više od 17 godina. Moje bavljenje BIM-om počinje pre skoro deset godina. Najveće iskustvo imam na poljima arhitekture i konstrukcije ali se bavim i sistemima vodovoda i kanalizacije i elektro instalacijama.

Kao konsultant uspešno sam radio na implementaciji BIM standarda u nekoliko domaćih projektantskih firmi, na primer, Arhi.Pro (Beograd) i Đorđe Bajlo Arhitekte (Novi Sad).

Moja dosadašnja stečena znanja u projektovanju i BIM modelovanju mogu vam u mnogome pomoći da na jednostavan i brz način prebolite sve dečije bolesti koje se neminovno pojavljuju pri prelasku na BIM. Velika prednost mog angažovanja, u odnosu na škole koje se bave obukom projektanata za korišćenje Autodesk Revit-a, je u tome što svakodnevno rešavam praktične probleme projektovanja. Kasnije se trudim da ta praktična znanja prenesem i u implementaciju BIM standarda i obuke ljudstva firme koja me angažuje kao konsultanta.

Koja je, zapravo, uloga BIM menadžera?

– Moja uloga kao BIM menadžera je da radim na strategiji razvoja procesa projektovanja, obuci novih projektanata i njihovo uklapanje u sistem. Zavisno od veličine i potreba projektantske firme mogu se baviti i izradom šablona, standarda, familija i samim vođenjem projekata.

U vašem tekstu „Šta je pošlo naopako?“ govorite o fenomenima „lažni BIM“, „soliranje“, „BIM execution plan“, „previše podataka“ i „zaobilazne metode“. Šta se sve može naučiti iz projekata koje ste radili po BIM principima a pošli su naopako?

– Svako iskustvo koje stvorite u toku procesa projektovanja, pa i negativno, je korisno za napredovanje i usavršavanje.

Najčešći primer je, projekat koji ste radili u BIM-u, ali ste morali potrošiti mnogo vremena da sredite model, kako bi uspeli da dobijete pravilne izveštaje o količinama materijala ili crteže koji grafički liče. Potrošeno vreme je uglavnom posledica „soliranja“ učesnika na projektovanju u okviru jedne struke. Ukoliko svaki od projektanata ima svoj sistem modelovanja određenih elemenata stvoriće se digitalni haos iz koga se možete izvući jedino trošenjem dodatnog vremena i resursa.

Ukoliko svaki od projektanata ima svoj sistem modelovanja, stvoriće se digitalni haos iz koga se možete izvući jedino trošenjem dodatnog vremena i resursa.

Ukoliko nemate dovoljno iskustva u modelovanju pribegavaćete korišćenju AutoCAD detalja, tablica iz eksela ili čak kompletnih crteža iz drugih softvera. Ovakvo „zaobilaženje“ nazivamo Pseudo BIM i svakako ćete ovakvom načinu pribegavati ređe, kako budete imali više iskustva, a iskustvo se dobija prenošenjem od iskusnijih korisnika ili učenjem na sopstvenim greškama.

Do ovog slučaja dolazi kada u projektantskoj firmi ne postoji BIM Standard koji će voditi projektante, kao ni stručno lice koje će svojim iskustvom predvideti moguće probleme koji će na kraju projektovanja nastati.

Više na BuildUpu

Zoran Petrović, BIM menadžer, biće govornik na konferenciji BuildUp 2019 na temu Digitalnoj gradnji koja će biti održana 16. oktobra. Jedan od panela biće potpuno posvećen BIM-u gde će govornici iz Srbije i regiona dati odgovora na pitanja o BIM implementaciji i o tome kako kroz digitalno nastaje kuća.

Više o konferenciji saznajte ovde.

BuildUp 2019: Prva regionalna konferencija o digitalizaciji u arhitekturi i građevinarstvu

Zvaničnici Venecije kaznili su španskog arhitektu Santjaga Kalatravu sa 78.000 evra, jer je dizajnirao most preko Grand kanala koji ne može da izdrži veliki broj turista.

Odluku je doneo sud u Italiji 9. avgusta i obrazloženju naveo da je Kalatrava bio nepažljiv u procesu izgradnje, a da je dizajnirao druge mostove, poput onih u Dalasu i Kalgariju, što je istaknuto kao dokaz da je trebalo da ima dovoljno informacija za konstruisanje, prenosi Archpaper.

Most Ponte dela Konstitucione, dugačak oko 90 metara, izgrađen je 2008. godine, a ime je dobio po italijanskom Ustavu koji je tada obeležavao 60 godišnjicu postojanja.

Il ponte di Calatrava Si pensa di coprirlo con moquette https://t.co/Y5Zbt5bK7R pic.twitter.com/B9hf1saDl4

— Corriere della Sera (@Corriere) January 7, 2016

Most Ustava (Ponte della Costituzione) je Kalatravin most od stakla i čelika koji je veoma klizav. Zbog toga je dobio kaznu.

U tužbi gradskih vlasti navedeno je da most sa čeličnim okvirom i staklenim panelima nije mogao da izdrži navalu gostiju i njihovih kofera koje svakodnevno vuku za sobom, zbog čega je nekoliko staklenih stepenica moralo da se zameni.

Kako se navodi, to nije prvi problematičan projekat Kalatrave, budući da je njegov projekat izgradnje solitera Čikago spajer otkazan 2015. godine zbog, navodno, „svetske ekonomske krize“. Takođe, njegov most u Dalasu je zatvoren jer navodno nije dobro sračunat na sile vetra.

Prekomerni turizam

Kontroverza oko mosta je poslednja u nizu koja pogađa Veneciju, koja se suočava sa posledicama prekomernog turizma. U tom italijanskom gradu nedavno su uvedene stožije kontrole turista – posetioci koji ne prenoće u gradu plaćaju naknadu od 10 evra, a zabranjeni su koferi sa točkićima. Već odavno je zabranjeno sedeti na pločniku, jesti na ulici…

Gradonačelnik Venecije Luiđi Brunjaro podržao je kampanju „Uživaj i podrži Veneciju„, koja podstiče posetioce da poštuju grad tokom posete.

Kad ste već ovde…

• Kalatravin most u Dalasu zatvoren jer nije dobro sračunat na sile vetra?

Bulevar Evrope, na uglu sa ulicom Laze Nančića i Servo Mihalja, dobija novi stambeni blok – Blok D.

Novosadska kompanija Dijagonala doo, krenula je u izgradnju Bloka D čiju izgradnju finansira investitor DijagonInvest doo. Blok D gradiće se po projektu arhitekte Mirka Pavlovića iz arhitektonskog biroa mARHi. Balkoni u aluminijumu u boji drveta kao i smaknuti prozori u beloj stolariji s crnim okvirom, čine arhitekturu objekta vizuelno zanimljivom.

Blok D čini 6 lamela sa 280 stanova kojima će biti dostupno oko 350 parking mesta u garaži i na dvorišnom parkingu u sklopu kompleksa. Velika garaža i parking zona u dvorištu zadovoljavaju uslove da za svaki stan i poslovni prostor u sklopu objekta bude obezbeđeno parking mesto. Zanimljivo je da jedan deo garažnog prostora rezervisan za motore i bicikle. Novi stambeno-poslovni kompleks ima i 800 kvadratnih metara raspoloživog poslovnog prostora.

Lokacija

Zvanično najduži bulevar u Novom Sadu, Bulevar Evrope, trenutno je jedna od najznačajnijih novosadskih saobraćajnica. Izgrađen na nekadašnjoj trasi pruge Novi Sad-Subotica, dobra je veza sa auto-putem, ali i ostalim delovima grada. Prema urbanističkom planu, ovaj bulevar nastaviće se u pravcu Ribarskog ostrva preko koga bi trebalo da nikne novi most koji će spojiti upravo Bulevar Evrope sa Sremskom Kamenicom.

Projektnim planom kompleksa vodilo se računa o ambijentalnom uklapanju u uži i širi urbanistički kontekst Adamovićevog naselja. U neposrednoj blizini kompleksa nalaze se pošta, autobuska stanica, marketi, vrtići, dečije igraonice, restorani, park, kao i dve osnovne škole.

Energetska efikasnost

Pozicioniranje, orijentacija, oblik i struktura objekta, korišćenje prirodnih resursa (prirodno osvetljenje), dobra spoljna izolacija, upotreba energetski efikasnih i kvalitetnih građevinskih materijala – ovo su principi održive gradnje koji će biti primenjeni pri izgradnji Bloka D. Da su svi stanovi u okviru ovog bloka energetski efikasni garantuje energetski pasoš – sertifikat koji je potvrda odgovornog pristupa za životnu sredinu. Blok D ispunjava zahteve za „B“ energetski razred.

Sve boje novog bloka

Dodatnu notu autentičnosti lamelama u okviru Bloka D daju i boje u enterijeru zajedničkih prostorija (ulaza i hodnika). Osim što utiču na atmosferu u enterijeru i doprinose posebnoj estetici prostora, one boje i raspoloženje. Tako će lamele od 1 do 6 biti u sledećim bojama: zelena, žuta, plava, ljubičasta, crvena i bela.

Balkoni u aluminijumu u boji drveta kao i smaknuti prozori u beloj stolariji sa crnim okvirom, čine arhitekturu objekta vizuelno zanimljivom.

Oprema u stanovima

Veća osvetljenost stambenih jedinica, na svim etažama, postignuta je svetlom visinom od 270cm i velikim
staklenim površinama. Spoljna stolarija izvodi se od sedmokomornih PVC profila nemačke proizvodnje, zastakljenih troslojnim niskoemisionim termo staklom I klase punjenim argonom. Roletne se na svim prozorima izvode od aluminijumske termo lamele koja je ispunjena poliuretanom, dok se upravljanje vrši na eletkro pogon.

Unutrašnja stolarija izvodi se u završnoj obradi od furnira u prirodnim tonovima hrasta. Ulazna sigurnosna vrata su takođe u završnoj obradi od furnira u prirodnim tonovima hrasta, snadbevena sa savremenim švajcarskim KABA sigurnosnim sistemom brava, atestirana na protiprovalnost. Posebnu toplinu u stambenim jedinicama odaje prirodna podna obloga izvedena od hrastovog drveta – višeslojni parket I klase u tamnijim tonovima, proizvođača tipa DRVOPRODEX, LAMAR.

Podne i zidne obloge u sanitarnim čvorovima, kuhinjama i ostavama stambenih jedinica izvedene su od granitne keramike I klase, renomiranih italijanskih proizvođača kao što su Marazzi, Mirage, Novabell i drugi

Sanitarni čvorovi su snadbeveni modernom sanitarnom opremom renomiranih nemačkih proizvođača: WC šolja i Soft Close daska proizvođača Villeroy & Boch, baterije GROHE, ugradni vodokotlić proizvođača Geberit.

Useljivo krajem sledeće godine

Izgradnja Bloka D je počela je julu 2019. godine, dok se završetak Lamele 1 očekuje u decembru 2020. godine. Više informacija o Bloku D možete pronaći ovde.

Kad ste već ovde…

• Šta očekuje Novi Sad u građevinskoj sezoni 2019.

Ovako izgledaju prvi preliminarni renderi novog gradskog stadiona u Subotici!

Novosadski biro DBA na čelu sa arhitektom Đorđom Bajilom radi na projektu novog gradskog stadiona u Subotici, a prvi preliminarni renderi objavljeni su na LinkedInu gde arhitekta objašnjava:

„Projekat na kome trenutno radimo podrazumeva potpuno novi objekat stadiona u skladu sa kategorijom 4 prema UEFA regulativama. Uskoro očekujemo građevinsku dozvolu, potom procedure tendera za izvođenje radova, a krajem godine počinju i radovi na izgradnji.“ – rekao je Bajilo.

Na renderu se može videti da će gradski stadion u Subotici konačno dobiti nadstrešnicu za sve gledaoce oslonjenu na vitke čelične stubove, kao i da će imati atletsku stazu.

Novi stadioni u Srbiji

Iz Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima rekli su ranije da je planirana izgradnja novih stadiona u Zaječaru, Loznici, Leskovcu, Vranju, Kraljevu i Subotici, dok smo projekat novog stadiona Karađorđe u Novom Sadu, kojeg projektuje takođe DBA, objavili nedavno.

Kad ste već ovde…

• Idejni projekat novog stadiona Karađorđe u Novom Sadu

Ansambl narodnih igara i pesama Srbije “Kolo” u saradnji sa Društvom arhitekata Beograda raspisalo je javni otvoreni anonimni jednostepeni arhitektonski konkurs za idejno rešenje nove zgrade Ansambla narodnih igara i pesama Srbije “Kolo” u Beogradu.

Obuhvat konkursa sulokacija stare Đumrukane u Karađorđevoj ulici broj 13 na kojoj je planirana izgradnja nove zgrade Ansambla KOLO (Zona 1) i Karađorđeva broj 15-15a, kao predmet anketne prostorno-programske provere kapaciteta lokacije namenjene objektu sa sadržajima kulture (Zona 2).

Povod za raspisivanje konkursa je potreba da se za ustanovu kulture – Ansambl narodnih igara i pesama Srbije KOLO, čiji se rad odvija u „privremenim“ prostorima i uslovima od njenog nastanka, obezbedi namenski prostor koji treba da zadovolji kako aktuelne, tako i potrebe budućeg razvoja ove institucije, a čime će se formirati i prvi specijalizovani scenski prostor namenjen umetničkoj igri u Srbiji.

Rokovi

Početak konkursnog roka/datum oglašavanja: 20.8.2019.

Rok za postavljanje pitanja: 9.9.2019.

Rok za predaju radova konkursa: 22.10.2019.

Konkursna dokumentacija

Grad Novi Sad raspisao je nagradni konkurs za izradu idejnog rešenja mosta na stubovima nekadašnjeg mosta Franca Jozefa, a koji bi mogao da posluži kao osnov za gradnju novog objekta i uređenja ovog dela Novog Sada i Petrovaradina.

U okviru ovog posla, Gradska uprava za gradsko zemljište i investicije traži i idejno rešenje za projekat tunela i pešačko-biciklističke veze sa obe strane Dunava, kao i pripadajućih zona.

Traga se za predlozima novog prostornog, odnosno konstruktivnog i oblikovnog rešenja pešačko-biciklističkog mosta i tunela sa pristupnim komunikacijama sa novosadske strane i sa Petrovaradina, komunikacija liftom sa gornjom tvrđavom iz zone tunela i veza sa Preradovićevom ulicom i gornjom tvrđavom u zoni „Lovotursa“.

Rokovi

Rok za predaju radova je 31. oktobar. Žiri će svoju odluku doneti do 25. novembra, a ona će potom biti i objavljena i radovi javno izloženi, piše 021.

Nagrade

Za prva tri rada obezbeđene su novčane nagrade – prvo mesto osvaja četiri miliona dinara, drugo mesto 2,5 miliona dinara i treće mesto milion dinara. Ipak, ne postoji nikakva obaveza Grada da sklapa ugovor sa projektantima, s obzirom na to da je konkurs osmišljen kao nagradni i neobavezujući za Grad.
Ipak, Grad se nada da će idejni projekat poslužiti kao osnova za dizanje novog mosta, tačnije za revitalizaciju nekadašnjeg. Žiri može da izabere jedan rad za otkup u vrednosti otkupne nagrade od 200.000 dinara.

Zadatak konkursa

Učesnici konkursa treba da obrazlože koncept uređenja, opis saobraćajnog rešenja, tehnički opis partnernog i pejzažnog uređenja, dekorativne elemente i specifične zahteve za svaku od celina, a one su: zona keja i univerzitetskog parka, most, deo dunavskog bedema, postojeći tunel ispod tvrđave i zona „Lovoturs“, sa pristupom tunelu.

„Prostori u obuhvatu urbanističkih uslova su jedinstven prostorni potez na trasi nekadašnje pruge, čijom rekonstrukcijom bi se stvorili uslovi za uspostavljanje pešačko – biciklističke komunikacije između Novog Sada i kompleksa Petrovaradinske tvrđave. Sprovođenje konkursa je prvi korak ka realizaciji investicija na predmetnoj lokaciji, te obaveza koja prethodi izradi projektno – tehničke dokumentacije, ali i želja grada da uključi stručnu javnost kako bi se pronašlo najbolje rešenje, za ovu specifičnu i veoma značajnu lokaciju“, navodi se u konkursnoj dokumentaciji.

Kad ste već ovde…

• Most na lakat: Detalji pobedničkog rešenja za novi most u Novom Sadu

Bukovac, Kisač, Klisa i mesna zajednica Gavrilo Princip, predmeti su ovogodišnjeg nagradnog konkursa.

Brojna uređenja i rekonstrukcije javnih prostora, takozvanih novih mesta za susrete građana i organizovanje kulturnih sadržaja, deo su priprema za 2021. godinu kada će Novi Sad biti Evropska prestonica kulture. Ove pripreme će se održati treći put, a dosadašnjim konkursima i nagradama možete čitati ovde.

A novi ciklus krenuo je nedavno! Tim povodom Fondacija „Novi Sad 2021“ raspisuje Urbanističko-arhitektonski konkurs za uređenje malih javnih prostora pod nazivom „Nova mesta“ na koji svoje ideje i projekte do 3. oktobra može da preda stručna javnost. Pravo na učešće imaju sva stručna pravna i privatna lica – ovo podrazumeva arhitekte, urbaniste, pejzažne arhitekte kao i studente iz ovih oblasti.

Lokacije za ovogodišnji konkurs Nova Mesta su Bukovac, Kisač, Klisa i mesna zajednica Gavrilo Princip.

Žiri

1. dr Darko Polić, dipl.inž.arh., Predsednik Žirija;
2. Predrag Milutinović, dipl.inž.arh., član Žirija;
3. doc. dr Rene Lisac, dipl.inž.arh., član Žirija;
4. dr Ivana Miškeljin, dipl.inž.arh., član Žirija;
5. Aleksandar Panjković, dipl.inž.saobr., član Žirija;
6. Andrej Strehovec, dipl.inž.arh., zamenik člana Žirija

Nagrade

• Za uređenje prostora u MZ „Kisač“ 125.000,00 dinara
• Za uređenje prostora u MZ „Klisa“ 125.000,00 dinara
• Za uređenje prostora u MZ „Gavrilo Princip“ 125.000,00 dinara
• Maksimalno 3 otkupa, u zavisnosti od kvaliteta radova 50.000,00 dinara

Konkursna dokumentacija

Konkursnu dokumentaciju za nabavku usluge izrade urbanističko-arhitektonskog rešenja za uređenje novih mesta u Novom Sadu u postupku nabavke – konkurs za dizajn možete pronaći na sledećim linkovima:

• Tekst konkursa
• Informacije o lokacijama

Kad ste već ovde…

• Pobednici urbanističko-arhitektonskog konkursa Nova mesta

Konferencija se ove godine održava od 31. oktobra do 4. novembra u Novom Sadu.

Naučni radovi studenata osnovnih i master studija su deo koji Međunarodnu konferenciju studenata građevinarstva, geodezije i arhitekture – CoNStruction čini jedinstvenim. Tim povodom raspisan je konkurs za naučne radove studenata osnovnih i master studija, u tri kategorije (građevinarstvo, geodezija i arhitektura) koji traje do 30. septembra 2019. godine.

Recezenti su profesori sa Departmana za građevinarstvo i geodeziju, sa Departmana za arhitekturu i urbanizam i sa Departmana za automatiku, geomatiku i upravljanje sistemima, Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu.

Pravo učešća imaju svi studenti građevinarstva, arhitekture i geodezije, osnovnih i master studija, svih usmerenja.

Deo konferencije posvećen naučnom radu studenata osnovnih i master studija, pruža priliku studentima da prezentuju svoj naučni rad kao i da se upoznaju sa iskustvima i dostignućima kolega sa drugih univerziteta kako iz Srbije tako i iz inostranstva. CoNSruction je jedan od retkih naučnih studentskih skupova u oblasti građevinarstva, geodezije i arhitekture, a organizatori se nadaju da će kolege s drugih fakulteta, videvši ovaj primer, organizovati slične događaje.

Pravo učešća imaju svi studenti građevinarstva, arhitekture i geodezije, osnovnih i master studija, svih usmerenja. Studenti kojima bude odobren rad biće kontaktirani putem imejla sa svim potrebnim daljim instrukcijam.

Sve informacije o konkursu možete pronaći na sajtu konferencije.

Konferencija se ove godine održava od 31. oktobra do 4. novembra u Novom Sadu.

Kad ste već ovde…

• CoNStruction 18

Planirate novu kuhinju? U troškove ne spadaju samo stolarski radovi, već će vas pri renoviranju sačekati brojni radovi koji značajno podižu cenu celog poduhvata.

Na primeru kuhinje površine od 6 metara kvadratnih u stanu s početka osamdesetih godina prošlog veka, analiziraćemo koje troškove možete da očekujete prilikom renoviranja vaše kuhinje.

U ovom primeru, kuhinja je bila stara oko 40 godina pa je bilo potrebno promeniti pločice ali i doraditi instalacije – kako elektro tako i vodovoda i kanalizacije. Radova je bilo puno, pa je zato portal Dizajn enterijera spremio video-prilog kroz koji se mogu sagledati svi radovi:

Pogledajte video-prilog:

Radovi su bili sledeći:

• Rušenje stare kuhinje s odvozom šuta na deponuju: cena 200 evra
• Nove instalacije: cena 270 evra
• Nove keramičke pločice s lepljenjem: cena 390 evra
• Obrada zidova: cena 150 evra
• Nova tehnika i oprema: cena 1.430 evra
• Izrada kuhinje po meri: cena 1.680 evra
• SVE UKUPNO: 4.120 evra

Više detalja o svim radovima pronađite na portalu Dizajn enterijera.

Kad ste već ovde…

• Kako se prave kuhinje po meri i koliko to košta (video)

Proteklih dana su u novinama izlazili prilično optimistični naslovi u „spuštanju Mitrovice na reku“, ali su izlazile i oštre kritike svega onoga što takav plan podrazumeva. Istražujemo šta je sve prethodilo najnovijem predloženom rešenju i gde sve ovo može da vodi.

Sremska Mitrovica je nekada bila jedan od najznačajnijih centara vodnog saobraćaja: dnevno je bilo po nekoliko polazaka parobroda za Šabac ili Beograd, još u vreme kada je Mitrovica bila u Austrougarskoj a ova druga dva grada u Srbiji. Kao grad na velikoj i plovnoj reci, velika je šteta što se rečni saobraćaj ugasio, a građani mogu samo da posmatraju retke teretne brodove i privatne brodiće.

To upada u oko i turistima, koji primećuju da u Mitrovici nema ni teretnog saobraćaja ni kruzera, odnosno, grad koji je bio prestonica Rimskog carstva deluje kao da je u nekom napuštenom rukavcu, slepom crevu. A od turizma se planira živeti, jer je to najpropulzivnija privredna grana u svetu, a i industrijske zone u Mitrovici, za razliku od gašenja industrije u Novom Sadu, na primer, sve više rastu.

Gradu jeste potrebna luka, marina i kruzeri, zbog industrije i turizma, ali mu je potreban i zeleni koridor.

Zbog toga je na sednici Skupštine Grada Sremska Mitrovica usvojena Odluka o izradi Plana detaljne regulacije RTC Luka Leget sa lučkim pristaništem kojom se predviđa novo moderno lučko područje sa lučkim pristaništem u planu je na reci Savi kod Sremske Mitrovice. Ovim bi se Mitrovici vratio stari značaj kao putničkoj ali i teretnoj luci, formirala bi se zona luke međunarodnog značaja. Kako kažu mitrovački urbanisti, u narednih šest meseci će se pristupiti izradi prostornog plana do detalja, a njegov obuhvat biće veći od 80 hektara na levoj sremskoj obali Save. Izveštaj kaže da se planira „gradnja objekata obuhvata marinu, luku, putno, teretno, ali i sportsko pristanište.“ Ali, ovde saga i sukobi tek počinju.

Prvobitni plan

Prvi plan je nastao još krajem zime i početkom proleća kada je do javnosti došao nacrt uređivanja obale istočno od Gradske plaže „Brioni“, u ulici Stevana Sremca, koja ima samo jednu stranu predviđenu za naseljavanje, a druga je nasip iza koje se nalazi reka i veoma velika šuma. Prema tom, prvobitnom planu, predviđalo se pomeranje nasipa za oko 80m ka jugu, te izgradnja 19 četvorospratnica na prostoru sadašnjeg nasipa od restorana „Ribolovac“ do drumskog mosta i izgradnja velike marine uz nestajanje velikog dela šume u zoni pored Save, koja je jedna od retkih preostalih zelenih zona u gradu.

Osim što je u pitanju ekološki koridor međunarodnog ranga, koji je definisan Uredbom o ekološkoj mreži, te se ova ideja kosi sa principima ekologije, postoji još jedan mnogo gori aspekt. Pomeranjem nasipa i obale za 80m prema jugu, smanjila bi se širina reke Save i povećala njena brzina, a time i rušilački potencijal, a i povećao bi se njen vodostaj. A šta bi bilo na tih 80m dobijene površine? Pa, tu bi se, kao druga strana ulice Stevana Sremca, gradile pomenute četvorospratnice za oko, po slobodnoj proceni, hiljadu ljudi. Nije jasno ko bi bio kupac tih stanova i kako se planira priliv stanovništva u grad.

Nadalje, prema Zakonu o šumama čista seča šume nije dozvoljena. Planirano rešenje pomeranja nasipa i izgradnja zgrada je u neskladu sa planovima višeg reda. A šta bi bilo iza, na obali reke, po ovom planu? Bila bi luka za kruzere i marina za privatne brodove, neka vrsta savskog Porto Montenegra, gde bi se intenzivirao saobraćaj između Beograda, Šapca, pa i Novog Sada sa Sremskom Mitrovicom i dalje sa Drinom.

Kako je sve u ovom planu bilo pogrešno, i javnost se digla na noge, uloženo je 600 žalbi, odnosno, amandmana na ovaj plan i on je odbačen.

Revidirano rešenje

Usledio je drugi plan, koji je odbacio ideju pomeranja nasipa i predvideo je da se na istom području zadrži ulica Stevana Sremca sa samo jednom stranom punom stambenih jedinica, dok je druga i dalje isti onaj nasip, ali je sada problem šuma.

Naime, polovina šume je predviđena za „urbanizaciju“ sa dečjim igralištima i plažama i ostalim sadržajima koji su prisutni u priobalju umesto dosadašnjeg „divljeg“ zelenila, ali je sporan deo istočno, gde se planira kompletna seča šume i pravljenje putničke luke i marine, gde bi uplovljavali kruzeri i vezivali se brodovi.

Prostor marine je predviđen na prilično velikih 9,42 hektara, ali na prostornom planu se ne vidi da je predviđen „zeleni koridor“ u širini od makar 15 metara, koji bi omogućio prirodnu odbranu od poplava, a koji je uostalom i propisan uslovima Zavoda za zaštitu prirode (Uredba o ekološkoj mreži).

Rešenje kroz kompromis

Komentari stručne javnosti su uglavnom da je luka i marina neophodna ali da je zeleni koridor obavezan, i da se njegovim izuzimanjem pravi „igralište za imućne koji bi mogli direktno sa keja autima da dolaze i ukrcavaju se u svoje jahte, bez zelenila koje bi im smetalo“. Teretna luka je predviđena iza drumskog mosta i nema preterane rasprave oko nje, budući da je taj deo neuređen, i industrijska zona bez naselja. Takođe, predviđa se i prostor za gradnju objekata, po svoj prilici ugostiteljskih ili možda i jednog administrativnog, na obali reke.

Jedna od zamerki javnosti je da je nekada na ovoj lokaciji postojala luka pod uglom od 45 stepeni gde su zimi bili ukotvljeni brodovi, a deca išla na klizanje (Zimovnik), što je vidljivo na starim slikama iz vazduha. Pitanje je zašto se ne bi moglo napraviti tako nešto?

Kakva će biti odluka posle još jedne javne rasprave, ne znamo, ali se nadamo da će doći do kompromisa. Gradu jeste potrebna luka, potrebna je i marina i kruzeri, koji bi mogli na ovo mesto izuzetnog istorijskog značaja i lepote, nedaleko od ušća Save u Dunav, da dovode turiste, ali bi bilo neophodno da se zadrži zeleni koridor od makar 15-ak metara širine, zbog ekoloških i bezbednosnih razloga.

Kad ste već ovde…

• Brana u Pećincima – katastrofa u najavi?

Aleksandar Group iz Novog Sada je investitor komleksa površine 90.000 m2 na atraktivnoj lokaciji – tačno preko puta Airport Cityja.

Na uglu Omladinskih brigada i Đorđa Stanojevića u planu je izgradnja poslovno-stambenog kompleksa. Nosilac izrade urbanističkog projekta je Potka doo iz Beograda, dok je idejno rešenje potpisala kompanija Lotus architecti iz Zagreba.

Prema informacijama iz projekta, plan je da se objekti grade u dve faze, saznaje eKapija.

– Kompleks je isprojektovan u duhu savremene arhitekture karakteristične za stambeno poslovnu namenu objekata, kao i ambijenta Novog Beograda, koji se u ovom delu razvija – navodi se u urbanističkom projektu.

Aleksandar Group iz Novog Sada je investitor kompleksa površine 90.000 m2 u Bloku 64.

Objekat prve faze projektovan je tako da sadrži podrumsku etažu-garažu, prizemlje, prvi sprat, tipski sprat (od drugog do petog sprata) i povučeni sprat. Oblikovan je tako da formira miran trg u unutrašnjosti parcele, koji će biti primarno pešački. Podzemne etaže objekta koristiće ce isključivo za parking, u prizemlju se planira poslovna, a na spratovima stambeno-poslovna namena.

Podzemne garaže biće na dva nivoa, sa kapacitetom od 517 vozila.

230 stanova i skoro 10.000 kvadrata poslovnih prostora

Prizemlje je predviđeno 100% za komercijalne delatnosti. Prvi sprat je predviđen delom kao stambena, a delom kao komercijalna etaža. Poslovni prostor je funkcionalno u potpunosti odvojen od stambenog, a po potrebi je moguće njihovo povezivanje. Na ovoj etaži je predviđeno ukupno 36 stanova. Na tipskom spratu je planirano ukupno 39 stanova, a na povučenom spratu 38.

Predviđaju se ukupno 23 poslovna prostora, od čega se 17 nalazi u prizemlju i šest na spratovima (jedan poslovni prostor na svakom spratu). Predviđen je po jedan putnički lift u svakoj lameli, osim u poslovnom prostoru, gde su predviđena tri lifta.

Foto: Lotus Architecti

Foto: Lotus Architecti

Druga faza projekta

Objekat druge faze projektovan je tako da sadrži podrum, garažu, prizemlje, tipski sprat (od prvog do petog sprata) i povučeni sprat. I ovde će se podzemne etaže koristiti isključivo za parking. U prizemlju se planira poslovna, a na spratovima stambeno-poslovna namena.

– Idejnim rešenjem se u Fazi II ostvaruju 42 stana i 16.857 m2 poslovnih prostora, te je minimalan potreban broj parking mesta 327. Kapacitet parkiranja u podzemnoj dvoetažnoj garaži je 383 vozila – stoji u dokumentu.

Prizemlje je predviđeno 100% za komercijalne delatnosti sa šest poslovnih prostora. Na tipskom spratu, kao i na povučenom spratu, planirano je po sedam stambenih jedinica i pet poslovnih jedinica, sa ulazima nezavisnim od stambenog dela. U pogledu poslovanja predviđa se ukupno 31 poslovnih prostora od čega se šest nalazi u prizemlju i 25 na spratovima.

Konstrukcija i materijalizacija objekta

Kako piše u projektu, konstruktivni sistem objekata je skeletni, armirano-betonski, konstrukcija koja će se raditi na licu mesta. Seizmička jezgra su liftovski i stepenišni AB zidovi. Međuspratne konstrukcije su predviđene kao prednapregnute armirano betonske ploče.

Za materijalizaciju i završne obrade objekta najavljeno je korišćenje visokokvalitetnih materijala u skladu sa planiranim sadržajima objekta i principima energetske efikasnosti.

Za fasadu svih poslovnih delova objekata se koristi sistem „zid zavese“

– Za fasadu svih poslovnih delova objekata se koristi sistem „zid zavese“. Fasade stambeno-poslovnih lamela će biti materijalizovane tako da čine skladnu celinu, a predviđeni su savremeni materijali sa završnom obradom: termoizolaciono staklo i malterisane površine kao i mestimično ventilisane fasadne površine u zavisnosti od konačne razrade fasade. Precizan odabir fasadnih materijala biće tačno definisan razradom projekta. Krov objekta je projektovan kao ravan-neprohodan.

Planirano je dekorativno popločavanje, kao kombinacija kamenih i betonskih obloga, asfaltirane površine na saobraćajnicama i travnate površine sa različitim vrstama vegetacije.

Kolski pristupi biće sa dve strane – iz ulice Omladinskih brigada i iz ulice Đorđa Stanojevića.

Kao što smo ranije pisali, Aleksandar Group iz Novog Sada je investitor i na drugoj, prestižnoj lokaciji. U pitanju je stambeno-poslovni kompleks K-District.

Kad ste već ovde…

• K-District: Kako će izgledati stambeno-poslovni kompleks podno Kalemegdana

Jedna od pozitivnih strana ponovnog aktiviranja Marine Dorćol jeste da će Muzej Nikole Tesle biti preseljen u biser industrijske arhitekture, zgradu elektrane Snaga i svetlost.

Grad Beograd je 14. avgusta javno oglasio prodaju zemljišta Marine Dorćol. Ovom ponudom je obuhvaćena površina od nešto više od 40.000 m2, na kojima može biti izgrađeno oko 152.000 kvadrata stambenog, poslovnog, ugostiteljskog, sportskog i drugog mešovitog sadržaja. Ponuđena je prva cena od 32,8 milona evra, koja će važiti do 13. septembra, kada će ponuda biti objavljena kao početna cena na javnoj licitaciji. Međutim, postoje oni koji pretpostavljaju da scenario za prodaju ove lokacije neće biti tako jednostavan.

Lokacija marine dolazi u žižu javnosti još tokom 2001. godine, kada za potrebe ispitivanja lokacije biva organizovan pozivni anonimni anketni konkurs, na kojem učestvuje jedan broj beogradskih biroa. Projektni zadatak je bio predvideti mešoviti sadržaj, s akcentom na poslovni i rezidencijalni prostor, na koji su beogradske arhitekte dale nekoliko kvalitetnih rešenja.

Dve jednako vredne prve nagrade osvajaju dva tima – arhitekte Zoran i Ana Nikezić koji su predvodili jedan i arhitekte Mihailo Timotijević i Miroslava Petrović Balubdžić drugi tim. Nažalost, u javnosti nisu sačuvana ova projektna rešenja.

Drugo mesto nije dodeljeno, dok treće osvaja tim Slavija biroa, koji predvodi arhitekta Đorđe Bobić.

Iako su domaća rešenja bila veoma kvalitetna, investitor ih kasnije sve odbacuje i predstavlja potpuno drugačije rešenje.

Iako su rešenja bila veoma kvalitetna, investitor ih kasnije sve odbacuje i u saradnji sa nepoznatim inostranim biroom predstavlja potpuno drugačije rešenje. Upadljiva razlika u odnosu na konkursne projekte bila je povećanje poslovno-stambenih kapaciteta za oko 70% da bi se maksimalno iskoristila kompletna površina lokacije što su u to vreme bili investitorski noviteti za domaće arhitekte, navikle na projektovanje u vremenu i okolnostima socijalizma i čisto autorske arhitekture.

U februaru 2006. godine, Marinu Dorćol zakupila je na 99 godina izraelska firma Angel Investment preko svoje ćerke firme otvorene u Srbiji, pod nazivom Angel Marina Dorćol koja je sarađivala sa lokalnim projektnim biroima. Ta kompanija je već u 2007. godini trebalo da dobije građevinsku dozvolu za izgradnju kompleksa vrednog oko 160 miliona evra, ali se procedura odužila i ceo projekat je 2010/2011. godine uveliko ušao u period Svetske ekonomske krize čiji epilog je bio propadanje mnogih investicija kompanije Angel i napuštanje započetih projekata, među kojima i ovog u Beogradu.

Čak ni maksimalno investitorski uobličen projekat nije bio dovoljno primamljiv da se krene u proces izvođenja i prodaje poslovnog i stambenog prostora ili uključivanja drugih investitora u razvoj ovog kompleksa. Nakon nekoliko neplaćenih rata za zakup, 2016. godine kompanija Angle Marina Dorćol vraća lokaciju gradu Beogradu.

Tesla u Marini Dorćol

Dalja subdina Marine Dorćol je delimično izvesna i može se možda porediti sa lokacijom fabrike IMT na Novom Beogradu za koju je ovog leta završen prvi krug javne licitacije. Naime, na licitaciji je ponuđena početna cena koja je slična onoj koja se nudi za Marinu Dorćol, ali su od tri pristigle ponude, dve bile važeće sa sličnim iznosima od oko 8,5 miliona evra. Ovo je oprobana strategija tokom koje se u prva dva kruga licitacija nude manje ponude, kako bi se nekretnina u trećem krugu prodala po daleko nižoj ceni od prvoponuđene.

Ono što je sigurno jeste da će nakon potencijalno uspešno izvršene prodaje marine novi investitor sigurno uposliti neki od domaćih projektnih biroa za detaljnu razradu projekata, a možda i za idejno rešenje, koje zbog prirode lokacije i finansijskih interesa investitora neće biti mnogo drugačije od onoga što je ponuđeno početkom 2000-ih godina.

Jedna od pozitivnih strana ponovnog aktiviranja Marine Dorćol jeste najava čelnika grada Beograda da će Muzej Nikole Tesle u skorije vreme biti preseljen u biser industrijske arhitekture, zgradu elektrane Snaga i svetlost, a koja se nalazi u okviru kompleksa Marine Dorćol.

Ovaj, možda i sinhronizovani potez, pozitivno će se odraziti na sam muzej, koji neće biti usamljen u okruženju divljeg rastinja i bespravnih objekata, ali i na budući kompleks marine, koja će pored poslovnog, rezidencijalnog i ugostiteljskog sadržaja imati i kulturno-istorijski sadržaj kojim, inače, manjkaju slični moderni kompleksi u regionu.

Kad ste već ovde…

• Rekonstrukcija Karađorđeve ulice – od Velikih stepenica do nove pasarele

U Centru za digitalni dizajn razvijaju se tehnologije koje će predstavljati budućnost u procesu projektovanja, dizajna i proptecha.

Implementirali ste BIM u svoje poslovno okruženje i mislite da ste uhvatili korak s tehnologijom? Zapravo, tek ste zagrebali površinu! U Centru za digitalni dizajn pri Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu idu korak dalje i intezivno rade na parametarskom modelovanju, digitalnoj prefabrikaciji ali i 3D konfiguratorima, koji donose revoluciju u arhitekturi i dizajnu.

O tome pričamo sa arhitektom Bojanom Tepavčević, vanrednim profesorom na Departmanu za arhitekturu, Fakulteta tehničkih nauka (FTN) u Novom Sadu koji će biti govornik na konferenciji BuildUp 2019 – Digitalna gradnja koju naš portal organizuje 16. oktobra u Beogradu.

Šta je, zapravo, Centar za Digitalni Dizajn (DDC)? Koji su mu ciljevi, kada je nastao i koji je obuhvat njegovog delovanja?

– Centar za Digitalni Dizajn je naučno-istraživačka grupa i organizaciona jedinica u okviru Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Centar je osnovan 2014 godine. Osnovni cilj centra su naučna istraživanja iz domena digitalnih tehnologija u arhitekturi kao i njihova primena u praksi.

Logika parametarskog modelovanja nudi novi način mišljenja u procesu dizajna, a digitalna fabrikacija način kako da se taj dizajn izvede.

Parametarsko modelovanje i digitalna prefabrikacija sinonimi su za digitalni dizajn. Na koji način DDC primenjuje i razvija ove principe u svojoj istraživačkoj praksi?

– Parametarsko modelovanje i digitalna fabrikacija su neke od oblasti digitalnog dizajna. Primenom parametarskog modelovanja i digitalnog dizajna mogu se kreirati složeni geometrijski oblici, koje nije moguće kreirati ni na jedan prethodno poznati način primenjivan u arhitekturi. Osim parametarskog modelovanja, u procesu digitalnog dizajna mogu se koristiti i druge metode, kao i algoritmi za optimizaciju forme. Na primer, genetski algoritmi, inteligencija jata, neuronske mreže…

Logika parametarskog modelovanja nudi novi način mišljenja u procesu dizajna, a digitalna fabrikacija način kako da se taj dizajn izvede. Zato su oni danas sinonimi za takav dizajn. U okviru Centra se bavimo istraživanjima kada i kako primeniti inovativne pristupe dizajnu, a nastojimo i da naša ekspertska znanja primenimo i u praksi. Do sada smo imali nekoliko uspešno realizovanih arhitektonskih projekata u kojima su pomenute metode bile primenjene.

Koliko sve to to, zapravo, košta? Da li parametarsko modelovanje i digitalna prefabrikacija poskupljuju dizajn ili, zapravo, štede vreme i pojeftinjuju proces projektovanja i izvođenja?

– Cena projekata baziranih na parametarskom modelovanju i primeni digitalne fabrikacije ne mora nužno biti skuplja od tradicionalnog načina građenja. Parametarsko modelovanje omogućava automatizaciju u procesu dizajna.  Automatizacija samim tim znači i veliku uštedu na vremenu.

Parametarski generisane zakrivljene forme mogu doneti veliku uštedu u potrošnji energije, nuditi nova efikasna i elegantna konstruktivna rešenja, uštedeti na količini upotrebljenog materijala ili omogućiti bolje prirodno osvetljenje i ventilaciju objekta. Jednostavno, ono vam omogućava da kreirate bezbroj varijacija geometrijskih oblika koji zadovoljavaju određene kriterijume definisane projektnim zadatkom. Na arhitektama je dalje da izaberu onu varijantu koja najbolje odgovara za određeni projektni zadatak. One nisu nužno simbol neke nove estetike u arhitekturi, već novog načina mišljenja i građenja.

Parametarski generisane zakrivljene forme mogu doneti veliku uštedu u potrošnji energije.

Istina je i da proces fabrikacije zakrivljenih formi može biti značajno skuplji u odnosu na građenje zasnovano na tradicionalnim oblicima i metodama. Stoga je neophodno poznavati i tehnike fabrikacije kao i metode geometrijske optimizacije jer se na taj način može prilagoditi da u cenovnom rangu bude ista ili čak i jeftinija u procesu izvođenja u odnosu na tradicionalne metode građenja

Integracija privrede i nauke, prakse i istraživanja jedna je od stvari za koje se DDC intezivno zalaže. Da li biste mogli navesti nam par primera iz prakse na kojima je DDC aktivno učestvovao u njihovom projektovanju i realizaciji?

– Mi smo do sada smo imali nekoliko projekata u kojima smo naša ekspertska znanja primenili u praksi. S obzirom da je jedan od naših članova centra ujedno i deo tima Modelart Arhitekata, sa pomenutim arhitektonskim biroom smo imali veoma dobru i aktivnu saradnju, što je rezultovalo realizaciji nekoliko enterijera u kojima smo spojili nauku, tehnologiju i praksu. To su enterijeri sportskih prodavnica The Spot u Novom Sadu, Beogradu i Podgorici, Palačinkarnice Panuša u Novom Sadu, sajamskih postavki za kompaniju Pinoles za Sajam nameštaja u Beogradu i grupacije Fijat-Alfa Romeo-Jeep za Sajam automobila 2017. godine.

Osim pomenutih realizovanih projekata, učestvovali smo na Festivalima nauke i Noći istraživača u Novom Sadu gde smo široj javnosti prikazali ali i direktno testirali u praksi neke nove i inovativne metode građenja.  Jedan od takvih primera je lgloo Paviljon – struktura fabrikovana od stiropora pomoću industrijskog robota realizovana u okviru festivala Noć istraživača 2016.

Pomenuti projekat rezultovao je uspešno odbranjenom doktorskom disertacijom iz oblasti robotike u arhitekturi. Do sada je to je jedina odbranjena disertacija u Srbiji i širem regionu Balkana iz oblasti robotike u arhitekturi. Rezultati istraživanja su objavljeni u vrhunskom međunarodnom naučnom časopisu i u okviru nekoliko vodećih međunarodnih naučnih konferencija u svetu.

Panuša

The Spot

Igloo paviljon

Alfa Romeo sajamski štand

Saradnja sa Modelart Arhitektima rezultirala je sa više projekata koji odišu originalnošću. Na koji način zainteresovane arhitekte iz Srbije, Evrope i sveta mogu stupiti u kontakt s vama radi potencijalne saradnje? 

– Digitalne tehnologije u arhitekturi je oblast koja se veoma brzo razvija i stoga je veza između nauke i privrede veoma važna. Mi takođe prepoznajemo značaj saradnje sa privredom i zainteresovani smo da našim iskustvom i znanjem pomognemo arhitektama, dizajnerima, partnerima iz industrije da u svoje projekte unesu inovativna, efikasna i elegnantna rešenja u cilju poboljšanja kvaliteta arhitektonskih prostora i građene sredine.

Centar za digitalni dizajn ima zvanični sajt na kome se mogu naći detalji o projektima, akademskim referencama, oblastima ekspertize, dosadašnjim aktivnostima, kao i naš kontakt. Osim pomenutog sajta nedavno smo pokrenuli i sajt DDC-make.com koji će isključivo biti posvećen komercijalnim projektima i veze sa privredom.

3D konfigurabilni dizajn je pristup koji se iz industrije automobila sve češće primenjuje u arhitekturi i građevinarstvu. O čemu se zapravo radi? Kako ove digitalne tehnike menjaju pravila igre u procesu projektovanja, izvođenja i prodaje, recimo, višeporodičnih stambenih zgrada?

– 3D konfigurabilni pristup je u osnovi baziran na metodama parametarskog modelovanja. Kao što sam već ranije napomenuo, takav pristup omogućava kreiranje beskonačnog broja varijacija i rešenja u odnosu na prethodno definisane parametre.

Zamislite online 3D platformu pomoću koje budući vlasnik stana može sam da izabere materijal i boju podnih i zidnih obloga, unutrašnje stolarije ili čak poziciju prozora.

Ukoliko govorimo u kontekstu projektovanja, onda se pre svega misli na pojam parametarskog projektovanja. U koliko govorimo i o izvođenju onda govorimo o masovnoj kastomizaciji. Međutim, ukoliko govorimo o prodaji i višeporodičnom stanovanju, onda se pre svega misli o kreiranju 3D konfiguratora u kojem osim arhitekata i budući vlasnici stanova mogu delimično učestvovati u procesu projektovanja.

Zamislite, na primer, online 3D platformu pomoću koje budući vlasnik stana može sam da izabere materijal i boju od ponuđenih podnih i zidnih obloga, unutrašnje stolarije ili čak poziciju prozora ukoliko su sve moguće pozicije date u skladu sa mogućim izgledom objekta. U tom slučaju govorimo o masovnoj personalizaciji, novom konceptu koji ne samo da može u budućnosti uticati na način projektovanja i prodaje stanova, već i izmeniti i preispitati pojam autorskog dela u arhitekturi ali i dizajnu uopšte. U kojoj meri je autor određenog proizvoda sam dizajner, u kojoj meri onaj koji dizajnira algoritam 3D konfiguratora, a u kojoj meri krajnji korisnik koji bira sebi najbolju kombinaciju?

Budućnost je digitalna. Šta sledeće možemo očekivati od Centra za Digitalni Dizajn? O čemu ćete nam pričati na BuildUp konferenciji u okviru panela Proptech?  

Po mom mišljenju, masovna kastomizacija i personalizacija primenom Web 3D konfiguratora je jedna od digitalnih tehnologija koja u budućnosti može imati velikog uticaja na arhitekturu i dizajn. 3D konfiguratori koji omogućavaju da korisnik menja oblik i boju dizajna i da odmah vidi kako to utiče i na cenu proizvoda su sve više u primeni i verovatno će se odraziti i na oblast arhitekture. To je jedan od fokusa naših sadašnjih istraživanja, ali i tema o kojoj ću više pričati na konferenciji BuildUp 2019.

Kad ste već ovde…

• Zoran Petrović: Ukoliko tek sad razmišljate o prelasku na BIM – već kasnite!

Javnosti je manje poznato da je škola Bauhaus blaćena zato što je to prva obrazovna ustanova koja je dozvolila da je pohađaju žene. Ipak, one nisu imale isti tretman kao i njihove muške kolege…

Stvaranje škole Bauhaus u Nemačkoj 1919. godine važan je trenutak u istoriji arhitekture. Bauhaus je pokrenuo bezbrojne rasprave o arhitekturi i dizajnu koje traju i dan danas. Ova škola, koja je kasnije postala više pokret nego institucija, suočila se sa čitavim nizom političkih i društvenih otpora tokom celog svog postojanja, da bi na kraju zatvorila svoja vrata 1933. godine za vreme nacističkog režima. Međutim, znanje koje je Bauhaus doneo u struku postalo je univerzalno i kao takvo dalo je pečat gradovima širom sveta.

Sto godina kasnije, mnogi su se potrudili da ispričaju priču o onome što se događalo unutar zidova ove čuvene institucije koju je osmislio vizionar Valter Gropius. Ono što je manje poznato da je ova škola blaćena zato što je to prva obrazovna ustanova koja je otvoreno dozvolila da je pohađaju žene. Međutim, nekoliko srećnih učenica nije imalo isti tretman kao i njihove muške kolege – bilo im je dozvoljeno da učestvuju samo u pojedinim programima za žene.

Nekoliko srećnih učenica nije imalo isti tretman kao i njihove muške kolege – bilo im je dozvoljeno da učestvuju samo u  odabranim programima za žene.

Činilo se da će zbog godina koje su prošle, priča o ženama u Bauhausu ali i njihovoj nejednakosti biti osuđena na zaborav. Međutim, njihova imena i ono što su postigli ipak će ostatiti zabeležno za sva vremena. Priča o Anni Albers, Gunta Stolzl, Marianne Brandt, Margarete Heimann, Gertrud Arndt, Beniti Koch-Otte, Lou Scheper-Berkenkamp i dizajnerki Almi Siedhoff-Buscher inspirisala je reditelja Gregora Schnitzlera da snimi film Bauhaus (Lotte am Bauhaus).

Bauhaus u režiji Gregora Schnitzlera, nastao je uz podršku sadašnje direktorice Bauhausove arhive, Annemarie Jaegg, koja kaže: „Film daje predstavu o kreativnosti, radoznalosti i strasti koju su ove žene oživele u centru za kreativnost i eksperimentiranje poznato kao Bauhaus”.

Drama je posebno fokusirana na karijeru Alme Siedhoff-Buscher, koja se, protiv želje svojih roditelja, upisuje u školu Bauhaus i postaje deo generacije umetnika koja žene daje ulogu u arhitekturi i dizajnu.

Trejler filma možete pogledati ovde:

Detalji o filmu:

• Originalan naslov: “Lotte am Bauhaus”
• Zemlja i godina proizvodnje: Nemačka, 2019
• Trajanje: 105 minuta
• Režija: Gregor Schnitzler
• Scenario: Jan Braren
• Direktor fotografije: Christian Stangassinger
• Glumačka postava: Alicia von Rittberg, Noah Saavedra, Jörg Hartmann, Nina Gummich, Marie Hacke

Bauhaus (Lotte am Bauhaus) je dostupan na servisu Filmin za registrovane korisnike ovde.

Kad ste već ovde…

• 100 godina Bauhausa: 10 stvari koje morate da znate

Rok za prijavljivanje je od 2. septembra do 15. oktobra 2019. godine.

Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije, kao osnivač, i Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet, Fakultet tehničkih nauka Novi Sad – Departman za arhitekturu i urbanizam, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Zadužbina Ilije Milosavljevića Kolarca, Urbanistički zavod Beograda, WIENERBERGER d.o.o. KANJIŽA, Inženjerska komora Srbije, Radio-televizija Srbije, kao suosnivači – objavljuju javni poziv – konkurs za dodelu Nagrade Ranko Radović, koja je osnovana sa ciljem da podstiče, razvija i afirmiše kritičko-teorijsku misao u oblasti arhitekture i arhitektonsko stvaralaštvo.

Nagrada Ranko Radović se dodeljuje za tri kategorije:

1. kritičko-teorijske tekstove o arhitekturi objavljene u prethodnoj kalendarskoj godini kao i u tekućoj godini do datuma dodele nagrade, i to za kritike, eseje, knjige, predavanja i pisanu reč uopšte;
2. realizovano arhitektonsko delo dovršeno u prethodnoj kalendarskoj godini kao i u tekućoj godini do datuma dodele nagrade;
3. televizijske emisije, izložbe ili multimedijalne prezentacije realizovane u prethodnoj kalendarskoj godini kao i u tekućoj godini do datuma dodele nagrade

Žiri Nagrade

Kategorija (1)

1. dr Zlata Vuksanović Macura, dipl. inž. arh.
2. prof. dr Luka Skansi, dipl. inž. arh.
3. Slobodan Giša Bogunović, diplomirani filozof

Kategorija (2)

1. prof. Zorica Savičić, dipl. inž. arh.
2. prof. Vasa Perović, dipl. inž. arh.
3. Milenija Marušić, dipl. inž. arh.

Kategorija (3)

1. prof. mr Branko Pavić, grafičar
2. Radonja Leposavić, istoričar umetnosti i radijski novinar
3. Zoran Dmitrović, dipl. inž. arh.

Rokovi

Pravo učešća na konkursu imaju pojedinci, ustanove, udruženja, strukovnih organizacija, kao i sva zainteresovana lica koja su ostvarila rezultate u jednoj od tri kategorije, sa teritorije Srbije, kao i iz drugih zemalja. Konkurs je raspisan u skladu sa Pravilnikom Nagrade Ranko Radović (u toku je proces usvajanja novog Pravilnika u kome neće biti predviđena mogučnost konkurisanja sa studentskim radovima) i počinje da teče od ponedeljka, 2.9.2019. godine a završava se 15.10.2019. godine.

Prijavljivanje

Pravilnik Nagrade Ranko Radović, elementi konkursa i elektronski formular za prijavu na konkurs za dodelu Nagrade Ranko Radović nalaze se na web adresi: www.ulupuds.org.rs/Aktuelnosti.htm

Kad ste već ovde…

• Modularni štand sa sajma knjiga osvojio nagradu Ranko Radović za 2018. godinu

Delovi Džakarte tonu 18 centimetara godišnje zbog eksploatacije podzemnih voda i erozije zemljišta.

Predsednik Indonezije Džoko Vidodo saopštio je da će glavni grad te zemlje biti premešten iz prenastanjene i zagađene Džakarte u istočnu provinciju Kalimantan na ostrvu Borneo.

Nakon ozbiljne analize, doneta je zvanična odluka o tome da prestonica bude u provinciji na ostrvu Borneo, koje Indonezija deli sa Malezijom i Brunejima. Novi grad će se graditi 1.200 kilometara dalje od sadašnje prestonice Džakarte koja je jedan od gradova koji najbrže tonu. Naime, delovi ove metropole tonu skoro 18 centimetara godišnje zbog eksploatacije podzemnih voda i erozije zemljišta. Pošto je dve petine grada ispod nivoa mora, očekuje se da će zbog klimatskih promena veliki delovi Džakarte biti pod vodom do 2050. godine.

Pošto je dve petine grada ispod nivoa mora, očekuje se da će zbog klimatskih promena veliki delovi Džakarte biti pod vodom do 2050. godine.

Kao četvrta najnaseljenija zemlja na svetu, Indonezija je raširena na više od 17.000 ostrva. Samo u glavnom gradu živi više od 10 miliona stanovnika. Vidodo je najavio da će finansiranje projekta doći od javnih fondova, državnih preduzeća, privatnih korporacija i javno-privatnih partnerstava.

Novi grad do 2024. godine

Nova prestonica će biti izgrađena na zemljištu u vlasništvu države između Balikpapana i Samarinde, dok će Džakarta i dalje služiti kao finansijski centar Indonezije.

Plan je da izgradnja nove prestonice počne 2021. godine, a vladini službenici bi trebalo da se usele u nove kancelarije do 2024. godine. Naravno, ako ovaj plan prođe parlament.

Kad ste već ovde…

• Nova prestonica Egipta biće zelena oaza s vertikalnim šumama