Obrađen u kamenu, sa žardinjerama, zelenilom i pristupnim rampama, novi centralni trg postao je fokusna tačka čitavog gerontološkog centra.
Smešten na padinama Zvezdare, Dom „Karaburma“ predstavlja jedinstven kompleks sa pogledom na Dunav. Sastoji se od centralnog objekta i šest manjih zasebnih paviljona, a zauzima parcelu od 8.192 kvadrata.
Svaki paviljon, kao fizički odvojena celina, formiran je od nekoliko stambenih jedinica – garsonjera. Objekti svojim pozicijama formiraju unutrašnji prostor dvorišta, kao mesto za okupljanje stanara.
Zahtev investitora, Ustanove Gerontološki centar Beograd i Ministarstva za javna ulaganja, bila je adaptacija i energetska sanacija postojećeg objekta, a arhitektonski odgovor stigao je iz studija A&D Architects.
Posebna pažnja posvećena je zajedničkom dvorištu za korisnike; Foto: Boško Karanović
Adaptacija i energetska sanacija postojećeg objekta bili su ključni zadaci projekta.
Centralni objekat obuhvata 26 jednokrevetnih, 34 dvokrevetne i 19 trokrevetnih soba. Većina soba ima terase, dok su mokri čvorovi i kupatila zajednički. U sklopu doma se takođe nalaze i čajna kuhinja, trpezarija, frizerski salon, biblioteka, prostorije za pranje i peglanje veša, magacin, kancelarije za stručne i administrativne službe i uprava.
Novoprojektovane, lekarska ordinacija i ambulanta omogućavaju konstantan zdravstveni nadzor, medicinsku negu, kao i prostor za radnu terapiju, namenjen aktivnostima u cilju terapeutskih i rehabilitacionih postignuća u radu sa korisnicima.
U okviru izdvojenih paviljona, nalaze se zasebne jedinice, koje predstavljaju dodatni smeštajni kapacitet. Svaku jedinicu formira predsoblje, kupatilo i kuhinja. Ukupno ima 20 smeštajnih jedinica, 16 jednokrevetnih i 4 dvokrevetne.
Dom „Karaburma“ u Beogradu; Foto: Boško Karanović
Arhitektonski koncept
Na postojećem objektu izvedena je intervencija u smislu prepravke postojećeg kosog krova sa strehom u imitaciju ravnog sa visokom atikom, kako bi se vizuelno sakrile krovne ravni. Odvodnjavanje je rešeno preko ležećih oluka.
Monovolumen je naglašen jednobojnom masom sa ritmičnim odnosom puno-prazno i naglašavanjem zakošenih špaletni jarko crvenom bojom. Postament objekta obrađen je u kamenu plavi tok, koji daje monovolumenu naglasak na monumentalnosti.
Posebna pažnja posvećena je zajedničkom dvorištu za korisnike, sa pristupnim rampama koje savlađuju prirodne denivelacije terena. Obrađen u kamenu sa žardinjerama i zelenilom centralni park-trg je postao ključno mesto čitavog doma.
Postament objekta obrađen je u kamenu plavi tok; Foto: Boško Karanović
Konstrukcija i krov
Centralni objekat je izveden u kombinaciji masivnog (zidanog) i skeletnog konstruktivnog sklopa. Elemente masivnog konstruktivnog sklopa predstavljaju zidani zidovi od pune opeke, debljine 38 cm, dok su elementi skeletnog konstruktivnog sistema armiranobetonski stubovi i grede.
Međuspratne konstrukcije su sitnorebraste armiranobetonske tavanice, sa tankom betonskom pločom debljine 5 cm i rebrima trapeznog poprečnog preseka visine 35 cm.
Krovna konstrukcija je drvena, oslonjena na betonske grede, gde je preko drvenih rogova izveden limeni pokrivač. Objekti paviljona, takođe imaju masivni konstruktivni sklop sa zidanim zidovima od pune opeke.
Svi prizemni objekti, kao krovnu ploču imaju sitnorebrastu tavanicu, na kojoj su izvedeni novi slojevi neprohodnog krova, navode iz A&D Architects.
Centralni objekat je izveden u kombinaciji masivnog (zidanog) i skeletnog konstruktivnog sklopa; Foto: Boško Karanović
Novi podovi su izvedeni kao vinil, a postojeći podovi od kamena i teraco ploča su sačuvani i polirani.
Fasada centralnog objekta, kao i odvojenih paviljona je kontaktna, s tim da je na fasadi prizemlja centralnog objekta završna obrada kamen na kotvama.
Izgled fasada je sveden sa akcentom na fasadne otvore, prozore i balkone. Krovovi su izrađeni od falcovanog lima. Upotrebljen je krovni sistem kompanije Prefa.
U objektima su izvedeni spušteni plafoni u svim prostorijama – primenjeni su kasetirani mineralni plafoni kompanije Armstrong u kombinaciji sa monolitnim plafonima.
Novi podovi su izvedeni kao vinil, kompanije Tarkett. Postojeći podovi od kamena i teraco ploča su sačuvani i polirani, objašnjavaju naši sagovornici.
Spušteni plafoni izvedeni su u svim prostorijama Foto: Boško Karanović
Oko objekata je izrađen sasvim novi trotoar sa završnom oblogom od štampanog betona.
U delu kompleksa – paviljoni, radi postizanja optimalne energetske efikasnosti, srušena je postojeća ploča na tlu, u cilju spuštanja kote poda i postavljanja termoizolacije.
Oko objekata je izrađen sasvim novi trotoar sa završnom oblogom od štampanog betona, kao i novih staza za šetnju, nove žardinjere za cveće, moblijar sa svim neophodnim elementima u prostoru za nesmetano kretanje slabo pokretnih starih lica.
Oko objekta su postavljene nove žardinjere za cveće; Foto: Boško Karanović
Ključna saradnja s projektantima instalacija
Kako na kraju navode iz A&D Architects, njihov tim veliku pažnju poklanja tehničkim detaljima i razradi projekata.
„Smatramo da je bitno da budemo uključeni u izvođenje, jer prilikom izvođenja često iskrsnu problemi koji nisu mogli da se predvide“ – kažu arhitekti.
Saradnja sa projektantima instalacija, kako dodaju, ključna je za svaki uspešno izveden projekat, a jako često sarađuju i direktno sa proizvođačima kako bi pronašli najbolja i što elegantnija rešenja.
Atrijum sa japanskim vrtom, sirovo drveno deblo, vatra iz kamina i bazen koji vlasnika vodi na neko udaljeno ostrvo, samo su neki od detalja ove spektakularne kuće od 700 kvadrata.
Ova porodična kuća, gradska vila, nalazi se u samom centru Beograda, u gornjem delu Dorćola, kraja koji je kroz istoriju oduvek predstavljao deo grada koji je reflektovao životni stil građanskog društva.
Pored evropskog izraza koji su njegovi građani donosili sa raznih putovanja po Evropi i koji se reflektovao u regulaciji i arhitektonskom izrazu, oni su donosili i nov način života i nova interesovanja.
Kako bi ponudile odgovor na ovakve potrebe, porodične kuće počele su da dobijaju i kompleksniju i raznovrsniju funkciju, unutrašnju organizaciju, tematske prostore, paviljone i slično.
Razmišljajući o ovakvom kontekstu gradske vile, arhitektama iz firme Supra Architecture, angažovanim na projektu enterijera, bilo je sasvim jasno da savremena interpretacija mora ponuditi adekvatan odgovor na iste izazove.
Vila ima površinu od 700 metara kvadratnih; Foto: Miloš Martinović
Otvaranje mogućnosti i fleksibilnost namene
Danas, zaključili su, ovakav rezidencijalni objekat zahteva skoro isti tretman sadržaja u smislu kreacije prostornih rešenja za potrebedanašnjihvlasnika.
Tako je bilo neophodno formirati tekući, raznovrsni prostor, prostor koji otvara mogućnosti i pruža fleksibilnost namene.
„To je prostor za korisnike koji su svetski putnici. Prostor za ljude koji vole goste i imaju brojan krug prijatelja. Prostor za ljude sa slobodnim vremenom koje žele da iskoriste na kreativan i ispunjen način. Prostor za ljude sa mnogo talenata i interesovanja. Prostor za privatnost i reprezentaciju… Prostor spektakla i intimnosti… Gospodina i Gospodara“ – objašnjavaju iz studija.
Detalji enterijera vile obiluju kontrastima; Foto: Miloš Martinović
Ideja oko koje se formirao koncept enterijera ove gradske vile bio je upravo dualitet prostora.
Ideja oko koje se formirao koncept enterijera ove gradske vile bio je upravo ovaj dualitet prostora. Ideja da prostor mora ponuditi odgovor na potrebe reprezentacije, socijalnih odnosa, društvenih događaja, prostor relacija, teatra, gde će se vlasnik vile osećati kao Gospodin koji se predstavlja u svom najboljem svetlu.
Presek
Prostori kriju više funkcija i načina upotrebe, koriste se neobični predmeti, vizure se neočekivano otvaraju i iznenađuju posetioca.
S druge strane, kuća je morala ponuditi i prostor intime, privatnosti, kontemplacije i hedonizma, gde će se vlasnik osećati kao Gospodar svog prostora i vremena.
U kontekstu navedenog, tematski prostori vile formirani su kao refleksija na egzotična mesta, daleke kulture, divne predele, sa kompleksnim detaljima koji daju odgovor na zahteve klijenta: prostori kriju više funkcija i načina upotrebe, koriste se neobični predmeti, vizure se neočekivano otvaraju i iznenađuju posetioca.
Dnevni boravak; Foto: Miloš Martinović
Harmoničan spoj naizgled nespojivih elemenata
Detalji enterijera vile obiluju kontrastima, poigravaju se svetlošću i senkom, efektom vidi se/ne vidi se koji se stvara pogledom kroz čelični preplet. Jedva primetna refleksija u dim sivom staklu produbljuje prostor i stvara efekat odraza u ogledalu.
Kuhinjsko ostrvo sa začinskim biljem, atrijum sa japanskim vrtom, sirovo drveno deblo, vatra iz kamina, bazen koji vlasnika vodi na neko udaljeno ostrvo… svi ovi, na prvi pogled nespojivi elementi, harmonično su uklopljeni u celinu koja iznova nudi nove senzacije.
Promenama visine menja se efekat koji prostor ima na korisnika; Foto: Miloš Martinović
Svaka od funkcija u prizemlju ima svoje jasno mesto u prostoru, naglašeno materijalizacijom.
Prizemlje vile, zamišljeno kao Prostor spektakla, organizovano je duž centralne ose, uz koju se smenjuju funkcije i događaji.
Tu su monumentalno kuhinjsko ostrvo, trpezarija, kamin koji visi sa plafona, dnevna soba, terasa, stepenište/auditorijum, otvoreni dvorišni plato i zatvoreni dvorišni paviljon
Svaka od ovih funkcija ima svoje jasno mesto u prostoru, naglašeno materijalizacijom: drveni i teraco podovi, opeka i natur beton na zidovima i plafonu, reflektujuće staklo, čelični detalji.
Prizemlje vile organizovano je duž centralne ose, Foto: Miloš Martinović
Izmeštanje korisnika u novi kontekst
Centralna osa takođe je naglašena igrom volumena, velikom visinom prostora i denivelacijama, prostor lagano kaskadira prema dvorišnom platou kao najnižoj tački događaja, naglašavajući centričnost i dubinu prostora.
Donji nivo vile, zamišljen je kao Prostor intimeu kom vlasnik može da se oseća kao Gospodar svog slobodnog vremena.
U donjem nivou materijalizacijom se dobija na toplini; Foto: Miloš Martinović
Promenom materijalizacije i upotrebom fasadne bravarije stvara se iluzija da korisnik izlazi iz unutrašnjeg prostora i „stupa“ na plažu.
I ovde se promenama visine menja efekat koji prostor ima na korisnika, materijalizacijom se dobija na toplini, dok zvuk vode iz japanskog vrta izmešta korisnika u novi kontekst, objašnjavaju arhitekte.
Posebnu zonu čini bazen, sakriven u najudaljenijem delu kuće: „Ponovo, promenom materijalizacije i upotrebom fasadne bravarije stvara se iluzija da korisnik izlazi iz unutrašnjeg prostora i ’stupa’ na plažu sa pogledom na tirkizno-plavu boju vode“ – kažu iz studija.
Bazen je smešten u najudaljenijem delu kuće; Foto: Miloš Martinović
Deblo je minimalno obrađeno, sa idejom da se prirodno suši, puca po svojoj volji, donese mirise šume i tu stari.
Drveno deblo, pronađeno u šumi oboreno i napušteno, doneto je u ovaj prostor i minimalno obrađeno, sa idejom da se prirodno suši, puca po svojoj volji, donese mirise šume i tu stari.
Njegova upotrebna vrednost, kao usputnog stola na kom će se odigrati partija šaha, manje je važna od njegovog prisustva u prostoru kao živog elementa, čija senzacija se doživljava kroz vreme.
Upotrebna vrednost debla manje je važna od njegovog prisustva u prostoru kao živog elementa; Foto: Miloš Martinović
Stepenište koje se menja i iznenađuje
Komunikacije su integrisane u multifunkcionalni sadržaj sa stepeništem kao centralnim motivom koji se menja i iznenađuje, u skladu sa ostatkom vile.
Kako bi se izbeglo zamorno i monotono kretanje brojnim stepenicama, forma i materijalizacija stepeništa umesto da postane dosadna i naporna, postala je integralni deo enterijera.
Kretanje kroz vilu moguće je i liftom, koji ponovo predstavlja događaj za sebe: zastakljena kabina prolazi kroz kubus od čeličnog prepleta – motiva enterijera vile.
Forma i materijalizacija stepeništa postala je integralni deo enterijera; Foto: Miloš Martinović
Dvojaka uloga čeličnog prepleta
Čelični preplet – motiv vile, sagledava se na više nivoa: kao detalj, raster i patern, zavisno od udaljenosti tačke gledanja. Zanimljiv kao detalj za sebe, udaljavajući se, posmatrač počinje da ga doživljava kao mrežu, zatim kao raster i na kraju patern.
On ima dekorativnu ulogu, kao element koji se igra sa vidi se/ne vidi se efektom i pruža različite stepene vidljivosti kroz njega, ali preplet ima i svoju funkciju – praktičnu ulogu ograde/fizičke barijere.
Čelični preplet pojavljuje se i u unutrašnjem i u spoljnom uređenju; Foto: Miloš Martinović
Jednostavna forma fasade kuće obogaćena je detaljima u čeličnom prepletu koji elementima daju dubinu i poigravaju se sa svetlošću i senkom.
Čelični preplet međutim, pojavljuje se i u spoljnom uređenju, gde postaje element ograde prema susedima kao i potpora za zelenilo na dvorišnoj fasadi.
I na kraju, preplet kao dekorativni element pojavljuje se i na ulaznoj kapiji i garažnim vratima, na takav način da je čista, jednostavna forma fasade kuće, samo sa diskretnom plastikom oko fasadnih otvora, obogaćena detaljima u čeličnom prepletu koji elementima daju dubinu i poigravaju se sa svetlošću i senkom.
Čelični preplet ima dekorativnu ali i praktičnu ulogu; Foto: Miloš Martinović
Čekajući saopštenje zvaničnih istražitelja, osvrćemo se na analizu iz koje možemo ponešto naučiti o svojstvima akrilnog polimera koji se koristio za izgradnju.
Dvadeset pet metara visok berlinski AquaDom, najveći cilindrični akvarijum na svetu, krajem prošle nedelje neočekivano se razbio i izazvao vanrednu situaciju pošto je poplavio hotel Radisson Collection u kome je bio smešten, kao i ulice u okolini čitavog kompleksa DomAquarée.
Iz inženjerske perspektive to je fascinantna priča, jer je njegova konstrukcija bila takva da se to nije smelo dogoditi. Čekajući zvanične rezultate istrage, fizičar iz San Franciska Luis Bataljadao je analizu onoga što je moglo poći naopako i iz nje možemo ponešto naučiti o svojstvima plastike koja se koristila za izgradnju.
Akvarijum je otvoren 2003. godine; Foto: Vxla at English Wikipedia
Kako je pritisak vode razbio akril
Akvarijum je napravljen od akrilnog polimera (PMMA) koji ima zanimljivu osobinu — na određenoj temperaturi prelazi u stanje između staklenog i gumenog.
Čak i na sobnoj temperaturi, akril je znatno ispod prelazne temperature, ali kako temperatura pada, akril postaje eksponencijalno krhkiji.
Kada je spoljna temperatura pala na znatno ispod nule, temperatura je pala i u foajeu, a visok pritisak vode postao je dovoljan da razbije akril.
Deformacija pri lomu (εfr) za akril raspada se eksponencijalno kada temperatura pada; Ilustracija; Twitter/Luis Batalha
Tek nekoliko od 1.500 riba iz akvarijuma je preživelo, a prava je sreća da u incidentu nije bilo i ljudskih žrtava.
Nažalost, tek nekoliko od 1.500 riba iz akvarijuma je preživelo, a prava je sreća da u incidentu nije bilo i ljudskih žrtava, objavio je portal Hackday.
U medijima se moglo videti kako je sila vode uništila vrata i iznela olupinu na ulicu, te pretpostavljamo da će proći dosta vremena pre nego što bilo koji drugi hotel poželi da takav projekat ima za atrakciju.
Doskorašnji Ginisov rekorder
Smešten u kvartu Berlin-Mitte, AquaDom je otvoren 2. decembra 2003. godine i koštao je oko 12,8 miliona evra. Akrilni cilindar je proizvela firma International Concept Management, Inc. koristeći Reynolds Polimer Technology panele, sa arhitektonskim crtežima Sergeja Čobana.
Akvarijum je napravljen od 41 akrilne ploče – 26 panela za spoljašnji cilindar i 15 panela za unutrašnji cilindar za lift – koji su međusobno povezani na licu mesta. Sa prečnikom od oko 11 m i visinom od oko 16 m, oslonjen na 9 metara visokoj osnovi, bio je upisan u Ginisovu knjigu rekorda kao najveći cilindrični akvarijum na svetu.
Vodeni stub bio je visok 14 metara i napunjen sa milion litara slane vode, sadržao je oko 1.500 tropskih riba od preko 100 vrsta. Godine 2020. AquaDom je renoviran i nadograđen, sa ispuštenom celokupnom vodom iz akvarijuma, a ribe su bile privremeno izmeštene u objekat za uzgoj u podrumu.
Umesto minimalne intervencije, zajedničkim radom arhitekata i klijenta dobijen je potpuno nov spoljašnji prostor, prilagođen potrebama dece i zaposlenih sa drvetom koji i dalje dominira dvorištem.
Arhitekta Aleksandar Lukić iz studija Praksa59, koji se čitaocima Gradnje predstavio projektom nostalgičnog stambeno-poslovnog objekta u Ulici Ćirila i Metodija u Šapcu, autor je i idejnog rešenja za rekonstrukciju školskog dvorišta OŠ “Janko Veselinović” u najvećem gradu u Mačvi.
Prvobitna ideja klijenta je bila da se projektom predvidi minimalna intervencija u prostoru kako bi se popravilo postojeće stanje dvorišta koje nije imalo svoju funkciju u celokupnom prostoru i više se stihijski koristilo spram današnjih potreba. Međutim, kako ćete uskoro saznati, stvari su krenule drugim tokom.
Prostor predstavlja produžetak školskog boravka na otvorenom; Foto: Aleksandar Lukić
Nov prostor prilagođen i deci i zaposlenima
Naime, zajedničkim radom arhitekata i klijenta formiran je projektni zadatak kako bi se dobio potpuno nov, savremen spoljašnji prostor, prilagođen potrebama, dece i zaposlenih, i koji bi predstavljao produžetak školskogboravka na otvorenom.
Projektnim zadatkom je definisana potreba za potpunom zamenom parternog popločavanja. Zatim, zahtevao se dizajn novog mobilijara, uvođenje zelenila i otvaranje mogućnosti da, u budućnosti, školski prostor postane dostupan za sve grupe korisnika. Sve to bilo je potrebno uskladiti sa budžetom koji u tom trenutku nije bio finalno formiran.
Projektom je potpuno zamenjeno parterno popločavanje; Foto: Aleksandar Lukić
Postojeće dvorište nije pravilno formirano, već je nastajalo kako se kroz istoriju objekat škole širio i dopunjavao drugim sadržajima.
Osnovna ideja budućeg otvorenog prostora škole jeste da se postojeći oivičen i ograđeni prostor dvorišta postavi na način da se formiraju tri zone u zavisnosti od pozicije dvorišnog prostora, pozicije školskog objekta ili dela školskog objekta, načina i vremena korišćenja, a koji su povezani istim načinom popločavanja ali različitog karaktera, upravo u zavisnosti od načina korišćenja.
Postojeće dvorište nije pravilno formirano, već je nastajalo kako se kroz istoriju objekat škole širio i dopunjavao drugim sadržajima. Druga ideja jeste da se popločavanje dvorišne podloge postavi na način da reprezentuje dečiju igru na otvorenom, te da karakterom otvori više mogućnosti korišćenja partera.
Pozicija školskog dvorišta u gradskoj matrici; Foto: Praksa59
Mogućnost inkluzivnosti u budućnosti
Treća ideja jeste uvođenje zelenila u formirani i popločan gradski prostor sa tipovima zasada koji bi približili deci pojam ozelenjavanja gradskog prostora i saznavanje o korišćenim tipovimazelenila.
Sve tri ideje bi obuhvatile i ideju inkluzivnosti, odnosno pristupačnosti prostora svim korisnicima – deci, zaposlenima, roditeljima sa decom u kolicima, osobama u invalidskim kolicima, slabovidima…
„Na taj način se ostvaruje mogućnost da prostor sada postane, ili otvori mogućnost da u budućnosti bude inkluzivan“ – kažu iz studija Praksa59.
Projektom su definisane tri zone otvorenog školskog prostora; Foto: Aleksandar Lukić
Specifični tipovi naizmeničnog popločavanja
Na osnovu početnih parametara, projektom su definisane tri zone otvorenog školskog prostora.
Sve tri zone karakteriše određeni specifični tip naizmeničnog popločavanja kojim se naizmenično pozicioniraju svetlija i tamnija polja u prostoru predstavljajući ideju „dečije igre“ i sagledavanja i prepoznatljivosti spoljašnjeg školskog prostora.
Hrast ostaje glavni reper, koji drugačijim pristupom rešavanja parternog uređenja dobija „postament“ koji postaje deo mobilijara.
Ulazna zona koja se nalazi uz stari deo škole, već je formiranog oblika, sa starim zasadom hrasta koji je glavni akcenat te zone i koji je prepoznatljiv generacijama.
Hrast ostaje glavni reper, koji drugačijim pristupom rešavanja parternog uređenja dobija „postament“ koji postaje deo mobilijara.
Stari hrast ostaje glavni reper školskog dvorišta; Foto: Aleksandar Lukić
Idejno povezivanje zelenila i partera
Navedeni „postament“ se izvodi od betona glatke obrade i nepravilne forme, obojen bojom za beton i svojim valerom nastavlja boju popločavanja te idejno povezuje zelenilo i parter. Drugu zonu karakteriše deo dvorišta koji povezuje glavnu ulaznu zonu sa trećom zonom, prostorom oko školske sale. Karakter ove zone jeste komunikacija sa povremenim zadržavanjem čime se način popločavanja i vodio.
Igra u parteru, povezivanje i komunikacija se prikazuju kroz čitavu površinu s tim što se uz veliki zid susednog objekta „obogatio“ uskom zelenom zonom i novim klupama.
Treću zonu čini prostor uz školsku salu, koji se do sada koristio kao parking i prostor za odlaganje otpada. S obzirom da je ograđen sa tri strane a slobodan sa jedne, dovelo je do ideje formiranje manjeg dečijeg trga sa 6 novih sadnica drveta, specifičnim kružnim klupama koji ih ograđuju, zatim zelenilom uz ogradne zidove i monolitnim sistemom popločavanja kockama 10 x 10 tamno sive boje, koji naglašava vegetaciju kao glavnu ideju trga.
Aksonometrija dvorišta i različite vrste popločanja; Foto: Praksa59
Linija taktilnog popločavanja crvene boje, te na taj način omogućuje kretanje slepim i slabovidim osobama.
Sve tri zone, odnosno prostor od ulaska u školsko dvorište, preko glavnog ulaza u školu do ulaza u školsku salu, povezuje linija taktilnog popločavanja crvene boje, te na taj način omogućuje kretanje slepim i slabovidim osobama.
Kao ideja o formiranju inkluzivnog prostora, na ulazu u školu je formirana rampa za invalidska kolica, zatim taktilno popločavanje koje vodi do škole i školske sale.
Sama ideja je navedenim intervencijama započeta, ali zbog ograničenog budžeta nije završena. Plan je da se u narednim godinama do kraja realizuje, objašnjavaju arhitekti.
U trećoj zoni formiran je manji trg sa šest sadnica; Foto: Aleksandar Lukić
Mobilijar specijalno dizajniran za prostor
Što se materijala tiče, za popločavanje su upotrebljene behaton ploče ravne ivice dimenzija 11,5 x 22 cm, kombinacije svetlo i tamno sive boje. Ploče su slagane u većem rasterskom sistemu polja kako bi se dobila naizmenična polja svetlog i tamnog, te predstavlja igru senki u parteru.
U trećoj zoni su korišćene behaton kocke dimenzija 10 x 10 cm, odnosno savremena verzija granitnih kocki za popločavanje. Urbani mobilijar – klupe, saksije za zasade, kante za otpad, parking za bickle – specijalno je dizajniran za ovaj prostor i na njemu su zajednički radili arhitekta i izvođač za urbani mobilijar.
Kako na kraju kažu iz studija, završetkom izvođenja škola je dobila savremen prostor na otvorenom koji deci pruža mogućnost da slobodno vreme provedu na otvorenom, ali koji – prema početnoj ideji – nije do kraja završen. Ipak, dodaju, postavljena je dobra osnova da se narednim intervencijama u prostoru i prema potrebi dopuni i završi.
Oko dve trećine Bečlija, koji žive u užim gradskim četvrtima, čak više i nemaju automobile…
Mrežasta fasada prošarana drvećem animira prodavnicu IKEA Westbahnhof u austrijskoj prestonici, koju je lokalni studio Querkraft Architekten namerno projektovao bez parking mesta.
Smeštena u srcu Beča, Ikeina radnja u čijoj blizini automobili nisu dobrodošli dizajnirana je tako da se do nje može doći samo pešice ili javnim prevozom, a zašto i na koji način možete pročitati ovde.
Zgrada se nalazi u centru Beča i visoka je sedam spratova; Foto: Christina Häusler
Oko dve trećine Bečlija, koji žive u užim gradskim četvrtima, čak više i nemaju automobile.
Ova prodavnica na sedam spratova odgovor je na „radikalno promenjeno ponašanje kupaca i mobilnosti“ i ambicije da se stvori „održivo iskustvo kupovine“, objasnili su za Dezeen iz švedskog brenda nameštaja, koji je projekat za ovaj objekat predstavio 2020. godine.
S obzirom na to da je ukidanjem parkinga otežan lični transport kupaca, roba im može stići na kućnu adresu, a iz Ikee navode da istraživanje pokazuje da sve više kupaca ni ne razmišlja o tome da sami nose svoj nameštaj kući.
„Oko dve trećine Bečlija, koji žive u užim gradskim četvrtima, čak više i nemaju automobile. Koriste javni prevoz, pešače, voze bicikl ili skuter. IKEA Vienna Westbahnhof je u skladu sa svim ovim promenama u ponašanju“, kažu iz Ikee.
Ikeni objekat prilagođen je novim navikama kupaca; Foto: Christina Häusler
Budućnost maloprodajnog i urbanog dizajna
Querkraft Architekten, koji su opisali novi Ikein objekat kao „dobrog komšiju“, nadaju se da ova prodavnica predstavlja budućnost maloprodajnog iurbanog dizajna.
Rešetkasta fasada IKEA Vienna Westbahnhofa aludira na izgled polica za knjige i omogućava lako prilagođavanje promenljivim potrebama.
Fasada obavija objekat i stvara prostor za terase, otvorene prostore i prostorije u koje se izložbene i uslužne zone šire.
Izgrađena od čelika i betona, sa dubinom od 4,5 metara, fasada obavija objekat i stvara prostor za terase, otvorene prostore i prostorije u koje se izložbene i uslužne zone šire.
Objekat integriše i 160 stabala drveća u saksijama; Foto: Christina Häusler
Sadnja čak 160 stabala drveća u saksijama je prema proračunima smanjila temperaturu oko objekta za približno 1,5 stepeni Celzijusa.
Ova rešetkasta struktura omogućila je i prostor za integrisanje čak 160 stabala drveća u saksijama, kao i biljaka puzavica, za koje se očekuje da zajedno deluju kao „prirodni sistem za klimatizaciju“ i prečišćavaju vazduh u neposrednoj blizini.
Prema rečima arhitekata, proračuni su pokazali da bi sadnja ove količine drveća smanjila temperaturu oko objekta za približno 1,5 stepeni Celzijusa.
Prodajni deo
Spavajte u Ikei
Još jedna nekonvencionalna karakteristika IKEA Vienna Westbahnhof je da objekat sadrži i smeštajne kapacitete na gornjim nivoima.
Dok su na prva četiri sprata izloženi Ikeini proizvodi, spratovi iznad sadrže hostel sa 345 kreveta. Tu je i javno dostupna krovna bašta koja sadrži i fotonaponske sisteme.
Prizemlje je povezano sa svim spratovima iznad preko velikog atrijuma, koji posetiocima omogućava razgledanje proizvoda na različitim nivoima.
Na vrhu objekta smeštena je javno dostupna krovna bašta; Foto: Christina Häusler
Zahvaljujući svojoj veličanstvenoj i vanvremenskoj arhitekturi ovaj modernistički dragulj u Makedoniji već decenijama privlači pažnju i struke i posetilaca.
O tome koliko je jedinstvena i značajna bila jugoslovenska arhitektura u periodu modernizma govori i činjenica da je na ovu temu održana i izložba u čuvenom njujorškom MoMA muzeju. Baš takav jedan veličanstven modernistički dragulj, memorijalnog karaktera, nalazi se u gradu Kruševu u današnjoj Severnoj Makedoniji.
Izgrađen i svečano otvoren 1974. godine prema projektu vajara Jordana Grabulovskog i arhitektkinje Iskre Grabulovske, spomenik Ilinden poznat je i pod imenom Makedonium, a posvećen je borcima i revolucionarima Ilindanskog ustanka 1903. godine, kao i makedonskim partizanima, učesnicima Drugog svetskog rata.
Spomenički kompleks prostire se na 16 hektara površine; Foto: Wikimedia/User: Raso mk
Srčani zalizak na kružnoj osnovi
Izdižući se iznad Kruševa, spomenik Ilinden izgleda kao srčani zalizak sa deset ogromnih ovalnih prozora, gde su gornji izvedeni u vitražu, autora slikara Borisa Lazeskog, i zajedno se izdižu iz njegove kružne osnove.
Vizuelni izgled spomeničkog kompleksa, koji se prostire na šesnaest hektara, osim centralnog spomenika čini i plato sa skulpturama „Raskinuti lanci“ koje simbolizuju slobodu izborenu u oslobodilačkim ratovima.
Plato sa skulpturama „Raskinuti lanci“: Foto: Wikimedia/User: Raso mk
Unutar kupole centralnog spomenika nalazi se grob Nikole Kareva, predsednika Kruševske republike, i bista pevača Tošeta Proeskog.
Na plato se nadovezuje kripta sa ispisanim najznačajnijim imenima i događajima vezanim za period pre, za vreme i posle Ilindanskog ustanka.
U produžetku, nakon kripte, stupa se do amfiteatra ukrašenog raznobojnim mozaicima.
Unutar kupole centralnog spomenika nalazi se grob Nikole Kareva, predsednika Kruševske republike i bista pevača Tošeta Proeskog, koji je odrastao upravo u Kruševu.
Pogled iz unutrašnjosti kupole puca sa četiri prozora od kojih je svaki gleda prema jednoj strani sveta, odnosno lokaciji povezanoj sa događajima Ilindanske epopeje: spomenik „Sliva“, „Mečkin kamen“ i Pelagonija.
Foto: Wikimedia; User Darkocv
Neka Makedonium bude s tobom
A da je veličanstveni spomenik inspirativan i nakon skoro pola veka, govori nam i podatak da je u okviru kompleksa tokom avgusta meseca održana izložba pod nazivom „Ratovi zvezda Makedonije“, koju je postavio jedan od najpoznatijih makedonskih grafičkih dizajnera i likovnih umetnika, Zoran Kardula.
Zoran Kardula na otvaranju izložbe u memorijalnom kompleksu; Foto: Facebook/ NKS „Deset dana Kruševska republika“
Činjenica da je čuvena filmska franšiza objavljena samo tri godine nakon izgradnje spomenika bila je dodatna inspiracija.
Na izložbi su se mogle videti ilustracije inspirisane „Star Wars“ serijalom, kao i bezvremenim dizajnom spomenika Ilinden, dok je otvaranje privuklo više od 500 ljudi, piše makedonski portal Fashionel.
Kako je i ovaj umetnik poreklom iz Kruševa, neizbežna je bila njegova večita inspiracija Makedoniumom, a činjenica da je čuvena filmska franšiza objavljena samo tri godine nakon izgradnje spomenika bila je dodatna inspiracija.
Neke od ilustracija Zorana Kardule; Ilustracije: Facebook/Zoran Kardula
Ove montažne kuće proizvode se u Lazarevom Selu, nadomak Niša, a montiraju se širom Evrope. Mogu biti prizemne i spratne, slobodnostojeće ili udvojene, a proizvode se od drvenih panela. Ono što ih izdvaja na tržištu su kvalitet, skladne proporcije i savremen dizajn.
Iskoristili smo priliku da porazgovaramo sa Aleksandrom Đorđevićem, osnivačem firme Arde Line. Dotakli smo tema proizvodnje, materijala i montaže, ali i cena, rokova isporuke i iskustva dosadašnjih korisnika.
Ova dvojna kuća u Nišu je u potpunosti montažna; Foto: Arde Line
Konstrukcija je od lepljenog lameliranog drveta koje mora da zadovolji određene zahteve po pitanju procenta vlage i klase.
Od kojih materijala se prave Arde montažne kuće?
Akcenat jeste upotreba prirodnih materijala, koji kroz sam proces nastajanja, a i kasnije kroz eksploataciju nemaju negativan uticaj na okolinu.
Glavna konstrukcija je od lepljenog lameliranog drveta koje mora da zadovolji određene zahteve po pitanju procenta vlage i klase, kamena vuna kao termoizolaciona ispuna i vidiwal ploče.
Svi ugrađeni materijali su sertifikovani i prihvaćeni na evropsko tržište. Najbitnija činjenica jeste da sklop ovakvih materijala stvara zdravo okruženje i doprinosi uštedi energije za grejanje i hlađenje.
Ovaj objekat u Ženevi izveden je od drvenih montažnih panela; Foto: Arde Line
U ponudi su indivudualne, dvojne, prizemne i višespratne tipske kuće koje su uglavnom organizovane na dnevne i noćne zone.
Kakvi modeli kuća postoje u vašem asortimanu?
Naše modele smo kreirali na način da funkcionalno i estetski budu prilagođeni što većem broju kultura. Imamo indivudualne, dvojne, prizemne i višespratne tipske kuće koje su uglavnom organizovane na dnevne i noćne zone.
Kuće su prepoznatljive kubične forme sa čistim belim fasadama, u kombinaciji sa dekorativnim drvetom.
Tu su i nešto klasičniji modeli sa kosim krovom i drvenom fasadom.
Da li je moguće graditi kuću po „custom“ projektu?
Zahvaljujući timu arhitekata koji rade na razradu i prilagođavanju svakog projekta i mogućnosti da prilagodimo proizvodnju, moguće je raditi po „custom“ projektu.
Često parcela na kojoj se montira objekat zahtevaju neka prilagođavanja i poštovanje određenih propisa. Ako na to dodamo da svaki korisnika ima neke svoje zahteve, tipske kuće uglavnom nisu izbor.
Do sada nismo napravili dva identična objekta. Težimo tome da ispoštujemo sve zahteve kupaca, tako da najčešće radimo po projektu investitora.
Arde Line montažne kuće mogu biti modernog ili tradicionalnog dizajna; Foto: Arde Line
Šta sve dolazi sa kućom? Do kojeg nivoa opreme radite?
Naša osnovna ponuda je siva faza koja obuhvata objekat sa ugrađenom fasadnom stolarijom, sa završnom fasadnom obradom, pokrivanjem krova, postavljenom limarijom. To je najčešće nivo koji radimo kada je u pitanju izvoz zbog logistike.
Dodatno nudimo i pločasti nameštaj po meri korisnika u saradnji sa firmom ASM Interno. Veliki broj investitora zahteva od nas da pokrijemo što više pozicija po sistemu ključ u ruke. U Srbiji uglavnom radimo taj sistem. Nivo opreme zavisi od zahteva korisnika i od lokacije objekta.
Da li su montažne kuće energetski efikasne?
U ponudi imamo više tipova konstrukcija. Ali, sa sigurnošću možemo reći da svaki od njih ima dobre termičke koeficijente, tako da su objekti energetski efikasni.
Kako smo već naveli, mi smo specifični po tome što smo prvi objekat radili za švajcarsko tržište. Kako je njima ekološka svest na visokom nivou, kao i očuvanje energije, mi smo našu standardnu konstrukciju prilagodili njihovom sistemu.
Šta je potrebno za postavljanje Arde montaže kuće?
Potrebna je betonska podna ploča na kojoj se montira objekat, kao i prilazni put za mehanizaciju do mesta montaže.
Naš sistem je primenjiv samo za objekte i delove objekta iznad zemlje.
Ovaj atipičan objekat u sklopu kompleksa manastira Sv. Đorđe u Temskoj izveden je od montažne konstrukcije; Foto: Arde Line
Objekat od 200 m2 montira se 4 dana. Još desetak dana potrebno je za završne fasaderske radove, pokrivanje krova i postavljanje limarije.
Kako se Arde montaže kuće proizvode, a kako montiraju?
Proizvodnji objekta prethodi tehnička priprema projekta, statički proračun konstrukcije i radionički crteži. Ovo je ujedno najduži proces u jednom ciklusu nastajanja objekta.
Ovako pripremljeni elementi se sklapaju u panel, a paralelno se radi sklapanje fasadnih zidova, unutrašnjih zidova i krovnih panela. U sam proces proizvodnje učestvuju mašine za obradu drveta, CNC mašine, optimizeri, 50 obučenih radnika i sav proces prati stručni nadzor.
Nakon sklapanja panela, ugrađuje se fasadna stolarija i fasadna termoizolacija, a takvi paneli su spremni za transport. Transport panela se vrši specijalizovanim kamionima, a utovar i montaža kranski. Pakovanje panela u kamion je takođe prema unapred pripremljenom planu i prati dinamiku montaže jer se montaža vrši direktno iz kamiona.
Ako uzmemo za primer objekat površine 200 m2, montaža će trajati 4 dana. Pored toga, još desetak dana za završne fasaderske radove, pokrivanje krova i postavljanje limarije.
Koji je rok isporuke od momenta poručivanja?
Za našu organizaciju rokovi su veoma bitni. Planiranje proizvodnje se radi više meseci unapred. U ovom trenutku, na samom kraju godine, mi smo isplanirali proizvodnju do septembra 2023. godine.
Usklađivanje i priprema projekta je deo koji oduzima najviše vremena, dok su proizvodnja i montaža dosta brži proces.
Uzećemo ponovo primer objekta od 200 m2. Od trenutka potvrde projekat od strane klijenta, potrebno je 30-ak dana za razradu, proizvodnju i montažu objekta u sivoj fazi.
Koja je cena kuće po kvadratnom metru?
Okvirna cena u sivoj fazi je u oko600 evra/m2, bez PDV-a.
Cena izrade kuće po sistemu „ključ u ruke“ zavisi od nivoa opreme.
Arde Land 1 je prvo energetski efikasno naselje montažnih kuća u Nišu; Foto: ArdeLine
Okvirna cena montažne kuće u sivoj fazi iznosi oko 600 evra/m2 plus PDV.
Koliko ste ovakvih kuća uradili u Srbiji?
U Nišu imamo 9 stambenih objekata. U Lazarevom Selu je jedan poslovni, dok je trenutno u završnoj fazi jedna lovačka rezidencija u okolini Bora. Takođe smo učestvovali i u izgradnji apartmanskog objekta na Kopaoniku, čiji je autor arhitekta Lazar Kuzmanov.
Posebno smo ponosni na objekat koji smo radili u okviru kompleksa manastira Sv. Đorđe u Temskoj. To je atipičan projekat. Zahtev je bio da se sagradi konak koji će po arhitekturi biti uklopljen sa susednim objektima koji su nastali u XIV veku. Ovaj konak je objekat koji je imalo prilike da vidi veliki broj ljudi, verovatno ne znajući da se radi o montažnom objektu.
Kompanija Arde Line učestvovala je u izgradnji apartmanskog objekta na Kopaoniku; Foto: Arde Line
Kakve reference imate u inostranstvu?
U Evropi smo uradili, do sada, preko 20 objekata. Među njima je osim stambenih kuća bilo i stambenih četvorospratnih zgrada, ugostiteljskih objekata i dosta različitih i izazovnih objekata.
Što se tiče korisnika iz inostranstva, njima je ovaj sistem dosta približniji, pogotovu ako uzmemo u obzir da oni dobijaju subvenciju za energetski efikasne objekte i upotrebu ekološki prihvatljivih materijala. Kod nas u Srbiji bilo dosta pozitivnih reakcija jer od montažne kuća nisu imali ovakva očekivanja.
Kroz vekove smo shvatili da sistem merenja ne može da proizilazi iz proporcija ljudskog tela, već bi trebalo da se zasniva na nečemu nepromenjivom u prirodi.
Složićemo se da bi građevinarstvo i arhitektura, pa i sve druge životne sfere, veoma teško funkcionisale da ne postoji merni sistem. U prirodnom svetu, životinje mere na svoj način težinu i udaljenost kako bi preživele.
Sa druge strane, kako bi uspostavili potrebu za komunikacijom i kako bi samim tim i opstali u društvu, ljudi su stvorili jezik, a zatim nešto kasnije uspostavili i standarde merenja.
Bilo da su nam potrebni za kretanje, pravljenje hrane, izradu alata ili određivanje težine predmeta ili životinja, standardi merenja proizilaze iz potrebe koja je već bila prisutna u ljudskim aktivnostima od kamenog doba i tu je sa nama sve do danas.
Danas većina svetske populacije prilikom određivanja udaljenosti koristi metre ili centimetre; Foto: Unsplash (Blaz Erzetic)
Merni sistemi kroz istoriju
Standard merenja proizilazi iz potrebe da se uspostave poređenja koja omogućavaju trgovinu među narodima, ali i iz političkih i društvenih razloga. Tako danas većina svetske populacije prilikom određivanja udaljenosti koristi metre ili centimetre.
U egipatskoj civilizaciji sistem merenja je bio fundamentalan za održavanje birokratske države, koja je sprovodila i prikupljanje poreza na poljoprivredu. Pisari su kontrolisali merenja, koja su bila zasnovana na proporcijama ljudskog tela.
Egipćani su zaslužni za pronalazak sistema za vaganje i to 5.000 godina p.n.e., a koristili su standarde u formi životinja, koje je ova civilizacija veoma cenila do te mere da su ih sahranjivali zajedno sa faraonima, piše portal ArchDaily.
Sistem za vaganje prikazan na detalju sa čuvenog Anijevog papirusa; Foto: Wikimedia Commons
Tokom Srednjeg veka svako plemićko imanje se držalo svog sistema, koji je bio zasnovan na merenjima feudalaca.
Rimsko carstvo je takođe stvorilo svoj merni sistem, zasnovan na grčkom sistemu. Postojale su kuće koje su koncentrisale standardne modele u rimskim gradovima, tako da su ljudi mogli da ponesu svoje lenjire i provere potrebne mere, koje su takođe bile zasnovane na proporcijama ljudskog tela.
Uprkos nekim pokušajima da se standardizuju sistemi merenja, kao što je to pokušao Karlo Veliki u 8. veku, tokom Srednjeg veka svako plemićko imanje zadržalo svoj sistem koji je bio zasnovan na merenjima feudalaca.
Raskid sa feudalnim tradicijama
Ovakav sistem se zadržao sve dok su postojali evropski apsolutistički režimi, sa carstvima i kraljevstvima koji su uspostavljali određen oblik kontrole zasnovan na merenju. Nemoguće je bilo precizirati neku meru.
Sa Francuskom revolucijom i raskidom sa feudalnim tradicijama, postavljen je predlog da se standardizuje sistem merenja u cilju poboljšanja komercijalnih uslova.
U tom smislu, sa početkom funkcionisanja kapitalističkog sistema i valorizacijom profita, standardizacija sistema merenja postaje važna.
Etalon kilograma koji se nalazi u Nacionalnom institutu za standarde i tehnologiju u SAD; Foto: Wikimedia Commons
I arhitektura je u međuvremenu merenje ljudskim proporcijama zamenila metrom.
Na osnovu ideja prosvetiteljstva, tadašnji naučnici su shvatili da standardni sistem ne može da proizilazi iz proporcija ljudskog tela, već bi trebalo da se zasniva na nečemu nepromenjivom u prirodi.
Ipak, sukob između Francuske i Engleske imperije doveo je do toga da zemlje pod Francuskom vlašću usvoje sistem, dok su one pod Engleskom zadržale britanski imperijalni sistem sve do 20. veka kada je akademska zajednica univerzalno priznala Međunarodni sistem jedinica.
Čak i sa promenama ideala, merenje nastavlja da preovladava kao birokratsko i kontrolno sredstvo. Metar, kao konstantni i univerzalni etalon, omogućava preciznost, standardizaciju i proveru, postajući fundamentalno oruđe kapitalističkog sistema. Takođe, i arhitektura je u međuvremenu merenje ljudskim proporcijama zamenila metrom.
Metar kao konstantni i univerzalni etalon omogućava preciznost, standardizaciju i proveru; Foto: Unsplash (William Warby)
Znanje izgubljeno univerzalnom standardizacijom
Iako se svakako mora priznati da je standardizacija mernog sistema omogućila građevinarstvu da razvije i standardizuje tehnike i materijale gotovo univerzalno, sa druge strane može se reći da je poništila autonomiju graditelja i slobodnu kreaciju.
U današnje vreme postoje i napori da se spase narodna arhitektura, koja je često koristila tehnike i mere koje nisu aritmetičke, tragajući tako za znanjem koje je možda izgubljeno univerzalnom standardizacijom sistema.
Ovu zgradu ovenačanu Nagradom Ranko Radović krase fasadne obloge napravljene u kalupu, iz jednog komada od UHPC (ultra high performance concrete).
Prošle nedelje je u Beogradu održana svečana dodela Nagrade Ranko Radović, a u kategoriji koja se dodeljuje za izvedeno arhitektonsko delo, ovo prestižno priznanje pripalo je arhitektkinjama Ani Mihailović i Marjani Ljevaja za poslovno-stambeni objekat u Hilandarskoj 14 u Beogradu.
Objekat od 2.100 kvadrata namenjen je poslovnom prostoru marketinške agencijeNew Moment, a izgrađen je na istoj lokaciji na kojoj je bilo njihovo prethodno sedište, spratnosti P+Pk.
Pošto se investitor bavi kreativnim idejama, projektni zadatak je podrazumevao da novi objekat podrži ideju univerzalnosti i postulate koji prostor čine prijatnim i čovekomernim.
Objekat ne narušava specifičan duh i morfologiju Hilandarske ulice
U ritmu Radio Beograda
Jednostavnost pročelja zgrade ka Hilandarskoj ulici odražava pojam reda koga čine pilastri i venci u ritmičnoj smeni po dubini i visini. Ovi elementi daju dubinu fasadnoj ravni i povlače ravan stakla od ulice.
Arhitektonsko rešenje podrazumeva da zgrada New Momenta bude osobena u svojoj elementarnosti i da svojom proporcijom i ritmom objedini prisutne kvalitete okruženja i na taj način ne naruši specifičan duh i morfologiju Hilandarske ulice.
Postojeći pilastri zgrade Radija ponovljeni su na ulaznom pročelju kao lajtmotiv elementarne monumentalnosti.
Dominantna vertikalnost pročelja zgrada na parnoj strani ulice između ulica Palmotićeve i Vlajkovićeve je ponovljena ovim rešenjem.
U ulici se nalaze zgrade iz 60-tih, 70-tih godina, objekti u duhu neoklasicizma, dok se modernizam Radio Beograda ističe kao izuzetna vrednost.
Zgrada NM ga modulira na specifičan način – postojeći pilastri zgrade Radija, kojom počinje ulični niz objekata u bloku do Vlajkovićeve ulice, ponovljeni su na ulaznom pročelju kao lajtmotiv elementarne monumentalnosti.
Postojeći pilastri zgrade Radija ponovljeni su na ulaznom pročelju kao lajtmotiv elementarne monumentalnosti
Južna strana dvorišta kao zelena oaza
Južni, dvorišni izgled sa terasama duž cele širine objekta (11m, dubine 1,8 m) omogućava udoban boravak na otvorenom, objašnjavaju arhitektkinje.
Postojeće dvorište, koje je pripadalo prethodnom objektu zadržano je, sa idejom da južna, dvorišna strana bude mirna, zelena oaza. Na terasama je zasađen vertikalni zeleni zid.
Izduženi karakter i veličina parcele prirodno su raščlanili osnovu objekta na dva krila, severno i južno.
Izduženi karakter i veličina parcele ~12 m x ~33/38 m su prirodno raščlanili osnovu objekta na dva krila, severno i južno. Centralni deo objekta sadrži servisne prostore i vertikalnu komunikaciju – stepenište i dva lifta.
Dva krila su projektovana da po potrebi čine jedinstven prostor sprata, ili da budu podeljena na dva nezavisna korisna prostora, što je trenutno slučaj na 5. spratu zgrade, gde se na južnoj, dvorišnoj strani nalazi stambena jedinica, a na severnoj kancelarijski prostor.
Na terasama je zasađen vertikalni zeleni zid
Fasadne obloge od UHPC-a
Rešenje fasade ka Hilandarskoj ulici je u tehnološko-tehničkom smislu zahtevalo prethodnu razradu, jer je odstupilo od ustaljenih tipskih rešenja ventilisane fasade. Iako jednostavno po pitanju geometrije, zahtevalo je specifična rešenja potkonstrukcije.
Elementi koji čine oblogu fasade (venci i pilastri) preseka su ćiriličnog slova P, prosečne dužine oko 3m. Izrađeni su u kalupu, iz jednog komada u kompozitnom betonskom materijalu, poznatog pod nazivom UHPC (ultra high performance concrete).
Materijal ima izuzetne mehaničke karakteristike i debljine je 12-15mm, u zavisnosti od upotrebe. Proizvođač ovih elemenata bilo je preduzeće “Kompozitni materijali“ iz Banja Luke, specijalizovano za proizvodnju prefabrikovanih elemenata od ovog materijala.
Fasadne obloge od UHPC-a
Venci i pilastri napravljeni su kalupu, iz jednog komada u kompozitnom betonskom materijalu.
Prefabrikovani elementi su montirani na specijalno za tu priliku atestiranu čeličnu potkonstrukciju, koju je projektovao, izradio i montirao “Elitstil“ iz Beograda u rekordnom roku od 7 dana.
Specifičan konstruktivni sklop je atestiran od strane eksperata sa Građevinskog fakulteta u Beogradu. Na severnoj strani dominira 9 polja kliznih dvokrilnih otvora. Proizvođač aluminijumske stolarije je Alumil.
Dvorišna i bočna fasada su tipa demit. Konstrukcija objekta je armiranobetonska, livena na licu mesta, sa obodnim nosećim zidovima. Rasponi tavanica kreću se od 10 do 12 metara.
Dizajnerima enterijera će se ovaj proizvod posebno svideti ne samo zato što se ovim letvicama mogu oblagati ravne površine već i zaobljene forme.
Ako ste bili na ovogodišnjem Sajmu nameštaja u Milanu sigurno ste primetili da je na velikom broju štandova korišćen jedan te isti materijal za oblaganje frontova nameštaja.
U pitanju su zidne obloge od furnira u različitim oblicima i veličinama letvica koje proizvodi italijanska fabrika 4design. Lepa vest je da ovaj materijal od sada dostupan i u našoj zemlji zahvaljujući kompaniji Pinoles.
U ponudi su 12 modela u raznim bojama drveta (orah, hrast, ebanovina…) tako da je potrebna samo mašta da bi se dobio dobar komad nameštaja.
Primer korišćenja 4design panela
Drvene letvice za zaobljene površine
Dizajnerima enterijera će se ovaj proizvod posebno svideti ne samo zato što se ovim letvicama mogu oblagati ravne površine već i zaobljene forme.
Ove ploče se lepe na zaobljenu konstrukciju koja se izvodi od gipsa ili od MDF-a.
Mogu se koristiti za oblaganje nameštaja zaobljene forme (na primer, kružna nogica stola ili frontovi zaobljenih kupatilskih elemenata) ili za oblaganje kružnih stubova, zaobljenih zidova i slično.
Paneli za zaobljene površine
Ove ploče koriste se lepe na zaobljenu konstrukciju koja se izvodi od gipsa ili od MDF-a.
Debljina ovih letvica su u zavisnosti od modela od 5,5 do 9 mm dok su dimenzija ploča 100 x 180 i veće ploče od 300 x 120 cm. Manje ploče se uglavnom koriste za oblaganje nameštaja dok veće se upotrebljavaju za oblaganje zidova.
Kao zaštita, potrebno je naneti zaštitni premaz u vidu laka. Ako ne želite da se boja promeni, koristite transparentni mat lak koji ne utiče na promenu boje. Ovi furniri se mogu bajcovati ili farbati.
Cena ovih flexi ploča su oko 300 evra/m2. Potrebno je naručiti celu ploču.
Opšivka zaobljenog nameštaja
Drvene letvice za ravne površine
Za ravne površine koriste se fiksne letvice koje su već zalepljene na MDF. Leđa su im takođe obrađena u furniru koji može biti isti kao boja prednje strane sa letvicama ili se može odabrati neka druga nijansa.
Debljina ploče u zavisnosti od modela iznosi od 19 do 21 mm, a veličina ploče je 300 x 120 cm.
Cena ovih ploča je od 300 do 400 evra/m2 u zavisnosti od modela.
Model fiksnih letvica 4design model S6P13 u beljenom hrastu za ravne površine. Letvice dolaze zalepljene na MDF ploču; Foto: Gradnja.rs
Drvene letvice za oblaganje zidova
Za oblaganje zidova koriste se TNT ploče, odnosno tanke ploča sa drvenim letvicama koje su zalepljene na karton. Ove ploče se koriste za oblaganje zidova i drugih čvrstih površina.
Ove ploče se, osim na zidove, mogu lepiti i na bilo koji sirovi materijal poput MDF-a, iverice ili špera.
Debljine ovih ploča su od 3,5 do 5,5 mm i nisu predviđene za savijanje ali mogu da podnesu male radijuse. Dimenzija ploče su 313 x 120 cm.
Cena TNT ploča je nešto povoljnija i iznosi oko 200 evra/m2.
Ove ploče se, osim na zidove, mogu lepiti i na bilo koji sirovi materijal poput MDF-a, iverice ili špera.
Tanke ploče za oblaganje zidova. Model Ebony S6P10 i Wave P22 brenda 4design; Foto: Gradnja.rs
Gde kupiti
4design zidne obloge dostupne su u Srbiji zahvaljujući beogradskoj kompaniji Pinoles.
Primeri sa sajma u Milanu
A kako su ove ploče korišćene na sajmu u Milanu, pogledajte u foto-galeriji:
Sve o hidroizolaciji bazena, ravnih krovova i krovnih terasa, te polaganju keramičkih pločica i postavljanju tekstilnih podnih obloga primenom Mapei proizvoda.
Banja Vrdnik, jedna od najmlađih u Srbiji, smeštena je na južnim obroncima Fruške gore, na samo 20 km od Novog Sada. Okolina sa velikim brojem kulturno-istorijskih spomenika, lekovita voda, prirodne lepote i umerena klima stavili su poslednjih godina Vrdnik u centar turističke mape Srbije.
Prošlu godinu u banji obeležilo je otvaranje luksuznog hotelskog kompleksa Fruške Terme. Hotel se prostire na 47.000 kvadratnih metara, ima osam bazena sa termo-mineralnom vodom, moderne konferencijske sale, medicinski blok, spa i wellness centar, kao i mnoge druge sadržaje za komforan i luksuzan boravak u čak 216 soba. Ovaj ikonički kompleks savremenog ugostiteljstva potpisuje novosadski studio Đorđe Bajilo Arhitekte – DBA.
U ovom tekstu donosimo vam sve detalje u vezi hidroizolacije bazena, ravnih krovova i krovnih terasa. Drugi deo članka odnosi se na polaganjekeramičkih pločica i postavljanjetekstilnihpodnihobloga primenom Mapei proizvoda.
Hotelima osam bazena sa termo-mineralnom vodom; Foto: Mapei Srbija
Bazeni sa staklenim mozaikom
Za bazenski kompleks, wellness i spa centar može se reći da su srce ovog projekta. Bazenski deo je osmišljen kao kombinacija unutrašnjih i spoljašnjih bazena sa dodatnim atraktivnim sadržajima među kojima je i veliki otvoreni bazen rađen po „infinity” konceptu. Šest od osam bazena su montažni, izrađeni od inoksa u skladu sa vodećim trendom u ovom segmentu.
Na preostala dva bazena, koji imaju završnu oblogu od mozaik pločica, primena Mapei materijala započeta je reprofilacijom vertikalnih armirano-betonskih površina reparaturnim malterom ojačanim vlaknima PLANITOP FAST 330.
Veliki otvoreni bazen rađen je po „infinity” konceptu; Foto: Mapei Srbija
Pasta u tubi MAPEPROOF SWELL bubri u kontaktu sa vodom i tako sprečava prodor na kritičnim mestima.
Sloj za pad na podu bazena izveden je upotrebom specijalnog brzosušećeg, hidrauličkog veziva za spravljanje estriha – TOPCEM. Vezivo je ugrađen po principu „sveže na sveže” na prethodno naneti prianjajući sloj, spravljen od mešavine TOPCEM-a, lateksa za poboljšanje prianjanja PLANICRETE i vode u odnosu 3:1:1. Na ovaj način je obezbeđena pouzdana i trajna veza između cementnog estriha i betonske ploče.
Prodori oko mlaznica, odvoda i reflektora zaptiveni su jednokomponentnom, hidroekspanzivnom pastom u tubi MAPEPROOF SWELL, koja bubri u kontaktu sa vodom i tako sprečava prodor na kritičnim mestima.
Sloj za pad na podu bazena izveden je upotrebom hidrauličkog veziva TOPCEM; Foto: Mapei Srbija
Dodatno osiguranje od prodora vode
Hidroizolacija bazena je izvedena polimer-cementnom masom, kao što je to uobičajeno kada sledi polaganje završne obloge cementnim lepkom. MAPELASTIC, dvokomponentna, fleksibilna hidroizolacija je naneta u dva sloja metalnom gletericom, uz ojačavanje mrežicom od alkalnootpornih staklenih vlakana MAPENET 150, umetanjem u prvi svež sloj. Vertikalni i horizontalni spojevi dodatno su osigurani od prodora vode postavljanjem gumirane trake sa filcom MAPEBAND.
Mozaik pločice lepljene su poboljšanim cementnim lepkom sa produženim otvorenim vremenom i bez klizanja na vertikalnim površinama ADESILEX P10, sa dodatkom lateksa ISOLASTIC za poboljšanje čvrstoće prianjanja i deformabilnosti. Zbog kremaste konzistencije veoma se lako nanosi i obrađuje. Osim toga, ima otvoreno vreme između 20 i 30 minuta, što daje mogućnost za korekcije i čini ugradnju lakšom.
Mozaik pločice lepljene su poboljšanim cementnim lepkom ADESILEX P10, sa dodatkom lateksa ISOLASTIC; Foto: Mapei Srbija
Osim estetike, KERAPOXY DESIGN ima odličnu obradljivost, kao i visoku mehaničku čvrstoću i hemijsku otpornost.
Imajući u vidu karakteristike i hemijski sastav termalne vode, kao i režim održavanja i upotrebu sredstava za čišćenje, za fugovanje mozaika odabrana je epoksidna, dekorativna masa KERAPOXY DESIGN. Osim estetike, KERAPOXY DESIGN ima odličnu obradljivost, kao i visoku mehaničku čvrstoću i hemijsku otpornost i stoga je idealan za fugovanje bazenskih pločica. Sve dilatacije i spojevi su obrađeni trajnoelastičnom acetatnom masom za zaptivanje MAPESIL AC.
Slojevi za pad u plažnom delu oko unutrašnjih bazena takođe su izvedeni TOPCEM-om, a hidroizolacija dvokomponentnom, visokofleksibilnom cementnom masom MAPELASTIC SMART, koja je nanošena gletericom u dva sloja minimalne debljine od 2 mm.
Spojevi sa bazenima od inoksa obrađeni su poliuretanskim lepkom KERALASTIC T kako ne bi došlo do direktnog kontakta između inoksa i polimer-cementne hidroizolacije. Po ugradnji keramičkih pločica, spojevi duž bazena od inoksa su zaptiveni poliuretanskom masom MAPEFLEX PU 45 FT.
Hidroizolacija ravnih krovova
Ravne krovne površine u sklopu kompleksa projektovane su kao prohodne. To je zahtevalo posebna tehnička rešenja.
Za izradu slojeva za pad upotrebljeno je vezivo za izradu estriha TOPCEM, koji je na armirano-betonsku ploču ugrađivan preko veznog sloja spravljenog od mešavine lateksa za poboljšanje prianjanja – PLANICRETE, vode i TOPCEM-a.
Preko sloja za pad je nanet bitumenski osnovni premaz POLYPRIMER i, po njegovom sušenju, ugrađena parna brana — plastomerna, bitumenska membrana POLYVAP RADONSHIELD.
Preko termoizolacije od ekstrudiranog polistirena, koji je ugrađen u dva sloja od po 12 cm, postavljen je razdvajajući sloj od geotekstila POLYDREN PP 300.
Prohodni krovovi zahtevali su posebna tehnička rešenja; Foto: Mapei Srbija
Pored PVC membrane na krovovima je upotrebljen i veliki broj elemenata iz propratnog programa.
Kao ključni, hidroizolacioni sloj ugrađena je sintetička membrana na bazi polivinil-hlorida (PVC-P) MAPEPLAN B 15. Radi se o membrani sa odličnim istezanjem od više od 200 %, koja se lako vari toplim vazduhom, fleksibilna je i pri niskim temperaturama (-25°C), otporna na dejstvo mikroorganizama, korenja i UV zračenja, zbog čega nema potrebe za dodatnom zaštitom ukoliko se planira kao završna obloga.
Pored PVC membrane na krovovima je upotrebljen i veliki broj elemenata iz propratnog programa. Ovi elementi, zajedno sa membranom, sistem čine kompletnim. U pitanju su MAPEPLAN slivnici, otparivači i MAPEPLAN lajsne od lima kaširanog PVC-om. Spojevi i prodori zaptiveni su zaptivnom masom MAPEFLEX PU45. Za obradu detalja korišćena je namenska membrana MAPEPLAN D15.
Hidroizolacija krovnih terasa
Radovi na krovnim terasama su nastavljeni posle kontrole zavarenih spojeva i primopredaje hidroizolaterskih radova.
Na jednom delu objekta, kao završna obloga odabrane su keramičke pločice, koje se ne mogu polagati direktno na PVC membranu. Zato je najpre izveden razdvajajući sloj u obliku 300-gramskog geotekstila POLYDREN PP 300, a preko njega cementna košuljica u minimalnoj debljini 4–5 cm.
Zatim je izveden još jedan sloj hidroizolacije, ovog puta u vidu polimer-cementne mase MAPELASTIC SMART u dva sloja, koja štiti košuljicu od dejstva atmosferskih voda.
Dilatacije i kruti spojevi između horizontalnih i vertikalnih površina obrađeni su gumiranom trakom MAPEBAND SA. Na ovako pripremljenu podlogu lepljene su keramičke pločice.
Na ostalim krovnim površinama kao završna obloga odabrana je veštačka trava koja je položena direktno na PVC membranu i zato nije bilo potrebe za dodatnim intervencijama.
Polaganje keramičkih pločica
Za polaganje zidnih keramičkih pločica na svim pozicijama predviđenim projektom upotrebljavan je ADESILEX P7, poboljšani cementni lepak, bez klizanja na vertikalnim površinama, klase C2T.
Podne keramičke pločice u koridorima, restoranu, kafe-baru i ulaznom holu polagane su poboljšanim, fleksibilnim, tiksotropnim cementnim lepkom sa produženim otvorenim vremenom — KERAFLEX EXTRA S1, za polaganje keramičkih pločica i prirodnog kamena u debljinama nanosa do 10 mm.
Za polaganje zidnih keramičkih pločica upotrebljavan je ADESILEX P7; Foto: Mapei Srbija
ULTRACOLOR PLUS masa je ujedno otporna na pojavu buđi (zahvaljujući tehnologiji Bioblock®) i iscvetavanje soli.
Najzahtevnije pozicije za keramičarske radove bile su prohodne krovne terase i plažni deo okobazena, za koje je odabran visokokvalitetan, poboljšani, deformabilni cementni lepak sa produženim otvorenim vremenom KERAFLEX MAXI S1. Ovaj lepak odlikuje odlična obradljivost, a preporučujemo ga i za lepljenje porcelanizovanih pločica velikog formata i ploča od prirodnog kamena.
Fugovanje na pozicijama koridora, kupatila, terasa, plivačkih bazena i ulaznog hola obavljeno je cementnom, brzosušećom i vodoodbojnom masom za fugovanje ULTRACOLOR PLUS. Ova masa je ujedno otporna na pojavu buđi (zahvaljujući tehnologiji Bioblock) i iscvetavanje soli. Osim toga, može se koristiti za fuge širine od 2 do 20 mm. Sve dilatacije i spojevi su obrađeni trajnoelastičnom acetatnom masom MAPESIL AC.
S obzirom na stroge higijenske standarde u kuhinji hotela, fugovanje je rađeno epoksidnom, kiselootpornom masom KERAPOXY CQ sa agensima koji sprečavaju razvoj i širenje bakterija i kao takva odgovara na zahteve standarda kvaliteta i bezbednosti hrane – HACCP.
Fugovanje na pozicijama kupatila obavljeno je masom za fugovanje ULTRACOLOR PLUS; Foto: Mapei Srbija
Postavljanje tekstilnih podnih obloga
Priprema podloge pre polaganja tekstilnih podnih obloga u hotelskim sobama u celosti je izvedena Mapei materijalima.
Cementne košuljice, rađene tradicionalnim postupkom, najpre su tretirane sintetičkim, osnovnim premazom PRIMER G, koji je korišćen razblažen sa vodom u razmeri 1:1. Ovim korakom regulisana je upojnost i obezbeđena dobra prionjivost podloge.
Završna podna obloga polagana je sintetičkim lepkom u vodenoj disperziji ULTRABOND ECO FIX; Foto: Mapei Srbija
ULTRABOND ECO FIX obezbeđuje fiksiranje ploča bez mogućnosti klizanja i pomeranja, ali ne i njihovo trajno lepljenje,
Nakon sušenja prajmera izvršeno je izlivanje samorazlivajuće mase ULTRAPLAN ECO, koja je nanošena u maksimalnim debljinama do 10 mm. Njenom ugradnjom obezbeđena je idealno ravna površina za polaganje tekstilne podne obloge.
Završna podna obloga polagana je sintetičkim lepkom u vodenoj disperziji ULTRABOND ECO FIX, koji obezbeđuje fiksiranje ploča bez mogućnosti klizanja i pomeranja, ali ne i njihovo trajno lepljenje, što po potrebi omogućuje lako uklanjanje i zamenu ploča.
Šest lamela, devet nadzemnih etaža, 264 stana i 16 lokala za novi stambeni kvart u Novom Sadu umesto baraka.
Krajem prošle nedelje u Novom Sadu je započeto rušenje objekata na lokalitetu između naselja Liman 4 i Telep, na području takozvane Depresije, čime je i zvanično počela realizacija urbanističkog projekta za izgradnju Galensovog stambeno-poslovnog kompleksa Liman V Garden Residence.
Prema projektu, na površini od 6.900 m2 predviđeni su blokovi zgrada koji će biti visine do osam spratova, dok bi u prizemlju trebalo da se nalaze poslovni prostori. Planirano je da kompleks čine264 stana, kao i da parking bude u podzemnim etažama, a prostor oko zgrada prilično ozelenjen.
Objekti u kompleksu će formirati poluotvorene blokove; Vizuelizacija: Galens
Devet nadzemnih i dve podzemne etaže
Kako je navedeno u dokumentaciji, objekti će formirati poluotvorene blokove. Šest lamela planirane su kao višeporodični stambeni objekti sa poslovanjem na etaži prizemlja, dok će jedna lamela biti u potpunosti namenjena za poslovanje.
Lamele namenjene za stanovanje imaće devet nadzemnih etaža i dve podzemne. U kompleksu će se ukupno nalaziti 264 stana i 16 lokala.
Planira se izgradnja objekata visine do devet nadzemnih etaža (osam spratova), sa parkiranjem u suterenu ili podrumu koji može imati više podzemnih nivoa.
U kompleksu će se ukupno nalaziti 264 stana i 16 lokala.; Vizuelizacija: Galens
Prosečna površina stana iznosiće 70 kvadrata, dok je minimalna predviđena površina 35 kvadrata.
Podzemne garaže se planiraju ispod cele površine parcele. Parkiranje se planira i uz saobraćajnice. Za parkiranje vozila za sopstvene potrebe u okviru parcele mora se obezbediti jedno parking mesto na jedan stan, odnosno jedno parking mesto na 70 kvadrata površine poslovnog prostora.
Prosečna površina stana iznosiće 70 kvadrata, dok je minimalna predviđena površina 35 kvadrata.
Preseci
U okviru dvorišta planirano je parkovsko uređenje, pešačke staze, dečija igrališta, prostor za odmor…
Kako se dalje navodi, minimalno 50 odsto slobodne površine parcele mora biti pod zelenilom. U okviru dvorišta planirano je parkovsko uređenje (srednje i nisko rastinje i zelene travnate površine), pešačke staze, dečija igrališta, prostor za odmor, kontejneri za odlaganje otpada, trafostanica i ulaz za vatrogasce.
U obuhvatu Urbanističkog projekta ima evidentiranih postojećih objekata – tri cela objekta na tri parcele i deo jednog objekta koji se prostire na jednoj parceli.
Minimalno 50 odsto slobodne površine parcele mora biti pod zelenilom; Vizuelizacija: Galens
Ideja stara nekoliko decenija
Inače, kako piše lokalni portal 021.rs,sama ideja da Depresija bude stambeno naselje nije novina i postoji već decenijama unazad.
Kada su građeni Limani bilo je predviđeno da tu nikne Liman 5, ali društveno-političke promene i raspad SFRJ zaustavili su, sve do pre nekoliko dana, dalje širenje tog dela grada u pravcu Telepa.
Tunel dužine 26,7 km sa najnižom kotom od 392 m ispod nivoa mora gradi se na zapadu Norveške kao deo 1.100 km dugog auto-puta koji spaja sever i jug zemlje.
Početkom decembra, međunarodna kompanija Skanska sklopila je ugovor za izvođenje prve deonice (9,2 km) glavnih cevi tunela Rogfast, čiji se početak izgradnje očekuje naredne godine.
Projektovanje tunela počelo je pre par godina od strane projektantske firme Norconsult, a zeleno svetlo za realizaciju projekta dao je norveški parlament 2017. godine.
Međutim, zbog raznih okolnosti vezanih za prekoračenje planiranog budžeta, realizacija projekata je kasnila, te su prvi radovi na izgradnji pristupnih tunela počeli početkom 2022. godine.
Ovaj megatunel deo je još ambicioznijeg projekta – auto-puta E39 (sever-jug) ukupne dužine 1.100 km i vrednosti 47 milijardi dolara. Ova ruta povezaće grad Trondhajm na srednjem severu sa Kristijansandom na jugu zemlje.
Cilj projekta je da se izbegne vožnja trajektom na relaciji između severa i juga Norveške, odnosno da se putovanje između ova dva grada smanji sa sadašnjih 21 sat na 11 sati. Na taj način bi se sva ostrva na trasi povezala mostovima ili tunelima.
Cilj projekta je da se izbegne vožnja trajektom na relaciji između severa i juga Norveške.
Tunel Rogfast povezaće primorski gradić Randaberg na jugu sa mestom Bokn na severu. Negde otprilike na polovini tunela planirana je podzemna raskrsnica sa isključenjem za ostrvo Kvitsoj.
Trenutno, sa južne strane gradi se jednocevni pristupni tunel dužine 700 m od buduće industrijske zone do glavne cevi tunela. Sa severne strane u toku je gradnja dve cevi dužine 1.900 m od trajektnog terminala Arsvagen.
Kad se ovaj tunel pusti u upotrebu, jedna od ovih cevi služiće za drumski saobraćaj, dok će druga obavljati funkciju ventilacionog okna.
Portal pristupnog tunela iz industrijske zone Mekjarvik; Foto: Road Technology
Projektovane tri podzemne raskrsnice
Planirano je da glavne cevi tunela budu standardne širine 10,5 metara. Prolazeći kroz njih, putnici će se susresti sa tri podzemne rasksnice.
Po jedna raskrsnica nalaziće se nedaleko od ulaznog odnosno izlaznog portala, dok će središnja kružna raskrsnica biti 250 m pod zemljom, otprilike na polovini dužine tunela.
Na ovom podzemnom kružnom toku vozači će moći da se isključe na sporedni tunel dug 3,5 km, koji će pod usponom od 7% voditi do malog ostrva Kvitsoj sa populacijom od svega 500 stanovnika.
Portal pristupnog tunela na ostrvu Kvitsoj; Foto Construction Index
Kroz jedno vertikalno okno upumpavaće se svež vazduh, a kroz drugo će se ispumpavati zagađeni vazduh iz tunela.
Veoma bitan faktor, kako tokom izgradnje, tako i u samoj eksploataciji tunela, predstavljaće ventilacija. U blizini podzemnog isključenja za Kvitsoj, predviđena su dva velika vertikalna okna sa prečnikom od po 10 m koja će se spuštati do 250 metara ispod zemlje.
Kroz jedno vertikalno okno upumpavaće se svež vazduh do glavne tunelske cevi, a kroz drugo će se ispumpavati zagađeni vazduh iz tunela. Takođe, nedaleko od ulaznog i izlaznog portala tunela predviđena su ventilaciona okna manjeg prečnika.
Primena najmodernijih tehnologija za iskop
Kao i veći deo Norveške, ovaj tunel prolazi kroz veoma čvrstu stenu, ali se geologija usložnjava na prelazima između kopna i mora, te se na tim delovima očekuju sedimentne stene manje čvrstoće.
Prema rečima inženjera odgovornih za projekat, očekuje se primena najmodernijih tehnologija mašinskog iskopa tunela i iskopa miniranjem.
Iako će se prilikom iskopa nailaziti uglavnom na tvrdu stenu, u njoj se očekuju i značajnije pukotine. Stoga je plan izvođača da se vrši prethodno injektiranje jezgra iskopa sa dubinom i do 25 m ispred radnog čela.
Procenjuje se da će u toku izgradnje tunela oko 8,5 miliona kubnih metara stenskog i zemljanog materijala biti iskopano i deponovano.
Većina iskopanog materijala, koji će sudeći po geologiji biti čvrsta stena, iskoristiće se u svhre stvaranja novog kopna za potrebe industrijske zone, te će se na taj način brežuljkastim ostrvima pridodati i nove ravne površine.
Pristupni tunel Arsvagen pored trajektnog terminala; Foto: Road Traffic
U toku izgradnje tunela biće iskopano oko 8,5 miliona kubnih metara stenskog i zemljanog materijala.
Na svakih 250 metara planirani su poprečni prolazi između dve glavne tunelske cevi, dok će se na svakih 500 m nalaziti proširenja za parkiranje vozila u kvaru.
Za razliku od većine višekilometarskih drumskih tunela, Rogfast će imati modifikovan izgled unutrašnjeg prostora kako bi se vozačima smanjila monotonija prilikom prolaska kroz 27km dugu tunelsku cev.
Jedan od načina na koji bi se ovo izvelo jeste promenjivo osvetljenje kroz različite deonice tunela, kao i periodično proširenje tunelskog prostora.
Plutajući most usidren za morsko dno
Pored tunela Rogfast, na auto-putu E39 na zapadu Norveške planirano je da se gradi i niz drugih inženjerskih poduhvata.
Dosta severnije od Rogfasta, ispod fjorda Romsdal će proći tunel dug 16 km sa dubinom do 400 m na koji će se nastavljati viseći most dužine oko 2 km sa središnjim rasponom od 1.625 m.
Kod fjorda Bjorn veoma atraktivan objekat mogao bi da bude 5 km dug plutajući most sa betonskim pontonima usidrenim za morsko dno.
Kad se završi, ovo inženjersko čudo oboriće dva rekorda – kao najduži i kao najdublji drumski tunel na svetu.
Takođe, kao jedno od mogućih rešenja za premošćavanje 4 km morske površine kod fjorda Sula razmatra se i plutajući dvocevni tunel, koji bi bio učvršćen kablovima velikog poprečnog preseka usidrenim za morsko tlo.
S obzirom na veličinu projekta, veoma je teško prognozirati tačan završetak radova, ali očekuje se da će do 2033. godine tunel Rogfast biti u upotrebi.
Kad se završi, ovo inženjersko čudo oboriće dva rekorda – kao najduži i kao najdublji drumski tunel na svetu. Neka od zamišljenjih inženjerskih čuda na auto-putu E39 možete pogledati ovde:
Pogledajte kako izgledaju radovi na završnoj fazi obilaznice kod Bubanj Potoka kojima će se ceo saobraćaj sa auto-puteva izmestiti iz Beograda.
Projekat o kome se govori 30 godina, uskoro bi mogao da bude završen. Beogradska obilaznica predstavlja planirani auto-put, državni put prvog A reda A1, koji bi trebalo da omogući izmeštanje tranzitnog saobraćaja iz prestonice Srbije.
Ukupna dužina puta je oko 69 km, a obilaznica bi po završetku radova trebalo da ima četiri saobraćajne trake širine po 3,75 m, dve zaustavne trake širine 2,5 m i razdelni pojas širok 4 metra.
Radovi su ušli u završnu fazu, te je ostalo da se izgradi još deo deonice na Sektoru 6, a sredinom ove godine je najavljeno da se završetak radova očekuje do kraja marta 2023. godine.
Bubanj Potok je buduća najveća petlja u Srbiji gde će se obilaznica spajati sa auto-putem Beograd–Niš
Sektor 6, koji smo posetili ovih dana, smatra se najsloženijim delom obilaznice od Straževice do Bubanj Potoka sa punim profilom auto-puta (ukupno šest traka) širine 30 metara, tunelom „Beli Potok“ dužine 360 metara, petljom Avala, petljom „Bubanj Potok“ – budućom najvećom petljom u Srbiji gde će se obilaznica spajati sa auto-putem Beograd–Niš, kao i 13 mostova.
Inače, na čitavoj trasi obilaznice postoji 41 lokacija sa 79 mostovskih konstrukcija. Od toga je ukupno šest objekata većih dimenzija, a najznačajniji je svakako most preko reke Save (čelična konstrukcija sa betonskim prilaznim vijaduktima ukupne dužine 1.965 metara).
Tri tunela
Pored mosta na Savi veće konstrukcije su i „Sveta Petka” (408 m), „Železnička reka” (406 m), „Kijevski potok” (571 m), „Topčiderska dolina” (597 m) i „Pružni prelaz” (452 m), a projektovana su i 3 tunela u širokom iskopu sa zatrpavanjem tunelskih konstrukcija – „Lipak” (665 m), „Železnik” (699 m) i „Beli potok” (373 m).
Na obilaznici postoji i jedna klasična tunelska konstrukcija od dve cevi, „Straževica” duga 745 metara, a na trasi je konstatovano i projektom obrađeno 10 lokacija sa klizištima i 3 lokacije sa slabo nosivim tlom.
Mapa obilaznice oko Beograda; Foto: Putevi Srbije
Radovi su ušli u završnu fazu, te je ostalo da se do marta 2023. izgradi još deo deonice na Sektoru 6.
Kako se ističe na zvaničnom sajtu Puteva Srbije, „izgradnjom Obilaznice oko Beograda povezaće se krak Koridora Xb, E-75 (granica sa Mađarskom, Horgoš – Novi Sad – Beograd) sa Koridorom X, E-70 (granica sa Hrvatskom, Batrovci – Beograd), državni put I B reda broj 26 i Rutom 4, E-763 (Beograd – Požega – granica sa Crnom Gorom, Boljare) i ponovo delom Koridora X, E-75 (Beograd – Niš – Preševo – granica sa Severnom Makedonijom)“.
„Takođe će se pozitivni efekti izgradnjom obilaznice oko Beograda osetiti i po završetku, kada dođe do odgovarajućeg preusmeravanja saobraćaja sa preopterećene osnovne mreže gradskih saobraćajnica Beograda na obilaznicu Beograda.“ – kaže se u saopštenju.
Time će se poboljšati uticaj na tokove saobraćaja na obilaznici uz istovremeno smanjenje saobraćajnih tokova na najopterećenijoj osnovnoj mreži gradskih saobraćajnica.
Radovi na petlji Bubanj Potok; Foto: Gradnja.rs
Kina i Azerbejdžan
Resorno ministarstvo ovaj projekat realizuje u saradnji sa JP „Putevi Srbije„, kineskom kompanijom „Power Construction Corporation of China Ltd“ i azerbejdžanskom kompanijom „Azvirt„.
Izgradnja obilaznice se finansira iz Nacionalnog investicionog plana, Gradskog budžeta i kredita Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke.
Od Beograda i Zagreba, pa preko Španije, Kine i Holandije do Skandinavije, naš sagovornik stekao je brojna i zanimljiva iskustva tokom 12 godina rada u struci.
Sa Markom Vukovićem, arhitektom iz Srbije koji živi i radi u Danskoj, upoznali smo se nakon interesantnog predavanja koje je održao u okviru stručnog događaja ASAP Talks, održanog u maju 2022. godine u Beogradu, te smo poželeli da njegova međunarodna iskustva u struci predstavimo i široj arhitektonskoj publici.
Danas zaposlen kao arhitekta u praksi Friis Andersen Arkitekter, Vuković je diplomu mastera arhitekture stekao 2010. na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, post-diplomske studije završio je na Institutu za naprednu arhitekturu Katalonije u Barseloni, a upravo njegovo obrazovanje bilo je i početna tačka našeg razgovora.
Od kada datira vaše interesovanje za arhitekturu? Šta je najviše uticalo da upišete Arhitektonski fakultet u Beogradu?
Interesovanje za arhitekturu, svesno ili ne, počelo je od prvog kontakta sa Lego kockama. Imao sam tu sreću da odrastam u blokovima koji su se lako pravili od lego kocki, iako smo se često selili, svaki put je bilo u zoni ulice Jurija Gagarina. Živeo sam u skoro svim blokovima, ali sam najveći deo detinjstva proveo u Bloku 70.
Detinjstvo u blokovima formira na razne načine. Meni su ti ambijenti i prostorni odnosi sinonim za kvalitet i dan-danas. Blizina reke, zelene površine i veliki broj sportskih terena, za nas tada nepregledna polja ka Galovici, sve su to bila igrališta koja smo biciklima osvajali.
Moja nemogućnost da upišem pilotsku školu i postanem pilot na kraju me je usmerila ka arhitektonsko-tehničkoj školi, posle koje je arhitektonski fakultet bio prirodan nastavak, ali smatram da su ’’blokovi’’ i lego kocke zaslužni pre svega za moje interesovanje za arhitekturu.
East Side Mall u Nemačkoj; FOTO: UNStudio
Rad u 3LHD kao privilegija
Kako danas gledate na vaše prve korake u praksi, odnosno na saradnju s firmama Atelier EVL i 3LHD?
Prvi posao u struci, u pravom smislu, dala mi je profesorka Eva Vaništa Lazarević i na tome ću joj zauvek biti zahvalan. U toku treće godine studija dobiti priliku za rad na velikim međunarodnim projektima zaista je bila srećna okolnost.
Ipak, najveća lekcija iz tog perioda bila je u sferi ljudskih odnosa – kako unutar organizacije tako i sa klijentima. Upravljanje projektima velikim delom se oslanja na rukovanje očekivanjima klijenta. To su neke stvari koje vas ne uče svi na fakultetu, a upravo to sam video u radu sa profesorkom.
Što se tiče perioda u 3LHD-u, sa profesionalnim i životnim iskustvom koje danas imam smatram da je to bio najbolji projektni biro u kome sam ikada radio. Neverovatno su nam se poklopili senzibiliteti i bio sam tamo u trenutku kada je bilo oko 30 zaposlenih, tako da sam mogao na delu da vidim rast studia i razvoj zaposlenih na svim nivoima.
Pamtiću zauvek nepregledne količine odštampanih i složenih u registre listove projekta Hotela Lone po koje dolazi kamion svakog trenutka.
Njihov naziv i objašnjenje istog je svima poznato, ali ih ja pamtim kao “tri levka i High Definition”. Saša Begović, Tatjana Grozdanić Begović i Silvije Novak su svako na svoj način usmeravali neverovatne količine filtriranih informacija, znanja i vizija u mom smeru, dok je Marko Dabrović bio majstor za 3D vizualizaciju i modelovanje i prikazivanje svega toga. Zaista divno iskustvo i još bolje kolege (hvala Paula, Kruno, Soldo, Koraljka x 2, Ines, Dragana, Nives, Romana…).
Pamtiću zauvek nepregledne količine odštampanih i složenih u registre listove projekta Hotela Lone po koje dolazi kamion svakog trenutka. Osim toga, tu je i rad na do tada za mene nezamislivim projektima. „Hokejaška dvorana na 4 sprata? Zašto da ne?!“
Lako je danas govoriti o dostignućima 3LHD-a, ali dobiti priliku da u tome učestvujem, makar i na par meseci, smatram privilegijom.
Hotel Lone u Rovinju; Foto: Jure Živković
Koliko god znanja se nudilo, na kraju shvatiš da su ipak kontakti i raznovrsnost ljudi najveći kapital.
Kakva iskustva nosite sa post-diplomskih studija na Institutu za naprednu arhitekturu Katalonije?
Nakon 3LHD-a i odbranjenog diplomskog rada kod profesora Mihaila Timotijevića, ukazala se prilika za nastavak studija u Barseloni na IAAC-u, samim tim se i svet prosto otvorio. Godinu i po dana skoro svakodnevnog rada 8 do 12 sati dnevno je bilo jedva dovoljno za svo znanje koje se nudilo.
Moram da istaknem da mi je jako pomogao način rada naučen u toku školovanja u Beogradu, shvatanje prostora kod Zorana Abadića, definisanje kvaliteta projekta kod Borislava Petrovića, istraživački rad kod Đorđa Stojanovića i sve to zaokruženo projektovanjem i savetima od strane profesora Timotijevića.
Radne navike i radoznalost su me na kraju usmerile ka novitetima u vidu Rhinoscripta, Grasshoppera, Processingaisličnih parametrijskih alata, kao i njihova primena u procesima istraživanja i arhitektonskom projektovanju.
Primena naučenih stvari u praksi je morala da sačeka neko vreme. Ali, koliko god znanja se nudilo, na kraju shvatiš da su ipak kontakti i raznovrsnost ljudi najveći kapital. Isti ti kontakti, kao i saradnja na raznim projektima, su u godinama posle studija bili zaslužni za velike selidbe u Aziju i nazad u Evropu.
Institutu za naprednu arhitekturu Katalonije; Foto: IIAC
Pomeranje granica za primene alata
Kako ste se, nakon pet meseci rada u Španiji, odlučili da karijeru nastavite u Danskoj?
Moja iskrena želja je zapravo bila da ostanem u Španiji, ali sve prilike su vodile na sever. Sa prijateljem sa studija u Barseloni sam dizajnirao projekat za koji smo obezbedili sredstva i izveli ga kao projekat prvog Fab-Laba u Danskoj.
Osmišljeni dizajn smo izveli koristeći tehnike i alate koje Fab-Lab promoviše, do te mere da je 70% objekta bilo obrađeno na CNC mašini. Pokušali smo sto više da pomerimo granice tadašnje primene alata. Neki pokušaji su nas koštali previše, kad to kažem ne mislim samo finansijski, ali je to iskustvo neprocenjivo.
Objekat je koncipiran iz tri dela koji su predstavljali učionicu za praktičnu nastavu, prostor za CNC mašinu i 3D štampač, i servisni deo (sve što je neophodno za Fab-Lab u startu). Koristili smo gips panele od recikliranih novina, izolacija je bila od morske trave, a fasadni premaz od recikliranih guma. Uspeli smo da eksperimentisemo dosta i na kraju smo, za 11 meseci, projektovali i izveli Fabhouse objekat.
Na otvaranju je bila i danska kraljica, ali sam ja tada već bio u Kini. Prilika za druženje je propuštena.
Fabhouse tokom izgradnje
Crash-course iz snova u NR Kini
Kakvo je iskustvo donela selidba u Kinu i rad na Azijskom kontinentu? Šta je dovelo do povratka u Evropu i ponovo Dansku?
Odlazak u Kinu, Hong Kong i Šangaj, smatram za jedan od najboljih poteza u arhitektonskoj karijeri. Ponovo sam se našao u poziciji da se senzibiliteti poklope i da se nađem u relativno mladoj firmi sa velikim potencijalom za ekspanziju i rast.
10 Design je u tom trenutku imao veliki Hong Kong office od tridesetak ljudi i mali Shanghai office, u kome nas je bilo šestoro kad sam ja došao. Ako se dobro sećam, taj broj se popeo na oko 200 ljudi u tri ofisa kada sam odlazio nekoliko godina kasnije.
Brzina kojom su se stvari dešavale u Kini jako mi je prijala na početku, projekti su dolazili jedni za drugim i proživljavao sam svojevrsni crash-course u razmerama o kojima sam u Evropi samo mogao da sanjam.
Iskustvo rada i života u Kini me je kao osobu i projektanta naučilo više nego što sam mogao da zamislim.
U nekom trenutku se navikneš na to da projekti imaju od pedeset hiljada kvadrata do par miliona i taj spoj masterplaniranja sa projektovanjem i dizajnom je neverovatan način da se brže nauči mnogo stvari i skupi iskustvo u rukovanju/projektovanju prostora.
Iako su rezultati projekata tolikih razmera neretko diskutabilni, po mnogim parametrima, iskustvo rada i života u Kini me je kao osobu i projektanta naučilo više nego što sam mogao da zamislim.
Naoružan novim životnim iskustvom i znanjima odlučio sam se za povratak u Evropu, i malo humaniju ljudsku sredinu, a Holandija, Srbija i najzad Danska su se kao destinacije novih izazova prosto dešavale jedna za drugom. Danska je za sada, posle četiri godine, ako računamo i dve ukradene od strane kovida, još uvek vrlo zanimljiva.
Wuhan Great Wall; Foto: 10DESIGN
Danci veoma vode računa o tome kako će se nešto čistiti, tako da je održavanje i životni vek projekta ugrađeno skoro podsvesno u proces dizajna.
Kako su ustrojene, odnosno kako funkcionišu arhitektonske firme u Danskoj?
Smatram da jednostavnost i sistematičnost danske građevinske regulative pruža velike mogućnosti, a samim tim su i firme zaista različite. Ali, svi imaju isti cilj – a to je kvalitet. Danske firme variraju u načinu struktuiranja, funkcionišu kao samo projektantske, inženjersko-projektantske pa čak i izvođačko-projektantske tako da ne postoji kruto definisana ustrojenost firmi, više prilagodljivost tržištu.
To ne znači da problemi ne postoje. Naprotiv, kako se iskustvo revidiranih i primenjivanih zakona i regulativa prikuplja, tako se isti vremenom koriguju. Vrlo transparentno se dolazi do poboljšanja, isto tako i do novih grešaka, ali je vrlo bitan momenat prikupljanja i deljenja podataka i evaluacija istih.
Danske arhitektonske firme su iskoristile talas popularnosti skandinavskog dizajna i na krilima istog promovisale razne prakse od osvetljenja, preko urbanizma do arhitekture. U osnovi svih navedenih je određena estetika, ali pre svega jednostavnost. Zvučaće smešno, ali Danci veoma vode računa o tome kako će se nešto čistiti, tako da je održavanje i životni vek projekta ugrađeno skoro podsvesno u proces dizajna – arhitektonskog projektovanja.
Pored iste osnove diverzitet u krajnjem rešenju je očigledno prisutan, što govori u prilog primenjivosti Zakona koji se donose. Uvek postoji više načina da se neki izazov reši, a fleksibilnost okvira je delimično zaslužna za to.
Objekat Fabhouse nakon završetka
Kurs ka održivim i čovekomernim rešenjima
Postoji li nešto što biste mogli okarakterisati kao specifikum danske arhitektonske scene?
Često me pitaju kakva je ta Danska arhitektura? Najiskreniji odgovor bi bio – čak i ružni objekti su dobro izvedeni. Prosto postoji neka vrsta nepisanog pravila o minimalnom nivou projekata ispod kojeg se ne ide i to se po stanju na terenu jasno vidi. Naravno, greške se dešavaju, problema ima kao i svuda, ali je nivo profesionalizma na visokom nivou i sami propusti se rešavaju timski i otvoreno.
Ne bih se usudio da nešto označim kao specifikum, ali moram priznati da je inovativnost prostim rešenjima nešto što sam primetio na više mesta – reintepretacija ustaljenih detalja kao neka vrsta modernizacije starih proverenih rešenja.
Možda je previše lako reći inovativnost, ali zaista moderna primena svih poslednjih znanja je u osnovu Danske arhitektonske struke. Poslednja novost je unapređenje i klasifikacija projekata prema carbon footprintu, što će se koliko od 1. januara primenjivati u procesu pribavljanja građevinske dozvole – projekti skupi po okolinu, biće praktično ekonomski neisplativi i celo tržište će se usmeriti jakom promenom kursa ka održivim i čovekomernim rešenjima.
Sundbystræde projekat
Zajednička svest za visok nivo struke
Na koji način se u Danskoj formiraju cene arhitektonskih usluga?
Cene svih usluga u AEC industriji, formiraju su procentima od ukupne vrednosti projekta. Naravno da postoji prostor za pregovore i sto više radite sa nekim, lakše i brže ide, ali suština je u tome da se svima povećava profit što je objekat efikasnije projektovan i izveden.
Tržište je otvoreno za predloge, tako da svaka struka može unapređenjem projekta na bilo koji način zaraditi više na istom ali vrlo retko na štetu drugih učesnika. Pristup formiranju cena zavisi neretko i od načina finansiranja projekta.
Stvar se menja kada govorimo o projektovanju za fizička lica, ali postoji minimum cena radnog sata ispod koje se ne ide i to je neka vrsta zajedničke svesti koja struku održava na visokom nivou.
Projekat nagrađen na Salonu arhitekture 2016. godine
Za sve je bolje da posla ima stalno i dovoljno, nego da tržište varira u tolikoj meri da posla ima ili previše ili nikako.
Šta sve podrazumeva članstvo u Danskoj asocijaciji arhitektonskih firmi? Koliki je uticaj te organizacije na izgrađeno okruženje u Danskoj?
Članstvo u Danske Ark vas pre svega ukljućuje u zajednicu i upoznaje sa profesionalnim okruženjem. Akcenat je na tome da svi delimo isti profesionalni prostor i da je za sve bolje da posla ima stalno i dovoljno, nego da tržište varira u tolikoj meri da posla ima ili previše ili nikako.
Danske Ark osim što radi na definisanju prava i obaveza struke, takođe osluškuje potrebe i probleme srodnih struka pa i klijenata, i na razne načine smanjuje razinu između arhitektonske struke i korisnika njenih usluga.
Postojanje Danske Ark i/ili ASAP-a možda kao najveći zadatak ima da arhitekturu pozicionira i održi na trzištu ne bi li osigurali dalji razvoj i evoluciju kroz relevantno i čovekomerno dejstvo na izgrađenu i ne izgrađenu okolinu.
Škola Sankt Birgitta
Velika investicija vremena u svaki projekat
Koji su najznačajniji projekti na kojima ste radili kao projektant do sada?
U dosadašnjoj karijeri sam učestvovao na projektima raznih razmera, tako da je teško izdvojiti najznačajnije – prosto svaki je imao svoju ulogu i posebno mesto. Ono što im je svima zajedničko je velika investicija vremena, a zatim i snage da se realizuju, bilo da je u pitanju objekat od 8 m² ili konkursno rešenje od skoro dva miliona kvadrata.
Jedan od najdražih projekata poneo je nagradu na Salonu arhitekture u Begradu. Kao gosti Salona smo nagrađeni za najmanji objekat koji sam ikada projektovao i izveo. Pored prethodno navedenog Fabhousea, značajan mi je i prvi projekat na kome sam radio u Kini, koje je izveden u Wuhanu.
Objekat tržnog centra East Side u Berlinu ću pamtiti po tome što sam skoro godinu dana razrađivao dizajn i detalje fasade koja je ambiciozno zamišljena od glinenih lamela, da bi se kasnije zbog ukupne težine elemenata izvela u metalu – lesson learned.
Projekat u Vuhanu; Foto: 10DESIGN
Najznačajniji projekat je trenutno aktuelni ma koje razmere bio, ma koliko vremena trebalo da se izvede.
Projekat proširenja škole Sankt Birgitta se izvodio u toku pandemije iako nismo znali kada će se koristiti, tako da nosi neku dozuprkosa vremenu koja mi znači. Stambeni objekat čije se izvođenje završilo početkom ove godine u gradu u kome živim i radim poklopio se sa početkom procesa revitalizacije luke grada.
Najznačajniji projekat je trenutno aktuelni ma koje razmere bio, ma koliko vremena trebalo da se izvede. Možda je zanimljivije biti u prilici i pratiti život objekta i kako se odluke koje čovek donese na papiru odražavaju na krajnjeg korisnika.
Na kom projektu trenutno radite i kakvi su vam dalji planovi u arhitektonskoj karijeri?
Trenutno radim na više projekata. Tu su naselje od 100 kuća, obdanište, proširenje škole, strategija planiranja razvoja jedne bolnice, itd.
Planovi za budućnost su slični kao i do sada, vođen pesmom jednog od omiljenih bendova: Faithless –„I Want More“.
Ovaj javno prihvaćen i kritički hvaljen kulturni poduhvat trebalo bi da u gradu na Floridi dočara raznolikosti i identitet kroz savremeni dizajn.
Muzej seksa u Njujorku najavio je ovih dana svoje proširenje u Majamiju sa objektom od 3.000 kvadrata, koji bi trebalo da se otvori na proleće 2023. godine prema dizajnu Snøhette, međunarodnog arhitektonskog studija sa sedištem u Oslu.
Planirano je da se postojeća hala transformiše tako da sadrži tri velike izložbene galerije, maloprodajni prostor i bar u kom će moći da se održavaju prezentacije i događaji u cilju predstavljanja značaja ljudske seksualnosti.
Muzej seksa u Njujorku otvoren je 2022. godine; Foto: www.museumofsex.com
Raznolikosti i identitet dočarani kroz savremeni dizajn
S obzirom na to da je Majami poznat kao raznovrsni kulturni epicentar Sjedinjenih Država, Muzej seksa će lokalnom stanovništvu, ali i turistima, ponuditi novu destinaciju koja će dočarati raznolikosti i identitet kroz savremeni dizajn.
Novi objekat je smešten u okrugu Alapata, koji je dom mnogih javnih umetničkih instalacija kao i Rubell muzeja koji sadrži jednu od najvećih privatnih kolekcija savremene umetnosti u Severnoj Americi.
„Inauguralni program realizuje ambicije da Muzej seksa bude forum za razmišljanje o seksu i seksualnosti i da donese jedinstvenu, javno prihvaćenu i kritički hvaljenu kulturnu ponudu u Majamiju“, rekao je za ArchDailyDaniel Gluk, izvršni direktor i osnivač Muzeja seksa.
Novi muzej donosi Majamiju javno prihvaćenu i kritički hvaljenu kulturnu ponudu; Vizuelizacija: Museum of Sex/Snohetta
Muzej seksa je prikazao više od 40 izložbi i pokazao kako dizajn igra ključnu ulogu u razvoju i izvođenju izložbe.
Osnovan 2002. godine u Njujorku, Muzej seksa je prikazao više od 40 izložbi i pokazao kako dizajn igra ključnu ulogu u razvoju i izvođenju izložbe.
Svetski poznate dizajnerske firme poput Pentagram Design Inc, Casson Mann i 2×4 pomogle su da se galerija i istorijska zgrada transformišu u otvoreni diskurs o seksualnosti.
Zgrada muzeja u Njujorku se nalazi u zabavnom nekadašnjem kvartu „crvenih svetala“ Tenderloin, koja je u 19. veku bila poznata po bordelima, plesnim salama, pozorištima i salonima.
Muzej seksa u Njujorku prikazao je dosad više od 40 izložbi; Foto: www.museumofsex.com
Zabava, smeh i zajedništvo
Ane-Rahel Šifman, direktorka i senior arhitekta u Snøhetti, kaže da je saradnja Muzeja seksa i poznate arhitektonske firme ukorenjena u pozitivnosti i radosti.
„Kako smo težili prostoru koji okuplja ljude, naš tim je prihvatio lakoću i zabavu koji karakterišu Muzej seksa, radeći na prenošenju ove perspektive u kolekciju enterijera koji obuhvata zabavu, smeh i zajedništvo“, rekla je ona.
Portal Gradnja.rs će zajedno sa vama i stručnim žirijem izabrati kuće po kojima ćemo pamtiti godinu koja je za nama.
Kraj godine je najbolje vreme za sabiranje utisaka… A kako najbolje sumirati godinu za nama nego napraviti pregled najboljih domaćih projekata objavljenih na portalu Gradnja.rs i dati ih publici na vrednovanje? Ono što sve nas interesuje jeste koja je to kuća po kojoj ćemo pamtiti 2022. godinu?
U cilju popularizacije arhitekture i primera dobre prakse, želimo da čujemo vaš glas kako bismo zajedno izabrali Kuću godine 2022 – Powered by Xella projektovanu i izvedenu od strane arhitekata iz Srbije.
Nagrada za kuću godine je nacionalna smotra realizacija porodičnih kuća, vila i vikendica sa teritorije Srbije, ali i projekata koje su domaće arhitekte izgradile u inostranstvu.
Autorski tim čine Maja Dragišić, dia, Milan Božić, dia, Milica Milosavljević, mia i Divna Babović, dipa, sa projektantskim timom u sastavu Katarina Crljenica, dia, Aleksandar Bojanić, dia i Tamara Koneska, mia.
Bez prve nagrade
Stručni žiri koji su činili arhitekte, istoričari, predstavnici Eparhije bačke i Jevrejske opštine doneo je odluku da se prva nagrada ne dodeli, te je pobednicima pripala druga nagrada u iznosu 1.410.000 dinara, a dodeljene su i tri jednakovredne treće nagrade u vrednosti od po 700.000 dinara.
Prikaz neposrednog okruženja; Izvor: Konkursna dokumentacija
Uz dorade do konačne realizacije
Prema mišljenju žirija, drugonagrađeno rešenje se jasno izdvaja kao najpromišljenije i kvalitativno najuspešnije.
„Nedvosmisleni stav žirija je da ovo rešenje zaslužuje dalju pažnju, kao i da, uz pojedine dorade na osnovu smernica datih u obrazloženju, treba da uđe u proces daljeg razvoja i konačne realizacije“ – kaže žiri.
Žiri smatra i da je rešenje potrebno prilagoditi u smislu komunikativnosti, eksplicitnosti i načina isticanja simbola stradalničkih naroda, pri čemu će koncepcijski stav autorskog tima, koji u fokus stavlja čoveka i ljudskost, biti sačuvan.
Žiri smatra da autori i autorke na savremen način sagledavaju prostor memorijalnog kompleksa i njegov specifičan kontekst.
Osim toga, navodi se, skrenuta je pažnja da je neophodno preciznije ustanoviti potrebe modifikacije terena, kao i mogućnost da se postojeći parking uz Distrikt transformiše u javni prostor, odnosno trg, kojim bi se susedni sadržaji „objedinili“.
Žiri smatra da autori i autorke na savremen način sagledavaju prostor memorijalnog kompleksa i njegov specifičan kontekst, kao i da su, uzimajući u obzir višeznačnost, osetljivost i značaj teme, vešto i racionalno odgovorili na konkursni zadatak.
Pobedničko rešenje – enterijer; Vizuelizacija: Spring Studio
Dr Vladan Đokić na čelu žirija
Žirijem koji je odlučivao o pobedničkom urbanističko-arhitektonskom rešenju predsedavao je dr Vladan Đokić. Profesoru beogradskog Arhitektonskog fakulteta u odluci su pomogli i akademik Branislav Mitrović, doktorka umetnosti i diplomirana arhitektkinja Monika Bilbija, kao i arhitekte Dušan Miladinović i Dušan Stevanović.
Stručni žiri činili su i istoričari dr Gordana Petković i Petar Đurđev, kao i predstavnici Eparhije bačke i Jevrejske opštine, protojerej Vladan D. Simić i Ladislav Trajer.
Tim za dalju koordinaciju aktivnosti na projektu budućeg Memorijalnog centra Grad Novi Sad je formirao u saradnji s Eparhijom bačkom i Fondacijom „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“.
Prikaz programskih celina; Izvor: Konkursna dokumentacija
Čitav Memorijalni park zamišljen je kao logičan nastavak ekološkog koridora Dunava i Limanskog parka.
U okviru kompleksa Memorijalnog centra, smeštenog u prostoru Kreativnog distrikta, planiraju se triprostorno-programske celine – objekat Memorijalnog centra, Memorijalni park, kao i prateće uređenje parterne i saobraćajne površine, navedeno je u konkursnom zadatku.
Čitav Memorijalni park zamišljen je kao logičan nastavak ekološkog koridora Dunava i Limanskog parka, te treba da bude pejzažno oblikovan kao prvi nivo ulaska u tiho mesto sećanja, dok je objekte trebalo oblikovati kao land art koji je integralni deo topografije parka.
Više detalja i obrazloženjeo rezultatu urbanističko-arhitektonskog konkursa, kao i imena dobitnika i dobitnica tri treće nagrade možete pročitati ovde.
Monolitna i gotovo potpuno zatvorena struktura obložena je krečnjačkim pločama, dok sliku enterijera određuje vidljivi sirovi beton.
Devetog maja 2009. godine u Zagrebu je održana je prvoklasna kulturna manifestacija – Kenet Frempton otvorio je izložbu crteža proslavljenog portugalskog arhitekte Alvara Size.
Umetnička galerija nije bila dovoljno velika da primi sve zainteresovane – izloženi su bili crteži na kojima je Siza tražio konačan izraz za ovu nesvakidašnju kapelu.
Dvanaest godina kasnije, kapela površine 92 kvadratakonačno je izvedena desetak kilometara od Kumrovca u pejzažu Hrvatskog zagorja, u okviru parka baroknog dvorca Miljana, poznatog iz telenovele „Ponos Ratkajevih“.
Dvorac se nalazi kraj Kumrovca, na samoj granici sa Slovenijom; Foto: Miljenko Bernfest
Prelazni prostor projektovan kroz pjacetu
Tako je 2021. godine u padinu najvišeg dela imanja uzidana monolitna i gotovo potpuno zatvorena struktura, obložena krečnjačkim pločama.
Prelazni prostor između prirodnog i veštačkog arhitekta je projektovao kroz terasu, pjacetu, sa pogledom na brdoviti zagorski pejzaž i nizove planinskih venaca u pozadini.
Sa pjacete se pruža pogled na prekrasan zagorski pejzaž; Foto: Miljenko Bernfest
Jedini „dekor“ u prostoru jesu vidljivi tragovi oplate.
Zdanje karakteriše dualnost njegove materijalnosti, gde su spoljni delovi izvedeni od tesanog kamena, a unutrašnjost od livenog betona.
Tehnologija izrade vidljivog, sirovog betona određuje sliku enterijera, te su jedini „dekor“ u prostoru vidljivi tragovi oplate.
Vidljivi tragovi oplate kao dekor; Foto: Damir Fabijanić
Modernost i aktuelnost dizajna
Stroga čistoća autorovog pristupa možda podseća na ranohrišćanske crkvene građevine, ali je sa druge strane i veoma jasno da ne postoji sumnja u modernost, pa čak i aktuelnost upravo takvog minimalističkog dizajna.
Protok prirodnog svetla omogućen je samo kroz veoma nisko postavljen horizontalni otvor iza oltara, tako da veštačkosvetlo može da igra glavnu ulogu.
Svu crkvenu opremu arhitekta je projektovao u skladu sa celokupnom idejom kapele, precizno i dosledno.
Siza je ovaj otvor osmislio tako da posetiocu omogući da se orijentiše, ali pre svega sa idejom da na ovaj način stvori jednu sasvim posebnu, povučenu i stimulativnu atmosferu.
Svu crkvenu opremu arhitekta je projektovao u skladu sa celokupnom idejom kapele, precizno i dosledno, bez ičega što je suvišno i posebno dopadljivo.
Nacrt Alvara Size
Razmera čoveka i razmera sveta
Dominantan element prostora je svakako drveni krst, čija forma asocira na razapetog Hrista, podsećajući na krst u čuvenoj crkvi Santa Maria u Portugaliji, koja je jedno od najznačajnijih arhitektinih ranijih dela.
Kao i kod svakog sakralnog objekta, i u kapeli u Miljani postoje dve razmere – razmera čoveka kao pojedinca i razmera sveta, objasnio je Alvaro Siza za ArchDaily.
Tako razbijena betonska konstrukcija pored ulaznog portala simbolizuje ljudsku razmeru, gde je istovremeno kreirana i streha i niša i klupa.
Foto: Damir Fabijanić
Alvaro Siza je svojom potpuno ličnom poetikom stvorio u Miljani sakralni prostor koji je koliko individualan, toliko i univerzalan.
Zanimljiv je i trenutak da visoka tavanica od osam metara, zahvaljujući pravcu veštačkog svetla, ne deluje definitivno.
Na kraju možemo reći da je Alvaro Siza svojom potpuno ličnom poetikom stvorio u Miljani sakralni prostor koji je koliko individualan, toliko i univerzalan.
Nagrada se dodeljuje u četiri kategorije, uključujući i počasnu nagradu za istraživanje, a rok za podnošenje predloga je 15. januar 2023. godine.
HERSUS Prize on Modern Built Heritage (HERSUS nagrada) je inicijativa koja se razvija i implementira u okviru Erazmus+ projekta Jačanje svesti o nasleđu i održivosti građene sredine u visokoškolskom obrazovanju arhitektonskog i urbanističkog projektovanja (eng. Enhancing of Heritage Awareness and Sustainability of Built Environment in Architectural and Urban Design Higher Education – HERSUS), koji se sprovodi kao strateško partnerstvo u oblasti visokog obrazovanja i koji finansira Evropska komisija.
HERSUS konzorcijum se sastoji od pet evropskih univerziteta i škola arhitekture: Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet, Beograd, Srbija, kao rukovodeća organizacija konzorcijuma; IUAV Univerzitet, Venecija, Italija; Univerzitet sa Kipra – Departman za arhitekturu, Nikozija, Kipar; Aristotelov univerzitet u Solunu – Arhitektonski fakultet, Solun, Grčka; Univerzitet u Sevilji – UNESCO Katedra za urbano graditeljsko nasleđe u digitalnoj eri, Sevilja, Španija.
HERSUS nagrada se dodeljuje najboljim praksama u Evropi u okviru tematskog okvira održivosti i kulturnog nasleđa u domenu arhitekture i urbanizma. Specifično, HERSUS nagrada se bavi temom modernog nasleđa, koju je UNESCO Program moderne baštine definisao kao „Arhitekturu, urbanizam i dizajn predela 19. i 20. veka“.
Činjenica je da čovečanstvo beleži značajan porast izgradnje u poslednjih 200 godina u odnosu na ostatak svoje duge istorije. Uprkos tome što je sastavni deo našeg okruženja, ovo nasleđe nije dovoljno prepoznato i vrednovano kako na institucionalnom nivou, tako i na nivou društva, što rezultira neadekvatnom zaštitom, čini ga ranjivim i izlaže opasnosti da nestane.
U okviru ovog problema – ne samo u geografskom, već i u vremenskom smislu – UNESCO je usvojio strategiju rada na stvaranju uravnoteženije liste svetske baštine, promovišući proaktivan pristup identifikaciji i dokumentovanju ovog nedovoljno prepoznatog nasleđa.
Činjenica je da čovečanstvo beleži značajan porast izgradnje u poslednjih 200 godina u odnosu na ostatak svoje duge istorije.
U tom kontekstu, početkom 21. veka, UNESCO je u saradnji sa ICOMOS-om i DOCOMOMO-om pokrenuo specifičan program Modernog nasleđa kao jedne od nedovoljno zastupljenih kategorija na kojima UNESCO i države članice moraju da rade. Dvadeset godina kasnije i na 50. godišnjicu Konvencije o svetskoj baštini, uključivanje ove vrste nasleđa i dalje je sporo i bez jasno utvrđenih specifičnosti.
Glavni cilj HERSUS nagrade je da doprinese većoj vidljivosti i svesti o modernom nasleđu nagrađivanjem projekata, istraživanja i inicijativa koje se bave modernim nasleđem na inovativan i održiv način. Nagrađeni radovi biće deo putujuće izložbe i kataloga, što će takođe doprineti da se dopre do šire publike i ostavi trag za dalja istraživanja i delovanje u okviru ove teme.
Kategorije nagrada
Obrazovanje – Studenti
Ova kategorija nagrađuje završne diplomske projekte ili teze razvijene u okviru master studijskih programa i integrisanih akademskih studija iz oblasti arhitekture i urbanizma na visokoškolskim ustanovama u Evropi.
Ilustracija: HERSUS
Obrazovanje – Nastavnici
Ova kategorija nagrađuje inovativne nastavne i pedagoške prakse koje su realizovane kao nastavne aktivnosti u okviru akreditovanih studijskih programa i kurikuluma.
Ilustracija: HERSUS
Praksa – Realizovana dela
Ova kategorija nagrađuje izgrađen projekat koji se bavi modernim nasleđem (19 – 20. vek) koji je realizovan između 2018. i 2022. godine.
Ilustracija: HERSUS
Počasna nagrada za istraživanje
Ova kategorija prepoznaje pojedinačne istraživače ili istraživačku instituciju koja je posvetila svoj rad tematskom okviru i izazovima modernog nasleđa.
Ilustracija: HERSUS
Važni datumi
15. januar 2023. – Rok za podnošenje predloga
Februar 2023. – Žiriranje i selekcija predloga
Maj 2023. – Objavljivanje pobednika, izložba i dodela nagrada
Više informacija o uslovima učešća, kriterijumima, međunarodnom žiriju, sistemu, smernicama i templejtima za podnošenje predloga pogledajte ovde.
