Splav čini čelična platforma oslonjena na pontone, sa podovima, fasadom i krovom projektovanim u sistemu limenih sendvič panela koji obezbeđuju povoljnu, brzu i jednostavnu gradnju.
Lociran na reci Savi, u okviru beogradskog priobalja, splav Kabina predstavlja prototip univerzalne kuće za odmor na vodi, koju autorski potpisuje BIRØ, arhitektonski studio sa sedištem u Beogradu osnovan 2016. godine.
Projektovana je po savremenim propisima brodogradnje i namenjena je konkretnom kontekstu lokacije na severnoj obali Ade Ciganlije. Ipak, ona poseduje sve karakteristike univerzalnog pokretnog plutajućeg objekta koji se može usidriti na različitim lokacijama i u svim orijentacijama – ne gubeći na funkcionalnosti.
Površina Kabine iznosi 33 kvadratna metra; Foto: Višnja Jovanović
Čelična platforma oslonjena na pontone
Kako za Gradnju objašnjavaju iz studija BIRØ, racionalizacija je jedna od osnovnih karakteristika u pogledu funkcije, ali i kada je u pitanju materijalizacija i konstrukcija splava.
U osnovi, splav čini čelična platforma oslonjena na pontone, podeljena na dva jednaka dela: drvenu palubu ka reci i kabinu – natkriveni/zatvoreni prostor ka obali. Podovi, fasada i krov projektovani su u sistemu limenih sendvič panela koji obezbeđuju povoljnu, brzu i jednostavnu gradnju.
Dnevna zona kabine predviđena je da se leti koristi kao otvorena natkrivena trpezarija, a zimi kao zastakljena zimska bašta.
Usled velikog broja splavova na predmetnoj lokaciji, ključni izazov za projektanta je bilo postizanje osećanja privatnosti uz zadržavanje neposredne veze sa prirodom. Tako je otvaranje ka obali i matici reke, odnosno zatvaranje prema susedima pružilo jasan koncept prostora.
Enterijer objekta je nenametljiv sa minimalnim brojem elemenata. Dnevna zona kabine je zastakljena multifunkcionalna soba sa mogućnošću obostranog otvaranja. Kada je otvorena, dnevna zona postaje prostor koji teče između spolja i unutra. Predviđena je da se leti koristi kao otvorena natkrivena trpezarija, a zimi kao zastakljena zimska bašta.
Dnevna zona; Foto: Višnja Jovanović
Otvaranje ka obali i matici reke, odnosno zatvaranje prema susedima pružilo je jasan koncept prostora.
Dnevna zona je namenjena različitim sadržajima i po potrebi se menja postajući prostor za obedovanje, rad, odmaranje, čitanje, rekreaciju, slušanje muzike i ostalo. Iz nje se pružaju atraktivne vizure ka reci na severu, odnosno ka obali sa južne strane koja obezbeđuje gotovo celodnevnu osunčanost enterijera.
Dnevnu zonu okružuju dva bočna zatvorena bloka namenjena noćnoj zoni, odnosno servisnim prostorijama. Ova dva bloka zaklanjaju dnevnu zonu od pogleda sa susednih splavova, a sadrže „opslužujuće“ prostore – nišu sa dnevnim krevetom, odvojenu spavaću sobu, kuhinjsku nišu, perionicu, kupatilo i ostavu.
Kuhinjska niša; Foto: Višnja Jovanović
Lepeza različitih ambijenata
Tako se stepenovanje privatnosti odvija od potpuno otvorene terase, natkrivene i zastakljene dnevne zone, zaklonjene niše sa dnevnim krevetom, i konačno potpuno izolovane spavaće sobe. „Ova lepeza različitih ambijenata pruža gostu adekvatan prostor prilagođen njegovim različitim i promenljivim potrebama“, kažu autori.
Prototip Kabine sadrži priključke na javnu mrežu sanitarne vode i električne energije. „Predviđena je i eventualna adaptacija Kabine za off/grid korišćenje primenom solarnih panela za grejanje vode ili električnu energiju, zatim rezervoara za sanitarnu vodu i butan boca za grejanje i pripremu hrane“, navode na kraju iz studija BIRØ.
Uz radove na infrastrukturi, kao i na stambenim i poslovnim objektima, moglo bi se reći da je u godini na izmaku Novi Sad bio najveće gradilište u Srbiji.
Stanje na tržištu nekretnina u Srbiji u protekloj 2024. godini označeno je kao nestabilno. Međutim tu nestabilnost razdrmala je građevinska sezona u vojvođanskoj prestonici. Tradicionalno, za kraj godine, predstavljamo podatke koji su obeležili izgradnju u Novom Sadu.
S obzirom da je pad novosadske novogradnje zabeležen još prošle godine, čini se da se tokom 2024. godine izgradnja značajno oporavila. Primat drži stambena novogradnja kao i svake godine, a u protekloj sezoni na našoj Mapi gradilišta zabeležili smo i mapirali 277 aktivnih gradilišta sa oko 11.000 stanova.
Od toga, samo u godini za nama započeta je izgradnja oko 4.300 stambenih jedinica na 85 gradilišta, što je više nego duplo u odnosu na prethodnu godinu. Preostala 192 gradilišta predstavljaju nastavak radova započetih ranijih godina, sa fondom od preko 6.500 stanova.
Erker Inženering podiže zgradu po projektu Lazara Kuzmanova u Pap Pavla
36 gradilišta više u odnosu na prošlu godinu
Sveukupno posmatrajući, reč je o 36 gradilišta više u odnosu na 2023. godinu i oko 3.000 stanova više, što je vratilo građevinsku aktivnost Novog Sada na rekordno zabeležene vrednosti.
Osim što je posle Kovid pandemije investitorima postalo interesantno da ulažu u manje objekte od nekoliko stanova, trenutno postoji i širenje ponude u vidu masivnih stambeno-poslovnih kompleksa sa više stotina stanova, tako da istovremeno u gradu dominiraju dva različita ekstrema.
Ono što je sigurno, uz konstantnu potražnju i usvojene urbanističke planove, narednih godina u Novom Sadu možemo da čekujemo podjednako uspešnu građevinsku aktivnost.
S druge strane, poslednjih godina postoji potražnja i za atraktivnim poslovnim prostorom, te su ulaganja u takve investicije sve češće prisutna. Ovogodišnji početak izgradnje objekta Eleven, kompleksa zgrada u industrijskoj zoni od strane kompanije Aleksandar Group, kao i objekta Delta Ironuvećaće kancelarijski prostor grada za 96.000 kvadrata. Evidentniji stepen izgradnje zapažen je ove godine i na IT kampusu kompanije 3Lateral u Radničkoj ulici, na oko 17.000 kvadratnih metara.
Zgrada Eleven u Novom Sadu; Foto: MD Ventures
Privode se kraju radovi na brzoj pruzi Novi Sad – Subotica, zajedno sa novom stanicom na Detelinari, kao i još jednim mostom blizancem na kanalu DTD.
Ni aspekt obrazovanja nije protekao nezapaženo. Značajan napredak uočen je na gradilištima nove Osnovne škole „Miloš Crnjanski“ i škole na naselju „Jugovićevo“, fiskulturnoj sali Gimnazije „Laza Kostić“, ali i Farmaceutskom fakultetu u ulici Heroja Pinkija. S druge strane, uprkos najavama, nije otpočela izgradnja na proširenju Naučno-tehnološkog parka u vidu novog kompleksa u okviru univerzitetskog kampusa Novog Sada. Što se tiče objekata kulture, na Novom naselju uveliko je u toku izgradnja Kulturne stanice.
Aktivnosti na infrastrukurnim objektima su takođe značajan aspekt ovogodišnje izgradnje. U okviru teritorije grada privode su kraju radovi na brzoj pruzi Novi Sad – Subotica, zajedno sa novom stanicom na Detelinari, kao i još jednim mostom blizancem na kanalu DTD.
Teretni most blizanc na relaciji Novi Sad – Subotica; Foto: Gradnja
Koridori i garaže
Podjednako važni radovi i na dva mosta na Dunavu, jedan u okviru Fruškogorskog koridora, drugi kao produžetak Bulevara Evrope, odmiču sada već vidno prisutnim vizurama. Pored mestimičnih radova na rekonstrukciji saobraćajne infrastrukture, novi saobraćajni kapacitet obezbediće i novoizgrađene saobraćajnice sa pratećom infrastrukturom na Mišeluku, čime se stiču uslovi i masovnijeg naseljavanja sremske strane grada.
Posle dve godine privedeni su kraju radovi na podzemnoj garaži kod Banovine. Uz radove na infrastrukturi, kao i stambenim i poslovnim objektima, moglo bi se reći da je u godini za nama Novi Sad bio najveće gradilište u Srbiji.
Garaža ispod Banovine; Foto: Gradnja
Prema dosadašnjim najavama, uskoro bi trebalo da otpočne i izgradnja na podzemnoj garaži ispod Trga republike.
Ono što bi trebalo da obeleži sledeću godinu, jeste svakako izgradnja stambenjaka, ali i novih poslovnih objekata, nekoliko novih solitera, nastavak na izgradnji mostova i otpočinjanje radova na pešako-biciklističkom mostu na stubovima nekadašnjeg mosta Franca Jozefa. Prema dosadašnjim najavama, uskoro bi trebalo da otpočne i izgradnja na podzemnoj garaži ispod Trga republike kao i završetak radova na garaži Modena.
Takođe, moglo bi se očekivati da započnu radovi na izgradnji novog Naučno-tehnološkog parka, završetak izgradnje lamela B i C Kliničkog centra Vojvodine, možda čak i formiranje fotonaponske elektrane u novoj industrijskoj zoni grada.
U 2025. godini bismo mogli da vidimo i početak radova na revitalizaciji Spensa čiji projekat rekonstrukcije je odavno gotov. Naravno, ostaje i da se vidi šta će se desiti sa zgradom Železničke stanice koja je zatvorena nakon tragedije koja se desila u Novom Sadu 1. novembra kada je padu nadstrešnice poginulo 15 osoba.
Na kraju se uvek nameće pitanje održivog razvoja, rešavanje problema saobraćajnih gužvi, smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, kao i povećanje prostora sa zelenim površinama. S obzirom da su u Novom Sadu godišnje u izgradnji objekti na površini od preko milion kvadrata, ključno je razmišljanje u pravcu formiranja održive životne sredine.
Retke su prilike za davanje novog života istorijskim objektima, koji su nosioci vizuelnog identiteta šireg okruženja. Takvu priliku je imao stručni tim iz Beograda.
Ova ambijentalna celina u dalmatinskom zaleđu oživljena je od strane beogradskog studija Pujo Architects & Designerskroz upotrebu autentičnih materijala i formalističko praćenje tradicionalne lokalne arhitekture.
Zapuštenoj i bršljanom zarasloj starini udahnuta je draž minulih vremena pre svega upotrebom autohtonog dalmatinskog kamena čija grubost i tekstura evociraju istrajan i otporan duh podneblja.
Kontrastom kamena i toplog drveta postiže se ravnoteža materijala; Foto: Igor Prusac
Tri kuće u jednom domaćinstvu
Projektni zadatak je iziskivao promišljanje o tri odvojene kućeobjedinjene u okviru jednog domaćinstva. Poseban izazov predstavljalo je kako da se nekadašnja trgovačka kuća uz ulicu sa svojim pratećim pomoćnim objektima transformiše u moderan prostor namenjen savremenim porodičnim potrebama, a da se, pritom, ne izgubi na autentičnosti.
Od izuzetne važnosti bilo je i rešavanje kontakta sa ulicom, kao prvog vizuelnog momenta na ulazu u ovaj kompleks. Ulična fasada je stoga zadržana, a njen portun (glavni motiv pozicioniran uz regulaciju i ekvivalent ajnfortu vojvođanske kuće) oplemenjen kamenom arhivoltom koja postaje inspiracija za celokupan dizajn.
„Ovaj kameni luk postaje čvrst geometrijski ram za ručno rađenu kapiju od kovanog gvožđa i akcenat na strogom uličnom frontu. Tek prolaskom kroz ovaj portal nazire se život unutrašnjeg dvorišta“ – objašnjavaju iz Pujo A&D.
Uvođenje savremenih i modernih elemenata svedeno je na minimum i ograničeno na primenu u statičkom ojačavanju kuće
Rekonstrukcija i adaptacija dve manje dvorišne kuće uključivale su menjanje celokupne krovne konstrukcije i zadržavanje fasadnog prirodnog kamena.
Dizajnerskom odlukom ovi krovni elementi postaju vidni i predstavljaju novi motiv u prostoru, a kroz kontrast kamena i toplog drveta postiže se ravnoteža materijala.
„Uvođenje savremenih i modernih elemenata svedeno je na minimum i ograničeno na primenu u statičkom ojačavanju kuće“ – navode iz beogradskog studija.
Projekat je uključivao i menjanje celokupne krovne konstrukcije; Foto: Igor Prusac
Jednostavnost čiste i jasne geometrije dozvoljava isticanje materijalizacije, ali i detalja poput bele lučne bordure.
Dok su kuća uz ulicu i izdužena kuća ka desnom susedu ušuškanije i zatvorenije, leva kuća kvadratne forme svojim položajem i orijentacijom dominira na parceli, pa je oblikovno najizraženija u prostoru. Očitava se polarnost: zatvoreno-otvoreno, puno- prazno, zidano-stakleno.
Interesantna fasadna podeljenost na dve smaknute ravni – masivnu punu i transparentnu laku efektno je razbijena naglašenom arhivoltom koja unosi mekoću u rustični ambijent. „Jednostavnost čiste i jasne geometrije dozvoljava isticanje materijalizacije, ali i detalja poput bele lučne bordure“, ističu arhitekte.
Pozicioniranje bazena u odnosu na postojeću ubikaciju objekata u dvorištu uslovila je nivelacionu podelu ovog otvorenog prostora. Deo za zabavu sa bazenom i tradicionalnim bunarom upušten je za nekoliko stepenika u zadnji deo parcele, dok je pristupni komunikacioni deo mirniji i izdignutiji.
Posebna pažnja posvećena je hortikulturi ovog nemalog prostora. Svi postojeći četinari su sačuvani i integrisani u novi pejzažni koncept, a vlasnici ovog imanja su iz svog maslinjaka doneli i dve masline.
Enterijer je osmišljen kao zajednički boravak za porodična okupljanja i druženja koji su bili važan aspekt istorijske prošlosti ovog područja.
Boravak u autentičnom prirodnom ambijentu sa porodicom i prijateljima bila je glavna želja klijenata, koja se kroz organizacionu arhitektonsku i dizajnersku intervenciju manifestuje kako u enterijeru tako i u eksterijeru.
Enterijer je zato osmišljen kao zajednički boravak za porodična okupljanja i druženja koji su bili važan aspekt istorijske prošlosti ovog područja, te su osnovne funkcionalne celine kuhinja i dnevni boravak.
Pogled iz spoljašnjosti na enterijer; Foto: Igor Prusac
Terase brišu jasnu granicu između spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora i doprinose kreiranju primorske i letnje atmosfere.
Velika osunčanost građevine tokom godine i gušt Dalmatinaca da ispijaju vino pod hladom obešene vinove loze motiv su za formiranje terasa koje brišu jasnu granicu između spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora i doprinose kreiranju primorske i letnje atmosfere.
„Dizajniranje odnosa između ova tri objekta, koji mogu funkcionisati kao zasebne kuće ali i kao celina u kojoj boravi jedna velika porodica, uz naglašavanje njihovih pojedinačnih karakteristika bio je interesantan i izazovan projekat“, navode iz studija.
Svi postojeći četinari su sačuvani i integrisani u novi pejzažni koncept; Foto: Igor Prusac
Krov pokriven mediteranskim crepom
Pažljiv odabir primorskog zelenila, krov pokriven mediteranskim crepom i karakterističan miris kamena u letnjim večerima daju dozu gostoprimljivosti i pozivaju na čašu vina, pršut i sir među kamenim zidovima.
„U savremenoj arhitektonskoj praksi, retke su prilike za davanje novog života istorijskim objektima, koji su nosioci vizuelnog identiteta šireg okruženja. Takvu priliku je imao tim Pujo A&D prillikom rekonstrukcije i adaptacije ovih kuća od kamena u Dalmaciji“ – ističu autori projekta.
Arhitekta Vladislav Lalicki našao je primarnu inspiraciju u lokalnom graditeljstvu, te ga je interpretirao u skladu sa savremenim životnim navikama i potrebama.
Sneg i zavejani krajolik su lepi samo kada ste dete ili kada ne morate da izlazite iz kuće. Ovo drugo je posebno važno za lokaciju gde vam se nalazi kuća ili stan, jer kada živite u gradu, čak i sedenje u zatvorenom prostoru ne pričinjava neko posebno zadovoljstvo.
Malo ko ima tu privilegiju da zimske dane provodi na selu ili na planini, u nekoj ušuškanoj kolibi, da uživa uz peć u kojoj pucketaju drva, dok napolju sneg u tišini zavejava okolinu. Kada slušam ovaj idilični opis, kao da posmatram nedavno izgrađenu drvenu kuću u Maradiku, podno Fruške gore, koju potpisuje Atelje Vladislav Lalicki, a koja poseduje gotovo sve elemente tradicionalnog graditeljstva, uobličene kroz prizmu moderne arhitekture i dizajna.
Objekat je projektovan 2021, a realizovan 2024. godine; Foto: AVL
Inspiracija u lokalnom graditeljstvu
Kako se lokacija, predviđena za izgradnju kuće, nalazi u sremačkom selu Maradik, arhitekta Vladislav Lalicki je svoju primarnu inspiraciju želeo da crpi upravo iz lokalnog graditeljstva. I pronašao je u nečemu što Sremci nazivaju „koš“ ili „kotobanja“, a u pitanju je tradicionalni sremački ambar.
Sve je teže pronaći stare, izvorne ambare ovog tipa, koji se sastoje od opekom zidanog podruma, nad kojim je izgrađena drvena skeletna konstrukcija, od masivnih vertikalnih greda i horizontalno unizanih letvi. Koliko su Sremci poklanjali pažnju ovom tipu građevine, govore nam ponegde sačuvani ambari sa tremovima i bogato dekorisanim zabatima, naravno sa neizostavnim koloritom cele građevine.
Drugi, tipološki, izvor ideje predstavlja tradicionalna vojvođanska kuća, podužna lamela sa dvovodnim krovom i tremom, tzv. „gonkom“, duž bočne strane. Taj koncept ovde je preuzet i interpretiran u skladu sa savremenim životnim navikama i potrebama.
Primer: Ambar sa kotobanjom u Sremskim Mihaljevcima; Foto: Wikipedia (SANU)
Struktura kuće
Arhitekta Lalicki sledi koncept „kotobanje“, pa prirodni pad terena koristi za formiranje podrumske etaže, a nad njom parternu strukturu sa prostranim tremom i prizemljem, dok u potkrovlju smešta galeriju.
Iako može da deluje da su zidovi kuće izvedeni u masivnom konstruktivnom sklopu, kao kod brvnare, kuća je projektovana u čistom skeletnom sistemu sa drvenom oblogom. Taj konstruktivni skelet čine elementi od lepljenog lameliranog drveta.
Odabir ovakve vrste građe je povoljan iz dva razloga – pre svega konstruktivna izdržljivost, a zatim i brža i lakša montaža prilikom izgradnje objekta. Elementi sklopa (stub, greda i rebro) i detalji spojeva su neskriveni, što je dodatno obogatilo arhitektonski izraz iz ugla ekspresivnosti same konstrukcije, a na koju se dalje nadovezuju drugi elementi.
Termoizolativne osobine drveta su ostale na visokom nivou, a montažni sistem omogućava efikasniju ugradnju drugih izolacionih elemenata, kao i finalnih obloga, kako u eksterijeru, tako i u enterijeru.
Konstruktivni skelet čine elementi od lepljenog lameliranog drveta; Foto: AVL
Tremovi i terase predstavljaju pravo bogatstvo ove vikend-kuće, jer pokrivaju površinu od 60 kvadrata, a njihova orijentacija pokriva tri strane sveta.
Neto korisna površina od 90 kvadrata je funkcionalno isprojektovana na javni prostor u prizemlju, sa dnevnim boravkom, kuhinjom i pratećom trpezarijom, dok se na galeriji nalazi spavaći prostor. Obe etaže poseduju mokri čvor, koji se spušta do podrumskog prostora.
Tremovi i terase predstavljaju pravo bogatstvo ove vikend-kuće, jer pokrivaju površinu od 60 kvadrata, a njihova orijentacija pokriva tri strane sveta, što je vrlo pogodno tokom godišnjeg i dnevnog ciklusa. Drugo bogatstvo ove kuće je njeno prostrano, poduže dvorište, u kojem je iza objekta projektovan i omanji bazen.
U enterijeru je prisutan najnužniji nameštaj, kao u svakoj vikend kući, sa neizostavnom peći na drva i podnim prostirkama.
Mnogi se mogu pitati zbog čega celo imanje poseduje tako izdužen oblik, ali je odgovor veoma jednostavan. Reč je o parcelama koje su u startu bile predviđene za vikend kuće, u čijem dvorištu bi se posadili voćnjaci ili omanji vinogradi, kao vid hobija za vredne domaćine.
Što se tiče enterijera kuće, on je opremljen vrlo jednostavno, ali opet kreativno. Prisutan je najnužniji nameštaj, kao u svakoj vikend kući, sa neizostavnom peći na drva i podnim prostirkama, čiji motivi asociraju na južne balkanske krajeve, ali više kao kontrast ostalim motivima.
Sličnim projektima, gde se autor poziva na arhitekturu ambara, bavili su se Studio Architehna i Mapa Architects, naravno svako iz svog ugla, što daje vredan doprinos u nizu kojem pripada arhitekta Vladislav Lalicki.
Ovim projektima se razbijaju ustaljena razmišljanja kako arhitekte ne vole male projekte, jer im oni ne daju dovoljno prostora da iskažu svoje ideje, a zapravo je suprotno – ako naučiš da projektuješ u okvirima male kvadrature i tu postigneš funkcionalnu i estetsku čovekomernost, polje vila i stambenih zgrada ti je širom otvoreno.
Nakon osvajanja nagrade Ranko Radović, poznati novosadski arhitekta osvojio je i nagradu zа izuzеtаn stvаrаlаčki dоprinоs u оblаsti аrhitеkturе u našoj zemlji.
Udruženje arhitekata Srbije (UAS) dodelio je na 26. decembra godišnju nagradu Aleksej Brkić za arhitekturu realizovanu 2023. godine poznatom novosadskom arhitekti Lazara Kuzmanovu za rekonstrukciju nekadašnje zgrade Radničkog u Palatu Vega IT u Novom Sadu.
Ovo stručno priznаnjа dodeljuje se zа izuzеtаn stvаrаlаčki dоprinоs u оblаsti аrhitеkturе u našoj zemlji. Zanimljiv je podatak da je Lazaru Kuzmanovu upravo ove nedelje dodeljena i nagrada Ranko Radović takođe za obnovu kultne novosadske zgrade.
Zanimljiv je podatak da je Lazaru Kuzmanovu upravo ove nedelje dodeljena i nagrada Ranko Radović takođe za obnovu Radničkog.
Podsetimo, ikonična zgrada nekadašnjeg Radničkog univerziteta u Novom Sadu, sagrađena 1966. godine, dve decenije nakon požara i perioda zapuštenosti koji je potom usledio konačno je dobila zasluženu rekonstrukciju prema projektu koji potpisuje novosadski arhitektonski studio Kuzmanov and Partners.
Sve je počelo tako što je kompanija Vega IT, novi vlasnik objekta, na pozivnom konkursu prepoznala ideju Lazara Kuzmanova da se rekonstrukcija vodi u pravcu oživljavanja identiteta stare zgrade zadržavanjem njenih oblikovnih elemenata, ali kroz upotrebu novih materijala i korišćenjem novih tehnologija. To je rezultovao objektom koji danas nosi ime Palata Vega IT Radnički.
Podrška budućim Reuse projektima
Pošto je tema Reuse, odnosno rekonstrukcija i ponovno korišćenje materijala, objekata i prostora, danas važnija nego ikada, dodeljivanje ovog priznanja Laza Kuzmanovu predstavlja primer podrške održivim, inovativnim i idejno promišljenim rešenjima u arhitekturi. Na ovaj način žiri je otvorio put daljem razvoju sličnih inicijativa, istovremeno ukazujući na značaj očuvanja urbanog nasleđa i promovisanja novih načina razmišljanja u savremenom projektovanju i gradnji.
Evo kako su beogradske arhitekte na crnogorskom primorju postigle arhitektonski dijalog između tradicije i modernosti.
Studio Inka je kroz nekoliko izvedenih objekata u Bokokotorskom zalivu polako krenuo da stvara svoj „primorski“ opus, koji se identifikuje po prepoznatljivim funkcionalnim i estetskim motivima. Nakon stambene zgrade u Meljinama, isti studio potpisuje i dvojnu kuću na Savini, gde oba objekta povezuje karakterističan arhitektonski izraz, oličen u spoju tradicionalnog i modernog.
U odnosu na tačku posmatranja dvojne kuće, posmatrač stiče potpuno različite utiske o prirodi njene arhitekture. Kuća je spoj tradicionalnog i modernog, ali su ovi uticaji drugačije izraženi na fasadi glavnog ulaza i fasadi koje gleda na šetalište.
Ovi elementi zgradi daju zatvoreni, fortifikacioni arhitektonski izraz, koji podseća na neke od palata u starom gradu Kotoru.
Kada se objekat pogleda sa ulice, ili bočnih strana gde su glavni ulazi, u prvi plan dolazi izrazito vernakularna primorska arhitektura, gde fasadom dominira rustični bunjasti kamen, četvorovodni krov sa pokrivačem od crepa, dok su otvori na fasadi, pretežno u dimenzijama balkonskih vrata, dodatno zatvoreni tradicionalnim drvenim škurama. Ovi elementi zgradi daju zatvoreni, fortifikacioni arhitektonski izraz, koji podseća na neke od palata u starom gradu Kotoru.
Vizura sa šetališta otvara jednu potpuno drugačiju dimenziju. U prvi plan dolaze prostrane otvorene terase i masa njihovih konstrukcija, a njihovo prepuštanje u prostor stvara utisak modernističkog ravnog krova. Ovu otvorenost uslovila je sama pozicija kuće, koja se nalazi na isturenoj padini, nedaleko od centra Herceg Novog, koju samo šetalište odvaja od morske obale.
Očaravajući pogled na ulaz u Bokokotorski zaliv, od kojeg zaista zastaje dah, u mnogome je odredio arhitekturu pročelja kuće. Na prostrane terase izlazi se kroz široke staklene portale, čije dimenzije su prilagođene osvetljenosti i celodnevnom uživanju u pogledu na zaliv i morsko plavetnilo.
Dvojna kuća u Savini; Foto: Miloš Samardžić
Struktura prostora
Kuća je namenjena za dve porodice sa različitim potrebama u funkcionalnom smislu, ali je karakter dvojne kuće, kao i odnos prema fasadama prve linije uz šetalište, dosta uticao na pažljivo promišljanje o arhitekturi objekta koja treba da pomiri i zadovolji sve ove parametre ali i potrebe njenih vlasnika.
Jedna strana kuće je projektovana kao jedna stambena jedinica, dok je druga podeljena po vertikalina tri nezavisne funkcionalne celine, međusobno spojene zajedničkim vertikalnim komunikacijama. Oblik parcele je uslovio da se gabarit kuće u osnovi smiče za 2,5m što je pomoglo da se ostvari potrebna intimnost svakoj od porodica.
Kuća je namenjena za dve porodice sa različitim potrebama u funkcionalnom smislu; Foto: Miloš Samardžić
Prirodni pad terena je omogućio bogato vertikalno funkcionalno raslojavanje, što je ostavilo prostora za bazena i prateće sadržaje.
Sa javnog šetališta se stepenicama pristupa glavnim pešačkim ulazima u kuće, kao i ulazima u garaže za svaku pojedinačnu funkcionalnu jedinicu. Svaka od jedinica u centralnoj zoni sadrži stepenište i lift, kao vertikalnu komunikaciju koja povezuje sve etaže. Iako se namena segmenata razlikuje, unutrašnji prostor svake od celina rešen je izuzetno funkcionalno.
Sobe su dovoljno prostrane, osunčane i međusobno povezane, bez gubitka kvadrature na suvišne komunikacije. Terase su dovoljno prostrane i zasenčene, a natkrivaju jedna drugu, pa na njima može da se podjednako boravi tokom sunčanih i kišnih dana.
Prirodni pad terena je omogućio bogato vertikalno funkcionalno raslojavanje, što je kao i kod zgrade u Meljinama ostavilo prostora za izgradnju bazena i opremanje pratećim sadržajem.
Pozicija kuće; Foto: Miloš Samardžić
Bogatstvo prirodnih materijala
Arhitekte iz Inka studia su gledale da i na ovom objektu upotrebe što više prirodnih materijala. Pored navedenog bunjastog kamena, koji dominira na zadnjoj i bočnim fasadama, dok se horizontalni potezi terasa od glatkog kamena protežu celom dubinom pročeone fasade. Time su dodatno naglašene tavanice i horizonatlnost arhitektonske forme, kao i kontrast između bunjastog i glatkog kamena.
Nasuprot horizontalnim potezima konstruktivne strukture suprotstavljene su vertikalne forme drvenih brisoleja, koje se odlično uklapaju sa drvenim škurama na otvorima. Kako parcela nije imala dovoljno prostora za vrtne površine, arhitekte su prostor opremile zidanim i pomičnim žardinjerama, koje na određenim mestima dodatno akcentuju arhitektonsku formu objekta.
Iščekujemo još ovakvih arhitektonskih rešenja, koja bi svojim arhitektonskih konceptom nastavili da obogaćuju „primorski“ opus Inka studija, koji se razvija po vidnom uzoru na arhitekte Nikolu Dobrovića i Milana Zlokovića.
Dok glavni lik teži da pronađe novi početak i ostavi prošlost iza sebe, film prikazuje kako jedan arhitektonski stil postaje simbol i sećanja i nade.
Film The Brutalist, delo reditelja i koautora scenarija Brejdija Korbeta (Brady Corbet) i Mone Fastvold, donosi priču o mađarskom arhitekti Lászlóu Tóthu – vizionaru koji je preživeo holokaust i koji pokušava da ostavi tragičnu prošlost iza sebe i započne novi život u Americi. Na ovaj način, film istovremeno istražuje temu imigracije, korene brutalističke arhitekture, kao i sveprisutni antagonizam prema „došljacima“ koji, prema Korbetovim rečima, ni danas nije iščezao.
„Brutalizam se pojavio 1950-ih, i to je bio pravi arhitektonski stil u smislu vizuelne alegorije filma i onoga što The Brutalist istražuje tematski. S tim u vezi Tóth je lik koji je, kao što znate, studirao na Bauhausu u Desauu pre nego što su ga nacisti zatvorili“, objašnjava Korbet u intervjuu za Dezeen.
Korbet, koji je ranije istakao da je pravljenje filma „zapanjujuće slično“ projektovanju i izgradnji zgrade, naglašava da i reditelji i arhitekte zavise od velikih timova ljudi kako bi osnažili viziju i sproveli je u delo. Za njega je The Brutalist prilika da zbliži ta dva sveta i ispriča priču o arhitekti, između ostalog, i zbog sopstvenih porodičnih veza s arhitekturom.
„Odrastao sam sa arhitektom u porodici – Džonom Fajferom (John Pfeiffer). On je brat moje majke i živeo je s nama dok sam bio dete u Arizoni, a pohađao Taliesin West. Takođe, deda moje supruge i koautorke Mone Fastvold bio je dizajner sredinom prošlog veka, koji je radio uglavnom na rezidencijama u Norveškoj“, kaže Korbet.
László Tóth: od Bauhausa do brutalizma
Glavni lik, László Tóth (koga tumači Adrien Brody), dolazi u posleratnu Ameriku u nadi da će iznova izgraditi svoj život. Uprkos traumatičnom iskustvu holokausta, njegova arhitektura odiše vizijom koja spaja brutalističke elemente sa sećanjima na istoriju iz koje potiče. Tóthov rad prati i njegova supruga Erzsébet (Felicity Jones), čija lična stradanja takođe prožimaju dizajn njihovih projekata.
Centralni motiv u filmu jeste Institut – monumentalna, brutalistička zgrada koju Tóth projektuje za biznismena Harisona van Burena (Guy Pearce). Budžet za snimanje filma bio je manji od deset miliona dolara, pa je deo kreativnog izazova bio da se osmisli kako da Institut i ostali setovi izgledaju grandiozno, a da istovremeno ostanu finansijski održivi.
Foto: Universal Pictures
Povezivanje fikcije i stvarnosti
Producentkinja Džudi Beker (Judy Becker) objašnjava da je prvi zadatak bio osmisliti Institut od temelja – bez direktnog pozajmljivanja motiva postojećih brutalističkih zgrada. Scenario je predviđao da Institut sadrži i centar zajednice i protestantsku kapelu, a ključni aspekti priče podsetili su je na nacističke koncentracione logore, čija je arhitektura bila uglavnom u osnovnim geometrijskim formama.
„Počela sam da gledam slike koncentracionih logora, uglavnom iz ptičije perspektive, ali i unutrašnjost, i primetila sam da su u pitanju veoma strukturirani rasporedi, često u obliku slova T. Takođe, postoji simbolika krsta, pa sam želela da to ugradim u dizajn Instituta“, objašnjava Beker.
Pojedine scene snimane su na lokacijama u Mađarskoj, dok su delovi same zgrade izrađeni u vidu maketa od pravih betonskih panela. Za enterijer je korišćena inspiracija iz Bauhausa – naročito upotreba čeličnih cevi – s ciljem da se naglasi Tóthova povezanost sa ovim umetničko-arhitektonskim pokretom.
Foto: Universal Pictures
Aktuelnost brutalizma i imigracija
Iako se radnja odvija u posleratnom periodu, Korbet smatra da je brutalizam i dalje veoma relevantan – i zbog aktuelnog neprijateljskog stava prema imigrantima, i zbog činjenice da je to stil koji su u velikoj meri razvijali upravo arhitekte imigranti. Korbet primećuje da ne postoji kontroverzniji stil u istoriji arhitekture od brutalizma, što se ogleda u podeljenim stavovima javnosti o njegovoj estetskoj i društvenoj vrednosti.
„Na neki način, brutalistička arhitektura odražava iskustvo imigranata i činjenicu da su je, naročito u Sjedinjenim Državama posle Drugog svetskog rata, najčešće praktikovali upravo arhitekte koji su tamo stigli iz Evrope“, ističe Korbet.
Priča o zgradi zapravo je priča o ljudima
The Brutalist je, pre svega, priča o preživljavanju, prilagođavanju i nasleđu. Dok László Tóth teži da pronađe novi početak i ostavi prošlost iza sebe, film prikazuje kako jedan arhitektonski stil postaje simbol i sećanja i nade. Priča o zgradi – poput one koju dizajnira Tóth – zapravo je priča o ljudima koji je stvaraju i koriste, a upravo ta ljudska drama stoji u srži Korbetovog filma.
Film je premijerno prikazan u SAD-u 20. decembra, a za sada nije potvrđeno kada i da li će ovo ostvarenje stići u domaće bioskope.
U godini za nama u Novom Pazaru u izgradnji je bilo oko 3.000 stanova. Međutim, postavlja se pitanje da li planiranje uspeva da isprati ovu ubrzanu ekspanziju i obezbedi održiv razvoj grada.
Pad broja stanovnika globalni je izazov koji pogađa mnoge države širom našeg regiona. Sa ovim problemom suočava se skoro svaki kutak Srbije, osim Novog Sada i Beograd, ali i jednog manjeg grada na jugozapadu zemlje. U ovom slučaju govorimo o Novom Pazaru, mestu koje uprkos sve težoj demografskoj situaciji Srbije, ipak čeka pozitivan prirast stanovništva čak i do 2050. godine.
S obzirom na uvećanje demografskih pokazatelja, Novi Pazar prati i potražnja za novim stambenim prostorom što je dovelo do intenzivnog razvoja stanogradnje koju pratimo u ovom gradu već godinama.
Na našoj Mapi gradilišta mapirali smo 57 aktivnih gradilišta stambene novogradnje na teritoriji Novog Pazara tokom protekle 2024. godine. Interesantno je da dominiraju slobodnostojeći objekti od sedam do devet spratova sa prosečno oko 50 stambenih jedinica. Poređenja radi, zgrade u Novom Sadu i Beogradu prosečno poseduju po 30 stanova. Prema našoj proceni i dostupnih podataka građevinskih dozvola, u godini za nama bilo je u izgradnji oko 3.000 stanova u Novom Pazaru.
Cene stanova u Novom Pazaru su vrlo šarolike i kreću se od 1.000 do 2.000 evra po kvadratu.
U veće objekte koji se ističu svojim gabaritom investiraju kompanije Mušić Invest, Dacić Prom, Emaar i Amko Invest, Nova Osl doo, HS Invest Gradnja Max. Pogledom na Mapu gradilišta, stiče se utisak da u gradu postoje dva klastera novih objekata, jedan u centru grada severno od reke Raške, i drugi južnije, u okolini gradskog stadiona.
Brdovit teren limitirao je pogodan prostor za širenje grada, tako da se novi objekti grade gusto zbijeni na mestu uklonjenih kuća. Takođe, moglo bi se reći da je pored disbalansa između porodičnih kuća i novih zgrada dominantan i utisak o nedostatku kvalitetne završne obrade i estetskog oblikovanja. Ipak, stanovi se brzo prodaju zbog povećanih lokalnih potreba, tako da, prema oskudnim informacijama sa dostupnih sajtova za nekretnine, cene su vrlo šarolike i kreću se od 1.000 do 2.000 evra po kvadratu.
Grad se razvija brže nego što može da podnese
“Novopazarska gradilišta uglavnom karakteriše intenzivna stambena izgradnja vođena investitorskim interesima. Iako se ovakav rast može posmatrati kao pokazatelj ekonomskog dinamizma, on dolazi s ozbiljnim izazovima, posebno u kontekstu urbanističkog planiranja i održivog razvoja. Grad se razvija brže nego što može da podnese, što uzrokuje pojavu nedostatka infrastrukturnih kapaciteta.” – kaže Irfan Halilagić iz novopazarskog biroa Vasisdas.
Dodaje da planiranje nije pratilo ekspanziju gradnje, što je dovelo do urbanističkog haosa i osećaja “gušenja” u prostoru.
“Projekti poput revitalizacije Stare čaršije predstavljaju retke primere pokušaja očuvanja i vraćanja autentičnog duha grada. Takvi poduhvati su ključni jer mogu probuditi svest o značaju revitalizacije nasleđa i ukazati da nije uvek rešenje rušiti staro i graditi novo.” – kaže Halilagić za naš portal.
Gradski prevoz nerazvijen
Što se tiče prevoza, trenutno se gotovo sav saobraćaj u gradu odvija automobilom a gradski prevoz je nerazvijen, tvrdi za naš portal arhitekta iz Novog Pazara.
“Trake za bicikliste ne postoje ni u jednoj ulici. Izuzev nekoliko glavnih ulica u samom centru grada, trotoari nisu nigde adekvatno dimenzionisani. Neophodno je odraditi saobraćajnu studiju koja će omogućiti razvoj javnog prevoza, optimizaciju saobraćajne mreže i saobraćajnog zagušenja i kreiranje zona prilagođenim pešacima.” – kaže vlasnik biro Vasisdas.
Peti najveći grad u Srbiji do 2050.
S obzirom da će Novi Pazar do 2050. godine biti peti najveći grad u Srbiji, po svoj prilici možemo da očekujemo nastavak intenzivne stanogradnje na ovom zbijenom prostoru. Uspeh razvoja Novog Pazara procenićemo u decenijama koje predstoje, kroz sposobnosti da se prilagodi svojim promenama, ali istovremeno obezbedi i kvalitetne uslove života za svoje stanovnike.
Pogledajte kako će izgledati rekonstruisana zgrada nekadašnje Fabrike hartije Milana Vape koja će biti pretvorena u muzej našeg velikog naučnika.
Kompanija Belgrade Waterfront raspisala je u oktobru ove godine međunarodni konkurs za novo arhitektonsko rešenje budućeg Muzeja Nikole Tesle, koji će biti smešten u zgradi nekadašnje Fabrike hartije Milana Vape.
Zgrada prve srpske fabrike papira danas se nalazi u Beogradu na vodi na parceli od 7.200 kvadrata. Na konkursu je traženo rešenje kojim će se sačuvati istorijska vrednost jednog od najočuvanijih i najznačajnijih objekata industrijske arhitekture u Srbiji i kreirati prostor za veoma bogatu i sadržajnu muzejsku postavku, posvećenu jednom od najvećih pronalazača modernog doba.
Žiri na čelu sa Markom Stojčićem, gradskim urbanistom, doneo je odluku da je najbolje rešenje dao čuveni londonski arhitektonski biro Zaha Hadid u saradnji sa beogradskim Bureau Cube Partners.
“Projektanti prvonagrađenog rada su na izuzetno jasan i nedvosmislen način, afirmišući vrednosni potencijal spomeničkih kriterijuma i valorizacionih uslovljenosti, postigli izuzetan i gotovo zadivljujući rezultat, kako u oblikovnom i revitalizacionom tretmanu zatečenog objekta, tako i u tretmanu savremenog prostornog, oblikovnog i konačno likovnog pristupa i trenda u arhitektonici prikazanog, a u kontekstu potpune integracije i prožimanja starog i novog, sve bez ikakvih tragova negiranja jednoga na račun drugoga.” – navodi se u saopštenju žirija.
Dodaje se da su “projektanti uspeli u nameri da ostvare protočnost planiranih trasa kretanja uz dovoljan kapacitet i fundus zelenih površina i interaktivnih instalacionih sistema, objedinjavajući tako atribute tehnološkog, svetlosnog i umetničkog performansa.”
Prva nagrada
Druga nagrada
Druga nagrada dodeljena je autorskom timu koji čine Zoran Šobić, Marko Filipović, Srđan Stojanović.
Druga nagrada
Treća nagrada
Treća nagrada pripala je radu koji su dostavili William Poole, Jim Richards, Benjamin Walker, Ivan Jovanović, Saša Popović, Milutin Folić.
Treća nagrada
Specijalno prizanje
Specijalno priznanje na konkursu dobili su Szczepan Wronski, Andrzej Bulanda, Ewekina Szelag, Pawel Wolanin, Malgorzata Bonowicz, Mateusz Sokolowski, Krystian Tomczyk, Jakub Hlebowicz, Lukasz Rakowski.
Umesto termoelektrane, fabrika hartije
Fabrika hartije Milana Vape bila je prva fabrika u Srbiji podignuta nakon Prvog svetskog rata 1924. godine, a arhitektonski elementi iskorišćeni u oblikovanju fasada jasno ukazuju na stil akademizma, prilagođen nameni zgrade.
Zgrada će i dalje ostati spomenik kulture pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda, ali će nakon rekonstrukcije biti prilagođena potrebama muzeja u kom će biti izložena celokupna zaostavština jednog od najvećih umova svih vremena, a ne samo delimična kao što je to dosad bio slučaj na postojećoj lokaciji muzeja.
Iako smo svi bili sigurni da će muzej biti zasigurno preseljen u staru zgradu termoelektrane „Snaga i svetlost“ donesena je odluka da se muzej ipak preseli na lokaciju kod današnjeg Beogradskog sajma.
Grad na pesku planira da do 2040. godine postane grad pešaka u kojem je sav sadržaj dostupan dostupan na 20 minuta.
Vladar Dubaija, šeik Muhamed bin Rašid al Maktum, nedavno je odobrio masterplan „Dubai Walk“ kojim će se dodati 6.500 kilometara pešačkih staza gradu, uključujući i uzdignuti, klimatizovani kružni put.
Kako se navodi, cilj ovog masterplana je da Dubai do 2040.godine postane grad prilagođen pešacima, a planira se mreža kontinuiranih staza dizajniranih tako da prioritet imaju pristupačnost, sigurnost i prijatno iskustvo pešačenja.
Na prikazanim vizualima može se videti kružni put nazvan The Future Loop (srp. Petlja budućnosti), koji će obuhvatiti 30.000 m² klimatizovanog prostora i 30.000 m² zasenčenog spoljašnjeg prostora, kako bi se omogućilo neometano pešačenje tokom cele godine.
Uzdignuta pešačka trasa, dugačka dva kilometra, povezivaće Muzej budućnosti, Dubai World Trade Centre, Emirates Towers, Dubai International Financial Centre i obližnje metro stanice, piše Dezeen.
Ovaj masterplan, čiji je deo i The Future Loop, ima za cilj izgradnju 3.300 kilometara novih staza i renoviranje 2.300 kilometara postojećih pešačkih staza do 2040. godine. U narednim godinama biće izgrađeno i dodatnih 900 kilometara pešačkih staza.
Dubai Walk
Sve u krugu 20 minuta
Generalni plan je da kulturni prostori u gradu budu povezani javnim prevozom i biciklističkim stazama, te će kao deo ovog plana biti izgrađeno i 110 mostova i podvožnjaka, kako bi se poboljšala umreženost i kvalitet izgrađenog okruženja.
Masterplan Dubai Walk je u skladu sa postavljenom Strategijom kvaliteta života Dubaija 2033. i ciljem buduće izgradnje „grada u 20 minuta“ do 2040. godine, a kojom se planira da 80% stanovnika ima pristup osnovnim sadržajima u okviru putovanja od 20 minuta.
“Dubai je grad budućnosti koji je posvećen stvaranju zdravog i srećnog urbanog okruženja. Masterplan Dubai Walk promoviše aktivne stilove života i pruža mogućnosti za vežbanje za svakoga, čineći pešačenje centralnim delom naše kulture i svakodnevnog života. Ova vizija će postaviti Dubai kao jedan od najzdravijih i najodrživijih gradova na svetu“, rekao je Mohammed bin Rashid Al Maktoum.
U Beogradu na vodi gradiće se osnovna škola i depandans predškolske ustanove po projektu poznatog biroa Cook-Haffner Architecture Platform.
Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda oglasio je početkom januara javnu prezentaciju urbanističkog projekta za izgradnju kampusa obrazovnih ustanova na GP 11b u obuhvatu projekta „Beograd na vodi“.
Nosilac izrade urbanističkog projekta je preduzeće Mašinoprojekt Kopring, kao autor projekta arhitekture potpisan je studio Cook-Haffner Architecture Platform (CHAP), dok je odgovorni projektant Bratislav Milojević, dia. Investitor je Republika Srbija.
Ostvarena spratnost objekta škole je Po+P+2; Izvor: UP
U blizini bivše Železničke stanice
Građevinska parcela 11b od 13.527 kvadrata se nalazi na delu bloka 11 i obuhvata prostor između Savske ulice i planiranih saobraćajnica SAO14 i SAO6. Ceo kompleks gradiće se nedaleko od bivše Železničke stanice koja će postati novi Istorijski muzej Srbije.
Prilikom projektovanja definisane su dve zasebne celine, osnovna škola (kapaciteta 480 učenika) i depandans predškolske ustanove (kapaciteta 80 korisnika), sa svim potrebnim sadržajima za pojedinačne objekte.
Objekti su projektovani kao slobodnostojeći. Ostvarena spratnost objekta škole je Po+P+2, a spratnost depandansa je P. Nadzemna bruto površina objekta osnovne škole iznosi 4.656 m², a depandansa predškolske ustanove 944 m² – stoji u UP-u.
Objekat depandansa predškolske ustanove; Izvor: UP
Ostvarena ukupno 22 parking mesta
Potrebna parking mesta su planirana u okviru ulične regulacije. Ostvarena su ukupno 22 parking mesta, 5 PM za depandans predškolske ustanove i 17 PM za osnovnu školu.
Centralna površina kampusa je multifunkcionalno dvorište sa jasno odvojenim površinama koje su namenjenim za školu i depandans. Ovo dvorište je planirano kao poligon za različite aktivnosti na otvorenom.
Dvorište ima jasne zone: deo koji propada školi, deo rezervisan za decu predškolske ustanove, deo za otvorene sportske terene koji obuhvataju terene za rukomet, košarku i odbojku sa pratećim tribinama na otvorenom, kao i deo za posebne namene.
Parternim uređenjem-zelenilom se planira zaštita parcela od spoljašnje buke i uticaja okolnih saobraćajnica, navodi se u urbanističkom projektu.
Dvorište je planirano kao poligon za različite aktivnosti na otvorenom; Izvor: UP
Primedbe i sugestije do 20. januara
Zainteresovana lica mogu tokom javne prezentacije da izvrše uvid u urbanistički projekat, kao i da svoje primedbe i sugestije na planirana rešenja dostave na pisarnicu Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove, Kraljice Marije br. 1, najkasnije do 20. januara 2025. godine.
Kompaktnost arhitekture izvedena je kroz višeslojni modernistički izraz, čije se mase međusobno prožimaju, što objektu daje funkcionalnost, skladnost i vizuelnu skromnost.
Kada je Selman Selmanagić, tada student škole „Bauhaus“, na jednom od predavanja upitao profesora arhitektu Mis van der Roa, zbog čega im je zadao da projektuju kuću od samo 50 kvadrata, kada im on kao uzorne primere pokazuje, između ostalog i svoje kuće, koje imaju po nekoliko stotina kvadrata.
Na to pitanje mu je Mis dao vrlo jednostavan odgovor – kada naučite da projektujete kuću od 50 kvadrata, vrlo lako ćete moći da se snađete u projektovanju kuće i od 500 kvadrata. Ovakve i slične pouke uveliko su poznate svim našim uspešnim arhitektama, koji bez problema mogu da projektuju, kako omanju vikend-kuću, tako i neki veći poslovni objekat.
A upravo je novosadski arhitekta Lazar Kuzmanov jedan od pravih majstora projektovanja u širokom rasponu kvadratura i funkcija objekata, što je i pokazao projektom rekonstrukcije zgrade Radničkog u Palatu Vega IT u Novom Sadu, ali i jedne porodične kuće u Petrovaradinu, tačnije u naselju Zanoš.
Bruto površina objekta iznosi 241 kvadratni metar; Foto: Bojan Županec
Snažan prizemni bazis
Daleko od toga da ova kuća ima 500 kvadrata, jer je znatno skromnijih dimenzija u odnosu na neku poslovnu ili stambenu zgradu, ali je arhitekta Kuzmanov na ovom objektu uspeo da ispolji svu projektantsku genijalnost, uklopivši sve funkcionalne potrebe u jednu kompaktnu modernu arhitekturu.
Arhitektonski objekat karakterišu u funkcionalnom i oblikovnom smislu dve jasno definisane celine koje se prožimaju, kao i centralna koja ih sve objedinjuje. Prva celina je snažan prizemni bazis, materijalizovan je u oblozi od drveta i to je zona dnevnog boravka, koja je u snažnoj vezi sa spoljašnjim prostorom dvorišta.
Ova veza ostvarena je kroz potpuno otvoreni trem, koji je oblikovan tako da se glavna konstruktivna struktura nastavlja i jasno formira ovu eksterijernu zonu. Prostor okupljanja, po uzoru na prerijske kuće arhitekte Rajta, predstavlja kaminkoji je centralno pozicioniran u prostoriji.
Osnova prizemlja
Blaga denivelacija prostora daje vizuelnu i funkcionalnu odvojenost dnevnog i spavaćeg segmenta, ali i razbija monotoniju tipičnih ujednačenih prizemnih rešenja.
Prvu celinu čine još i trpezarija, kuhinja, toalet i spavaća roditeljska soba, koji su koncipirani kao mirniji prizemni deo kuće, ali sa veoma dobrom vezom sa dnevnom prostorijom. Prostori trpezarije i dnevnog boravka su direktno povezani sa tremom i u sunčanim periodima mogu da predstavljaju jedan veći zajednički prostor za okupljanje.
U polunivou ovog prizemnog objekta, iznad suterena, nalaze dve dečije sobe sa dva kupatila, koji su sa ostatkom kuće povezani omanjim stepeništem. Blaga denivelacija prostora daje vizuelnu i funkcionalnu odvojenost dnevnog i spavaćeg segmenta, ali i razbija monotoniju tipičnih ujednačenih prizemnih rešenja.
Spratnost objekta je Su+P; Foto: Bojan Županec
Druga celina je projektovana tako da u oblikovnom smislu čini kontrast sa prvom, a za nju su predviđene čiste i svedene bele površine fasade.
Ova druga celina je projektovana tako da u oblikovnom smislu čini kontrast sa prvom, a za nju su predviđene čiste i svedene bele površine fasade. Na taj način se naglašava horizontalnost objekta i dobija se skladnija i njegova elegantnija forma.
Međutim, kada se kuća sagledava iz pročeone vizure, pored drvenog i belog kubusa, koji se prožimaju, iznad njih izvire i centralni, crni kubus, koji ih sve objedinjuje u jednu zajedničku celinu. Ovo stvara genijalnu ekspresionističko-kontrastnu strukturu, koja fasadno platno razlaže u nekoliko slojeva.
Objekat je zamišljen kao jednoporodični, sa bruto površinom od oko 240 kvadrata, koji pored stambenog prostora poseduje i ukopanu prostranu garažu, sa pratećim tehničkim prostorijama.
Foto: Bojan Županec
Iskorak ka arhitektonskim klasicima
Kompaktnost arhitekture izvedena je kroz višeslojni modernistički izraz, čije se mase međusobno prožimaju, što objektu daje funkcionalnost, skladnost i vizuelnu skromnost.
Ovim autorskim rešenjem, arhitekta Kuzmanov napravio je iskorak ka arhitektonskim klasicima, koji su obeležili savremenu inostranu, ali domaću arhitekturu.
U trećem nastavku serijala „Evropska solo ArhiTura“ vodimo vas u obilazak znamenitih dela Le Korbizjea i Gerita Ritvelda, ali i savremenih objekata arhitektonskih studija MVRDV i BIG.
Prvim jutarnjim vozom iz Roterdama kroz holandske ravnice sam stigao do Utrehta. Zlatni zlazak sunca me otpratio, a dočekala me kiša iako su gradovi udaljeni na pola sata. Čini mi se što sam se više približavao Amsterdamu, to su mi gradovi bili autentičniji pa tako i Utreht, za koji mogu reći da je “Mali Amsterdam”. Većinski “obučen” od ulice do krova u svoju prepoznatljivu opeku, Utreht mi je odavao osećaj udobnosti, svojim jesenjim bojama.
Međutim nisam zbog njega došao, već zbog jednog arhitekte. Gerit Ritveld. Čovek koji se upisao u istoriju moderne arhitekture, ostvarivši jedno ikonično delo koje je podiglo Utreht na veći nivo – Ritveld-Šreder kuća. Odmah po izlasku sa stanice sam se uputio ka objektu zajedno sa svim stvarima koje sam poneo sa sobom, ali tako je to kad putujete od mesta do mesta u rasponu od 7 dana. Međutim, Holandija ne bi bila Holandija da takođe nema konstante promene vremena po ulicama kao Engleska, tako da sam na svakih 10 minuta hoda morao da oblačim i skidam kabanicu.
Napokon stigoh i ispred ovog čuvenog zdanja moderne arhitekture koje je upisano 2000-te godine na Uneskovu listu svetske baštine. Danas, objekat služi u funkciji muzeja koji privlači mnoge turiste i arhitekte. Objekat projektovan po principima tadašnjeg umetničkog pravca De Stajl, čiji je i Ritveld bio pripadnik, izgleda kao jedna od Mondrijanovih slika.
Forma kuće izgleda fantastično sa jasnim odnosima linije i površine uz igru svetla i senke, a sve to uz suptilnu upotrebu crvene, plave i žute boje. Za to vreme projektovanja, enterijer je bio zaista impresivan, s obzirom da je dosta toga „custom made“, na primer, Ritveld upotrebio zavese ili žaluzine, pa je koristio drvenu ploču za bukvalno pokrivanje prozora noću, dok su danju iste te ploče služile kao police za kuhinju.
Ritveld je celu gornju etažu kategorisao kao potkrovlje, što mu je omogućilo ovu fleksibilnost prostora koju danas vidimo.
Još jedna zanimljiva stvar sa ovom kućom su Ritveldovi čuveni zidovi za transformaciju prostorija po želji, ali još zanimljivije je da je to proisteklo radi obmanjivanja zakona o izgradnji.
Plan u to vreme je bio poprilično striktan po pitanju projektovanja stambenih prostora, pa je Ritveld celu gornju etažu kategorisao kao potkrovlje, što mu je omogućilo ovu fleksibilnost prostora koju danas vidimo.
Izgleda da se nije mnogo toga promenilo za jedan vek. Pored ove kuće, arhitekta ima još jedno (manje uspešno) delo iz istog perioda koje se nalazi u neposrednoj blizini, pa sam odlučio da i to obiđem. „Bukvalno limena kutija u autentičnom holandskom kontekstu“, govorim sebi i nastavljam nazad ka stanici.
Konzolno prepuštene jedinice jedna preko druge stvaraju dinamičan izgled nebodera, a statičarima svaka čast na rešavanju prenosa sila!
A sad, napokon Amsterdam! Ovo je ujedino bila i moja najsevernija tačka puta, odakle sam pravio zaokret nazad ka Parizu. Ostavljam stvari i odmah po dolasku i odlazim izvan centra Amsterdama. Zašto? MVRDV je odgovor.
Na samom obodu Amsterdama se nalazi nedavno završeni stambeno-poslovni objekat „Valley“, koji je veoma specifičan sa svojom formom u kontekstu kojem nastaje. Ljuska, kako autori kažu, je opna od zid zavese iz koje izviru tri stambena tornja nepravilne forme uz javni prostor sa pogledom na fudbalski teren.
Konzolno prepuštene jedinice jedna preko druge stvaraju dinamičan izgled nebodera, a statičarima svaka čast na rešavanju prenosa sila! O uspešnosti ovog projekta govori i to da je dobio nagradu za dizajn novih stambenih nebodera u svetu. S razlogom su i dobili, jer i ja smatram da je ovo jedan od najatraktivnijh savremenih projekata današnjice.
Red je došao na „Sluishuis“ stambeni objekat od BIG-a! Jedna dobro promišljena atrijumska struktura sa dobrim odnosom javnog i privatnog prostora. Sa ulične strane objekat se otvara ka unutra stvarajući prostor za socijalizaciju pored vode i pritom, javnim stepeništem otvara krovne ravni za nove vidike javnosti.
Da je Amsterdam lep jeste, ali ipak mi je bolji Roterdam po pitanju arhitekture. To je ujedino i bilo to od mog obilaska Amsterdama, pa je došlo vreme za zaokret ka Parizu. U većini slučajeva, nijedno putovanje ne može sve da teče glatko kako ste zamislili pa morate biti spremni na adaptaciju.
Tako sam, na primer, potpuno zaboravio da napravim rezervaciju za brzi voz od Amsterdama do Pariza, pa sam morao platiti punu cenu karte u poslednjem trenutku. Eto jednog razloga zašto se isplati Interrail karta.
Razne teme smo provukli kroz naše druženje, od putovanja vozom, tradicionalne alžirske kuhinje pa sve do političkih odnosa Jugoslavije i Alžira.
Vila Savojaje jedan od razloga povratka u Pariz. Nisam se mogao vratiti nazad kući, a da ne obiđem Savoju nakon prve ispale. U kasno sam stigao nazad u Pariz i otišao pravo u hostel gde sam upoznao jednog starijeg Alžirca iz Londona koji je takođe došao u posetu Parizu Eurostarom.
Tokom ovog putovanja upoznao sam dosta ljudi koji su takođe išli na svoje avanture ili jednostavno svojim putem, međutim sa ovim čovekom sam se najbolje sprijateljio. Razne teme smo provukli kroz naše druženje, od putovanja vozom, tradicionalne alžirske kuhinje pa sve do političkih odnosa Jugoslavije i Alžira.
„Zanimljiv čovek“, mislim se u sebi. Razgovor smo završili na dogovoru da sutradan isprobamo zajedno alžirski kus-kus nedaleko od hostela. Bogami, ovo jelo je vredelo svakog upoznavanja. Ostaviću vam da istražite sami više o ovom jelu.
Moje divljenje je ostalo samo na teoretskom nivou, jer kad pogledate malo bolje kuća ima podosta projektantskih nelogičnosti, čak i za to vreme.
Vila Savoja – drugi pokušaj. Kao da prvi put nije bilo dovoljno stresno što sam pogrešio dan dolaska, ni danas mi nije dobro krenuo dolazak do Pojsija. Naime, desio se kvar na liniji Pariz – Pojsi gde su objavili da linija neće saobraćati naredna četiri sata! „Nema šanse da mi se ovo dešava sad!“ govorim besno dok brzo tražim alternativu.
Ništa ne prepuštam slučaju i ima da vidim Savoju danas makar mi poslednje bilo! Srećom, Francuzi imaju pored voza i regionalni prevoz na šinama (neka vrsta tramvaja na dalje staze, koliko sam shvatio) koji ide do Pojsija, pa sam njega uspeo uhvatiti.
Nakon izgubljenih dva sata stižem napokon ispred veličanstvene ikone moderne arhitekture. Koliko puta smo samo spomenuli Savoju tokom fakulteta, a sad je obilazim uživo! „Originalni primer sa primenom pet tačaka arhitekture!“ mislim se.
Međutim, moje divljenje je ostalo samo na teoretskom nivou, jer kad pogledate malo bolje kuća ima podosta projektantskih nelogičnosti, čak i za to vreme, ali ipak bez ovog objekta ne bi imali ovo što danas imamo. Srećom nije to jedino njegovo značajno delo u Francuskoj.
Vila Savoja u Parizu; Foto: Jovan Bajić
„Ovo je sto puta bolje od Savoje!“ mislim se dok opkružujem kapelu Ronšan po stoti put.
Kapela u Ronšanu. Pariz mi je bio okretnica za polazak nazad ka Srbiji sa usputnim stanicama, među kojima je bila i ova kapela. Opet sam krenuo prvim jutarnjim vozom iz Pariza do Lila, gde sam kasnije preseo u voz do Ronšana.
Ubedljivo najlepši krajolici na ovom putovanju su mi upravo iz Francuske, specifičnije iz Burgundijske regije gde se mogu pronaći zeleni valoviti pejzaži sa mnogobrojnim vinarijama, a sve to se može videti iz voza!
Po dolasku u Ronšan sam shvatio da se kapela nalazila na brdu iznad sela i da me je čekalo dobro pešačenje sa svim stvarima do nje. Trideset i sedam minuta kasnije, sav uzdihan sam stigao napokon do kapije. Zanimljivo je da je pored Korbizjea, na ovom brdu projektovao i Renco Pjano, dodatak kompleksu u vidu soba za monahinje kao i „gift shop“.
Bez daljeg odugovlačenja sam otišao do kapele i mogu reći potpuno ostao bez teksta! „Ovo je sto puta bolje od Savoje!“ mislim se dok opkružujem kapelu po stoti put. Projekat gde je arhitekta „prekršio“ neka od svojih načela, je po meni ujedino i njegov najlepši projekat.
Čvrste i zakrivljene forme sa uskim prozorima su samo neke od odlika ovog objekta. Najfascinantnije mi je zapravo bila betonska ljuskasta tavanica koja „lebdi“ nešto malo iznad zidova i tako propušta još jedan trakt svetlosti. Tajna lebdeće tavanice? Potpuno oslonjena na stubove unutar masivnih zidova.
Unutrašnjost kapele u Ronšanu; Foto: Jovan Bajić
Korbizje je lično dizajnirao nameštaj, od klupa i ispovedaonica, pa čak i kvaku za vrata.
U ovom projektu se išlo do najsitnijih detalja, tako da je Korbizje lično dizajnirao nameštaj, od klupa i ispovedaonica, pa čak i kvaku za vrata. Iako bih mogao bih još podosta pisati o samom objektu, samo ću reći samo da sam proveo četiri sata gore sa monahinjama analizirajući svaki detalj kompleksa.
Ono što je manje poznato za ovaj kompleks jeste da je pored glavnog objekta, arhitekta projektovao i spavaonicu za graditelje kapele u prepoznatljivom „korbizjeanskom“ stilu, kao i „mastabu“ od kamena koji je korišten za crkvu koja je stojala na ovom brdu pre kapele.
Nakon predugog boravka u kompleksu, skoro da sam se i ja zamonašio koliko je mirno i tiho, međutim čekao me je ostatak ove dugačke avanture. Svakim kilometrom sve bliže kući, svaka nova usputna stanica je donosila novo iskustvo. Jedno od takvih mesta je i Cirih gde se nalazi poslednji projekat Le Korbizjea. Ovo nije smelo da se propusti!
Autori iz Remorkera u potpunosti su iskazali poštovanje prema svom kolegi i u dograđenom aneksu ispoljili jedan maštoviti omaž arhitekti Milanu Zlokoviću.
Slučajni prolaznici i ljubitelji arhitekture, koji se šetaju Senjakom, imaju prilike da vide neka od najuspešnijih međuratnih arhitektonskih ostvarenja. Nažalost, neke kuće nisu preživele zub vremena, ali i nove neuke vlasnike, koji bi rušili ili prepravljali zdanja po nekom svom nahođenju.
Srećom, postoje vlasnici koji imaju svest o značaju objekata koje bi kupili i ne razmišljaju kao tipični investitori, koji samo bagerom pregaze staru vilu, da bi zidali novi višespratnicu, već namenski kupuju kuću da bi u njoj živeli.
Upravo to se dogodilo sa vilom koja je izgrađena 1927. godine, po projektima prof. arhitekte Milana Zlokovića, koju su novi vlasnici želeli da rekonstruišu i po mogućstvu dograde, ali da ne naruše njenu izvornu arhitekturu. Dobili su preporuku za biroRemorker Architects, koji su pravi majstori za rekonstrukcije objekata pod zaštitom, pa im je ovo bio još jedan pravi izazov.
Vila je originalno izgrađena 1927. godine; Foto: Miloš Martinović
Istorijski kontekst
Iako arhitektu Zlokovića mnoge arhitekte doživljavaju kao modernistu, zaboravljaju da je on svoj stvaralački opus započeo nešto drugačijim ostvarenjima. Kao najznačajnije delo koje je autora okrenulo u pravcu moderne, obično se uzima njegova porodična kuća na Kotež-Neimaru, nastala u periodu od 1927. do 1929. godine, dok se period od nekoliko ranijih godina često posmatra skrajnuto, jer tada nastaju rešenja koja su imala eklektički prizvuk.
Od 1923. godine, kada se arhitekta Zloković vraća iz Pariza, započinje njegova rana stvaralačka etapa. U to vreme on projektuje pod uticajem francuske škole akademizma, ar dekoa, ali i tada voli da u svoja rešenja unosi i neke elemente vernakularnog graditeljstva. Dosta ga je inspirisala arhitektura primorja (ponajviše jer je rođen u Trstu), od jednostavnih kuća u kamenu, do bogato dekorisanih kotorskih i dubrovačkih palata.
Kuća Milana Zlokovića; Foto: Fondacija Milana Zlokovića
Primorski uticaj se ogleda u upotrebi kamena na fasadnom platnu i zalučenim kolonadama na tremu i balkonu.
Takođe, inspiraciju pronalazi i u otomansko-balkanskom graditeljstvu, pa je u svojim delima, zajedno sa svojim kolegom, arhitektom Branislavom Kojićem, uticao na razvoj posebnog pravca – folklorizma. Može se reći da su sve ove karakteristike sublimirane u kući na Senjaku, koja nastaje među poslednjima, pred autorovu zreliju stvaralačku etapu.
Kuća je jednospratna, kvadratna u osnovi, sa jednostavnom arhitektonskom formom, koja kombinuje primorsko i balkansko graditeljstvo, natkrivena četvorovodnim krovom. Primorski uticaj se ogleda u upotrebi kamena na fasadnom platnu i zalučenim kolonadama na tremu i balkonu, što ovoj suburbanoj vili daje prizvuk primorske palate.
Sa druge strane, ovim elementima suprotstavljene su tipične folklorističke forme blago zaobljene divanhane, koja se duž obe etaže pruža na pročeonoj fasadi. Svi otvori i stubovi su krajnje svedeni, bez suvišne dekoracije. Unutrašnji raspored je bio tipičan za tadašnje jednoporodične kuće, sa prostorijama za dnevni boravak i obedovanje u prizemlju i spavaćim sobama na spratu.
Dvorišni zid je porušen kako bi kuća dobila moderni aneks; Foto: Miloš Martinović
Potrebe novih vlasnika i preoblikovanje objekta
Novi vlasnici, koji su vilu kupili zbog svojih arhitektonskih vrednosti i istorijata, želeli su da u potpunosti sačuvaju njenu arhitekturu, ali i da zbog svojih potreba izvrše neki vid proširenja. Ovo nije bilo nimalo jednostavno, naročito ako se uzme u obzir da bilo kakva nadgradnja nije dolazila u obzir, jer bi to u potpunosti narušilo Zlokovićevu izvornu zamisao.
Jedina mogućnost je bilo proširenje ka dvorištu, čime bi vlasnici dobili proširenje zone prizemlja i njegovo otvaranje ka bašti sa bazenom, dok bi na spratu dobili dve spavaće sobe, a u podrumu spa prostor. Tim Remorker Architectsa izveo je delikatan poduhvat, koji je podrazumevao da se dvorišni zid poruši i kuća dobije moderni aneks.
Pogled na baštu sa bazenom iz ptičje perspektive; Foto: Miloš Martinović
Dogradnja je jasno odvojena od stare kuće promenom materijalizacije na fasadi, sa pojasom crnog lima, koja označava liniju podele.
Iz osnova, ali pre svega preseka, se jasno vidi sta je bila stara kuća a šta je dodati prostor. Autori su uspeli da rušenjem zadnjeg fasadnog zida, koji je adaptacijom ostao unutar objekta, dobiju veliki atrijum kroz dve i po etaže, sa svetlarnikom između novog i starog krova. U njemu su ostale i originalne stepenice, sada vidne sa svih strana.
Sve ovo se može sagledati i iz prikaza enterijera, koji je sada dobio jednu novu, potpuno dinamičnu strukturu. Dogradnja je jasno odvojena od stare kuće promenom materijalizacije na fasadi, sa pojasom crnog lima, koja označava liniju podele.
Novi deo objekta je urađen u veštačkom kamenu, isto kao i stari deo, samo što nije pikovan već glačan. Ovo mu daje savremeniji izraz, sa finijom strukturom, koja se ne viđa tako često u arhitektonskom izrazu savremenih autora. Arhitekte su time ostvarile zaista velike monolitne površine sa vrlo bogatom prirodnom strukturom na kojoj nema spojnica.
Fasada je oblikovana tako da formira masivni portal; Foto: Miloš Martinović
Duh Zlokovićeve geometrije proporcija
Oni koji su bili studenti u vreme profesora Zlokovića (nisu više brojni), ali i oni koji su istraživali njegov rad i delo, uvideli su da je arhitekta vodio računa o geometriji proporcija i to primenjivao na svakom svom ostvarenju. Kao uzor bio mu je Le Korbizjeov Modulor, ali i renesansni italijanski majstori.
Dimenzije arhitektonskih masa, njihovi međusobni odnosi, dimenzije i raspored otvora na fasadi, raspored i veličina stubova; sve ovo je moralo biti projektovano po strogim geometrijskim pravilima. Kako bi oživeli ovaj duh svog uglednog kolege, autori iz Remorker Architectsa su odlučili da dvorišnoj fasadi podare jednu u potpunosti geometrizovanu strukturu.
Kada se posmatra iz dvorišta, fasada vile postaje svojevrsni ekran sa pažljivo komponovanom scenografijom, u kojoj se prožima nekoliko motiva. Fasada poseduje veliki ram, čija donja horizontalna ivica ima znatno širu površinu od ostalih horizontalnih i vertikalnih ivica.
Originalne stepenice sada su vidne sa svih strana; Foto: Miloš Martinović
U donjoj etaži, dnevni boravak je sa dvorištem povezan velikim staklenim harmonika vratima, dok je fasada tako oblikovana da formira masivni portal.
Ovo je urađeno namerno, iz razloga što je ugao pod kojim posmatrač gleda u kuću takav da mu se gornja ivica čini debljom, a donja tanjom. Kada se fasada posmatra direktno, ove razlike u dimenzijama su potpuno neprimetne i deluju jednako.
U donjoj etaži, dnevni boravak je sa dvorištem povezan velikim staklenim harmonika vratima, dok je fasada tako oblikovana da formira masivni portal. Ovaj portal je približno kvadratne forme i proporcionalno je manji u odnosu na kvadrat rama cele fasade.
Takođe, horizontalni i vertikalni element portala, zajedno sa crnim limenim trakama iz drugog plana fasade, formiraju grčki krst. Kako objašnjavaju sami autori, ovaj motiv krsta se našao i u novom nazivu vile – Z+. Veliko slovo Z označava arhitektu Zlokovića, dok je + oznaka za dodavanje/dogradnju, ali i motiv na fasadi, koju potpisuje biro Remorker Architects.
Dogradnja je jasno odvojena od stare kuće promenom materijalizacije na fasadi; Foto: Miloš Martinović
Uspeh projekta potvrdila Fondacija Milan Zloković
Koliko je projekat uspešno osmišljen i izveden, potvrđuje i mišljenje Fondacije Milan Zloković, koje je u vidu dopisa stiglo na adresu Zavoda za zaštitu grada Beograda. U njemu ova stručna organizacija, čije je primarno zaduženje zaštita kompletne zaostavštine arhitekte Zlokovića, navela da je „predložena intervencija tehnički veoma stručno i sapunim poštovanjem prema postojećem stanju, rešila potrebe vlasnika za proširenjem komfora, ove skromne porodične kuće.“
Inače, zgrada nije zaštićena kao spomenik kulture, ali da jeste, Fondacija bi jednako vrednovala ovu stručno izvedenu dogradnju. Sve ovo govori u prilog tvrdnji da su autori iz biroa Remorker Architects u potpunosti iskazali poštovanje prema svom kolegi i u dograđenom aneksu ispoljili jedan maštoviti omaž arhitekti Milanu Zlokoviću.
Vatrena stihija u „gradu anđela“ preti da uništi brojne arhitektonski značajne zgrade i važne institucije kulture, a neke od njih već su nestale u plamenu.
Prema poslednjim izveštajima svetskih agencija, najmanje pet osoba je poginulo, a više njih je povređeno u požarima koji su zahvatili delove Los Anđelesa i susedni okrug Ventura. Do sada je evakuisano više od 130.000 osoba, uništeno je oko hiljadu objekata, dok je milion i po ljudi ostalo bez struje. Materijalna šteta trenutno se procenjuje na oko 50 milijardi dolara.
Pored rizika po život i imovinu, šumski požari koji trenutno haraju četvrtima LA-ja i okoline nose i dodatni nivo straha. Pacifik Palisejds, gde je šumski požar izbio u utorak rano ujutro i, u vreme pisanja ovog teksta, proširio se na skoro 7.000 hektara, dom je neobično visoke koncentracije arhitektonski značajnih zgrada. Mnoge od njih su u opasnosti, a neke su već uništene.
Među značajnim strukturama unutar zvanične zone evakuacije od požara u ovom delu grada su čuvene Kuće studije slučaja (eng. Case Study Houses), muzej Vila Getty, kuća pisca Tomasa Mana i Vila Aurora, te dela nekih od najvažnijih modernističkih arhitekata 20. veka, uključujući Ričarda Neutru, Eroa Sarinena, A. Kvinsi Džonsa, Čarlsa Mura i Reja Kapu.
Međutim, još neke od dragocenih kulturnih institucija Los Anđelesa i vrhunski primeri istorijske arhitekture su u opasnosti, pošto se požari, osim u Pacifik Palisejdsu, šire i u Altadeni, Pasadeni, Silmaru, Topangi i dalje. Evo šta o njihovom stanju trenutno kažu zvanični izveštaji.
Uprkos glasinama da je istorijska Kuća Eames (Kuća studije slučaja br. 8) izgorela u požaru koji besni u Pacific Palisejdsu, LA Times je saznao da ovaj dragulj dizajna iz tzv. midcentury perioda – ostaje neoštećen. To je potvrdila Lusija Etvud, osnivačica Fondacije Eames i unuka legendarnog dizajnera Čarlsa Imsa.
Ona kaže: „Požari izazvani vetrom nastavljaju da zahvataju druge domove u zajednici i približavaju se. Pažljivo pratimo situaciju i preduzeli smo sve mere predostrožnosti da zaštitimo lokaciju. Tim Fondacije je u utorak uklonio pojedine predmete iz kuće pre nego što su i sami evakuisali zgradu“.
Ketrin E. Fleming, predsednica i izvršna direktorka fondacije J. Paul Getty Trust, rekla je u sredu da je Vila Getty u Palisejdsu još uvek neoštećena. Drveće i vegetacija su se zapalili u utorak, ali osoblje i zbirka antikviteta bili su bezbedni. Vila će biti zatvorena do početka sledeće nedelje, a možda i duže, navela je Fleming.
Kuća Vila Rodžersa, ranč poznatog vodviljskog glumca, uništena je u požaru u Pacifik Palisejdsu. Tokom 1920-ih Rodžers je sagradio kuću sa 31 sobom i 11 kupatila, pansion, teren za golf, štale i tor na oko 145 hektara. Godine 1944. kompleks i pripadajući teren su postali park i muzej nakon što ih je njegova udovica Beti poklonila državi.
Ostaci Kuće Vila Rodžersa u Pacifik Palisejdsu; Foto: California State Parks
Vatrena stihija odnela je i Topanga Ranch Motel, koji je predstavljao jedan od poslednjih preostalih primera bungalova motelskog tipa iz ranog 20. veka.
Vatrena stihija progutala je i Topanga Ranch Motel – istorijski niz rustikalnih koliba, izgrađenih 1919. godine i nekada u vlasništvu biznismena Vilijama Rendolfa Hersta – koje su predstavljale jedan od poslednjih preostalih primera bungalova motelskog tipa iz ranog 20. veka.
„Državni parkovi Kalifornije žale zbog gubitka ovih dragocenih prirodnih i kulturnih resursa, a naša srca kucaju za sve pogođene razornim požarima u oblasti Los Anđelesa“, rekao je direktor Državnih parkova Armando Kintero u saopštenju.
Što se tiče Kuće Tomasa Mana i Vile Aurora, u zvaničnoj izjavi navodi se da su obe strukture bezbedne, ali i da će „uticaj požara na naše dve kuće postati potpuno vidljiv tek u narednim danima. Situacija u neposrednoj blizini Vile Aurora je posebno teška i moramo očekivati najgore.”
Vila Aurora izgrađena je 1943. za nemačkog pisca Lava Fojhvangera i njegovu suprugu Martu i bila je mesto okupljanja nemačkih i jevrejskih imigranata tokom Drugog svetskog rata. Kuća Tomasa Mana je dvospratna vila završena 1942. za nemačkog pisca Nobelovca i njegovu porodicu. U njoj su živeli od 1942. do 1952. godine, tokom Manovog izgnanstva iz Nemačke.
Topanga Ranch Motel nakon požara; Foto: California State Parks
Kuća Gamble deo je upozorenja o evakuaciji drugog nivoa zbog požara u Itonu, što znači da bi obavezna evakuacija mogla da počne, ali još uvek nije.
Kuća Gamble, istorijski dom izgrađen u Pasadeni 1906. godine za sina osnivača kompanije Procter & Gamble, deo je upozorenja o evakuaciji drugog nivoa zbog požara u Itonu, što znači da bi obavezna evakuacija mogla da počne, ali još uvek nije. „Preduzeli smo korake da obezbedimo kuću i našu kolekciju što je više moguće“, rekao je predstavnik za štampu putem e-maila.
Will Geer Theatricum Botanicum, omiljeno pozorište na otvorenom u Topangi – poznato po svojim godišnjim predstavama „Šekspir pod zvezdama“ – pod obaveznim je nalogom za evakuaciju. Predstavnik teatra je rekao da je kompleks za sada bezbedan, ali da je to „igra čekanja“.
Nažalost, poslednji medijski izveštaji govore da je Theatre Palisades – pozorište koje su 1963. osnovala trojica TV scenarista – u velikoj meri uništeno u požaru. Na sajtu organizacije stoji da su sve aktivnosti u ovom community teatru sa 125 sedišta suspendovane do daljnjeg.
Kako na svom sajtu prenosi RTS, trenutno najmanje šest požara gori u Los Anđelesu i susednom okrugu Ventura, a da nijedan od njih nije lokalizovan, osim požara u Vudliju.
Solarna elektrana nad budućim medicinskim kompleksom u Ujedinjenim Arapskim Emiratima garantuje energetsku nezavisnost ali i prijatnu temperaturu u njenoj senci.
Renomirani arhitektonski biro Renza Pjana predstavio je planove za medicinsku četvrt Jawaher Boston u Šardži, koja će biti okružena parkom.
Kompleks je osmišljen za ekološku kompaniju Beeah, kako bi se obezbedila zdravstvena zaštita ljudima u tom gradu i širem području Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Ova četvrt ispunjena drvećem zauzimaće površinu od 50 hektara, sa nadstrešnicom u svom centru koja će pružati prijatnu hladovinu objektima medicinske namene.
Pogled na budući kompleks u Šardži; Vizuelizacija: Renzo Piano Building Workshop
Novi model bolnice budućnosti
Centralna tačka kompleksa Jawaher Boston će biti bolnica ušuškana ispod nadstrešnice, dizajnirana u umirujućem ambijentu sa pogledom na okolni park.
„Naš cilj je da stvorimo novi model bolnice budućnosti, obezbeđujući okruženje koje je lekovito i pritom održivo, a kombinuje najsavremeniju medicinsku tehnologiju sa dizajnom usmerenim na čoveka, garantujući izuzetnost u pružanju zdravstvene zaštite pacijentima, njihovim porodicama i medicinskom osoblju“, rekao je Antoan Čaja, partner u Renzo Piano Building Workshopu.
Objekti u kompleksu će biti postavljeni pod nadstrešnicom; Vizuelizacija: Renzo Piano Building Workshop
Planirano je da se ispod nadstrešnice organizuju vrtni prostori poput voćnjaka i zona sa biljkama otpornim na sušu.
Prema prikazanom planu, iznad znatnog dela nadstrešnice biće postavljeni fotonaponski paneli, preko kojih će se obezbediti sva potrebna energija za funkcionisanje ovog medicinskog kompleksa.
Planirane biljne vrste koje će biti implementirane u projekat, biće pažljivo izabrane sa idejom da unaprede mikroklimu, dok će park koji okružuje medicinske ustanove biti ispunjen mnoštvom drveća. Planirano je da se ispod nadstrešnice organizuju vrtni prostori poput voćnjaka i zona sa biljkama otpornim na sušu.
Studio Renca Pjana ima za cilj da stvori umirujuće okruženje; Vizuelizacija: Renzo Piano Building Workshop
Održivi kvalitet za sve
CEO kompanije Beeah, Kaled Al Huraimel, istakao je da ulazak njihove kompanije u zdravstvenu industriju predstavlja transformativni korak na njihovom putovanju i da je njihovo delovanje, od samog osnivanja, uvek bilo posvećeno unapređenju održivog kvaliteta života za sve.
„Sa svetski poznatim arhitektom Rencom Pjanom kao našim projektantom, sigurni smo da će medicinska četvrt Jawaher Boston postaviti nove standarde u zdravstvenoj zaštiti u regionu, donoseći medicinsku negu svetske klase i inovativne tretmane pacijentima u Šardži i širem području UAE za generacije koje dolaze“, rekao je Al Huraimel.
Ustanova će pružati zdravstvenu negu ljudima u Šardži i UAE; Renzo Piano Building Workshop
Planovi su da se projekat realizuje u naredne tri godine.
Na javnom uvidu našao se objekat površine od 1.732 kvadrata sa 17 parking mesta smeštenih u dve garaže u podrumu.
Grad Beograd oglasio je javnu prezentaciju urbanističkog projekta za izgradnju stambeno-poslovnog objekta spratnosti Po+P+2+Ps, koji investitor Juligo 1205 iz Nove Pazove planira na adresi Cara Dušana 45 u Zemunu, odnosno preko puta Gardoša.
Nosilac izrade predmetnog urbanističkog projekta je preduzeće Dalmakiz Beograda, kao odgovorni urbanista potpisana je Aleksandra Stanojević, dia, a kao odgovorni projektant idejnog rešenja Zorica Đorđević, dia.
Položaj planiranog objekta u bloku; Vizuelizacija: Dalmak
Projektovano 13 stanova
Granicom UP-a obuhvaćena je parcela ukupne površina iznosi 855 m². Na predmetnoj građevinskoj parceli projektovan je jedan stambeno-poslovni objekat, po položaju jednostrano uzidan, ostvarene spratnosti Po+P+2+Ps.
U okviru objekta projektovano je 13 stanova, jedan poslovni prostor i dve garaže sa ukupno 17 parking mesta.
Ostvareni indeks zauzetosti je 39,37%, dok ostvareni procenat zelenih površina u direktnom kontaktu sa tlom iznosi 23,29%.
Ukupna bruto površina objekta iznosi 1.732 m²; Vizuelizacija: Dalmak
Jedan stan i poslovni prostor smešteni su u prizemlju, dok su na prvom, drugom i povučenom spratu projektovana po 4 stana.
Kolski i pešački pristup obezbeđen je direktno sa ulice Cara Dušana, dok je parkiranje rešeno u okviru dve garaže u podrumu planiranog objekta.
U garaži 1 smešteno je 11 PM, a u drugoj garaži 6 PM, od čega je 1 PM namenjeno za osobe sa invaliditetom. Jedna prostorija u podrumu predviđena je kao ostava za bicikle.
Od ukupno projektovanih 13 stanova, jedan stan smešten je u prizemlju, dok su na prvom, drugom i povučenom spratu projektovana po 4 stana. Poslovni prostor predviđen je u prizemlju.
Po SRPS-u, bruto površina objekta iznosi 517 m² podzemno i 1.215 m² nadzemno, čime dolazimo do ukupne bruto površine od 1.732 kvadratna metra.
U dve garaže u podrumu smešteno je ukupno 17 parking mesta; Vizuelizacija: Dalmak
Na javnom uvidu do 14. januara
Kao i uvek, podsećamo da zainteresovani mogu tokom javne prezentacije da izvrše uvid u urbanistički projekat, kao i da svoje primedbe i sugestije na planirana rešenja u pisanoj formi dostave na pisarnicu Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove, Kraljice Marije br. 1, najkasnije do 14. januara 2025. godine.
Izložba otkriva jedinstven karakter i potencijal našeg glavnog grada, pozivajući publiku iz celog sveta da bude svedok evolucije beogradske urbane sredine.
Izložba pod nazivom „100 ideja za Zapadni Balkan: Belgrade Underground“ biće održana od 13. februara do 13. marta 2025. godine u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu.
Kustoski tim izložbe čine Hubert Klumpner i Mihael Valčak iz švajcarskog arhitektonskog studija Urbanthinktank_next, dok je koordinator izložbe i kustos MPU Slobodan Jović.
Izložbu su inicirali Savezno ministarstvo za evropske i međunarodne poslove Austrije i Pokrajinska vlada Štajerske, a poziv za izlaganje projekata otvoren jedo 19. januara.
„Belgrade Underground“ predstavlja beogradsku ediciju izložbe „100 Ideja za Zapadni Balkan – Dizajniranje Urbanih Imaginacija“. Prvobitno predstavljena kao „Sarajevska arhitektonska Olimpijada“ tokom Dana arhitekture, ova izložba prikazuje inovativnu arhitekturu i projekte urbanog razvoja sa Zapadnog Balkana.
U svojoj beogradskoj iteraciji, fokus se pomera na sve veću ulogu Beograda kao centra Zapadnog Balkana. „Kao dinamična prestonica Srbije, Beograd se transformisao u urbani laboratorij, izbijajući i na globalnu scenu. Ova izložba otkriva jedinstven karakter i potencijal grada, pozivajući publiku iz celog sveta da bude svedok evolucije beogradske urbane sredine“ – navodi se u pozivu.
„Belgrade Underground“ poziva posetioce da istraže fuziju savremene arhitekture i urbanog planiranja. Od neformalnog do inovativnog urbanog pejzaža, preko projekata održivog razvoja, izložba prikazuje metamorfozu grada, istražujući potencijal Beograda da postane kulturni i arhitektonski orijentir unutar Zapadnog Balkana.
Četiri podceline izložbe
U potrazi za katalizatorom međusobno povezanih dinamičnih procesa, metoda i alata, u izložbi Dizajniranje Urbanih Imaginacija predstavljamo prototipske studije slučaja unutar četiri odgovarajuće podceline: NURTURING, DWELLING, MOVING i GENERATING.
„Današnjem društvu potrebna je holistička vizija koja se fokusira na brojne ekološke akcije kako bi doprinela globalnoj transformaciji. Kroz ove podceline, izloženi projekti treba da prikažu potencijal za generisanje promena našeg svakodnevnog života: šta jedemo i kako brinemo o životnoj sredini (NURTURING), kako gradimo i stanujemo (DWELLING), kako se krećemo (MOVING), šta generišemo i kako možemo regenerisati prekinute materijalne cikluse (GENERATING), kako bismo aktivirali nadu u bolju budućnost, kroz nove perspektive. Sve ove teme su predstavljene na globalnom, regionalnom i lokalnom nivou“ – kaže se u pozivu i dodaje:
„Ovaj projekat predlaže okvir za novu vrstu istraživanja odnosa, misli, materijala, tehnologije i informacionih platformi. Ovako postavljeno istraživanje želi da naglasi značaj dizajna kao ključnog faktora kvaliteta života. Iako nepotpuna i otvorena, ova izložba pruža neophodni pogled unapred – kolekciju alata i ideja i prototipskih projekata, pozivajući učesnike iz različitih disciplina da sarađuju i razmenjuju ideje o mogućim scenarijima koji bi nas mogli povesti ka cirkularnosti i ispravnoj brizi o životnoj sredini. Izloženi projekti nas suočavaju sa mogućim budućnostima, predstavljajući konkretne primere koji prikazuju uticaj na bliske veze između Zemlje i čovečanstva koje pokušava da razume i menja njene sisteme. Pojedini istoričari, antropolozi i urbanisti su ovo nazvali Antropocentrizam 2.0“.
Portal Gradnja je medijski partner događaja
U središtu ove akcije stoji ideja saradnje umesto konkurencije, naročito kada je u pitanju budućnost našeg prirodnog okruženja.
Ovaj poziv za projekte želi da poveže različite discipline i škole mišljenja. U središtu ove akcije stoji ideja saradnje umesto konkurencije, naročito kada je u pitanju budućnost našeg prirodnog okruženja. Ovo postavlja kulturu, umetnost, arhitekturu i urbanizam rame uz rame uz nauku, tehnologiju i politiku. Pedeset godina nakon objavljivanja poslednjeg Whole Earth Cataloga (WEC), organizatori predlažu početnu tačku koja može obezbediti pristup „alatima za 21. vek“, fokusirajući se na Zemlju u celini.
Koncept izložbe “100 Ideja za Zapadni Balkan: Belgrade Underground” poziva protagoniste sa inovativnim idejama, kako praktičnim tako i metaforičkim. “Počevši u Beču, a zatim i u Šenženu, sa ciljem da se fokusira na zapadni Balkan kreirajući set alata i arhivu o tendencijama nove generacije arhitekata i urbanista, ova izložba, prvo u Sarajevu, a sad i u Beogradu, distribuira kolektivno znanje koje je sakupljeno. Ovakav transferabilni koncept je moguć jer se mnoga globalna arhitektonska rešenja i ideje mogu primeniti i na zapadni Balkan, Beograd i šire“, ističe se u pozivu.
Kako se prijaviti
Prijave se šalju na: office@uttnext.com do 19. januara 2025. godine, a u prijavi je potrebno poslati sledeće:
Specificirati projekat u okviru jedne od podcelina izložbe: NURTURING, DWELLING, MOVING i GENERATING
Naslov projekta
Kratak opis koncepta projekta
Link ka lokaciji projekta (Google pin)
2–6 vizuala projekta (ukoliko su u pitanju fotografije potrebno je dostaviti i ime autora fotografija)
Sve treba da bude dvojezično – na srpskom i engleskom jeziku.
Imate rad koji je nastao ili je realizovan u periodu od dve godine koje prethode Salonu? Prijavite ga na vreme!
Salon arhitekture, tradicionalna godišnja manifestacija beogradskog Muzeja primenjene umetnosti (MPU), održaće se ove godine u periodu od 1. do 30. aprila, dok je prijava radova za učešće otvorena do 10. februara 2025. godine.
MPU realizuje Salon u saradnji sa relevantnim i renomiranim arhitektonskim udruženjima, organizacijama, institucijama i pojedincima a ovogodišnji, 47. Salon u saradnji sa Udruženjem arhitekata Srbije (UAS), Asocijacijom srpskih arhitektonskih praksi (ASAP) i Ženskim arhitektonskim društvom (ŽAD).
„Zajedničkim radom na organizaciji Salona želimo da pošaljemo poruku o nužnosti zajedničkog delovanja i sinergije arhitektonske zajednice u Srbiji kako bi arhitektonskoj delatnosti vratili odgovarajuće mesto i ulogu u unapređenju kvaliteta života u našem društvu“ – navodi se u pozivu.
47. Salon arhitekture održaće se od 1. do 30. aprila 2025. godine; Ilustracija: MPU
Salon arhitekture ima za cilj promovisanje najboljih ostvarenja u oblasti arhitekture i osnaživanje uloge arhitekture u društvu.
Podsetimo, na Salonu se stručnoj i široj javnosti predstavlja godišnja arhitektonska produkcija u Republici Srbiji: realizacije, projekti, publikacije i istraživanja iz oblasti savremene arhitekture, nove ideje u arhitektonskoj teoriji, inovacije u projektovanju, planiranju i izgradnji, i podstiče dijalog i razmena među arhitektima, ali i sa širom publikom.
Osnovan 1974. godine, Salon je značajna tekovina arhitektonske zajednice u Srbiji i Muzeja primenjene umetnosti, koja ima za cilj promovisanje najboljih ostvarenja u oblasti arhitekture i osnaživanje uloge arhitekture u društvu.
Širok dijapazon autorskih radova
Na Salonu arhitekture se izlažu autorski radovi iz polja arhitekture što obuhvata: realizovane projekte svih tipologija objekata, urbanih i javnih prostora, unutrašnje arhitekture, zaštite graditeljskog nasleđa, rekonstrukcije i adaptacije postojećih objekata i prostora, efemerne arhitekture, kao i istraživanja, eksperimente i publikacije u oblasti arhitektonske prakse i teorije, nerealizovane projekte, konkursne i studentske radove, produkcije u domenu digitalnog prostora i arhitektonsku fotografiju.
Na Salonu mogu biti izloženi radovi koji su nastali ili su realizovani u periodu od dve godine koje prethode Salonu, pod uslovom da nisu izlagani na prethodnim Salonima arhitekture.
Istraživanja, eksperimenti i publikacije u oblasti arhitektonske prakse i teorije, nerealizovani projekti, konkursni i studentski radovi, produkcija u domenu digitalnog prostora i arhitektonska fotografija se izlažu na Salonu van konkurencije za Veliku nagradu Salona (Grand Prix) i njima je moguće, prema odluci žirija, dodeliti ostale nagrade, pohvale Salona.
Zgrada Skew House u Pančevu – Nagrada 46. Salona za doprinos višeporodičnoj stambenoj arhitekturi; Foto: Ilya Ivanov
Program Salona
Program 47. Salona arhitekture počinje svečanim otvaranjem izložbene postavke a nastavlja se kroz prateći program koji čine stručna vođenja, predavanja i paneli sa učesnicima iz zemlje i inostranstva. Posebno se organizuje svečana ceremonija dodele nagrada 47. Salona arhitekture i zatvaranje Salona sa promocijom kataloga i stručnim vođenjem kroz izložbu.
Savet 47. Salona arhitekture
Biljana Jotić, istoričarka umetnosti i kustoskinja, direktorka MPU
Imena članova Žirija 47. Salona arhitekture biće objavljena naknadno.
Prijava preko Gugl formulara
Prijava se obavlja preko Gugl formulara kojem se može pristupiti preko ovog linka, dok više informacija o propozicijama konkursa i načinu prijave možete pronaći ovde.
Važni datumi
10.2.2025. – Zatvaranje poziva za učešće na 47. Salonu arhitekture;
20.2.2025. – Objavljivanje rezultata selekcije;
21.2. – 28.2.2025. – Rok za dostavu materijala za izložbu i katalog i uplatu kotizacije;
1.4.2025. – Otvaranje 47. Salona arhitekture;
1.4. – 30.4.2025. – Trajanje izložbe i programa 47. Salona arhitekture.
Termin svečane ceremonije dodele nagrada 47. Salona arhitekture biće naknadno objavljen.
Posle plivanja na visini od 22 metra, sledi večera u restoranu sa Mišelinovom zvezdicom usred zgrade koja izgleda kao šuma od čeličnih cevi.
Projekat Odiseo rezultat je jasno definisane želje za stvaranjem velikog urbanog rekreativno-gastronomskog kompleksa, koji želi da postane referenca ne samo za grad Mursiju, već i za čitav jugoistočni deo Španije.
Sa ukupnom izgrađenom površinom od 15.500 m², zgrada koju je projektovala lokalna firma Clavel Arquitectos sadrži dva restorana, noćni klub, salu za nastupe, kazino i sportski bar, kao i dva podzemna parking nivoa.
Kompleks je projektovala firma Clavel Arquitectos iz Mursije; Foto: David Frutos
Masivna rešetka od čeličnih cevi
Lociran na jednom od glavnih ulaza u grad i okružen prometnim saobraćajnicama, ovaj objekat je uspeo da postane dominantan i vidljiv i u pokretu – i to iz svih pravaca.
Gledano spolja mogu se uočiti dva nivoa koji formiraju bazu, a koji su blago smaknuti u odnosu jedan na drugi, kreirajući tako veliku krovnu terasu, na kojoj je smeštena bašta restorana.
Iznad ovog prostora pojavljuje se “totem” u formi masivne rešetke od čeličnih cevi, koja podržava natpis na vrhu zgrade, objasnile su španske arhitekte.
Odiseo je lociran na jednom od glavnih ulaza u grad; Foto: David Frutos
Plivanje u konzolnom bazenu sa staklenom ogradom na visini petog sprata predstavlja neverovatno iskustvo.
Jedan od najupečatljivijih elemenata objekta je velika terasa na visini od 22 metra, koja nosi masivni konzolni bazen, a koja se oslanja samo na dva centralna betonska stuba. Zbog ove činjenice, bazen dugačak 44 metra je najduži konzolni bazen u Evropi.
Plivanje u ovom bazenu sa staklenom ogradom na visini petog sprata predstavlja neverovatno iskustvo koje je već postalo viralno na društvenim mrežama.
Izdignuta šuma
Izazovan i kompleksan strukturni dizajn se koristi da stvori formu nalik izdignutoj šumi koja nosi vodene elemente, vegetaciju, hladovinu, ventilaciju.
Ovi elementi se kombinuju kako bi se stvorio ekosistem koji štiti zgradu od jakih klimatskih uslova u ovom gradu, koji je jedan od najsunčanijih gradova u Evropi, a izrazito je fokusiran na turizam.
Terasa sa bazenom smeštena je na visini od 22 metra; Foto: David Frutos
Restoran sa zvezdicom u centru pažnje
U unutrašnjosti, objekat je pažljivo dizajniran kao prostor koji stvara nezavisne svetove suprotstavljene jedan drugom, ali među njima ipak prednjači prostor restorana.
Uzimajući Mediteran kao polaznu tačku, koji dominira i kuhinjom restorana, ali i grčku mitologiju, kroz materijale poput drveta, zlata i bronze, prirodnih tekstila, ali i rukotvorina od keramike, korisniku se prenose raznovrsni aspekti ovog koncepta.
Restoran Odiseo ima jednu Mišelinovu zvezdicu, a vodi ga chef Nazario Cano.
Detalj iz restorana; Foto: David Frutos
Arhitektura, komunikacija i priroda prepliću se kako bi zajedno dale karakter i život jednom prethodno prilično bezličnom delu grada.
Tokom izgradnje, koja je finansirana isključivo privatnim sredstvima, u velikoj meri je korišćen lokalni talenat i radna snaga, što je zasnovano na duhu ekonomske odgovornosti prema malom gradu u kojem se nalazi, a koji je bio teško pogođen prethodnom krizom.
Kroz ovaj projekat arhitektura, komunikacija i priroda se prepliću kako bi zajedno dale karakter i život jednom prethodno prilično bezličnom delu grada. Ovo samo još jednom dokazuje kako arhitektura stvara vrednost ne samo jednom objektu već celom kraju grada.
