Ovo provokativno rešenje mosta želi da Holanđanima predstavi poplave kao nešto što ne treba kontrolisati već treba prihvatiti kao prirodnu pojavu.
Mostovi se danas uglavnom dimenzionišu na vodu pedesetogodišnjeg povratnog perioda, odnosno, tako da njihova visina bude dovoljna da primi nivo vode koja može da se javi jednom u 50 godina. Ipak, to nije slučaj kod ovog neobičnog mosta izgrađenog u plavnom području holandskog grada Najmegen.
Firme NEXT Architects i H+N+S Landscape Architects projektovale su pešački most Zalige koji postaje delimično potopljen kada se nivo vode poveća. Ljudi mogu da savladaju potopljeni deo mosta tako što će se kretati preko betonskih blokova koji su ostali iznad nivoa vode.
Pogledajte kako to izgleda:
Potopljeni deo mosta može se savladati hodanjem po betonskim blokovima koji vire iznad vode.
Razigrani i nesvakidašnji dizajn mosta podstiče razvijanje odnosa Holanđana s vodom na način da prihvate sezonu poplava kao nešto prirodno, umesto da pokušaju da je kontrolišu, piše Inhabitat. Pametno, zar ne?
Nesvakidašnje iskustvo
Iako je završen još u martu 2016. godine, most Zalige je tek ovog januara u potpunosti pokazao svoje pravo lice kada je porastao nivo reka Val – i to najviše u poslednjih 15 godina.
Lokalno stanovništvo je nestrpljivo pohrlilo do mosta kako bi prešli reku preko betonskih stepenika i tako doživeli nesvakidašnje iskustvo.
Ipak, s obzirom na to da je nivo vode drastičnije porastao, u jednom trenutku je i alternativni prelaz bio neprohodan. Ipak, ovakve poplave dešavaju se retko i takav vodostaj je držao je svega nekoliko dana.
Kao greben iznad reke, ovaj most omogućava ljudima da dožive promenljivi rečni pejzaž na jedan drugi način.
– rekli su inženjeri iz NEXT Architects.
Pešački most Zalige poručen je kao deo Room for the River, državnog projekta koji stvara rešenja za prevenciju od poplava. Projekat ima za cilj da podstakne diskusiju o tome kako zajednice mogu da nauče da žive sa vodom.
Nemačka kompanija Cemex razvila je Pervia Deco, proizvod koji će se veoma svideti pejzažnim arhitektama jer omogućava pravljenje dekorativnih staza koje nisu agresivne na okolinu.
Potreba za ekološkim i održivim materijalima sve je veća jer raste svest ljudi o neophodnosti njihove primene kako bi se naša planeta sačuvala od zagađenja.
Kako bi izašla u susret ovakvim potrebama, poznata nemačka kompanija Cemex iz Berlina je u svoj portfolio dodala i proizvod nazvan Pervia Deco koji je namenjen svima onima koji žele da naprave betonske staze u svom dvorištu a koje će biti ne samo dekorativne već i ekološke. Naime, ovaj vodopropusni beton sprečava zagađenje zemljišta pa samim tim i podzemnih voda, dok u isto vreme obezbeđuje suve i prohodne staze kada pada kiša.
Dekorativna staza od betona koji propušta vodu
Ovaj vodopropusni beton sprečava zagađenje zemljišta pa samim tim i podzemnih voda.
Prva takva staza napravljena je za privatnog investitora u Berlinu. Sedam kubika betona s crvenim pigmentima izliveni su za jedno prepodne, a potom je površina namazana Isola Acrytektom, agensom koji štiti površinu betona od oštećenja.
Pervia Deco je materijal koji je specijalno osmišljen za pravljenje dekorativnih staza i površina u pejzažnoj arhitekturi. Njegova specifičnost je što je to vodopropusni beton koji može da propusti 100 litara vode po metru kvadratnom za jedan sat što osigurava siguran tretman atmosferskih voda.
U ponudi ove kompanije su i drugi betoni poput Pervia Classic i Pervia Top koji su osmišljeni za upotrebu u niskogradnji.
Philippe Starck dizajnirao je Speetbox, modularnu pećku na drva kojoj će toplu dobrodošlicu poželeti svaki dizajner enterijera.
Kada pomislite na peć na drva, verovatno vam se stvara slika toplog prostora u kojoj pucketa vatra ali gde utisak kvari ne baš tako lepa grejalica koja izgleda kao kod babe na selu. Upravo su to imali na umu ljudi iz kompanije Speeta kada su zadatak poverili poznatom francuskom dizajneru Philippe Starcku. Rezultat je sjajno dizajnirana pećka na drva koja se sastoji od različitih kubičnih modula koji se mogu kombinovati po želji.
Moduli se kombinuju po želji
Postoje moduli za ogrev ali i i oni s kamenom koji služe da skladište toplotu i da je postepeno odašilju kada se peć isključi.
Nezaobilazni element u Speetboxu je, naravno, modul s pećkom dok se ostali kubični moduli veličine 50×50 centimetara mogu dodavati po željama i potrebama klijenata. Na raspolaganju su moduli za skladištenje ogreva, kao i moduli popunjeni kamenom koji služe da skladište toplotu i da je postepeno odašilju kada se peć isključi.
Speetbox sjajno izgleda u enterijeru
Kontrola putem aplikacije
Postoje čak i moduli u koji se mogu odlagati knjige ili drugi predmeti – na primer, dekoracija. Ukoliko se pak peć napravi tako da ima samo jedan red modula, gornja površina se može iskoristiti za sedenje.
Speetbox može da radi sa i bez struje, a njeno srce čini hermetička peć sa čeličnom konstrukcijom. Zanimljivo je da se pećkom može upravljati aplikacijom na telefonu kojom se može kontrolisati osvetljenje, temperatura, distribucija toplog vazduha ali i brzina gorenja.
Pećkom se može upravljati aplikacijom na telefonu
Cena Speetboxa može se dobiti na sajtu i ona zavisi od konfiguracije.
Nekada su se ovom tehnikom skrivali brodovi na moru, a sada njom dizajneri ukrašavaju zgrade.
Zgrada aerodroma u San Dijegu dobila je instalaciju nazvanu DAZZLE koja je izvedena pomoću tehnologije koju pravi kompanija E Ink. Instalacija je dizajnirana tako da se na fasadi stvara optička iluzija slična onoj koja se u Prvom svetskom ratu koristila za kamufliranje brodova.
Naime, tehnika Razzle Dazzle, iliti zaslepljujuća kamuflaža, vizuelni je trik kojim se nizom pruga objekat kamuflira ali ne tako da on postaje nevidljiv već da oko posmatrača ne može tačno da odredi njegove proporcije niti veličinu. Navodno, i zebre imaju pruge da bi ih predatori teže uočili… Elem, vizuelni trik na ovoj fasadi nije izveden tako što su zidovi farbani u pruge već tako što su na njih nakačene E Ink prizme koje se pale i gase u tačno određenim sekvencama.
Pogledajte kako to izgleda:
Prizme stvaraju neobičnu scenu u kojoj objekat nekad izgleda veći a nekad manji.
DAZZLE je napravljen od 2.100 autonomnih E Ink prizmi koje su napajaju fotovoltričnim solarnim ćelijama. Ove prizme troše veoma malo struje – duplo manje nego standardni paneli za televizore.
Umetnički tim Ueberall International je fasadu obložio prizmama u unapred određenom rasporedu i to tako da je od nje dobio jedan veliki ekran na kojem mogu da prave piksel projekcije. Efekat Razzle Dazzle stvara neobičnu scenu u kojoj objekat nekad izgleda veći a nekad manji. Navodno, ovaj efekat izgleda mnogo bolje uživo nego na fotografijama ili video-snimcima. Poverovaćemo im…
E Ink prizme su ekrani koji troše veoma malo energije
Mali potrošači, velike mogućnosti
E Ink je svetski lider u tehnologiji elektronskog papira, odnosno, ekrana koji troše veoma malo energije i pritom su veoma otporni, a njihove proizvode najčešće srećemo u raznim elektronskim čitačima knjiga. Ova instalacija napravljena je od prizmi, koje su takođe mali potrošači i pritom se napajaju solarnom energijom. Možda nam fasade uskoro postanu jedni veliki bilbordi… koji doduše troše malo struje.
Novi tuš profil TECEdrainprofile omogućuje jednostavnu montažu odvodnje tesnim spojem sa nišom preko čitave širine tuša u nivou poda. To olakšava majstoru montažu i hidroizolovanje.
Da bi se zatvorile praznine između tuš kanalice u standardnim dimenzijama i bočnih ivica zone tuširanja, obično se precizno prilagođava i umeće komad keramičke pločice. To često – upravo kod modernih keramičkih pločica velikih formata – narušava izgled pločica na zidu. Uz novi TECEdrainprofile, TECE predstavlja rešenje koje dozvoljava jednostavno prilagođavanje do ivica tuša u nivou poda, jer se profil od nerđajućeg čelika da brzo i precizno skratiti. To skraćuje tok gradnje, smanjuje troškove i daje tušu u razini poda estetski celovitu sliku.
Jednostavno rešenje modularnog sistema – sigurno hidroizolovanje
TECEdrainprofile sastoji se od preglednog i lako razumljivog seta sa malim brojem sastavnih delova: tuš profila, odvoda i pribora. Odvod se može jednostavno premeštati po visini i tako se namešta da se zatvara sa površinom glazure i da prilikom skidanja ne stoje na putu nikakvi ometajući elementi. Na taj se način znatno pojednostavljuje izrada ravne površine glazure sa padom. Za dodatnu sigurnost kod hidroizolacije zaslužna je fleksibilna zaptivna manžeta Seal System koja se uglavljuje direktno u odvod i zatim umeće u površinsku hidroizolaciju. Time se osigurava vodootporan spoj, a do sada uobičajeno lepljenje hidroizolacije na prirubnicu postaje stvar prošlosti. Naposletku sledi umetanje profila, koji se može jednostavno polagati na glazuru kao keramička pločica.
Jednostavno premeštanje po visini omogućuje prilagodbu različitim debljinama keramičkih pločica. Profil može biti od četkanog nerđajućeg čelika ili nerđajućeg čelika visokog sjaja i u dužinama od 800, 900, 1000 i 1200 milimetara. Za tesno prilagođavanje širini tuša u razini poda niši, instalater ili keramičar može jednostavno da izvršiti precizno podešavanje na licu mesta. Sem toga, rešenje za montažu dozvoljava naknadno fino podešavanje tuš profila u svim vodoravnim smerovima i okretanjem.
Udobno čišćenje za savršenu higijenu
Tuš profil od higijenskog nerđajućeg čelika ima unutrašnji 3D pad koji optimizuje oticanje vode. Odvod se nalazi u sredini profila i vrlo mu je jednostavno pristupiti. Poklopac profila može se podići uvis pomoću specijalne „funkcije push“ ciljanim pritiskom prsta i izvaditi bez daljnjih pomoćnih sredstava. Do sada je za čišćenje tuš kanalice bilo potrebno skinuti rešetku – sada više nije tako. I sifon se za potrebe čišćenja takođe može skinuti bez alata i time po potrebi omogućuje korišćenje spirale za čišćenje cevi.
Kompleks objekata, koji se tokom Prvog i Drugog svetskog rata koristio za montažu aviona, sada je u vlasništvu prestižnog modnog brenda.
Primeri pretvaranja industrijskih objekata u stambeno-poslovne prostore uvek su nam bili interesanti, a kada se radi o prenameni aerodromskog kompleksa koji je pod svoje okrilje uzeo jedan veliki modni brend onda je to prava poslastica. Naime, kompleks objekata u blizini milanskog aerodroma Linate izgrađen je 1915. godine za vojne svrhe tokom oba svetska rata, da bi 1950. godine prestao sa radom. Sve do sad! Po projektu italijanske arhitektonske firme Piuarch bivši vazduhoplovni proizvodni pogon pretvoren je u novo sedište brenda Gucci, dodavši staklenu kulu na postojeći kompleks hangara od opeke.
Šestospratna kula sa crnim čelikom predstavlja savremeni konstrast postojećim starijim objektima.
Tokom rekonstrukcije kompleksa zadržan je industrijski karakter postojećih objekata, prilagođen tako da postane adekvatan prostor za organizovanje kancelarijskog prostora, izložbenih zona, kao i modnih revija.
Niz postojećih objekata od opeke sada sadrži prostore za rad dizajnerskog i grafičkog tima, ali i foto studije, kantinu i restoran.
Veliki stakleni prozori i vrata omogućavaju prijatan prodor sunčeve svetlosti u unutrašnjost objekata.
Nekadašnji hangar površine 3.850 metara kvadratnih sada funkcioniše kao prostor za organizovanje gučijevih modnih revija.
Bašta, terase, kao i mali trg i zone uz zelene zidove predstavljaju alternativne prostore za rad i odmor zaposlenih, ali i druženje posetilaca.
Šestospratna kula kao i crni čelični ramovi, koji prave završetak krovne konstrukcije oko oboda atrijuma, predstavljaju savremeni konstrast postojećim starijim objektima.
Arhitekta Frančesko Freza, iz studija Piuarch, učestvovaće na okruglom stolu koji će 1. marta 2018. godine biti organizovan na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, povodom Dana italijanskog dizajna.
Uobičajena predstava kupolnog svoda je lik Hrista Pantokratora, ali u ovom slučaju on je izostao. Zašto je to tako? Pročitajte u tekstu istoričara umetnosti Marka Stojanovića.
Glavna vest ovih dana je svečano otkrivanje prvih mozaičkih radova, izvedenih u kupoli Hrama Svetog Save u Beogradu. Nije toliko važno ko je sve prisustvovao od domaćih i inostranih političara i crkvenih velikodostojnika, niti ko je sve pohvaljen ili ko je dobio orden. Važno je da se hram konačno dovršava i da ćemo ga uskoro ugledati u punom sjaju. A evo i kraćeg istorijata ideje postavljanja mozaika u Hram.
Još su autori Hrama, arhitekte Bogdan Nestorović i Aleksandar Deroko predlagali da se unutrašnjost prekrije mozaikom. Onda je usledio Drugi svetski rat i poluvekovna pauza od strane komunističkog režima, a kada je gradnja krajem osamdesetih nastavljena, počinju da se postavljaju pitanja i na temu oslikavanja crkve. Umetnici i teoretičari/istoričari umetnosti su se ubrzo podelili u dva tabora – jedan koji zagovara mozaike i drugi koji zagovara freske. Obe tehnike su bile u tom trenutku neizvodive jer u našoj državi nikada nije bilo značajnijih mozaičarskih radionica, dok se freskoslikari nikada nisu susreli za ovolikim zidnim površinama. Pojavljuju se i predlozi da se freske, uz pomoć savremene tehnologije, projektuju na zidove pod izgovorom da se već koriste mikrofoni u obraćanju vernicima i svetla u osvetljavanju prostora. Drugi, još bizarniji predlog bio je da se slike nalepe u trakama kao neka vrsta tapeta, pa kada se oštete, lako se mogu zameniti (?!). Dok su stručnjaci raspravljali o tehnikama, SPC je brinula od kojeg novca bi se izvelo oslikavanje. Rešenje je stiglo u liku ruskog predsednika Vladimira Putina. Kada se srpski patrijarh požalio da je šteta što hram stoji nedovršen i da bi bilo poželjno da nam braća Rusi pomognu, Putin je izgovorio samo jednu reč – budet (biće).
Možemo po drugi put skinuti kapu pred ruskim umetnicima, koji su Beogradu i drugim srpskim gradovima još jednom ostavili monumentalno delo.
Ubrzo posle tog susreta dolaze ruski izaslanici, koji sklapaju dogovor sa SPC. Odlučeno je da firma Gaspromnjeft donira sumu od 4 miliona evra, ali da se raspiše pozivni konkurs na kojem će učestvovati isključivo ruski i beloruski mozaičari. Ovo je urađeno kako bi se donator obezbedio od eventualnog nedostatka novca pre završetka projekta, ali i da bi se novac vratio u matičnu državu. Na konkursu je prošlo nekoliko radionica, sa sveukupno 90 mozaičara a za glavnog umetnika/majstora izabran je Nikolaj Muhin. Ubrzo se krenulo sa radom, a pre nekoliko meseci prve table sa mozaikom stižu u Beograd. Sada, nakon njihovog postavljanja, možemo po drugi put skinuti kapu pred ruskim umetnicima, koji su Beogradu i drugim srpskim gradovima još jednom ostavili monumentalno delo.
Konceptualna šema
Čim sam ugledao svod kupole shvatio sam koji su obrasci primenjeni kod Svetosavskog hrama. Uobičajena predstava kupolnog svoda je lik Hrista Pantokratora, ali u ovom slučaju on je izostao. Umesto njega, na svodu je predstava Vaznesenja Hristovog što nije uobičajeno za naše crkve. Nije za sve, ali zato jedna od najvažnijih ima tu predstavu. U pitanju je centralna crkva Sv. Apostola u Peći, koja je bila sedište Srpske Patrijaršije (Pećka Patrijaršija). Ali zašto baš ta predstava u toj crkvi? Odgovore možemo pronaći u životu i delu našeg prvog arhiepiskopa – Svetog Save Nemanjića.
Nije nimalo slučajno da je Hram koji je posvećen Svetom Savi dobio predstavu Vaznesenja Hristovog.
Kao što je poznato, Sveti Sava je odigrao ključnu ulogu u osamostaljenju naše crkve (autokefalnost), kao i u dobijanju nezavisnosti krunisanjem njegovog brata Stevana Nemanjića Prvovenčanog. Da bi sve ovo dobili, Sava je putovao u Nikeju (tadašnju prestonicu Vizantijskog carstva) kako bi od vizantijskog cara i vaseljenskog patrijarha izmolio unapređenja naše države i crkve. Naravno, to nije bilo njegovo jedino putovanje na Istok. Kasnije putuje na Sinaj i Svetu zemlju, a nekoliko puta i u Konstantinopolj (koji tada drže krstaši).
U Svetoj zemlji, nedaleko od Jerusalima, posetio je brdo Sion i na njemu „Majku svih crkava“, kako su inače tada zvali crkvu koja je izgrađena u 5. veku. Njena pozicija i koncept živopisa ostaviće snažan utisak na Savu. Još jedna crkva koja će duboko inspirisati Savu je i crkve Svetog Apostola u Konstantinopolju. Ova crkva, neobična po svom obliku i arhitekturi (kupole nad krstastom osnovom) poslužila je kao uzor za nekoliko najznačajnijih hrišćanskih crkava u Evropi i Aziji – crkvi Svetog Jovana u Efesu (u ruševinama) i crkvi Svetog Marka u Veneciji.
Crkva Svetog Apostola porušena je nakon osmanskog osvajanja Konstantinopolja, ali su njene predstave ostale u rukopisima i freskama, pa nije prestala da inspiriše i nakon svog uništenja. Crkva je bila mauzolej, pa je poslužila kao predložak i crkvi Svetog Đorđa na Oplencu, mauzoleja vladarske porodice Karađorđević. Ali kakve to sve ima veze sa crkvom u Peći i predstavom Vaznesenja Hristovog?
Crkva Sv. Apostola u Konstantinopolju (digitalna rekonstrukcija)
Nakon povratka sa jednog od svojih putovanja, Sava, uz pomoć svog budućeg naslednika, monaha Arsenija, naređuje oslikavanje crkve manastira Žiča, po uzorima koje je video na svojim proputovanjima. Takođe, sa Arsenijem određuje mesto za igradnju nove crkve manastira u Peći, koja po svom uzoru biva posvećena Sv. Apostolima. Sava umire, nedočekavši dovršetak Svetog Apostola, ali Arsenije naređuje oslikavanje crkve najverovatnije po Savinim instrukcijama, gde je predstava Vaznesenja Hristovog dobila svoje mesto u kupoli hrama. Ovo možemo sa sigurnošću potvrditi jer i crkva Svetog Marka u Veneciji takođe u kupoli ima predstavu Vaznesenja. Kada povežemo sve ove činjenice, uviđamo da nije nimalo slučajno da je upravo Hram koji je posvećen Svetom Savi dobio predstavu Vaznesenja Hristovog u svom kupolnom prostoru.
Bilo da je ova priča nekome uzbudljiva ili ne, svakako sa nestrpljenjem očekujemo dalje postavljanje mozaika i polako otkrivanje finalnog izgleda enterijera Svetosavskog Hrama. Možda će biti još nekih predstava koje zavređuju da se i o njima napiše pokoja reč.
Na ovom spisku nema nijedne obrazovne insitucije iz Srbije niti sa ex-yu prostora.
Firma za analizu visokog obrazovanja Quacquarelli Symonds (QS) objavila je rezultate osmog po redu istraživanja arhitektonskih fakulteta za 2018. godinu. U obzir je uzeto 2.122 insitutucija širom sveta, a kriterijumi za ocenjivanje bili su između ostalog akademska reputacija ali i reputacija nastavnog osoblja.
Četvrti put za redom, MITse našao na prvom mestu ispred drugoplasiranog Bartlett School of Architecture i Delft University of Technology koji se našao na trećem mestu. Moramo primetiti da na listi nema fakulteta iz Srbije niti iz našeg okruženja, pa ostatak liste izgleda ovako:
1. Massachusetts Institute of Technology (MIT) / United States
2. The Bartlett School of Architecture | UCL (University College London) / United Kingdom
3. Delft University of Technology / Netherlands
4. ETH Zurich (Swiss Federal Institute of Technology) / Switzerland
5. University of California, Berkeley (UCB) / United States
6. Harvard University / United States
7. Manchester School of Architecture / United Kingdom
8. University of Cambridge / United Kingdom
9. Politecnico di Milano / Italy
10. National University of Singapore (NUS) / Singapore
11. Tsinghua University / China
12. University of Hong Kong (HKU) / Hong Kong
13. Columbia University / United States
14.T he University of Tokyo / Japan
15. University of California, Los Angeles (UCLA) / United States
16. The University of Sydney / Australia
17. Ecole Polytechnique Fédérale de Lausanne (EPFL) / Switzerland
18. Tongji University / China
19= Georgia Institute of Technology (Georgia Tech) / United States
19 = The Hong Kong Polytechnic University / Hong Kong
21. The University of Melbourne / Australia
22. Universitat Politècnica de Catalunya / Spain
23. The University of New South Wales (UNSW Australia) / Australia
24. KTH Royal Institute of Technology / Sweden
25. Cornell University / United States
26. RMIT University / Australia
27. Stanford University / United States
28. Universidade de São Paulo (USP) / Brazil
29. Technische Universität München / Germany
30. The University of Sheffield / United Kingdom
31. Politécnica de Madrid / Spain
32. University of British Columbia / Canada
33. Pontificia Universidad Católica de Chile / Chile
34. Kyoto University / Japan
35= Princeton University / United States
35= Seoul National University (SNU) / South Korea
37= University of Michigan / United States
37= University of Pennsylvania / United States
39. University of Illinois at Urbana-Champaign / United States
40. University of Texas at Austin / United States
41= Politecnico di Torino / Italy
41= Technische Universität Berlin / Germany
43= University of Reading / United Kingdom
43= University of Toronto / Canada
45. Eindhoven University of Technology / Netherlands
46= Aalto University / Finland
46= Cardiff University / United Kingdom
46= Katholieke Universiteit Leuven / Belgium
49. Universidad Nacional Autónoma de México (UNAM) / Mexico
50. The University of Queensland (UQ) / Australia
51-100. Aalborg University / Denmark
51-100. Arizona State University / United States
51-100. Carnegie Mellon University / United States
51-100. Chalmers University of Technology / Sweden
51-100. City University of Hong Kong / Hong Kong
51-100. Curtin University / Australia
51-100. Hanyang University / South Korea
51-100. Illinois Institute of Technology / United States
51-100. KIT, Karlsruher Institut für Technologie / Germany
51-100. Loughborough University / United Kingdom
51-100. Lund University / Sweden
51-100. McGill University / Canada
51-100. Monash University / Australia
51-100. New York University (NYU) / United States
51-100. Newcastle University / United Kingdom
51-100. Norwegian University of Science And Technology / Norway
51-100. Oxford Brookes University / United Kingdom
51-100. Pennsylvania State University / United States
51-100. Queensland University of Technology (QUT)/ Australia
51-100. RWTH Aachen University / Germany
51-100. Shanghai Jiao Tong University / China
51-100. TU Dortmund University / Germany
51-100. Vienna University of Technology (TU Wien) / Austria
51-100. Texas A&M University / United States
51-100. The Chinese University of Hong Kong (CUHK)/ Hong Kong
51-100. The University of Auckland / New Zealand
51-100. University of Nottingham / United Kingdom
51-100. Universidad de Buenos Aires (UBA) / Argentina
51-100. Universidad de Chile / Chile
51-100. Universidade Federal do Rio de Janeiro / Brazil
51-100. Universität Stuttgart / Germany
51-100. Université Catholique de Louvain / Belgium
51-100. Universiti Kebangsaan Malaysia (UKM)/ Malaysia
51-100. Universiti Malaya (UM) / Malaysia
51-100 Universiti Sains Malaysia (USM) / Malaysia
51-100. Universiti Teknologi Malaysia (UTM) / Malaysia
51-100. University College Dublin / Ireland
51-100. University of Bath / United Kingdom
51-100. University of Cape Town / South Africa
51-100. The University of Edinburgh / United Kingdom
51-100. University of Lisbon / Portugal
51-100. University of Liverpool / United Kingdom
51-100. University of Porto / Portugal
51-100. University of Salford / United Kingdom
51-100. University of Southern California / United States
51-100. University of Washington / United States
51-100. Virginia Polytechnic Institute and State University / United States
51-100. Yale University / United States
51-100. Yonsei University / South Korea
101-150. Asian Institute of Technology, Thailand / Thailand
101-150. Cairo University / Egypt
101-150. Chulalongkorn University / Thailand
101-150. Deakin University / Australia
101-150. Griffith University / Australia
101-150. Harbin Institute of Technology / China
101-150. Hokkaido University / Japan
101-150. Indian Institute of Technology Madras (IITM) / India
101-150. Istanbul Technical University / Turkey
101-150. Korea University / South Korea
101-150. Kyushu University / Japan
101-150. Michigan State University / United States
101-150. Middle East Technical University / Turkey
101-150. Nanjing University / China
101-150. National Cheng Kung University / Taiwan
101-150. National Technical University of Athens / Greece
101-150. Sapienza University of Rome / Italy
101-150. Sungkyunkwan University (SKKU) / South Korea
101-150. Technion – Israel Institute of Technology / Israel
101-150. The University of Adelaide / Australia
101-150. The University of Western Australia (UWA) / Australia
101-150. Tianjin University / China
101-150. Universidad de Los Andes / Colombia
101-150. Universidad Nacional de Colombia / Colombia
101-150. Universidad Politecnica de Valencia / Spain
101-150. Universidade Estadual de Campinas (Unicamp) / Brazil
101-150. Universidade Federal do Rio Grande Do Sul / Brazil
101-150. Universidade Nova de Lisboa / Portugal
101-150. Università degli Studi Roma Tre / Italy
101-150. Università di Bologna (UNIBO) / Italy
101-150. Université de Montréal / Canada
101-150. Universiti Putra Malaysia (UPM) / Malaysia
101-150. University of Colorado Boulder / United States
101-150. University of Copenhagen / Denmark
101-150. University of Florida / United States
101-150. University of Ghent / Belgium
101-150. University of Glasgow / United Kingdom
101-150. University of Illinois, Chicago (UIC) / Illinois
101-150. University of Minnesota / United States
101-150. University of South Australia / Australia
101-150. University of Strathclyde / United Kingdom
101-150. University of Technology Sydney (UTS) / Australia
101-150. University of Virginia / United States
101-150. University of Waterloo / Canada
101-150. University of Westminster / United Kingdom
101-150. University of Wisconsin-Madison / United States
101-150. Victoria University of Wellington / New Zealand
101-150. Vilnius Gediminas Technical University / Lithuania
101-150. Waseda University / Japan
101-150. Zhejiang University / China
151-200. Aarhus University / Denmark
151-200. The American University in Cairo / Egypt
151-200. Aristotle University of Thessaloniki / Greece
151-200. Chongqing University / China
151-200. City University of New York / United States
151-200. Concordia University / Canada
151-200. Czech Technical University in Prague / Czech Republic
151-200. Fudan University / China
151-200. Hiroshima University / Japan
151-200. King Saud University (KSU) / Saudi Arabia
151-200. Kyung Hee University / South Korea
151-200. Laval University / Canada
151-200. Louisiana State University / United States
151-200. Massey University / New Zealand
151-200. North Carolina State University / United States
151-200. Northumbria University at Newcastle / United Kingdom
151-200. Ohio State University / United States
151-200. Osaka University / Japan
151-200. Pusan National University / South Korea
151-200. Queen’s University of Belfast / United Kingdom
151-200. Rice University / United States
151-200. South China University of Technology / China
151-200. Southeast University / China
151-200. Stockholm University / Sweden
151-200. Technische Universität Darmstadt / Germany
151-200. Technische Universität Dresden / Germany
151-200. Tohoku University / Japan
151-200. University of Granada / Spain
151-200. University of Navarra / Spain
151-200. Universidad de Sevilla / Spain
151-200. University of Naples – Federico II / Italy
151-200. Università IUAV di Venezia / Italy
151-200. Université du Québec / Canada
151-200. Université Libre de Bruxelles / Belgium
151-200. Université Paris 1 Panthéon-Sorbonne / France
151-200. Universiti Teknologi MARA – UiTM / Malaysia
151-200. University of Aberdeen / United Kingdom
151-200. University of Arizona / United States
151-200. University of Calgary / Canada
151-200. University of California, Santa Barbara (UCSB) / United States
151-200. University of Dundee / United Kingdom
151-200. University of Maryland, College Park / United States
151-200. University of Massachusetts, Amherst / United States
151-200. University of Pretoria / South Africa
151-200. University of Seoul / South Korea
151-200. University of Tehran / Iran
151-200. University of the West of England / United Kingdom
151-200. University of Witwatersrand / South Africa
151-200. University of Twente / Netherlands
151-200. Vrije Universiteit Amsterdam / Netherlands
151-200. Wageningen University / Netherlands
QS pravi okakva istraživanja od 2011. godine, a ako želite više da se informišete o ovoj analizi arhitektonskih fakulteta posetite njihov sajt ovde.
Orman u koji je stala cela kuhinja sa stolom i garderoberom čini okosnicu ove garsonjere.
Studio Bazi na čelu s arhitekticom Alirezom Nemati potpisuje dizajn enterijera stana do 33 metra kvadratna smeštenog u istorijsko jezgro ruske prestonice. Želja klijenta bila je da se stara garsonjera renovira tako što će ona dobiti savremen dizajn ali i tako da u nju stanu svi sadržaji koji su potrebni za život: kuhinja, trpezarija, toalet, garderoberi…Pošto je kvadratura dosta mala, ideja za pravljenje multifunkcionalnog nameštaja nametnula se kao logičan izbor. Neka od rešenja su zaista inovativna!
Aksonometrija prostora
U plakar je smeštena cela kuhinja zajedno sa šporetom, frižiderom, mašinom za sudove pa čak i sto na izvlačenje.
Najzanimljivije rešenje urađeno je duž centralnog zida gde je napravljen orman iza kojeg se krije ne samo mesto za skladištenje, već i cela kuhinja. Kada se sprema večera, kuhinja je eksponirana a kada neko dođe u posetu, ona može da se zatvori kako bi se dobio jednoobrazan, vizuelno neremećen, prostor.
Kuhinja je potpuno opremljena pa je u nju, osim šporeta i frižidera, stala i mašina za pranje sudova, ladice za odlaganje posuđa i escajga, a tu je i sto na izvlačenje.
Mirna zona stana
Dnevna zona odvojena je od spavaćeg bloka i kupatila zavesom koja atmosferu čini intimnijom i udobnijom. Spavaća soba je jednostavna i moderna, a interesantan je detalj kružnog prozora koje omogućava gledanje na ulicu za vreme tuširanja. Prirodno svetlo dolazi i preko staklenih vrata.
Kružni prozor u kupatilu omogućava pogled na ulicu za vreme tuširanja… i obrnuto.
Pored kupatila, a ispod stepeništa koje vodi napolje, smešteni su garderoberi na izvlačenje.
Što se tiče komadnog nameštaja, korišćeni su originalni komadi iz tridesetih godina prošlog veka.
Čileanska kompanija Rootman razvila je potpuno prirodni materijal koji raste u pločama unapred definisane debljine
U cilju razvijanja što efikasnijih materijala za izolaciju objekata, kompanija Rootman proizvela je Thermoroot koji je dobar zvučni i toplotni izolator, a prema rečima proizvođača pruža vatrootpornost od 60 minuta. Ako se to uporedi sa materijalima poput polistirena, poliuretana ili fiberglasa, koji se pale nakon tri do petnaest sekundi, ili u najboljem slučaju jednog minuta, Thermoroot pokazuje zapanjujuće performanse. Međutim, ono što je još interesantnije jeste način njene proizvodnje… zapravo uzgajanja.
Izolacija se uzgaja 10 do 15 dana u unapred definisanim debljinama.
Thermoroot nastaje uzgajanjem korenskih biljaka, u izolovanim komorama, u unapred definisanim debljinama izolacije. Proces uzgajanja traje između 10 i 15 dana i ne koriste se nikakvi hemijski dodaci ili genetske modifikacije, piše Inhabitat. Zbog ovakvog načina proizvodnje Thermoroot se sastoji od 100% prirodnih vlakana koja su biorazgradiva i ne štete okruženju.
Pogledajte kako to izgleda:
Tajna receptura
Sam proces uzgajanja ove izolacije može se odvijati u bilo kojim klimatskim uslovima, a samim tim i na bilo kojoj lokaciji na svetu. Iako kompanija Rootman ne otkriva tačnu recepturu za njeno uzgajanje, proces navodno nije komplikovan.
Thermoroot se u može koristiti kao zamena za konvencionalna rešenja poput mineralne vune, kamene vune ili stiropora, a može se koristiti za toplotnu i zvučnu izolaciju podova, plafona i zidova.
Biće zanimljivo videti kako će ovaj proizvod uticati na konkurenciju, a to pre svega zavisi od toga koliko ovakve izolacije može da se proizvede i koja će joj biti cena.
Tokom zloglasne kažnjeničke ere u Tasmaniji, stradalo je oko 160.000 ljudi – uglavnom žena s decom. Novi centar odaće počast ovim žrtvama.
Cascades Female Factory u Hobartu jedan je od najozloglašenijih ženskih zatvora u 19. veku kada je Australija bila ustvari britanska kaznena kolonija. Žene osuđene na prognanstvo, često zajedno sa svojom decom, slate su brodovima u Tasmaniju na izdržavanje kazne od 7 do 14 godina, a mnoge od njih nisu ni doživele da stignu na odredište jer je putovanje trajalo i po sedam meseci. One koje su i stigle do svog kazamata uglavnom su videle smrt kao jedini način izbavljenja jer je u ovim stravičnim kaznenim kolonijama, iz koje se niko nikad nije vraćao, svaka kazna bila prihvatljiva sem ubijanja. Ova lokacija, zajedno sa još 11. u Australiji, stavljena je 2010. godine na UNESCO-vu listu Svetske kulturne baštine, a sada je došlo vreme da se napravi memorijalni centar u kojem će se izučavati kako je ovako nešto bilo moguće.
Pobedničko rešenje naglašava borbu svetlosti i mraka, užasa i nade, zatvaranja i slobode, koja karakteriše ovo mesto.
Arhitektonski studio Liminal Studio, u saradnji sa čuvenim biroom Snøhetta i firmom Rush Wright Associates, osvojio je međunarodni konkurs za projekat objekta koji će imati uticaj na shvatanje prošlosti, sadašnjosti i budućnosti Australije. U novom Centru za istoriju i izučavanje posetiocima će se omogućiti da saznaju više o istoriji ovog zloglasnog zatvora i moći će da uvide kako su društvene, kulturne i političke karakteristike ove lokacije uticale na razvijanje današnje Australije.
Pobedničko rešenje naglašava dualnosti koje su bile karakteristične za ovu tragično mesto: borbu između svetlosti i mraka, zatvaranja i slobode, kažnjavanja i reformi, pretnji i mogućnosti, užasa i nade, piše ArchDaily.
Priroda leči stare rane
Ovakav koncept manifestovan je kroz arhitekturu gde će zatvoreni i otvoreni prostor biti integrisani u simbiotsku celinu. Srž projekta je kreiranje otvorenog foruma koji je nazvan Empatheatre kao spoj empatije i amfiteatra.
Put posetilaca kroz centar zamišljen je kao fenomenološko iskustvo gde će transparentni podovi pružati pogled na iskopine kako bi se posetiocima pružila prilika da dođu u susret s prošlošću.
Pejzažno uređenje zamišljeno je tako da bude prožeto s budućim centrom, odnosno, da zelenilo uđe u originalne kaznene objekte kao metafora mogućnosti prirode da leči stare rane.
Inspiracija za monumentalne građevine u centru ruske prestonice došla je direktno od glavnog neprijatelja SSSR-a, piše istoričar umetnosti Marko Stojanović.
Na portalu Gradnja.rs je u par navrata bilo reči o povezanosti arhitekture i politike, naročito kod nekadašnjih i sadašnjih totalitarnih režima. Međutim, mali broj čitaoca je upoznat sa predlošcima za neka značajna ostvarenja totalitarne arhitekture, to jest, na koje uzore su se naručioci i arhitekte ugledali kada su projektovali svoje monumentalne građevine. Pravi primer za to su zgrade, popularno nazvane Sedam sestara ili Svadbene tortice, a kod domaćeg stanovništva jednostavno Staljinovi neboderi.
Staljin izdaje direktivu za izgradnju osam zgrada koje će biti podignute na prostoru užeg jezgra Moskve. Izgrađeno je sedam.
Inicijativa za izgradnju ovih monumentalnih objekata potiče nakon Drugog svetskog rata kada se ponovo pokrenulo pitanje kolosalne Palate sovjeta iz 1934. godine, arhitekte Borisa Jofana. Čelična konstrukcija koja je postavljena za temelje i najniže etaže bila je razmontirana i iskorišćena u svrhu defanzivnih vojnih barijera tokom 1941. godine. Nakon Rata, Staljin odustaje od izgradnje ovog objekta. Već 1946. godine, Jofan predlaže izgradnju šest manjih objekata, ali državni vrh odbija njegov predlog. Naredne godine, na 800-godišnjicu osnivanja grada Moskve, Staljin izdaje direktivu za izgradnju osam monumentalnih zgrada koje će biti podignute na prostoru užeg jezgra sovjetske prestonice. Gradnja je započela iste godine, a završila se 1954. godine, malo posle smrti prvog sovjetskog diktatora.
Od zamišljenih osam, izgrađeno je sedam zgrada, u koje su smeštena sedišta administrativnih institucija i nekoliko hotela, kao i najpoznatija među njima koja je postala sedište Univerziteta Lomonosov. Njihovom arhitekturom dominiraju neo gotika i mnogo više ruski ampir akademizam, stil koji se 30-ih godina vraća na scenu odlukom samog Staljina. Ova arhitektura dominirala je tokom gotovo trodecenijske Staljinove vladavine i mnogi objekti širom Sovjetskog saveza bili su izgrađeni u ovom maniru. Bez obzira da li je u pitanju železnička stanica, gradska kuća, hotel ili stambena zgrada, ampir akademizam je bio sveprisutan. Ali kako objasniti volumene, to jest, oblik Sedam sestara koji nije do tada bio viđen u carskoj ruskoj, odnosno, sovjetskoj epohi? Odgovor nam dolazi sa Zapada, u to vreme glavnog neprijatelja SSSR-a.
Uzori sa Zapada
Nakon Drugog svetskog rata, Staljin je želeo da uveliča svoju pobedu izradnjom novih monumentalnih objekata, koji će u vizuelnom smislu promovisati ulogu i značaj SSSR-a na globalnoj posleratnoj sceni. Bilo mu je potrebno nešto veliko, to jest, više velikih objekata koji bi na nedvosmislen način poslati poruku spoljnom svetu – mi smo veliki i moćni. Međutim, tu je postojao mali problem. Osim palata iz vremena Ruske imperije i onih koje su nastale ponovnim stupanjem klasičnih motiva na arhitektonsku scenu (soc-realizam), ništa što je dovoljno grandiozno i što se poput višespratnica uzdiže ka nebu, nije postojalo u Moskvi ili Lenjingradu. Bili su potrebni novi uzori.
Pronađeni su (verovatno po nalogu samog Staljina ili je on to odobrio) u Sjedinjenim Američkim Državama i to u gradovima sa poznatim višespratnim poslovnicama – Njujorku i Čikagu. U ova dva grada, koji se ubrzano razvijaju u drugoj polovini 19. veka, još su krajem istog počeli da niču prvi neboderi. Tada nastaje i prepoznatljivi Čikaški stil u arhitekturi, koji je ostao prepoznatljiv po početnim koracima u povećanju spratnosti poslovnih objekata, uz nezaobilaznu primenu istorijskih stilova, pre svega u vidu fasadne dekoracije. Čelik i opeka ostali su upamćeni kao materijali koji su izneli ovaj severnoamerički stil.
U međuratnom periodu državni i privatni investitori usvajaju francuski ar-deko kao umetnički pokret na kojem bi mogli da izgrade svoj nacionalni identitet. Ubrzo započinje izgradnja najznačajnijih poslovnih zgrada, naročito u Njujorku, u američkoj varijanti ar-dekoa. Naravno, nakon Drugog svetskog rata, težnja američke unutrašnje i spoljne politike pomera se na polje internacionalizma, pa je internacioanalna moderna prepoznata kao vodeći arhitektonski tok.
Centar Njujorka pre Drugog svetskog rata
Svadbene tortice
Iako je nakon Rata arhitektonska estetika pošla putem internacionalne moderne, Staljin i državni vrh SSSR-a nisu imali sluha za ove inovacije, to jest, njihov ukus je ostao na nivou istorističke dekorativne arhitekture. Za njih je vreme stalo u predratnom periodu, pa su im čikaški i njujorški poslovni neboderi iz prve polovine 20. veka bili najpogodniji uzor za ostvarenje sopstvenih graditeljskih poduhvata. I tako počinju da se grade Staljinovi neboderi, koji zbog svoje dekorativne fasadne plastike, ali i karakteristične stepenaste forme povučenih viših etaža, dobijaju nadimak Svadbene tortice.
Ubrzo nakon Staljinove smrti, naredni sovjetski lideri sve više se distanciraju od apsolutističke politike diktatora, ali i od monumentalne arhitekture kojom je prethodni režim promovisan. Na scenu stupa Nikita Hruščov, a neke druge zgrade dobijaju nadimak po njemu. Neka ovaj deo priče ostane za nastavak.
U zaštićenom gradskom jezgru Subotice nikao je objekat s veoma interesantnim pročeljem. Međutim, on nije bio deo originalnog projekta.
Izrada projekta fasade stambeno-poslovnog objekta u ulici Šandora Petefija 3 i 5 u Subotici bio je specifičan zadatak, kakav se retko viđa u ovdašnjoj arhitektonskoj praksi. Investitor, koji je obezbedio lokaciju, dobio građevinsku dozvolu i započeo izgradnju objekta nije bio zadovoljan rešenjem fasade i zato je, uz podršku gradskog zavoda za zaštitu spomenika raspisao međunarodni konkurs za arhitektonsko rešenje ulične fasade na predmetnoj lokaciji. Razlog za to je i pozicija objekta koji se nalazi u zaštićenom gradskom jezgru Subotice između dva objekta sa zaštićenim stilskim fasadama s kraja 19. veka – zgradama Gimnazije i Poliklinike.
Ovo je zadatak kakav se retko viđa u ovdašnjoj arhitektonskoj praksi.
Na konkurs je pristiglo 93 rada iz 17 zemalja, a prvu nagradu dobilo je rešenje arhitektonskog studija PLAT.FORM.A iz Beograda. Potom je u dogovoru s investitorom došlo je do manjih korekcija konkursnog rešenja kako bi se novo rešenje fasade prilagodilo situaciji na već aktivnom gradilištu.
Bitno je naglasiti da je rešenje fasade već bilo uslovljeno postojećim rasporedom otvora koji su se samo delimično mogli korigovati, uz činjenicu da su već skoro svi stanovi u zgradi bili prodati, a grubi radovi već izvedeni. I pored toga, odluka arhitekata bila je da, uprkos ograničenjima, akcenat bace na strukturu fasade koja je bila čvrst osnov za korišćenje sekundarnih fasadnih elemenata koji bi ovom fasadnom platnu istovremeno omogućili i ozbiljnost i dinamičnost.
Novo i staro rešenje fasade
Razbijanje fasade
Komponovanje ove fasadne celine dužine oko 55 i visine 14-18 metara predviđalo je raščlanjivanje na tri različita dela. Najveći deo središnjeg poteza uličnog fronta predviđen je u kamenu svetle nijanse. Čvrsta centralna struktura daje celom fasadnom platnu jasan okvir. Ovim se poštuje i učvršćuje jasna ulična regulaciju koja jeste odlika razvijenih urbanih celina.
Dispozicija otvora na kamenom delu fasade postavljena je u pravilne okvire kojima dinamičnost daje upravo njihova podela i materijalizacija. Strogu šemu otvora, koja je konstrukcijom već bila u velikoj meri definisana, razbija neujednačena podela fasadnih panela, žardinjera i pomerljivih zastora. Njihovim individualnim korišćenjem iz svakog pojedinačnog stana, ovaj deo fasade bi stalno bio drugačiji a opet kontrolisan inicijalnim i jasnim rasporedom i dimenzijama otvora. Fiksne žardinjere kako na prozorskim otvorima, tako i na delovima lođa, imaju zadatak unošenja još jedne dimenzije i oplemenjivanja čitavog prostora.
Veza sa nasleđenim duhom lokacije jeste korišćenje elementa dekoracije sa objekta koji se nekada ovde nalazio. Radi se o elementu dekorativnog cveta koji je nekada u kamenoj obradi ukrašavao stari, prizemni objekat. Ovde je on primenjen u većim dimenzijama, u novim materijalima i svedenijoj geometriji, i uz blago osvetljenje naglašava određene tačke novog objekta.
Poslednja, najviša etaža je povučena koliko su to uslovi dozvoljavali. Sama fasada ovim povlačenjem postaje daleko elegantnija i otmenija jer dobija na slojevitosti. Ovim malim povlačenjem, objekat ne pretenduje da dominira nad fasadama svojih izuzetno važnih suseda, nego ih naprotiv prati na prijateljski, a opet autentičan način.
Minimalnim prilagođavanjima postoji mogućnost da se ceo jedan deo grada oplemeni i da se stvore vrednosti koje ostaju.
“Arhitektura u kontekstu i uopšte interpolacija u ovoj oblasti jeste zahtevna sa mnogih stanovišta. Opet, nekim minimalnim prilagođavanjima, postoji mogućnost da ceo jedan deo grada podržimo u razvoju.”, kažu arhitekte iz biroa PLAT.FORM.A i dodaju da “težnja ka promišljanju o širem prostoru u skladu sa osnovnim postulatima arhitekture, a opet i u skladu sa vremenom u kome živimo kao i brojnim ograničenjima sa kojima se suočavamo ne samo na lokalnom nego i na mnogo širem nivou, utiče na to da deo grada može dodatno da se oplemeni, da iskoristi sve svoje prednosti i u najboljem slučaju stvori nove vrednosti koje ostaju.”
Faktografija
projekat: FASADA STAMBENO-POSLOVNOG OBJEKTA mesto: ulica Šandora Petefija 3 i 5, Subotica godina: 2017. projekat:PLAT.FORM.A arhitektonski studio, Beograd arhitekte: Bojana Kovač Đurasinović dipl.inž.arh, Miloš Đurasinović dipl.inž.arh. fotografije:Relja Ivanić
U petak 9. marta 2018. godine će Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu s početkom u 13h biti otvorena izložba posvećena poznatom arhitektonskom dvojcu.
MSUV se već više godina u kontinuitetu bavi prezentacijom arhitekture i arhitektonskog stvaralaštva prvenstveno domaćih autora. Posle izložbi u Beogradu, Valjevu i Zrenjaninu, MSUV će ugostiti retrospektivnu izložbu arhitekata Darka (1940-2017) i Milenije Marušić.
Na izložbi će biti prikazana njihova dela u hronološkom sledu, od vremena pozne moderne iz prvih godina sedme decenije XX veka i južnih delova blokova 61 i 62 na Novom Beogradu (sa M. Miodragovićem), zatim nastupajućeg postmodernog vremena krajem sedme decenije i naselja Cerak Vinogradi (sa N. Borovnicom), kao i grupacije porodičnih kuća Cvećara (sa Ž. Gašparovićem), s početka devedesetih, do prvih decenija ovog veka i vremena neomoderne, u kome su realizovana dva bulevarska stambeno-poslovna objekta u Novom Sadu i Beogradu, zatim objekat Banke u Novom Sadu i vrtić Plava ptica u naselju Cerak Vinogradi u Beogradu.
Milenija i Darko Marušić su svojim stručnim radom na poseban način obeležili arhitektonsku scenu u Srbiji.
Arhitekti Milenija i Darko Marušić su svojim stručnim radom u poslednjih pedesetak godina na poseban način obeležili arhitektonsku scenu u Srbiji. Za zajednički rad dobili su najviša društvena i profesionalana priznanja i nagrade, od kojih se ističu nagrade Grada Beograda – Oktobarska (1981) i Aprilska (2012), kao i Veliku nagradu Saveza arhitekata Srbije za celokupno stvaralaštvo (1993).
“Stvaralaštvo Darka i Milenije Marušić treba razumeti duboko kontekstualno u dužem periodu njihovog rada. To vreme je određeno vremenom različitih tranzicija, kako društvenih, tako i stručnih promena – od perioda Moderne, preko Postmoderne do tzv. Druge moderne (Transmoderne). Kroz njihovu arhitekturu te promene nisu suprostavljene, već su shvaćene kao prirodna revizija jedinstvenog pristupa u kome se očitava posebna pažnja ka stvaranju arhitekture koja je prvenstveno okrenuta korisniku arhitekture i njegovim potrebama. To se posebno ogleda u stambenoj arhitekturi i pažljivom oblikovanju životnog prostora – od najšireg urbanističkog koncepta stambenog naselja, do organizacije stana i rešenja fasadnih detalja. Njihovi projekti su po pravilu duboko kontekstualizovani u fizičkom, prirodnom i kulturnom okruženju. Objekte koje su stvarali tretirali su ne kao izdvojena dela, već kao elemente ambijentalizacije prostora koji su, kroz materijalizaciju i oblikovnu formu, povezani sa elementima prirodnog i izgrađenog konteksta. U kulturološkom pogledu oni istovremeno jasno prate senzibilitet vremena u kome nastaju. Za bračni i stvaralački par Marušić posebno treba istaći naglašenu posvećenost arhitekturi od najšireg pogleda u kontekstu njene društvene uloge, učešća na arhitektonskim konkursima, manifestacijama i izložbama, do rešavanja najmanjih detalja pri realizaciji objekata, kao i praćenju sopstvenog stvaralaštva u životu nakon izgradnje.” (arhitekta Milan Maksimović, docent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu)
Mesto: Galerija+ Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad
Otvaranje: 9. mart 2018. 13h
Trajanje izložbe: 9-19. mart 2018.
Kustos: Vladimir Mitrović
Partneri: Departman za arhitekturu i urbanizam u Novom Sadu, Društvo arhitekata Novog Sada
Devedesetogodišnji indijski arhitekta Balkrišna Doši osvojio je najprestižniju arhitektonsku nagradu.
Balkrišna Doši jedan je od najslavnijih praktičara moderne indijske ahitekture. Kao Le Korbizjeov učenik, Doši je kroz svoj rad težio ka modernoj arhitekturi, ali je ipak u svoje projekte ubacivao i aspekte indijske kulture i tradicije zbog čega su njegovi objekti dobili vanvremensku notu.
Zbog velikih doprinosa arhitekturi, Balkrišna Doši osvaja najprestižniju arhitektonsku nagradu – Pritzkerovu nagradu za 2018. godinu. Upoznajte bolje ovog arhitektu, koji je sada postao i njen najstariji laureat, kroz nekoliko zanimljivih činjenica o njemu.
Balkrišna Doši
Doši je dobio priliku da radi kod Le Korbizjea zahvaljujući njegovom sjajnom rukopisu.
Kao prvo, treba znati da je Došieova arhitektonska firma Vastu Shilpa napravila spisak obaveznih lokacija koje treba obići u gradu Ahmedabad, tako da se svi zainteresovani mogu upoznati sa kontekstom u kom arhitekta projektuje objekte. A projektuje ih odavno…
Međutim, pre nego što je krenuo da menja lice Indije, Doši je prvo učio zanat od najboljih. Naime, od 1951. do 1955. godine Doši je radio kod Le Korbizjea u njegovom pariskom ateljeu, kao učenik.
Le Korbizje je tokom njihove saradnje razgovarao sa Došijem na lošem engleskom. Ipak, godinama kasnije indijski arhitekta je rekao: „Kada ne znaš jezik, razgovor postaje više vizuelan i prostorni.“
Doši je dobio praksu kod Le Korbizjea sasvim nekonvencionalno – na osnovu njegovog izvanredno lepog rukopisa. Indijski arhitekta je nedavno za India Times rekao da mu nije zatraženo da podnese svoj portfolio, već da zahtev ispiše ručno. To je bio odlučujuć faktor.
I danas se na ulazu u Došijevu kancelariju nalazi portret slavnog arhitekte, pored boginje Durga i Lorda Ganeša, piše ArchDaily.
Hram Sheth Hutheesinh, foto: Kalyan Shah
Doši je imao značajnu ulogu u oblikovanju Čandigara, glavnog grada dve indijske države: Pendžaba i Harajane. Arhitekta je projektovao životni prostor za hiljade državnih službenika, a to je bio samo početak njegovog daljeg zalaganja za izgradnju dobrih ali jeftinih zajedničkih prostora.
Ahmedabad
Tokom šezdesetih godina prošlog veka, Doši otvara arhitektonsku školu u Ahmedabadu sa alternativnim nastavnim programom, koja je od 1972. godine bila poznata kao Centar za planiranje i tehnologiju životne sredine.
Doši sa studentima
Od 1967. do 1971. godine bio je član međunarodne zajednice Team 10.
Doši je sarađivao sa Moše Safdijem, iranskim arhitektom Naderom Ardalanom i profesorom Josepom Luis Sertom, koji je predavao na Harvardu, i kao produkt njihove saradnje napisan je Habitat Bill of Rights, koji je podnet od strane iranske vlade na konferenciji organizovanoj od strane Ujedinjenih Nacija u Vankuveru 1976. godine.
Tokom Došijeovog rada u periodu od 1979. do 1981. pokazao je progres u svojoj nameri da spoji moderne tendencije u arhitekturi sa tradicionalnim indijskim metodama.
Amdavad ni Gufa, Ahmedabad
U periodu od 2005. do 2009. godine Doshi je bio član za dodelu Pritzkerove nagrade. Na kraju ju je i osvojio.
Dva asimetrična objekta različite materijalizacije – bronza i travertin – koja će biti spojena mostom na najvećoj visini, krasiće vizuru zapadnog Čelzija.
Nedavno su predstavljeni prvi prikazi budućeg objekta koji će izvesti arhitektonska firma Bjarke Ingels Group (BIG), po narudžbini grupe HFZ Capital.
Lokacija objekta nazvanog The Eleventh je u zapadnom Čelziju, u neposrednoj blizini 11. avenije.
Objekti će biti izgrađeni u zanimljivoj kombinaciji bronze i travertina.
Stambeno-poslovni kompleks se sastoji od dva asimetrična objekta koji su međusobno povezana mostom. Objekti će biti izgrađeni u zanimljivoj kombinaciji bronze i travertina, piše Designboom.
Osim što će The Eleventh predstavljati prvi BIG-ov objekat ovog tipa u Njujorku, ujedno će biti i prvi hotel u urbanom okruženju lanaca hotela Six Senses.
Hotel će biti smešten u istočnoj kuli, u kojoj će se nalaziti i 87 smeštajnih jedinica, dok će zapadna kula u potpunosti biti rezidencijalna, sa 149 apartmana.
Projekat stana nazvan Budda apartment karakteriše kombinacija svedenih formi i toplih materijala, što je za razultat dalo prijatan i udoban prostor.
Stan površine 60 kvadratnih metara nalazi se u Minsku i dom je porodice koju za sada čine dva člana. Iz arhitektonskog studia Zrobym architects, koji potpisuje projekat enterijera, ističu da redizajn ovog prostor nije podrazumevao radikalnu obnovu. Zapravo, svi originalni elementi, poput štukatura, vrata, prozora ili parketa su zadržani ali obnovljeni, a njima su dodati savremeni elementi kao što je nameštaj, rasveta i detalji.
Dizajn enterijera inspirisan je modernim stilom i nemačkim grandžom.
Dnevni boravak, trpezarija, kuhinja ali i ulazna zona čine jednu veliku prostoriju koja je pregradom razdvojena na funkcionalne zone.
Osnova stana
Pregradni zid ne ometa kretanje iz kuhinje do dnevnog boravka, a ujedno, na neki način, predstavlja i centralni element celog stana.
Stan je uređen spajanjem modernog stila i nemačkog granča što je kao rezultat dalo kombinaciju udobnosti i asketizma, ističu iz Zrobym architects.
Jasne forme nameštaja naglašavaju sveden dizajn, a izbor materijala poput drveta i dekorativnih pločica daje prostoru toplu notu. Prostor su oplemenili i detalji u vidu dekorativnih jastuka, umetničkih slika i cveća.
Registracija za arhitekte članove Udruženja arhitekata Srbije (UAS) besplatna je do petka 15. marta 2018. Broj mesta je ograničen.
Forum arhitekture i inženjerstva u Centralnoj i Istočnoj Evropi će se održati, po prvi put u Beogradu 24. aprila 2018. godine u Metropol Palace Hotelu. Ovaj događaj povezaće stručnjake iz 11 zemalja: Srbije, Nemačke, Engleske, Irana, Rumunije, Makedonije, Turske, Poljske, Ukrajine, Francuske i Bugarske. SHARE BELGRADE 2018 će delovati kao efikasna platforma za umrežavanje, poslovanje, inspiraciju i razmenu ideja i transfer znanja.
SHARE Belgrade 2018 FORUM organizovan je od strane ProEvent Cultural Association i ABplus events u partnerstvu sa Udruženjem Arhitekata Srbije (UAS). Predsedavajući na ovogodišnjem Forumu biće predsednik Udruženja Arhitekata Srbije Milan Đurić, arhitekta.
Poznate zvezde arhitekture
Forum nudi učesnicima priliku da se upoznaju sa jednim od najnagrađivanijim arhitektama, među kojima je i Ian Ritchie (osnivač Ian Ritchie Architects UK) koji će predstaviti svoj projekat “The Sainsbury Welcome Centre for Neural Circuits and Behavior 2018”. Pored toga na SHARE Belgrade Forumu Zaha Hadid Architects biće predstavljeni od strane višeg stručnog saradnika arhitekte Maurizija Meossija koji će govoriti i o konceptima u okviru “Zaha Hadid Architects-Residential Projects”.
Pored uvaženih svetskih arhitektata, predstaviće se i arhitekte iz Srbije i regiona.
Glavni govornik biće arhitekta Kerem Yazgan iz Turske, koji će predstaviti svoj projekat “YDA Business Center 2017”. Još jedan od učesnika biće pejzažni arhitekta prof Rainer Schmidt, osnivač firme Rainer Schmidt Landschaftsarchitekten, iz Nemačke, koji će predstaviti projekat: “Zukunftspark Killesberg -Stuttgard”. Arhitekta Anouk Legendre će takođe biti jedna od centralnih govornika na SHARE Belgrade 2018. Ona je partner u X-TU Architects studio iz Francuske, i predstaviće projekat: “La Cité du Vin”.
Na SHARE Belgrade 2018 biće prisutni i dizajner osvetljenja arhitekta Colin Ball, arhitekta Dean Lah – vodeći partner Enota iz Slovenije, arhitekta Angel Zahariev, osnivač A&A Architects iz Bulgarske, arhitekta Habibeh Madjdabadi, vlasnik i glavni arhitekata Habibeh Madjdabadi Architecture Office iz Irana i arhitekta Vlad Gaivoronschi koji je osnivač Andreescu & Gaivoronschi iz Rumunije.
Domaće snage
Pored stranih gostiju na SHARE forumu predstaviće se i naše arhitekte. Pre svega tu su Vesna Cagić Milošević predsednica Društva arhitekata Beograda, Predrag Milutinović (MAPA Architects), Marija i Petar Simović (Studio Simović), Jelena i Goran Vojvodić (BiroVIA), Dijana i Vladimir Anđelković (a2arhitektura), Miroljub Stanković (Kontra Studio), a tu su i arhitekte iz komšiluka: Martin Panovski predsednik Društva arhitekata Makedonije, Sanja i Igor Grozdanić (Studio Non-Stop iz BiH) i Sonja Radović Jelovac (Studio Synthesis iz Crne Gore).
Kako do ulaznice?
Besplatna registracija za arhitekte članove Udruženja arhitekata Srbije (UAS) važi do 15. marta 2018. godine. Za ostale, ulaznice se mogu kupiti i to po ceni od 50 evra pa naviše, a dodatne informacije potražite ovde.
Gradnja.rs je medijski pokrovitelj ovog događaja tako da ćete na našem portalu moći da pratite sva dešavanja na SHARE Belgrade 2018.
Kombinacijom različitih tehnika, ovaj pejzažni arhitekta iz Sombora pravi scenografije u enterijerima koje bude osećaj harmonije i povezuju nas sa prirodom.
Kada nekom enterijeru treba uneti svežine ili kada ga treba povezati s prirodom, jedna od veoma efektnih, ali nedovoljno primenjivanih tehnika za postizanje ovih karakteristika jesu zeleni zidovi. Da li će to biti ceo zid ili samo jedan njegov deo, zavisi prvo od funkcije i organizacije prostora, a onda i od estetskog senzibiliteta dizajnera pa i krajnjeg korisnika prostora.
Renato Lakatoš, pejzažni arhitekta i preduzetnik iz Sombora, poslednjih nekoliko godina, osim osnovne delatnosti planiranja, uređenja i održavanja zelenih i vodenih površina, bavi se još dekoracijom i biodekoracijom enterijera, među koje ubraja i nekoliko atraktivnih zelenih instalacija u komercijalnim prostorima koje su izvedene na našim prostorima. Pogledajte kako one izgledaju!
Brezova šuma
Instalacija u supermarketu Niš, Bogojevo 2015.
Prvi zeleni zid, tačnije zelenu instalaciju, Renato je formirao u ulaznoj partiji supermarketa gde je čitav jedan zid pretvoren u optičku iluziju brezove šume. To je učinjeno relativno jednostavnom tehnikom primene štampane foto-tapete brezove šume iz koje iskaču i praktično se trodimenionalno materijalizuju debla breza, paprati, i drugo šumsko bilje. Za trodimenzionalni efekat korišćena su prava debla i grane breze fiksirana na stabilnu drvenu podlogu, beli kamen oblutak i šumske kombinacije realističnih veštačkih biljaka sa tehnologijom Real Touch. To znači da kada ih dodirnete, i dalje ćete sebi postavljati pitanje jesu li one prave.
Koje je drvo pravo? Foto: Renato Lakatoš
Iako je posmatraču potpuno jasno da je u toj scenografiji sve lažno i da to nije zaista šuma, ona u njemu budi osećaj harmonije, povezanosti sa prirodom i daje prostoru specifičnu svežinu i željeni zeleni identitet.
Kombinacija foto-tapete i pravih stabala; foto: Renato Lakatoš
Zelenilo u nišama
Instalacija u kafeu SG Priča, Sombor, 2017.
Tokom uređenja kafea specifičnog autorskog oblikovanja enterijera u prizemju somborske Gradske kuće, obijeni malter otkrio je tragove prethodnih vekovnih adaptacija ovog prostora koja se vremenom menjala u zavisnosti od namene. Tokom poslednje adaptacije u kafe, pojavile su se dve lučne niše, nekadašnji zazidani portali, u koje je Renato ugradio specijalno izrađene konstrukcije sa kombinovanim pravim i veštačkim zelenilom.
Nakon formiranja zelenila u nišama, krenula je potraga za konstruktivnim kasetnim elementima zelenog zida. Tu su naišli prvi problemi zbog specifičnosti robe, potrebnih količina, dugog vremena isporuke, kao i samih dimenzija kasetnih elemenata. Nakon neuspešne potrage za gotovim elementima, Renato je odlučio da će dizajnirati sopstveni sistem po meri, koji su mu izradili lokalni građevinski limar i čeličar. Ta odluka bila je pun pogodak!
Zelenilo u nišama, foto: Vladimir Marković
Volim da zbunim ljude koji će u jednom momentu pipnuti listove i povesti diskusiju na relaciji da li je to pravo ili veštačko cveće.
Sistem podrazumeva čelični ram sa poprečnim nosačima na koje se kače limene, delimično zakošene, posude sa supstratom i biljkama. Svaka posuda je zasebna i moguće ih je premeštati po želji i potrebi kompletno sa biljkama u njima. Prave i veštačke biljke su kombinovane u odnosu 3:2 u korist pravih biljaka. Osim što obezbeđuju ujednačenu i stabilnu ozelenjenost, ove kombinacije vremenom je potrebno zameniti usled gubljenja optimalne estetike ili odumiranja.
„Naročito volim da radim zbog čiste provokacije i drske želje da zbunim ljude, koji će svakako u jednom momentu pipnuti listove i povesti diskusiju na relaciji da li je to pravo ili veštačko cveće.“ – kaže Renato Lakatoš za naš portal.
Zelenilo je obogatilo enterijer kafića; foto: Vladimir Marković
Ova instalacija nastala je iz potrebe da se na nezgodnom mestu zamaskiraju široke bočne strane kompozicije rashladnih vitrina i da se na ulazu u market stvori reprezentativna i pamtljiva slika brenda.
Kada je razvijen konačan dizajn instalacije, prvo je prema nacrtima montiran drveni okvir od univera koji će biti noseća baza za biljke. Ovaj okvir je ujedno i nosilac estetske masivnosti koja je bila neophodna da bi instalacija došla do željenog izražaja u otvorenom hangarskom tipu enterijera. Na unutrašnji deo montiranog drvenog okvira nalepljena je foto-tapeta prostog zelenila (mahovine, lišajevi i drugo ), a potom je na tu pozadinu dodat trodimenzionalan brend natpis specijalno izrađen od osam slepljenih slojeva šperploče sečene na CNC mašini. Radi postizanja efekta sjaja i isijavanja, na vršni deo slova je nalepljen beli glatki klirit.
Zelenilo u drvenom okviru; foto: Ivan Janković
Vrhunske veštačke biljke sa tehnologijom Real Touch montirane su na kraju procesa slobodnim aranžiranjem i ubušivanjem u podlogu od univera sa foto-tapetom. Kombinovane su efektne šumske biljke koje odišu svežinom, poput bršljana i paprati. Ova relativno jednostavna instalacija dugoročno je obeležila brend preduzeća kao nešto novo i sveže na tržištu sa drugačijom ponudom i pristupom potrošačima.
Kombinovane su efektne šumske biljke koje odišu svežinom, poput bršljana i paprati; foto: Ivan Janković
Renatove ideje i realizacije čine da se i u komercijalnim enterijerima, kao što su prodavnice i kafići, unese dašak prirode jer biljke, pa makar to i veštačke ali za koje to ne možete na prvi pogled utvrditi, prave harmoniju zbog kojeg se kupci i gosti osećaju bolje. Pa i više troše! Krug je tako zatvoren.
