Stambeno-poslovni kompeks B2 na Terazijskoj terasi takmiči se u izboru koji organizuje naš portal.
Po projektu arhitekata Slobodana Rajovića, Zorana Nikezića i Vasilija Milunovića u Balkanskoj ulici, tik uz hotel Moskva, nikao je 2010. godine stambeno-poslovni kompleks pod imenom B2.
Tvorac koncepta ove lokacije bio je arhitekta Nikola Dobrović, koji je na konkursu iz 1929. predložio legendarno rešenje u modernističkom duhu produžujući polje Terazijske terase do same savske obale, a stepenasto formirane parkovske celine oblikovao blokovima stambeno-poslovnih objekata.
Međutim, nije bilo interesa da se realizuje ovo skupo rešenje pa je naredna šansa usledila 1991. godine kada je raspisan javni konkurs za uređenje Terazijske padine, na kojem prvo mesto odnosi tandem arhitekata, profesori Slobodan Rajović i Zoran Nikezić. Projekat je dugo bio samo ideja na papiru, a delimična realizacija usledila je 2010. godine, kada biva dovršena jedna zgrada na levom obodu padine i delimično uređena pristupna parkovska površina. Zgrada je nazvana B2 (Balkanska ulica br. 2), a u razradi projekta, pobedničkom tandemu iz 1991. godine priključen je i arhitekta profesor Vasilije Milunović.
U najznačajnije kvalitete ove građevine može se svrstati to što nije podlegla pomodnoj staklomaniji.
Ova savremena građevina odskače vizuelnim kvalitetom pre svega zbog svoje kaskadne arhitekture prilagođene terenu. „U najznačajnije kvalitete ove građevine može se svrstati makroforma, koja se uspešno ugradila u razuđeno postojeće stanje i kaskadne zahteve denivelisanog prizemlja, kao i što nije podlegla pomodnoj staklomaniji,“ napisao je Mihajlo Mitrović u svojoj knjizi Arhitektura Beograda 1950-2012.
Pristiglo je već preko dve hiljade glasova, ali takmičenje traje još nedelju dana tako da imate vremena da pažljivo pogledajte sve zgrade sa spiska i da svakoj od njoj date ocenu od jedan do deset. Spremni? Glasajte ovde.
Ako razmišljate da studirate arhitekturu u inostranstvu pogledajte u koju zemlju treba otići da bi školovanje trajalo što kraće.
Svakako da pre nego što se odlučite za početak vašeg puta ka diplomi arhitekte interesovaće vas odgovori na mnoga pitanja. Među ključnim pitanjima je i dilema da li studije pohađati u svojoj zemlji ili inostranstvu, a kako izbor zemlje utiče na dužinu perioda studiranja pogledajte u našem tekstu.
Koliko je potrebno vremena da postanete arhitekta:
via Tableau / Association of Collegiate Schools of Architecture
Ukoliko ste marljiv student i svoje ispite polažete u predviđenom roku, u svim zemljama širom svete period studiranja je uglavnom sličan i svede se na oko pet godine, piše Dima Stouhi za ArchDaily.
Period stažiranja, koje je potrebno završiti kako biste stekli pravo polaganja ispita za dobijene licence, može da varira i obično ide od jedne do tri godine.
Kako je kod nas a kako u inostranstvu
Situacija u Srbiji je takva, da nakon završenih osnovnih studija u trajanju od tri godine, i master studija u trajanju od dve godine, potrebno je da imate radno iskustvo u periodu od najmanje tri godine, kao i da ste učestvovali na određenim tipovima projekata.
Traženi „opis delatnosti“ odnosno, zaduženja i vrsta projekata, kako se navodi na sajtu Inženjerske komore, varira u zavisnosti od toga da li želite da steknete licencu kao: Odgovorni projektant arhitektonskih projekata, uređenja slobodnih prostora i unutrašnjih instalacija vodovoda i kanalizacije; Odgovorni projektant konstrukcija objekata visokogradnje; Odgovorni projektant konstrukcija arhitektonskih projekata ili kao Odgovorni inženjer za energetsku efikasnost zgrada. Svakako, poslednja stavka na ovom putu je polaganje stručnog ispita.
U Srbiji, nakon završenih osnovnih studija u trajanju od tri godine, slede master studije u trajanju od dve godine
Ukoliko se odlučite da svoju licencu steknete u Sjedinjenim Američkim Državama ili Ujedinjenom Kraljevstvu, nakon završenih studija na arhitektonskom fakultetu, u trajanju od tri ili četiri godine, sledi minimum godina rada, odnosno stažiranja, nakon čega je potrebno završiti master studije, u trajanju od godinu i po do dve i tek tada je dozvoljeno polaganje RIBA Part III ispita, koji je potvrda da ste postali arhitekta.
S druge strane, neke zemlje, poput Švajcarske, nemaju striktno definisan protokol za dobijanje zvanja arhitekte. Naime, u ovoj zemlji možete početi da radite u arhitektonskoj firmi mnogo pre dobijanja sertifikovane licence. Studenti mogu raditi na arhitektonskim projektima ukoliko se utvrdi da za to imaju potrebna znanja i veštine, kao i da poznaju švajcarske zakone iz ove oblasti. Međutim, članstvo u Švajcarskom društvu inženjera i arhitekti zahteva da arhitekta ima potrebne diplome, koje se stiču u periodu od pet godina.
Zemlje poput Irske, Francuske i Nemačke nemaju ustanovljen zvanični ispit nakon kog se postaje licencirani arhitekta. U Nemačkoj zvanje licenciranog arhitekte ima onaj arhitekta koji je registrovan u komori, a da bi se to postiglo potrebno je završiti arhitektonske studije u trajanju od četiri godine kao i određeno stečeno iskustvo pod nadzorom registrovanog arhitekte. U Francuskoj buduće arhitekte nakon trogodišnjih osnovnih studija pohađajujoš dve godine, kako bi stekli diplomu, nakon čeka sledi godinu dana profesionalne prakse.
Arhitekte u Indiji imaju sličan protokol. Tu je pet godina arhitektonskih studija, koje uključuju i godinu dana stažiranja. Slično Indiji, u Brazilu je potrebno završiti studije u trajanju od pet godina, koje uključuju najmanje šest meseci prakse.
U nekim zemljama, poput Meksika i Libananije potrebno položiti bilo kakav stručni ispit, niti odraditi praksu da bi se steklo zvanje arhitekte. U Libanu je sve prilično jasno. Potrebno je da završite petogodišnje studije, koje koštaju oko 3.000 dolara i nakon kojih ste kvalifikovani da postanete sertifikovani arhitekta.
Situacija u Srbiji
Ako sve do sada saberemo, može se doći do zaključka da je Srbija zemlja u kojoj vam je potrebno najviše vremena da steknete status licenciranog arhitekte. Ipak, kako je već poznato, u Srbiji kao arhitekta možete raditi i bez polaganja ispita za dobijanje licence, ali ne možete biti odgovorni projektant i ne možete biti vlasnik arhitektonske firme.
Udruženje arhitekata Srbije je pozvano da nominuje pet nacionalnih radova u konkurenciji za dodelu prestižne nagrade Evropske unije za savremenu arhitekturu: Nagrade Mies van der Rohe za 2019. godinu.
Udruženje arhitekata Srbije pozvano je da nominuje radove izvedene u Srbiji, ali i radove trans-nacionalnog karaktera, koji mogu biti dela evropskih arhitekata izvedenih u Srbiji, ili dela srpskih arhitekata izvedena u Evropi. Objekti moraju biti izvedeni u periodu između 1. januara 2017. i 31. decembra 2018. godine. Rok za javne nominacije je 9. avgust 2018.
Ova prestižna nagrada predstavlja priznanje i počast izuzetnim dostignućima na polju arhitekture.
Ova prestižna nagrada, koja se dodeljuje svake druge godine, predstavlja priznanje i počast izuzetnim dostignućima na polju arhitekture i skreće pažnju na značajan doprinos evropskih stručnjaka iz te oblasti razvoju novih ideja i tehnologija.
Radovi koje predlažete za ovu nagradu da poboljšavaju život građana i one objekte koji mogu postati stalna arhitektonska referenca za rast. Stoga je bitno da ste ih doživeli i posetili.
Nominovanje se obavlja preko Google Drive formulara.
Sva pitanja u vezi nominovanja, možete postaviti do 26. jula, na e-mail adresu.
Komisija
Selekciju pristiglih radova obaviće tročlana komisija imenovana od strane UO UAS-a:
Maša Bratuša, arhitekta
Branko Belaćević, arhitekta
Zoran Dmitrović, arhitekta
Kordinator za nacionalne nominacije je dr Tatjana Stratimirović, arhitekta, Savet za međunarodnu saradnju UAS-a. Više informacija o nagradi, pravilima, uslovima nominovanja pročitajte ovde.
Grupa naučnika uspela je da natera solarne panele da proizvode električnu energiju i bez sunčeve svetlosti! No, ništa od toga ne bi bilo moguće bez jedne od najozloglašenijih bakterija – Ešerihije koli.
Naime, istraživači sa Univerziteta u Britanskoj Kolumbiji tvrde da su otkrili nov, visoko isplativ i mnogo održiviji način da iskoriste mogućnost fotosinteze određenih bakterija, i na taj način pretvore sunčevu svetlost u energiju (pa čak i kada je nema puno!).
Solarne ćelije dobijene na ovakav način nazivaju se biogenim i sadrže žive organizme, čime se otišlo korak dalje od prethodnih istraživanja koja su se fokusirala na ekstrakciju prirodne boje koju bakterije koriste za fotosintezu. Istraživači sa UBC-a, koje predvodi profesor Vikramaditya Yadav, fokusirali su se na genetski-konstruisanu bakteriju E. coli kako bi proizveli velike količine likopena, boje koja je ključna kada se radi o prikupljanju sunčeve svetlosti za proizvodnju energije.
Proizvodnja struje i kada je oblačno
Bakterija ešerihije koli korišćena je za proizvodnju velike količine likopena, boje koja je ključna kada se radi o prikupljanju sunčeve svetlosti za proizvodnju energije.
Profesor Yadav kaže da su na ovaj način uspeli da dođu do rešenja koje je ekonomski još isplativije. Naime, tokom ovih eksperimenata zabeležena je najveća gustina struje po biogenoj solarnoj ćeliji. Hibridni materijali, koje razvijaju u UBC, mogu se proizvoditi ekonomično i održivo, a uz dovoljnu optimizaciju, mogli bi da proizvode podjednaku količinu solarne energije poput konvencionalnih solarnih ćelija čak i na duže staze.
Ešerihija na usijanom solarnom krovu
Da podsetimo, Ešerihija koli (E.coli) je gram-negativna bakterija štapićastog oblika, koja predstavlja deo normalne crevne flore kod čoveka i životnja. Neophodna je za proces varenja i sinteze određenih supstanci, ali i uprkos tome izaziva veliki broj bakterijskih infekcija kod čoveka.
UBC tim procenjuje da bi ovaj proces mogao da smanji troškove proizvodnje likopena za 90%, što predstavlja potencijalno značajan napredak. Naučnici trenutno tragaju za procesom proizvodnje koji ne ubija bakterije, čime bi boja mogla da se proizvodi na neodređeno vreme.
Ako se ova metoda proizvodnje solarnih ćelija uspešno razvije, ista tehnologija bi mogla da se primeni i u rudarstvu ili pri istraživanjima u dubokom moru i drugim okruženjima u kojim nema dovoljno sunčeve svetlosti.
Zrenjaninski socijalni forum objavio je Vodič za stanare u nadi da će tako pomoći građanima da bolje upoznaju svoju stanarsku situaciju, da se bolje samoorganizuju i zaštite svoje interese i autonomiju.
Zakon o stanovanju i održavanju stambenih zgrada stupio je na snagu dana 31.12.2016. godine. Ovim zakonom sistematizovana je oblast stambene politike, koja uključuje i pitanja upravljanja, korišćenja, održavanja zgrade, kao i njenih zajedničkih i posebnih delova, zatim, postupak iseljenja i preseljenja, stambene podrške, evidencije, ali i oblast održivog razvoja stanovanja, koja je do tada bila uređena sa više zakona.
Saznajte kako funkcioniše profesionalni upravnik, koje su njegove obaveze ali i kazne za ne sprovođenje Zakona.
Najveća novina je svakako upravljanje zgradama putem stambene zajednice preko svojih organa ili preko profesionalnog upravnika o kojima smo već pisali. U Vodiču za stanare je jasno objašnjeno kako se formira stambena zajednica, šta je potrebno za njenu registraciju, koji su njeni organi, a takođe je pojašnjeno kako funkcioniše profesionalni upravnik. U pitanju je privredno društvo (ili preduzetnik), osnovano u skladu sa Zakonom o privrednim društvima koje će se baviti angažovanjem lica koja ispunjavaju uslove za profesionalnog upravnika koji se bavi održavanjem zgrade.
Održavanje zgrada, prinudna uprava i sankcije
U Vodiču za stanare se objašnjava i kada se i kako uvodi prinudna uprava koja vodi poslove upravljanja zgrade do izbora upravnika. Međutim, jedna od najvažnijih sekcija u ovom Vodiču jeste kako se sprovodi održavanje zgrade, koje sve vrste održavanja postoje i koje se sve kazne mogu propisati u slučaju da se Zakon o stanovanju ne sprovodi kako treba. Kazne može izreći nadležni inspektor izdavanjem prekršajnog naloga, a novčane kazne propisane u rasponu mogu biti izrečene isključivo od strane nadležnog suda za prekršaje. One se kreću od 5.000 do 150.000 dinara za fizičko lice, odnosno od 50.000 do 2.000.000 dinaraza stambene zajednice i profesionalnog upravnika.
Ceo Vodič za stanare kroz Zakon o stanovanju i održavanju stambenih zgrada možete pogledati ovde.
Zahvaljujući dizajneru Džošu Karmodiju, uzorci materijala, koji obično skupljaju prašinu u kancelarijama, mogu dobiti potpuno novu ulogu.
Svaki arhitektonski i dizajnerski studio ima uzorke materijala koji im služe da izaberu prave kombinacije materijala za svoje projekte. Međutim, kada taj materijal izađe iz proizvodnje, uzorci obično završe u đubretu ili budu zatrpani na gomili u skladištu. Međutim, dizajner iz Melburna, Džoš Karmodi, došao je na ideju kako da im udahne novi život.
Džoš se zapravo setio da kreira sistem stezaljki koji mogu biti spojnica između ploča različitih i po dimenzijama, i po debljinama i po, naravno, izgledu. Elegantne stezaljke Remnants, koje su ujedno i nogare stola, mogu biti baza za postavljanje ploča debljine i do 30 milimetara.
Zahvaljujući stezaljkama Remnants može se napraviti sto od ploča različitih debljina.
Zahvaljujući stezaljkama Remnants može se napraviti sto od bilo kog dostupnog materijala, piše Dezeen.
Osim što se određena ploča može montirati na stezaljke i postati funkcionalan i jedinstven sto, isto tako se i više ploča različitih dimenzija, dezena ali i od različitih materijala mogu međusobno povezati u jedinstvenu strukturu i na taj način se mogu dobiti stolovi velikih dimenzija.
Zahvaljući ovoj mogućnosti geometrija stola i njegove dimenzije su neograničene.
Pravda za uzorke
Džoš Karmodi je istakao da su mu inspiracija bili arhitekte i dizajneri enterijera i njihovi uzorci pločica, kamena i drvenih ploča koji im često skupljaju prašinu u kancelarijama.
“Svaki arhitektonski studio ima na stotine prelepih uzoraka kamena koji često budu na kraju bačeni. Kao odgovor na ovaj ciklus bacanja uzoraka, dizajnirao sam ovaj višenamenski sistem u nadi da će olakšati proces ponovnog korišćenja ovih otpadnih materijala.”, objasnio je Džoš.
Poslovni objekat u Knez Mihailovoj 30 nalazi se na spisku 20 najlepših zgrada izgrađenih u poslednjih 25 godina u Beogradu. Ocenite je ocenom od 1 do 10!
Tradicionalnu Borbinu nagradu za arhitekturu 1995. godine dobili su arhitekte Spasoje Krunić i Slobodan Rajović za projekat i realizaciju poslovne zgrade izgrađene na istaknutom mestu Knez Mihailove ulice, u najreprezentativnijem delu pešačke zone grada. Ona predstavlja nastavak gabaritne lepeze Instituta Servantes i na veoma osetljivom mestu račva se i poentira glavnu trgovačku ulicu Beograda, rekao je arhitekta Mihajlo Mitrović.
Uspešnu urbanu interpolaciju autori su rešili principom kontrasta u interakciji spajanja starog i novog.
Svojim atraktivnim izgledom, Kristal se uspešno uklapa u širu urbanu kompoziciju i njenu pešačku mrežu naslonjenu na pravac prema Studentskom trgu. Uspešnu urbanu interpolaciju autori su rešili principom kontrasta u interakciji spajanja starog i novog.
Iako građena u jeku jugoslovenske krize i usred sankcija, Kristal je dosegao mnoge vrednosti kako po svom osnovnom konceptu, tako i po dobro smišljenoj upotrebi trajnih materijala kao što su visoko polirane granitne ploče i staklene table, napisao je Mitrović u svojoj knjizi Arhitektura Beograda 1950-2012.
Poslovna zgrada Kristal, Knez Mihajlova 30; Autori: Spasoje Krunić, Slobodan Rajović; Godina: 1995; foto: Miloš Martinović
Kristal u trci
Poslovna zgrada Kristal ušla je u izbor najlepših zgrada u Beogradu izgrađenih u poslednjih 25 godina. Glasajte za njih ocenom od 1 do 10 ovde.
Pripremili ste sve za ručak, ostalo je još samo da iseckate šargarepu i dodate je u salatu. I šta onda? Pa da zacementirate pukotine u stanu sa ostacima mrkve, naravno!
Specijalizovani istraživački program B-SMART Univerziteta u Lankasteru pozabaviće se pitanjem da li biomaterijali dobijeni iz ostataka hrane mogu da se iskoriste za proizvodnju inovativnih i ekološki prihvatljivih cementnih kompozita visokih performansi. Drugim rečima, ovi naučnici će pokušati da upotrebe korene povrća pri proizvodnji cementa u cilju dobijanja što kvalitetnijeg i održivijeg materijala.
U projekat je, kao glavni finansijer, uključena i Evropska Unija i dosadašnji eksperimenti su se pokazali veoma uspešnim. Naučnici su zaista uspeli da naprave daleko izdržljiviju betonsku mešavinu sa znatno manje emisija ugljen dioksida – i sve to uz pomoć hranjivog cveća i korenja!
Cvekla i šargarepa: Novi superheroji u građevinarstvu!
Kako je ovo moguće?
Proces proizvodnje, zapravo, nije komplikovan. Novi biocement se dobija kombinacijom običnog portand cementa s nano-trombocitima iz korenja povrća, za šta mogu da se iskoriste ostaci hrane. Ovaj metod proizvodnje značajno smanjuje potrošnju energije i emisiju ugljen-dioksida koja je, kako smo i ranije izveštavali, obično izuzetno visoka i štetna po okolinu.
Naime, emisija ugljen-dioksida pri proizvodnji cementa čini 5% od ukupno svih emisija na Zemlji, što je izuzetno visok postotak, naročito ako uzmemo u obzir koliko se često cement koristi u građevini (štaviše, neki podaci pokazuju da se radi o količini od čak 8%).
Profesor Mohamed Saafi koji predvodi istraživački tim Univerziteta u Lankasteru trdi da se uvođenjem biljnih nano-trombocita iz korena povrća (poput onih iz cvekle i šargarepe) stvaraju jedinstveni kompoziti. Po njegovim rečima, ovakve kombinacije materijala nisu samo superiornije od postojećih cementnih proizvoda u pogledu mehaničkih i mikrostrukturnih svojstava, nego pri tom koriste i manje količine cementa.
Novi biocement se dobija kombinacijom običnog portand cementa sa nano-trombocitima iz korenja povrća, što značajno smanjuje emisiju ugljen-dioksida, štetnu po zdravlje i okolinu.
Dugotrajniji i kvalitetniji cement
Na osnovu rezultata početnih testova, ova svojstva su pripisana povećanju hidrata kalcijum-silikata, jedinjenja koje ojačava cement zahvaljujući biljnim ekstraktima. Nova mešavina betona takođe ima dugotrajno, manje korozivno telo i gustu mikrostrukturu.
Tim naučnika koji rade pod okriljem B-SMART programa, takođe će istražiti mogućnost armiranja postojećih betonskih konstrukcija s vrlo tankim listovima napravljenih od biljnih nano-trombocita. Više o istraživanjima profesora Saafija i njegovih saradnika potražite ovde.
Ne, ovo nije naučna fantastika. Ovo je budući dom vodećih svetskih naučnika!
Ovog oktobra na glamuroznoj nedelji dizajna u Saudijskoj Arabiji, posetioci će dobiti priliku da posete otvaranje novog naučno-istraživačkog centra u ovoj zemlji koji potpisuje studio Zaha Hadid Architects. No, svega tri meseca do zvaničnog otvaranja, studio je publici dozvolio da zavire u impresivno zdanje zahvaljujući kratkoj video-turi. Projekat je snimio čuveni nemački fotograf Hans Georg Esch.
King Abdullah Petroleum Studies and Research Centre (KAPSARC) se prostire na teritoriji od preko 17 hektara i zamišljen je kao ogromna futuristička građevina nepravilnog oblika sa mnoštvom otvora i skrivenih niša. U videu su prikazane neke od njenih najimpresivnijih zona, počevši od pogleda na kampus iz ptičje perspektive, pa sve do bajkovitih delova enterijera za koje nikada ne biste pomislili da pripadaju jednom naučnom centru. Na placu je ostavljeno dovoljno prostora za eventualno širenje zgrade u budućnosti.
Zgrada je zamišljena kao ogromna futuristička građevina nepravilnog oblika sa mnoštvom otvora i skrivenih niša.
KAPSARC kampus u Saudijskoj Arabiji je prvi platinasti LEED projekat ZHA studija, odnosno prvi njihov projekat koji je dobio sertifikat energetski-efikasne gradnje najvišeg stepena. Projekat je do sada nominovan za nekoliko važnih svetskih nagrada u domenu arhitekture.
Saudijska Arabija je dom jednog od najprestižnijih univerziteta na svetu. U pitanju je King Abdullah University of Science and Technology (KAUST), smešten obali Crvenog mora. Samim tim, ne sumnjamo da će se i u ovoj izvanrednoj zgradi vršiti naučna ispitivanja najvišeg ranga.
U kojem programu crtate? Jeste li možda razmišljali da li na tržištu postoje neki novi softveri koji olakšavaju rad? Pogledajte ovu listu!
Razvoj softvera napreduje paralelno s razvojem računara. Međutim, nije samo procesorska moć bitna u evoluciji jednog parčeta softvera već i nove navike i tehnologije koje se rađaju svakodnevno. Tako se, na primer, rad u oblacima (u cloudu) podrazumeva kao standard, a puno je onih koji žele da svoje projekte kontrolišu na svom mobilnom telefonu. Koji onda softver koristiti? Poznati portal TechRadar izbacio je listu najboljih arhitektonskih programa za 2018. godinu. Evo kako ona izgleda:
8. SketchUp Pro 2018
Omiljeni program za modelovanje u 3D jer je veoma lagan i pritom besplatan za kućne potrebe. Veliku popularnost stekao je zahvaljujući ogromnoj bazi modela (Warehouse) koja je takođe potpuno besplatna, pa korisnici mogu razmenjivati svoje crteže i modele. TechRadar zamera što nema ugrađenu opciju renderovanja.
Sketchup Pro košta 590 evra, dok ćete za alat za renderovanje (uglavnom je to Vray) morati da doplatite.
SketchUp: Program za crtanje koji se najlakše uči
7. Rhino 6
Glavna prednost Rhinoa u odnosu na konkurenciju je što se odlično snalazi za krivinama, mešovima i NURBS površinama… zbog čega ga najviše koriste u auto industriji. Arhitekte ga koriste za projektovanje zaobljenih krovova i ravni u čemu je nenadmašan. Međutim, on to nije CAD/BIM program koji vam treba svakodnevno.
Licenca za Rhino 6 košta 850 evra.
6. Revit
Potpuno nova generacija Autodesk programa namenjenih za arhitektonske biroe koji rade na velikim projektima. Ovaj BIM program nije samo dobar za projektovanje već i za koordinaciju više timova koji rade na projektu. TechRadar mu zamera što se prečice ne poklapaju s AutoCAD-om i što mu interfejs nije intuitivan.
Cena Revita kreće od 1.900 evra godišnje a dolazi zajedno s paketom u kojem se nalaze i AutoCAD i 3DS Max.
Revit: Moćan BIM program za velike projekte
5. Chief Architect
Ovaj program postaje sve popularniji u SAD, a arhitekte ga koriste kao brza alatka za projektovanje kuća i manjih objekata. Lako se uči, ima veoma moćne alatke, ali je zato veoma skup.
Premier verzija košta 2.388, verzija Architect Interiors košta 1.704, dok je godišnja pretplata 420 evra.
4. Catia
Ovaj softver, koji je nastao pre tridesetak godina, originalno je zamišljen za razvoj vojne opreme, međutim vremenom je narastao u ozbiljnu alatku koju koriste i arhitekte. Dodavanjem CAD opcija, a potom i Cloud podrške, Catia je postao softver koji podržava velike, kompleksne modele s kojima se može raditi s velikom preciznošću. TechRadar mu jedino zamera veliku cenu.
3. AutoCAD Architecture
Poznato parče softvera koje je veoma rasprostranjeno kod nas. Veliki plus je kompatibilnost sa svim Autodesk proizvodima, ali i lako crtanje zahvaljući podršci za prečice. TechRadar mu zamera što nije BIM orijentisan program i što je potrebno puno vremena da bi se savladao.
Košta 1.345 godišnje, a možete ga dobiti uz Architecture, Engineering & Construction Collection za 2.345 evra godišnje.
AutoCAD: Standard u industriji
2. AutoCAD Civil 3D
BIM verzija programa ne samo za arhitekte već i za građevinske inženjere. Napravljen je tako da radi sa svim Autodesk programima, a posebno sa AutoCAD-om, Revitom i 3DS Maxom. TechRadar mu je oduzeo poene zbog povremenih problema sa stabilnošću i ne tako dobrom podrškom za Cloud.
Civil 3D košta 1.840 evra godišnje, a možete ga dobiti uz Architecture, Engineering & Construction Collection za 2.345 evra godišnje.
1. 3DS Max
TechRadar je smestio poznati 3DS Max na prvo mesto. Iako će retko ko u njemu crtati, ovaj program, kojeg znamo još iz vremena Windowsa 3.x, sjajan je za 3D modelovanje i renderovanje. Podržava AutoCAD fajlove kao i brojne moćne plugine koji mu povećavaju funkcionalnost. Jedina zamerka je što je potrebno puno (baš puno) vremena da se savlada.
3DS Max možete kupiti uz Architecture, Engineering & Construction Collection koja košta 2.345 evra godišnje.
3DS MAx: Ultimativna alatka za modelovanje i renderovanje
Šta izabrati?
Iako je ova lista poređana od najlošijeg ka najboljem, trebalo bi razumeti da svako parče softvera ima svoju funkcionalnost kao i svoje prednosti i mane. Stoga je istovremena upotreba dva programa s ove liste dobitna kombinacija.
Društvo arhitekata Novog Sada poziva sve zainteresovane da prijave svoje radove za izlaganje na 21. Salonu arhitekture Novi Sad koji će se održati od 28. septembra do 5. oktobra 2018. godine.
Ovogodišnji Salon prati koncept zacrtan na njegovom prethodnom izdanju 2016. godine, kada je snažnije inkorporirana međunarodna orijentacija u identitet Salona, i to ona koja se tiče našeg najbližeg okruženja i zajedničkog kulturnog prostora. Stoga su u konkurenciji za nagrade Salona ravnopravni učesnici sa svojim radovima iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Crne Gore, Makedonije, te Mađarske i Rumunije.
Salon će prikazati radove iz regiona kako bi se stvorili bolji uslovi za poređenje trenutnog stanja arhitekture lokalnih scena.
Salon arhitekture Novi Sad želi da prikaže presek arhitektonske prakse upravo iz tako ocrtanog regiona, kako bi se stvorili bolji uslovi za poređenje trenutnog stanja arhitekture lokalnih scena koje počivaju na često zajedničkom nasleđu. Ishodišta tih scena su već dugo vremena različita, ali tim pre je potrebno negovati mesto njihovog kontinuiranog susreta i vrednovanja, što je upravo Salon arhitekture Novi Sad.
Propozicije
Salon je međunarodnog karaktera. Pravo na prijavu radova imaju učesnici iz: Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Crne Gore, Makedonije, Mađarske i Rumunije.
Učesnici Salona mogu konkurisati za nagrade u sledećim kategorijama: Arhitektura, Urbanizam, Enterijer, Konkursni radovi, Studentski radovi, Publikacije, Digitalni prostor i Eksperiment u arhitekturi.
Rokovi
Rok za dostavu radova za selekciju (elektronski) je 1. septembar, rezultati selekcije biće poznati autorima do 5. septermbra, dok će otvaranje Salona i dodela nagrada biti održano 28. septembra 2018. Imena članova žirija biće objavljena naknadno.
Više o učestvovanju na 21. salonu arhitekture pročitajte ovde.
Poslovna zgrada Progres u pešačkoj zoni grada nominovana je za najlepšu zgradu u Beogradu izgrađenu u poslednjih 25 godina. Iskoristite priliku da izaberete najbolju!
Po projektu arhitekata Miodraga Mirkovića i Ljubiše Mangova, na raskrsnici Zmaj Jovine i Knez Mihailove, nikla je, davne 1996. godine, poslovna zgrada Progres. Nova zgrada je najbolji mogući način interpretirala arhitekturu postojeće lokacije uklapajući se svojim nižim delovima s visinama obližnjih zgrada, dok je svojim nadvišenjem u centralnom delu postigla dominaciju kakva priliči zgradi na uglu. Zahvaljući staklenoj fasadi kružne osnove, koja se kamenim teksturama nežno nastavlja na ostatak građevine, ova poslovna zgrada postala je jedan od vizuelnih repera pešačkog dela grada.
Ukoliko želite da date svoj sud o ovoj zgradi, pozivamo vas da učestvujete u Izboru za najlepšu zgradu u Beogradu izgrađenu u poslednjih 25 godina. Glasajte ovde.
Stolica Xia osim što amortizuje sedanje na stolicu, ona ujedno i svira kao harmonika.
Dizajn ove neobične stolice, koji je nastao saradnjom portugalske dizajnerke Soraia Gomes Teixeire i kompanije Burel Mountain Originals, potpuno je harmoničan, a to kažemo zbog nota koje se stvaraju kada neko sedne na nju. Ideja dizajnera je bila da jedan svakodnevni predmet, poput stolice, predstavi kroz zvuk.
Stolica Xia je zabavno parče nameštaja koje zasmejava ljude i oslobađa njihovu maštu.
Soraia Gomes Teixeira je izabrala zvuk koji imaju blisku vezu sa muzičkim instrumentima, poput određene vrste harmonike ili čekića koji su se često koristili na tradicionalnom festivalu Sao Žoao, u portuglaskom gradu Oporto, iz koga je i ova mlada dizajnerka, piše Contemporist.
Xia Stool je izvedena od drveta i čiste ovčije vune, a kako ova stolica zvuči možete čuti u sledećem videu.
Neobično slivanje vode s fasade novog objekta u Kini izazvalo je paniku kod stanovništva. Pogledajte fotografije i video pa ćete i sami uvideti da su oni reagovali sasvim očekivano.
Fasadu nova zgrade Liebian visoke 121 metar u Guejangu, prekriva veštački vodopad. Sa 108 metra ovog staklenog nebodera spušta se spektakularan vodopad koji svima onima koji se nađu u neposrednoj blizini objekta pruža nezaboravan pogled. Ovaj vodopad ujedno je jedan od najviših veštačkih vodopada na svetu. Međutim, neobavešteni građani nisu baš bili toliko oduševljeni…
Vodopad koji nije baš imao toplu dobrodošlicu
Građani su zvali nadležne službe da prijave da se niz fasadu sliva enormna količina vode.
Implementacija vodopada u objekat osmišljena je kako bi se dobila nova atrakcija za ovu poslovnu četvrt grada. To je svakako privuklo veliku pažnju medija, ali je stanovništva.
Prema pisanju Tajmsa, u trenutku kada je vodopad prvi put pušten u rad, usledio je veliki broj poziva nadležnim službama od strane građana koji su se žalili na „enormnu količinu vode koja se sliva niz zgradu.“
Kada se saznalo šta je uzrok „curenja vode“, usledili su negativni komentari zbog ogromne količine vode ali i novca koji se troši na ovu atrakciju. Naime, procurela je informacija da ovaj vodopad potroši oko 118 dolara na sat vremena rada. Ipak, vlasnici zgrade su objasnili da se za rad vodopada koristi jedna te ista voda od kišnice, kao i da vodopad neće neprestano raditi, već samo u posebnim prilikama.
Kako biti siguran da će zvuk dopreti do svakog slušaoca? Saznajte i o čemu još treba voditi računa pri projektovanju ove zanimljive školjkaste strukture.
Akustične ljuske su veoma upečatljive građevine u javnim prostorima koje možemo videti širom sveta. Pored toga što su veoma interesantnog oblika, njihov način funkcionisanja je jednako zanimljiv. Zvučni talasi proizvedeni u školjci, koja svoj oblik duguje ljudskom uhu, superponiraju se, pojačavaju i postaju puniji čime publika koja se nalazi ispred ljuskaste strukture odlično razume svaki glas ili ton.
Tehnički govoreći, propagacija zvuka odvija se zahvaljujući odbijanju zvučnih talasa o konkavni oblik strukture čime se on širi prema publici koja se nalazi s druge strane. Dakle, proizvedeni zvuk se zahvaljujući pažljivo sračunatom obliku ljuske, pojačava i usmerava ka publici. Ali kako biti siguran da će ga publika zaista čuti zvukove proizvedene pod ljuskom?
Za izradu akustičih ljuski se uglavnom koristi beton jer je on najpogodniji materijal za izlivanje ovakvih oblika.
Kako piše Matheus Pereira, svaka struktura mora se posebno uzeti u obzir zbog različitih faktora poput veličine i oblika prostora u kojem će se akustična ljuska naći. Međutim, važi generalno pravilo da se ljuske mogu zamisliti kao radijus projektovan u tri dimenzije do tačke u publici, pa one zapravo izgledaju kao konus koji leži na svojoj stranici. Ova tačka treba da bude na približno istom rastojanju na svakoj tački u ljusci. Naravno, postoje različiti oblici ljuski kojim se može postići ovaj preduslov, a najčešće se koriste one sa polukružnom bazom i paraboličnim otvorom. Za izradu akustičnih ljuski se uglavnom koristi beton jer je on najpogodniji materijal za izlivanje ovakvih oblika.
Kada vetar odnese reči
Međutim, postoje još faktora koje treba razmotriti pri projektovanju akustičnih ljuski. Pozornica treba da bude nagnuta ne samo zbog boljeg pogleda, već zato što se i sedišta mogu organizovati u formi amfiteatra. Takođe, treba uzeti u obzir i klimatske uslove jer vetrovi brži od 15 kilometara počinju da ometaju distribuciju zvuka. Treba imati u vidu i izbor materijala jer neki prirodni materijali, poput trave, delimično apsorbuju zvuk, dok ga vodene površine odbijaju.
Betonske buradi imaju istu poroznost kao i one hrastove, a pritom omogućavaju daleko bolju temperaturnu stabilnost.
Burad za vino od betona nisu novost. Zapravo, ona su se pojavila još početkom 20. veka zajedno s Korbizjeom i njegovom futurističkom vizijom sveta kada su betonske vinarije delovala veoma primamljivo. Međutim, ovaj poznati građevinski materijal, koji je daleko jeftiniji i jednostavniji za održavanje od hrasta, nije se naročito primio kod vinara, a potom je stigla novotarija koja ga je potpuno bacila u zapećak – burad za vino od inoxa. Ona su i danas u širokoj upotrebi jer su jeftina i provereno rade posao. Međutim, beton uzvraća udarac!
U betonu je istina! foto: Nomblot
Beton ima istu poroznost kao hrast čime je omogućen prodor kiseonika što nije moguće kod inoksnih buradi.
Kako piše Gardijan, poznati francuski vinar Mišel Šapotije iz doline Rone radi zajedno s firmom Nomblot, kako bi proizveli savršeno bure za vino od betona. Rezultat je uspravno stojeće betonsko bure u obliku jajeta koje vinarima donosi brojne pogodnosti. Kao materijal, beton ima istu poroznost kao hrast čime je omogućen prodor kiseonika što nije moguće kod inoksnih buradi. Takođe, jajasti oblik buradi omogućava prirodno strujanje tečnosti, a jedna od najvećih prednosti jeste odlična izolacija pa se samim tim dobija konstantna temperatura što je veoma bitno kod fermentacije.
Teška investicija
Za razliku od hrastovih, betonske buradi ne ostavljaju nikakav pečat na vino, već ono ima čist, jednostavan ukus. Uzajamna veza zrna grožđa i drveta je ono što većina ljubitelja vina voli pa je zato pitanje kako će se ova betonska burad „teška“ oko 3.000 evra primiti kod vinara. Mi im želimo čvrstu budućnost!
Poslovni centar u Makedonskoj nominovan je za najlepšu građevinu u Beogradu izgrađenu u poslednjih 25 godina. Iskoristite priliku i ocenite je!
Po projektu arhitektonskog tima kojeg čine Milena Bojović, Jelena Ivanović Vojvodić i Snežana Litvinović, a nakon osvojenog konkursa, 2008. godine nikao je poslovni centar Eurocentar između ulica Makedonske i Dečanske. Gradeći jezgro bloka i oblikujući glavnu fasadu, ukleštenu između jedne predratne i druge poratne tipične beogradske zgrade, ovaj arhitektonski trio ostvario je jednu od najuspešnijih interpolacija u prestonici, nenametljivo dovršavajući visinsku regulativu još pre rata uzorno uređenog fronta Makedonske ulice, napisao je Mihajlo Mitrović u knjizi Arhitektura Beograda 1950-2012.
Fasadom dominira staklo koje je na asimetričan način presečeno kamenom teksturom zbog čega je postignuta preko potrebna dinamika ali i monumentalnost. Zbog neospornih vizuelnih karakteristika, zgrada Eurocentra ušla je uži izbor za najlepšu beogradsku građevinu.
Poslovni kompleks Eurocentar, Makedonska 30; Autori: Milena Bojović, Jelena Ivanović Vojvodić, Snežana Litvinović; godina: 2008; foto: Miloš Martinović
Eurocentar pod lupom
Ukoliko želite da date svoj sud o ovoj zgradi, pozivamo vas da učestvujete u Izboru za najlepšu zgradu u Beogradu izgrađenu u poslednjih 25 godina. Glasajte ovde.
U planinama iznad vijetnamskog grada Da Nanga nikao je most koji nikog neće ostaviti ravnodušnim.
Neobični pešački most s ogradom zlatne boje otvoren je početkom juna u okviru popularne turističke lokacije Thien Thai Garden. Smešten je na visini od 1.400 metara nadmorske visine, zbog čega je jedva vidljiv sa podnožja planine. Most je dug 150 metara i podeljen je u osam celina, a svaku od njih razdvaja džinovska kamena skulptura u obliku ljudske šake.
Džinovske šake urađene su rustikom tehnikom tako da deluju kao da datiraju iz nekog starog doba.
Zanimljivi su i elegantni detalji koji krase gotovo svaki metar ove građevine. Na primer, celom njegovom dužinom zasađeno je ljubičasto cveće koje deluje vrlo efektno uz zlatnu ogradu mosta. Takođe, i same džinovske ruke urađene rustikom tehnikom tako da deluju kao da datiraju iz nekog starog doba.
Kako navodi magazin The Spaces, ovaj most predstavlja samo deo velikog projekta vrednog dve milijarde dolara osnovanog sa ciljem da privuče što više posetilaca u turističku regiju Ba Na.
Iako originalni dizajner mosta više nije vezan za projekat, niti je konačno rešenje ispratilo konačni nacrt, poznato je da je arhitektonski biro TA Landscape Architecture bio zadužen za izvedbu finalnih rendera koje možete pogledati OVDE.
Od Francuza do danas
Turističko naselje Ba Na osnovali su francuski kolonizatori još 1919. godine. Naselje se nalazi u blizini Da Nanga i nekada je brojalo oko 200 luksuznih vila od kojih je danas očuvano tek nekoliko. Ovde se danas nalazi još nekoliko turističkih atrakcija poput luna parka i malog francuskog sela sa ulicama od kaldrme.
Predstavljamo enterijer kuće u Ljubljani koji je namenjen potrebama savremenom muškarcu koji je na svoju malu oazu čekao nekoliko dugih godina.
Naime, kako to vrlo često biva, gradnja njegove kuće na periferiji slovenačke prestonice se iz raznih razloga zakomplikovala, te se sa radovima stalo baš kada je došao red na uređenje enterijera. Međutim, posle nekoliko godina pauze, klijent se za pomoć obratio studiju Nplan, te su dve njihove arhitektice, Nina Bohte i Nina Galič, uzele stvari u svoje ruke i od ovog doma napravile savršen enterijer za modernog muškarca.
Mesto za partiju bilijara nakon poslovnog sastanka
Kuća, ukopana u teren, ima prizemlje podeljeno u dve celine. U jednoj je prostrana soba za opuštanje koja gleda na ulicu, dok se na drugoj strani nalazi kućna kancelarija sa zonom za sastanke, bilijarski sto, teretana i kupatilo sa saunom i kadom.
Uz kuću se nalazi i garaža za dva auta sa posebnim ulazom u prizemlje.
Pogledajte kako izgleda plan ovog dela:
Osnova prizemlja
Dnevna zona kuće smeštena na spratu
Osvetljeno stepenište vodi na sprat kuće, do kojeg se može doći i kroz poseban ulaz iz dvorišta gde je smeštena i raskošna terasa. Na spratu se nalazi glavni deo svakog doma – kuhinja sa trpezarijom, te dnevni boravak sa vrhunskom audio-vizuelnom opremom i kaminom.
Zanimljiv detalj ovde predstavlja TV kabinet sa ekranom koji se obrće, pa tako televizor može da se posmatra iz različitih delova prostorije. Boje koje dominiraju u ovom delu kuće su zemljane, ali prilično intenzivne, omekšane sofisticiranim materijalima i teksturama, kao i nameštajem elegantnih oblika, ne bi li se i gošće u njemu osećale ugodno.
Pogledajte ovaj deo enterijera u posebnoj galeriji:
1/4
Spavaća soba savršena za dobar kupanjac
Velika i udobna spavaća soba takođe prati koncept otvorenog plana, tako da se odmah sa druge strane paravana nalazi i luksuzno kupatilo. Tu je, naravno, i veliki garderober pored sanitarnih čvorova koji se pokriva zavesom. Iz prostorije se pruža lep pogled na dvorište.
Pogledajte kako izgleda plan ovog dela kuće:
Osnova sprata
Vizualizacije: Studio Nplan; Fotografije: Miran Kabmič
Rekonstrukcija Jugoslovenskog dramskog pozorišta jedan je od vrednih arhitektonskih bisera u našoj prestonici. Zbog toga se našla na listi 20 najlepših zgrada u Beogradu izgrađenih u poslednjih 25 godina.
Duga je istorija Manježa i svih njegovih gradnji i rekonstrukcija koje su počele još 1860. godine kada je to bila konjička jahaonica. Potom je 1927. godine dobila ulogu pozorišta pod dirigentskom palicom arhitekte Nikolaja Krasnova, a nakon Drugog svetskog rata njena sudbina poverena je arhitekti Momčilu Belobrku koji ju je rekonstruisao u novoosnovano pozorište.
Mnogo godina kasnije, kada je odlučeno da ulaz u pozorište bude s bočne strane, usledila je nova opsežna rekonstrukcija koju su 2005. godine sproveli arhitekte Zoran Radojičić i Dejan Miljković. Tom prilikom Beograd je dobio izuzetnu lepu, funkcionalnu savremenu pozorišnu zgradu. Kako je rekao arhitekta Mihajlo Mitrović, realizovan je koncept kompleksnog pristupa zaštiti spomeničkog nasleđa, očuvan je duh mesta i postignut kapitalni cilj – uvažavanje duhovne aure prostora.
Ukoliko želite da ocenite ovu vrednu beogradsku građevinu, pozivamo vas da učestvujete u Izboru za najlepšu zgradu u Beogradu izgrađenu u poslednjih 25 godina. Glasajte ovde.
