Peđa Isus u karijeri dugoj 35 godina izgradio je preko stotinu sakralnih objekata poput crkve Svetog Kneza Lazara u Čačku, hrama kralja Jovana Vladimira u Baru ili Hercegovačke Gračanice u Trebinju.

Tekst uspomene na arhitektu Predraga Ristića – Peđu Isusa, po prvi put nije u potpunosti sastavila jedna osoba. Njegov život, arhitektonsko delo, likovno stvaralaštvo, naučna istraživanja, muzičko eksperimentisanje, društveno buntovništvo i duhovna potraga zaista nisu mogli da stanu u memoriju jednog autora. O kompleksnosti njegove ličnosti pružićemo samo jedan mali deo, jedan isečak – izraz od kojeg je možda sve počelo. Ili je možda Peđa svojim poreklom i rođenjem već bio predodređen da ostavi dubok trag u razvoju naše kulture…

Rođen je u Beogradu 1931. godine, od oca Petra, mašinskog inženjera i majke Marije Tabaković, po čijoj liniji je Peđa završetkom školovanja postao četvrto arhitektonsko pokolenje u familiji. Pored toga što su mu preci bili slavni umetnici i arhitekte, nekoliko njegovih dedova i deda-stričeva bili su ugledni slobodni zidari iz Novog Sada i Arada. On je u svojim genima doneo sklonost prema vizuelnim umetnostima, a znanje (praktično, naučno i ezoterično) spoznao je kako od svojih predaka tako i istražujući prirodu i njene zakonitosti.

Osnovnu školu i gimnaziju završava tokom i nakon Drugog svetskog rata, a 1956. godine diplomira na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu sa projektom Saborne crkve i sopstvenom teorijom akustike, osnovanoj na matematičkoj teoriji skupova.

Nadimak Isus dobija nakon plivačkog nadmetanja sa sovjetskim narodnim herojem kada je izlazeći iz vode, mršav i koščat, mnogima zaličio na Isusa.

Nadimak Isus dobija nakon posleratnog plivačkog nadmetanja sa sovjetskim narodnim herojem Leonidom Mješkovim kada je, izlazeći iz vode, mršav i koščat, sa riđom kosom, mnogima zaličio na Isusa. Kako je bio zakleti rojalista i večiti buntovnik, nije želeo da se uklopi u tadašnje društvene norme, pa samim tim nije ni mogao da dobije neko stalno zaposlenje u državnoj službi.

Iako je po struci bio arhitekta, nije ga zanimalo isključivo projektovanje, već pre svega neka prirodna načela po kojima svet funkcioniše i po kojima su najranije ljudske civilizacije organizovale svoj život, a samim tim i arhitekturu. Na osnovu toga, još od mladalačkih dana počinje da se interesuje za kulturu Lepenskog vira koju samostalno istražuje i dolazi do otkrića i zaključaka, koji su se kosili (po nekima još uvek kose) sa zvaničnim naučnim istraživanjima, koje je ustanovio profesor Dragoslav Srejović. Predmet sporenja bio je oblik lepenske kuće, koja je po Srejoviću imala oblik trapeza, a po Ristiću oblik isečka. Kako je Srejović tada već uveliko bio ugledni profesor na Odeljenju za arheologiju, Peđa je bio svestan da svoju teoriju neće moći da odbrani u Jugoslaviji. Međutim, to uspeva na Univerzitetu u Gracu 1980. godine, sa tezom Rekonstrukcije preistorijske arhitekture Lepenskog vira. Ova istraživanja u mnogome su mu pomogla prilikom njegovog primarnog posla – projektovanja sakralne arhitekture.

Prvi poslovi

Jedan od prvih poslova bio je rekonstrukcija kompleksa manastira Kaone koji Peđa dobija 1984. godine. Ovaj sveobuhvatni projekat izvodio se kako bi osam godina kasnije manastir proslavio 600 godina od osnivanja i 100 godina od podizanja postojeće crkve. Tom prilikom, arhitekta Ristić radi na rekonstrukciji glavne crkve, izgradnji nove krstionice, pećinske kapele, ulazne kapije i drugih pratećih objekata.

Posebno je ponosan na Saborni hram u Podgorici gde je na bogatom živopisu i sam ovekovečen, kao glavni neimar.

Ovaj posao otvara mu vrata za mnoge druge projekte, koji su tokom ovih 35 godina dostigli broj od preko stotinu sakralnih objekata u Srbiji, regionu i inostranstvu. Od drugih sakralnih objekata izdvajaju se crkva Svetog Kneza Lazara u Čačku (2012), hram kralja Jovana Vladimira u Baru (2015), kao i Hercegovačka Gračanica u Trebinju (2000). Posebno je ponosan na Saborni hram u Podgorici (2013), gde je na bogatom živopisu i sam ovekovečen, kao glavni neimar, sa velikim lenjirom u ruci.

Takođe, posebno je zanimljiva i crkva Svetog Đorđa na Ravnoj gori koju zbog svog političkog opredeljenja sa zadovoljstvom projektuje 90-ih godina, a čija fotografija je u jednom trenutku završila na jednom bugarskom sajtu, potpisana kao srpska srednjovekovna crkva iz 14. veka. Ovo samo govori o veštini projektovanja i rukopisu, koji se u slučaju arhitekte Ristića, protezao od veštih autorskih mimikrija srednovekovnih motiva, do krajnje neobičnih ekspresionističkih i romantičarskih ostvarenja, kojima bi se reklo mogao porediti sa arhitektom Momirom Korunovićem. Istakao se i na polju rekonstrukcije postojećih sakralnih objekata, a tokom života se zalagao i za potpunu rekonstrukciju crkve Svetog Arhanđela u Prizrenu, mauzoleja cara Stefana Dušana, što su mu kao ideju mnogi stručnjaci osporavali.

Svestranost

Kao što vidimo, arhitekta Ristić je kako zbog neodgovarajućeg političkog sistema, ali i svoje buntovne prirode, čekao više od dve decenije da krene u ostvarivanje svojih arhitektonskih zamisli, ali je na kraju ispalo da je bio jedan od naših najproduktivnijih arhitekata. A čime se sve zanimao u vreme kada nije mogao da se bavi arhitekturom?

Za početak, jedan je od osnivača umetničke grupe Mediala (1950) kada se druži i stvara sa svojim nerazdvojnim prijateljem umetnikom Leonidom Šejkom. Kako bi zaradili novac, kao studenti omladinci pomažu Bogdanu Bogdanoviću u izradi maketa za spomenik u Jajincima i Jasenovcu. Tada se Ristić dublje upoznaje sa temom fizičke i duhovne patnje sprskog naroda, ali mu je koncept memorisanja koji je propagirao Bogdanović bio isuviše odbojan i pomirljiv. S grupom medijala se druži decenijama, a svoj najoriginalniji doprinos daje 1966. godine kada konstruiše takozvani „drndafon“ uz pomoć kojeg je snimljen zvuk za jedno popodne za film koji na Festivalu u Puli za muziku dobija dve zlatne arene!

Ristić konstruiše drndafon uz pomoć kojeg je snimljen zvuk za film koji na Festivalu u Puli za muziku dobija dve zlatne arene!

Bežeći od sistema, najviše je voleo prirodu, pa je 1962. godine postao prvi beogradski Robinzon Kruso, sagradivši sa svojim prijateljima prvu sojenicu na Adi Međici. Znanja iz arhitekture Lepenskog vira u mnogome mu pomažu da tehnički usavrši izgradnju ovog objekta (tadašnja milicija mu zbog njegovog „nedoličnog ponašanja“ tri puta ruši ostvarenje), da je ubrzo počeo da podučava i druge ljude kako da na Međici grade sojenice.

Nasmejani buntovnik

Dobitnik je nekoliko prestižnih nagada, najpre za film – Srebrna nagrada na međunarodnom festivalu za naučni film u Zapadnom Berlinu (1974) i Prva nagrada za Jugoslovenski naučni TV film (1970). Tu je i Nagrada Princa Čarlsa za projekat crkvenog doma u Birmingemu u Engleskoj (1989), kada se na dodeli nagrade pojavio u tradicionalnoj srpskoj nošnji. Za njom sledi i Orden Svetog Save II reda (1990), koji dobija za zasluge pre svega na polju unapređenja duhovnosti i razvoja sakralne arhitekture.

Srž njegove nauke o projektovanju pravoslavne sakralne arhitekture sadržani su u knjizi Kolač (2012). Celog života je bio buntovne naravi, patriotski nastrojen, tvrdoglav i uporan, ali stalno nasmejan i raspoložen za šalu i smicalice, sa humorom koji ga nije napuštao da poslednjih dana.

Kad ste već ovde…

• In Memoriam – Zoran Manević

Gradnja novog mosta na Savi trebalo bi da počne 2020. godine po idejnom projektu Saobraćajnog instituta CIP.

Izvesno je da će pre gradnje novog Stari savski most biti izmešten, a o dve varijante, odnosno dve buduće lokacije za izmeštanje izjasniće se Beograđani.

– Konkurs je bio 2017. i mi smo tada dobili nagradu. Posle konkursa je urađena sledeća faza projekta, a to je idejni projekat, koji je prema ugovoru 30. juna 2019. predat Republičkoj revizionoj komisiji. Kada Komisija odobri idejni projekat kreće se u izradu glavnog projekta, odnosno projekta za građevinsku dozvolu i izvođenje radova. Plan je da izvođač bude izabran krajem ove godine, odnosno da početkom sledeće izradi projekat i počne gradnju – rekao je za eKapiju Dejan Srejić, vodeći projektant u CIP-u i jedan od autora idejnog rešenja novog mosta na Savi.

Glavni doprinos estetici donelo je uvođenje asimetrije, odnosno usvajanje lukova različite visine.

Sagledavajući novoprojektovani most sa aspekta postojećih beogradskih mostova koji se nalaze u blizini, kako se navodi u obrazloženju projekta, mogu se uočiti elementi konstrukcije koji se mogu vizuelno povezati sa ostalim mostovima preko Save.

– Imajući ovo u vidu, može se zaključiti da će se novoprojektovani most dobro uklopiti u „lepezu“ postojećih mostova. Međutim, osim delova konstrukcije oblikovanih tako da most povezuju sa postojećim beogradskim mostovima, novoprojektovani most poseduje i jedinstvenu estetiku. Glavni doprinos estetici donelo je uvođenje asimetrije, odnosno usvajanje lukova različite visine. Denivelisanjem lukova u temenu za 6 metara, odnosno uvođenjem asimetrije, mostu je dat lični pečat i različitost koja ga izdvaja od ostalih standardnih rešenja – navodi se u idejnom projektu.

Funkcija – vođenje saobraćaja

Saobraćajni profil mosta predviđa dve kolovozne trake širine po 6,5 m, dvokolosečni tramvajski-metro koridor u sredini profila, minimalne širine 8 m i obostrane trotoare od po 3,3 m koji uključuju jednosmerne biciklističke staze. Po obodu pešačko-biciklističkih staza formirani su kaskadni ispusti – terase vidikovci, koje pešacima i biciklastima pružaju odmorišta sa pogledom na reku i grad, navodi se u idejnom projektu.

Konstrukcija

Lukovi: Statički sistem novog mosta je dvostruki čelični luk sa zategom, pri čemu se zatega pruža kontinualno celom dužinom mosta sa konstatnom statičkom visinom. Ukupna dužina mosta je L=420,0 m, sa rasponima L=54,0+73,0+166,0+73,0+54,0=420,0 m. Ukupna širina mosta je B=37,2 m (Na mestima vidikovaca za pešake B=42,5 m). Glavni raspon konstukcije preko zahtevanog plovnog profila od 150 m, formiran je sa dva čelična luka raspona L=166,0 m.

Vešaljke: Na mostu postoje 24 vešaljke, 12 na svakom luku.

Fundiranje: Stubovi mosta su fundiran na šipovima prečnika 1500 mm različite dužine i različite brojnosti.

Javni uvid u toku

Podsetimo, Ministarstvo zaštite životne sredine obavestilo je da je 26. jula počeo javni uvid u zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje novog na mestu starog Savskog mosta u Beogradu.

Kad ste već ovde…

• Most na lakat: Detalji pobedničkog rešenja za novi most u Novom Sadu

Verski termini poput iskušenje i raj vrlo često „krase“ fasade klubova za odrasle u Sjedinjenim Američkim Državama.

Fotograf Francois Prost je tokom proteklog proleća bio na putovanju kroz Ameriku i umesto da obilazi nacionalne parkove i znamenitosti velikih gradova, on je svoju pažnju i objektiv usmerio na striptiz klubova. On je na svom putu od Majamija do Los Anđelesa napravio seriju fotografija, koje je nazvao Klub džentlmena, a uočio je da su najčešći elementi ružičasta fasada, šareni neonski natpisi i dosta parking mesta.

Najčešći elementi klubova za odrasle jesu ružičasta fasada, šareni neonski natpisi i dosta parking mesta.

Serija fotografija „Gentlemen’s Club“ predstavlja portret američke kulture i urbanizma iz nekog drugog ugla, a Prostov izbor da se fokusira na južni deo zemlje bio je povezan s estetikom i filozofijom. Jaka sunčeva svetlost ove oblasti naglašava kontraste primenjenih boja, a fotografa je posebno zaintrigirala i prividna naglašenost „konzervativne i puritanske reputacije“ ovog regiona i u isto vreme nadmoćnosti ovih objekata nad okolnim prostorom, piše Citylab.

Na svom putu Prost je zabeležio izgled raznovrsnih striptiz klubova u Majamiju, Las Vegasu, Nju Orleansu i Los Anđelesu. Tokom trase naišao je i na niz klubova duž obale Meksičkog zaliva koji su bili u ruševinama nakon nedavnih uragana, ali i onih koji su se desili ne baš tako skoro.

Verski motivi

Striptiz klubovi na njegovom putu uglavnom su imali fasadu u ružičastoj, crvenoj ili ljubičastoj boji, dok su uz svetleće natpise, često primenjeni i šareni znaci u obliku palmi i martini čaše. Fotograf je primetio da i verski termini poput iskušenje i raj na skaradan način često „krase“ fasade klubova za odrasle.

Ništa bez reklame

Kod nekih primera Prost je postavljao dve fotografije koje se odnose na jedan klub. Jedna je prikaz fasade, a druga znaka pored puta, kojih naravno najviše ima u području oko Las Vegasa. Znaci su, sasvim očekivano, velikih dimenzija i prilično napadni, kako bi ih vozači uočili sa većih udaljenosti i pri većim brzinama.

Na istom putovanju Prost je takođe odlučio da fotografiše i prodavnice oružja, jer je bio fasciniran konceptom u kom su ovi objekti sasvim normalno ukomponovani između supermarketa i apoteka.

Kad ste već ovde…

• Traži se muškarac arhitekta da u suknji prošeta po zgradi koju je projektovao

Građani su izrazili svoje ogromno ogorčenje prema političarima koji su naredili rušenje gotičkog Mosta Rupa (Pont des Trous) u belgijskom mestu Turne kako bi veći brodovi mogli da plove rekom Šelt.

Rušenje gotičkog mosta iz 13. veka kako bi se omogućio prolaz većim brodovima rekom Šelt, dočekano je uz ogromno negodovanje građana ali i ministara u saveznoj vladi Belgije na ovakvu odluku lokalnih političara.

Nakon višegodišnje rasprave, dizalica na barži postavljena je u petak ujutro da bi razdvojila tri luka Pont des Trous, dok je u isto vreme lokalni čelista svirao tužne melodije na obali reke, piše Gardijan.

Međutim, cigle mosta su zadržane kako bi se most rekonstruisao na istom mestu u sličnom obliku, ali sa širim i višim centralnim lukom.

Cigle mosta su zadržane kako bi se most rekonstruisao na istom mestu u sličnom obliku, ali sa širim i višim centralnim lukom.

Lokalni savet prvobitno je podržao zamenu Mosta Rupe savremenim mostom što su protivnici okarakterisali kao „Most Mekdonaldsa“ zbog sličnosti sa logotipom poznatog lanca brze hrane, dok su zvaničnici kritikovani zbog svoje spremnosti da demontiraju ovu gradsku ikonu iz 13. veka.

Jedan od tri preostala iz 13. veka

Izgrađen između 1281. i 1304. godine, Most Rupa jedan je od tri preostala vojna mosta na svetu iz 13. veka. Bombardovani i delimično uništeni tokom Drugog svetskog rata, centralni lukovi obnovljeni su i prošireni 1947. godine. Samo njene srednjovekovne kule, sagrađene 1281. odnosno između 1302. godine su originalni.

Ime mosta dolazi od obližnje brave koju su lokalci nazvali Les Trous ili rupe.

Premala granica

Rekonstrukcija je bila neophodna kao deo projekta vrednog 4,2 milijarde evra za otvaranje kanala dugačkog 105 km koji bi povezivao reke Senu i Šelt. Lokalni savet želeo je da omogući prolazak brodovima do 2.000 tona, jer je postojeća granicom od 1.500 tona bila „premala“.

Kad ste već ovde…

• Rušenje zgrade Eurosalona: Koliko vrede tržni centri u arhitektonskom smislu?

Prema ovoj listi na samom vrhu je Zaha Hadid, a slede Norman Foster, Le Korbizije i Bjarke Ingels.

Poznate arhitekte od sada su rangirane na osnovu brojnih kriterijuma na sistemu Monograph, iza kojeg stoji kompanija koja je usmerena na menadžment u arhitekturi. Oni su nedavno objavili sistem rangiranja rada popularnih arhitekata na osnovu baze podataka koja koristi algoritam STAR System Ranking (v0.2) koji je kreiran od strane arhitektonskog data tima s univerziteta MIT.

Bez obzira da li ste klijent koji želi da angažuje određenog arhitektu ili vas kao ljubitelja arhitekture ovi podaci prosto interesuju, Starchitect Ranking System predstavlja prekretnicu u određivanju vrednosti određenog arhitektonskog brenda.

Učestalost pretrage na Guglu, osvajanje Prickerova, bitnost izvedenih projekata su neki od faktora koji utiču na rangiranje.

Promenljive koje su uticale na sistem rangiranja bile su: učestalost pretrage određenog arhitekte na Guglu od podataka koji daje Ahefs, godina rođenja, da li je i kada je arhitekta bio dobitnik Pritzkerove nagrade, bitnost izvedenih projekata, kao i raznovrsni podaci dobijeni od strane sajta ArchDaily (lokacija i kategorizacija projekata) i društvene mreže Instagram (broj pratilaca i učestalost pretraživanja).

Na ovoj listi nalaze se samo imena arhitekata, odnosno nema timova poput SANNA, MVRDV, Snøhetta i ostalih. Plan je da buduće verzije algoritma budu modifikovane kako bi se i ove prakse rangirale.

Prema ovoj listi, na samom vrhu je Zaha Hadid, a slede je Norman Foster, Le Korbizije i Bjarke Ingels. Kao što i pretpostavljate, na listi nema (za sada) domaćih arhitekata.

Kad ste već ovde…

• Beležnice inspirisane najpoznatijim arhitektonskim citatima

Luksuzni ambijent u javnom prostoru? Uz prave investitore i arhitekte i to je moguće!

Društveni centar Moncayo Club Houinve nalazi se na periferiji meksičke prestonice, posred jedne kamene litice, tik pred ulaz u susedno naselje, tako da prolaznicima služi kao odličan orijentir. Danas igra i ulogu funkcionalnog društvenog centra, a njegov dizajn potpisuje lokalni Iconico Studio.

Najizraženiji element ove strukture predstavlja njegov most, odnosno galerija podignuta iznad glavnog ulaza sa koje se pruža odličan pogled na okolinu. Na ovom nivou, koji inače spaja dva volumena kuće, nalazi se i teretana.

Projekat predstavlja pokušaj da okupi ljude i na taj način ispuni njihove potrebe života u zajednici.

„Gledajući na društvenom nivou, projekat predstavlja pokušaj da se pruži neki novi sadržaj kakav se obično ne nalazi u uspavanim predgrađima i osmišljen je s namerom da okupi ljude i na taj način ispuni njihove potrebe života u zajednici„, rekli su nadležni iz projektantske firma, istaknuvši da je upravo zbog toga u enterijeru vlada open- space koncept.

Dominantni materijali svakako su tamni kamen kojim je građen objekat , ali i crna metalna rešetka koja služi kao dodatna zaštita od oštrog sunca. Savremen, minimalistički stil kontrira objektima u okolini koji su nešto tradicionalniji.

Estetika u suprotnosti s okruženjem

„Estetski gledano, projekat je u suprotnosti s poznatim tipologijama porodičnog stanovanja, ali i živopisnim zemljanim zidovima koji ga okružuju“, rekl su dizajneri, a prenosi Dezeen.

Gornji sprat glavne zgrade zauzima recepcija. Staklena vrata prolaze duž južne strane i otvaraju se na drvenu „palubu“ i bazen.

Enterijer takođe karakteriše minimalistički stil sa elegantnim, hrabrim detaljima poput čelične mreže.

Višenamenski prostor na donjem nivou može se koristiti za okupljanja ili kolektivne događaje. Ova zona okupana je prirodnim svetlom tokom celog dana.

Enterijer takođe karakteriše minimalistički stil sa elegantnim, hrabrim detaljima kakve su crne mermerne pločice u kupatilu.

Fotografije: Onnis Luque za Iconico Studio

Kad ste već ovde…

• Centar mesne zajednice u Gošićima kraj Tivta

Jedan od fasadnih zidova ove dinamične strukture postepeno se uvija ka gore i postaje element krova – i to transparentan!

Arhitektonska firma WAFAI potpisuje projekat luksuzne porodične vile na obali švajcarskog jezera Tirlerze. Okružena šumom i jezerom, kuća je svojim dizajnom ali i formom usmerena na prirodu s ciljem da napravi blagi kontrast u odnosu na nju, kako bi je ujedno i istakla.

To je postignuto tako što je stakleni fasadni zid postepeno uvija, penjući se ka vrhu kuće gde postaje peta fasada – odnosno, krov ovog objekta čime se omogućava odličan prodor prirodne svetlosti u unutrašnjost.

Stakleni fasadni zid postepeno se uvija, penjući se ka vrhu kuće gde postaje peta fasada – odnosno, krov ovog objekta.

Skulpturalne stepenice u ritmu fasade

Enterijer je potpuno u skladu s eksterijer. Naime, masivne unutrašnje stepenice, skulpturalne forme, dizajnom prate zaobljene elemente objekta.

Prema predloženom rešenju, unutrašnjost kuće bi trebalo da ima potpuno otvoreni koncept, kako na spratu, tako i na prizemlju, piše Designboom.

Ništa bez bazena

Prozori od poda do plafona stvaraju čvrstu vezu između okruženja i minimalistički i elegantno dizajniranog enterijera, dok bazen pozicioniran na samom jezeru, zamagljuje granice između prirodnog i veštačkog.

Ovo je idejni projekat objekta, i čega se odgovor klijenta da li će se kuća graditi.

Kad ste već ovde…

• Aktivna parna brana: Kako zaštiti potkrovlje od vlage

Njihov plan je da se pomoću 30 zelenih koridora širom grada smanji temperatura grada i ujedno doprinese borbi protiv globalnog zagrevanja.

Grad Medelin se kao i ostali veliki gradovi suočava s porastom temperature uzrokovanim zagrevanjem betona i asfalta koji apsorbuju sunčevu toplotu i zatim je zrače, održavajući grad toplim čak i kada sunce zađe.

Iz tog razloga grad Medelin je usvojio strategiju koja se bazira na prirodnim rešenjima koja su prema Međunarodnoj uniji za zaštitu prirode okarakterisana kao „aktivnosti koje štite i obnavljaju prirodne ekosisteme, baveći se društvenim izazovima na efikasan i prilagodljiv način“.

Ovom intervencijom smo uspeli da smanjimo temperaturu u gradu za više od dva stepena i građani već osećaju tu razliku.

Svoju strategiju gradske vlasti su sprovele pretvaranjem 18 gradskih ulica i 12 kanala u zelene koridore i to u delovima grada koji su imali smanjene zelene površine.

„Ovom intervencijom smo uspeli da smanjimo temperaturu u gradu za više od dva stepena i građani već osećaju tu razliku. Projekat Zeleni koridori odličan je primer kako se društvo, planeri i gradske vlasti mogu osloniti na prirodu kako bi razvili pametan urbanistički projekat.“, rekao je za CicloVivo Huan Bello, direktor kancelarije UN-a za životnu sredinu u Kolumbiji.

Globalna inicijativa

Ovakav i slični projekti pokrenuti su širom sveta. Milano, koji je doživeo kolaps električne energije zbog intenzivne upotrebe rashladnih uređaja, planira da zasadi 3 miliona stabala do 2050. godine.

Drugo rešenje mogu biti zeleni krovovi. Postoje indikacije da gradovi poput Atine mogu zahvaljujući zelenim krovovima smanjiti potrebu za veštačkim hlađenjem za čak 65 posto.

Krajnji cilj je smanjiti efekat toplotnih ostrva i poboljšati kvalitet vazduha, što je deo i Pariskog sporazuma, pa će gradovi zaista i morati da primene ovakva ili slična rešenja.

Procenjuje se da, ukoliko nastavimo ovim tempom, da bi se do 2050. godine potreba za veštačkim hlađenjem povećala za 90% i za otprilike 30 godina rashladni uređaji bi trošili istu količinu energije koja je potrebna za sve trenutne sektore i ljudske aktivnosti u Kini i Indiji.

Pametno urbano planiranje može imati presudnu ulogu u ovoj borbi. Zahvaljujući primeni prirodnih rešenja u hlađenju i smanjenjem potrebe za dodatnim aktivnim hlađenjem značajno se može izmeniti budućnost naše planete.

Kad ste već ovde…

• Klima uređaj koji hladi vazduh bez ijednog potrošenog kilovata

Vreme za prelazak na BIM je stiglo, a ovi saveti (od srca) će vam pomoći da lakše prebrodite njegovu implementaciju u vaš svakodnevni rad.

Bez obzira da li radite u svojoj maloj firmi ili ste deo velikog tima u arhitektonsko-građevinskoj kompaniji, kada krenete u implementaciju BIM-a (Building Information Modeling) neophodno je da u obzir uzmete tri najvažnija aspekta: tehnologiju, proces rada i ljude koje će sve to povezati. Pročitajte zašto je to najvažnije ukoliko (konačno) želite da pređete na BIM!

Tehnologija

Koji program da koristim?

Pri implementaciji BIM-a, treba imati na umu hardverske i softverske potrebe jer za razliku od CAD rešenja, BIM softveri su daleko zahtevniji.

Trenutno, dva najpopularnija softvera na tržištu su Autodesk Revit i Graphisoft ArchiCAD. Iako svaki od njih ima svoje prednosti i mane, oba su sposobna da izađu na kraj s projektom kakav god ste zamislili. Pri opredeljivanju za softver neophodno je da razmislite ko će još učestvovati u projektu, šta će se još od alata koristiti pri projektovanju, kao i šta su uže specijalnosti svakih od softvera.

Revit ili ArchiCAD?

Večito pitanje, ali može se dati odgovor. Za početak, važno je koje operativne sisteme podržavaju ova dva programa. Dok Revit radi samo na Windowsu, AchiCAD radi i na Microsoftovoj platformi ali i na Macu. Takođe, obratite pažnju na verziju softvera, jer Revit 2018 ne može da otvori fajl snimljen u Revitu 2019 što zna da napravi probleme u radu. ArchiCAD to može da uradi, ali svakako treba imati na umu da se gube podaci kada se fajl novije verzije otvara u starijem softveru.

BIM softver je poznat da troši veliku količinu RAM-a, pa što stavite više memorije u vaš računar to bolje.

Što se tiče hardvera, BIM softver je poznat da troši veliku količinu RAM-a, pa što stavite više memorije u vaš računar to bolje. Isto važi i za snagu procesora – CPU nikad nije dovoljno brz. Da biste bolje razumeli koje su minimalni hardverski zahtevi za svaki od programa, proverite tehničke specifikacije za Revit ili ArchiCAD.

Procesi

Postepena implementacija BIM-a

Integraciju novog softverskog okruženja u svakodnevni rad treba početi s određivanjem jasnih ciljeva koje želite da ostvarite s implementacijom BIM-a, zato što oni mogu da variraju od kompanije do kompanije ili od osobe. Postoje puno nivoa implementacije BIM-a i pošto je to postepeni proces koji se mora uraditi s strpljenjem i sa što boljom organizacijom, pomoć BIM menadžera može biti od ogromne koristi.

Pomoć BIM menadžera pri implementaciji novog softverskog okruženja u projektovanju može biti od (veoma) velike koristi.

Kada ste odredili ciljeve implementacije, treba da vidite koliko će to uticati na vašu produktivnost. Za početak treba odvojiti vreme za učenje softvera koje može potrajati i nekoliko meseci. Optimizacija vremena učenja i početka primene BIM-a može se postići tako što će se on za početak implementirati na beta projektu.

Beta projekat može biti paralelno rađen projekat ali koji se iz početka radi u BIM-u, koji će biti idealno okruženje za učenje, rad, i pronalaženje slabih tačaka pre nego što se BIM implementira na aktuelan projekat. Beta projekat takođe može biti dobra polazna tačka za pravljenje interne dokumentacije i standarda za modelovanje koje firma želi da usvoji za ubuduće.

Ljudi

Kakve projekte radite i ko radi na njima?

Bez obzira da li želite da koristite BIM u građevinskoj ili arhitektonskoj firmi, proces usvajanja kreće od određivanja ljudi koji će početi da rade u njemu. Bitno je odrediti profil ljudi koji su spremni da usvoje nove tehnologije i koji su voljni da uče. Takođe, treba znati da nije potrebno da svi članovi tima uče iste alate ili da ih znaju na istom nivou. Neko ko se bavi upravljanjem projekta, ne mora da zna na istom nivou BIM kao i neko ko modeluje tehničke detalje.

Više na BuildUpu!

Učenje i usvajanje novih tehnologija umnogome zavisi od toga koji BIM alat koristite kao i koji stepen integracije BIM-a želite u vašem okruženju. Ali jedno je sigurno – BIM je stigao i vreme je da ga konačno usvojite! Dodatna saznanja o BIM-u i njegovoj implementaciji možete steći na konferenciji BuildUp 2019 koja se održava 16. oktobra a koju organizuje naš portal. Više o konferenciji pročitajte ovde.

Tekst: Academia BIM

Možda će vas zanimati:

• Prečice u Revitu koje morate znati

Luksuzni stambeni kompeks vredan 15 miliona evra projektovan je tako da u sklopu podzemnog nivoa osim garaže, nalazi se i zatvoreni bazen sa wellness i spa centrom, teretanom i terenima za skvoš.

Razvoj koncepta mogućeg izgleda elitnog kraja Beograda, sa 12 luksuznih vila na površini od 15.000 m2, bio je zadatak D.A. Dizajn Arhitekture iz Beograda koji je poznat po brojnim projektima uključujući i Ziegel House. Potencijalna lokacija je Užička ulica ali još nije izvesno da će ova ideja zaživeti, kao ni da li će naselje, ako bude izgrađeno, izgledati baš ovako.

– Zemlja na kojoj se nalazi projektovani kompleks nekada je bila u vlasništvu kraljevske porodice. Otud inspiracija za naziv kompleksa. Prvobitni radni naziv projekta bio je Princess Garden, ali se klijent na kraju odlučio za marketinški naziv Princess Park – kažu za eKapiju iz Dizajn Arhitekture.

Zahtev je bio da kompleks ima jedinstven identitet, ali da objekti nisu identični.

Procenjena projektantska vrednost investicije je oko 15 miliona evra. Projektni zadatak je predviđao projektovanje stambenog kompleksa, koji se sastoji iz više različitih objekata. Zahtev je bio da kompleks ima jedinstven identitet, ali da objekti nisu identični. Projektni zadatak je takođe predviđao različite veličine jedinica.

– Mi smo taj zahtev pokušali da ispunimo tipizacijom objekata. Projektovali smo tri tipa, koja smo zatim različitim pozicioniranjem, okretanjem, „mirrorovanjem“, spajanjem i odvajanjem, poput lego kockica, kombinovali. Na taj način dobili smo raznolikost i u estetskom i u funkcionalnom smislu – objašnjavaju arhitekte.

Vile s bazenima i spa centrom

Tipovi vila međusobno se razlikuju po veličini. Tip A ima oko 650 m2, tip B oko 940 m2, a tip C je najmanji i ima oko 125 m2. Sve vile imaju isti koncept: dnevne zone u prizemlju, spavaći blok na spratu i pomoćne prostorije i garaže u suterenu.

– Ispod kompleksa se nalazi podzemna garaža sa direktnom toplom vezom do svakog objekta. U sklopu podzemnog nivoa nalazi se i zatvoreni bazen sa wellness i spa centrom, teretanom i terenima za skvoš. Kolski saobraćaj je spušten u podzemni nivo, kako automobili ne bi narušavali pešačke komunikacije i mir naselja. Automobilima je ostavljena mogućnost pristupa u ograničenom režimu saobraćaja, kao i službama u hitnim slučajevima.

U skladu s terenom

Kompleks je zamišljen kao izuzetno luksuzan. Svi objekti su projektovani u visokokvalitenim materijalima, sa privatnim bazenima i velikim dvorištima. Način izgradnje je klasičan, svojstven domaćem tržištu i izvođačima.

– Morfologija terena i nagib same lokacije je maksimalno iskorišćen, pa se veštim pozicioniranjem vila i ukopavanjem garaže maksimalno iskoristio prostor – ističu u Dizajn Arhitekturi.

Kad ste već ovde…

• Neimar – Rađanje nove arhitekture

U Muzeju banjičkog logora mogu se videti predmeti na kojima su izrezbarena prepoznatljiva arhitektura zgrade Logora Banjica, ali i jedan crtež enterijera našeg poznatog arhitekte.

Ove godine navršava se 75 godina od oslobođenja Beograda od nacističke okupacije. Za zvanični datum oslobođenja prestonice uzima se 20. oktobar, ali su same borbe unutar grada trajale gotovo mesec dana. Jedan od delova grada, koji je oslobođen 5. oktobra, bio je i prostor Banjice, zajedno sa kompleksom istoimenog koncentracionog logora. Ovo je bio najveći logor te vrste na prostoru okupirane Srbije (deo nekadašnje Kraljevine Jugoslavije, pod upravom Trećeg rajha i lokalnih kolaboracionista), koji je egzistirao od juna 1941. do oktobra 1944. godine. Malom broju ljudi je poznato da se logor nalazio u zgradi sadašnje Vojne akademije.

Zgrada u kojem je tokom Drugog svetskog rata bio smešten konc logor Banjica, svoj život započinje 1938. godine, kada je izgrađena kao kasarna za smeštaj 18. pešadijskog puka. U to vreme bila je to veoma moderna zgrada, sa svim neophodnim tehničkim uslovima za smeštaj i obuku vojske. Baš iz tih razloga je i zloupotrebljena za potrebe organizovanja konc logora za teritoriju Beograda, a kasnije i cele Srbije.

Manje je poznato da se logor nalazio u zgradi sadašnje Vojne akademije koja je zloupotrebljena zbog njenih uslova za smeštaj i obuku.

Za razliku od „Prihvatnog logora Zemun“ (zvaničnog naziva za logor Sajmište), koji je otvoren pre svega za rešavanje „Jevrejskog pitanja“ na teritoriji Beograda i većeg dela današnje Vojvodine, Logor Banjica je otvoren pre svega za smeštaj političkih osuđenika, intelektualaca i pripadnika Jevrejske i Romske populacije uopšte, koji su dovođeni kako iz Beograda, tako i iz cele Srbije. Po zvaničnim podacima, kroz logor je prošlo nešto više od 23.000 osuđenika, ali se smatra da je taj broj znatno veći i da dostiže cifru od oko 250.000. Po nepotpunoj dokumentaciji, broj ubijenih je oko 3.800, ali se smatra da taj broj dostiže i 30.000 ljudi. Ove razlike posledice su činjenica da je logor služio i kao tranzitno mesto za mnoge koji su slati u druge logore u Nacističkoj Nemačkoj i Poljskoj, ali i na prinudni rad u nemačke fabrike. Takođe, mnogi zarobljenici ili taoci, nisu ni evidentirani u logorskim dokumentima, već su direktno kamionima slati na stratište u Jajincima. Ljudi su ubijani najčešće streljanjem, ali i gušenjem ugljen-monoksidom sa specijalno konstruisanim kamionom „dušegupkom“, koji je logor koristio nakon što su njime Jevreji pobijeni unutar Logora Sajmište.

Stvaralaštvo u kazamatu

Sam logor je, kao i sva druga slična mesta širom okupirane Evrope, bio centar monstruoznih zločina protiv čovečnosti, koji su se duboko urezali u psihu preživelih logoraša, ali i njihovih potomaka, to jest, svih onih koji su detaljnije bili upućeni u dešavanja na Banjici.

Međutim, kako je „život“ u banjičkom logoru izgledao, možemo videti i iz još jednog ugla. Možda će zvučati pomalo bizarno, ali iz ugla likovne i primenjene umetnosti. Dešavanja u logoru i njegove zatočenike često bi nadživeli njihovi lični predmeti. Svi oni koji bi mogli biti upotrebljeni za tehničku obradu (noževi, perorezi, ekseri, igle, šila itd.), kao i pribor za pisanje i crtanje, zajedno sa papirom, bili su najstrože zabranjeni. Za početak, tu je više primeraka šahovskih setova, različite veličine i oblika, što nam govori da su u logoru obitavali stolari ili umetnici vični obradi drveta, koji su priručnim perorezima ili nožićima, za takve uslove, stvarali omanja umetnička dela.

Da li su se nadali da će preživeti i da će im kao uspomena na logorovanje ostati jedan takav predmet, nikada nećemo saznati.

Posebno fascinira veći broj tabakera i kutijica za duvan i druge sitne predmete, na kojima su sa manje ili više veštine, bile izrezbarene slike zgrade Logora Banjica. Motivi su slični, tačnije ponavljaju se, pa se pretpostavlja da je jedan ili nekoliko istovetnih crteža, nastalih prilikom ulaska u logor ili po sećanju nekog od logoraša, a koji su zatim poslužili drugima za kasnije rezbarenje. Takve kutijice bile su različite veličine, rezbarene su različitim alatima, u drvetu ili metalu, a posebno fascinira koliko je samo mesto uticalo na logoraše, da su želeli da na svojim ličnim predmetima imaju ugravirane slike zgrade konc logora. Da li su se nadali da će preživeti tu patnju i da će im kao uspomena na logorovanje ostati jedan takav predmet, nikada nećemo saznati.

Tu su i razni drugi predmeti, poput lutkica i drugih igračaka, takođe nastalih od različitih materijala, koji nam svedoče da su i najmlađi bili zatvarani i ubijani na ovom mestu.

Kutijice sa motivima zgrade

Kutijice sa motivima zgrade

Derokov crtež

Sačuvano je  i više primeraka portreta muških i ženskih logoraša, poreklom od različitih autora, koji su u tom trenutku bili zatočeni u logoru. Ne postoji mnogo crteža enterijera logora, ali jedan od njih na veoma upečatljiv način prikazuje izgled jedne logorske sobe. U pitanju je crtež arhitekte Aleksandra Deroka, koji je takođe bio zatvoren u banjičkom logoru, najverovatnije zajedno s drugim intelektualcima koji nisu želeli da pruže javnu podršku okupatorskom režimu. Iako urađen u kroki potezima, posmatrač u njemu može da prepozna sve detalje jedne zatočeničke prostorije, sa oskudnim inventarom i uslovima u kojima su logoraši obitavali.

Susret s istorijom

Svi ovi predmeti, ali i mnogo više od toga, mogu se videti u Muzeju banjičkog logora koji je smešten u okviru nekoliko prostorija prizemlja levog krila današnje Vojne akademije. Muzej je otvoren 1969. godine, a dopunjen i preuređen 1984. godine. Svoj konačni izgled, nakon novih istraživanja, dobija 2001. godine. Možda ova godišnjica posluži kao povod da obiđete muzej i upoznate se sa jednom od mračnijih strana naše istorije.

Kad ste već ovde…

• Soba dokaza najvećeg zločina ikada počinjenog od strane arhitekte

Konstrukcija mosta Pelješac izronila je iz vode, sledi betoniranje stubova, a potom i montiranje čelične konstrukcije koja stiže iz Kine.

Pre nekoliko dana, 31. jula, navršilo se godinu dana od kada je kineska kompanija CRBC (China Road and Bridge Corporation) započela izgradnju 282 miliona evra vrednog mosta Pelješac. Prema ugovoru, za manje od dve godine most mora biti završen, piše Jutarnji list.

U godinu dana napredak je u radovima očigledan. Iz Kine je u Hrvatsku morskim putem dovezen 141 čelični šip. U morsko dno zabijeni su svi – dva testna i 139 komada na mestima stubova. Najduži šip ima 128,4 metra i težak je oko 230 tona, dok je najkraći dugačak samo 36 metara. Cevi su prečnika od 1,8 i dva metra.

Na svakom mestu stuba šipovi se na vrhu povezuju pločom od armiranog betona koja će biti vidljiva na površini mora.

U ovom trenutku na gradilištu se između ostalog izvlači tlo i mulj iz šipova koje se skladišti potapanjem na dubinu veću od 40 metara, na lokaciji udaljenoj od mesta gradnje 20 nautičkih milja. Na gradilištu je u toku izrada armaturnih koševa i betoniranje šipova, izrada armirano-betonskih segmenata prefabrikovane oplate naglavnica šipova na koju ide stub mosta.

Zabijeni šipovi na svakom mestu stuba na vrhu se povezuju pločom od armiranog betona koja će biti vidljiva na površini mora. S obzirom na dimenzije, oplata se montira na vrhove šipa u delovima. Prema planu, naglavnice će se postavljati do kraja januara sledeće godine, a podizanje prvih stubova bi trebalo krenuti u oktobru.

U zavisnosti od stubnog mesta, radovi su u različitim fazama. Najdalje se otišlo na mestu stupa broj osam koji se nalazi na samoj sredini mosta. Na tom stubnom mestu završeni su radovi ugradnje armaturnih koševa i betoniranja svih dvadeset šipova. Izvršena je montaža prefabrikovane oplate s bočnom čeličnom oplatom na projektovanu visinu. Ugrađen je beton za zaptivanje i sprezanje armirano-betonskog dela oplate s šipovima. Ispumpana je morska voda iz unutrašnjosti oplate i u toku je čišćenje unutrašnjosti. Sad slede pripremni radovi za armiranje buduće naglavnice.

Konstrukcija iz Kine

Paralelno s radovima na gradilištu, u Kini se u dve fabrike priprema čelik za segmente čelične rasponske konstrukcije. Reč je o segmentima koji će se montirati na stubove mosta, i preko njih će se odvijati saobraćaj. Procenjuje se da bi ti segmenti na Pelješac mogli biti dopremljeni u januaru sledeće godine.

Mašinerija i ljudstvo

Na gradilištu se u ovom trenutku nalazi 375 radnika, od čega je 135 tehničkog i pomoćnog osoblja. Na kopnenom delu gradilišta su i tri bagera, pet samohodnih dizalica, dva utovarivača, šest kamiona kipera, devet kamiona za prevoz betona, dva RCD seta za iskop unutrašnjosti šipova, tri stacionarne pumpe i dve betonjerke.

Na morskom delu gradilišta je ukupno 21 plovilo – plovne dizalice, barže za prevoz elemenata konstrukcije, trajekti, remorkeri i klapete i dve betonjerke.

Kad ste već ovde…

• Mostovi okruga Pelješac: Treći pokušaj gradnje mosta koji Hrvatsku razdvaja od BiH

Kompleks izgrađen po projektu arhitekte Leona Kabilja iz 1957. godine dobiće novo ruho.

Gradski zavod za Hitnu medicinsku pomoć u Beogradu, posle više od pola veka, dobiće novo ruho. Već početkom 2020. godine očekuju se radovi na dogradnji više od 6.000 m2, što će sa postojećim objektima činiti moderan zdravstveni kompleks na više od 8.000 m2 površine, piše eKapija.

Kako se navodi u Urbanističkom projektu, koji je na javnom uvidu bio do četvrtka, 8. avgusta, u gradskoj upravi u Ulici 27. marta, radovi će se obavljati u tri faze. U prvoj fazi biće izgrađen potpuno novi blok A i portirnica, tokom druge faze predviđena je rekonstrukcija i dogradnja bloka B i izgradnja nadstrešnice, dok je za poslednju fazu u planu rekonstrukcija bloka C i uređenje parcele. Novi blok krasi savremena fasada od horizontalnih brisoleja koja će objektu Hitne pomoći dati upečatljiv izgled.

Novi blok krasi savremena fasada od horizontalnih brisoleja koja će objektu Hitne pomoći dati upečatljiv izgled.

Prema postojećem projektu, rekonstruisana zgrada Hitne pomoći imaće i edukativni centar sa svim potrebnim uslovima. Zamisao je da se u specijalno opremljenim vežbaonicama, uz stručni nadzor, pruži obuka specijalizantima iz oblasti kojima se bavi Gradski zavod. Pored adekvatno opremljenih soba, projektovano je pet klasičnih učionica, jedna stručna čitaonica, nekoliko kancelarija za zaposlene u centru i sala za edukaciju tipa amfiteatra za 195 osoba, navodi se u dokumentaciji.

Projektom je predviđeno 52 parking mesta za zaposlene i korisnike, od čega je 5 parking mesta obezbeđeno za osobe sa invaliditetom.

Investicija

Nosilac izrade Urbanističkog projekta je Privredno društvo za prostorno planiranje Urbopolis iz Beograda, a zahtev Urbanističkog projekta podneo je Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć.

Ovaj projekat vredan je 16 miliona evra, od čega 11 predstavlja doprinos EU, a 5 miliona evra iznosi zajam koji Grad Beograd uzima od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Hitna pomoć izgrađena 1957.

Kompleks objekata za aktuelnu namenu izgrađen je po projektu arhitekte Leona Kabilja iz 1957. godine i sastoji se iz tri međusobno povezana bloka ili objekta, navodi se u dokumentaciji.

Objekti su postavljeni u konfiguraciji koja obrazuje interno dvorište, sa objektom A na severozapadu, lamelom B na jugozapadu i lamelom C na severoistoku, a interno dvorište je pokriveno nadstrešnicom.

Sva tri bloka predstavljaju jedinstvenu funkcionalnu celinu kojima se povezuju svi postojeći sadržaji Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć.

Kad ste već ovde…

• Kako će izgledati budući kompleks Kliničkog centra Vojvodine

Nekada se u Srbiji eksploatacijom i obradom arhitektonskog kamena, bavilo preko 10.000 radnika koji su vadili kamen iz 35 kamenoloma. Danas je situacija drugačija, ali postoji jedan svetlo-plavi primer. 

Ima li lepšeg materijala od prirodnog kamena? Od vajkada se koristio kao građevinski materijal za izgradnju kuća, a njegovo prisustvo u ostacima mnogobrojnih objekata i struktura drevnih civilizacija nas uvek iznova fascinira. Postoji više vrsta ovog materijala, cenjenog zbog svoje izdržljivosti i lepote, ali se radi jednostavnije klasifikacije mogu podeliti na mermer, granit, peščar, kvarc i škriljac.

Iako su mnogobrojne drevne građevine sačuvane upravo zbog toga što su u potpunosti izgrađene od neke vrste prirodnog kamena, u današnje vreme njegova upotreba se, zbog visoke cene i smanjenih resursa u odnosu na prošlost, najčešće svodi na kamene obloge. Jedan od visokokvalitetnih prirodnih kamena je i naš domaći Plavi tok čija je upotreba u formi obloge našla masovnu primenu u domaćoj arhitekturi – kako u eksterijeru tako i u enterijeru.

Tokom 60-ih godina prošlog veka kamen Plavi tok je korišćen za izgradnju objekata kako u Beogradu, tako i širom Srbije. Ukrasni elementi od ovog kamena plavičaste iskre mogu se videti na zgradi Vojno Medicinske akademije u Beogradu, na zgradi Elektroprivrede Srbije, autobuskoj stanici BAS ali i na Terazijskoj česmi koja je takođe napravljena od Plavog toka. Većinu pošta u Srbiji iz tog perioda krasio je upravo ovaj kamen.

Domaći mermer Plavi tok je u osnovi metamorfni kamen, pronađen baš u Srbiji, kojeg krasi izrazita plavkasto-siva boja po kojoj je i dobio ime.

U periodu od 1960. do 1990. godine Srbija je imala petnaest velikih društvenih preduzeća koja su se bavila eksploatacijom i obradom arhitektonskog kamena, a ovaj posao obavljalo je preko 10.000 radnika. U tom razdoblju Srbija je mogla da se pohvali i sa preko 35 kamenoloma, a čak iz 15 od njih vadio se mermer.

Domaći mermer Plavi tok je u osnovi metamorfni kamen, pronađen baš u Srbiji, na području Požege i Kosjerića. Karakteriše ga masivna, brečasta struktura i izrazita plavkasto-siva boja po kojoj je i dobio ime.

I na horizontalnim i na vertikalnim površinama

Prema svojim tehničkim karakteristikama ovaj kamen spada u kategoriju srednje čvrstih, a zbog ekstremno niske poroznosti, koja je ispod 1%, gde je apsorpcija vode 0,1%, Plavi tok je izuzetno otporan na mraz i so. Zbog ovakvih karakteristika može se, uz preporučene završne obrade, koristiti i na horizontalnim i na vertikalnim površinama.

U arhitekturi se može postići impresivna raznolikost materijalizacije, iako je korišćena samo jedna vrsta kamena.

Plavi tok je korišćen i u enterijeru i u eksterijeru, najčešće u kombinaciji sa drugim svetlijim materijalima. Zahvaljujući savremenim tehnologijama obrade mermera, omogućena je raznovrsnost završne obrade, pa su boja i tekstura mogle biti pojačane ili ublažene. Ovo je doprinelo da Plavi tok bude dostupan u širokom vizuelnom spektru, te se u arhitekturi može postići impresivna raznolikost materijalizacije, iako je korišćena samo jedna vrsta kamena.

Domaća eksploatacija kamena

Raduje činjenica da Plavi tok ponovo dobija na značaju pre svega zato što je njegova eksploatacija ponovo aktivirana u Tvrdićima blizu Požege gde kompanija Balkan Mining Corporation vadi ovaj kamen iz svog kamenoloma. Trenutni kapacitet rudnika je 30.000 tona sirovine koja se jednim delom prodaje u obliku eksploatacionih blokova, a jedan deo ide u preradu i proizvodnju gotovih proizvoda za eksterijere i enterijere.

Jedan od nedavnih primera korišćenja kamena Plavi tok jeste i konkursni projekat Memorijalnog centra na planini Cer kojeg potpisuje Jovana Simović. Kako je ranije navela za naš portal, Jovana je koristila ovaj kamen zbog lepote i „kameleonskog“ izgleda mermera koji pod određenim uglom svetlosti i finalne obrade menja svoju boju od plave, beličaste do sive.

Korišćen tekst i fotografije Alekse Simovića i Jovane Milić Simović

Kad ste već ovde…

• Na zidovima, podovima, nameštaju – Teraco je ponovo u modi!

Privremeni objekat biće postavljen neposredno uz čuvenu istorijsku građevinu u Parizu koju je u aprilu znatno oštetio razorni požar.

Arhitektonska firma Gensler predstavila je projekat paviljona koji bi trebao da se realizuje na trgu Parvis, koji se nalazi uz samu katedralu. Naime, izgradnja ovog privremenog objekta ima za cilj da pruži utehu, kako stanovnicima Pariza, tako i svim posetiocima, dok se katedrala stara 850 godina ne obnovi.

Konstrukcija objekta bila bi izgrađena od ugljenog drveta, kako bi mu se obezbedila dodatna čvrstina i izdržljivost, zidovi bi bili od prozirnih polikarbonatnih ploča dok bi se krov napravio od lagane plastične membrane etilen-tetra Fluoro-etilena (EFTEC).

Ugljeno drvo, koje je jedno od najstarijih metoda zaštite drveta od vatre, biće iskorišćeno kao glavni konstruktivni materijal.

Svojim dizajnom i strukturom paviljon odaje počast gotskoj katedrali, a krov i zidovi napravljeni od transparentnog polikarbonata omogućiće da prostor bude preplavljen prirodnom svetlošću.

“Ugljeno drvo, koje je jedno od najstarijih i najefikasnijih metoda zaštite drveta od vatre, takođe simbolizuje da ono što je jednom uništilo Notr Dam, sada će ga samo dodatno ojačati.“ – istakao je za arhitekta Duncan Swinhoe iz proslavljenog biroa Gensler.

Dimenzije paviljona iste su u osnovi kao one na katedrali, kako bi novi privremeni prostor bio što poznatiji i prisniji za vernike. Osim za verske službe, prostor će služiti i za organizovanje izložbi i performansa.

Pogled ka katedrali

Iza oltara će biti postavljeni mobilni paneli, kako bi se po potrebi omogućio jasan pogled na Notr Dam. Takođe, projekat uključuje i rotirajuće panele, koji mogu razdeliti i potpuno otvoriti prostor, u skladu sa trenutnom namenom.

Paviljon bi trebao da nikne ubrzo.

Kad ste već ovde…

• 8 alternativnih rešenja za obnovu Notr Dama

„Arhitektura počinje od jedne misli, od sna, od jedne linije. Ali onda je izgradite i odjednom san možete da dodirnite, ona postaje stvarna“, kaže samoproklamovani genijalac, arhitekta Gerhard Fjuck na samom početku novog kratkog filma o svetskoj arhitekturi.

Isprva, pomislili biste možda da se radi o trejleru za pravi dokumentarac o arhitekti na vrhuncu karijere, ali ubrzo shvatamo da se ovde ipak radi o dobro osmišljenoj parodiji, a da je Gerhardt Fjuck ipak izmišljeni lik.

U skeču ljubitelji Fjuckovog rada pričaju o njegovim „istaknutim“ delima među kojima se nalaze i tri najupečatljivije zgrade u Njujorku – a upečatljive su po tome što su izuzetno ružne i nepraktične.

Ruku na srce, sve što Fjuck izgovara u ovom lažnom trejleru praktično zvuči kao nešto što neke nadobudne arhitekte izgovaraju u stvarnosti, samo je izvrnuto naopačke. Osim toga, postoje brojni drugi detalji koji otkrivaju da je lik Fjucka zasnovan na arhitektama iz stvarnog života. Za početak, tu je opsesija kafom i obavezna crna rolka bez koje arhitekta ne može biti arhitekta.

Tu je i opsesija kafom kao i obavezna crna rolka bez koje arhitekta ne može biti arhitekta.

Skeč inače potpisuje glumac komičar Arturo Castro, nova zvezda zabavnog kanala Comedy Central. Njegova serija Alternatino with Arturo Castro, između ostalog, na zabavan način prikazuje dogodovštine iz života latino-američkih milenijalaca u današnjem Njujorku. Aartura Castra ovdašnja publika najbolje zna iz krimi serije Narcos. Na kraju, pogledajte pomenute skeč i obavezno nam javite na koga vas Fjuck neodoljivo podseća:

Kad ste već ovde…

• Neobični prvi poslovi poznatih svetskih arhitekata

Rešenje američkog arhitekte zasnovano je na kuli koja bi plutala okeanom i prečišćavala ga od otpada.

Američki magazin eVolo za ovogodišnjeg pobednika Skyscarper konkursa proglasio je našeg arhitektu Marka Dragićevića i njegov projekat Methanscraper. Da podsetimo, u pitanju je neboder budućnosti smešten u beogradskom predgrađu koji prerađuje otpad i od sakupljenog metana proizvodi električnu energiju.

Ništa manje zanimljivo nije ni rešenje američkog arhitekte Honglin Lija koji je osmislio plutajući neboder zvani Filtration (Filtracija) koji bi trebalo da reciklira plastiku s ozloglašenog Velikog pacifičkog tepiha od smeća. U pitanju je gomila plutajuće plastike na severnom delu Tihog okeana težak više od 3,5 miliona tona koji seže više od 30 metara u dubinu. Veliki pacifički tepih od smeća je počeo da se stvara 1950-ih godina, a njegovo uklanjanje bi koštalo na milijarde dolara. Međutim, ovo rešenje bi moglo da smanji troškove čišćenja Pacifika.

Plutajući neboder reciklirao bi plastiku s ozloglašenog Velikog pacifičkog tepiha od smeća.

Objekat Filtration bi sadržao nekoliko sekcija za sakupljanje materijala i tretiranje vode čime bi se, za početak, vršilo odvajanje plastike od vode, njego čišćenje i vraćanje nazad u prirodu.

Za razliku od konvencionalnih postrojenja, koja se uglavnom oslanjaju na upotrebu transporta za prevoz smeća, ovaj objekat bi se koristio snagom vode koja bi otpad transportovala do vrha zgrade gde bi se voda filtrirana zajedno sa recikliranim materijalom vratila do dna.

Plutajući neboder bi tako plovio Pacifikom dok ne bi potpuno očistio tepih od plastike, a nakon obavljenog posla Filtration bi mogao da se premesti i na druge kritične pozicije.

Iako je ideja dobra, ekološki neboder koji je osmislio naš arhitekta Marko Dragićević ipak se više svideo žiriju. Mi kažemo – zasluženo!

Grafičke podloge:

Vizualizacija: Honglin Li, via Designboom

Kad ste već ovde…

• Naš arhitekta pobedio na međunarodnom takmičenju za neboder budućnosti

Iako su i kod ove grčke kuće primarne boje bela i plava, njen dizajn je potpuno radilakan kada su u pitanju tradicionalne morske kuće u okruženju.

Naime, dobijeni dizajn je rezultat istraživanja studija 314 architecture o primeni japanske origami tehnike u praktičnoj arhitekturi. Izgrađen u podnožju planine Imitos, ovaj objekat, s površinom od 300 metara kvadratnih raspoređenih na četiri nivoa, dizajniran je tako da svesno bude eksponiran i da privlači poglede. Međutim, kuća se nalazi na uglu dve ulice, pa je to u najvećoj meri uticalo na formiranje njene izdužene osnove koja podseća na oblik dijamanta.

Kuća se nalazi na uglu dve ulice pa je to u najvećoj meri uticalo na formiranje njene izdužene osnove koja podseća na oblik dijamanta.

Stenoviti teren zadao je dosta poteškoća arhitektama, tokom formiranja kuće u skladu sa uslovima lokacije. Neki delovi su izravnani kako bi postali terase, dok su drugi potpuno zamenjeni objektom.

Četiri etaže

Na najviša dva nivoa kuće smešten je master apartman, na srednjem su dnevni boravak i gostinske spavaće sobe, dok su na prizemlju dodatne spavaće sobe i parking prostor, piše Designboom.

Najistaknutiji element su svakako veliki prozori koji pokrivaju zakošene delove fasade.

Osim same forme objekta, najistaknutiji element su svakako veliki prozori koji pokrivaju zakošene delove fasade. Zahvaljujući pokretnom sistemu zavesa, sve transparentne površine mogu biti adekvatno pokrivene. Električni sistem zavesa je programiran da se prilagođava dobu dana i jačini sunčeve svetlosti, u zavisnosti od trenutnog godišnjeg doba i tako se optimizuje količina prirodnog osvetljenja i ventilacije.

Kad ste već ovde…

• Arhitektonski dijamant na Korčuli

Objekat karakteriše jednostavna i neupadljiva fasada koja predstavlja spregu savremenog i tradicionalnog.

Na najvišlem urbanom naselju na Balkanu, na 1.456 metara nadmorske visine, smeštenom u samom središtu gorostasne planine Durmitor u Crnoj Gori, niče Info centar turističke organizacije Žabljak po projektu arhitekte Dragutina Dubljevića kao i saradnice arhitekte Marije Šćepanović iz biroa Europrojekt. Objekat od 135 kvadratnih metara, čiju izgradnju finansira UNDP, biće podignut sledeće godine u centru Žabljaka uz glavni gradski trg i u neposrednoj blizini hotela Žabljak.

Konceptualne analize lokacije vezane za urbanističku i kompozicionu postavku objekta i njegov odnos prema okruženju rezultovale su objektom kompaktnog oblika. Osnovni gabarit je trapezastog oblika, sa strmim dvovodnim krovom i isturenim elementom nadstrešnice duž kraće osnovice trapeza.

Pogledajte video:

Na prizemnom delu objekta primenjen je prirodni autohtoni kamen, dok su sprat i krov pokriveni falcovanim limom.

Reinterpretacija tipoloških odlika tradicionalne durmitorske kuće primenjana je u materijalizaciji fasada. Za oblikovanje prizemnog dela objekta primenjen je prirodni autohtoni kamen, dok su spratni deo objekta i krov materijalizovani falcovanim limom. U vizuelnom smislu postignut je efekat jednostavne i neupadljive fasade koja predstavlja spregu savremenog i tradicionalnog.

U parternom uređenu primenjen je prirodni kamen za zidanje ograde, natur beton za izgradnju potpornog zida, gabro granit za popločanje pristupnog platoa, stepeništa i rampe. Elemente mobilijara za sedenje čine panjevi od debla slobodno postavljeni u prostoru.

Primenom savremenih funkcionalnih, građevinskih, energetskih i instalacionih rešenja postignuti su visoki standardni energetske efikasnosti objekta što je bio jedan od najvažnijih zahteva investitora.

Prvi gosti sledeće godine

U Europrojektu trenutno rade na izradi glavnog projekta koji bi trebalo da bude gotov do septembra, nakon čega će se raspisati tender za izgradnju, a očekuje se da će objekat biti završen sledeće godine.

Kad ste već ovde…

• Vila na litici u Pržnu / Studio Synthesis

Shodno članu 83. Zakona o javnom informisanju i medijima, objavljujemo odgovor Kancelarije za arhitekturu j.d.o.o. Zagreb – dipl.ing.arh. Maria Furčića na članak objavljen na našem portalu 5.8.2019. godine pod nazivom „Arhitektonski dijamant na Korčuli“.

Podnositelj zahtjeva:

Kancelarija za arhitekturu j.d.o.o. Brune Bušića 16, 10 000 Zagreb, Hrvatska
kojeg zastupa:
direktor Mario Furčić, dipl.ing.arh.

Zahtjev

za objavom ispravka netočnih i nepotpunih informacija objavljenih na portalu GRADNJA.RS specijaliziranom za građevinarstvo i arhitekturu, dana 5.8.2019.godine na početnoj stranici, odnosno u članku naslova “Arhitektonski dijamant na Korčuli», a sve u smisli članka 9., 83., 84., i 87. Zakona o javnom informisanju i medijima („Sl. glasnik RS“, br. 83/2014, 58/2015 i 12/2016 – udaljenjm tekstu ZJIM)

I           Podnositelj zahtjeva navodi sljedeće nepotpune i netočne činjenice:

1. U članku naslova “ Arhitektonski dijamant na Korčuli ”, koji je u cijelosti posvećen vili na dalmatinskom otoku i koji je opremljen s velikim brojem fotografija te vile, nigdje nije naveden autor i projektant te vile, već je naprotiv članak tako sročen da čitatelje može dovesti u zabludu da je g. Saša Ivanović, u suradnji s vlasnikom, autor skulpturalnog pročelja i vile koja je predmet tog članka, primjerice:

“Impresivna skulpturalna fasada nalik na brušeni dijamant delo je ruku beogradskog akademskog umetnika Saše Ivanovića, stvoreno u saradnji s vlasnikom ove vile.”

Kako u naprijed citiranoj rečenici, tako ni u cijelom tekstu ne spominje se ime autora projekta koji je ujedno i autor pročelja vile, dok je g. Saša Ivanović samo bio angažiran kao izvođač da po izvornoj ideji i nacrtima arhitekta Maria Furčića i Kancelarije za arhitekturu j.d.o.o. izradi navedeno pročelje.

Posebno ističemo da u svim drugim tekstovima ovog specijaliziranog portala, navedena su imena autora, dizajnera i sl., te su spornim člankom povrijeđena autorska moralna prava Arhitekta Maria Furčića i Kancelarije za arhitekturu j.d.o.o. jer su sporni članak, kao i fotografije, objavljeni protivno odredbi članka 15. Zakona o autorskom i srodnim pravima („Sl. glasnik RS“, br. 104/2009, 99/2011, 119/2012 i 29/2016 – udaljnjem tekstu ZASP)

2. Nadalje, pri završetku predmetnog članka naslova, citiran je investitor:

 “Posebno moram naglasiti da je čitav projekat i njegov završetak bio ugrožen zbog izuzetno velikih manjkavosti u glavnom projektu, što je uzrokovalo veće nepredviđene troškove i znatno kašnjenje završetka ukupnog projekta. Ipak, zahvalan sam lokalnim izvođačima radova kao i čitavom timu novih projektanata koji su krajnje nesebično uspeli da isprave nedostatke kao i da čitav projekat privedu kraju – rekao je vlasnik vile.”

Navedena tvrdnja je neistinita i kontradiktorna, jer je upravo na temelju projekta arhitekta Maria Furčića i Kancelarije za arhitekturu j.d.o.o. investitor ishodio građevinske i uporabnu dozvolu, pa ukoliko je bilo koja treća osoba intervenirala u projekt arhitekta Maria Furčića i Kancelarije za arhitekturu j.d.o.o., takve izmjene su nevidljive, učinjene su bez suglasnosti glavnog projektanta, što ih čini nezakonitim.

II          Temeljem članaka 9., 83., 84., 86. 87. ZJIM, a posebno temeljem čl. 15. ZASP-a, podnositelj zahtjeva

predlaže

da u najkraćem moguće roku, bez promjena i dopuna, na istom ili istovrijednom mjestu programskog prostora i na isti ili istovrijedan način na koji su bile objavljene nepotpune i netočne informacije u članku naslova “ Arhitektonski dijamant na Korčuli ” dana 5.8.2019., objavite ovaj ispravak uključivo i ponovnu objavu fotografija kojima je bila opremljena naslovnica i predmetni članak.

Kancelarija za arhitekturu j.d.o.o.,
zastupana po direktoru
Mario Furčić, dipl.ing.arh.