Gradnja

Da je Eurosalon Home market izdržao još bar pet godina, možda bi mogao da bude zaštićen kao autorski objekat…

Nakon izjave Viktora Čalovskog, generalnog direktora Home Plusa, da će upravna zgrada i prvi maloprodajni objekat ove kompanije biti srušeni, kao i izjave nekih opozicionih političara da je cena po kojoj je prodata zgrada sa zemljištem neosnovana, počele su rasprave oko vrednosti same zgrade, kako one u poslovnom, tako i u arhitektonskom smislu.

Priča o zgradi Eurosalon Home marketa (prvobitni naziv) započinje krajem 90-ih, kada Eurosalon, jedna od naših najuspešnijih kompanija za proizvodnju nameštaja, odlučuje da izgradi svoju novu poslovnicu i prodajni centar. Pozivni konkurs je raspisan 1997. godine, na kojem pobeđuje idejno rešenje ženskog tandema arhitekata Ksenije Bulatović i Vesne Cagić-Milošević. Lokacija na kojoj je trebalo da se zida objekat je postepeno pripremana, ali je do gradnje došlo tek 2003, a dovršeno 2004. godine. U tom trenutku, to je bio najsavremeniji mega market, koji je po svojoj arhitekturi i konceptu trgovine bio daleko ispred dotadašnjih tržnih centara, lociranih uglavnom na perifernim delovima Beograda. Na neki način prva veća privatna robna kuća, koja je već tada imala širok asortiman ponude stvari za pokućstvo, ali i mnogo čega drugog, poput alata i igračaka. Naravno, centralno mesto je zauzimao nameštaj i tehnika, a za potrebe ovako sveobuhvatnog trgovačkog objekta bilo je potrebno isprojektovati funkcionalnu i atraktivnu zgradu. A naš poznati ženski tandem je u tome uspeo.

Kompletna fasada izvedena je u tada aktuelnom hi-tech izrazu; foto: Cubex

Pozivni konkurs je raspisan 1997. godine, na kojem pobeđuje idejno rešenje ženskog tandema arhitekata Ksenije Bulatović i Vesne Cagić-Milošević.

Na mestu nekadašnjeg polusrušenog industrijskog objekta, nikao je novi prodajni objekat na 7.000 kvadrata. Potpuno otvoreni prodajni prostor organizovan je na dve etaže, prizemlju i prvom spratu, dok su kancelarije sa konferencijskom salom i kantinom, locirane na drugom spratu. Iz kantine je moglo da se izađe na prostrani ravni krov, koji je ubrzo natkriven lakom montažnom konstrukcijom i iznajmljivan tokom prolećnih i letnjih meseci za potrebe privatnih proslava, venčanja, prezentacija, konferencija i tim bildinga. Kompletna fasada izvedena je u tada aktuelnom hi-tech izrazu, s kvalitetnijim materijalima, koji su na taj način aludirali na snagu kompanije i kvalitet ponude unutar mega marketa.

Funkcionalni enterijer

Enterijer kancelarijskog prostora izveden je u funkcionalnom panelnom sistemu, dok je prostor kantine i kafea u prizemlju, dizajniran da zaposlenima i kupcima pruži prijatne trenutke odmora. U sastav zgrade ušao je i aneks mega marketa, popularno nazvan „mali objekat“, u koji se pored ponude rasvete, alata i farbarskih materijala, uselio i deo tima komercijalista, ali i projektni biro Eurosalona.

Originalne skice; foto: Cubex

Kratki rok trajanja

Nakon 15 godina postojanja, mnogi ljudi, počevši od zaposlenih pa do mnogobrojnih kupaca, vezali su se za ovu lokaciju, to jest, zgradu i njeno okruženje, pa je vest o njenoj prodaji i rušenju neke i rastužila. Funkcionisanje trgovačkih objekata se dosta promenilo u poslednji par decenija, pa zidanje tradicionalnih međuratnih i posleratnih robnih kuća, više nije isplativo. Zidaju se mega marketi i šoping molovi, čiji vek trajanja je u svetu procenjen na 7 do 10 godina, tokom kojih moraju da opravdaju svoje postojanje (povrate uloženi novac i zarade minimum 5 do 10 puta više), nakon čega ih smenjuju drugi tržni centri, obično veći, sa novijom arhitekturom, sadržajem, ali i atraktivnijom lokacijom. Da je Eurosalon Home market izdržao još minimum 5 godina, možda bi mogao da bude zaštićen kao autorski objekat, ali bi to bilo kontraproduktivno za samog investitora, koji bi time morao da zadrži zgradu, koja bi nakon dve decenije bila zastarela, bez mogućnosti da se prepravi ili proda nekom drugom investitoru. Dakle, tržni centri su vredne reference, ali se arhitekte moraju pripremiti za tužnu činjenicu da ih za svojeg života moraju videti srušene, kako bi ustupili mesto nekom drugom objektu, koji uz malo sreće ponovo oni mogu projektovati.

Zgradu i zemljište je kupila kompanija Beograd na vodi, za potrebe širenja svoje lokacije, koja će se time prostirati od Brankovog mosta do novog Beogradskog sajmišta. Ukupna suma za koju je prodata lokacija iznosi 16 miliona evra. Istini za volju, zgrada vredi mnogo manje, možda čak trećinu spomenute cene, ali nije u ovom slučaju u pitanju samo zgrada već i trgovinska dobit, koju kompanija ostvaruje na godišnjem nivou, bez plaćanja zakupa jer se nalazi u zgradi koja je u njenom vlasništvu.

Od Viktora Čalovskog smo saznali da će prodajni objekat Home Plus biti preseljen u obližnji Ada šoping mol, a kako već uveliko postoji Home Plus u Ušće šoping centru, ovo će kompaniji dati mogućnost da svojom ponudom pokriju tržište u strogom i novom delu Beograda.

Kad ste već ovde…

Za svakog projektanta je od velike važnosti da dobro i pravilno percepira prostor i proporcije, a kako bi im malo olakšali u poslu, društvo iz Dimensions.Guide napravilo je veliku količinu blokova spremnih za korišćenje u najpopularnijem CAD programu.

Veština pravilnog razumevanja razmere prostora i objekata koji ga čine svakako se tokom vremena može steći, ali je isto tako bez ove veštine praktično nemoguće projektovati mesta na kojima se odvija svakodnevni život. Na ovu temu postoji čitav niz publikacija, ali koje su pretežno usmerene na uobičajene arhitektonske objekte i enterijere.

Imajući ovo u vidu Dimensions.Guide su kreirali online bazu blokova, koju predstavljaju na svom sajtu i Instagram stranici, a među kojima se mogu videti biljke, životinje, raznovrsna oprema, kao i mnogi predmet i prostori koji se viđaju u svakodnevnom životu.

Cilj je bio da se profesionalcima i studentima ponude resursi s namerom da se poboljša globalna percepcija sveta koji nas okružuje.

Svaki blok je dimenzionisan u skladu sa standardima. Jeste li znali kolika je zapravo kugla koja se u Njujorku spušta tačno u ponoć za Novu godinu? E sad imate i taj blok!

Osnivači platforme Dimensions.Guide ističu da je njihov cilj bio da se ponude određeni resursi profesionalcima, studentima ali i široj javnosti sa namerom da se poboljša globalna percepcija sveta koji nas okružuje.

Kolika je ćurka zapravo?

Ne morate tražiti svaku pojedinačnu dimenziju elemenata sportskog terena. Ovde ih imate sve u jednom bloku.

Ovoliko je prostora potrebno prema standardima za organizovanje jednog radnog mesta. Može biti korisno ukoliko projektujete kancelarijski poslovni prostor otvorenog koncepta.

Visina biljaka je svakako promenljiva, ali korisno je znati koje su njihove prosečne i maksimalne visine rasta.

Svakako, korisno je znati i ovo.

Ukoliko ste nešto zaboravi evo i korisnog podsetnika za stepenice.

Foto: Dimensions.Guide, via ArchDaily

Kad ste već ovde…

Kao odgovor na stambenu krizu u Sijetlu, gigant iz Redmonda je tokom prošle nedelje objavio nameru da izdvoji pola milijarde dolara za izgradnju pristupačnog stambenog bloka u ovom gradu.

Već dugi niz godina, sedište Microsofta nalazi se u predgrađu Redmonda, gradu do Sijetla, gde vlada slična situacija kao i u ostalim razvijenim područjima: tamo gde su stacionirani IT giganti, vlasnici kuća nižih i prosečnih primanja polako se istiskuju iz trke na tržištu nekretnina. Za Microsoft konkretno, to znači da veći deo njihovih zaposlenih polako ali sigurno ostaje bez mogućnosti da reši svoje stambeno pitanje.

Ovakva situacija štetna je i za samu firmu, jer može dovesti do odlaska kvalitetne radne snage u oblasti sa nižim cenama nekretnine, te su se odlučili da to spreče i investiraju u stambene jedinice namenjene onima sa nižim primanjima. Nova odluka najpre će biti od koristi radnicima koji u Microsoftu koji rade na sporednim pozicijama bez kojih jedna firma ove veličine ne bi mogla da funkcioniše – a to su radnici u kafeteriji, spremačice, vozači i ostali.

Ovim projektom kompanija želi da obezbedi najbolje moguće uslove života svojim zaposlenima. Foto: Microsoft

Jagma za nekretninama

Microsoft trenutno radi i na modernizaciji svog velikog kampusa. Njihovo naselje u Redmondu izgrađeno je 1986. godine, a danas broji čak 80 zgrada. Naselje bi trebalo još više da se raširi, ugosti nove stambene i poslovne jedinice, sportske terene, igrališta, jezero, nekoliko brdašca pa čak i mnogo hektara šume. Ovim projektom kompanija želi da obezbedi najbolje moguće uslove života svojim zaposlenima, i time postane konkurentan u odnosu na ostale „velike igrače“ na tržištu.

Facebook je naišao na oštru kritiku na konto sličnog projekta, čime ovaj IT gigant svojim zaposlenima praktično postaje i stanodavac.

Inače, iz uprave Grada Sijetla u decembru je stigao izveštaj u kojem se navodi da je ovoj opštini potrebno još 156.000 pristupačnih stambenih jedinica, a ako se područje nastavi da se razvija ubrzanim tempom kao do sada, do 2040. godine biće potrebno još 88.000 jedinica. Microsoftova investicija znatno bi olakšala situaciju jer bi, kako navodi New York Times, omogućila nove domove i drugim stanovnicima Sijetla koji nisu u mogućnosti da sebi pribave dom po trenutnim tržišnim cenama – a to među njima su vatrogasci, nastavnici, vaspitači i predstavnici mnogih drugih bitnih profesija s nižim primanjima.

Ova odluka do sada je naišla mahom na pozitivne komentare od strane društvenih kritičara i novinara budući da se radi o koraku koji ide na ruku brojnim stanovnicima ove regije, i ne isključuje one koji ne rade za kompaniju. Trenutno nisu poznati detalji o projektu.

Da podsetimo, Facebook je prošle godine naišao na oštre kritike na konto svog budućeg naselja u kojem će njihovi zaposleni moći da unajme stanove po nižim cenama – čime ovaj IT gigant, svojim zaposlenima praktično postaje i stanodavac.

Kad ste već ovde…

Razvoj čuvenog dvorca, koji traje već skoro 400 godina, predstavljen je kroz veoma detaljnu animaciju.

Malo je turista koji dođu u Francusku, a da bar jednom nisu posetili Versajski dvorac jugozapadno od Pariza. Ovo velelepno zdanje, koje je simbol moći Francuske kroz vekove, svoj razvoj beleži od 1620-ih godina kada je nastalo u osnovnoj formi kao lovački dvorac Luja XIII. Kroz predstojeće vekove dvorac okružen sa 815 hektara parkova dodatno se razvijao i u njemu su živele brojne generacije kraljevske porodice. Međutim, kako je zaista izgledao taj razvoj? Ove dve animacije će nam to detaljno pokazati:

Pogledajte prvi video:

Neki su mišljenja da današnja Republika Francuska na ovom mestu troši i više nego što je u ono vreme to činio Luj XIV.

Kroz dva videa na zvaničnom YouTube kanalu Versaja predstavljena je istorija arhitekture dvorca i svih okolnih objekata, kao i njihovog enterijera.

Prvi video počinje prikazom prvobitne strukture u formi lovačkog dvorca napravljenog za Luja XIII. Njegov naslednik „kralj sunca“ Luj XIV je na istom imanju pokrenuo ambiciozan projekat izgradnje dvorca, koji je trajao pola veka i nakon kog je stvoren najveći dvorac u celoj Evropi. Luj XIV je čitavu svoju vladu i sud preselio na ovo mesto i nastavio je da dopunjava i usavršava dvorac tokom čitavog perioda svoje vladavine.

Njegov naslednik Luj XV ostavio je i svoj arhitektonski pečat u Versaju, deleći prostore na manje apartmane i formirajući operu.

Pogledajte drugi video:

Versaj nakon Francuske revolucije

U drugom videu koji prikazuje dvorac počev od 1789. godine predstavljeno je na simboličan način iseljenje kraljevske porodice iz Versaja, koje je usledilo nakon Francuske revolucije.

Nakon što je godinama bio napušten i pretrpeo niz oštećenja, sa Lujom Filipom otpočinje niz projekata restauracije i prenamene prostora, ali bez ikakvih drastičnijih promena.

Neki su mišljenja da današnja Republika Francuska na ovom mestu troši i više nego što je u ono vreme to činio Luj XIV, što je možda i još jedan dodatni razlog što ovaj velelepni kompleks godišnje poseti šest miliona ljudi.

Kad ste već ovde…

Gigant u oblasti hotelijerstva Scandic može se pohvaliti cifrom od 16.000 zaposlenih koji rade u 280 hotela širom šest zemalja, a nedavno je svom timu priključio i hotel Norge u norveškom gradu Bergen.

Hotel Norge, za koji projekat potpisuje arhitektonska firma Concrete, predstavlja istoriju grada Bergen kombinujući je s internacionalnim i savremenim načinom života. Lajtmotiv projekta je večiti sunčev sjaj, koji je simbolično predstavljen ogromnim svetlećim Suncem u predvorju hotela. S obzirom da je u Bergenu sunčeva svetlost oskudna, hotel Norge svojim gostima nudi „večito Sunce“. Svetlo Sunca će vas dočekati u lobiju kada god da dođete i ostaće sa vama koliko god se u njemu zadržali.

Svetlo Sunca će vas dočekati u lobiju kada god da dođete i ostaće sa vama koliko god se u njemu zadržali.

Hotel je dizajniran sa namerom da postane destinacija sama po sebi, nudeći beg od svakodnevne gužve, kako za lokalne poslovne ljude tako i za turiste. U hotelu Norge možete doživeti raznovrsna iskustva, a da pritom i ne izađete na ulicu. U kafeu hotela možete upoznati nove ljude, dok u nešto sofisticiranijem ambijentalnom prostoru lobija možete uživati u pogledu na divovsko sunce koje menja boju u zavisnosti od godišnjeg doba. Restoran hotela Norde omogućiće vam da otkrijete najbogatije čiste ukuse nordijske kuhinje.

Hotel između planina

Hotel pruža priliku turistima ali i lokalcima da rade, ručaju, spavaju i druže se u samom srcu grada, smešteni između okolnih planina i prostranog mora. „Istovremenom možete biti u samom centru gradskog zbivanja a istovremeno uživati u slobodi i prostranstvu.“ – navode menadžeri hotela.

Grandiozni kafić

Kafić izgleda grandiozno zahvaljujući dvostrukoj visini, zlatnim detaljima, luksuznoj Flos rasveti, udobnom nameštaju ali i baru u kojem se služe egzotični kokteli.

Drveno stepenište koje povezuje spratove može po potrebi poslužiti i kao pozornica za održavanje predavanja ili performansi.

Dizajnerski restoran

Bogati ukusi jela koja se služe u restoranu spremaju se u kuhinji kojoj je takođe posvećeno puno pažnje s dizajnerske strane. Pored interesantnih tapeta, tu je i pod od šestougaonih pločica kao i zlatna rasveta.

Vizuelni karakter restorana povezan je sa lobijem te su i u ovoj zoni hotela prisutne boje koje upućuju na odsjaj sunca i plavetnilo neba.

Norveške sobe

Sobe hotela Norge predstavljaju savremenu interpretaciju tradicionalnog norveškog Hyttea. Topao i prijatan ambijent pruža mogućnost potpune izolacije od spoljašnjeg sveta na šta aludira i natpis na zidu.

I fasada govori puno o tome u kakav hotel ulazite.

Foto: Wouter van der Sar

Kad ste već ovde…

Istraživači s Univerziteta Kolumbija osmislili su metodu 3D štampe zahvaljujući kojoj je moguće postići verodostojnu imitaciju strukture materijala kako u spoljašnjem izgledu tako i kroz njegov presek.

Prenošenje spoljašnjeg izgleda materijala putem 3D štampe je odavno isprobano i uspešno se primenjuje u industriji. Međutim, glavni izazov u 3D štamparskoj industriji je repliciranje unutrašnje teksture materijala.

Kroz svoju nedavnu studiju Digital Wood: 3D Internal Color Texture Mapping, istraživači s Kolumbije objasnili su kako funkcioniše njihov sistem color i voxel mapiranja zahvaljujući kojem su uspeli da proizvedu drvo nalik maslinovom, koje ima i verodostojno imitiran poprečni presek.

Skeniranjem drveta masline sloj po sloj dobijene su slike koje su poslužile za proces 3D štampe unutrašnjosti; Foto: Columbia University

Drvo masline je sečeno u slojevima od 27 mikrometara, a potom su slojevi skenirani u visokoj rezoluciji.

Kako bi skenirali originalni uzorak drveta, istraživači su koristili novu tehniku skeniranja gde su drvo sekli u slojevima od 27 mikrometara (0,027mm) pomoću specijalne CNC mašine. Set od 230 dobijenih slika korišćen je pri 3D štampi kako bi se u svakom narednom sloju dobio drugačiji presek, te je kao rezultat štampanja dobijen objekat koji kako u spoljašnjem izgledu tako i u unutrašnjoj strukturi verodostojno imitira drvo masline.

Dobijene slike poprečnog preseka su u rezoluciji 600x300dpi i obrađene su kroz CMYK paletu boja, koja je kompatibilna sa Stratasys štampačem.

Od skeniranja do štampe; Foto Columbia University

Digitalna reprodukcija

Otisnuti objekat veoma liči originalnom drvenom bloku, kako spolja tako i unutra što je potvrđeno kada je blok slomljen. Prikazani proces može se koristiti u digitalnoj replikaciji objekata sa složenim internim obrascima koje do sada nije bilo moguće napraviti.

Još da ne deluje tako plastično… Foto Columbia University

Istraživački tim čine Fabian Stute, Joni Mici, Lewis Chamberlain i Hod Lipson s Univerziteta Kolumbija, a više o ovom projektu možete pročitati na njihovoj zvaničnoj publikaciji.

Kad ste već ovde…

Vodootporan parket? Tepisi koji se štampaju? Tihi podovi? Pogledajte koji proizvodi su zasijali na najvećem sajmu građevinarstva na svetu.

Ovogodišnji sajam BAU 2019 pokazao je da digitalizacija stigla u građevinarstvo zbog čega će se od 2020. godine organizovati poseban sajam (digitalBAU) i to u Kelnu. Takođe, mogli smo da vidimo da tehnologija krupnim koracima menja ovu industrijsku granu pa su na sajmu prezentovani novi termoizolacioni materijali koji će bolje i efikasnije ušuškati naše zgrade. Međutim, ni u industrija podova nije ništa manje živahna zbog čega su se u Minhenu razbaškarili u dve hale.

Ono što je bilo zajedničko za sve izlagače iz industrije podova bilo je to što su skoro svi u svoju ponudu uvrstili luksuzne vinil ploče (LVT) koje omogućavaju modularnost i postojanost. Takođe, usled nedostatka repromaterijala za parkete od čistog hrasta, rustični parketi su ušli na mala vrata i postali trend. Još ako se pritom slože u ševron, to jest, francuski slog onda je to dobitna kombinacija. Ali krenimo redom!

Vodootporni parket? Dobar marketinški trik kompanije Floorify za svoje LVT ploče.

Na sajmu BAU 2019 je bio naročito primetan trend luksuznih vinil ploča (LVT) koje se mogle videti gotovo na svakom štandu. Mnogi od renomiranih proizvođača parketa poput Kahrs, kao i renomirani proizvođači tepisona poput Interface, značajan deo svog štanda su posvetili LVT-u koji sve više osvaja tržište podnih obloga u svetu. Tako je i kompanija Floorify predstavila novu kolekciju LVT-a koje reklamira kao vodootporne parkete. Ploče koje su zapravo od vinila bile su postavljene u vodu, a ona im zaista nije mogla ništa…

Vodootporni parket? Dobar marketinški trik kompanije Floorify

Ploče koje se lako skidaju

U okviru segmenta luksuznih vinil ploča posebnu pažnju je privukao brend Aspecta koji je proširio ponudu s tri nove Elemental kolekcije. Kolekcija Loose-lay su samoležeće vinil ploče koje se postavljaju na čičak lepak i lako se ugrađuju i zamenjuju, kolekcija DL400 ima novi sistem zaključavanja LVT-a koji omogućava jednostavno vertikalno spajanje instalacije, dok Rigid Core ima jednostavniji sistem jezgra poda koji omogućava povoljniju cenu poda. Ovi sistemi su praktični jer se veoma lako postavljaju i skidaju, što je zgodno ukoliko se pod postavlja u prostorima koji se, na primer, iznajmljuju.

Aspecta Elemental LVT ploče postavljaju se veoma jednostavno

Naročitu pažnju je privukla kolekcija Tilt&Tones koja je prvi put predstavljena u Evropi. Ova kolekcija u geometrijskim formama inspirisana je igrom svetlosti i senki kako bi se stvorio jedinstveni vizuelni efekat u komercijalnim prostorima. Bazirana je na ISOCORE tehnologiji koja omogućava čvrstu, vodootpornu i izuzetno izdržljivu konstrukciju poda uz malu težinu. Ovaj plivajući sistem poda koristi DropLock 400 sistem zaključavanja koji omogućava laku instalaciju poda. Ekskluzivni distributer Aspecta za Srbiju je kompanija Modularni Podovi d.o.o. koju možete pronaći u našem Adresaru.

Izaberite teksturu koja odgovara vašem enterijeru i Halbmond će vam je odštampati na tepih.

Kompanija Halbmond imala je zapažen nastup na BAU 2019 jer je predstavila dva nova proizvoda. Prvi je štampani tepih kod kojeg možete izabrati proizvoljnu šaru za štampanje. Prednost ovih tepiha je mogućnost prilagođavanja, a mana je što nisu otporni na habanje pa se ne mogu koristiti u frekventnim prostorima. Drugi zanimljiv novitet su tepisoni nepravilnih oblika sa živopisnim teksturama i šarama koji su odlično rešenje za neobične enterijere.

Odaberite mustru i štampajte je na tepih

Nepravilni tepisoni za zanimljive enterijere

Godovi i čvorići

Što se tiče drvenih podova, u trendu su rustični parketi. Forsiraju se godovi i čvorići, pa se tako na svakom štandu mogao videti širok izbor rustičnog drveta za podove.

Rustični parketi su u trendu

Previše rustično?

Francuski slog u rustici

Tihi parket

Hodate malo bučnije? Upravo je na vas mislila kompanija Bauwerk koja je predstavila novu seriju parketa koji obezbeđuju dodatnu zvučnu izolaciju. Njihov parket Silenzio, koji je za ovu priliku složen kao riblja kost, ima poseban filc koji obezbeđuje tiše korake.

Kompanija Object Carpet specijalizovana za podove potpuno je napustila proizvodnju podnih obloga od bitumena, pa ih sada pravi od recikliranih materijala. Njihova Econyl podloga pravi se od industrijskog đubreta i mreža za pecanje.

Object Carpet podovi se sada prave od recikliranih materijala

Deking kao tkanina

Kompanija ZIRO je predstavila veoma zanimljive teksture dekinga, a među najzapaženijim bili su oni sa teksturom tkanine (na slici prva tri levo od gore). Naravno, tekstura drveta i dalje dominira.

Deking od drveta je i dalje u modi ali na scenu nastupaju nove teksture

Žive teksture

I za kraj pogledajte najzanimljivije teksture podova koje smo mogli videti na štandovima BAU 2019, koje su osvežile podove sajamskih hala. Upravo tako se mogu osvežiti podovi i u vašim domovima ili još bolje u poslovnim prostorima.

3D efekat

Nepravilne sive forme

Industrijski look

Razigrani pod

Kad ste već ovde…

Kao što su se u periodu industrijalizacije radnički stanovi gradili u neposrednoj blizini fabrika, danas se stanovi konzumenata zidaju odmah pored tržnih centara.

„Kupujem, dakle, postojim“ – ideja je američke konceptualne umetnice Barbare Kruger kojom ona ukazuje na izvor suštine postojanja u savremenom potrošačkom društvu. Da bi postojali, moramo kupovati. Misliti je nepotrebno.

U urbanističkom planiranju ništa nije slučajno. Svaki urbani razvoj ima prioritet logike koju sledi. Sve je proračunato i unapred pripremljeno, uvek se nešto privileguje. “Prvo život, zatim prostor i tek na kraju zgrade – obrnutim redosledom stvari ne funkcionišu“ – poznata je ideja i metodologija danskog urbaniste Jana Gela. Ova koncepcija, na primer, primenjuje se u cilju kreiranja vibrantnih i životnih javnih gradskih prostora. A šta je sa logikom „kupujem, dakle, postojim“? Šta nam ona donosi? Prvo šoping centar, onda stanovanje i tek na kraju život – glasio bi odgovor.

Belvil – prvi mega stambeni kompleks u neposrednoj blizini tržnog centra

Impotencija društva i koreni fenomena

Neravnomerni raspored objekata društvenog standarda u bitnoj meri predodredio je sliku naših gradova. U tradicionalnim gradskim centrima, smešteni su gotovi svi zabavni i kulturni sadržaji – sve one aktivnosti koje život u gradu čine urbanim. U perifernim i prigradskim gradskim zonama scene su iz horor filmova – beskrajna prostranstva stanovanja niskog boniteta bez ikakvih pratećih sadržaja. I ta dvostrukost između centra i periferije, mogućnosti i nemogućnosti, uključenih i isključenih na bitan način određuje našu urbanu svakodnevnicu.

Sve je počelo neuspehom jugoslovenskog rukovodstva da za novac koji su od građana prikupili narodu ponudi smisleno životno stanište. Želja za kreiranjem modernističke utopističke fantazije ostala je mrtvo slovo na papiru. Za razliku od spektakularnih vizija bolje budućnosti, situacija na terenu bila je sasvim drugačija. Masovno su građena stambena naselja bez pratećih kulturnih, obrazovnih i rekreativnih sadržaja. Drugim rečima, nepotpuno stanovanje i isprazna svakodnevnica nametani su kao politika normalnosti, a ne anomalija. U toj praznini, generacije su rasle.

Big Fashion Shopping Mall inicijalna je iskra razvoja novog stambenog naselja

Doći do izmeštanja dnevnih dešavanja u okvire prostora tržnog centra. U stanu ćemo zapravo najmanje stanovati.

U post-socijalističkom periodu, impotencija kulturno-ekonomske elite da okupi kritičnu masu prosvećenih individua koji bi se uspešno bavila stambenom politikom kao alatom uređenja javno-privatnog života dovela je do cvetanja interesnog sprega bankara, investitora i procenitelja nepokretnosti. U toj igri špekulacija, interesa i moći, u utakmici u kojoj je državna intervencija na tržištu nekretnina bila misaona imenica, imali smo dominantan model razvoja višeporodičnog stanovanja u gradu koji je pratio razmeru sitnog privatnog kapitala. A kako je u velikim gradovima stanova uvek bilo premalo, stručna i naučna saznanja investitorima nisu bili ni od kakve koristi jer je srozanost standarda značilo da se na tržištu može prodati apsolutno bilo šta. I u tom masovnom stanovanju bez pratećih sadržaja, nekada i sada, treba tražiti korene primitivizma, niskih kulturnih i moralnih standarda.

Ada Mall tržni je centar koji popunjava nedostatak centralnih urbanih funkcija

Vrli novi svet – konzumerizam i komformizam

Oslobađanje tržišta nekretnina, rešenost gradskih uprava da pravno-regulaciono podrži velike građevinske poduhvate i spremnost nosilaca privatnog kapitala da ostvare značajan profit kroz popunjavanje praznine u nedostatku centralnih urbanih funkcija, zajedno i u zbiru, kreirali su jedan sasvim novi obrazac života u gradu, a to je stanovanje uz tržni centar. Mada je sasvim sigurno vesnik ekonomskog prosperiteta u narednom periodu, novi oblik života u gradu promeniće mnogo toga…

Za posledicu to će imati odumiranje kuhinje i trpezarije u stanu kao središta okupljanja porodice i prijatelja.

Kako seks prodaje (eng. sex sales), bićemo više seksi, a manje porodični. Domisticiteta i prirodnog priraštaja će biti manje, a pekara, starleta i prodavnica brze hrane biće više. Ekonomija je tamo gde je dom, te je sistemska destrukcija kućevnosti i porodice ključno neophodna u ponižavanju ideje da savremena žena treba biti i uspešna domaćica, te da je jedino mesto realizacije njene emancipacije i superiornosti zapravo tržni centar. Biti seksi i kupovati radi zadovoljstva postavljaće se kao prioriteti iznad svih ostalih vrednosti.

U stambenom smislu, za posledicu to će imati odumiranje kuhinje i trpezarije u stanu kao središta okupljanja porodice i prijatelja, te njihovu dimenzionalnu redukciju. Zajedničkih obroka u stanu biće sve manje, a time i mogućnosti stabilizacije porodičnih odnosa. S druge strane, narušiće se balans zastupljenosti dnevnih i noćnih aktivnosti u stanu, te će doći do izmeštanja dnevnih dešavanja u okvire prostora tržnog centra. U stanu ćemo zapravo najmanje stanovati.

Novi tržni centar gradi se na Zvezdari, na lokaciji nekadašnje industrijske proizvodnje

Današnja gradilišta kao prostori budućih mogućnosti

Stanovanje je oblik mišljenja. Kako i gde stanujemo na bitan način određuje kako i o čemu mislimo. Kako je egzistencija prostora, stanovanje uvek prethodi mišljenju. U tom smislu, današnja gradilišta prostori su budućih mogućnosti, te dihotomije mišljenja i delanja. Kao takve ih je potrebno sagledavati i tumačiti.

Stanovanje uz tržni centar kao novi obrazac života u gradu uspostaviće novi sistem vrednosti. Novi sistem vrednosti uvešće kriterijum društvene podele na one koji kupuju i koji, dakle, postoje i one koji ne kupuju i koji, dakle, ne postoje.

Beograd na vodi projekat je koncipiran na ideji stanovanja uz tržni centar

U urbanističkom planiranju ništa nije slučajno. Sve je proračunatno i unapred pripremljeno. Uvek se nešto privileguje. Kao što su se u periodu industrijalizacije radnički stanovi gradili u neposredno pored fabrika, danas se stanovi konzumenata zidaju u neposrednoj blizini tržnih centara.

Prvo tržni centar, potom stanovanje i tek na kraju život – poredak je stvari u kom će obrazovanje, kultura i kritičko mišljenje biti sasvim nepotrebni. Kada se bolje sagleda, cvetanje tržnih centara je samo još jedan znakova u nizu da je kulturna elita u praktičnom smislu zapravo još odavno zanemarila narod.

Kad ste već ovde…

S jedne strane, struktura objekta nam deluje poznato, ali u njima prepoznajemo odsustvo nečeg realnog, svakodnevnog – zbog čega nam avangardni motivi na njima deluju tako privlačno.

Početkom nedelje pažnju nam je privukao neobičan vizuelni projekat „Spomenici“ moskovskog umetnika Danila Tkachenka koji se na jedinstven način poigrava sa slikama tradicionalnih pravoslavnih objekata.

U seriji ovih fotografija, stare, ruinirane pravoslavne crkve krase apstraktni detalji koji deluju vrlo moćno na posmatrače. Sve ove crkve napuštene su zaključno sa 1917. godine nakon revolucije, a Tkachenko je ovom serijom želeo da istraži do kojih granica doseže naše kolektivno sećanje na fakte iz sada već davne istorije.

Na napuštenim crkvama podigli smo lagane strukture u apstraktnom modernističkom obliku, pretvarajući istorijsku ruinu u savremenu lokaciju.

„Projekat Spomenici istražuje granice istorijskog sećanja, prostor između činjenice i fikcije. Kao u slučaju političkih režima uopšte, svaki od nas je individualno sklon tome da slike iz prošlosti koristi tako da zadovolji trenutne potrebe ili buduće ciljeve“, priča Tkachenko.

Apstrakcijom do savremenosti

„Manipulacijom slika iz prošlosti došli smo do novih tumačenja i izgradili dodatne strukture. Na napuštenim istorijskim lokacijama podigli smo lagane strukture u apstraktnom modernističkom obliku, pretvarajući istorijsku ruinu u savremenu lokaciju. Tokom snimanja nijedna lokacija nije oštećena, a na kraju projekta, sve dekoracije su demontirane“, zaključuje ovaj ruski umetnik.

Tradicija srela avangardu

Ruski kritičar Alexander Evangeli opet smatra da ove fotografije stoje između tradicije i avangarde, i da smo, kao posmatrači, prirodno osetljivi na prizore na njima. S jedne strane, struktura objekta nam deluje poznato, ali u njima prepoznajemo odsustvo nečeg realnog, svakodnevnog – zbog čega nam avangardni motivi na njima deluju tako privlačno.

Pogledajte i ostale slike iz ove serije:

Fotografije i video: Danila Tkachenko Studio

Kad ste već ovde…

Na iznenađenje svih, glavni grad Brazila poneće titulu prve Svetske prestonice arhitekture u 2020. godini. Titula će se zaslužnim gradovima u budućnosti dodeljivati na svake tri godine.

Svetska prestonica arhitekture je sasvim nova inicijativa koju je UNESCO pokrenuo zajedno s Međunarodnom arhitektonskom unijom (UIA), nevladinom organizacijom koja povezuje profesionalce širom sveta, sa kojom sarađuje od početka 1950-ih.

Inicijativa je pokrenuta sa ciljem da se da stvori okruženje za međunarodni forum na kojem će moći da se rešavaju pitanja vezana za kulturu, kulturnu baštinu, urbanizam i arhitekturu. Pored toga, ovaj potez bi trebalo da definiše buduće prestonice arhitekture kao otvorene i kreativne prostore za razmenu, pronalaske i inovacije, poručuju iz UNESCO-a.

Vodeća tema za 2020. godinu u Riju je očuvanje arhitektonskog nasleđa u urbanom kontekstu.

Na ovom projektu, UNESCO i UIA će sarađivati s različitim gradskim institucijama, arhitektima i urbanistima, čelnicima gradske vlade, umetnicima i piscima. Predviđeno je da se titula Svetske prestonice arhitekture dodeljuje na svake tri godine, a svaki naredni forum pratiće nova tema, prenosi Dezeen.

Vodeća tema za 2020. godinu u Riju glasi „Svi svetovi. Samo jedan svet“ (All the worlds. Just one world) i direktno je vezana za Agendu održivog razvoja za 2030. godinu. Inicijativa bi trebalo da se bavi pitanjima kao što su očuvanje arhitektonskog nasleđa u urbanom kontekstu.

I Brazilci modernističkog konja za trku imaju: Arhitekta Oscar Niemeyer ostavio je veliki trag na brazilskoj arhitektonskoj sceni, a maestralni objekat na slici zapravo je Muzej savremene umetnosti *de Niterói* u Riju iz 1994.

Zašto baš Rio?

Rio de Žaneiro je dom više od šest miliona ljudi, koji žive u ekonomski ekstremno nejednakim naseljima, rasprostranjenim duž plaža i oko planina. Grad je poznat po favelama – neplaniranim stambenim naseljima koja su među najvećim, najsiromašnijim i najopasnijim u Južnoj Americi. Nadaleko od njih, drugi stanovnici žive u luksuznim apartmanima uz more.

Ova nejednakost je stavljena u središte pažnje kada je Rio bio domaćin Olimpijskih i Paraolimpijskih igara 2016. godine, kada su veliki arhitektonski i infrastrukturni projekti nicali tik do najsiromašnijih četvrti u regiji. Rio je za Prestonicu arhitekture odabran upravo kao grad kontradiktornosti, ali i zbog svoje velike kulturne baštine i neodoljivog prirodnog okruženja.

Na kraju, podsetite se kakve je to olimpijske tajne svojevremeno krila brazilska prestonica.

Kad ste već ovde…

Planinsko okruženje, zima i priroda uopšte, duboko su utkani u dizajn enterijera rekonstruisanog i ribrendiranog lokala smeštenog u centar zbivanja na našoj planinskoj lepotici.

Pub & Ko, gastro pab površine 250 m² smešten u krugu Konaka, centar je društvenog života Kopaonika od 2010. godine. Uoči tekuće skijaške sezone lokal je potpuno obnovljen. Za rekonstrukciju, dizajn enterijera i ribrending odgovoran je Project A1 Design hub iz Novog Sada. Isti studio dizajnirao je i Pajino preslo, ski bar i restoran na raskrsnici nekoliko najprometnijih staza, koji je otvoren prošle sezone. Pub & Ko. i Pajino preslo su lokali jednog investitora čija ideja je bila da gostima ponudi sveobuhvatnu uslugu – prepoznatljivo iskustvo kako na stazi, tako i prilikom boravka u Konacima, tokom dana i u noćnom provodu.

Vidljive cevi na plafonu, sirova obrada metala, obilje beton tehnika, metalni lusteri i zidne lampe dominiraju lokalom.

Lični opis gastro paba Pub & Ko. potpuno je promenjen, pri čemu je najveći izazov bila sama rekonstrukcija prostora. Krajnji rezultat je značajno proširen kapacitet lokala (110 sedećih mesta), kao i drastično poboljšana ventilacija. Uklonjene su sve pregrade osim onih koje su konstrukcijski bile neophodne, a kuhinja i šank su izmešteni na nove pozicije. Koncept otvorenog prostora nadograđen je konceptom otvorene kuhinje koja se uveče zatvara dekorativnim panelima.

Osnovni cilj bio je da se kreira multifunkcionalni prostor koji će odgovarati potrebama paba u koji se dolazi na kafu i obrok sa društvom ili porodicom, a koji se u večernjim satima transformiše u mesto za noćni provod uz nastupe bendova i DJ-eva. Tako su, na primer, bina i DJ pult pozicionirani i izvedeni na način koji obezbeđuje da budu funkcionalni i tokom dana kada se koriste za obedovanje. Osim toga, posebna pažnja je posvećena pozicioniranju rasvete koja je ključna za kreiranje dnevne, odnosno noćne atmosfere. Sva rasveta je dimabilna, a poseban dodatak raskošnoj postavci predstavlja scenska rasveta.

Industrija protkana zimom

Enterijer je u svakom smislu inspirisan okruženjem. Industrijski stil jeste dominantan – vidljive cevi na plafonu, sirova obrada metala, sirovi betonski zidovi i obilje beton tehnika, metalni lusteri i zidne lampe (proizvođača Zambelis) i slično. Ipak, planinsko okruženje, zima i priroda uopšte, duboko su utkani u dizajn enterijera.

Planinsko okruženje, zima i priroda uopšte, duboko su utkani u dizajn enterijera.

Lokacija paba uticala je na izbor materijala, kao i na geometriju korišćenu u dizajnu enterijera i grafičkom dizajnu. Rad na enterijeru planinskog lokala zahteva korišćenje materijala koji u gradskom kontekstu nisu neophodni – moraju se koristiti oni otporni na vlagu i učestalo habanje. Prostorom vladaju masiv hrast i čelik, a planinska magija upotpunjena je detaljima od kože. Takođe, dezeni keramičkih pločica inspirisani su prirodnim materijalima poput drveta i tekstila.

Pod inspirisan geometrijom planina

Geometrija planinskih motiva interpretirana je na moderan način što je uočljivo na bravarskim elementima poput ograda i kuhinjskih dekorativnih portala inspirisanih vitražima.

Najdominantniji detalj u enterijeru je pod. Dizajn poda inspirisan je planinskim pejzažima iz okruženja što se ogleda u načinu na koji su ređane pločice – podražavanje planina svedenih na geometrijski oblik. Braon tonovi se smenjuju simbolično predstavljajući različite slojeve zemljišta. Postavka poda „penje se“ i na šank obrazujući bele planinske vrhove kao upečatljive detalje u enterijeru. Sličan pristup ponavlja se i prilikom ređanja drvenih talpi i dasaka na pločama stolova, zidnim oblogama i vratima.

Enterijerom gospodare murali, autorski kolaži koji kombinuju portrete Inuita, planinski okoliš i geometrijske oblike.

Osim poda, enterijerom gospodare murali, autorski kolaži koji kombinuju portrete Inuita, planinski okoliš i grafičke geometrijske oblike. Kolažne kompozicije preslikane na zid predstavljaju autorsko delo grafičkog dizajnera studija Project A1. Kao narod koji živi u ekstremno teškim uslovima u kojima se može opstati jedino u zajednici u kojoj se članovi mogu osloniti jedni na druge, Inuiti su ideal planinsko-pabske zajednice kakvu Pub & Ko. želi da okupi, što je jasno iskazano i u njihovom sloganu – People of the Mountain United.

Community stolovi

Okruženje je imalo i manje metaforični, a više praktični uticaj na dizajn enterijera. Recimo, turistički karakter lokacije uticao je na odluku da se u prostor smesti čak šest community stolova. S obzirom na to da se na zimovanje često odlazi u većim grupama, kao i zbog toga što je Pub & Ko. čest izbor za team building aktivnosti ili proslave firmi, ovakva organizacija sedećih mesta vrlo je poželjna.

Čuvajući prepoznatljivu pabsku atmosferu, Project A1 Design Hub kreirao je moderan ambijent u industrijskoj eklektici koji parira svetskim trendovima u dizajnu ugostiteljski objekata istog tipa.

Foto: Dejan Beoković

Kad ste već ovde…

Nedavno je objavljeno da je prestonica Francuske spremna da obezbedi besplatan javni prevoz za svu decu mlađu od 11 godina.

Kako piše Le Parisien, od septembra bi trebalo da dođe do značajnih izmena u funkcionisanju javnog gradskog saobraćaja u Parizu. Te izmene podrazumevaju da će za decu ispod 11 godina prevoz biti besplatan, uključujući i decu koja nisu državljani Francuske. Osobe s invaliditetom mlađe od 20 godina imaju istu privilegiju, a srednjoškolci uzrasta između 14 i 18 godina imaće 50 posto popusta na javni gradski prevoz ali i besplatni nalog za biciklističkoj sistem Velib.

Cilj uvođenja besplatnog javnog prevoza zapravo je očuvanje životne okoline; Foto: David Fernández, Flickr

Kao jedan od glavnih razloga uvođenja besplatnog javnog prevoza zapravo je očuvanje životne sredine.

Proračuni su da će ovakve izmene koštati grad 15 milona evra godišnje, što je zaista mali deo u odnosu na 11,5 milijardi evra godišnjeg budžeta planiranog za javni prevoz regiona.

Osim ove aktuelne izmene Pariz je u proleće 2018. godine uveo i besplatan prevoz za građane s invaliditetom čija primanja spadaju u nisku i srednju kategoriju, kao i za osobe starije od 65 godina.

Manje automobila, čistiji vazduh

Ova vest usledila je samo nekoliko nedelja nakon što je Luksemburg postao prva zemlja s potpuno besplatnim javnim prevozima, dok je Talin, glavni grad Estonije, tu odluku doneo još prošle godine. Takođe, početkom prošle godine pisali smo o inicijativi da javni prevoz u pet nemačkih gradova postane besplatan kako bi se ispunile nove regulative koje je propisala Evropska unija u cilju poboljšanja kvaliteta vazduha.

Kao jedan od glavnih razloga uvođenja beneficija za građane na polju javnog prevoza zaista je se očuvanje životne sredine. Ukoliko građani manje koriste automobile, vazduh može biti čistiji, a samim tim i gradska sredina zdravija. Međutim, ekspert za javni gradski prevoz Wojciech Keblowshi, ističe da ovakav program primarno upućuje na socijalne beneficije.

„Korišćenje javnog gradskog prevoza od strane ugroženih socijalnih grupa, poput nezaposlenih, starih i mladih koji nemaju prihode kao i srednja klasa, će se povećati jer će im prevoz biti besplatan. Grad im postaje mnogo dostupniji i oni mogu efikasnije tražiti posao ali i učestvovati u gradskim kulturnim dešavanjima.“

Kad ste već ovde…

Novo čudo iz kuhinje Diller Scofidio + Renfro je moderna višespratnica u Njujorku, koja je zapravo koncertni prostor čiji se deo strukture kreće na točkovima.

Impresivni projekat The Shed prvi put smo spominjali u tekstu o 10 građevina za koje jedva čekamo da se dovrše u 2019. godini kada smo napomenuli da budući kulturni centar u Njujorku čine dva dela: osnovna struktura i spoljna ljuštura, odnosno krov koji po potrebi može da se odvoji od baze putem klizača. Video pred nama konačno pokazuje kako to u praksi izgleda.

Mehanizam uključuje pogon za klizače koji po 83 metara dugim šinama gura čelični ram visine 37 metara.

Pokretni krov omogućava zgradi da se udvostruči, pritom pretvarajući susedni trg u prostor za događaje. Mehanizam uključuje pogon za klizače koji po 83 metara dugim šinama gura čelični ram visine 37 metara obložen polimerom. Zahvaljujući ovom mehanizmu, svojevrsna ljuštura moći će da se pomera napred-nazad.

Da podsetimo, The Shed je projekat arhitektonskog studija Diller Scofidio + Renfro (u saradnji sa Rockwell Groupom) koji se trenutno gradi u njujorškom naselju Hudson Yards i predstavlja najveći privatni investitorski projekat u istoriji SAD. Objekat se prostire na preko 18.000 kvadrata, broji 8 spratova i u njemu će se održavati brojni kulturni, umetnički i muzički događaji.

Vizualizacija: Diller Scofidio + Renfro

Inače, zanimljivo je da se o ovom projektu i dalje priča po njegovom nezvaničnom nazivu, The Shed, iako će u budućnosti nositi ime bivšeg gradonačelnika Njujorka, Michaela Bloomberga.

Otvaranje je zakazano za 5. april 2019.

Kad ste već ovde…

Poslovni centar Vrelec u Sloveniji, po projektu Andreja Stehoveca i Roberta Potokara, služi kao biznis inkubator za mlade preduzetnike.

Rogaška Slatina u Sloveniji je poznata turistička lokacija još iz doba Austrougarske, a širom sveta znaju za ovo mesto zahvaljujući proizvodnji kristala. Međutim, ovaj gradić je i centar preduzetništva zbog čega je opština odlučila da podigne biznis inkubator, a u tome su im pomogle arhitekte iz biroa Ravnikar-Potokar i Strehovec arhitekt. Poslovni centar Vrelec podignut je 2018. godine, a njena prijatna i nenametljiva arhitektura bila je razlog da joj posvetimo pažnju.

Zbog njene visine ne samo da je postala urbani reper grada već je postala i vidikovac zahvaljući lođi na trećem spratu.

Oblikovanje objekta smeštenom na samom ulasku u Rogašku Slatinu nastalo je s idejom da se iz njega pruža pogled na park zdravlja Rogaška, kao i da se nova zgrada nadoveže na gradsku osu. Zbog svoje visine ne samo da je postala urbani reper ovog poznatog turističkog mesta već je postala i vidikovac zahvaljući lođi na trećem spratu.

Četvorospratni objekat od 1.200 metara kvadratnih postavljen je na nepravilnoj osnovi paralelno sa saobraćajnicom. Prizemlje u staklu je uvučeno čime je povećan profil ulice, a posetioci su dobili natkriveni deo za šetnju. U severnom delu, objekat je niži za jedan sprat kako bi se do susednih kuća obezbedio prodor sunčeve svetlosti.

Ritmička fasada

Fasada je napravljena u kombinaciji stakla i drvenih lamela od sirovog sibirskog ariša. Lamele su pozicionirane tako da bi se dobila ritmička igra dubina, širina i promena rastera. Ritam na fasadi odgovara i lokaciji okruženoj saobraćajnicom i obližnjom železničkom stanicom, a u isto vreme je u skladu s krajolikom i obližnjom vernakularnom arhitekturom.

Od betona, preko jasena do aluminijuma

Ovaj objekat na četiri etaže podignut je u armiranom betonu sa ispunama od opeke, dok su unutrašnji zidovi od gips-kartonskih ploča. Podovi su urađeni od punog jasena u kombinaciji sa granitnim pločicama, dok su prozori i vrata napravljeni od aluminijuma.

Poslovni centar ima 35 kancelarija, kuhinju, salu za sastanke, konferencijsku salu, arhivu i kafeteriju. Lođi s vidikovcem na trećem spratu može se pristupiti preko zajedničkog hodnika.

Grafičke podloge:

Situacija

Osnove

Faktografija:

Ime: Business center Vrelec, Rogaška Slatina, Slovenija
Autori: Andrej Strehovec, Robert Potokar
Investitor: Opština Rogaška Slatina
Godina projektovanja: 2014-2016.
Godina izvođenja: 2017-2018.
Kvadratura: 1.200 m2, 4 etaže
Biroi: Ravnikar – Potokar arhitekturni biro d.o.o. (u saradnji sa Strehovec arhitekt)
Saradnici: Srđan Knežević, Maja Slapernik, Andrej Blatnik, Gregor Bucik, Vojko Mlakar, Matevž Govekar, Andrej Smole, Aleksander Plej, Marko Kamenšek, Bogdan Lepan, Aleš Hudernik, Rok Prislan, Vili Lovšin
Nadzor: Jože Grobelnik
Izvođač: Andrej Hartl – G.E.S.
Fotografije: Relja Ivanić

Kad ste već ovde…
– Kako je štala u Sloveniji transformisana u dom koji slavi svoje ožiljke
– Poznate slovenačke terme proširene velnes centrom po projektu Enote
– 17 minuta montaže slovenačkog mosta u 30 sekundi

Jedno od najprepoznatljivih dela bračnog para Marušić, stavljeno je pod ingerenciju Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda što znači da je zabranjena bilo kakva dogradnja kao i da se moraju očuvati sve prirodne vrednosti ovog prostora,

Odlukom Vlade Srbije od 25. januara, naselje Cerak vinogradi, postalo je prvo kompletno savremeno stambeno naselje stavljeno pod ingerencije Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda, piše Blic.

Naselje Cerak vinogradi je od 2016. godine bilo u proceduri za proglašenja kulturnim dobrom, a sada je to i ozvaničeno. To znači da se, između ostalog, moraju očuvati sve prirodne vrednosti ovog prostora, poput zelenih površina, parkova i drvoreda, pa čak i vrste drveta u ulicama po kojima su one dobile imena, kao i očuvanje urbane matrice, igrališta, terena, saobraćajnica. Osim toga, zabranjeno je da se dogradnjama naruši autentičnost celog ambijenta, kao i nadogradnja zgrada, a naselje mora da ostane prevashodno stambeno, kako je i osmišljeno.

Posted by Cerak vinogradi on Ponedeljak, 12. mart 2012.

Zbog autentičnog izgleda koji se nije menjao poslednje tri decenije predstavlja svojevrsni simbol srpske prestonice.

Naselje oivičeno ulicama Kneza Višeslava, Pilota Mihaila Petrovića, Jablaničkom, Kosmajskom i Ibarskom magistralom – Cerak vinogradi, odnosno Cerak I i Cerak II, prostire se na površini od 76,95 hektara, u njemu živi oko 15.000 ljudi, a zbog specifične arhitekture, istorijske i kulturne važnosti, kao i zbog autentičnog izgleda koji se nije menjao poslednje tri decenije predstavlja svojevrsni simbol srpske prestonice.

Kad se arhitekte „presele“ na gradilište

Naselje je podizano na prostoru gde ranije nije bilo građevina, a njegovi tvorci, arhitekte Milenija i Darko Marušić i Nedeljko Borovnica, vredno su radili na ostvarivanju svoje zamisli skoro čitavu deceniju, koliko je trajala gradnja kompleksa. On je u vreme gradnje predstavljao nesvakidašnji projekat, budući da je građen na jako nepristupačnom geografskom terenu. Na izgradnji naselja udaljenog tek nešto više od desetak kilometara od centra grada od 1979. do 1987. godine učestvovalo je oko 50 inženjera, koji su se tu „preselili“ da bi nadgledali izgradnju kompleksa od 67 objekata i 3.650 stanova.

Cerak I i Cerak II čine četiri susedstva u okviru kojih su smešteni i javni objekti podizani istovremeno sa stambenim zgradama, pa su tu i škole, VMC, parkovi kao i vrtići od kojih je jedan projektovao bračni par Marušić a bili su u trci za najlepšu zgradu Beograda u poslednjih 25 godina u organizaciji našeg portala.

Vrtić na Ceraku kojeg su projektovali bračni par Marušić

Bračni par Marušić i njihov kolega Borovnica za projekat su nagrađeni i Oktobarskom nagradom Grada Beograda 1981. godine, kada su dočekani i prvi stanari. Da bi se naselje očuvalo, arhitekte i stanari uspeli su da spreče proširivanje Vidikovačke pijace, naselje je odolelo navali kioska, a godinama su arhitekte besplatno radile desetine projekata adaptacije stanova.

Delovi kao kulturna dobra

Iako su Cerak vinogradi jedini stambeni kompleks u celosti proglašen kulturnim dobrom, postoje i pojedini delovi Beograda koji su takođe zakonom zaštićeni, poput Bulevara kralja Aleksandra, Terazija, Knez Mihailove, Topčidera, Kosančićevog venca, starog jezgra Zemuna…

Kad ste već ovde…

Kako podići tržni centar na memorijalnom kompleksu Topovske šupe? Poznati arhitekta Ami Mur, Delta Holding i jevrejska zajednica za sada nemaju dogovor.

Ovo je još jedan tekst koji nastavlja diskusiju pokrenutu rušenjem mega marketa Eurosalon/Home Plus, ali i stručnog teksta arhitekte Dragana Markovića, u kojem su predstavljene neke karakteristike urbanog života uz nezaobilazne tržne centre. Da li je njihov sociološki i finansijski uticaj toliko moćan, da svojom izgradnjom nametne svoju neophodnost koja bi bila jača i od istorijskih vrednosti? Kako ljudi žive svoj život i istorije se prisećaju samo u određenim trenucima, a od nje nemaju neku materijalnu korist, potpuno je jasno zašto tržni centri odnose pobedu nad memorijalnim činiocima.

Takva je situacija i u slučaju Delta planeta na Autokomandi, čije se zidanje najavljuje već gotovo jednu deceniju, a koji su kočile najpre nerešena vlasnička struktura lokacije i dobijanje svih građevinskih dozvola, a poslednjih godina i pitanje statusa i budućnosti memorijalnog kompleksa Topovske šupe. Malo ljudi je čulo za ovo mesto, a još manje ima tačne informacije čemu je početkom II svetskog rata služio kompleks vojnih kasarni.

Spomen-park Topovske šupe; Foto: Wikimedia

Početkom rata, oko 4.000 Jevreja i Roma je s teritorije današnje Vojvodine, dovedeno i smeštano u ove barake.

Pre oktobra 1941. godine i otvaranja koncentracionog logora Sajmište, tokom leta iste godine, oko 4.000 Jevreja i Roma, dovedenih uglavnom s teritorije današnje Vojvodine, bilo je smeštano u ove barake. Kada je logor Sajmište otvoren, žene i deca su u isti deportovana, dok su svi muškarci pobijeni. Same barake nakon toga nisu imale neku funkciju, jer su svi zarobljenici odvođeni u logore Sajmište i Banjicu.

Nakon rata, ovaj kompleks gotovo je prepušten zaboravu, zato što politički vrh Socijalističke Jugoslavije nije hteo da ozvaniči pobijene Jevreje jer su znali da se u većini slučajeva radilo o predratnom građanskom staležu, koji nije podržavao komunističku ideologiju. Memorijali poput onog u Jasenovcu (arhitekta Bogdanović) bili su toliko veliki, to jest, u njima je pobijeno više stotina hiljada žrtava, da jednostavno nisu mogli biti neobeleženi.

Informacije o dešavanjima na prostoru Topovskih šupa, kako je ovaj kompleks kasnije dobio ime, nakon Drugog svetskog rata, imala je Jevrejska zajednica i poneki ratni svedoci ili istoričari. Neznanje je bilo toliko da je država 1994. godine, postavila jednu tablu na tramvajski depo u Bulevaru revolucije/Kralja Aleksandra, jer su imali pogrešne informacije da su se na tom mestu nalazile logoraške barake. Greška je ispravljena 2006. godine, nakon otvaranja Spomen-parka Topovske šupe.

Izraelski arhitekta u potrazi za rešenjem

Arhitekta Ami Mur projektovao je i Delta City

Nakon gotovo jedne decenije, projekat Delta planeta je doživeo nekoliko varijanti, do poslednje, kada na scenu stupa izraelski arhitekta Ami Mur. Od prethodne zgrade, s nešto više zaoštrenom fasadnom strukturom, došlo se do zarundovane forme, oblikovane karakterističnim pseudobrisolej rebrima, koja se lepezasto prostire duž cele fasade šoping mola – detalji koji se pojavljuju kod Ada mola čija je izgradnja u toku.

Da li je ovo bio kec iz rukava našeg biznismena Miroslava Miškovića, koji je za potrebe rešavanja problema jevrejskog memorijala upošljava upravo poznatog jevrejskog arhitektu? Naravno da je to u ovom slučaju puka koincidencija, jer ako se malo prisetimo, prvi veliki tržni centar – Delta siti, koji je izgradio Miroslav Mišković, projektovan je od istog arhitekte – Ami Mura. Međutim, kada je u pitanju jevrejska zajednica u Beogradu, improvizovana ili neprimerena rešenja zaista ne dolaze u obzir.

Jedan od predloga arhitekte Mura bilo je da se u deo jedne od fasada Delta planeta, ugradi deo zida koji bi time činio memorijal jevrejskim žrtvama i ukazivao na mesto mučenja i pogibije logoraša. Ovo je jevrejska zajednica odbila jer se time ceo slučaj postavlja u ravan konzumerske banalizacije istorije i njenih protagonista.

Aktuelno rešenje Delta planeta na Autokomandi

Ni izmeštanje baraka ne dolazi u obzir jer bi se samo jedna mogla izmestiti – druga se nalazi na trasi buduće saobraćajnice.

Drugo rešenje, koje podrazumeva izmeštanje baraka, to jest, njihova verna rekonstrukcija na poziciji koja se nalazi u blizini sadašnje, sa sve postojećim ostacima zida koji predstavlja okosnicu memorijala, isprva je naišao na razumevanje kod jevrejske i romske zajednice. Međutim, ispostavilo se da po projektu postoji mesto za rekonstrukciju samo jedne od baraka, dok bi druga bila trajno srušena jer se nalazi na trasi budućeg saobraćajnog rešenja unutrašnjeg magistralnog prstena.

Iz Delta Holdinga su se oglasili nadležni, zajedno sa arhitektom Murom, koji je sa posebnom pažnjom prišao celom problemu i koji želi da pronađe rešenje koje bi zadovoljilo obe strane.

Kad ste već ovde…

Može li stančić od nepunih 40 kvadrata izgledati prostrano? Pogledajte kako su dvoje kliznih vrata u malenom stanu omogućili da ceo prostor prodiše i da se dobije efektan enterijer koji privlači poglede!

Enterijeri malih stanova su oduvek bili veliki izazov za arhitekte, ali ovaj jednosoban stan u Novom Sadu bio je posebno nezgodan zbog izuzetno nepovoljne osnove i loše pozicioniranih mokrih čvorova. Međutim, gordijev čvor je razmrsila dizajnerka enterijera Sonja Brstina.

Za početak je urađen potpuno novi raspored prostorija. Postojeće vrlo malo i skučeno kupatilo povećano je zahvaljujući pomeranju kuhinje na novu poziciju koja je postala je sastavni deo dnevne sobe. I spavaća soba je profitirala ovim pomeranjem pa je i ona postala veća što je omogućilo smeštanje ugradnog ormana. Ostatak prostora za odlaganje je pozicioniran kod ulaza u stan, tik uz kuhinju tako da su oni postali vizuelna celina. Međutim, za klasičan trpezarijski sto nije bilo mesta. Zbog toga je postavljen kružni bar sto u sklopu kuhinje koji je ujedno i centralni motiv stana.

Pogledajte video-prilog o ovom stančiću:

Ključni element za rešavanje funkcije malog stana bila su klizna vrata koja kada su otvorena postaju potpuno nevidljiva.

Međutim, jedan drugi element je bio ključni za rešavanje funkcije ovog malog stana. Umesto, klasičnih stavljena su klizna vrata koja se uvlače u gipsani zid, odnosno, koja kada su otvorena postaju potpuno nevidljiva. Klizanje vrata u zid, a ne na njega, omogućilo je da se zid ispred iskoristi za smeštanje televizora, a zidovi u unutrašnjosti prostorija za smeštanje nameštaja za odlaganje.

Klizna vrata se inače veoma lako otvaraju i klizaju po gornjim šinama, a moguće je i zaključati ih.

Nenametljiva ali i moderna kuhinja

Obzirom da je kuhinja postala sastavni deo centralne sobe, ona je urađena tako da bude nenametljiva ali u isto vreme i zanimljiva. Tako je na jedan od zidova je postavljeno staklo iznad radne ploče, a na drugi zanimljive 3D pločice sa izraženom teksturom ali neupadljive boje.

Dominantna rasveta

U ovom malom stanu, korišćeno je puno indirektnog svetla: pored LED trake u sokli kuhinje, i u skrivačima oko televizora, svetla su stavljena i u nišama nameštaja. Ipak, dominantni komad rasvete je Artemidina visilica Tolomeo iznad kružnog barskog stola koji je u skladu sa spot svetlima u obliku cevi (Kanji, Redo Group) postavljenih iznad Furninova kožne sofe. Više izvora svetla dodatno upotpunjuju enterijer i čine stan vizuelno većim i zanimljivijim. Kompletna rasveta kao i sofa je iz firme Light Systems Design.

Više izvora svetla dodatno upotpunjuju enterijer i čine stan vizuelno većim i zanimljivijim.

U niši dnevne sobe, mesto je našao i radni sto sa kutkom za sedenje. Stolu je pridružena stolica u kombinaciji plastike i drveta, a tu se našla i efektna Kelvin stona lampa od Flosa. Kompletan nameštaj, izuzev sofe i fotelje, pravljen je po meri ovog malog ali funkcionalnog stana.

Uzglavlje do plafona

Novom rasporedom prostora i upotrebom kliznih vrata, i spavaća soba je postala veća. Sto za šminkanje koji je u sklopu s plakarom urađeni su u beloj boji kako bi se stopili sa zidom pa samim tim izgledaju manje što je bitno za ovako malu sobu. Takođe, umesto klasičnog uzglavlja kreveta urađeno je nešto mnogo zanimljivije. Napravljen je zid od univera koji je produžen do plafona a na njega je ugrađena LED traka. Tu je i efektan luster iznad noćnog stočića, koji korespondira s onim iznad barskog stola, a tu je i linijska rasveta oko stola za šminkanje.

Najupečatljiviji elementi malenog kupatila su veliko kružno ogledalo i niša sa zatvorenim policama.

U kupatilo je postavljen tuš sa podnim slivnikom i staklenim paravanom, a najupečatljiviji elementi su veliko kružno ogledalo i niša sa zatvorenim policama. Bojler i veš mašina su skriveni u ormariće od bojenog MDF-a u kojima se našlo i dosta prostora za odlaganje hemije. Ovi veliki zatvoreni elementi su u beloj boji kako bi se maksimalno utopili u bele pločice u teksturi mermera.

Na ceo pod stana su postavljene pločice u teksturi drveta ispod kojeg je ugrađeno podno električno grejanje kao dodatna vrsta grejanja u međusezoni.

Bez detalja ne valja!

Kada je razrešena funkcija stana, ubačeni su detalji koji su dali enterijeru potrebnu dozu ušuškanosti, svedene elegancije, mladalačke razigranosti ali i ubacivanje svih onih stvari koje se neophodne za svakodnevni život.

Fotogalerija:

Pogledajte kako su klizna vratila omogućila bolji raspored prostora; Fotografije: Igor Conić

Foto: Igor Conić; video: Gradnja.rs

Kad ste već ovde…

Na konkursu za Savski trg pobedili Španci i odneli nagradu 50.000 evra.

Grad Beograd je objavio rezultate otvorenog, anketnog, jednostepenog urbanističko-arhitektonskog konkursa za područje Savskog trga i skvera na uglu Karađorđeve i Travničke ulice. Do predviđenog roka predato je ukupno 25 konkursnih radova, piše eKapija, a kako saznajte Blic svi radovi biće predstavljeni medijima u utorak, 5. februara, u Skupštini grada.

Žiri je prvu nagradu u iznosu od 50.000 evra dodelio autorskom timu španskog biroa Fenwick Iribarren Architects iz Madrida.

Povezano: Ovako će izgledati skulptura i trg Stefana Nemanje u Beogradu

Druga nagrada u iznosu od 15.000 evra dodeljena je radu autorskog tima slovenačke kompanije Medprostor iz Ljubljane, a treću nagradu vrednu 10.000 evra zaslužio je rad autorskog tima američke kompanije SWA Group iz Kalifornije, koji je projekat uradio u saradnji sa Centrom za planiranje urbanog razvoja iz Beograda.

Dva otkupa u iznosima od po 5.000 evra neto dodeljena su radovima Arhitektura ARSA iz Novog Pazara i studija In Site, odeljenja kompanije KEO International Consultants iz Abu Dabija.

Savski trg će nakon rekonstrukcije, uz Trg republike, biti najznačajniji gradski trg. Zgrada nekadašnje železnicke stanice najverovatnije će postati Istorijski muzej Srbije, a prostor ispred tog zdanja biće preuređen u spomenik Stefanu Nemanji.

Kad ste već ovde…

Fensi teretana, inspirisana brutalizmom, smeštena je u dizajnerskom kvartu Dubaija zbog čega nije mogla izgledati nikako drugačije.

Primarni cilj arhitekata iz biroa VSHD Design bio je da se osmisli prostor koji će biti u skladu sa kvartom u kom se nalazi, a koji je jedan od vodećih u oblasti dizajna, umetnosti i kulture. Naime, teretana Warehouse Gym D3 nalazi se u Dubai Design Distriktu (odakle i naziv D3), gradskoj lokaciji koja važi za najrazvijeniju i najživlju dizajnersku zonu u regionu. Pozivajući se na neposredno okruženje arhitekte su osmislile prostor koji je funkcionalan, autentičan ali koji u isto vreme inspiriše svoje članove da vežbaju još više.

Inspirisani brutalizmom i borilačkim klubovima, enterijer je oblikovan u kombinaciji betona i legura zlata i bakra.

Projekat je uključivao organizovanje klasičnog prostora teretane, prostora za kružni trening, kao i biciklističkog studija ali i voćnog bara. Sve ove sadržaje trebalo je upakovati na 600 kvadratnih metara koji su raspoređeni u tri razdvojena prostora i koji su prethodno bili u funkciji tri zasebna objekta.

Polutransparentna kocka

Svaki tip rekreacije dobio je svoj jedinstveni prostor, ali dobro uspostavljena veza među njima pruža korisnicima osećaj dinamičnosti i živahnosti celokupnog prostora. Kako bi funkcionalno organizovali prostor i ostvarili jedinstven dizajn, arhitekte su u središtu celokupnog prostora umetnuli polutransparentnu kocku sa trenažerom… za sve one koji vole da se eksponiraju.

Beton i zlato

Inspirisani brutalizmom u arhitekturi i borilačkim klubovima, arhitekte iz biroa VSHD su odlučile da se uzdrže od primene materijala standardnih za ovaj tip objekta, već su enterijer oblikovali kroz kombinaciju betona i legura zlata i bakra, kreirajući elegantne i tople elemente. Ovi materijali ujedno su i veoma otporni a tokom vremena dobijaju zanimljivu patinu koja će dati autentičan izgled prostoru.

Interesantan element enterijera svakako je i LED rasveta izvedena po narudžbini, koja može biti prilagođena potrebama svake pojedinačne zone u teretani.

Uz 17 metara dug zastakljeni segment fasade organizovan je bar koji privlači posetioce s ulice.

S obzirom da se iz unutrašnjosti Warehouse Gym D3 pruža pogled na dve prometne ulice, bilo je veoma bitno oblikovati dizajn enterijera tako da prostor bude privlačan prolaznicima na ulici, kako bi se privukli novi članovi. Tako je uz 17 metara dug zastakljeni segment fasade organizovan bar u kom se korisnici mogu družiti nakon vežbanja, ali su svakako dobrodošli i svi ostali koji žele da predahnu uz zdrav smuti ili salatu.

Svlačionice i toaleti:

Foto: Nik and Tam, via V2com

Kada ste već ovde…

Iako je reč o zadatku koji se najčešće rešava rutinski, Bojana Marković i David Bilobrk su učinili ne mali napor da demantuju ovu činjenicu, ostvarivši iskorak kroz neuobičajenu i dinamično oblikovanu kompoziciju paviljona „4 zemlje 1 jezik“.

Štand je projektovan je za potrebe zajedničkog predstavljanja zemalja nemačkog govornog područja, Nemačke, Austrije, Švajcarske i Lihtenštajna, pod nazivom „4 zemlje 1 jezik“ u okviru 62. Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu. Kako je nemački jezik odabran da bude u fokusu sajma knjiga 2017, zemljama učesnicama dodeljena je parcela centralno pozicionirana u Hali 2 Beogradskog sajma. Ovu poziciju je moguće sagledati sa više tačaka pristupa u objekat i nalazi se na raskršću glavnih pravaca komunikacije posetilaca.

Osnovni koncept segmentacije predmetne pravougaone parcele od 210 m2 baziran je na funkcionalno dvojnom karakteru i dinamičkoj kompoziciji. Forma je takva da uspostavi izraženi identitet štanda kako bi svojim karakterom naglasio počasno gostovanje u okviru sajma knjiga kao i da predstavi nove standarde u odnosu na tipične sajamske štandove od aluminijumskih prefabrikovanih elemenata.

zabrano je drvo kao osnovni materijal i topla boja svetla kako bi se adekvatno odgovorilo na temu sajma; foto: Relja Ivanić

Funkcionalne zone i oblikovanje

Izlomljeni linijski element deli prostor na dve osnovne jedinice, Biblioteku i Trg, dok je kancelarija za osoblje izdvojena na galeriji. Info pult i bina čine glavne volumene izlomljenog linijskog elementa dok preostali deo je projektovan iz osam segmenata koji prihvataju police, ljuljaške, klupe, izložbene panele, otvore za prolaz ili vizuelno sagledavanje. Ostvarivanjem jasne podele u kompoziciji omogućeno je neometano funkcionisanje celina, sa jedne strane javnog i otvorenog prostora za auditorijum, i sa druge strane biblioteke, intimnijeg ambijenta pogodnog za koncentraciju.

Izlomljeni linijski element deli prostor na dve osnovne jedinice, Biblioteku i Trg; foto: Relja Ivanić

Ova modularna struktura od drveta može se postaviti i na drugom mestu, i to na neki drugačiji način.

Natur šperpločom breze u kombinaciji sa tamnim panelima blažujke koja se javlja u detaljima i kao podloga, postignuta je usklađena i svedena kompozicija ali i jasna interpretacija forme koja ostavlja mogućnost šarenog programskog sadržaja. Rasveta u vidu konzolnih reflektora i ugradnih plafonskih svetiljki pažljivo je raspoređena prema funkcionalnim zahtevima, a posebno u delu biblioteke i pri naglašavanju elemenata obeležavanja štanda. Izabrano je drvo kao osnovni materijal i topla boja svetla kako bi se adekvatno odgovorilo na temu sajma.

Štand se može rastaviti i postaviti na drugom mestu; foto: Relja Ivanić

Modularnost i koncept ponovne upotrebe

Podela elementa Infrastrukture na osam segmenata je učinjena iz dva razloga. Prvi je ostvarivanje efikasnog i ekonomičnog transporta kao i jednostavnije montaže na finalnoj destinaciji. Drugi je ostvarivanje kvaliteta modularnosti, pružanje mogućnosti za postizanje većeg broja kombinacija pri organizaciji prostora.

Danas, štand projektovan za potrebe predstavljanja počasnih zemalja na sajmu knjiga, nalazi se u Ciglani – Klubu Ljubitelja teške industrije i čini podlogu za bogati kulturni program, predstave, koncerte, izložbe… Ovakav pristup projektovanju, nastavlja da ostvaruje metodološki kontinuitet a samim tim identitet arhitekture projektnog tima i da potvrđuje opravdanost multifunkcionalnog karaktera prostora kao okosnice vrednosti savremenog društva.

Nagrada Ranko Radović

Žiri nagrade „Ranko Radović“ kojeg su činili Petar Arsić, Milan Dimitrijević, Jovan Mitrović, Marko Todorov i Mustafa Musić za kategoriju realizovano arhitektonsko delo za 2018. godinu, dodelio je nagradu radu Bojani Marković i David Bilobrku za ovaj paviljon, a u svom obrazloženju su između ostalog napisali:

„Iako je reč o zadatku koji se najčešće rešava rutinski u okviru zadatog prostora za sajamski štand najčešće pravougaone geometrije, autori su učinili ne mali napor da demantuju ovu činjenicu, ostvarivši iskorak kroz neuobičajenu i dinamično oblikovanu kompoziciju paviljona.“

Nagrada Radnko Radović 2018: David Bilobrk i Bojana Marković

Dalje se navodi da je ovo oblikovno rešenje veoma spretno i a mnogo senzibiliteta materijalizovano kroz suptilno odabrane materijale. Žiri je ovaj rad video kao dinamično oblikovan i struktuiran prostor, izdiferenciran na javni i intimniji deo, ostvarujući tako i aluziju na urbanu strukturu, koju u dobroj meri definišu funkcije gradskog tkiva. Vrednovan je i napor da se ostvari modularnost koncepta koja daje mogućnost da se ova efemerna struktura postavi i na drugom mestu, pa možda i na drugačiji način, što je svakako podrazumevalo dodatno promišljanje i angažovanje autora, zaključuje se u saopštenju žirija.

Faktografija:

Projekat: Štand „4 zemlje 1 jezik“ u okviru 62. Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu
Godina projektovanja: 2017.
Lokacija: Beogradski sajam, Bulevar vojvode Mišića 14, 11000 Beograd
Klijent: Konzorcijum ambasada – Nemačka, Austrija, Švajcarska i Lihtenštajn
Površina: 240 m2 bruto, parter 210 + galerija 30
Status: 2017. – montirano na Beogradskom sajmu – 2018. – poklonjeno Ciglani – Klubu Ljubitelja Teške
Industrije gde se koristi i danas
Arhitektura: Takt studio / Autori: Bojana Marković i David Bilobrk / Saradnici: Dejan Mojić, Luka Ostojić, Milana Mitrović
Izvođač radova: Troublemaker production d.o.o.
Fotografije: Relja Ivanić, Aleksandar Dmitrović

Kad ste već ovde…

– Alen Žunić: Nagrada Ranko Radović za kritičko-teorijski tekst u arhitekturi
– Nagrade Ranko Radović 2017. otišle Aleksandri Stupar i Studiju Simović
– Projekat iz Srbije prvi put ušao u uži izbor za nagradu Mies van der Rohe