Od željno čekanog Sajma nameštaja, preko kompletno opremljene modularne kućice, do najboljih modela sofa koje predlažu domaći dizajneri enterijera.

U mesecu za nama, kada smo sa velikim uspehom organizovali konferenciju Build Up 2022 – Održivo jer je neizdrživo, trudili smo se da na portalu Gradnja ni jednog trenutka ne manjka zanimljivog sadržaja. Koliko smo u tome uspeli svedoče svakako i vaši klikovi i lajkovi tokom čitavog novembra, kada su se kao najčitaniji izdvojili sledećih 5 tekstova.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• TOP 5 tema: Šta ste najviše čitali u oktobru na portalu Gradnja
• TOP 5 od Enote: Arhitekte koje projektuju u skladu s prirodnim lepotama Slovenije

5. U centralnom delu Novog Beograda planiran kompleks sa 244 stana i 52 poslovna apartmana

Na uglu Bulevara Milutina Milankovića i Ulice omladinskih brigada na Novom Beogradu kompanija Railway City planira izgradnju dva objekta, jednog stambeno-poslovnog sastavljenog od tri lamele, te jednog poslovnog objekta visokog standarda. Bruto razvijena građevinska površina čitavog kompleksa iznosi 38.159 m². Ceo tekst ovde

4. Sofe s preporukom: 5 arhitekata otkrivaju za vas garniture za peticu

U prvom izdanju naše nove rubrike „5 za 5“ mogli ste da saznate koji su se to modeli sofa koji su se najbolje pokazali kod krajnih korisnika i sa kojima su arhitekte imale najbolja iskustva. Svoje savete dali su vam Sonja Brstina, Jasmina Kukrika iz Line4Design, Studio OBE, MAIN architects i Unknown Studio. Ceo tekst ovde

3. Vikendica na Kosmaju sa dnevnim boravkom u prirodi

Vikend kuća Ro realizovana je ove godine u mestu Rogača kod Sopota. Formirana je kao nadogradnja na prethodno izvedenim temeljima koji su diktirali gabarit objekta, dok je funkcija definisana kroz želju za dnevnim boravkom u prirodi, što je postignuto prozorima visine 3,5 metra koji se mogu otvarati prema potrebi. Ceo tekst ovde

2. Bili, videli, ocenili: Ovo su najbolji komadi na 58. Sajmu nameštaja u Beogradu

Nakon pandemijskog perioda i pauze od dve godine, u Beogradu je tokom novembra održan 58. Sajam nameštaja. Po tradiciji, redakcija portala Gradnja obišla je i ovogodišnje izdanje sajma, a arhitektkinje Hana Rodić i Milena Filipović su za vas izdvojile najbolje komade i saznale koliki su bili sajamski popusti. Ceo tekst ovde

1. Spremna za život: Modularna kućica iz Slovenije dolazi potpuno opremljena nameštajem

Tiny home je tipski objekat iz serije modularnih kućica proizvođača Adria home iz Slovenije. Osnove 22 kvadrata i od metalne konstrukcije, kuća je u potpunosti opremljena nameštajem, a postavlja se na ravnu površinu bez potrebe za izgradnjom temelja. Cena Tiny home kućice sa paketom osnovne opreme je 64.900 evra +PDV. Ceo tekst ovde

Ovaj pionirski poduhvat mogao bi da predstavlja prvi korak ka budućnosti u kojoj će roboti i bespilotne letilice podizati čitava naselja i gradove.

Otpočela je izgradnja najveće zajednice 3D štampanih kuća u Sjedinjenim Državama, za koju je projekat uradio danski BIG, dok je kompanija ICON zadužena za 3D štampanje objekata.

Projekat nazvan Wolf Ranch (srp. Vučji ranč), podrazumeva izgradnju čak 100 domova u Džordžtaunu, severno od Ostina u Teksasu.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• 220 sati potrebno za izgradnju prve 3D štampane kuće na sprat u SAD
• 3D štampana kuća obogaćena prirodnim teksturama drveta

Solarni paneli na svakom krovu

Plan razvoja podrazumeva sistem od osam različitih osnova sa rasponom kvadratura od 146 do 196 kvadrata, koje bi bile ili trosobne ili četvorosobne jedinice.

Paleta unutrašnjih materijala uključuje štampane zidne teksture i polirane betonske podove, dok će enterijeri biti definisani u ponudi od 24 stila. Krov svake kuće sadržaće solarne panele.

Razvojni partneri vide ovaj ubrzani način izgradnje kao rešenje za stambenu krizu koja već neko vreme vlada u Sjedinjenim Državama.

Unutrašnji i spoljašnji zidovi biće izvedeni korišćenjem čitave flote robota za 3D štampanje, za koju BIG i ICON veruju da će doneti manje otpada, a više slobode u dizajnu.

Razvojni partneri takođe vide ovaj ubrzani način izgradnje kao rešenje za stambenu krizu koja već neko vreme vlada u Sjedinjenim Američkim Državama.

Domovi bolji u svakom pogledu

„Prvi put u istoriji sveta i čemu smo svedoci da flota robota gradi čitavu jednu zajednicu domova. I to neće biti bilo kakve kuće, već domovi koji su bolji u svakom pogledu: bolji dizajn, veća snaga, bolje energetske performanse, udobnost i povećana otpornost“, rekao je za Archinect izvršni direktor ICON-a Džejson Balard.

On je dodao i da veruje da će u budućnosti roboti i bespilotne letilice graditi čitava naselja i gradove, a da će se tada Wolf Ranch pominjati kao mesto na kom je počela robotska gradnja u velikim razmerama.

Fotografije i renderi

Pogled na gradilište iz vazduha; Foto: ICON/BIG

Foto: ICON/BIG

Foto: ICON/BIG

Vizuelizacija: ICON/BIG

Vizuelizacija: ICON/BIG

Vizuelizacija: ICON/BIG

Od TV tornja na Aleksanderplacu, preko galerije oslikane na ostacima Berlinskog zida, do veličanstvene Fosterove kupole na vrhu zgrade nemačkog parlamenta.

Biti arhitekta iziskuje potrebu za konstantnim praćenjem napredovanja tehnologije, materijala, kao i potragu za stalnom inspiracijom. Putovanja su odličan korak ka tome, a nemačka prestonica vas neće izneveriti jer ima mnogo toga da ponudi.

Ono što je glavni lični utisak jeste da je u pojedinim delovima grada velik akcenat stavljen na zajedničke prostore i socijalizaciju, da postoji jedna vrsta razigranosti i kreativnosti prisutna na ulicama Berlina, a koju svakako treba iskusiti.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• 20 arhitektonskih projekata koje morate videti u Milanu
• Muzej egzila u Berlinu gradi se na mestu srušene železničke stanice

1. Kupola Rajhstaga

Ako u skorije vreme planirate posetu Berlinu, definitivno vam preporučujemo da vidite ovu veličanstvenu kupolu. Zgrada Rajhstaga predstavlja središte Bundestaga, nemačkog parlamenta, još od 1999. godine. Prvobitno je bila izgrađena još 1894. prema zamisli arhitekte Paula Valota.

Staklena kupola na vrhu zgrade morala je da bude projektovana po rigoroznim principima zaštite životne sredine.

Neposredno pred Drugi svetski rat izbija požar (do sada nije utvrđen uzrok), a nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke 1990. godine raspisan je arhitektonski konkurs za obnovu Rajhstaga.

Pobednik konkursa bio je britanski arhitekta Norman Foster koji je izgradio staklenu kupolu na vrhu zgrade koja je morala da bude projektovana po rigoroznim principima zaštite životne sredine.

Danas možete besplatno obići ovo zdanje gde će vas spiralne rampe dovesti do vrha i omogućiti vam prelep pogled na sam grad.

2. Spomenik ubijenim Jevrejima Evrope (Denkmal für die ermordeten Juden Europas)

Jedan je od najvažnijih i najkontroverznijih spomenika Holokaustu. Smešten u centru Berlina između Potsdamer Platza i Brandenburške kapije, prostire se na 4,7 hektara, a sastavljen je od 2.711 betonskih blokova poslaganih po rešetkastom obrascu.

Ovaj spomenik je sve drugo osim nešto što se podrazumeva samo po sebi. On ne podseća na neko veliko delo, nego na veliki zločin.

Arhitekta Piter Ajzenman je objasnio da je želeo da postigne efekat gde posetioci treba da osete gubitak i dezorijentaciju koju su Jevreji osećali tokom Holokausta.

„Ovaj spomenik je sve drugo osim nešto što se podrazumeva samo po sebi. On ne podseća na neko veliko delo, nego na veliki zločin. To što je nemačko društvo i parlament to priznalo, samo po sebi predstavlja neobičnu odluku koja će i ubuduće biti povod debatama“ – rekao je Ajzenman.

3. Jevrejski muzej Berlin (Jüdisches Museum Berlin)

Svojim otvaranjem 2001. godine postaje najveći jevrejski muzej u Evropi. Na 3.500 kvadratnih metara površine, muzej predstavlja istoriju Jevreja u Nemačkoj od srednjeg veka do danas, sa novim fokusom i novom scenografijom.

Zavojitim dizajnom zgrade arhitekta je želeo da uništavanje jevrejskog života u Nemačkoj učini fizički opipljivim.

Sastoji se od tri zgrade, od kojih su dve nove dogradnje koje je posebno za muzej izgradio arhitekta Daniel Libeskind koji je zavojitim dizajnom zgrade želeo da uništavanje jevrejskog života u Nemačkoj učini fizički opipljivim.

Već i pre otvaranja, Jevrejski muzej u Berlinu je bio pravi magnet za publiku. Oko 350.000 ljudi posetilo je praznu (novu) građevinu, a otkako je muzej otvoren 2001. kroz njega je prošlo preko sedam miliona ljudi.

Dvadeset godina pregovora

Po pravilu se muzej gradi kako bi se u njemu izložile već postojeće, uglavnom značajne kolekcije. U slučaju Jevrejskog muzeja u Berlinu sve je bilo drugačije.

Najpre se dvadeset godina pregovaralo oko toga u kakvom obliku i obimu, te s kakvim sadržajem treba podići ovakvu ustanovu, sve dok berlinski gradski senat nije došao do Libeskinda.

Danas pored muzeja možete prisustvovati raznim radionicama, koncertima i, naravno, možete posetiti jevrejski restoran u zgradi muzeja.

4. Dark Matter

Multimedijalni svetlosni projekat „Dark Matter“ predstavlja ekspanzivne svetlosne instalacije u prostorijama bivše fabrike u Lihtenbergu,  jedanaestom administrativnom okrugu Berlina, koji se nalazi istočno i severoistočno od centra grada.

U sedam delimično interaktivnih delova posetioci kreću na putovanje gde se svetlost, pokret i zvuk stapaju u koreografije svetlećih oblika i boja.

Autor ovih instalacija Christopher Bauder i njegov dizajn studio Whitevoid žele posetioce da odvedu u paralelni kosmos ekspanzivnih svetlosnih instalacija u kojima se granice između stvarnog i digitalnog sveta zamagljuju.

U sedam delimično interaktivnih delova posetioci kreću na putovanje gde se svetlost, pokret i zvuk stapaju u koreografije svetlećih oblika i boja. Više informacija o projektu kao i kupovini karata možete pogledati na ovom linku.

5. Muzej filma i televizije (Deutsche Kinemathek)

Doživite istoriju nemačkog filma od njegovih početaka do danas. Muzej filma i televizije ilustruje više od 100 godina nemačke filmske istorije i 50 godina istorije nemačke televizije – ovaj koncept je jedinstven u Evropi.

Dvorane ogledala, svetlosne instalacije i iznenađujući prolazi hvataju fascinantnu snagu pokretnih slika

Postavljanje izložbe je isto tako spektakularno i arhitektonično: dvorane ogledala, svetlosne instalacije i iznenađujući prolazi hvataju fascinantnu snagu pokretnih slika. Sam objekat u kom se nalazi muzej je takođe razlog zašto ga treba obići ako ste po zanimaju arhitekta.

6. Galerija Istočna strana (East Side Gallery)

Smeštena je u Mulenštrase, nedaleko od centra Berlina, i predstavlja najdužu otvorenu galeriju na svetu i ujedno i najduži neprekinuti deo Berlinskog zida.

Galerija se sastoji od preko 100 slika koje ilustruju političke promene koje su se dešavale 1989. i 1990. godine.

Odmah nakon što je zid srušen, oko 120 umetnika iz celog sveta je došlo u Berlin i krenulo da oslikava galeriju koja je otvorena u septembru 1990. godine.

Ova galerija se proteže na 1,3 kilometra i sastoji od preko 100 slika koje ilustruju političke promene koje su se dešavale 1989. i 1990. godine.

7. Alexanderplatz – TV toranj

Alexanderplatz je oduvek bio jedno od najživljih mesta u Berlinu. Trg predstavlja važan saobraćajni čvor grada od trenutka otvaranja železničke stanice 1882. godine. Pedesetih godina 19. veka Alexanderplatz se koristio za vojne parade i vežbe, takođe i kao mesto gde su lokalni farmeri prodavali svoje proizvode.

Posetioci se mogu popeti liftom do visine od preko 200 metara i uhvatiti spektakularan pogled na grad.

Ovaj znameniti javni trg je velikim delom uništen tokom Drugog svetskog rata, a svoj noviji izgled je krenuo da poprima od šezdesetih godina 20. veka.

Ono što sam grad i trg čini prepoznatljivim jeste TV toranj koji sa visinom od 368 metara doseže najviši objekat u Nemačkoj. Posetioci se mogu popeti liftom do visine od preko 200 metara i uhvatiti spektakularan pogled na grad.

Razgovaramo o obnovi Hilandara i Avalskog tornja, saradnji s Milošem Teodosićem, kao i o najnovijim adutima iz Mapeijevog proizvodnog asortimana.

U Milanu 1937. godine nastao je Mapei, tada mala porodična radionica za proizvodnju boja i lepkova za polaganje keramičkih pločica, a danas internacionalna kompanija u svetskom vrhu među proizvođačima materijala za građevinsku industriju.

Sa istom strašću i ljubavlju prema inovacijama, i nakon 85 godina od osnivanja Mapei vodi treća generacija italijanskih preduzetnika i industrijalaca iz porodice Skvinci. Blizu 20 godina Mapei aktivno posluje i u Srbiji.

Upriličili smo razgovor sa Nenadom Cvetkovićem, generalnim direktorom Mapei Srbija o timskom radu, najvažnijim projektima i uspesima, sportu i proizvodima o kojima se sve više govori, jer čine razliku.

Kako je pisana istorija

Tokom nepunih dvadeset godina poslovanja, realizovali ste mnogobrojne projekte u Srbiji. Izdvojite nam neke od njih?

Kao neko ko je prisutan od početaka poslovanja brenda Mapei u Srbiji, imam uspomene na projekte i radove iz različitih faza razvoja kompanije. Među najranijim projektima je učešće u rekonstrukciji Apelacionog suda u Nemanjinoj ulici u Beogradu i adaptacija zgrade Pravnog fakulteta.

Usledile su rekonstrukcija Sportskog centra 25. maj (danas Gale Muškatirović), gde smo učestvovali u sanaciji spoljnih bazena, zatim u obnovi Avalskog tornja na kojem je kompletan beton spravljen sa našim superplastifikatorom čime je znatno ubrzana dinamika izgradnje, kao i mnogi hoteli poput Crowne Plaze, i infrastrukturni objekti kao Most na Adi i Karađorđeva ulica u Beogradu.

Izdvojio bih i objekat GTC Green Heart koji svojim izgledom pleni, kao i javni košarkaški teren by Red Bull Half Court u Novom Sadu koji je jedan od mnogih terena u svetu, jer smo globalni partner na ovom projektu. Ipak, kao vrhunac poslovanja od nekoliko stotina projekata koje smo do sada realizovali u Srbiji, bez sumnje bih istakao radove na unutrašnjosti Hrama Svetog Save.

U obnovi Avalskog tornja kompletan beton bio je spravljen sa našim superplastifikatorom, čime je znatno ubrzana dinamika izgradnje.

Koliko vam je značilo da budete deo projekata kao što su manastiri, crkve, Hilandar – koji su naše nacionalno blago, a gde su implementirani Mapei materijali?

Angažovanost na objektima od kulturnog značaja je proistekla iz podrške naše centrale u Italiji. Mapei godinama neprestano razvija posebnu grupu proizvoda za obnovu istorijskih objekata. U Italiji su rano prepoznali potrebu da se za sanaciju koriste materijali koji su po karakteristikama slični izvorno upotrebljenim materijalima kojima su građeni stari objekti.

Preuzeli smo sva ta znanja i iskustva i trudimo se da ih implementiramo ne kroz proizvode već kroz sistemska rešenja. Sagledavamo kompatibilnost starih podloga sa novim, savremenim materijalima i nudimo tehnički najadekvatnije predloge. Pored Hrama Svetog Save, realizovali smo deo radova na obnovi Hilandara posle velikog požara, izgradnji manastirskog konaka u Visokim Dečanima, rekonstrukciji Velikog stepeništa na Kalemegdanu i sanaciji fasade na Kraljevoj crkvi u manastiru Studenica.

Ponosni smo što nam je data šansa da pišemo istoriju i sačuvamo od zaborava originalna rešenja u građevinarstvu iz prošlih vremena.

Čvrsta povezanost sa svetom sporta

Ime Mapei poznato je i u svetu sporta. Odakle vodi poreklo ta veza?

Mapei je čvrsto povezan sa svetom sporta. Strast prema sportu započeo je osnivač Mapeijja koji se profesionalno bavio biciklizmom. Tu ljubav je preneo i na svoje naslednike, pa je i u okviru kompanije biciklizam jedan od najpopularnijih sportova, a pre 30 godina započelo je sponzorstvo istoimenog biciklističkog kluba koji je postao jedan od najjačih na svetu.

Sa biciklizma se prešlo na fudbal kao najpopularniji sport, a Mapei je od 2003. vlasnik fudbalskog kluba Sasuolo koji igra u italijanskoj Seriji A kao i klupskog „Mapei“ stadiona, što je kuriozitet, jer samo još dva-tri tima u Seriji A imaju sopstveni stadion. Otkako je u vlasništvu Mapeija, Sasuolo je došao od četvrte do prve lige u kojoj se uspešno takmiči, a s vremena na vreme učestvuje i u evropskim takmičenjima.

Mapeijeve aktivnosti u sportu takođe uključuju i proizvodnju inovativnih proizvoda i sistema za uređenje i izgradnju zatvorenih i otvorenih sportskih terena i objekata.

Miloš Teodosić kao i mi prepoznaje kvalitet i promoviše timski duh naspram individualnosti.

U Srbiji imate saradnju sa jednim od naših vrhunskih sportista, Milošem Teodosićem. Kako je došlo do saradnje?

Kao društveno odgovorna kompanija Mapei globalno promoviše zdrave stilove života. Značaj sporta i fizičke aktivnosti je neprocenjiv. S obzirom da smatramo sebe najboljim na tržištu odlučili smo da ostanemo u „dobrom društvu“ i dogovorili se da se u narednom periodu predstavimo zajedno sa Milošem koga smatramo jednim od naših najboljih košarkaša.

Vodimo se istim vrednostima, jer i on kao i mi prepoznaje kvalitet i promoviše timski duh naspram individualnosti. Zajedno smo predstavili Mapei brend na terenima Miloševog hotelsko-sportskog kompleksa „Crni Vrh“ na Divčibarima koji je izveden našim sistemskim rešenjima i time započeli kampanju „Prvi na terenu“ koja u fokusu ima vrhunsku Mapei tehnologiju za uređenje sportskih terena.

Kažu da najbolji idu uvek sa najboljima…

Cilj kome težimo je da korisnici naših proizvoda i usluga budu zadovoljni. Ponosimo se što uz naš rast i razvoj na tržištu rastu i naši saradnici i naši poslovni odnosi.

Sarađujemo sa projektantima, izvođačima, podizvođačima, specijalizovanim izvođačima, trgovcima. Svaki novi zajednički projekat je izazov za sebe, ima specifične uslove i drugačije zahteve. Našim saradnicima pružamo logistiku koja omogućava da se projekti realizuju uspešno, kvalitetno i efikasno.

Našim saradnicima pružamo logistiku koja omogućava da se projekti realizuju uspešno, kvalitetno i efikasno.

Kao jedna od vodećih kompanija u građevinskoj industriji koja posluje širom sveta, Mapei ima ponudu od preko 6.000 tehnološki naprednih proizvoda u okviru Mapei Grupe. Na srpskom tržištu možete se pohvaliti značajnim uspesima. Na šta ste najponosniji?

Najveći uspeh vidim tim koji gradimo više od osamnaest godina i koji se i dalje podjednako trudi da bude jači i bolji. Misija nam je da stvaramo naslednike koji će nastaviti da unapređuju naš biznis model. Kod kandidata sa kojim razgovaramo o zaposlenju tražimo karakter, individualnost koju će usmeriti ka timskom radu, jer u suprotnom neće biti rezultata.

Pristalica sam definicije da tim nije skup najboljih pojedinaca već skup ljudi koji najbolje rade zajedno. Zato smo na tržištu prepoznati kao jak, profesionalan i stručan tim koji danas ima 40 zaposlenih u Srbiji i Crnoj Gori, a pre samo deset godina bilo nas je petoro. Tržište nas prepoznaje kao poželjnog, autentičnog poslodavca koji je istinski posvećen razvoju zaposlenih.

Vaš ponos je i Mapei Akademija koja je otvorena 2017. godine i kroz koju edukujete saradnike. Imate višegodišnji kontinuitet u obučavanju koji se nije prekidao ni tokom pandemije.

Kroz Mapei akademiju od 2017. godine trudimo se da unapredimo znanje, prvenstveno specijalizovanih i generalnih izvođača radova, ali i drugih saradnika kao što su projektanti, stručni nadzori i trgovci. Ne učimo ih kako da rade svoj posao, već im pokazujemo nove tendencije i mogućnosti iz ponude građevinskih materijala koje rad mogu da im učine lakšim, a gotov proizvod pouzdanijim i dugotrajnijim, što je benefit i za investitora i dizajnera i izvođača.

S obzirom na stalne promene na tržištu, trudimo se da pratimo trendove na svetskom i evropskom nivou i prenesemo ih posetiocima Mapei Akademije kroz praktične i teorijske prezentacije. Radionice drže naši zaposleni, profesionalno usmereni na pojedinačne grupe proizvoda, a po potrebi dolaze i kolege iz inostranstva.

Raznovrsna ponuda hidroizolacija

Koji su aduti iz vašeg proizvodnog asortimana?

Na našem tržištu u ovom trenutku smo poznati po raznovrsnoj ponudi hidroizolacija – krovnim membranama, bentonitnim i sintetičkim membranama za podzemne delove konstrukcija, polimercementim i akrilnim premazima. Svakim danom Mapei portfolio proširujemo novim, tehnološki unapređenim proizvodima.

U stalnoj potrazi za kvalitetnim, pouzdanim rešenjima u ponudu smo uvrstili i sisteme za hidroizolaciju na bazi poliuree i poliuretana. Naše mase za fugovanje imaju najširu paletu boja na tržištu, što ih pored kvaliteta dodatno izdvaja u odnosu na druge slične proizvode. Tu su i industrijski podovi koji su proteklih godina uspešno primenjivani u garažama, velikim zdravstvenim centrima i proizvodnoj industriji.

Mnogo se ulaže u nove tehnologije i inovativne materijale. U ovoj oblasti se Mapei asortiman nalazi u samom vrhu?

Iza svih novih tehnologija stoje prethodno iskustvo i ispitivanje. Mapei grupa ima 32 istraživačka centra širom sveta koji za svaki novi proizvod ili novu formulu ulaže mnogo truda i energije da ga detaljno razrade od ideje, preko svih provera i testova do implementacije.

Bez obzira gde su proizvedeni, proizvodi su ujednačenog, standardizovanog kvaliteta i potpuno smo sigurni u njihovu pouzdanost.

Sa klijentima delimo stručnost, znanje, pouzdanost, rešenja jednostavna za ugradnju i sigurnost.

Koje još vrednosti dajete svojim kupcima? Po čemu ste još prepoznatljivi?

Sa klijentima delimo stručnost, znanje, pouzdanost, rešenja jednostavna za ugradnju i sigurnost. Naši zaposleni su maksimalno posvećeni svom poslu i vrhunskoj usluzi koju pružaju klijentima.

Na tržištu se ime Mapei vezuje za vrhunski kvalitet. Izvođači sa ponosom ističu kada rade sa vašim materijalima.

Zahvaljujući kvalitetu proizvoda i sistema kao i izuzetnoj tehničkoj podršci, Mapei je pronašao put do korisnika i postepeno je izgradio svoju poziciju na tržištu.

Klijentima smo uvek dostupni i verujemo da i oni prepoznaju kvalitet našeg servisa gledajući tržište i način na koji komuniciramo sa njima.

Ne idemo na komercijalni pristup nego na tehnički korektna rešenja. Obećavamo samo ono iza čega možemo da stanemo i garantujemo kvalitet.

Formulacija prilagođena lokalnim klimatskim uslovima

Mnogo se govori o klimatskim promenama. Da li je moguće da se građevinskim materijalima odgovori na ovaj izazov?

Pratimo trend klimatskih promena koji globalno ide u pravcu povećanja temperature vazduha i obilnih padavina. Procena je da oko 70% globalnih emisija CO₂ dolazi iz urbanih sredina. Toliko je veliki uticaj izgrađene sredine na okruženje. To proizvođače građevinskih materijala stavlja pred veliki izazov.

Naša je obaveza da isporučimo materijale koji su sigurni, pouzdani i izdržljivi tokom godina i koji imaju najmanji mogući uticaj na životnu sredinu. Istovremeno, formulacija Mapei proizvoda prilagođava se lokalnim klimatskim uslovima, jer je sigurno da nisu isti uslovi gradnje na Balkanu i u Skandinaviji.

Koristimo naša prethodna iskustva i stalnim unapređenjem znanja verujem da možemo da se suočimo sa svim izazovima koji nastupaju.

Negujemo kulturu feedbacka, otvorene i transparentne komunikacije, međusobnog poverenja i lojalnosti.

Građevinarstvo se konstantno suočava sa mnogim izazovima – tržište postaje zahtevnije iz dana u dan. Koji odgovor ima Mapei na te izazove?

Možemo da odgovorimo na izazove samo kroz one na koje možemo da utičemo i koje zavise od nas. Odlučili smo da jačamo kompetencije i znanja zaposlenih, kreiramo radno okruženje u kojem će oni biti zadovoljni. Negujemo kulturu feedbacka, otvorene i transparentne komunikacije, međusobnog poverenja i lojalnosti.

Važan nam je svaki član tima i trudimo se da ljudi to prepoznaju. Time smo kreirali jaku kulturu, stabilnu strukturu tima i fluktuaciju sveli na najmanju moguću meru. To je naš odgovor na nepredvidive zahteve tržišta i snaga za optimističan pogled na budućnost.

Da li Mapei ima poruku za vaše kupce?

Globalni moto Mapeija je „Nikada ne prestaj da okrećeš pedale“. Ovu očigledno sportsku metaforu je često koristio Đorđo Skvinci, stvaralac globalnog Mapeija, da opiše svoj pristup životu i radu. Svakim danom idemo napred i gledamo u budućnost.

Zaista verujemo u snagu velikih porodica i zato gradimo dugoročna partnerstva sa našim klijentima. Posvećeni smo njihovim potrebama i trudimo se da svojim predlozima i rešenjima olakšamo i unapredimo kvalitet njihovog života. Uvereni smo da i oni znaju da prave pametan izbor kada biraju Mapei materijale.

Svečano otvaranje izložbe Tatjane Marjanović Laković održaće se u utorak 6. decembra s početkom u 18 časova u Istorijskom arhivu Grada Novog Sada.

Najveći vojvođanski grad poslužio je tokom vekova kao inspiracija brojnim stvaraocima i kreativcima, od slavnih pesnika, proznih pisaca i kompozitora, do konceptualnih umetnika, vajara i, naravno, likovnjaka.

Takođe inspirisana gradom u kom je rođena, živi, radi i stvara, sada se među njima našla i novosadska umetnica Tatjana Marjanović Laković koja će nam svoje viđenje „Srpske Atine“ predstaviti na slikarskoj izložbi koja nosi naziv – „Novi Sad na svili“.

Otvaranje izložbe 6. decembra

Otvaranje izložbe održaće se u utorak, 6. decembra 2022. godine, sa početkom u 18 časova u prostorijama Istorijskog arhiva Grada Novog Sada, koji se nalazi u ulici Filipa Višnjića 2a u Novom Sadu.

Medijski pokrovitelj izložbe „Novi Sad na svili“ je portal Gradnja.rs.

O autorki

Tatjana Marjanović Laković rođena je u Novom Sadu. Gimnaziju i Visoko pedagošku školu završila je rodnom gradu. Akademiju primenjenih umetnosti završila je u Beogradu na smeru Projektant tekstila.

Ceo radni staž provela je kao profesor u srednjoj građevinskoj školi u Novom Sadu na predmetima Likovno obrazovanje i Crtanje i slikanje. Potom je radila u srednjoj školi za primenjene umetnosti Bogdan Šuput u Novom Sadu na stručnim predmetima.

Poslednju izložbu, pod nazivom „Hundertwasser na svili“, održala je 2017. godine u prostorijama Društva arhitekata Novog Sada.

U četvrtak će se održati sedmi po redu stručni skup „Od temelja do krova“, na kome će svoje proizvode predstaviti kompanije Tara Concept, Geberit i Zumtobel.

Udruženje za građevinsku industriju PKS prepoznalo je značaj B2B poslovanja, organizujući niz stručnih predavanja pod nazivom „Od temelja do krova“ na kojima arhitekti imaju priliku da u direktnom razgovoru sa proizvođačima saznaju specifičnosti proizvoda koje su predstavili, razmene kontakte i iskustva.

Naredno, sedmo po redu predavanje najavljeno je za četvrtak, 8. decembra 2022. godine, a održaće se u prostorijama Privredne komore Beograda (Kneza Miloša broj 12, sala na šestom spratu) sa početkom u 14 časova. Kompanije koje će tom prilikom predstaviti svoje proizvode su Tara Concept, Geberit i Zumtobel.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Pogledajte konferenciju BuildUp 2022 kao i fotografije s događaja sezone (video+foto)
• Od betonskih šahti do niskošumne kanalizacije: Infrastruktura i niskogradnja u fokusu Sajma Voda 2022

Agenda

13.50 – Okuplјanje učesnika

14.00 – Ivana Vuletić, sekretar Udruženja za građevinsku industriju – govor dobrodošlice

14.05 – Tara Concept – Ivan Bukonja – parketi kao standard u današnjoj stanogradnji

14.30 – Geberit – Dušan Ristivojević – dovođenje struje do vodokotlića – priprema za budućnost

15.00 – Zumtobel, ZG Lighting SRB – Biofilni dizajn – značaj prirode u savremenom okruženju, Zumtobel spectrum, Dark Skies i primena NightTune tehnologije

15.30 – Koktel, umrežavanje i kraj stručnog skupa

Link za prijavu

Za učešće na stručnom skupu „Od temelja do krova“ možete se prijaviti na ovom linku.

Sa skoro 250.000 korisnika, portal Gradnja.rs se prema Gemius Rating listi u novembru mesecu našao na spisku Top 40 najposećenijih internet stranica u Srbiji.

Gradnja.rs je odavno najposećeniji portal o arhitekturi i građevinarstvu u Srbiji i regionu. Međutim, on se po statistici može takmičiti ne samo u svojoj niši već i sa mainstream medijima.

Prema poslednjim statistika iz meseca novembra koje je radio Gemius, portal Gradnja.rs našao na listi od Top 40 najposećenijih internet stranica u Srbiji.

Sa skoro 250.000 korisnika iz Srbije, u periodu od 30 dana, posetioci su na Gradnji proveli 861.120 minuta, odnosno 598 dana.

Sa skoro 250.000 korisnika iz Srbije, u periodu od 30 dana, posetioci na ovom portalu su proveli 861.120 minuta, odnosno 598 dana.

Veliki broj pratilaca na društvenim mrežama

Pored velike posete, portal Gradnja.rs krasi i veliki broj broj pratilaca na društvenim mrežama.

• YouTube: 40.500+
• Facebook: 36.959
• Instagram: 21.000+
• Viber grupa: 20.684
• LinkedIn: 5.321

Pored toga, u našoj newsletter listi nalazi se preko 5.500 email adresa arhitekata i inženjera.

Prikažite svoj projekat

Iskoristite jedinstvenu priliku i prikažite svoj projekat pred mnogobrojnom publikom, potencijalno novim klijentima i investitorima.

Objava projekata za arhitekte i arhitektonske biroe na portalu Gradnja.rs je besplatna.

Vaše projekte i predloge nam možete slati preko ovog linka ili nam možete pisati na kontakt@gradnja.rs.

Jedna od žila kucavica društvenog života grada na ušću reke Rječine u budućnosti bi trebalo da postane savremeni prostor za sajamske i kongresne aktivnosti.

Objekat preduzeća Exportdrvo, koji se nalazi u Rijeci i koji je izgrađen 60-ih godina prošlog veka, smešten je u zoni Lučke uprave i bio je zatvoren za javnost sve do državnog projekta Rijeka 2020 – Evropska prestonica kulture.

Zgrada Exportdrva i prednji trg su tokom pomenutog projekta doživotno ustupljeni gradu, te nekad zapušteni objekat danas predstavlja živahan prostor za organizovanje raznovrsnih javnih događaja.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Ovako će izgledati Kulturna stanica Novo naselje
• Helsinška dugmetara: Stara fabrika kablova dobila upečatljiv savremeni sloj

Rekonstruisane dve trećine objekta

Hala Exportdrva, površine od 5.400 kvadratnih metara, po uređenju 2020. godine postala je novo kulturno središte Rijeke namenjeno izložbama, muzičkim i scenskim nastupima, navodi se na zvaničnom sajtu ovog primorskog grada.

Intervencije koje potpisuje Iva Križaj Leko obuhvatile su rekonstrukciju celokupnog krova i postavljanje mostova između galerija. Rekonstrukcija je površinom obuhvatila dve trećine objekta, a osim pomenutih intervencija postavljene su i nove instalacije i protivpožarne stepenice.

Minimalne intervencije sprovedene na objektu imale su za cilj pretvaranje zgrade u bezbedno mesto za organizovanje gradskih programa, na način da se prostor organizuje u skladu sa propisima o zaštiti od požara i zakonima o javnoj bezbednosti i pristupačnosti.

Dosadašnja iskustva korišćenja prostora pokazala su velike mogućnosti za organizovanje raznorodnih manifestacija koje imaju turistički potencijal. Obnovljen prostor skladišta daje dodatni podsticaj razvoju većih turističkih manifestacija, kulturnog, ali i sajamskog i komercijalnog karaktera.

U svoje vreme smatrano je jednim od najsavremenijih skladišnih objekata u Jugoslaviji.

Hala Exportdrvo izgrađena je po projektu Arhitektonsko projektnog biroa ”Novak” iz Zagreba 1961. godine.  Bilo je to prvo savremeno skladište za smeštaj drvenih finalnih proizvoda koji se transportuju kroz luku.

Skladište je zamišljeno otvorenog tipa, gde se putem 3 koloseka roba trebala iskrcavati vagonima i prihvatati visećim kranom koje je imao nosivost 3 tone. U svoje vreme smatrano je jednim od najsavremenijih skladišnih objekata u Jugoslaviji. Do njega su u trenutku puštanja u rad vodili železnički koloseci i bile mu na usluzi dve pokretne dizalice.

Svetla budućnost na vidiku

Međutim, budući da je nakon dve godine korišćenja stanje hale Exportdrva trenutno daleko od idealnog, iz Rijeke ovih dana stižu najave da bi se u narednim godinama to ipak trebalo promeniti, odnosno popraviti, otkriva portal Fiumen.hr.

Kako je potkraj novembra izjavio riječki gradonačelnik Marko Filipović, grad Rijeka, uz podršku Turističke zajednice grada, u narednom investicionom periodu planira revitalizaciju zgrade Exportdrva, te njeno pretvaranje u višenamenski prostor u funkciji razvoja turizma i lokalne privrede.

Planirani projekat obuhvata obnovu i prenamenu brownfielda, odnosno bivše industrijske zgrade, u savremeni prostor za sajamske i kongresne aktivnosti, a deo zgrade biće fleksibilan prostor za različite namene s mogućnošću transformacije u prostorne module po meri događaja i korisnika.

Proširenje je podignuto za jedan metar kako bi se novi deo zaštitio od eventualnih poplava koje bi mogao da izazove obližnji potok.

Lokalna praksa HGA (Henning Grahn Architektur) izvela je projekat rekonstrukcije i dogradnje na objektu nazvanom Holzbox House u nemačkom gradu Majncu. Mala postojeća kuća renovirana je i proširena novim volumenom, kako bi se kreirao odgovarajući prostor i savremena konfiguracija za mladu porodicu koja u njoj živi.

Naime, sprat postojeće kuće podignut je za jedan metar, kako bi se obezbedila pristupačnost unutrašnje veze sa novim kvadratnim volumenom. Ovakva intervencija izvedena je i da bi se novi deo strukture izdigao i zaštitio od eventualnih poplava koje bi mogao da izazove obližnji potok.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Ovako se proširuje kuća s poštovanjem prema istoriji i pejzažu
• Otopljena kuća: Talasasti objekat formiran po principima feng šuija

Adekvatno ukrštanje starog i novog

Gledano spolja, projekat se poigrava presekom dva elementa „starog i novog“. Kutija se stapa sa starim krovom i preklapa postojeću fasadu okrenutu ka dvorištu.

Ipak, ukoliko se sagleda detaljnije, primarna ideja je bila da se „staro i novo“ ukrštaju adekvatno u prostornom i funkcionalnom smislu iznutra. Tako je dobijen prostor koji sada ima ukupno 190 kvadrata.

Niz prostorija se povećava kako bi se na kraju završilo dvospratnom galerijom u zoni dnevnog boravka.

Niz prostorija počev od sobe, preko kuhinje do trpezarije se povećava, kako bi se na kraju završilo dvospratnom galerijom u zoni dnevnog boravka.

Iznenađujuće velika galerija povezuje novi dnevni boravak sa postojećim hodnikom gornjeg sprata u staroj kući, navode iz prakse Henning Grahn Architektur.

Jedan prozor po spratu

Sa samo jednim, ali ipak masivnim prozorom po spratu, „kutija“ se čita kao jak volumen, gde su prozori posebno zanimljiv element.

Iako izgledaju kao jedan element spolja, oni se zapravo sastoje od dva spojena prozora gde svaki pripada različitoj prostoriji.

Zamenjeni prozori na postojećoj kući, kao i prozori na novom delu, napravljeni su od ariša.

Održiva dvospratna konstrukcija „kutije“ izgrađena je od drvenih okvira i masivnih drvenih tavanica, sa eksperimentalnom fasadom od specijalno obrađenih MDF panela bez vidljivih elemenata pričvršćivanja.

Zamenjeni prozori na postojećoj kući, kao i prozori na novom delu, napravljeni su od ariša i njihova uloga je i da vizuelno spoje staro i novo, objasnili su na kraju arhitekti.

Grafički prilozi

Osnova prizemlja

Osnova sprata

Presek kroz objekat

Foto-galerija

Holzbox House u nemačkom gradu Majncu; Foto: David Schreyer

Foto: David Schreyer

Foto: David Schreyer

Foto: David Schreyer

Foto: David Schreyer

Foto: David Schreyer

Foto: David Schreyer

Foto: David Schreyer

Foto: David Schreyer

Foto: David Schreyer

Foto: David Schreyer

Otkrivanjem prostornog potencijala na obrisima postojeće fasadne matrice dobijen je novi prostorni kvalitet i savremeno iskustvo korisnika.

Iako je poslednjih godina sve primetnije učešće kineskih kompanija u višemilionskim građevinskim projektima u Srbiji, svedoci smo i saradnje sa NR Kinom koja ide u obrnutom smeru, te nas uvek obraduje vest da je neko od naših arhitektonskih ili građevinskih firmi ostvario proboj na tržište najmnogoljudnije zemlje na svetu.

Ovog puta, to je pošlo za rukom beogradskom projektnom birou RITAM Arhitektura, koji stoji iza projekta rekonstrukcije fasade stare zgrade zajednice stanara u Šangaju, a koja danas funkcioniše kao poslovni prostor od 1.000 kvadratnih metara površine nazvan Arcade i namenjen je radu startap kompanija.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Fasade u centru Banjaluke oblikovaće kineske arhitekte
• Veliki uspeh naših studenata na urbanističkom konkursu u Kini

Zadovoljni klijent inicirao saradnju

Osnivač RITAM Aritekture Miloš Stojić prethodnih osam godina radio je kao arhitekta u poznatim svetskim biroima u Šangaju, a po povratku u Srbiju, krajem 2021. godine, osnovao je biro sa vizijom da primeni stečeno znanje i iskustvo kroz arhitektonsku praksu u domenu savremenog kulturnog konteksta i društvene stvarnosti.

Kako za naš portal objašnjava Stojić, koreni projekta realizovanog 2018. u Šangaju leže u njegovoj saradnji s kineskom firmom Atelier Zerebecky, gde je bio angažovan kao glavni projektant na rekonstrukciji i prenameni jednog stambenog objekta u co-working i co-living prostore.

„Zadovoljan postignutim rezultatom, klijent nas je zamolio da uradimo predlog rekonstrukcije fasade i za ovaj objekat o kome pričamo. Sve je počelo sa par idejnih skica i rendera na osnovu kojih je klijent našao investitora“ – kaže Stojić za Gradnju.

Ideja je bila kreiranje prepoznatljivog identiteta i karaktera objekta u javnom prostoru, uz inovativan, racionalan i ekonomičan projektantski pristup

Dodaje da je osnovni zahtev klijenta bio rekonstrukcija i prenamena objekta za potrebe co-working prostora za startap kompanije.

„Kako je nova funkcija namenjena mladim i perspektivnim ljudima, naša ideja je bila kreiranje prepoznatljivog identiteta i karaktera objekta u javnom prostoru, uz inovativan, racionalan i ekonomičan projektantski pristup“ – objašnjava arhitekta.

Nova funkcija u skladu sa savremenim trenutkom

Stojić napominje da je glavna specifičnost ovog objekta njegova prostorna transformacija u skladu sa društvenim potrebama u datom trenutku.

Prvobitno je služio kao mesto okupljanja lokalne zajednice stanara 80-ih i 90-ih godina, zatim je početkom kompjuterske revolucije i novog milenijuma pretvoren u internet kafe.

„Nova funkcija objekta, co-working prostor za startap kompanije, odgovara savremenom trenutku gde se sve više mladih u Kini odlučuje za početak samostalnog biznisa“ – kaže Stojić.

Otkrivanjem prostornog potencijala na obrisima postojeće fasadne matrice dobijen je novi prostorni kvalitet i savremeno iskustvo korisnika.

Kada je reč o glavnoj ideji za oblikovanje, naš sagovornik navodi da je uslov zadržavanja kompletne postojeće fasadne fenestracije pri rekonstrukciji objekta, na prvi pogled, predstavljao ograničenje.

Međutim, upravo iz tog ograničenja, razvio se određeni vid slobode pri oblikovanju nove kompozicije.

„Glavna ideja je otkrivanje prostornog potencijala na obrisima postojeće fasadne matrice putem čega se dobija novi prostorni kvalitet i savremeno iskustvo korisnika“ – kaže osnivač RITAM Arhitekture.

Živost i dinamika kvarta preneta na fasadu

Objekat je lociran u popularnoj četvrti Šangaja koju karakteriše dinamična urbana atmosfera tokom celog dana i noći.

„Shodno tome, ideja je bila da prenesemo deo te živosti i dinamike na fasadu objekta i time pošaljemo povratnu informaciju i poruku okruženju“ – ističe Stojić.

Takvim gestom, objekat postaje savremena refleksija konteksta u kome se nalazi.

Osećaj prostorne dubine postignut kroz detalje

Nova fasada sagrađena od lakih materijala koji nisu previše opteretili postojeću armirano-betonsku konstrukciju objekta.

Fasadne površine su većim delom urađene od višeslojnih ploča od polikarbonata (leksana), a ceo sistem je metalnom podkonstrukcijom odvojen od zidova postojeće fasade za 40 cm.

Detalji oko otvora su zatvoreni aluminijumskim limom u crnoj boji i, kako objašnjava Stojić, daju osećaj prostorne dubine na fasadi.

„LED trake postavljene iza završnog sloja fasade od polikarbonata čine da nova kompozicija noću postane svetlosni omotač postojeće matrice“ – navodi on.

Keramičke pločice na fasadi, karakterističan simbol šangajske stambene izgradnje 80-ih, isklesane su tako da ostane njihova reljefna podloga.

Sam dizajn fasade je jedinstveni oblik palimpsesta, što je, kako objašnjava Stojić, proces koji podrazumeva otkrivanje starih i dodavanje novih tragova (vrednosti), na čijem se preklapanju prošlost susreće sa budućnošću.

Keramičke pločice na fasadi, karakterističan simbol šangajske stambene izgradnje 80-ih, isklesane su tako da ostane njihova reljefna podloga, dodaje naš sagovornik.

„Prostorni kontinuitet je postignut dodavanjem novog sloja fasade od polikarbonata koji ističe, razotkriva tragove prošlosti i simbolično omogućava novi identitet i život postojećoj strukturi“ – kaže Stojić.

Sadržaji

U prizemlju objekta nalaze se maloprodajne jedinice koje imaju pristup sa ulice. Na prvom i drugom spratu su otvoreni, fleksibilni co-working prostori organizovani oko glavne fasade i imaju konstantan izvor dnevnog svetla.

Dve zajedničke sale za sastanke i sve potrebne prateće funkcije, smeštene su u unutrašnjosti prostora. Na drugom spratu, pri galeriji ulaznog lobija, nalazi se kafe koji je, kako navodi Stojić, ubrzo postao mesto okupljanja zaposlenih.

Najveći izazovi

Najveći izazov kako u projektovanju, tako i u izvođenju, bilo pozicioniranje novog glavnog ulaza u objekat.

„Deo postojeće bočne fasade i ploče prvog sprata je srušen u cilju formiranja adekvatnog pristupa prostoru ulaznog lobija koji će podržati zahteve nove funkcije objekta“ – objašnjava Stojić.

Jedan od izazova bio je i usklađivanje dinamike radova sa radom maloprodajnih prostora u prizemlju, imajući u vidu uslov za njihovo neometano funkcionisanje tokom izvođenja radova na rekonstrukciji fasade.

Sudeći prema dosadašnjim glasovima, stanovnicima grada podno Petrovaradinske tvrđave najpotrebnije je postrojenje za reciklažu građevinskog otpada.

Digitalna platforma „TvojGrad“ lansirana je u oktobru 2021. godine kao mesto namenjeno učešću javnosti u donošenju odluka značajnih za Grad Novi Sad.

Najavljen kao jedinstven u regionu, ovaj princip omogućava učеšćе građana u odrеđivanju prioritеta u postupku izradе budžеta, osnovnog dokumеnta za rеalizaciju projеkata od javnog značaja.

Jеdnostavnim odabirom dostupnih projеkata na počеtnoj stranici platformе, Novosađani u okviru svakog od njih mogu da saznaju na šta sе projekat odnosi i na koji način mogu da daju svoj doprinos.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Kako je učešće građana u planiranju Linijskog parka podiglo kvalitet projekta
• Građani pozvani na zajedničko planiranje Bloka 37 u Beogradu

Predlozi za sledeću godinu na uvidu

Neki od preko 1.000  prošlogodišnjih predloga građana Novog Sada su bili prihvaćeni i već je otpočela njihova realizacija.

Tako su stanovnici Limana preko aplikacije izglasali novi kružni tok na raskrsnici Bulevara cara Lazara i Fruškogorske, čime bi trebalo da bude omogućen brži protok saobraćaja u ovom novosadskom kvartu.

Takođe, jedan od predloga Novosađana je i vrtić na naselju Adice, površine od 2.200 m² i kapaciteta 250 dece, a koji je već u izgradnji i planirano je da bude završen tokom 2023. godine.

A od petka, 2. decembra, kada su objavljeni predlozi za 2023. godinu, građani Novog Sada najviše glasova su dali sledećim projektima:

1. Izgradnja postrojenja za reciklažu građevinskog otpada

2. Nabavka i postavljanje reciklomata

3. Izgradnja mosta preko Dunava na stubovima nekadašnjeg mosta Franca Jozefa

4. Izrada projekta tehničke dokumentacije uređenja i opremanja Parka kod Spensa

5. Razvoj smart sistema za monitoring vazduha Grada Novog Sada

Glasajte

Svi građani Novog Sada na ovom linku mogu da glasaju za određene kapitalne projekte koji su predloženi od strane gradske uprave, gradskih javnih preduzeća i drugih korisnika javnih sredstava.

Šteta što na spisku nema nekih objekata kulture, za koje već postoje projekti, kao što je to, na primer, Kulturna stanica Novo naselje.

Nova struktura će bukvalno „sedeti“ na vrhu tornja kao kruna objekta, suprotstavljajući se art deko stilu originalne strukture, koji će biti očuvan.

Praksa poljsko-američkog arhitekte Daniela Libeskinda projektovala je savremeno proširenje za čuvenu zgradu Boerentoren u belgijskom gradu Antverpenu, nekada najvišu kulu u Evropi.

Studio Libeskind planira da uvrsti kulturne sadržaje novim proširenjem, kao i da kreira vidikovac na krovu 90 godina starog nebodera, koji je u art deko stilu projektovao belgijski arhitekta Jan Van Henaker.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Dijamanti u oblacima: Dubai dobija najviši stambeni toranj na svetu
• Nova najviša zgrada u EU je Fosterova kula od 310 metara

Dizajn bez presedana svog vremena

Idejno rešenje je razvijeno u saradnji sa lokalnim arhitektonskim studiom ELD, kao pobednički predlog na konkursu koji je sprovela kompanija koja je vlasnik objekta, poznati lučki operater Katoen Natie, piše Dezeen.

Cilj Katoen Natie je da se zgrada transformiše, a ideja je da, kada projekat bude gotov, objekat postane kulturna institucija otvorena za javnost, koja će pritom nastaviti da čuva svoje arhitektonsko nasleđe.

„U svoje vreme Boerentoren je predstavljao dizajn bez presedana, baš kao Empire State Building u Njujorku, gde ja i živim. Ovo je bila privatna zgrada, sa stanovima i kancelarijama, a danas ceo kompleks pretvaramo u javni prostor za podršku umetnosti“, rekao je Daniel Libeskind.

Nova struktura će bukvalno „sedeti“ na vrhu tornja kao kruna objekta.

Radovi na restauraciji objekta su već počeli, te je unutrašnjost u potpunosti demolirana zbog prisustva azbesta. Ipak, radovi koji će se sprovesti prema Libeskindovom projektu tek treba da budu odobreni od strane nadležnih službi, tako da konačni dizajn može imati i određene izmene u odnosu na predstavljeno rešenje.

Ukoliko projekat bude odobren, nova struktura će bukvalno „sedeti“ na vrhu tornja kao kruna objekta, suprotstavljajući se art deko stilu originalne strukture, koji će biti očuvan.

Zahvaljujući predstavljenim renderima, možemo uočiti da studio planira da doda staklenu kulu koja će na zadnjoj strani sadržati vertikalu sa obiljem biljaka, a koje će biti vidljive gledano spolja.

Javni prostor s prekrasnim pogledima na grad

Bitno je napomenuti i da se, iako tačna visina proširenja još uvek nije jasno definisana, ne planira da Boerentoren premaši visinu katedrale u Antverpenu, koja je visoka 123 metra.

Ukoliko ova struktura bude izgrađena, proširenje kule biće otvoreno za javnost i korišćeno kao prostor iz kog se može uživati u prekrasnim pogledima na Antverpen, družiti u barovima i restoranima koji će se takođe ovde nalaziti.

U okviru Libeskindovog projekta planira se sa postojeći delovi kule budu transformisani u različite kulturne i obrazovne prostore, uključujući i tri sprata izložbenih prostora.

Planira se sa postojeći delovi kule budu transformisani u različite kulturne i obrazovne prostore, uključujući i tri sprata izložbenih prostora.

Planirano je i da postojeći podrumski nivo, kao i dva nivoa parking prostora, takođe budu pretvoreni u galerijske prostore posvećene istoriji Antverpena.

Boerentoren, što bi u prevodu značilo Farmerova kuća, prvobitno je bio izgrađen kao stambena kula, pre nego što ga je KBC banka transformisala u kancelarijski toranj.

KBC je renoviranje i proširenje zgrade sprovela kasnih 60-ih godina prošlog veka, nakon što su bili primorani ili da objekat renoviraju ili da ga sruše. Tako da planirana rekonstrukcija i promena namene neće biti prva u istoriji objekta.

Objekat ukupne površine od 500 kvadrata ne beži od „neprijateljske“ konfiguracije terena već, naprotiv, sa njom skladno kreira životni prostor.

Podgorički arhitektonski studio ANDU Architects potpisuje projekat porodične kuće sa lokacijom nedaleko od crnogorskog glavnog grada, u naselju Bandići.

Objekat nazvan Villa B svoj koncept je dobio u skladu sa svojim neposrednim okruženjem, te je pažnja usmerena na prirodnu okolinu i poglede na okolne krošnje utkana u projekat.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Luksuzno, a priuštivo: Ovako izgleda naselje Zain Park u Podgorici
• Vila Parus u Kotoru: Savremeni odgovor na mediteranski stil

Akcenat na sadržajima i njihovim vezama

„Vodimo se idejom da jednostavni pristupi dovode do najelegantnijih rešenja, pa je naša arhitektura svedena i čista, sa akcentom na sam program, odnosno sadržaje i njihove veze“ – objasnili su podgorički arhitekti za Archello.

Dodaju da je u slučaju Vile B kao najveći kvalitet lokacije bilo potrebno istaći neobičan pejzaž stenovitog brda obraslog šumom, pa je objekat formiran na ivici brda i pretežno orijentisan prema šumi.

Ovakva jukstapozicija pokazala se kao odlično sredstvo za kvalitetan odnos i međusobno isticanje i poštovanje upoređenih uslova.

„U ovako složenom okruženju, želja nam je bila da arhitekturom stvorimo kontrast. Čista kubična forma za razliku od složene pronađene, sa odsustvom bilo kakve potrebe za mimikrijom“, rekli su iz studija..

Ovakva jukstapozicija, dodaju, pokazala se kao odlično sredstvo za kvalitetan odnos i međusobno isticanje i poštovanje upoređenih uslova (pronađeno-formirano).

Velika količina prirodnog osvetljenja

Donji blok vile je obložen drvenim daskama u tehnici paljenog drveta. Na ovaj način drvo se prirodnim procesom čuva, odnosno štiti od parazita i spoljašnjih uticaja.

Odnos između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora zasniva se na obezbeđivanju što veće količine prirodnog osvetljenja, što je postignuto pažljivim pozicioniranjem otvora na fasadi, koji su pritom različite veličine.

Prostori na donjem nivou su povezani terasom, te je kreiran skladan prostor za okupljanje.

Na gornjem nivou su smeštene spavaće sobe i zajedničke prostorije, dok je na donjem nivou organizovan dnevni boravak sa kuhinjom i trpezarijom. Prostori na ovom nivou su povezani terasom, te je kreiran skladan prostor za okupljanje.

Najniži nivo objekta je rezervisan za smeštaj gostiju, kao i prostorije za vežbanje, razonodu i pomoćne prostorije, a na ovom nivou je i garaža. Iza objekta je smešten i bazen, uvučen u stenovito šumsko okruženje, navode na kraju podgorički arhitekti.

Grafički prilozi

Osnova podruma

Osnova prizemlja

Osnova sprata

Elevacija 01

Elevacija 02

Perspektiva

Foto-galerija

Kuća od 500 kvadrata; Foto: © Sonja Dubak

Foto: © Sonja Dubak

Foto: © Sonja Dubak

Foto: © Sonja Dubak

Foto: © Sonja Dubak

Foto: © Sonja Dubak

Foto: © Sonja Dubak

Foto: © Sonja Dubak

Negde između studija, moderne kancelarije i galerije, novi prostor Studija Autori nudi mogućnost različitih scenarija koji se u njemu odvijaju.

U maloj stambenoj zgradi iz 1922. godine, na samom kraju ulice Kneza Miloša u Beogradu, od ove godine nalazi se kancelarija poznatog prestoničkog arhitektonskog studija.

Budući da je Studio Autori, inače osnovan 2008. godine, sve do skora u tu svrhu koristio iznajmljene prostore, beogradski arhitekti kažu da je bilo samo pitanje vremena kada će se ovo dogoditi.

„Godinama smo bili gladni za promenom ove vrste. S druge strane, imali smo veliku potrebu da klijenti samim dolaskom u naš prostor osete kapacitete studija“ – kažu iz Studija Autori za Gradnju.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Prostor kao igra: Enterijer novosadskog Playrixa za veselu atmosferu stvaralaštva
• Montažno-demontažna kancelarija napravljena za višekratnu upotrebu

Vanvremenska podloga za dolazeće projekte

Prostor od 130 m² koji šestočlani tim deli sa kolegama iz studija April, zamišljen je kao nešto više od
tipičnog kancelarijskog prostora. Želja je bila da se kroz dizajn prostora predstavi rad studija, ali i potencijal i mogućnost za dalji razvoj.

Kako za naš portal navode iz Studija Autori, želja im je bila da naprave vanvremensku podlogu za najrazličitije dolazeće projekte.

„Neutralna paleta to dozvoljava, a u kombinaciji sa nekim od omiljenih trikova koje smo uspeli da postignemo u prostoru i pažljivo biranim komadima od kojih smo mnoge sami pravili, možemo samo da kažemo da se radujemo da vidimo kako će se tek osvojeni prostor menjati s vremenom“ – kažu Autori.

U studiju možete da vidite rotirajuće ogledalo, zidove obložene glinom, gumu, mermerne stećke, svetlosne štapove, drveni nameštaj…

Dodaju da lokacija uvek utiče na arhitekte, čak i onda kada odluče da ne utiče, te da su ovog puta glavnu inspiraciju našli u materijalima.

„U studiju možete da vidite rotirajuće ogledalo, zidove obložene glinom, gumu, mermerne stećke, svetlosne štapove, drveni nameštaj… Sve ovo pod istim krovom, a da izgleda kao da je iz iste pesme – to je bio cilj!“

U enterijeru studija našli su se i mermerni stećci; Foto: Relja Ivanić

Mnoge od komada Autori su sami napravili; Foto: Relja IvanićFoto: Relja Ivanić

Šetajuće zavese sa papirnom teksturom

Konferencijsku salu od antrea i radne sobe odvajaju dva rotirajuća ogledala koja, u zavisnosti od toga pod kojim ih uglovima ostavite/otvorite, daju scenografiju željnu Kerolove Alise.

Dve dodatne kancelarije su od koridora odvojene staklenim vratima. Tu su i zavese sa papirnom teksturom koje mogu da odšetaju od radnog prostora, duž koridora, sve do kuhinje.

Prvi utisak svakom ko uđe u prostor biće prirodni tonovi TerraVista sitnozrnog glinenog maltera firme Matteo Brioni.

Kako dalje navode iz studija, prvi utisak svakom ko uđe u prostor biće prirodni tonovi TerraVista sitnozrnog glinenog maltera firme Matteo Brioni.

„Moramo da priznamo da nas je i same iznenadila toplina ovog proizvoda koji od prostora, u zavisnosti od svetla, pravi utisak nekakve pustinjske pećine“ – kažu arhitekti.

Tu su, dodaju, i large-scale stolovi od hrasta koje su sa uživanjem dizajnirali i radili sa GIR-om. Kao i na zidovima, na plafonima je takođe Matteo Brioni glina, tačnije TerraSilk Structured glinena boja.

Rasveta u senci igre prirodnog svetla

Kada je rasveta u pitanju, „zvezda“ studija je Lambert et Fils luster u konferencijskoj sali.

Takođe, tu su i light boxevi koje su sami radili za ovaj prostor, kao i FLOS zidne lampe.

„Sve to pada u senku pred igrom prirodnog svetla koje iz ulice Kneza Miloša dolazi u prostor“ – ističu za naš portal beogradski arhitekti.

Među najveće izazove spadaju grubi građevinski radovi, sanacija tavanice i podne ploče stare tačno jedan vek.

Jedan upečatljivi detalj-ne-detalj koji su iz studija odabrali kao najdominantniji, ali je njihovih ruku delo, jesu rotirajuća ogledala koja u novi prostor ubacuju još više svetla.

Kada su u pitanju najveći izazovi u projektovanju i realizaciji enterijera, naši sagovornici navode da ih je bilo mnogo, ali da u top 3 spadaju grubi građevinski radovi, sanacija tavanice i podne ploče stare tačno jedan vek.

„Verujemo da naš tim sa uživanjem koristi prostor u čijoj je izvedbi aktivno učestvovao“ – kažu na kraju razgovora za Gradnju iz Studija Autori.

Grafički prilog

Foto-galerija

Novi kancelarijski prostor beogradskog biroa Studio Autori; Foto: Relja Ivanić

Foto: Relja Ivanić

 Klijenti samim dolaskom u novi prostor mogu da osete kapacitete studija; Foto: Relja Ivanić

Foto: Relja Ivanić

Foto: Relja Ivanić

Mnoge od komada Autori su sami napravili; Foto: Relja IvanićFoto: Relja Ivanić

Foto: Relja Ivanić

Foto: Relja Ivanić

Foto: Relja Ivanić

Lambert et Fils luster u konferens sali; Foto: Relja Ivanić

Foto: Relja Ivanić

Foto: Relja Ivanić

Foto: Relja Ivanić

Foto: Relja Ivanić

Foto: Relja Ivanić

U enterijeru studija našli su se i mermerni stećci; Foto: Relja Ivanić

Foto: Relja Ivanić

Foto: Relja Ivanić

Foto: Relja Ivanić

Foto: Relja Ivanić

Foto: Relja Ivanić

Na površini od preko pet hiljada kvadrata prostiraće se skejt park projektovan tako da bude pogodan za održavanje takmičenja i drugih manifestacija.

Kragujevačka Gradska uprava za imovinske poslove, urbanizam, izgradnju i ozakonjenje oglasila je javnu prezentaciju urbanističkog projekta Sportskog centra 2 sa uslovima za adaptaciju sportskog terena i promenu namene u skejt park.

Nosilac izrade projekta je arhitektonski biro Urban Factory iz Beograda, zahtev za izradu podneo je Grad Kragujevac, Gradska uprava za razvoj i investicije, dok je posao odgovornog urbaniste poveren Miloradu Obradoviću, mast. inž. arh.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• MIND park u Kragujevcu dobija aerodrom sa dve piste
• Ovo je pobedničko rešenje za obnovu Vojno-tehničkog zavoda u Kragujevcu

Obuhvat i postojeće stanje

Obuhvat urbanističkog projekta nalazi se severozapadno u odnosu na centralno gradsko jezgro, u njegovoj neposrednoj blizini, u okviru ambijentalne celine „Velikog parka“.

U okviru predmetne katastarske parcele nalaze se i uslužni objekat (kafe bar), te montažna letnja pozornica i trafostanica, navodi se u projektnoj dokumentaciji

U široj okolini, pored parkovskog zelenila, nalazi se i prostor koji obuhvata postojeći kompleks terena za male sportove (dva teniska terena, teren za odbojku na pesku, teren za rukomet/mali fudbal) i objekat boks kluba.

Ukupna površina obuhvata urbanističkog projekta iznosi 9.811 m², dok je površina predmetne parcele namenjene za izgradnju je 5.551 kvadratni metar.

Lokacija zahteva uvođenje novih pešačkih koridora kako bi se svi sadržaji objedinili u jednu smisaonu celinu.

Kolski i pešački pristup kompleksu planiran je iz pravca Ulice Kralja Milana IV i Ulice Radoja Domanovića, a posredstvom postojećih i planiranih, pristupnih saobraćajnica i pešačkih komunikacija.

Kompleks je naslonjen na pešačke komunikacije i biciklističke staze iz pravca „Velikog parka“, što mu omogućava nesmetano i kontrolisano punjenje akterima i posetiocima sportsko-rekreativnih događaja.

Lokacija zahteva uvođenje novih pešačkih koridora kako bi se svi sadržaji objedinili u jednu smisaonu celinu, a usled većih okupljanja potrebno je napraviti i plato koji bi mogao da primi više ljudi.

Promena namene terena za mali fudbal

Rešenje podrazumeva adaptaciju postojećeg sportskog terena za mali fudbal. Asfaltna podloga je usled dotrajalosti prestala da služi nameni i teren poseduje slabu posećenost.

Bez namere da se izlazi iz postojećeg gabarita sportskog terena, planirana je promene namene u skejt park, pri čemu bi sportski teren bio izrađen svojim najvećim delom u koti terena originalne podloge.

Novoprojektovano rešenje od 826 m² poseduje dva zelena ostrva sa ukupnih 85 m² prostora u kome je moguće saditi nove sadnice drveća.

Podloga se obrađuje prema najmodernijim zahtevima koji podrazumevaju visok nivo uglačanosti do „crnog sjaja“.

Skejt park poseduje noćno osvetljenje sa dva stuba rasvete i na taj način prostor može da ima i noćne termine za vožnju. Podloga se obrađuje prema najmodernijim zahtevima koji podrazumevaju visok nivo uglačanosti do „crnog sjaja“.

Površina planiranog skejt parka sa korisnom površinom za kretanje iznosi 741 m². Plato se nalazi u jednostranom padu od 1% prema zelenim površinama.

Ciklična varijanta kretanja

Za maksimalnu iskorišćenost prostora koristi se ciklična varijanta kretanja u nekoliko linija pri čemu je je korisniku omogućeno kreativno i nesmetano kretanje, navodi se u projektnoj dokumentaciji.

Cikličnu varijantu je moguće koristiti i kao kretanje u „osmici“. Ona se dodatno postiže sa nekoliko pozicija koje omogućavaju tečno kretanje korisnika bez potrebe dodatnog potiska kako bi se ostvarila planirana trajektorija kretanja.

Skejt park spada u srednju veličinu i kao takav zadovoljava najsavremenije kriterijume projektovanja pri čemu je pogodan za održavanje takmičenja i drugih manifestacija. Za ograđivanje objekta ne preporučuje se „čvrsta“ ograda, već ograda u vidu zaštitnog zelenila.

Parkiranje se organizuje na postojećim i planiranim javnim parking prostorima u okviru gradskog sportskog centra i u regulaciji obodnih saobraćajnica.

Kolski saobraćajni priključak nije planiran za potrebe objekta čija se izgradnja planira na javnu saobraćajnicu. Parking i javna saobraćajnica se graniče sa obuhvatom Urbanističkog projekta na severnoj strani. Pešačka komunikacija u okviru kompleksa se odvija na pešačkim stazama koje se uređuju sa parternim rešenjem projekta.

Parkiranje se organizuje na postojećim i planiranim javnim parking prostorima u okviru gradskog sportskog centra i u regulaciji obodnih saobraćajnica, prema kriterijumu: 1 PM na 40 gledalaca, odnosno 1 PM na 1 zaposlenog (t.j. 1 PM na 70 m² neto korisne površine).

Parterno uređenje obuhvata reprezentativnu obradu pristupnog platoa (sa elementima mobilijara), uz uklapanje postojeće kvalitetne dendroflore u ambijent, prema uslovima uređenja ambijentalne celine „Veliki park“.

U kompleksu je predviđeno uređenje slobodnih i zelenih površina, u skladu sa planiranom organizacijom kompleksa i trasama podzemnih, internih instalacija, navodi se u UP-u koji je na javnom uvidu do 9. decembra.

Grafički prilozi

Postojeće stanje

Planirana namena

Situaciono rešenje

Osnova

Preseci

Pogledajte kako da sa specijalnim podlogama i cevima maksimalno ubrzate radove na postavci podnog grejanja u stambenim i poslovnim prostorima.

Ako ne želite da prostor opterećujete kabastim radijatorima, a ujedno da imate veći životni komfor, najzgodnije rešenje je podno grejanje.

Cevi kroz koje cirkuliše topla voda se postavljaju na pod na koji se potom može postaviti završna obloga kao što su keramika, mermer, epoksi, laminat, tepih, tepison ali i pojedine vrste parketa kao što su dvoslojni ili troslojni.

Međutim, postavlja se pitanje koji je najbolji način za pouzdano i brzo postavljanje podnog grejanja. Imamo odgovor!

Pogledajte kako se brzo i pouzdano ugrađuje podno grejanje:

Podloga za postavku cevi

Podno grejanje se najčešće postavlja na betonsku ploču ali ono se može postavljati i na drvene konstrukcije. Moguće ga je postaviti čak i direktno na armaturnu mrežu, nakon čega se prekriva betonom, što se uglavnom izvodi u halama.

Potrebna visina za ugradnju podnog grejanja se kreće od 6,5 do 10 centimetara.

Cevi za podno grejanje se postavljaju na specijalnu TECE podlogu. Ova podloga služi ne samo da se za nju fiksiraju cevi, već služi i kao dodatna izolacija da se toplota ne bi gubila ka donjoj ploči.

Podloge mogu biti raster ploča sa čepovima između kojih se plažu cevi ili ravne tacker ploče na koje se cevi fiksiraju specijalnim iglicama. Postoji čak i rešenje sa specijalnim pločama kada ne postoji dovoljna visinu za ugradnju cementne košuljice preko grejanja.

TECE ploča sa čepovima za polaganje cevi podnog grejanja

TECE ravna ploča za polaganje cevi podnog grejanja sa iglicama

TECE ploča za podno grejanje UP universal pannel

Potrebna visina za ugradnju podnog grejanja se kreće od 6,5 do 10 centimetara.

Ploče sa čepovima su raster ploče koje su napravljene u kombinaciji tvrde PVC plastike i stiropora koji služi kao izolacija. One su popularne jer se cevi jednostavno polažu i imaju veliku toleranciju na savijanje. Cevi se polažu unutar čepova i nalaze se 2mm niže od završne visine. Na ovaj način cevi se zaštićene od gaženja. Dimenzije ploča su 144cm x 88cm dok su debljine 3,2 cm i 5,2 cm.

Tacker ploče su ravne izolacione ploče debljine 1 i 3 cm na koju se cevi za grejanje postavljaju sa tacker iglicama koje učvršćuju cev na reflektirajuću podlogu i sa njima se definišu razmaci između cevi.

Ploče koje se koriste na mestima gde nije moguće ugraditi košuljicu i gde je mala spratna visina, postavljaju se TECEfloor UP universal paneli sa kombinacijom aluminijumskih lamela i stiropora. Ukupna visina ploče je 3 cm. Na njih se zatim postavljaju posebne podne ploče od Knaufa ili Fermacella, te se nakon toga polaže završna obloga (parket, pločice…). Ukupna minimalna visina je oko 65mm sa završnom oblogom. Prednosti ovakvog načina postavke je i što nema sušenja košuljice pa je izvođenje je značajno ubrzano.

Cevi za podno grejanje

TECEfloor cevi za podno grejanje se mogu pronaći u dimenzijama prečnika 16, 17, 20 ili 25mm. U praksi se najčešće koriste prečnici 16 i 17mm dok se veće dimenzije postavljaju prilikom izrade podnog grejanja velikih površina (proizvodne hale, skladišta, stadioni, sportske dvorane itd). TECEfloo SLQ je petoslojna cev koja ima barijeru od prodora kiseonika u sredinu cevi što je čini sigurnom i pouzdanom za ugradnju. Ako je nekog razloga potrebno produžiti cevi ili kada se dese fizička oštećenja, postoje spojnice sa pomičnom navlakom koje spoj čine sigurnijim.

Cevi dolaze u kolutovima od 120, 300 ili 600 metara a polaganje cevi može biti u spirali, dvostruka spirali ili kružno (puž).

Preporuka za optimalnu dužinu postavljanja cevi po jednom krugu je oko 80 metara, dok je maksimalna dužina 120 metara. TECEfloor cevi se nastavljaju originalnim spojnicama pa su zbog toga ovi spojevi vrlo pouzdani.

Nakon postavke cevi i ispitivanja instalacije izliva se cementna košuljica a preporučena minimalna visina je 45 mm iznad cevi.

Ormani za podno grejanje

Postoje ugradni TECEfloor ormani koji se ugrađuju u ravan zida kao i nadgradni koji se postavljaju na zid. U razvodnom ormanu nalazi se razvodnik na koji se spajaju cevi sa euro-conus spojnicama.

TECE u ponudi ima inoks razvodnik sa meračima protoka u dimenzijama od 2-12 krugova kao i modularni plastični razdelnik sa meračima koji se može individualno slagati iz nekoliko segmenata.

Optimalnu dužina cevi po jednom krugu je oko 80 metara, dok je maksimalna dužina 120 metara.

Izvor toplote za podno grejanje

Podno grejanje može se povezati na skoro sve izvore toplote, s tim da se moraju poštovati osnovna pravila polazne temperature prema podnom grejanju koja ne sme prelaziti više od 45°C.

U slučaju da postoje kombinacije podnog i radijatorskog grejanja, tada je potrebno da se ugradi TECEfloor regulator fiksne vrednosti sa pumpom koja ograničava maksimalnu temperaturu.

Kontrolisanje temperature

Kontrolisanje podnog grejanja se može vršiti sa klasičnim analognim kao i savremenijim digitalnim programskim termostatima. U poslednje vreme aktuelno je i upravljanje podnog grejanja preko aplikacije na pametnim telefonima.

Bez obzira na način kontrolisanja, svrha regulacije je da se svakom pojedinačna prostorija upravlja zasebno i da se temperatura po prostorijama prilagođava potrebama korisnika.

Da li postavljati podno grejanje ispod nameštaja?

Dosta ljudi izbegava postavku podnog grejanja ispod nameštaja i kuhinje. Međutim, ukoliko je nameštaj na nogicama, odnosno ako je podignut od podne obloge, on ne predstavlja problem za podno grejanje.

Proizvođači savetuju da se podno grejanje postavi i ispod planiranih ormana jer postoji mogućnost da će u budućnosti doći do razmeštaja nameštaja u prostoriji i onda će taj prostor ostati negrejan.

Ovaj rekreativni prostor nije imao svoje korisnike u vreme kada se nastava ne odvija. Međutim, sada je situacija potpuno drugačija!

Ove godine u hrvatskom gradu Umagu završen je projekat rekonstrukcije sportskog terena uz OŠ „Marija i Lina“, koji je doskora zapušteni i nekorišćeni prostor pretvorio u mesto okupljanja građana, sportista i dece.

Novo igralište je projektovao arhitekta Nenad Marić iz lokalnog Studija MAU, investitor je bila opština Umag, dok je projektni zadatak obuhvatao rekonstrukciju samog prostora igrališta i transformaciju okolnog okruženja.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Zakošeni betonski paneli i zeleni agregat dominiraju novom sportskom dvoranom kraj Zagreba
• U Novom Sadu niklo vertikalno igralište od čelika i drveta

Tereni, staza i nasip

Kontekst je definisan širokim regionalnim putem sa kružnim tokovima, školskom sportskom salom i prostranom zelenom površinom, dok su postojeće predmetno stanje činila tri osnovna elementa: sportski tereni, staza koja okružuje teren i nasip koji okružuje stazu.

Ovaj školski rekreativni prostor je u osnovi bio namenjen deci i školarcima, ali je bio i prostor koji nije imao svoje korisnike u vreme kada se nastava ne odvija, objasnio je Nenad Marić prilikom predstavljanja projekta na portalu ArchDaily.

Vodili smo se idejom da prostor utiče na navike ljudi i da dobro osmišljen prostor može generisati nove aktivnosti druženja i susreta.

„Osim što je potražnja za dizajniranim sportskim objektima na otvorenom svakim danom sve veća, što je posebno došlo do izražaja u periodu restrikcija uzrokovanih pandemijom, vodili smo se idejom da prostor utiče na navike ljudi i da dobro osmišljen prostor može generisati nove aktivnosti druženja i susreta“, navodi autor.

Sa idejom uključivanja građana u projekat tako je osmišljeno igralište koje treba da bude otvoreno i prilagođeno svima.

Otvaranje igrališta prema gradu

Osmišljavanju prostora pristupilo se sa ciljem da se eliminišu vizuelne i prostorne barijere prema okolnom kontekstu, školi i zelenilu, a sa namerom otvaranja igrališta prema gradu, uz obraćanje pažnje na standarde, metode i principe projektovanja sportskih objekata.

Postavljanjem kružnih elemenata sa sadržajima za odmor i druženje, povezuju se sva tri elementa (staza, teren i nasip). U kružnim elementima su formirane sportske tribine, klupe za druženje i elementi za odmor sportista.

Dakle, pored „narandžastih krugova“ koji povezuju igralište sa kontekstom i predstavljaju nove ulaze u igralište preko nasipa, krugovi postaju i mesta koja otvaraju poglede ka igralištu i povezuju ga sa gradom, te prostor postaje mesto okupljanja građana, sportista i dece.

Svi tereni se postavljaju u pravcu sever-jug, kako bi se svima obezbedili jednaki uslovi za bavljenje sportom.

Program se sastoji od dva košarkaška terena, jednog rukometnog i jednog za mali fudbal, prostora za skakanje u dalj, prostora za stoni tenis i terena za odbojku, a tu je i staza za trčanje.

Prema kriterijumima sportskog planiranja i programski definisanim sadržajem, svi tereni se postavljaju u pravcu sever-jug, kako bi se svima obezbedili jednaki uslovi za bavljenje sportom.

Grafički prilozi

Foto-galerija

Rekonstruisani sportski teren uz OŠ „Marija i Lina“ u Umagu; Foto: Studio MAU

Foto: Studio MAU

Foto: Studio MAU

Foto: Studio MAU

Foto: Studio MAU

Foto: Studio MAU

Foto: Studio MAU

Foto: Studio MAU

Foto: Studio MAU

Foto: Studio MAU

Foto: Studio MAU

Foto: Studio MAU

Saznajte kako je projektovan i izgrađen Čanakale 1915, najduži viseći most na svetu, direktno od njegovog projektanta – Doriana Janjića.

Departman za građevinarstvo i geodeziju Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, poziva sve zainteresovane da prisustvuju predavanju: “Postizanje svetskih rekorda kod visećih mostova – Iskustva u projektovanju i izgradnji”.

Dorian Janjić, CEO kompanije TDV iz Graca, koji se više od 30 godina bavi projektovanjem i izgradnjom mostova, održaće predavanje 15. decembra 2022. godine sa početkom u 12:00 časova u Svečanoj sali FTN.

Specijalista za mostove preko 1.000 metara

Kao specijalista za složene probleme (statika i dinamika, vetar, konstrukcija, optimizacija) i za mostove velikog raspona, Janjić je bio uključen u projektovanje i izgradnju prestižnih i svetski renomiranih projekata mostova sa rasponima preko 1.000 metara.

Među njima su most Čanakale 1915 u Turskoj glavnog raspona 2.023 metara kojim je oboren svetski rekord.

Janjić je projektovao i mostove Gvangiuang u Koreji (1.545 m), Hardanger u Norveškoj (1.310 m), Sutong u Kini (1.088 m) kao i most Stonecutters u Hong Kongu (1.018 m).

Tema predavanja biće i projektovanje i izgradnja najdužeg mosta na svetu – Čanakale 1915 u Turskoj.

Janjić će na ovom predavanju podeliti iskustva iz projektovanja i izgradnje mostova sa kablovima koji obaraju svetske rekorde. Poseban akcenat biće stavljen na različite inženjerske izazove kod mostova velikog raspona u zavisnosti od tipa konstrukcije.

Takođe biće detaljno prikazan značaj upotrebe kompjuterski potpomognutog projektovanja i kompjuterski potpomognute simulacije izgradnje mostova u inženjerskim izazovima.

Na kraju, biće predstavljeni neki detalji projektovanja i izgradnje najdužeg mosta na svetu – mosta Čanakale 1915 u Turskoj sa glavnim rasponom od 2.023 metara.

Registracija

Registraciju za prisustvo predavanju možete popuniti ovde.

U okviru novosadskog Kampusa postavljena je skultupura u drvetu koja se svojim proporcijama, formom i pozicijom savršeno uklapa u prostor. 

“Kao što je mobilijar važan za stan, tako je i urbani mobilijar važan za grad. Stan bez mobilijara je prazan, nefunkcionalan, a isti je slučaj i sa gradom”.

Ovim rečima novosadski arhitekta Dejan Mitov uvodi nas u projekat zvanično nazvan „Vizuelne komunikacije“, gde je u razradi idejnog rešenja bio uključen i studio čiji je on suosnivač – Modelart arhitekti.

Inicijator projekta bila je Fondacija “Novi Sad – Evropska prestonica kulture”, a osnovna ideja bila je da se napravi veći broj intervencija u gradu, a ne jedan projekat kako to najčešće biva sa Evropskim prestonicama kulture.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Od Kineskog do Kreativnog distrikta: Novosadska četvrt dobija konačne obrise
• Od 22.000 metara selotejpa napravljena instalacija Collab Tape u Novom Sadu

Paviljon instaliran na dve lokacije

Kako objašnjava Mitov, “Vrtni paviljon”, što je naziv iz projekta za dozvolu, predstavlja mesto okupljanja instalirano na dva mesta na teritoriji Grada Novog Sada – u Univerzitetskom kampusu na Limanu i u prigradskom mestu Bukovac.

„Ideja je bila da se isti paviljon pojavi na još par mesta ali je na kraju zbog budžeta ograničeno na ove dve lokacije“ – navodi naš sagovornik.

Mestimično su postavljeni trouglovi sa transparentnom metalnom mrežom koja dodatno stvara dinamičnu igru svetlosti i senke.

Paviljon je inspirisan logom EPK, koji sadrži raster 7×7 slova, tako da je taj raster prenesen u osnovi paviljona, što se i vidi iz ptičije perspektive.

Dati raster je najpre formiran u osnovi, a zatim je i trodimenzionalno transformisan kako bi postao dinamičan i kako bi formirao prostor za sedenje sa donje strane, odnosno baštu sa gornje strane.

„Mestimično su postavljeni trouglovi sa transparentnom metalnom mrežom koja dodatno stvara dinamičnu igru svetlosti i senke. Sedam od tih polja su osvetljena da svetle po noći, opet broj 7 kao inspiracija iz logoa EPK“ – kaže naš sagovornik.

Ptica sa raširenim krilima

Paviljon je projektovan i dizajniran spram okruženja u univerzitetskom kampusu. “Krug” u kom se nalazi je malo uzvišenje koje nekako dominira samim kampusom i postavlja se kao strateška pozicija, objašnjava novosadski arhitekta.

„Ovu poziciju sam tokom studija stalno gledao kao najbitniju poziciju i uvek sam razmišljao šta bi moglo da se tu pojavi. Neko je u prolazu u kampusu rekao da liči na ’pticu’ sa raširenim krilima i kada se gleda sa ulaza u Pravni fakultet zaista tako i deluje“ – kaže Mitov.

Ideja da Paviljon liči na knjigu je super, jer to baš nekako prenosi kulturu kampusa svuda po gradu.

„Sa druge strane sam čuo komentare da liči na knjigu kada se otvori/lista, što mi se nekako posebno dopalo iz sledećeg razloga. Paviljon je oblikovan za kampus i planiran je najpre tu, a zatim ideja da se pojavi na još nekoliko pozicija u gradu ne umanjuje značaj i dizajn paviljona, već simbolično ideju i kulturu kampusa širi po gradu kao neku ’pozitivnu (kulturološku) zarazu’. Tako da je ideja da liči na knjigu super, jer to baš nekako prenosi kulturu kampusa svuda po gradu“ – dodaje on.

Na kraju, zaključuje Mitov, jedino je loše to što paviljon pored kampusa postoji samo na još jednoj lokaciji, ali, kako napominje, to ne znači da ga neće u perspektivi biti i na drugim lokacijama po Novom Sadu.

Energetski autonoman paviljon u Bukovcu

Osnovni materijal za paviljon je lamelirano drvo koje oblikuje nepravilne i talasaste linijske nosače. Pored drveta, tu su još i limene opšivke i limene saksije, dok su ispune od trouglova izrađene od čelika.

„Zanimljivo je da je paviljon u Bukovcu potpuno energetski autonoman, odnosno osvetljenje je preko solarnih panela. U momentu kada je bila energetska kriza pa je gašena ulična rasveta jedino je ovaj paviljon svetleo u Bukovcu jer ima autonomiju“ – kaže uz osmeh naš sagovornik.

Najveći izazovi u realizaciji paviljona se svode na geometriju, jer ne postoje dva ista nosača na paviljonu.

Napominje da su najveći izazovi u projektovanju bili da se isprojektuje kompleksna geometrijska struktura, te je pomoć potražena na Fakultetu tehničkih nauka.

Tako je kompletna razrada 3D modela i priprema za digitalnu fabrikaciju urađena od strane Centra za digitalni dizajn sa novosadskog FTN-a.

„Najveći izazovi u realizaciji paviljona se takođe svode na geometriju, jer ne postoje dva ista nosača na paviljonu. Svaki nosač je sam za sebe i izrađuje se nezavisno, po sopstvenom šablonu“ – kaže sagovornik Gradnje.

Pogođena očekivanja građana

Pri samom kraju razgovora, Dejan Mitov naglašava da su paviljoni naišli na izuzetno pozitivne komentare stanovnika Novog Sada i obližnjeg Bukovca.

„Jedna profesorica je rekla da stazom pored paviljona prolazi punih 30 godina i da se uvek pitala šta je to što bi moglo ovde da se nađe da popuni tu prazninu“ – kaže naš sagovornik i dodaje:

„Na kraju, kada je naišla na ovo rešenje, rekla je da ima utisak da je dobila ono što je očekivala, da se nikako nije razočarala i da misli da je dobro promišljeno za ovu lokaciju. Ovo mi je posebno drago, jer znači da smo pogodili nečija očekivanja, što je u javnom prostoru izuzetno teško“ – zaključuje Mitov.

Foto-galerija

Foto: Dušan Petković

Foto: Dušan Petković

Foto: Dušan Petković

Foto: Dušan Petković

Foto: Dušan Petković

Foto: Dušan Petković

Foto: Dušan Petković

Foto: Dušan Petković

Foto: Dušan Petković

Foto: Dušan Petković

Foto: Dušan Petković

Foto: Dušan Petković

Foto: Dušan Petković

Foto: Vesna Stojaković

Foto: Vesna Stojaković

Foto: Vesna Stojaković

Vrtni paviljoni deo su projekta "Novi Sad – Evropska prestonica kulture"; Foto: Vesna Stojaković

Foto: Vesna Stojaković

Foto: Vesna Stojaković

Foto: Vesna Stojaković

Foto: Vesna Stojaković

Postmoderno zdanje ostaće bez prepoznatljivog lučnog svoda i biće okruženo okvirom sa belim rešetkama, koji se proteže iznad linije krova sa botaničkom baštom.

Arhitektonski studiji JDS Architects, Coldefy, Carlo Ratti Associati, NL Architects i Ensamble Studio spremni su za renoviranje čuvene zgrade Paul-Henri Spaak, sa dizajnom koji sadrži rešetkasti nosač i botaničku baštu na krovu.

Predlogom ovog kolektiva, koji je poneo ime Europarc, zgrada Evropskog parlamenta u Briselu će biti renovirana u nastojanju da se smanji emisija ugljenika koja bi nastala rušenjem postojećeg objekta i izgradnjom novog.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Tim koji predvodi JDS Architects pobedio na konkursu za obnovu EU parlamenta u Briselu
• Nova najviša zgrada u EU je Fosterova kula od 310 metara

Rušenje kao pogrešan pristup

„Sadašnja zgrada Paul-Henri Spaak ima brojne nedostatke, međutim, njeno rušenje i zamena novom ‘palatom’ može biti pogrešan pristup“ – kažu za Dezeen iz Europarca, koji će tokom realizacije podržati inženjerske kompanije kao što su belgijski UTIL i danski Ramboll.

„U sektoru građevinarstva, preko 50 odsto ugljeničnog otiska nastaje prilikom izgradnje sirove strukture zgrade. Ako se ona potpuno demontira, sav taj trošak se gubi i treba ga ponovo potrošiti na novu izgradnju. Ovde bi strategija trebala biti da se rigorozno ponovo koristi veći deo Spaakove strukture, njen utrošak ugljenika“ – dodaju iz kolektiva.

Javni prolaz će posetioce voditi kroz zgradu parlamenta.

Renderi predloga pokazuju postmodernu zgradu Paul-Henri Spaak, koju su 1988. godine dizajnirali Mišel Bukijon i Atelier Espace Leopold, bez svog prepoznatljivog lučnog svoda i okruženu okvirom sa belim rešetkama koji se proteže iznad linije krova i zatvara vrt na krovu.

Europarc je osmislio javni prolaz koji će posetioce voditi kroz zgradu parlamenta preko ulaza na otvorenom i biti povezan sa pešačkom mrežom u centru Brisela.

Postojeća fasada nalik zidu na susednoj zgradi Spinelli biće uklonjena kako bi bolje pozdravio javnost na lokaciji i uokvirio pogled na zgradu Paul-Henri Spaak u obliku pilule, koja je dobila ime po belgijskom političaru.

Javni prolaz kroz zgradu parlamenta

Novi dizajn će otvoriti lokaciju i ojačati pešačke staze i veze sa susednim Place du Luxembourg i Parkom Leopold, navode arhitekte iz Europarca.

„Zgrada ne bi trebalo da bude neprohodna, već treba da bude mesto otvorenosti. Dakle, mogao bi da se napravi javni prolaz kroz parlament„, rekli su iz Europarca.

Tako će na prirodan i intuitivan način, prolaz će omogućiti veliki ulaz posetiocima parlamenta i uspostaviti pravo čvorište u pešačkoj mreži Brisela.

Prozori od poda do plafona će povezati unutrašnjost Hemicyclea sa vrtom na krovu koji će pružati pogled na grad Brisel.

Hemicycle, nova sala za zasedanje Evropskog parlamenta, biće smeštena na gornjim nivoima zgrade. Biće redizajnirana da integriše modernije pogodnosti koje uključuju brojne digitalne karakteristike za proširenje spoljašnjih i nefizičkih veza.

Prozori od poda do plafona će povezati unutrašnjost Hemicyclea sa vrtom na krovu koji će pružati pogled na grad. Oni će takođe biti udvostručeni kao veliki ekrani tokom konferencija i sastanaka.

Na vrhu zgrade će biti smeštena Zelena agora, botanička bašta koja se odnosi na drevne grčke agore ili prostore za okupljanje. Botanička bašta će biti vizuelno povezana sa Hemicycleom dole kroz otvoreni plafon.

Grafički prilozi

Galerija rendera

Hemicycle, nova sala za zasedanje Evropskog parlamenta; Rendering: Europarc

Rendering: Europarc

Rendering: Europarc

Rendering: Europarc

Rendering: Europarc

Rendering: Europarc