Saznajte koliko traje renoviranje kupatila, koje zamke vas mogu sačekati tokom ovog procesa i koju opremu odabrati tako da se ono lako može održavati i da pritom izgleda efektno.

Ima li veće noćne more od renoviranja kupatila? Majstori tutnje po kući, nemate vodu, prašina na sve strane a pritom još i razmišljate koliko će to sve da vas košta.

Ljudi uglavnom nemaju iskustva sa renoviranjem. Kada bi se sprovela anketu koliko puta je neko renovirao kupatilo, verovatno bi dobili najčešće odgovore jednom ili nijednom. Samim tim zamki prilikom renoviranja kupatila može da bude poprilično.

“Poslednjih deset godina drastično su se promenili zahtevi korisnika po pitanju sadržaja i izgleda kupatila, pa bi prva zamka mogla da bude neka lepa fotografija kupatila u časopisu ili na nekoj društvenoj mreži, koju poželimo da preslikamo ili bar iskoristimo neku ideju u svom kupatilu.” – kaže Dušan Ristivojević, predstavnika kompanije Geberit za tržišta Srbije, Crne Gore i Severne Makedonije.

Zaboravljamo da iza zida postoji instalacija koja određuje pozicije elemenata pa samim tim i izgled kupatila.

Svi smo vizualisti i interesuje nas ono što se vidi, a zaboravljamo da iza zida postoji instalacija koja određuje pozicije elemenata pa samim tim i izgled kupatila. U nekim situacijama menjanje rasporeda je nemoguće, a u nekim varijantama prepravke su moguće, ali skupe, pa podižu cenu renoviranja. Zato je uvek dobro dovesti vodoinstalatera na lice mesta kako bi vam predočio mogućnosti, kaže Ristivojević.

Etape renoviranja i potrebno vreme

Naravno, prvo se postavlja pitanje koliko proces renoviranja kupatila može da traje. Minimum bi trebalo da bude deset dana, ali pošto ovo verovatno većini zvuči predugo, naš sagovornik obrazlože etape renoviranja:

• rušenje postojećeg kupatila i vađenje starih instalacija,
• ugradnja novih instalacija vodovodnih, strujnih i grejnih (nove cevi za snabdevanje i odvodnju, ugradni vodokotlić, tuš kanalica, ugradna baterija za tuš, strujni kablovi, cevi za radijatore ili sušače…),
• priprema podova i zidova za keramičarske radove (24h),
• hidroizolaterski radovi (24h),
• lepljenje pločica (24h),
• fugovanje pločica (24h),
• postavljanje sanitarije i kupatilskog nameštaja i silikonisanje (24h).

Posle etapa pripreme za keramičarske radove, hidroizolacije, lepljenja i fugovanja, pločica i na kraju silikonisanja treba dodati po minimum 24h za sušenje, koje može da bude i duže ako je veća vlaga.

“Vidite kako se lako dođe do deset dana od rušenja, tako da bih svima savetovao da ih uračunaju pri planiranju celokupnog renoviranja.” – kaže Dušan Ristivojević iz Geberita.

Da kupatilo bude kao sa slike

Pomenuli smo već kako su se povećali zahtevi korisnika kada je kupatilo u pitanju. Naš sagovornik kaže da su ti zahtevi doveli i do povećenja želje krajnjeg korisnika za detaljima, pa se u njih upućuju do te mere da deluje kao da će sami da ugrađuju proizvode u svoje kupatilo.

“To je razumljivo, jer je renoviranje kupatila investicija koja ne košta malo, prepravke su skupe, a korisnik ima želju da sve ispadne kao što je planirao, da ne kažem kao sa slike.” – dodaje Ristivojević.

Pa tako kreće istraživanje interneta i tu dolazimo do Geberit Online kataloga. Ne samo da se na njemu mogu videti sva rešenja koja Geberit nudi za skoro svaku poziciju u kupatilu, već se mogu videti detalji svakog proizvoda, kaže naš sagovornik. Dimenzije, fotografije, sve tehničke karakteristike, uputstvo za montažu, uputstvo za upotrebu, neretko i video instalacije.

Kome arhitekta projektuje kupatilo, od koristi su i 3D u različitim formatima, a takođe se mogu naći i uputstva za negu.

“Kada požele da vide naša rešenja i proizvode mogu to učiniti u većini prodajnih salona, u kojma ih čeka i štampani materijal. Pored svega navedenog tu smo, naravno i mi iz predstavništva koji stojimo na usluzi za pomoć i tehničke savete…” – dodaje Ristivojević.

Ima dosta toga što se na kraju ne vidi, a jako je bitno da bude kvalitetno pošto će završiti iza zida, a to su instalacije.

Geberit ima dosta toga da ponudi onima koji ulaze u avanturu renoviranja.

“Pre svega, ima dosta toga što se na kraju ne vidi, a jako je bitno da bude kvalitetno pošto će završiti iza zida, a to su instalacije.” – kaže naš sagovornik.

Pored ugradnog vodokotlića po kome su već poznati, ova kompanija nudi i više sistema za snabdevanje vodom i više varijanti odvodnih cevi, odnosno cevi za kanalizaciju.

“Kada uđete u jedno kupatilo dosta toga može biti sa logom Geberit: tipke za aktiviranje, tuš kanalice ili tuš kade, WC šolje, umivaonici, kupatilski nameštaj, bidei, Aquaclean uređaji… Ko voli mogućnost izbora mi smo prava adresa, jer uvek imamo više različitih rešenja za jednu poziciju.” – dodaje Dušan Ristivojević.

Kupatilske serije koje olakšavaju proces odabira

Postoji sedam kupatilskih serija u kojima uglavnom postoji mogućnost izbora dva oblika lavaboa, ovalni i četvrtasti, plus kupatilski nameštaj u više boja sa dodatkom pomoćnih elemenata.

Za one koji ne mogu da se odluče, postoji posebnu seriju ogledala koja mogu da se kombinuju sa bilo kojom serijom.

Kompatibilnost različitih elemenata po boji i obliku je ono što će kupcima olakšati odabir i u isto vreme učiniti njihovo kupatilo jedinstvenim. Tako na primer postoje tasteri koji imaju identičan front kao neki kupatilski nameštaj ili kombinacija materijala i boja na tasteru koji se može videti na WC šolji.

Naravno, postavlja se pitanje šta odabrati.

“Zanimljivo je to da je naša najekskluzivnija serija Geberit Citterio prodata prva po uvođenju sanitarija na tržište, ali su se tokom godina neke serije ustalile pri vrhu. To su svakako Selnova i Smyle Square, Variform i Acanto.” – kaže naš sagovornik.

Selnova je serija sa najširim asortimanom, koja ima više oblika WC šolja i umivaonika sa i bez kupatilskog nameštaja, bidea i monoblokova, sa posebnim osvrtom na Compact deo serije koji pruža rešenja skraćene projekcije i pomaže pri opremanju manjih sanitarnih čvorova.

Smyle Square nudi oštru geometriju po pristupačnoj ceni, a Variform serija zadovoljava sve zahteve kada je u pitanju pojedinačna pozicija umivaonika. Acanto se dopao korisnicima zbog zanimljivog pristupa nameštaja kada je u pitanju skladišni prostor.

Aktivacione tipke za preporuku

Geberit može da se pohvali širokim asortimanom tipki za aktiviranje u čak tri serije.

Delta serija je osnovna serija ugradnih vodokotlića, i one se mogu naći u pet različitih varijanti. Prave se od kvalitetne plastike u hrom sjaj, hrom mat i beloj boji, jedan postoji i u sjajnoj crnoj.

Omega je niži vodokotlić za određene građevinske situacije i ima samo tri varijante tastera, dok Sigma može ponuditi preko 120 kombinacija dizajna i materijala u različitim bojama i završnim obradama.

“Izdvojio bih tastere sa frontovima od prirodnog drveta i kamena.” – kaže Ristivojević.

Rešenja za tuš prostore

U delu asortimana koji se bavi tuševima Geberit ima proizvode za sve situacije. Za početak tu si pomalo zaboravljeni klasični odvod iz tuš prostora koji se ranije mogao naći uglavnom u dimenziji 15x15cm. Kod Geberita je nešto diskretniji, 8x8cm i nudi dve varijante dizajn rešetkica za one koji nisu zadovoljni osnovnom.

Nešto slično prethodnom proizvodu, Geberit Cleanline kanalice su nekonvencionalne tuš kanalice koje mogu da se krate po meri i tako mogu da se prilagođavaju tuš prostoru. Postoje u tri varijante dizajna sa varijacijama boja metala, a glavni akcenat je na lakšem održavanju i higijeni.

“Sa tuš prostorom Geberit Setalano, koji smo uveli pre par godina, pokazali smo ozbiljnost pristupa poziciji mesta za tuširanje, pa su kupci mogli da se uvere u preciznost postavljanja i prevenciju curenja posle izvesnog vremena, a sve to uz prijatan dodir materijala koji se može naći svake godine u sve više dimenzija.” – kaže Ristivojević.

Posle dominacije različitih rešenja za tuširanje, tuš kada vraća na velika vrata u naša kupatila.

Na kraju, naš sagovornik izdvaja tuš kadu Sestra koja je jedan od poslednjih proizvoda iz ovog segmenta kojim su kompletirali asortiman. Uz pregršt dimenzija i tri boje nesvakidašnjeg materijala koji podseća na jednobojni reljefni kamen, korisnik dobija svojevrsni dizajnerski element u svom kupatilu.

“Posle tri godine od predstavljanja, Geberit Sestra svake godine dobija sve više poverenja korisnika, pa možemo reći da se, posle dominacije različitih rešenja za tuširanje, tuš kada vraća na velika vrata u naša kupatila.” – zaključuje Ristivojević.

Za higijenu na višem nivou

Ako želite da podignete hi higijenu na viši nivo, onda razmislite o Aquacleanu. To je WC šolja i bide u isto vreme, koja štedi prostor.

“Postoje rešenja na tržištu u vidu WC šolja koje imaju pripremu za bide, a da bi bilo kompletno rešenje, mora se obezbediti dovod mešane vode iz nekog ugradnog mešača koji bi se nalazio na dohvat ruke onome koji sedi na šolji ili slična rešenja u vidu WC daske.” – kaže naš sagovornik.

Za Aquaclean od instalacija su potrebne voda i struja, neki od njih imaju i daljinske upravljače ili panele za upravljanje, pa ove proizvode zovemo Aquaclean uređaji.

Osim što štede prostor ili omogućavaju ovu vrstu higijene i u kupatilima koje nemaju mesta za bide, Aquaclean uređaji podižu kompletno iskustvo na viši nivo.

Uzmimo, na primer, korišćenje. Kod klasičnog bidea morate koristiti ruke pri pranju, dok kod Aquaclean uređaja rukama pritiskate dugme na daljinskom ili samom uređaju i voda i vazduh će uraditi dalji posao za vas.

Aquaclean uređaji mogu imati i tuš za dame, prečišćavanje neprijatnih mirisa, poklopac koji se sam podiže i ambijentalno osvetljenje u zavisnosti od modela.

U ponudi su tri varijante uređaja. Osnovni model se zove Tuma i pruža osnovnu funkciju. Sela pruža nešto više uz dizajnerski pristup, a za one koje bi da žive ispred svog vremena možemo da ponudimo model Mera koji pomera granice komfora.

A koliko to košta?

Cene Aquacleana kreću se od 1.500 do 4.500 evra. Na prvi pogled ovo deluje kao veoma skupo rešenje, ali je naš sagovornik analizirao.

Kako bi neko imao WC šolju i bide u kupatilu potrebne su sledeće stvari:

• Ugradni vodokotlić
• WC šolja
• Ugradna konzola za bide
• Bide
• Instalacija dovoda vode u vidu cevi, jedna za toplu, jedna za hladnu
• Odvodna cev u kanalizaciju
• 2 EK ventila
• Baterija za bide
• Sifon za bide
• Minimum 70cm santimetara slobodnog zida

U slučaju Aquaclean uređaja potreban je ugradni vodokotlić i željeni uređaj. Pošto je voda već povezana na vodokotlić i ne treba posebna instalacija, potrebno je samo dovesti struju do na naznačenog mesta na vodokotliću.

“Ako izračunate cenu gore navedenog spiska i pri tom koristite artikle poznatijih proizvođača sanitarija i sanitarnih armatura, vrlo lako se može desiti da premašite cenu osnovnog modela Aquaclean uređaja.” – zaključuje na kraju Dušan Ristivojević iz Geberita.

Za više informacija o Geberit proizvodima, posetite web sajt.

Istraživači sa MIT-ja napravili su ozbiljan pomak u procesu koji bi jednog dana mogao da nam omogući da 3D štampom „uzgajamo“ drvo direktno u željenom obliku.

Drvo možda jeste obnovljiv resurs, ali ga mi trošimo mnogo brže nego što je prihvatljivo za njegovu održivost. Seča drveća i njegova prerada nije najefikasniji, a ni ekološki prihvatljiv način za pravljenje nameštaja i građevinskog materijala.

Krčenje šuma ima drastično negativan uticaj na divlje životinje i pogoršava efekte klimatskih promena, a obzirom da naši apetiti ne deluju kao da će se menjati, naše metode za snadbevanje drvetom će izgleda ipak morati.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Naučnici napravili prozirno drvo pomoću kore pomorandže
• Novi materijal skladišti i emituje toplotu menjajući svoje agregatno stanje

Potencijal za razvoj do 3D struktura

Tokom poslednjih godina, istraživači su se okrenuli „uzgoju“ drveta u laboratoriji. Zapravo, ne celog drveta kao biljke, već isključivo drveta kao materijala.

Tako je tim naučnika sa MIT-ja nedavno demonstrirao novu tehniku zahvaljujući kojoj se u laboratoriji može uzgajati biljni materijal nalik drvetu, ujedno omogućavajući lako podešavanje svojstava poput težine i snage drveta po potrebi.

„Ideja je da ove biljne materijale možete uzgajati u tačno definisanom obliku koji vam je potreban, tako da ne morate da sprovodite bilo kakvu subtraktivnu proizvodnju nakon uzgoja, što smanjuje količinu utrošene energije i proizvedenog otpada. Postoji dosta potencijala da se ovo proširi i razvije do trodimenzionalnih struktura“ – rekla je za New Atlas Ešli Bekvit, vodeća autorka studije.

U jednom od sprovedenih testova tim sa MIT-ja je oblikovao materijal baš u formu pravog stabla.

Kao prvi sprovedeni korak, tim je izolovao ćelije iz listova biljke poznate kao Zinnia elegans. Zatim su ove ćelije kultivisane u tečnom medijumu dva dana pre nego što su prebačene u deblji medijum na bazi gela.

Ova materija je sadržala hranljive materije i dva različita biljna hormona, čiji nivoi su mogli da se podese, kako bi se podesila i fizička i mehanička svojstva materijala.

Sledeći korak je predstavljao 3D štampanje korišćenjem ovog gela sa ćelijama u određeni zadati oblik, na isti način kao što bismo štampali bilo koji plastični predmet.

Nakon tri meseca inkubacije u mraku, materijal se dehidrira i konačni rezultat je prilagođeni predmet napravljen od biljne materije nalik drvetu. U jednom od sprovedenih testova tim je oblikovao materijal baš u formu pravog stabla.

Gustina u zavisnosti od nivoa hormona

Tim je eksperimentisao sa različitim nivoima hormona i otkrio da su niži nivoi doveli do materijala manje gustine, sa zaobljenim otvorenim ćelijama.

Sa druge strane, viši nivoi doveli su do sve manjih i zatvorenijih struktura, veće gustine, zahvaljujući povećanom rastu organskog polimera lignina. Ova razlika se može koristiti kako bi se pravili proizvodi koji su lakši i mekši ili čvršći i jači – i sve to po potrebi.

Proces može da se otpočne sa malim predmetima, pre nego što se na kraju dođe do celih komada nameštaja.

Cilj je da se tehnologija razvije do te mere da se drveni predmeti suštinski mogu proizvoditi 3D štampom i na taj način „uzgajati“ potrebno drvo, umesto da se seče, oblikuje i spaja od drveta koje je dobijeno iz šuma.

Tim navodi da čitav proces može da se otpočne sa malim predmetima, poput tipli ili ukrasnih detalja, pre nego što se na kraju dođe do celih komada nameštaja ili daski za izgradnju.

Kako objašnjavaju američki naučnici, sledeći korak je razraditi ideju kako metod može da se primeni na druge biljke. Tim smatra da bi prilagođavanje procesa za rad sa nečim poput bora moglo da dovede do velikog napretka.

Izabrali smo za vas…

• Novi materijal na bazi konoplje mogao bi da zameni čelik u armaturi

Od transformacije starog ambara, preko drugog najvećeg gradilišta stanogradnje u Srbiji, do klasične vojvođanske kuće koja je dobila potpuno osvežen izgled.

Nakon kratkog predaha tokom prvomajskih praznika, u petom mesecu u godini punom parom smo nastavili da vam predstavljamo nove projekte i objekte, kao i druge zanimljive sadržaje iz sveta građevinarstva i arhitekture, a iznenadni, preuranjeni dolazak visokih temperatura svakako je rezultirao i povećanim interesovanjem čitalaca za sve teme koje se tiču koncepta brčkanja u sopstvenom bazenu.

Pogledajte listu 5 najčitanijih tekstova na portalu Gradnja u maju 2022. godine.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• 5 najčitanijih tekstova na portalu Gradnja u aprilu
• Skoro milion stranica u martu: 5 tekstova na Gradnji koji su oborili rekorde čitanosti

5. Umesto rušenja: Potpuna transformacija starog ambara u Donjoj Trnavi

Prenamena starog ambara u objekat stambene namene istaknut je primer očuvanja i kontinuiteta narodnog graditeljstva Šumadije, a re-dizajn, re-kompozicija i re-vitalizacija bili su tri principa kojima se arhitekta Predrag Milutinović vodio u revitalizaciji. Ceo tekst ovde

4. Kako izgleda drugo najveće gradilište stanogradnje u Srbiji

Po veličini odmah iza Beograda na vodi, gradilište stanova za pripadnike snaga bezbednosti u novosadskom naselju Jugovićevo aktivno je od 2019. godine, a planom je predviđeno da na mestu nekadašnjeg aerodroma bude izgrađeno više od 2.000 stanova. Ceo tekst ovde

3. Kako odabrati i izgraditi bazen – koliko to košta u zavisnosti od modela

Betonski, polipropilenski ili možda bio-bazen? Sredinom meseca objasnili smo vam kako da izaberete pravi bazen, kako teče proces njegove izgradnje, koliko je potrebno vremena da se izvede, ali i koliki budžet treba da planirate za ovo zadovoljstvo. Ceo tekst ovde

2. Krtica od 2.000 tona: Ovako izgleda najveća Strabagova mašina za bušenje tunela 

Na gradilište linije metroa u kanadskom gradu Torontu stigla je moćna nova mašina za bušenje tunela (TBM). “Krtica” od 2.000 tona nazvana Diggy Scardust najveća je te vrste u Severnoj Americi, a sa dužinom od 84 metra duža je nego što je Hram Svetog Save visok. Ceo tekst ovde

1. Kako je stara kuća u Petrovaradinu postala savremen dom sa bazenom

Klasična vojvođanska kuća dobila je potpuno osvežen izgled s modernim materijalima, kao i dnevni boravak koji se portalima otvara ka dvorištu i vodenoj površini, a ovaj projekat potpisuje  arhitekta Goran Obradović iz firme Numerus Inženjering iz Petrovaradina. Ceo tekst ovde

Izabrali smo za vas…

• 5 intervjua iz 2021. godine koje morate pročitati

Svi procesi u prirodi imaju svoj određeni ritam. Sa evolucijom smo takođe podesili svoj unutrašnji biološki sat na ritam dana i noći. Dnevna svetlost je oduvek bila naš prirodni stimulans i utiče na naše psihofizičke sposobnosti.

Nedostatak energije i motivacije kao rezultat lošeg osvetljenja?

U savremenom dobu da bismo se zaštitili od prirodnih pojava napravili smo zatvorene prostore sa manje prirodnog svetla, što je dovelo do brojnih zdravstvenih problema.

Ako tokom dana ne dobijamo dovoljno svetla, osećamo nedostatak energije i motivacije. Kvalitet sna je loš i budimo se umorni.

Čovek u 21. veku živi životom koji se znatno razlikuje od prirodnog ritma. Oko 80% vremena provodimo u zatvorenom prostoru. Mnogi rade u smenama ili čak u prostorima gde prirodno svetlo u opšte ne ulazi.

Ako tokom dana ne dobijamo dovoljno svetla, osećamo nedosatak energije i motivacije.

Naša dužnost je da doprinesemo zdravoj životnoj sredini

I zato je danas jedan od glavnih izazova u oblasti rešenja za osvetljenje imati sistem kao što je HCL (Humanocentrično osvetljenje) koje pomaže u poboljšanju zdravlja, udobnosti i blagostanja na duge staze.

HCL imitira spektralni sastav i dinamiku prirodnog svetla, uzimajući u obzir uzrast i potrebe korisnika.

HCL osvetljenje pruža sveobuhvatnu podršku za zdravlje, svetlosni komfor i blagostanje.

Ovaj sistem imitira spektralni sastav i dinamiku prirodnog svetla, uzimajući u obzir uzrast i potrebe korisnika.

Kriterijum za planiranje uticaja svetlosti na naše emocije prate interdisciplinarne smernice protekle iz dobrih praksi. Diktiraju ih temperatura boje svetlosti (topla, hladna) njen pravac, oblik (tačka, površina) i stil osvetljenja (funkcionalno, umetničko, interaktivno)

Treba napomenuti da većina postojeće unutrašnje rasvete ne pruža biološku podršku korisniku.

Napravite prve korake u dizajniranju svetla po meri

U kompaniji Intra Lighting zaposleni, partneri i kupci svakodnevno razmišljaju o dobrobiti korisnika u prostoru i osmišljavaju pametna rešenja prilagođena ljudima.

Razgovor sa timom stručnjaka o uticaju svetlosti na čoveka možete započeti u novoj kancelariji i izložbenom salonu u Airport City-u Beograd.

Posetite salon

Posete su moguće svakog dana od ponedeljka do petka (8:00 – 16:00, Airport City, zgrada Lavanda, Omladinskih brigada 90b, Novi Beograd).

Za više informacija kontaktirajte Vladimira Tucića (+381 (11) 269 8 476, vladimir.tucic@intra-lighting.com) ili posetite web sajt kompanije Intra lighting.

Skeletna konstrukcija i zidovi od presovane slame omogućavaju da ova kuća bude postavljena na već izgrađene objekte bez stvaranja prekomernog opterećenja. 

Projektovana tako da može biti smeštena bilo gde u svetu, Urbana kuća je mali stambeni objekat površine 25 kvadratnih metara sa potencijalom za poboljšanje životnih uslova u gradskim sredinama.

Kompaktna forma kuće i njene dimenzije omogućavaju pozicioniranje objekta na krovove postojećih višespratnica, oslanjajući se delimično na postojeće resurse, ali zadržavajući visok stepen energetske autonomnosti.

Projekat Urbana kuća potpisuju mlade niške arhitektkinje Ana Curk i Sanja Cvetković, nagrađene učesnice konkursa Mini Home: Mala kuća u prirodi koji je prošle godine organizovao portal Gradnja.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Mala montažna kuća sa bazom prilagodljivom različitim terenima
• Montažna kuća na kamenu osvojila prvu nagradu na konkursu Mini home

Projekat drugačiji od svega do sad

Poznanstvo Ane i Sanje datira još od master studija arhitekture na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu u Nišu. Shvativši da dele ista interesovanja u oblasti arhitekture, Ana i Sanja su već tada počele međusobno da sarađuju na raznim projektima i konkursima.

“Uglavnom smo birale teme koje pozivaju na dublje promišljanje i preispitivanje uloge koju arhitektura ima u oblikovanju fizičkog i društvenog života. Jedan od prvih projekata na kojem smo sarađivale i na koji smo ponosne je ‘Novi Fokus Niš’ – festival arhitektonskog filma čiji je cilj je bio povezivanje studenata i šire javnosti sa netradicionalnim ulogama arhitekte u društvu. To je bio lep uvod za sve naše naredne saradnje” – kažu autorke za Gradnju.

Nakon konkursa Mini home 2021, na kojem je njihova Darkforest kuća osvojila drugu nagradu, upustile su se u osmišljavanje nekoliko projekata mikro kuća, od kojih su neke bile namenjene evropskom tržištu, a neke hipotetičkim klijentima i lokacijama.

Među njima je i Urbana kuća, koju, kako ističu, doživljavaju kao poseban i drugačiji projekat od svega što su do sada radile.

Projektovale smo mikro kuću od 25 m² koju je moguće pozicionirati na ravnim krovovima postojećih višespratnica.

Urbana kuća je, kažu naše sagovornice, nastala kao odgovor na konkursni zadatak za mikro kuću koja se može sagraditi bilo gde u svetu.

“Svesne stepena zagađenosti urbanih sredina i neminovne veze savremenog života i rada sa gradovima, želele smo da ponudimo jedno vizionarsko rešenje. Projektovale smo mikro kuću od 25 m² koju je moguće pozicionirati na ravnim krovovima postojećih višespratnica” – objašnjavaju niške arhitektkinje.

Postavljanjem kuće na već izgrađene objekte, dodaju, omogućeno je korišćenje postojećih instalacija i infrastrukture, dok skeletna konstrukcija i zidovi od presovane slame ne stvaraju prekomerno opterećenje matičnom objektu.

Unikatni detalji i za serijsku proizvodnju

Na pitanje šta njihov projekat izdvaja od konkurencije, autorke ističu da su za Urbanu kuću dizajnirani posebni paneli sa bioreaktorima sa mikroalgama, pomoću kojih objekat aktivno učestvuje u rešavanju problema zagađenog vazduha.

“Stalna promenljivost zasićenosti panela mikrolagama kreira dinamičnu fasadu i garantuje da će svaki objekat imati unikatan detalj, iako je Urbana kuća dizajnirana za serijsku proizvodnju” – navode Curk i Cvetković za naš portal.

Instaliranje solarnih panela na krovu Urbane kuće omogućilo bi energetsku nezavisnost objekta.

Kako dodaju, istraživanja su pokazala da mikroalge mogu znatno da pomognu u prečišćavanju vazduha, a njihova primena u arhitekturi je sve aktuelnija i na našim prostorima, što se, na primer, može videti na pobedničkom rešenju za rekonstrukciju beogradske Ložionice.

“Instaliranje solarnih panela na krovu Urbane kuće omogućilo bi energetsku nezavisnost objekta, ali i pružilo mogućnost da višak električne energije, kada se za to steknu zakonski uslovi, preda matičnom objektu ili vrati u električnu mrežu” – kažu naše sagovornice.

Karakteristična debljina zidova omogućila je smeštanje kuhinje i pratećih sadržaja u niše objekta.

Ističu da zidovi od presovane slame stvaraju povoljnu mikroklimu objekta, a paneli od plute kojima su zidovi obloženi i biljke koje se nalaze u niši u dnevnom boravku takođe učestvuju u održavanju čistog vazduha.

“Karakteristična debljina zidova od presovane slame omogućila je smeštanje kuhinje i pratećih sadržaja u niše objekta, duboke 60 i visoke 150 cm, te je tako korisnicima prostora omogućena maksimalna fleksibilnost u prostoru od 25 kvadratnih metara” – navode Ana i Sanja.

Tako korisnici dobijaju kuhinju standardnih dimenzija, koju je moguće zatvoriti kada se ne koristi, a koja sadrži i uređaj za kompostiranje otpada, dok su u nišama su takođe smešteni plakari i tehnički uređaji.

Time je formiran čist prostor prizemlja, gde se nalaze komforna dnevna soba sa klupom u prozorskoj niši i trpezarija, dok je trapezastom formom osnove naglašen osećaj otvaranja prostora ka prozoru sa gradskim vizurama.

Pasivna termoregulacija prostora

Urbana kuća je spolja obložena prefabrikovanom ljuskom od fiberglas materijala i tretirana je belom bojom koja reflektuje do 98% sunčeve energije, čime se izbegava pregrevanje prostora i gubljenje resursa.

Trem kuće prekriven je pločama od plute i travnatim površinama, koje takođe umanjuju pregrevanje, dok se ugrađenim olucima kišnica skuplja i skladišti u rezervoarima, a potom koristi kao tehnička voda i voda za zalivanje.

Na krovu se nalazi bojler za pasivno grejanje, a smicanjem krovnih ravni dobijen je prozor koji stvara takozvani efekat dimnjaka i omogućava pasivnu termoregulaciju prostora.

Budući korisnici imaju fleksibilnost da prilagode čist prostor prizemlja i galerije svojim potrebama.

Za podnu oblogu je izabran teraco koji je napravljen sa drvenim opiljcima i sadrži 65% recikliranih materija, dok je za oblogu niša odabran teraco koji je napravljen sa ostacima mermera i sadrži 87% recikliranog materijala.

Odabrani komadi nameštaja, inspirisani skandinavskim dizajnom, su standardnih dimenzija što predstavlja pravi luksuz za jednu mikro kuću.

Smeštanjem neophodnih sadržaja u niše zidova, budući korisnici imaju fleksibilnost da prilagode čist prostor prizemlja i galerije svojim potrebama.

Koncept prilagodljiv i drugim namenama

Kako za naš portal navode autorke, Urbana kuća nije tipičan projekat mikro kuće, kakvi su trenutno aktuelni, nije namenjena odmoru i radu u prirodi.

S tim u vezi, glavni izazov predstavlja im nalaženje potencijalnog investitora koji bi delio njihovu viziju i upustio se u ovako izazovan projekat, a tu je, naravno, i usaglašavanje sa uslovima lokacije i regulativama.

“Možemo i da zamislimo ovaj koncept malog energetski efikasnog objekta na vrhu postojeće zgrade koji bi bio prilagođen drugim namenama, poslovnim, rekreativnim i sl.” – kažu Curk i Cvetković za Gradnju.

Minimalnim i promišljenim dizajnom kuća stvara atmosferu topline doma u jako malom prostoru.

A iako je njihov projekat još uvek u konceptualnoj fazi i trenutno nema konkretnog investitora, niške arhitektkinje veruju da Urbana kuća ima veliki potencijal.

“Projekat Urbane kuće je bio izložen na ovogodišnjem Salonu arhitekture, gde smo naišle na veliku zainteresovanost i pozitivne utiske. To je za nas bilo veoma podsticajno da nastavimo da istražujemo u ovom smeru” – navode autorke.

Kao zaključak, možemo reći da Urbana kuća predstavlja kompleksan „organizam“ kombinovanih sistema sa nesvakidašnjim tehnologijama, koja minimalnim i promišljenim dizajnom stvara atmosferu topline doma u jako malom prostoru i u izazovnim uslovima.

Stalna promenljivost zasićenosti panela mikroalgama kreira dinamičnu fasadu i garantuje da će svaki objekat imati unikatan detalj, iako je Urbana kuća spremna za masovnu proizvodnju.

Grafički prilozi

Foto-galerija

Urbana kuća po zamisli niških arhitektkinja; Render: Ana Curk i Sanja Cvetković

Izabrali smo za vas…

• Kuća na vodi osvojila treću nagradu na konkursu Mini home

Bivši predsednik smatrao je da je Gruzija previše “tradicionalna”, te je u prestonicu doneo nekoliko kontroverznih zdanja koja ipak plene svojim izgledom.

Tbilisi je odavno, još iz vremena Ruskog Carstva, bio poznat kao srce i najlepši grad Kavkaza, a danas, sa „mejkoverom“ starog gradskog jezgra, postao je neka vrsta „Praga Kakvaza“, sa stotinama hiljada turista koji hrle u hostele, kafee i restorane odlične guzijske kuhinje, ne zaboravljajući ni drevno arhitektonsko nasleđe.

Ali, nemoguće je u Tbilisiju ne primetiti neverovatna nova zdanja koja su „nakalemljena“ na istorijski centar grada – neki će to nazvati smelim i uzbuđujućim, a ljubitelji tradicije – ruglom grada. Pogledajmo šta je postsovjetska Gruzija izgradila u svojoj prestonici.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Nur-Sultan – Nova prestonica Kazahstana nikla na livadi
• Batumi – ogledno polje za smelu arhitekturu ali i predmet sporenja

Dva u jedan: Muzički teatar i izložbeni hol

Jedna od najzanimljivijih zgrada na obali reke Kure, jeste novo zdanje Muzičkog teatra i izložbenog hola, koje je građeno u vidu dve međusobno povezane zgrade u obliku, recimo, neidentifikovanih duvačkih instrumenata, u Parku Rike.

Kako sami projektanti, Massimiliano & Doriana Fuksas, kažu „objekat se sastoji od dva različita elementa mekog oblika koji su povezani kao jedinstveno telo na potpornom zidu. Svaki element ima svoju funkciju: Muzičko pozorište i Izložbena sala.“

Ulazi su im sasvim drugačiji, i kada se bolje pogleda, zgrade uopšte nisu simetrične. Severni deo zgrade sadrži salu Muzičkog pozorišta (566 mesta), foaje i nekoliko objekata, zajedno sa tehničkim prostorima za pozorišnu mehanizaciju i raznim ostavama.

Kažu da je za svaku novu zgradu ovde bio zadužen bivši kontroverzni predsednik Mihail Sakašvili.

Izložbena sala otvara njegov veliki ulaz rampom koja dovodi posetioce sa nivoa ulice. Sala Muzičkog pozorišta, naprotiv, izdiže se iz zemlje i omogućava korisnicima koji borave u foajeu i kafeteriji da imaju pogled na reku i obrise grada.

To je „periskop grada” i gleda ka reci Kura koja uokviruje istorijsko jezgro Starog Tbilisija. Imaju zajedno 1.000 m² a graditelji su bili Studio Sarti i AI Engineering, a završena je 2018. godine.

Kažu da je za svaku novu zgradu ovde bio zadužen bivši kontroverzni predsednik Mihail Sakašvili, koji je u međuvremenu pobegao iz Gruzije, i imao svoje avanture po Ukrajini.

Dok je bio na vlasti, od 2003. do 2013. smatrao je da je Gruzija previše “tradicionalna” i u prestonicu je doneo nekoliko zanimljivih, ali kontroverznih zdanja, koja ipak plene svojim izgledom.

Impresivna i osvežavajuća „Zgrada Pečurka“

Drugi primer za zgradu koju je Sakašvili sponzorisao, jeste zgrada Javne uprave u Tbilisiju, koju, gle čuda, ponovo potpisuju “rezidentni arhitekti” ovog grada pod bivšim predsednikom – Massimiliano i Doriana Fuksas.

Saglasno Sakašvilijevim „modernizatorskim idejama“ posle Revolucije ruža, ova zgrada je trebala da objedini različite gradske uprave, kao što su Narodna banka Gruzije, Ministarstvo energetike i Agencija za civilne i nacionalne registre.

Sedam staklenih blokova koji se preklapaju okružuju centralnu uslužnu halu gde kupci mogu da dobiju pasoše, registraciju braka i druge dozvole i dokumenta.

Građani ovu zgradu nazivaju „Zgrada Pečurka“ od milja (a možda i od poruge), a zgrada ipak, na obali Kure, deluje impresivno i osvežavajuće, sa svojim krovovima u obliku latica.

Glavna karakteristika staklenih fasada je da su one potpuno oslobođene strukture latica.

Bar tako misle Fuksasi, koji upoređuju ove strukture sa drvećem, a njihov zakrivljeni gornji deo nazivaju „laticama“ ili „listovima“ koji se nalaze na različitim nivoima i deluju organski, kao izrasli pored reke.

Glavna karakteristika staklenih fasada je da su one potpuno oslobođene strukture latica, omogućavajući relativna pomeranja između fasade i prostorne mrežne strukture pokrivenosti.

Ova odluka je doneta kako bi se sprečilo da svako pomeranje poklopca, uglavnom usled oscilacija za opterećenje snega, vetra ili toplotnog širenja, može dovesti do krize stakla, kažu Fuksasi.

Lepota je u oku posmatrača, ali moramo reći da je zgrada osvežavajuća. I zgodan je orijentir kad se krećete gradom. Da dodamo, sagrađena je 2011. godine.

Prozračni i elegantni Most mira

Most mira je jedna od najharmoničnijih zgrada Tbilisija i deluje prozračno i elegantno preko kratke reke Kure. Naravno, u skladu sa vladajućim trendovima, i on noću svetli.

Arhitekta koji ga je projektovao je Michele de Lucchi, a Favero & Milan Ingegneria S.r.l. su bili glavni inženjeri. Ponovo je italijanski dizajn došao do izražaja, očigledno po volji italijanofilski nastrojenom Sakašviliju, a most je završen 2010. godine.

De Lucchi je takođe tvorac jedne ne tako slavno prihvaćene zgrade, ni među građanima, ni među stručnjacima, a to Alavbarska rezidencija Predsednika Gruzije, koja je „neoneoklasicističko zdanje“.

Most ima čelični okvir od 156 metara prekriven staklom. Cela konstrukcija počiva na 4 stuba i sav je od „umreženih rebara“. Dizajner osvetljenja bio je Francuz Philippe Martinaud.

Prostran i prijatan poput velikog trga, most je vidljiv sa svih tačaka grada.

Zanimljivo šta je sam De Lucchi  rekao o mostu, na konferenciji u Veneciji:

„Most mira je spomenik zajedničkih vrednosti i solidarnosti. Izgrađen u Tbilisiju, povezuje okrug Bericoni sa parkom Rikhe, u oblasti u kojoj se nalazi nova Predsednička palata. Most je pasarski most. Dugačak 160 metara, okačen je na rešetkasti okvir, oslonjen isključivo na četiri stuba na svoja dva nasipa“ – naveo je De Lucchi.

„Pristup njemu je takođe preko četiri stepeništa orijentisana ka tačkama kompasa i do centra mosta. Prostran i prijatan poput velikog trga, visi iznad burne reke M’tkvari, most je vidljiv sa svih tačaka grada. Vraća vitalnost istorijskom centru tako što ga ujedinjuje sa zelenim površinama na drugoj strani reke“ – objasnio je dalje italijanski arhitekta.

Kako je dodao, „fluidni“ oblik, koji je izabrao klijent iz prvobitno podnetih predloga, upravo je ono što izgrađena verzija izražava: „Ovo je postignuto zahvaljujući inženjeringu koji stvara naizgled neprekidnu i formalno harmoničnu školjku krova, sa prizemnim sidrištem na račvastim stubovima koji strukturi daju podsticaj“  – rekao je na kraju De Lucchi.

Sud će, ipak, dati istorija

Ostaje nam da verujemo njemu, a ne nekim besnim Tbilišanima koji ga pogrdno nazivaju „Always Ultra“, jer im liči na… odbačeni uložak.

Osim Alavbarske rezidencije, „muzičkih cevi“, „zgrade-pečurke“ i „mosta-uloška“, građani Tbilisija su se često žalili i na novu žičaru, koja je izgleda poslužila vlastima u Beogradu za ideju žičare do Kalemegdana, budući da spaja Tvrđavu Narikala sa drugom obalom Kure.

Šta je od svega arhitektonski promašaj samog Sakašvilija, a šta je remek-delo, sud će dati istorija.

Izabrali smo za vas…

• Baku – Nova arhitektura budućnosti utemeljena u tradiciji i istoriji

“Meni se čini da je ovaj objekat ugledao Dom zdravlja preko puta pa je odlučio bar njemu da se približi i da mu se na neki način javi.”

Po projektu Miloša Kovačevića iz biroa k2-kovačević konstrukcije u u Ložioničkoj ulici u Novom Sadu nikla je Kuća sa četiri stana. Investitor objekta Stilles gradnja želeo je moderan objekat visokog kvaliteta, a autor im je pružio to.

Dobijen je svedeni beli volumen koji sedi na postamentu ukotvljen u svojoj oblozi. Urbana vila sa bogatom opremom kao što su toplotne pumpe sa podnim grejanjem i fan coil instalacijama.

Srodni članci na portalu Gradnja:

• Novi vizuelni reper u novosadskoj Rotkvariji
• Kuću na Čardaku za beg iz grada oblikovana večnom opekom

Kreirane su četiri stambene jedinice. Jedna u prizemlju, dve na prvom spratu i jedna na povučenoj etaži.

Međutim, nas je za početak interesovalo koja je bila vaša ideja za oblikovanje volumena ovog objekta.

Miloš Kovačević (MK): Ovo je još jedan beli kubus u inflaciji belih kubusa sa antracit sivom ALU stolarijom, staklom i eventualno nalepljenom oblogom u imitaciji drveta. Mi smo se ipak izdvojili. Nemamo oblogu od drveta i tamno sivi demit između prozora, već imamo postament od Fundermax ploča u Patina bronze varijanti.

Šalu na stranu. Mislim da smo ipak uspeli da napravimo neki iskorak, pre svega samim volumenom koji je, kao što je i najčešće slučaj, proizašao iz urbanističko-tehničkih ograničenja i parametara za konkretnu lokaciju i, naravno, velikim delom što bih ja voleo da verujem, iz funkcije.

Kreirane su četiri stambene jedinice. Jedna u prizemlju, dve na prvom spratu i jedna na povučenoj etaži.

Šta je bila želja investitora i kakvo ste vi odgovorili na projektni zadatak?

MK: Imali smo odličnu saradnju sa investitorom koji je i sam od starta imao ideju da želi moderan objekat visokog kvaliteta. Što je ispraćeno i u enterijeru do najsitnijih detalja.

Ugrađena je oprema zaista visokog kvaliteta. Između ostalog toplotne pumpe voda-vazduh sa podnim grejanjem i fan coil instalacijom za potrebe hlađenja i dodatnog zagrevanja na ekstremno niskim temperaturama.

U razradu ulične ograde, koja je usledila na kraju radova, možda smo trebali više da se uključimo.

Ugrađene su toplotne pumpe voda-vazduh sa podnim grejanjem i fan coil instalacijom.

Čini se kao da je ovaj objekat ugledao Dom zdravlja preko puta pa je odlučio bar njemu da se približi i da mu se na neki način javi.

Kako je pripadajući kontekst uticao na vaš objekat?

MK: Volimo da objekat koliko je god to moguće prilagodimo ritmu ulice ili napravimo bar neku sponu ili asocijaciju. Često se desi u ovoj našoj sredini da je baš teško naći neku polaznu tačku, između ostalog i zbog brzih promena koje se dešavaju stihijski na mikrocelinama u prostoru i koje će verovatno i ostati neusaglašene. Onda tu asocijaciju valjda izmisliš. Meni se čini da je ovaj objekat ugledao Dom zdravlja preko puta pa je odlučio bar njemu da se približi i da mu se na neki način javi.

Trudimo se kao i uvek, da sve bude zapakovano, odnosno, da ne izgubimo nit kao i da svaka linija ima svoju vodilju i smisao. Uostalom kako na crtežu tako i, što je mnogo bitnije, u prostoru. Možemo to nazvati tekovinom modernizma ili kako god… ali to je to.

I projektanti treba da iskoriste pozitivnu klimu u stanogradnji kako bi neka kvalitetna rešenja izneli do kraja u projektima.

Kakva je situacija u stanogradnji i kako se arhitekte u tome snalaze?

MK: Mislim da neka pozitivna klima vlada u stanogradnji i da ovaj bum u cenama nekretnina i projektanti treba da iskoriste kako bi neka kvalitetna rešenja izneli do kraja u projektima. Jer sve više i investitori uviđaju da u krajnjem ishodištu i oni profitiraju od toga. U svakom slučaju verujem da se  vredi  boriti za kvalitetniji pristup investiciji.

Faktografija:

• projekat: Kuća sa četiri stana
• lokacija: Ložionička 43 Novi Sad
• investitor: Stilles Gradnja
• projektanti: k2-kovačevič konstrukcije
• autori: Miloš Kovačević dig, Jovana Boškov dia
• fotografija: Miloš Martinović

Grafički prilozi

Foto-galerija

Beli volumen koji sedi na postamentu obloženom Fundermaxom; Foto: Miloš Martinović

Objekat koji odaje počast obližnjem Domu zdravlja; Foto: Miloš Martinović

Objekat koji odaje počast obližnjem Domu zdravlja; Foto: Miloš Martinović

Kreirane su četiri stambene jedinice. Jedna u prizemlju, dve na prvom spratu i jedna na povučenoj etaži; Foto: Miloš Martinović

Beli volumen koji sedi na postamentu obloženom Fundermaxom; Foto: Miloš Martinović

Visoka oprema i u enterijeru; Foto: Miloš Martinović

Odabrali smo za vas:

• Novosadska stambena zgrada koja izlazi u susret okolini

Zbog dobrih fizičkih i mehaničkih svojstava betona od konoplje ovaj materijal ima ogroman potencijal posebno u svetlu nestašice i poskupljenja građevinskih materijala.

Uzimajući u obzir da je građevinska industrija “zaslužna” za 39% svetskog zagađenja – od čega 28% otpada na upotrebu energije, a 11% na same materijale – sve više projekata zelene gradnje širom sveta okreće se daleko zdravijoj alternativi, konopljinom betonu iliti konobetonu.

U našoj zemlji je sa ovim inovativnim materijalom do sada odrađeno više projekata, počevši od prve kuće od konoplje na Homolju, inače dvostrukog pobednika našeg izbora za Kuću godine 2021, preko hale u Vrnjačkoj banji, do nekih manjih projekata, a svemu su, naravno, prethodili mnogi građevinski objekti i ispitivanja stručnjaka širom sveta.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Novi materijal na bazi konoplje mogao bi da zameni čelik u armaturi
• Kuća od konoplje koja čisti vazduh od ugljen-dioksida

Jedna od najranije kultivisanih biljaka

Nacionalna Asocijacija konopljara Srbije (NAKS) je krovno udruženje relevantnih poljoprivrednika i privrednika u Srbiji koje se bavi uzgojem, predstavljanjem, razvojem i zakonskim regulativama koje se tiču konoplje.

Članovi NAKS-a – privrednici Igor Bogdanović, Slobodan Stojanović i Miloš Zorić – su stručni tim koji se bavi uzgojem, preradom (trljenjem) i, između ostalog, primenom proizvoda industrijske konoplje u građevini.

„Sama konoplja je jedna od najranije kultivisanih biljaka od strane čoveka i kroz istoriju se koristila za tekstil, užad, lek, ogrev i kao dodatak u gradnji. Njena stabljika koja se obrađuje (trli) sastoji se od spoljnog vlaknastog dela koji se zove kudelja i celuloznog jezgra koje se zove pozder. Srbija je u svojoj prošlosti bila centar za trgovinu kudeljom i snabdevala je do 25% svetske potražnje“ – saznajemo od Igora Bogdanovića iz NAKS-ovog tima.

Ovakva vrsta gradnje trenutno se obavlja na svim kontinentima osim Antarktika.

Kako naš sagovornik dalje navodi, za gradnju konobetonom (eng. hempcrete) se koristi pozder kao agregat koji se sastoji od celuloze, hemiceluloze i silikata koji su ključni u njegovom vezivanju sa hidratisanim krečom koji je glavno vezivo i, naravno, vodom.

Inače, napominje Bogdanović, ovakva vrsta gradnje trenutno se obavlja na svim kontinentima osim Antarktika i pokazuje ogroman potencijal zbog fizičkih i mehaničkih svojstava materijala.

Za gradnju ovim materijalom se koriste uglavnom drvene konstrukcije, mada se mogu koristiti i metalne (primer u Vrnjačkoj banji), kao i klasični betonski ankeri.

Zbog niske kompresivne snage konobetona koja iznosi od 0,5 MPa do 3,5 MPa, statika se proračunava u konstrukcijama relativno na zapreminsku masu konobetona koja iznosi samo od 275 kg/m³ do 330 kg/m³.

Zeleni materijal sadašnjosti i budućnosti

Konobeton je samonoseći, monolitni biokopmozit koji je mikroarmiran raznim granulacijama agregata i u njemu se kroz vreme dešavaju dva značajna procesa – kalcifikacija i petrifikacija.

Kalcifikacija se dešava još od samog mešanja pozdera i kreča gde kalcijum (Ca) biva upijan i obuhvata svu mikroporoznost pozdera. Ovde, navodi naš sagovornik, treba napomenuti da je mali procenat silikata u pozderu najzaslužniji za njegovo vezivanje sa krečom.

Zbog visokog sadržaja kreča, ovaj materijal je vatrootporan i spada u endotermne materijale.

Petrifikacija ili okamenjavanje je proces za koji je u prirodnim uslovima potrebno duže vreme, a dešava se apsorpcijom ugljen-dioksida (CO2) koji je potreban kalcijum hidroksidu (hidratisanom kreču) da ponovo pređe u svoju prvobitnu formu, odnosno u kamen.

„Iz ovog razloga kao i apsorpcije CO2 od same biljke tokom života, konobeton se smatra ugljen negativnim zelenim materijalom sadašnjosti i budućnosti. Zbog visokog sadržaja kreča, ovaj materijal je vatrootporan i spada u endotermne materijale“ – objašnjava Bogdanović.

Termalna provodiljivost i toplotni kapacitet

Načini gradnje konobetonom mogu biti izlivanjem i sabijanjem, zatim blokovima ili mašinski kroz specijalni uređaj za nanošenje kompresovanim mlazevima.

Konobeton poseduje relativno nisku termalnu provodljivost λ=0.06W/m.K, koja je postignuta uglavnom poroznom cevastom strukturom pozdera.

Osim termalne provodljivosti poseduje i nezanemarljiv toplotni kapacitet od 1.500 do 1.700 J/kg koji je karakteristika materijala da skladišti toplotu što znači da se zimi koristi daleko manje ogreva u proseku od 40% do 60% što predstavlja visok stepen energetske efikasnosti i dugoročnu ekonomsku isplativost ovakve gradnje.

Pozder u proseku upija dva do tri puta svoje mase u tečnosti pri pripremi.

Objekti izgrađeni ovim materijalom su difuziono otvoreni odnosno „dišu“ posedujući paropropusnost od 24,2 gm/m2/mm hg gde je difuzioni otpor μ = 4,84, dugujući svojstva da skladišti i otpušta vlagu poroznoj strukturi pozdera koji upija u proseku 2-3 puta svoje mase u tečnosti (voda) pri pripremi, objašnjava Bogdanović.

Kako dodaje, veliki procenat bolesti, pogotovo respiratornih, dolazi od loših mikroklimatskih uslova unutar životnog prostora gde je vazduh unutar zidova u proseku 2 do 5 puta toksičniji nego napolju, mada u nekim objektima dolazi i do 50 puta više.

„Ovde je bitno napomenuti da konobeton upija 130 kilograma CO2 po kubnom metru, što osim zdravog prostora za obitavanje i energetske efikasnosti može pomoći državama da smanje svoj otisak i samim tim ogromne namete koje i naša država plaća za emisije štetnih gasova“ – objašnjava Bogdanović.

Otpornost na buđ, termite i glodare

Zidovi se uglavnom grade na 30 cm debljine gde jedan metar kubni konobetona zauzima tri kvadrata zida. Vazdušna propusnost materijala je 0,75 gm/m2/mm hg, a dihtovanje zidova je izmereno u proseku na <2m3/m2.hr@50pa. Konobeton je takođe akustički tih materijal čiji je koeficijent apsorpcije zvuka 0,69 NRC.

Procenat hidratisanog kreča u vezivu je minimum 70% u većini formulacija, dok PH vrednost konobetona ide do 11 što ga čini relativno otpornim na buđ, termite i glodare.

Kada govorimo o formulaciji, dodaci pucolana su vrlo bitni za primarno sazrevanje, jer je hidratisani kreč sporo vezivo i ovakvi dodaci sprečavaju skupljanje u vertikalnim presecima kod štokova vrata, prozora i sličnog.

Cement se uglavnom izbegava zbog svoje nepropusnosti i nemogućnosti da sazreva sa krečom.

Kod izgradnje prve pasivne kuće od konobetona u Srbiji na Homolju, na kojoj je učestvovao Bogdanović, formulacija je bila 70% hidratisanog kreča i 30% pucolana koji se uglavnom sastojao od hidrauličnog kreča NHL 5 i malog dodatka cementa jer je gradnja konobetonom počela u kasnu jesen sa povećanom vlagom i mogućim mrazom.

„Inače se cement uglavnom izbegava zbog svoje nepropusnosti i nemogućnosti da sazreva sa krečom već sazreva kroz kreč“ – navodi naš sagovornik.

U izgradnji prve pasivne kuće od konobetona u Dalmaciji – gde su takođe učestvovali Stojanović i Bodganović – formulacija je bila sa hidratisanim krečom i mlevenom ciglom kao jednim od najstarijih i u prošlosti najčešće korišćenih pucolana. Ovim je postignuta maksimalna ekološka održivost kroz unos recikliranog materijala.

Potražnja veća nego ponuda

Skoro svi navedeni projekti su rađeni tehnikom izlivanja koja podrazumeva oplatiranje i smatra se težim u smislu radne snage, ali i najlepšim načinom zbog specifičnih valova koji se stvaraju putem gradnje. Jedini izuzetak je hala u Vrnjačkoj Banji koja je bila kombinacija blokova od konobetona i izlivanja.

Potražnja za ovim materijalom je veća nego ponuda, a usko grlo je uglavnom prerada stabljike koju vodi gospodin Zorić, koji kaže da je pozder rasprodat više meseci unapred, no najavljuje da će biti još obuka gradnje u tekućoj godini.

„Pogotovo u današnje vreme nestašica i poskupljenja građevinskih materijala, možemo se okrenuti ka lokalnom uzgoju materijala i time preduprediti velike fluktuacije na tržištu, a svom stanovništvu ponuditi zdravu alternativu. Ono što ćemo mi ponuditi Srbiji je rešenje – Uzgojite sopstveni dom“, navode na kraju iz NAKS-ovog stručnog tima.

Tekst je napisan u saradnji sa Nacionalnom asocijacijom konopljara Srbije.

Izabrali smo za vas…

• Kuća od konoplje i Dometi urbanizma osvojili Grand Prix 44. Salona arhitekture

Ovaj stručni časopis obrađuje teme iz sveta arhitekture i građevine sa posebnim osvrtom na gradnju glinenim proizvodima. Pogledajte šta vas sve očekuje u najnovijem broju.

Ukoliko to već do sada niste znali, kompanija Wienerberger već nekoliko godina za redom objavljuje i uređuje međunarodni stručni magazin Architectum. Poseban fokus ove stručne publikacije jeste savremena opekarska arhitektura (brick architecture).

Sadržaj magazina prati najsavremenije trendove i novitete u arhitekturi. Priča o cigli, drugim glinenim proizvodima i šta sve oni mogu postati priča se kroz referentne projekte, različite tipologije, intervjue sa istaknutim arhitektama i fotografije vrhunskog kvaliteta.

Novi, 34. broj magazina Architectum obrađuje četiri istaknute teme. To su: (1) krov i fasada, (2) održivost materijala, (3) renoviranje i (4) Brick Award. Na 40 stranica prikazano je 13 istaknutih objekata savremene evropske arhitekture.

Na 40 stranica prikazano je 13 istaknutih objekata savremene evropske arhitekture.

Da li ste već pročitali na Gradnji?

• Održana prva Wienerberger konferencija za arhitekte i projektante u Beogradu
• Nova generacija zidova s integrisanom termičkom izolacijom za velike uštede

Krov i fasada

U ovoj tematskoj celini su predstavljena posebna rešenja u građenju, bilo da je projekat u fokusu porodični dom, višestambeni ili objekat javne namene. Centar interesovanja je na inovacijama, pomeranju granica i pionirskim radovima iz oblasti fasadnog inženjerstva i krovnih pokrivača.

Svoje istaknuto mesto u ovom broju magazina našla je i Samoodrživa koliba u Samoboru s fasadom od biber crepa. Arhitekti iz biroa Urbane Ideje svom klijentu predložili su kuću zidanu od Porotherm blokova u prepoznatljivom obliku tradicionalne kolibe sa kosim krovom nagiba 45 stepeni, pokrivenim Wienerberger Plan 30 Natur crepom.

Pored ljupke vikendice iz Hrvatske, u novom broju magazina prikazani su stambeno-poslovni kompleks u norveškom gradu Asker, porodična vila u Litvaniji i razigrani mega kompleks od 15 zgrada u Roterdamu.

Svoje istaknuto mesto u ovom broju magazina našla je i Samoodrživa koliba u Samoboru s fasadom od biber crepa.

Održivost materijala

Kao jedan od glavnih izazova sa kojima se susreće moderno društvo, predstavlja i pronalaženje kako održivih materijala tako i  proizvodnja iz obnovljivih i ekoloških izvora energije.

Zato je jedan od glavnih fokusa novog broja magazina Architectum upravo i problem prilagođavanja arhitektonske prakse novim profesionalnim izazovima, odnosno razmatranje i implementacija novih tehničkih rešenja.

U uvodu, Heimo Scheuch, generalni direktor kompanije Wienerberger, posebnu pažnju skreće na pitanje održivosti u oblastima arhitekture i građevinske industrije. Dalje, kroz više istaknutih primera širom Evrope pokazuju se različiti načini primene ideje održivosti u praksi.

Renoviranje

U ovom delu magazina možete pronaći odgovore na pitanje na koje sve načine glineni građevinski materijali mogu da doprinesu renoviranju i uređenju, kao i očuvanju postojećih objekata. Ideje, kao i prikazi uspešno realizovanih obnova samo su neki od pristupa na temu renoviranja.

Naročito se ističe renoviranje stare zgrade u Danskoj iz 1885. godine, gde je u saradnji sa lokalnim arhitektama kompanija Wienerberger izradila preko 500 cigli različitih oblika.

Tu je i renoviranje stare zgrade u Hanoveru, a čiji krov je dobio sasvim novi izgled i funkcionalnost. U postojećim gabaritima integrisan je novi sadržaj, dok je karakter istorijskog objekta ostao isti.

Brick Award 2022

Duže od jedne decenije kompanija Wienerberger organizuje internacionalnu dodelu nagrade za izuzetna arhitektonska rešenja na kojima je korišćena opeka.

Brick Award je prvi put uručena 2004. godine kako bi se ukazalo na značaj prirodnog materijala od opeke i kako bi se istakli objekti koji su tradicionalni materijal iskoristili na izuzetan, uzbudljiv i moderan način.

Projekti koji se prijavljuju za nagradu mogu biti iz bilo kog dela sveta. Takođe, dodela nagrade je nezavisna i projekti sa materijalom od opeke bilo koje kompanije mogu konkurisati.

Dodela nagrade Brick Award 2022 najavljena je za proleće ove godine.

Kako do vašeg primerka

Bilo da ste arhitekta na početku karijere ili vodeći projektant u velikom birou, magazin Architectum poslužiće vam kao dobar izvor inspiracija.

Prelom časopisa je besprekoran, tekst se lako čita, a sadržaj je stručno relevantan.

Kako je reč o online stručnom izdanju, nove i stare brojeve magazina možete preuzeti u PDF formatu sa sajta wienerberger.rs.

Autor je izdvojio za vas:

• Od poda do krova – Wienerberger na Sajmu građevinarstva 2022.
• Crep na fasadi vikendice na Kosmaju za maksimalno uklapanje s prirodom
• Projekti kuća modernog i klasičnog dizajna (onlajn katalog)

Zahvaljujući novim VELUX-ovim krovnim prozorima sada možete uživati u povećanoj osvetljenosti prostorije za čak 52% u poređenju sa prethodnom generacijom.

Da li biste želeli da imate više dnevnog svetla u svom domu? Niste jedini! Nakon duge zime, stiže proleće, ljudi žele da imaju što više dnevnog svetla u svom domu, s obzirom da dnevno svetlo poboljšava raspoloženje i ima važnu ulogu za zdravlje ljudi.

Krovni prozori su savršen alat za dovođenje prirodnog svetla u vaš dom – potpuno transformišu najmračnije sobe u prelepe jako osvetljene prostorije.

Za prelep pogled na nebo

Već 80 godina, VELUX Grupa pomaže ljudima pružajući im dnevnu svetlost i svež vazduh putem krovnih prozora u zgradama širom sveta.

Sada, zahvaljujući VELUX-ovim novim ravnim i zakrivljenim krovnim prozorima možete uživati u povećanoj osvetljenosti prostorije za čak 52%* u poređenju sa prethodnom generacijom.

Ovaj dizajn omogućava vama i vašoj porodici prelep pogled na nebo!

^{(*) Osvetljenost prostora upoređena sa CVP/CFP 6060}    

Model ravno staklo sa ventilacijom osvojio je ovogodišnju RedDot dizajn nagradu.

Da li ste znali da dnevna svetlost, pored ostalih benefita, takođe povećava produktivnost i smanjuje stres?

Elegantan i minimalističan dizajn novih prozora za ravne krovove sa nesmetanim pogledom koji obogaćuje prostor sunčevom svetlošću i svežim vazduhom je toliko besprekoran da je model ravno staklo sa ventilacijom osvojio ovogodišnju RedDot dizajn nagradu.

Udobna atmosfera i manji računi za struju

Ukoliko ste umorni od hladnoće zimi i toplote leti zbog loše izolacije prozora, ovi prozori su stvoreni za vas!

Tokom dizajniranja proizvoda, izolacija je bila jedna od ključnih stvari kod naših eksperata; usled odlične termo izolacije i uštede energije kao i izuzetno niske U vrednosti stakla¹, prozori za ravne krovove kreiraju udobnu atmosferu i mogu pomoći smanjenju vaših računa za struju.

^{(1) 0,65-0,75 W/m²K sa dvoslojnim izolujućim staklom i 0,55-0,60 W/m²K sa troslojnim staklom}

Krovni prozori sa ravnim i zakrivljenim staklom savršeni su za ljubitelje najsavremenijeg dizajna.

U novom VELUX-ovom katalogu prozora za ravne krovove, svako može pronaći savršen proizvod za svoj ravni krov; kupci mogu izabrati kupole bez zastakljenja koje pružaju osvetljenost bez odsjaja, optimalnu privatnost, odličnu zvučnu izolaciju i malo potrebe za održavanjem kada su u pitanju industrijske zgrade, bez stanara, zatim napredna rešenja kupola sa zastakljenjem za naseljene zgrade, i krovne prozore sa ravnim i zakrivljenim staklom, savršene za ljubitelje najsavremenijeg dizajna.

Za više informacija o novoj generaciji VELUX-ovih krovnih prozora, kao i specifikacijama posetite www.velux.rs.

Nazvan ekološki najprihvatljivijom fabrikom nameštaja na svetu, objekat od 7.000 m² sa samo dva betonska elementa izgrađen je u skladu sa Pariskim sporazumom. 

Arhitektonska firma BIG nedavno je u Norveškoj završila sa realizacijom projekta pasivne fabrike nameštaja nazvane The Plus, koja se može pohvaliti zelenim krovom i solarnim panelima, kao i toboganom na otvorenom koji vodi sa krova do tla.

Umesto da objekat, kao što to često biva sa sličnim strukturama, smesti u neku od industrijskih zona, proizvođač nameštaja Vestre je svoju fabriku od masivnog drveta smestio u okruženju od 300 hektara šume u blizini sela Mangor na norveško-švedskoj granici.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• BIG povezuje tri kule u Milanu s najvećom urbanom elektranom u Italiji
• Uzgoj svoj nameštaj: Naučnici za korak bliže 3D štampanju drveta

Izgradnja trajala samo 18 meseci

Zgrada sa osnovom u obliku krsta se sastoji od četiri krila duple spratne visine, od kojih svako nosi različiti fazu Vestreovog proizvodnog procesa, a svi su povezani centralnom kancelarijom sa unutrašnjim dvorištem smeštenim u samom centru objekta, piše Dezeen.

Izgrađena za samo 18 meseci, ova fabrika od 7.000 kvadrata napravljena je uglavnom od drveta, te skladišti 1.400 tona ugljen-dioksida u svojoj strukturi od PEFC sertifikovanog unakrsno lameliranog drveta (CLT) i lepljenog lameliranog drveta.

Proizvodna linija smanjuje potrošnju energije za 90% u poređenju sa konvencionalnom fabrikom.

Objekat kombinuje Passivhaus energetski efikasne strategije sa modernizovanom proizvodnom linijom koja se koristi robotima i koja, prema navodima iz Vestrea, smanjuje potrošnju energije za 90% u poređenju sa funkcionisanjem konvencionalne fabrike.

Potrebe objekta za energijom i grejanjem biće delimično zadovoljene uz pomoć 900 krovnih solarnih panela, 17 geotermalnih bunara i toplotnih pumpi sakrivenih iza zidova, kako bi dodatno uhvatile i višak toplote iz proizvodnog procesa.

U skladu sa Pariskim sporazumom

Iz Vestrea navode da sve ovo čini The Plus “ekološki najprihvatljivijom fabrikom nameštaja na svetu”, koja proizvodi 55% nižu emisiju ugljenika iz izgradnje i upotrebljenog materijala nego druge slične zgrade.

Kompanija tvrdi da ovo takođe čini projekat “odobrenim od strane Pariza”, jer je u skladu sa globalnim ciljevima navedenim u Pariskom sporazumu, prema kom bi emisije trebalo da se prepolove do 2030.godine.

Međutim, ova procena ne uzima u obzir emisije nastale tokom celog životnog ciklusa fabrike, uključujući i one koji se odnose na Vestreov proizvodni process.

Netradicionalno je da se jedna fabrika toliko fokusira na održivost.

Sve u svemu, The Plus ne dostiže net-zero emisiju koju bi svaki objekat, kako stari tako i novi trebalo da dostigne do 2050. godine, kako bi se ograničilo globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa, u skladu sa sporazumom iz Pariza.

Umesto toga, projekat je navodno na putu da postane prva industrijska zgrada u nordijskim zemljama koja je dostigla najvišu ocenu u šemi ekoloških sertifikata BREEAM, koja se dodeljuje samo vrlo malom procentu najboljih projekata.

“Netradicionalno je da se jedna fabrika toliko fokusira na održivost. Za mnoge kompanije, proizvodnja je usmerena samo na održavanje niskih troškova i ona je uglavnom sakrivena” – izjavio je BIG-ov glavni arhitekta na projektu Dejvid Zale.

Most između Grete Tunberg i industrijalaca

Nasuprot tome,  unutrašnjost fabrike The Plus je “ogoljena” ogromnim prozorima koji su postavljeni na fasadu od ugljenisanog drveta ariša, a tu je i zastakljeno unutrašnje dvorište, koje je takođe dostupno javnosti preko ogromnih spoljašnjih stepenica.

Na ovaj način, The Plus ima za cilj da široj javnosti donese ideje o održivijim metodama izgradnje i proizvodnje i “izgradi most između generacije Grete Tunberg i industrijalaca”.

“Projekat je veoma transparentan, gotovo otvorenog koda, kako u pogledu načina na koji se proizvodi proizvode, tako i u pogledu načina na koji smo otvorili fasadu da približimo ljude. Pozivate ljude da se igraju, pozivate ljude da se popnu na krov i pravite park oko objekta, tako da čak i fabrika može postati deo stvaranja dobrog života” – dodao je Zale.

Sa centralnog krova posetioci mogu da se spuste žutim spiralnim stepeništem pored zakrivljenih kancelarijskih prostora i u unutrašnje dvorište, u kom se nalazi usamljeno drvo norveškog javora.

Džinovski lamelirani nosači savijeni su u dvostruko zakrivljenu strukturu uz „duge šrafove i veliku silu“

Svako od četiri krila objekta prekriveno je zelenim krovovima uzgojenim od semena koje je skupljeno iz okolne šume, kao i solarnim panelima koji će zajedno proizvoditi 250.000 kilovat-sati obnovljive energije godišnje.

Ispod krovova, konstrukciju drže džinovski lamelirani nosači, koji se protežu do 14 metara i težine su i do 5 tona, a savijeni su u dvostruko zakrivljenu strukturu, koristeći „duge šrafove i veliku silu“, što, kako navodi projektni menadžer Magnus Holm Andersen, nikad ranije nije urađeno.

Kao alternativa, tu je i 14 metara dugačak tobogan – navodno najviši u Norveškoj – koji vijuga uz fasadu objekta i vodi do šumskog tla.

Jak kontrast enterijera i eksterijera

Kvadratni krov iznad kancelarijskog prostora je jedan od samo dva betonska elementa u zgradi, pored temelja i obe strukture su napravljene od mešavine betona visoke čvrstoće i niskougljeničnog betona kako bi se smanjile emisije i upotreba materijala.

U unutrašnjosti, fabrika je obložena svetlim borovim drvetom, koje je u jakom kontrastu sa crnom završnom obradom fasade.

Svako od četiri krila ima opremu označenu odabranim bojama i oznake u nivou poda, dizajnirane tako da pomognu posetiocima da prate proces proizvodnje odozgo.

Toplotne pumpe hvataju višak energije iz procesa sušenja komponenti i pretvaraju je u toplotu.

Iza zidova svakog krila skriveni su tehnički hodnici, u kojima se otpadni proizvodi iz procesa proizvodnje prikupljaju i recikliraju za ponovnu upotrebu.

U ovoj fabrici voda potrebna za pranje metalnih komponenti se čisti i filtrira tako da se 90% vode ponovo može vratiti u proces, dok se ostaci drveta i piljevina prikupljaju i šalju u elektranu gde se koriste kao biomasa za proizvodnju struje.

U međuvremenu, toplotne pumpe hvataju višak energije iz procesa sušenja komponenti i pretvaraju je u toplotu koja se zatim vraća nazad u proizvodnu liniiju i koristi za zagrevanje objekta.

O smanjenju otpada i emisije se mislilo i tokom procesa gradnje, te su sva posečena stabla drveća iskorišćena kao delovi strukture zgrade ili uskladištena kako bi se od njih proizvodio nameštaj.

Foto-galerija

Fabrika nameštaja The Plus u Norveškoj; Foto: Einar Aslaksen

Faktografija

• objekat: The Plus
• lokacija: Mangor, Norveška
• autori: BIG
• investitor: Vestre
• godina realizacije: 2022.
• spratnost: Prizemni objekat
• fotografija: Einar Aslaksen

Izabrali smo za vas…

• Ekološka montažna kuća u podnožju Svrljiških planina

Srbiju će na dizajnerskoj smotri u glavnom gradu Lombardije predstavljati Milan Kajganić, Arpad Pulai, Đurđa Garčević, Tijana Kostić i Marija Kojić.  

Young Balkan Designers selekcija 2022 učestvovaće na međunarodnoj smotri talenata “Salone Satellite” na najistaknutijem svetskom dizajnerskom događaju – Međunarodnom sajmu nameštaja u Milanu, koji se posle dve godine odlaganja zbog pandemije održava od 7. do 12. juna 2022. godine

Radovi pobednika regionalnog konkursa Young Balkan Designers najbolje su odgovorili na ovogodišnju temu “Life Hacks”, kojom su mladi stvaraoci ohrabreni da razmišljaju van ograničenja masovne, industrijske proizvodnje i otvore put ka samoodrživim, jednostavnim, pristupačnim i personalizovanim rešenjima, reflektujući domišljatost, inovativnost, primenjivost rešenja i njihov doprinos zdravom i održivom načinu života.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Pet radova iz Srbije među nagrađenima na konkursu Young Balkan Designers
• Učestvujte na konkursu Eko naselje u Petrovaradinu s nagradnim fondom od 12.000 evra

Pred žirijem 111 radova iz 9 zemalja

Na konkurs za mlade kreativce Balkana pristiglo je ukupno 111 radova na kojima je radilo 125 dizajnera iz 9 zemalja balkanskog regiona – Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Grčke, Hrvatske, Rumunije, Slovenije, Srbije i Turske.

Međunarodni žiri Mikserovog konkursa činili su relevantni eksperti iz oblasti savremenog dizajna i umetnosti: Marcus Fairs, osnivač i glavni urednik jednog od najuticajnijih svetskih dizajnerskih portala Dezeen.com iz Velike Britanije,  alumnisti platforme Young Balkan Designers, sada ostvareni mladi autori – Ana Kraš, višestruko talentovana umetnica i dizajnerka iz Srbije koja radi i živi u SAD, te Vasso Asfi i Loukas Angelou, dizajnerski tandem StudioLav iz Grčke koji uspešno gradi karijeru u Velikoj Britaniji.

Članovi žirija bili su i Jovana Zhang, suosnivačica nagrađivanog dizajnerskog kolektiva Pinwu iz Kine koji spaja tradicionalne zanate sa savremenim eksperimentalnim dizajnom, i Denis Leo Hegić, dizajner i kustos Berlinske neformalne umetničke scene, osnivač kreativnog studija Supermarket Lab i umetničke manifestacije Unblock Art Fair u Nemačkoj, kao i virtuelnog muzeja Museum of Now.

Mentorsku podršku učesnicima pružile su osnivačice YBD platforme, Maja Lalić, suosnivačica organizacije Mikser i Jelena Matić, profesorka Šumarskog fakulteta u Beogradu, te renomirani industrijski dizajner Nikola Radeljković iz kolektiva Numen/For Use (Hrvatska).

Odabrani radovi

+1 – Milan Kajganić, Srbija

Jednostavnost i suština su dve osnovne karakteristike koje karakterišu +1 stolicu – jedan oblik i jedna neprekidna linija koja jasno naglašava namenu objekta.

Koristeći savijenu površinu kao osnovni karakter samog predmeta dobijamo formu koja je istovremeno i sama konstrukcija.

Milan Kajganić rođen je 1993. godine u Beogradu. Godine 2017. godine diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, smer dizajn nameštaja. Njegova strast je dizajniranje objekata koji nas svakodnevno okružuju, koji nam mogu učiniti život lakšim i boljim.

AVID – Ena Begičević Čeliković, Bosna i Hercegovina

Avid je kolekcija nameštaja za hodnik, koja se sastoji od 4 proizvoda – zidnog ogledala, zidnih polica/kuka,  stola i stolice.

Hodnik, kao deo životnog prostora, zanimljiv je jer na neki način predstavlja mesto sa kojeg izlazimo ili ulazimo u svoj dom. Često je to najmanja prostorija u našem stanu, a toliko toga radimo u njoj.

Zbog toga, kao i zbog činjenice da sve ove komade nameštaja koristimo veoma kratko tokom dana, razvio se koncept stvaranja grupe proizvoda koji će ovaj prostor minimalno opteretiti i ispuniti sve njegove funkcije.

Ena Begičević-Čeliković rođena je u Zenici, u Bosni i Hercegovini. Završila je Akademiju likovnih umetnosti, odsek za produkt dizajn, na Univerzitetu u Sarajevu. Od septembra 2020. godine, Ena ima svoj dizajnerski studio Elosso, gde pruža kreativnu podršku domaćim i stranim kompanijama.

BIOCARPET – Arpad Pulai, Srbija

Umetnički rad pod nazivom Biocarpet ima za cilj da predstavi misterije morskih svetova i njihovih prirodnih struktura, nevidljivih, dakle nepoznatih golom oku, u vidu tekstilne skulpture – tepiha.

Predmet umetničkog rada je eksperimentalna tekstilna površina realizovana uz pomoć biomimetičkih generativnih principa, a svrha je realizacija inovativnih tekstilnih struktura koje se razlikuju od tradicionalnog načina formiranja tekstilnih površina.

U radu se analizira uticaj biomimetike u kontekstu razvoja netkanog tekstila sa posebnim akcentom na dizajn tekstila i umetnost.

Arpad Pulai  je diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku za tekstil. Trenutno radi kao umetnički saradnik u nastavi na istom fakultetu. Od 2011. godine, Arpad izlaže umetnička dela iz oblasti dizajna tekstila i umetnosti.

ELENA – Eva Garibaldi, Slovenija

Elena je minimalistički svećnjak od sirovog metala napravljen sa jednostavnim jezikom dizajna i multifunkcionalnom upotrebom na umu. Elena, grčki oblik Helena – blistava svetlost. Predmet postaje središnji deo stola, osvetljavajući njegovu okolinu.

Omogućava korišćenje uz držanje jedne sveće, za intimnije iskustvo, ili tri sveće, za više osvetljenja. Objekat je dizajniran uzimajući u obzir ugljenični otisak i cirkularnu ekonomiju, izrađen od manjih metalnih delova odsečenih cevi iz proizvodnih procesa, koji bi inače otišli ​​u otpad. Ima veliki potencijal u uspostavljanju kružne proizvodne mreže.

Objekat je napravljen imajući u vidu racionalnu proizvodnju, zahtevajući minimalnu količinu radnji – četiri reza i četiri zavara. Pored toga, komad je završen korišćenjem samo gornjeg premaza kako bi se sprečila oksidacija.

Eva Garibaldi je multidisciplinarna dizajnerka i istraživačica iz Slovenije, trenutno smeštena u Roterdamu. Diplomirala je industrijski dizajn na Akademiji za likovnu umetnost i dizajn u Ljubljani i magistrirala unutrašnju arhitekturu: Istraživanje + Dizajn (Cum Laude) na Institutu Piet Zwart u Roterdamu.

FORM FOLLOWS CULTURE – Nada Elkharashi, Turska

Novi set predmeta za svakodnevnu upotrebu, koji ispituje kulturna shvatanja i čini ih delom njegovih osnovnih kvaliteta za vođenje nove, poboljšane i zdravije dnevne rutine.

Pet različitih objekata za piće: Paused, Prolonged, Stack-ed, Stitched i Still, menjaju ponašanje korisnika u skladu sa odgovarajućim oblikom objekta za piće.

Svaki pokreće ugrađeno značenje, navodeći korisnika da reaguje i odgovori na kulturne tradicije i principe vrednosti.

Nada Elkharashi je interdisciplinarna dizajnerka i istraživačica fokusirana na kreiranje iskustava i stvarnosti koja navode na razmišljanje. Njeno trenutno istraživanje koristi prirodne materijale i ručno rađene tehnike da bi svakodnevne predmete proželo kulturnim uvidom koji, zauzvrat, stimuliše i informiše napredak kulture ponašanja.

MEENGHE – Đurđa Garčević, Srbija

Problem prekomernog korišćenja automobilskih guma prepoznat je u svetu. Ciljevi ovog projekta su bili da se pronađu nova mesta gde se guma može koristiti i da se za dizajn proizvoda može koristiti guma za proizvodnju.

U ovom projektu ciljna tehnologija je uglavnom mehanička, odvajanje materijala, mlevenje do odgovarajuće veličine, a zatim spajanje u kalup uz pomoć poliuretana. Gumu treba ponovo upotrebiti što je lakše moguće.

Proizvodi ovog nivoa (usitnjena guma) se obično koriste umesto neobrađenih materijala. Za proizvodnju ovog materijala nije potrebno mnogo energije i posebnih tehnologija. Najvažnija stvar kod ove vrste reciklaže je da se ne proizvode štetni nusproizvodi.

Đurđa Garčević završila je Školu za dizajn u Beogradu, smer vizuelne umetnosti, a posle srednje škole upisala se na Fakultet primenjenih umetnosti, smer industrijski dizajn. Bavi se dizajnom ekološki prihvatljivih proizvoda, umetnošću igara, ilustracijom i humanitarnim radom vezanim za životinje.

POLIČNIK – Tadej Urh, Slovenija

Poličnik dovodi u pitanje generičke karakteristike dizajna našeg vremena i pokušava da ponudi novo rešenje nasuprot masovnoj proizvodnji. To je jednostavna forma, sastavljena od samo dve drvene daske – vertikalne i horizontalne – koje su mehanički spojene.

Forma je nešto između utilitarnog elementa nameštaja i drvene sistemske skulpture, što korisnicima daje mogućnost da uredno izlože svoje omiljene predmete i istovremeno predstavljaju zgodno vertikalno skladište za svakodnevne predmete.

Napravljen je tako da nije potrebno bušenje da bi čvrsto stajao, što je praktično kada se često pomeraju ili za one korisnike koji vole da iznova preuređuju svoj dom i pomeraju svoj nameštaj bez ostavljanja tragova.

Tadej Urh je mladi arhitekta iz Ljubljane. Studije je završio 2020. godine na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani, gde od 2021. radi kao asistent u oblasti arhitekture. Pored toga, bavi se arhitektonskom praksom i dizajnom proizvoda u raznim timovima, a za svoj rad dobio je više nagrada.

SUBVERSION – Tijana Kostić, Srbija

Subversion je transformabilna i prilagodljiva kolekcija stolova koji koriste stege kao funkcionalni element nameštaja. Iskorišćava svojstva industrijskih stezaljki „quick-grip“ koje omogućavaju brzu i jednostavnu transformaciju komada.

Ideja kolekcije je da su svi delovi prilagodljivi i transformabilni, gde korisnici mogu da izaberu da pričvrste bilo koji materijal ili veličinu daske ravne površine koju imaju pri ruci.

Odbacuje norme konvencionalnog nameštaja i pokušava da pozove korisnike da ponovo zamisle svoj domaći pejzaž kao razigran, inkluzivan i otvoren proces sa višestrukim mogućnostima, a ne unapred određenim „off the shelf” i ekskluzivnim.

Tijana Kostić je arhitektkinja i dizajnerka nameštaja, suosnivačica Focal Design Studija, multidisciplinarne istraživačko orijentisane praksu aktivne u oblastima arhitekture, dizajna enterijera, dizajna nameštaja i dizajna proizvoda, blisko sarađujući sa lokalnim zanatlijama i sarađujući sa drugim praksama i profesionalcima.

THE LAST JAR OF HONEY – Katarina Trpčić, Hrvatska

Kroz ličnu porodičnu priču, sa fokusom na izazove dede pčelara, projekat se bavi temom opšte krize stacioniranih pčelinjih zajednica u Hrvatskoj, ali i širom sveta.

Nakon što se ovogodišnji prolećni rod pokazao najslabijim do sad, sa velikim gubicima unutar zajednica, projekat kroz distopiju nastoji da podigne svest o krizi pčelarstva, masovnoj proizvodnji meda i klimatskim promenama, ali i uvlačenjem slušalaca u emotivnu priču o pčelarima – da približi svoje zalaganje i veliki doprinos pčelama u prirodi.

Projekat se predstavlja setom proizvoda za čuvanje i konzumaciju poslednje tegle meda na stolu, mestu zajedništva i odaje omaž dragocenoj tegli meda koja konzumaciju pribora – kašike i čepa ritualom koji nas podstiče da sačuvamo ili iskoristimo svaku kap meda. Postolje je od jelove daske iz stare košnice, nekadašnjeg doma umrle pčelinje zajednice.

Osvrćući se na svoje projekte, bilo proizvodne, umetničke ili grafičke orijentacije, Katarina Trpčić može lako da prepozna konkretnu vezu između emocija i forme koja se prirodno pojavljuje kroz njih. Odraz njene ličnosti je želja da se poveže sa proizvodom, da ga ceni i da ga dugo pamti.

VAL – Andraž Rudi Vrhovšek, Slovenija

Proizvod je dodatak koji prvenstveno služi kao pregrada za otvorene prostore gde se akumulira buka. Proizvod uspostavlja poluzatvoreni prostor u javnim enterijerima i reguliše radno, opuštajuće ili lično okruženje. Val je fleksibilan modularni proizvod koji nam omogućava stvaranje fleksibilnog prostora povezivanjem modula različitih dimenzija.

Sa dodacima kao što su okvir, radna površina i lampa, može se pretvoriti u prenosivu ili skladišnu radnu jedinicu ili kućnu kancelariju – hoffice. Proizvod zamenjuje upotrebu teško dostupnih sirovina za proizvodnju izolacionih komponenti u građevinskoj i komercijalnoj izolacionoj tehnologiji.

Izjednačavanjem izolacionih vrednosti recikliranog materijala, proizvod umanjuje kredibilitet korišćenja prvobitnih materijala. Situacije koje se dešavaju na otvorenim prostorima dovode do akumulacije buke, što je jedan od uzroka stresa, a negativno utiče na zdravlje i efikasnost ljudi.

Kao rezultat, produktivnost je smanjena za 66%, a zdravstvene usluge rezultiraju sa 40 milijardi evra godišnjih troškova za lečenje i bolovanje u Evropskoj uniji. Dakle, proizvod interveniše u prostoru kao zvučno-vizuelna barijera i na taj način pomaže da se poboljša psihoakustično stanje.

Andraž Rudi Vrhovšek je diplomirao industrijski dizajn na Akademiji za likovnu umetnost i dizajn u Ljubljani i jedan je od osnivača kolektiva ADDiD PLUS.  Njegove oblasti rada uključuju dizajn proizvoda, dizajn enterijera, dizajn vizuelnih komunikacija i povremeno bavljenje arhitekturom.

VOZICHECK – Matko Plovanić, Hrvatska

Ideja je bila da se dizajnira proizvod koji bi olakšao specifične aktivnosti na otvorenom, u pešačkim zonama urbanih sredina. U gradskim centrima dostava robe u određene zone često nije moguća motornim vozilom, ili bar nije moguća tokom celog dana.

Vozicheck je proizvod 2 u 1 koji omogućava isporuku robe, na primer na zelenu pijacu ili festival ulične hrane, a zatim se transformiše u radnu površinu. Konstrukcija je izrađena od savijenih čeličnih cevi, čeličnog lima i drvenih letvica. Robusni skelet obezbeđuje izdržljivost, dok se drveni delovi lako zamenjuju novim u slučaju oštećenja.

Matko Plovanić je diplomirao na Fakultetu za dizajn u Ljubljani, u Sloveniji. Ima dugogodišnje iskustvo kao freelance dizajner i iskustvo od nekoliko godina kao dizajner u okviru studija. Poseduje široko znanje i iskustvo u štampanom i digitalnom dizajnu, prostornim intervencijama, kao i dizajnu izložbi i dizajnu proizvoda.

UNLUCKIES – Maja Repotočnik, Slovenija

Unluckies predstavlja seriju edukativnih igračaka koje imaju za cilj da razviju emocionalnu vezu između dece i njihovog okruženja. Napravljene su od ponovo iskorišćene tkanine, a punjenje igračke je uvek element iznenađenja. Unutar svake kivi ptice nalazi se nekoliko plastičnih čepova koji služe kao pokretač razgovora.

Kroz taktilnu igru i ovaj element iznenađenja možemo naučiti dete o negativnom uticaju koji imamo na našu okolinu i pokušati da kroz igru predložimo koja su moguća rešenja.

Maja Repotočnik je slovenačka industrijska dizajnerka sa blistavom vizijom pametnih rešenja. Sa velikim interesovanjem za održivi dizajn, trudi se da ceo proces dizajna i proizvodnje bude na potpuno lokalnom nivou.

ZAOKRET – Marija Kojić, Srbija

Ovaj sistem nameštaja za decu dizajniran je kao višenamenska prostorna instalacija za specijalizovane dečje i javne prostore.

Održivost proizvoda postignuta je multifunkcionalnošću, upotrebom kvalitetnog materijala koji obezbeđuje održivost kroz nekoliko generacija korisnika, kao i sklopivošću elemenata što značajno smanjuje troškove transporta i štetan uticaj na životnu sredinu.

Marija Kojić je dizajnerka enterijera i nameštaja koja radi i živi u Beogradu. Diplomirala je 2015. godine na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, smer unutrašnja arhitektura. Iza sebe ima realizovane projekte iz oblasti enterijera, nameštaja i produkt dizajna. Za projekat “Zaokret” do sada je osvojila nekoliko nagrada.

Radovi na jesen i na Mikser festivalu

Radovi su predstavljeni i domaćoj publici i to izložbom prototipova u Muzeju primenjene umetnosti, a nakon svetske premijere u Milanu, biće prikazani i regionalnoj publici u Beogradu na jesen 2022. na Mikser festivalu, jednom od najznačajnijih regionalnih festivala kreativnosti i društvenih inovacija.

Izabrali smo za vas…

• 20 arhitektonskih projekata koje morate videti u Milanu

Mermer „Plavi tok“ ističe se po svojoj lepoti i odličnim tehničkim karakteristikama, a kao ukrasni element korišćen je i na brojnim javnim objektima u Beogradu.

Kompanija Balkan Mining Corporation, u saradnji sa Udruženjem građevinske industrije Privredne komore Srbije, organizovala je stručni skup arhitekata „on site“ – na licu mesta, u rudniku mermera „Plavi tok“, u mestu Tvrdići kod Požege.

Skup je okupio više arhitektonskih biroa i izvođača iz domena isporuke, montaže i prodaje prirodnog kamena, a arhitekte projektanti su imali priliku da se informišu, stručno edukuju i vide kompletan proces eksploatacije, proizvodnje, prerade i obrade kamenih blokova u rudniku.

Kamene ploče „Plavog toka“ arhitektama su prezentovane su u različitim dimenzijama i obradama – štokovano, peskirano, četkano, polirano.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Stepenice kamenoloma kao inspiracija 3LHD-u za novi hotel u Puli
• Ovo je najveći kameni blok kojeg je isklesala ljudska ruka

Potencijalna ležišta arhitektonskog kamena

Mermer “Plavi tok” je metamorfna stena pronađena na području Požege, Kosjerića i okolnih planina. Karakteriše ga masivna, brečasta struktura i izrazita plavkasto-siva boja po kojoj je dobila ime.

Geološki položaj Srbije je specifičаn, sa svojom pozicijom na liniji od Dunava, Moravom, Vardarom do Egejskog mora. Tom linijom postoji megarased, na sučeljavanju dve tektonske kontinentalne ploče, pri čemu se Azijska ploča podvlači pod Evropsku subdukcijom.

Ova tektonika je i uzrok čestih zemljotresa, koji su prisutni u ovom regionu. Pozitivna  strana je ta da kroz ovu zonu postoji čitav niz potencijalnih ležišta arhitektonskog kamena, koji su perspektivni za eksploataciju.

Od 1960. do 1990. Srbija je imala 15 preduzeća koja su se bavila eksploatacijom i preradom arhitektonskog kamena.

U periodu od 1960. do 1990. godine Srbija je imala 15 velikih društvenih preduzeća koja su se bavila eksploatacijom i preradom arhitektonskog kamena, sa proizvodnim kapacitetom od preko milion kvadratnih metara gotovog proizvoda i sa preko 10.000 direktno i indirektno zaposlenih radnika u ovom sektoru godišnje.

Eksploatacija i obrada arhitektonskog kamena u Srbiji, od 50-ih do 90-ih godina prošlog veka, pored proizvodnih pogona imala je i ozbiljnu bazu rudnika/kamenoloma, preko 30 ležišta, koja su obuhvatala više magmatskih stena, 15 vrsta mermera, 4 vrste klastičnih stena i raznih krečnjaka.

Milion kubika rezervi kamena

„Plavi tok“ ističe se po svojoj lepoti i odličnim tehničkim karakteristikama i primenu ima u eksterijeru i enterijeru objekata na više hiljada objekata širom sveta.

Zanimljivo je istaknuti da je kamen „Plavi tok“ korišćen kao ukrasni element na brojnim objektima od javnog značaja u Beogradu – na zgradi Elektroprivrede Srbije, Vojno-medicinske akademije, zgradi bivših robnih rezervi kod Terazijskog tunela, na Terazijskoj česmi, u galeriji Hrama Svetog Save i u novoizgrađenim objektima – u poslovnom objektu Ušće II i u Kliničkom centru Srbije.

Ležište „Plavog toka“ prostire se na 15 hektara sa tri eksploataciona polja i 1.000.000 m³ rezervi kamena.

Događaj treba da postane tradicionalni susret arhitekata sa ukrasnim arhitektonskim kamenom Srbije.

Prema navodima organizatora, ovo je bio prvi i jedinstven skup arhitekata u jednog domaćem rudniku, koji je pratilo i druženje sa slikanjem ispred bloka A-klase na platou vidikovca rudnika, sa kog je vidljiv rad u eksploatacionom polju.

Kako se napominje u saopštenju, ovaj događaj treba da postane tradicionalni susret arhitekata sa ukrasnim arhitektonskim kamenom Srbije.

Izabrali smo za vas…

• Otvorena kula Ušće 2 na Novom Beogradu

Inspirisana tradicionalnim japanskim tehnikama gradnje, robna kuća na deset spratova imaće drvenu strukturu koja ujedno smanjuje emisije ugljenika.

Renomirana arhitektonska fima Foster + Partners predstavila je svoj najnoviji komercijalni projekat u neposrednoj blizini svetski poznatog, dijagonalnog pešačkog prelaza Šibuja u Tokiju.

Prema iznetim planovima, desetospratna robna kuća nazvana Shibuya Marui Department Store postaće novi prodajni prostor za brendove koji potenciraju održiv životni stil.

Samim tim i objekat u potpunosti prati principe održivosti, te je drvo odabrano za primarni konstrukcioni materijal, a izborom ostalih materijala takođe se smanjuje emisija ugljenika.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• BIG dizajnirao fabriku koja miri Gretu Tunberg i industrijalce
• Foster predstavio plan za najviši „potpuno električni soliter“ u Njujorku

Inspiracija pronađena u japanskim tehnikama

Dizajn novoprojektovanog tržnog centra usklađen je sa ovom vizijom maksimalnim korišćenjem dnevne svetlosti i pasivne toplotne udobnosti, i to uz korišćenje prirodnih materijala.

Inspirisana tradicionalnim japanskim tehnikama gradnje, zgrada ima drvenu strukturu koja smanjuje emisiju ugljenika i stvara prepoznatljivo prisustvo na jednoj od glavnih gradskih ruta, piše ArchDaily.

Servisno jezgro je locirano prema istoku, dodatno smanjujući ukupni toplotni dobitak.

Zapadna fasada objekta, koja gleda na put Koen Dori, kombinuje izraženu drvenu strukturu sa drvenom ogradom.

Time se postiže optimalan odnos zastakljivanja na fasadi, smanjujući solarni dobitak. S druge strane, servisno jezgro je locirano prema istoku, dodatno smanjujući ukupni toplotni dobitak.

Na objektu su uspostavljene vizuelne veze između krovne bašte ispunjene zelenilom i nedavno otvorenog parka Mijašita, kao i okolnim područjima.

Zeleni zidovi u prizemlju

Planirano je da krovna bašta sadrži i kafić i restoran, a ima potencijal da uključi i urbanu farmu hrane u budućnosti.

Na nivou tla, severni i južni ulaz vode u zonu vertikalne cirkulacije na istoku preko uređenih bambusovih staza i zelenih zidova, koja zatim vodi do prodajnih prostora.

U unutrašnjosti, objekat sadrži maloprodajne jedinice otvorenog plana, koje karakterišu drveni podovi i plafoni.

Izabrali smo za vas…

• Bullring – Najružnija zgrada u Britaniji ili smela arhitektonska ideja

Međunarodni konkurs za Eko naselje u Petrovaradinu privukao je veliku pažnju arhitekata širom regiona. Pogledajte koja su sve pitanja postavljali zainteresovani učesnici.

Data Investment, u saradnji sa kompanijama Xella Srbija, Energy Net, Home Concept, Aling-Conel i Oblo Living raspisao je Međunarodni, otvoreni, anketni, jednostepeni i anonimni konkurs za idejno urbanističko-arhitektonsko rešenje ekološkog naselja u Petrovaradinu.

Cilj konkursa je da se izaberu najkvalitetnija rešenja u pogledu oblikovanja, uklapanja u okruženje i prostorne organizacije naselja, uz zadovoljenje visokih standarda energetske efikasnosti.

Do sada, na adresu portala Gradnja stiglo je 14 pitanja od strane zainteresovanih učesnika. U daljem delu članka donosimo vam odgovore na njih.

Međunarodni konkurs za Eko naselje u Petrovaradinu privukao je veliku pažnju arhitekata širom regiona

1. Da li možemo da dobijemo neki detaljniji opis sadržaja i oblikovanja koje zahteva opšti gradski centar, ili se to zasniva na stavkama navedenim u raspisu na vašem sajtu, te se autorima prepušta sloboda u pogledu organizacije i pojavnosti objekta?

Kako je reč o anketnom konkursu, opis sadržaja i oblikovanja objekta opštegradskog centra dat je u širim okvirima, a zasniva se na stavkama navedenim u raspisu. Autorima se prepušta sloboda u pogledu organizacije i pojavnosti objekta, a u okvirima parametara navedenim u Službenom listu grada Novog Sada – Pravila građenja za opštegradske centre.

2. Da li se konkursom prilažu rešenja za sva tri tipa stambenih objekata (kuća), ili se bira samo jedan od ta tri tipa kuće koji se rešava na idejnom nivou, dok su preostala dva tipa prikazana samo u okviru urbanističke celine naselja?

U pogledu razrade arhitektonskog rešenja bira se samo jedan od tri tipa kuća koji se rešava na idejnom nivou (u razmeri 1:100), dok preostala dva tipa treba prikazati samo u okviru urbanističke celine naselja (u razmeri 1:500 ili 1:1000).

3. Da li imate topografski snimak terena ili neku integrisanu podlogu na kojoj bi se mogla sagledati konfiguracija terena?

Topografski snimak terena i integrisana podloga nisu deo prateće grafičke dokumentacije. Iako postoje izvesne minimalne razlike u visinskim kotama, one su zanemarljive i stav Raspisivača jeste da se predmetna parcela tretira kao ravna površina.

U pogledu razrade arhitektonskog rešenja bira se samo jedan od tri tipa kuće koji se rešava na idejnom nivou.

4. Da li imate podatke o dostupnoj javnoj infrastrukturi u blizini predmetne lokacije? Vodovod, kanalizacija i slično?

Kako je konkurs anketnog tipa, priključivanje na javnu dostupnu infrastrukturu nije deo projektnog zadatka. Na predmetnoj parceli obezbeđena je infrastruktura za moguće priključivanje za električnu energiju, vodovod i kanalizaciju, gas, optiku i kablovsku liniju.

5. Da li se lokacija može obići, u Vašoj ili slobodnoj režiji?

Da. Lokacija se može slobodno obići u slobodnoj režiji. Sprovodilac može organizovati stručni obilazak lokacije ukoliko se više od 10 prijavljenih učesnika izjasni kao zainteresovano.

6. Dron fotografije ne uspevamo da sagledamo uz obaveštenje da je neodgovarajući format fajla. Da li je imate predlog rešenja?

Dron fotografije predmetne parcele (njih ukupno 19) postavljeno je na Google Drive, zajedno sa drugom konkursom dokumentacijom. Fotografije se mogu pogledati i preuzeti u JPEG formatu sa ove adrese. Dron video snimak lokacije je dostupan online i možete pogledati na Gradnja YouTube kanalu.

7. Pošto je učešće dozvoljeno studentima, a student sam – da li mogu sama da konkurišem pošto nemam licencu?

Uslov učešće na konkursu je da najmanje jedan član tima bude arhitekta sa licencom. Studentima arhitekture je otvorena mogućnost učešća u saradnji sa starijim, licenciranim kolegom i/ili koleginicom.

8. Da li je potrebno poslati 3 varijante kuće ili jednu kuću?

Odgovor je isti kao i za Pitanje broj 2: U pogledu razrade arhitektonskog rešenja bira se samo jedan od tri tipa kuće koji se rešava na idejnom nivou (u razmeri 1:100), dok preostala dva tipa treba prikazati samo u okviru urbanističke celine naselja (u razmeri 1:500 ili 1:1000).

9. Da li postoji neki konkretniji spisak sadržaja opštegradskog centra ili je on žrtva slobodnog tumačenja?

Odgovor je isti kao i za Pitanje broj 1: Kako je reč o anketnom konkursu, opis sadržaja i oblikovanja objekta opštegradskog centra dat je u širim okvirima, a zasniva se na stavkama navedenim u raspisu. Autorima se prepušta sloboda u pogledu organizacije i pojavnosti objekta, a u okvirima parametara navedenim u Službenom listu grada Novog Sada – Pravila građenja za opštegradske centre.

Studentima arhitekture je otvorena mogućnost učešća u saradnji sa starijim, licenciranim kolegom i/ili koleginicom.

10. Da li se 1.000 reči koje treba da sadrži opis dele na sve tri kategorije (urbanistički, arhitektonski i tehnološki deo) ili svaka celina ima po 1.000 reči.

Tekstualni deo projekta treba da sadrži do 1.000 reči ukupno, a sadržaj opisa se deli na sve tri kategorije (urbanistički, arhitektonski i tehnološki deo).

11. Da li je potrebno napraviti energetski pasoš objekta da bi dokazali da on pripada minimalno B kategoriji energetske efikasnosti, ili se podrazumeva da ako koristimo proizvode sponzora mi to zadovoljavamo automatski?

Izrada energetskog pasoša objekta da bi se dokazalo da objekat pripada minimalno B kategorije energetske efikasnosti nije deo projektnog zadatka. U vezi energetske efikasnosti učesnici se mogu konsultovati sa stručnjacima iz ove oblasti ili tehničkom podrškom čiji se kontakt navodi u raspisu konkursa.

Izrada energetskog pasoša objekta nije deo projektnog zadatka.

12. Da li bi moglo da se pojasni tačnije šta se podrazumeva pod delom koji kaže: „da je minimalna širina uličnog fronta 12 m“?

U priloženim pravilima građenja navodi se: „za slobodnostojeće objekte minimalna površina parcele je 300 m2, a minimalna širina uličnog fronta je 12 m, uz dozvoljenu toleranciju do 10%„. Ove propozicije odnose se na pravila parcelacije, a ne odnosi se na pravilo dimenzionisanje slobodnostojećih stambenih objekata. Od učesnika se očekuje da poštuju parcelaciju koja je data u sklopu grafičkih priloga konkursne dokumentacije.

13. Šta je tačno opštegradski centar?

U važećem GP Novog Sada ovaj pojam se uopšteno definiše na sledeći način: “Opštegradske centre čine prostori na kojima se sadržaji mogu organizovati u polifunkcionalne prostorne celine, a prema vrsti, značaju objekata i području čije stanovništvo zadovoljavaju, …” i podrazumeva strateško opredeljenje plana da razvija grad na policentričan način, razvijajući razne prevashodno javne sadržaje van samog istorijskog centra grada.

Ovo se u GP NS vidi i u opisu sadržaja opštegradskih centara, gde se navodi sledeće: “Saglasno značaju delova centra, ulozi u sistemu, specifičnostima položaja utvrđuje se i struktura sadržaja koji će se razvijati u njima. … Dominantan sadržaj ostalih delova glavnog centra treba da bude poslovno-trgovačkog i ugostiteljskog karaktera sa sadržajima javnih službi: kulture, nauke, organa lokalne samouprave i teritorijalne autonomije i dr. … Struktura sekundarnih centara se ne razlikuje bitno od strukture glavnog centra, s tim što se značaj i kapaciteti javnih službi planiraju prema mreži i prilagođvaju gravitacionom području koje opslužuju.”

Obrazloženje je preuzeto sa sajta Društva arhitekata Novog Sada.

14. Da li će biti nagrada za otkup?

Ukoliko do utvrđenog roka pristigne najmanje 10 radova koji zadovoljavaju propozicije konkursa, stručni žiri će dodeliti tri nagrade u ukupnom iznosu neto nagradnog fonda od 12.000 evra.

Pitanja učesnika

Pitanja i zahteve za dodatnim informacijama ili pojašnjenjima registrovani učesnici mogu postaviti na e-mail adresu konkurs@gradnja.rs, a najkasnije do 11. jula 2022. godine.

Korisni članci na portalu Gradnja.rs:

• Xella premium sistemi gradnje – Ytong, Silka i Multipor
• Xella eConsultant: Posavetujte se besplatno s vrhunskim stručnjacima
• Multipor – Idealno rešenje za spoljašnju i unutrašnju termoizolaciju
• Izgradnja kuće u Srbiji – Kako do zelenog standarda?
• U Kragujevcu za 54 dana sagrađena kuća koja nema račun za struju i vodu
• Kuća s ravnim krovom u Železniku koja prkosi okruženju
• Koji je najefikasniji način grejanja vikendica i koliko to košta
• Toplotne pumpe: Šta treba znati pre nego što se odlučite na ugradnju
• Koliko košta ugradnja solarnih panela na kuću od 100 m2 i šta time dobijate
• Kako da pravilno ugradite solarne panele na krov, proizvodite i prodajete struju
• 25 najboljih kuća i vikendica u Srbiji za 2022. godinu
• Projekti kuća modernog i klasičnog dizajna (onlajn katalog)
• Formati za urbani život – Porodična kuća u savremenom gradu
• Rad od kuće: Višestrukost stambenog prostora
• Organizacija dvorišta: Gde postaviti kuću, bazen i drveće
• Kako odabrati izgraditi bazen – koliko to košta u zavisnosti od modela
• Biodizajn bazeni bez betona i armature gotovi za 10 dana
• Kako do elaborata energetske efikasnosti i energetskog pasoša

Želja autora bila je da budući stanari zgrade jednako koriste zajedničke prostore i formiraju savremenu formu stambene komune.

Po projektu studija PRAKSA59 u Šapcu je nikao stambeno-poslovni objekat za klijenta GD “Luna-stan“ koji je bio ujedno i izvođač. Arhitekte iz šabačkog biroa blisko sarađuju sa ovom firmom pa su zajednički formulisali projektni zadatak. Tako je arhitekta/projektant od početka bio uveden u proces investicije.

Projektni zahtev bio je da se na parceli od 598 m² formira objekat koji će biti prepoznatljiv po svom pristupu u oblikovanju, kao i da se, u procesu projektovanja, formira kvalitetan i opravdan stambeni prostor koji direktno prati standarde, zahteve tržišta ali i potrebe budućih korisnika u načinu stanovanja 21. veka.

“Svedoci smo da naručioci posla/klijenti prilikom zahteva dosta utiču na sam proces projektovanja, ali ovde je arhitekta imao priliku i da zahtev klijenta direktno usmeri ka formiranju vrednosne arhitekture.” – kaže arhitekta Aleksandar Lukić iz studija PRAKSA59.

Srodni članci na Gradnja.rs:

• Sunce kao inspiracija za novi plato šabačkog Velikog parka
• Konzolna gradnja mosta na Savi kod Šapca zabeležena dronom

Želja je bila da budući stanari jednako koriste zajedničke prostore i tako formiraju određenu savremenu formu stambene komune.

Pored karakterističnog pristupa oblikovanju, stambeno-poslovni objekat karakteriše formiranje manjeg broja stambenih jedinica (8) i poslovnog prostora u prizemlju, sa zajedničkom garažom.

“Želja je bila da se nastajanjem manje stambene zajednice utiče na to da budući stanari jednako koriste zajednički unutrašnji i spoljašnji prostor i formiraju određenu savremenu formu stambene komune.” – kaže naš sagovornik.

Specifičnost ovog objekta jeste i ulaganje u energetsku efikasnost objekta, odnosno da se, prilikom projektovanja i izvođenja, minimalna količina energije potroši na zagrevanje i hlađenje objekta.

Referisanje na socijalističko nasleđe

Glavna ideja za oblikovanje bio je kontekst i okruženje u kom se objekat nalazi.

Objekat se nalazi u ulici Ćirila i Metodija, za koju je Planom predviđena transformacija iz Zone stambenih jednoporodičnih objekata u Zonu višeporodičnog stanovanja niske spratnosti. Ona se svojom osom direktno nastavlja na višeporodično stambeno naselje Trkalište u Šapcu, građeno 70-ih godina prošlog veka, koje se nalazi u neposrednoj blizini.

Pozicija, pristup i način oblikovanja takvog naselja je bila inspiracija za budući objekat.

“Naša želja je bila da se pristupom u projektovanju, formira drugačiji pravac od onog koji imamo priliku da vidimo u Šapcu, a da se u ovom slučaju direktno ili indirektno referiše na socijalističko nasleđe u neposrednoj blizini.” – kaže Lukić za Gradnju.

Takođe, želja autora bila je da se navedenim pristupom utiče na buduću tranformaciju cele ulice. Odatle odluka da se umesto stambene jedinice u prizemlju objekta, formira poslovni prostor orijentisan ka ulici, čime se ostvaruje određenja neposredna komunikacija objekta, parcele i ulice u transformaciji.

Zajednički sadržaj

Objekat sadrži osam stambenih jedinica, koji su tipski projektovani za svaki sprat. Stambene jedinice odgovaraju potrebama tržišta i formirani su po dva trosobna, dvoiposobna, dvosobna i jednosobna stana. Zajednička garaža je formirana u prizemlju objekta uz stanarske ostave za svaku stambenu jedinicu. U delu prizemlja je pozicioniran poslovni prostor orijentisan ka ulici.

Takođe, u okviru dvorišta parcele, a na zadnjoj strani, projektovano je i izvedeno zajedničko zeleno dvorište koje je dostupno svim stanarima za korišćenje.

Formiranje rasterskog paterna na fasadi

Fasada objekta je formirana u pravilnom rasterskom sistemu polja, gde se naizmenično smenjuju polja balkonskih vrata/prozora sa poljima od opeke. Formirani rasterski sistem prati konstruktivni sistem objekta i organizacije prostorija unutar stambenih jedinica objekta.

“Formiranje rasterskog paterna na fasadi uz upotrebu opeke sive boje na savremen način jeste indirektan oblikovni osvrt na veliko stambeno naselje u neposrednoj blizini.” – kaže Aleksandar Lukić za naš portal.

Takođe, bilo je potrebno dati određen savremeni akcenat objekta, što je učinjeno pozicioniranjem naizmenično prepuštenih konzolnih terasa sa jugoistočne strane objekta koji svojim oblikom i pozicijom prave otklon od pravilnog rastera na fasadi.

“Ovakav tip terasa čine izlazak iz zatvorenog stambenog prostora u spoljašnji na nivou stambene jedinice,  u potpunosti opravdanim.” – dodaje arhitekta.

Aspekt energetske efikasnosti

S obzirom da je bitan zahtev klijenta bio energetska efikasnost, prilikom gradnje objekta je korišćen termoizolacioni blok za zidanje fasadnih i pregradnih zidova uz upotrebu ploča kamene vune kao termoizolacione obloge fasade.

“Krov objekta je ravan neprohodan, te smo se prilikom projektovanja i gradnje koristili sistemom neprohodnih ravnih krovova proizvođača Sika kako bismo dobili kvalitetno i trajno rešenje.” – kaže autor objekta.

Fasadna stolarija objekta je izrađena od proizvođača Rehau, antracit sive boje.

U unutrašnjosti objekta (stambenom prostoru) korišćeni su savremeni materijali i obloge. Tako je, na primer, parket od hrasta proizvođača Tarkett, a keramičke pločice su Tilezza.

Investitor jeste formirao svoje zahteve, ali je arhitekta odlučio na koji način će se zahtevi klijenta ostvariti.

Najveći izazov u projektovanju jeste da se na najbolji mogući način iskoriste parametri predviđeni Planom generalne regulacije Šapca, na način da se formira što veća korisna površina objekta sa jedne strane, a da se sa druge strane isplanira savremen objekat koji bi formirao drugačiji pravac planiranja u odnosu na onaj koji možemo da vidimo u Šapcu. Klijent i investitor jeste formirao svoje zahteve, ali je ovom prilikom zanimljivo što je arhitekta odlučio na koji način će se zahtevi klijenta ostvariti.

S obzirom na to da je u svom konstruktivnom sistemu, objekat prilično jednostavan za izvođenje, najveći izazov u izvođenju jeste bio da se velika pažnja posveti detaljima, odnosno da svaki detalj bude izveden prema projektu, što na kraju odluči da li sama arhitektura ima vrednost kako je i zamišljena.

Grafički prilozi

Osnova tipskog sprata

Faktografija:

• naziv objekta:  STAMBENO-POSLOVNI OBJEKAT
• mesto: Šabac, Ulica Ćirila i Metodija 9
• klijent: GD „Luna-Stan“
• autor:  PRAKSA59 / Aleksandar Lukić
• godina projektovanja: 2019.
• godina izgradnje: 2020-2021.
• površina: 870 m²
• spratnost:  P+2
• fotografija: Aleksandar Lukić
• izvođači: GD „Luna-stan“

Odabrali smo za vas:

• Vinaverov trg u Šapcu: Kako je ceo prostor postao spomenik našem piscu

Čvrst blok novog materijala otporan je na curenje vode i iste je boje kao originalni pesak ili zemlja, a ceo proces proizvodnje odvija se na sobnoj temperaturi.

Proizvodnja tradicionalnog portland cementa glavni je izvor emisije gasova staklene bašte, jer se njegovi sastojci moraju zagrevati na veoma visokim temperaturama.

Međutim, takav sistem proizvodnje ne bi bio potreban kod novog biocementa, koji u svom sastavu ima čak i otpadne materije.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Beton i klima: Mračna tajna građevinske industrije
• Novi materijal skladišti i emituje toplotu menjajući svoje agregatno stanje

Karbidni mulj i urea kao glavne supstance

Razvijen na tehnološkom univerzitetu Nanyang u Singapuru, ovaj biocement je napravljen od dve glavne supstance, industrijskog karbidnog mulja – koji je nusproizvod proizvodnje gasa acetilena – i uree, organskog jedinjenja koje se dobija iz urina sisara, piše New Atlas.

Mulj se u samom početku procedure tretira kiselinom, što dovodi do toga da proizvodi rastvorljivi kalcijum. Urea se zatim dodaje tom kalcijumu, formirajući ono što je poznato kao cementni rastvor. U taj rastvor naknadno se dodaju specijalne bakterije koje razređuju ureu i formiraju karbonatne jone.

Zatim, u procesu koji se naziva „mikrobno indukovano taloženje kalcita“, ti karbonatni joni reaguju sa rastvorljivim jonima kalcijuma da bi formirali čvrsti kalcijum karbonat.

Ceo proces proizvodnje materijala odvija se na sobnoj temperaturi.

Kada se mešavina kombinuje sa peskom ili zemljom dok se ta reakcija odvija, kalcijum karbonat povezuje čestice peska/zemlje i ispunjava prostore između njih.

Rezultat je čvrst blok materijala koji je otporan na curenje vode, a iste je boje kao originalni pesak ili zemlja. Štaviše, ceo proces proizvodnje se odvija na sobnoj temperaturi.

Moguće primene biocementa su u jačanju tla na gradilištima, u smanjenju erozije plaža (formiranje tvrde kore na pesku) i u izgradnji rezervoara za slatku vodu.

Ovaj materijal već je uspešno korišćen za popunjavanje pukotina i obnovu delova oštećenih kamenih spomenika.

Izabrali smo za vas…

• Novi materijal na bazi konoplje mogao bi da zameni čelik u armaturi

Republički ombudsman je od uprave zatražio da ga u roku od 10 dana obavesti o tome da li je fakultet do sada primio prijave vezane za seksualno uznemiravanje.

Više javno tužilaštvo u Beogradu po službenoj dužnosti je formiralo predmet povodom medijskih objava u vezi sa navodima studentkinja i studenata Arhitektonskog fakulteta u Beogradu koji su objavljeni na društvenoj mreži Instagram.

Tužilaštvo je saopštilo da je odmah dalo nalog policiji da prikupi sve neophodne podatke i obaveštenja u cilju utvrđivanja postojanja nekog krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti. Po prijemu izveštaja od policije Više javno tužilaštvo će blagovremeno obavestiti javnost o daljem postupanju, prenosi portal RTS-a.

Zaštitnik građana pokrenuo ispitni postupak

Postupajući po sopstvenoj inicijativi, a na osnovu saznanja iz medija da postoji sumnja o potencijalnom seksualnom uznemiravanju studenata i studentkinja od strane zaposlenih, Zaštitnik građana je pokrenuo ispitni postupak zakonitosti i pravilnosti rada Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, navodi se u saopštenju Zaštitnika.

Tim povodom Zaštitnik građana je od uprave fakulteta zatražio da ga u roku od deset dana od dana prijema akta o pokretanju postupka obavesti o tome da li je fakultet do sada primio prijave vezano za seksualno uznemiravanje – ukoliko jeste, šta je preduzeo tim povodom, a u slučaju da nije, šta će preduzeti povodom navoda koji su objavljeni na društvenoj Instagram.

Fakultet apeluje na sve koji se po ovom pitanju osećaju ugroženo da se obrate povereniku za ravnopravnost.

Dekan Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Vladimir Lojanica izjavio je prethodno da će najhitnije reagovati povodom svedočenja sa društvenih mreža, u kojima veći broj studentkinja govori da ih je jedan profesor seksualno uznemiravao.

Kako se navodi u saopštenju na sajtu fakulteta, „u svetlu aktuelnih navoda na društvenim mrežama i u medijima“, fakultet apeluje na sve koji se po ovom pitanju osećaju ugroženo da se obrate povereniku za ravnopravnost ove visokoškolske ustanove.

„Ispitne obaveze studenata sa studijske celine na kojoj predaje profesor koga su studentkinje u anonimnim svedočenjima optužile za seksualno uznemiravanje, u ovom momentu privremeno će preuzeti komisija departmana za arhitekturu“ – izjavio je za Danas Lojanica.

ŽAD: Veliki udarac za ugled našeg fakulteta

Povodom vesti o uznemiravanju na Arhitektonskom fakultetu, juče se na društvenim mrežama oglasio i Upravni odbor Ženskog arhitektonskog društva.

„Kao asocijacija koja brine o položaju žena arhitekata potrešene smo i neprijatno iznenađene sadržajem koji se pojavio u javnosti, u vezi uznemiravanja studentkinja Arhitektonskog fakulteta u Beogradu od strane nastavnika čije je ime poznato javnosti“ – kaže se u saopštenju.

„Kao Udruženje želimo na svaki način da se uključimo u rešavanje ovog pitanja, pre svega pozivom i podrškom Arhitektonskom fakultetu da ispita situaciju i proceni kako da ubuduće zaštitimo mlade žene, buduće arhitekte. Smatramo ove događaje velikim udarcem za ugled našeg Fakulteta, zato želimo odlučno da pružimo našu podršku i pomoć u uspostavljanju mehanizama i institucija koje osiguravaju bezbednost svih studentkinja i studenata“ – navode iz ŽAD-a.

Izabrali smo za vas…

• Slavni arhitekta Ričard Majer optužen za seksualno uznemiravanje

Supstanca napravljena od nanokristala celuloze reflektuje sunčevu svetlost, deluje kao toplotna izolacija i emituje apsorbovanu toplotu nazad u atmosferu.

Ogroman deo potrošnje energije odlazi na zagrevanje i hlađenje poslovnih i stambenih prostora, tako da je veoma važno pronaći nove načine za pasivnu regulaciju toplote.

Imajući ovo na umu, inženjeri iz Kine i Nemačke razvili su u saradnji novu penu na bazi drveta, koja drastično može da ohladi objekat, odnosno da mu na pasivan način reguliše temperaturu u unutrašnjosti.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Novi materijal skladišti i emituje toplotu menjajući svoje agregatno stanje
• Karbonski beton: Materijal za arhitekturu budućnosti

Boje, premazi i infracrveni talasi

Klima uređaji su svakako efikasni, ali nikako i ekološki najprihvatljiviji način za hlađenje prostora. Stoga su se poslednjih godina naučnici usmerili na razvijanje tehnika koje ne „gutaju“ toliko struje.

Između ostalog su, kako piše New Atlas, kreirali i superbele boje i premaze u ogledalima koji reflektuju sunčevu svetlost, kao i radioaktivni sistem za hlađenje koji emituje toplotu zgrade kao infracrvene talase u nebo.

Ipak, efikasnost ovih sistema može varirati u različitim uslovima. Reflektujući premazi, na primer, i dalje mogu da puštaju toplotu ako je veoma toplo ili vlažno, dok radijaciono hlađenje ne funkcioniše tako dobro ako je oblačno vreme.

Konačni proizvod reflektuje 96% vidljive sunčeve svetlosti i emituje 92% infracrvenog zračenja koje apsorbuje.

Sada su naučnici sa univerziteta u Getingenu i Nankingu kreirali novi materijal za koji kažu da rešava neke od ovih problema.

Njihov izum je u suštini penasta supstanca napravljena od drveta koja reflektuje sunčevu svetlost, deluje kao toplotna izolacija i emituje apsorbovanu toplotu nazad u atmosferu.

Materijal napravljen od nanokristala celuloze, povezanih mostom od silana, koji se zatim suši kroz sistem zamrzavanja, postaje bela, lagana pena.

Konačni proizvod reflektuje 96% vidljive sunčeve svetlosti i emituje 92% infracrvenog zračenja koje apsorbuje.

Za 35% manja potreba za hlađenjem

Da bi testirali sposobnost hlađenja materijala, istraživači su ga postavili preko kutije obložene iznutra aluminijumskom folijom i stavili direktno na sunčevu svetlost tokom podneva.

Materijal je održavao unutrašnjost kutije za 16,5 stepeni Celzijusa hladnijom nego što je bila temperatura spoljašnjeg vazduha. Čak i po vlažnom vremenu unutrašnjost kutije je bila hladnija i to za 13,5 stepeni.

Ukoliko bi se materijal postavio u sistem krovova i zidova zgrada, pretpostavlja se da bi energetske potrebe za hlađenjem mogle biti manje za 35% u proseku.

Zanimljivo je da bi se snaga pene smanjila ukoliko bi bila kompresovana. To bi moglo da zvuči kao nedostatak, ali tim istraživača sugeriše da bi to mogao da bude koristan način podešavanja količine hlađenja prema vremenu ili okruženju.

Izabrali smo za vas…

• Singapurski naučnici napravili biocement od mulja i urina

Iako je u proteklih 365 dana zabeležio pad broja stanovnika, Tokio je zadržao status populaciono najvećeg grada na svetu, a slede ga Delhi i Šangaj. 

Prema najnovijim istraživanjima organizacije UN-Habitat, polovina svetske populacije u ovom trenutku živi u gradovima.

Predviđeno je da se ovaj broj poveća na dve trećine do 2050. godine, a urbani izazovi rastu eksponencijalno, čineći transformaciju naših gradova važnijim nego ikada.

Godišnje se obavlja pregled svetske populacije kroz procenu rasta gradova i broja stanovnika koji žive u metropolitanskim oblastima, kako bi se što bolje razumeli trendovi globalne evolucije.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Plan B za prenaseljenost: Nadogradnje zgrada obrnutim kućama od drveta
• Arhitekturom i urbanizmom protiv zaraze – istorija higijene gradova

Tokio slede Delhi i Šangaj

Tokom 2022. godine lista sa 20 najnaseljenijih gradova na svetu ostala je slična onoj iz 2021. godine, uz male promene u pozicijama na listi i broju stanovnika, piše ArchDaily.

Tako je Tokio zadržao status populaciono najvećeg grada na svetu, sa 37 miliona stanovnika, dok su Delhi i Šangaj na drugom, odnosno trećem mestu.

Upoređujući liste iz 2021. i 2022. godine, jedino smanjenje populacije može se uočiti u japanskim gradovima Tokiju i Osaki, dok je ostatak liste u proseku imao rast od 1,8% u ukupnom broju stanovnika.

Najveći porast broja stanovnika tokom poslednje godine ostvarili su Kinšasa i Lagos.

Ipak, najveći porast broja stanovnika tokom poslednje godine ostvarili su Kinšasa u Demokratskoj Republici Kongo i Lagos u Nigeriji, sa 4,39%, odnosno 3,54%.

Najveći grad na američkom kontinentu je i dalje Sao Paolo u Brazilu, a slede ga Meksiko Siti i Buenos Ajres. Što se tiče Evrope, najnaseljeniji je Istanbul sa više od 14,5 miliona stanovnika.

Sledi lista najnaseljenijih gradova na svetu za 2022, kao i poređenje u odnosu na 2021. godinu.

1. Tokio, Japan

Populacija 2022: 37.274.000

Populacija 2021: 37.339.804

2. Delhi, Indija

Populacija 2022: 32.065.760

Populacija 2021: 31.181.376

3. Šangaj, Kina

Populacija 2022: 28.516.904

Populacija 2021: 27.795.702

4. Daka, Bangladeš

Populacija 2022: 22.478.116

Populacija 2021: 21.741.090

5. Sao Paulo, Brazil

Populacija 2022: 22.429.800

Populacija 2021: 22.237.472

6. Meksiko Siti, Meksiko

Populacija 2022: 22.085.140

Populacija 2021: 21.918.936

7. Kairo, Egipat

Populacija 2022: 21.750.020

Populacija 2021: 21.322.750

8. Peking, Kina

Populacija 2022: 21.333.332

Populacija 2021: 20.896.820

9. Mumbaj, Indija

Populacija 2022: 20.961.472

Populacija 2021: 20.667.656

10. Osaka, Japan

Populacija 2022: 19.059.856

Populacija 2021: 19.110.616

11. Čungking, Kina

Populacija 2022: 16.874.740

Populacija 2021: 16.382.376

12. Karači, Pakistan

Populacija 2022: 16.839.950

Populacija 2021: 16.459.472

13. Istanbul, Turska

Populacija 2022: 15.636.243

Populacija 2021: 15.415.197

14. Kinšasa, Demokratska Republika Kongo

Populacija 2022: 15.628.085

Populacija 2021: 14.970.460

15. Lagos, Nigerija

Populacija 2022: 15.387.639

Populacija 2021: 14.862.111

16. Buenos Ajres, Argentina

Populacija 2022: 15.369.919

Populacija 2021: 15.257.673

17. Kolkata, Indija

Populacija 2022: 15.133.888

Populacija 2021: 14.974.073

18. Manila, Filipini

Populacija 2022: 14.406.059

Populacija 2021: 14.158.573

19. Tjencin, Kina

Populacija 2022: 14.011.828

Populacija 2021: 13.794.450

20. Guangdžou, Kina

Populacija 2022: 13.964.637

Populacija 2021: 13.635.397

Izabrali smo za vas…

• Srećni gradovi: Drugačiji pristup urbanizmu