Složena operacija u kojoj je učestvovala čitava flota građevinskih mašina uspešno je završena  nekoliko sati ranije nego što je planirano.

Snimak koji je objavljen na sajtu britanske agencije National Highways pokazuje izuzetno brzo uklanjanje nadvožnjaka koji se proteže preko M6, nadjužeg i najprometnijeg auto-puta u Ujedinjenom kraljevstvu.

Radovi su završeni u ponedeljak u ranim jutarnjim časovima, više od četiri sata pre roka, a čitav proces rušenja trajao je manje od 48 sati.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• 15 nezavršenih nebodera u Kini srušeno u roku od 45 sekundi
• Zbogom Nakiginu: Počelo rušenje Kurokavine kule od kapsula u Tokiju

500.000 sati bez povrede na radu

Srušeni nadvožnjak – preko kog se saobraćaj na M6 odvijao čitavih pola veka – zamenjen je modernijom i širom strukturom sa četiri trake kako bi se rešila gužva na prometnoj Raskrsnici 10, a čitav projekat finansijski je „težak“ 78 miliona funti.

Izvođač radova, porodična kompanija John Sisk & Son, vredno radi na rekonstrukciji ove deonice auto-puta od kraja 2019. godine, a pohvaljeni su krajem 2021. zbog besprekornog sigurnosnog rekorda postavljenog baš na ovom projektu.

Naime, tokom 500.000 radnih sati, nijedan od njihovih stotinu radnika nije odsustvovao s posla zbog povrede na radu.

Raskrsnica je bila zatvorena od petka uveče do 1.30 sati u ponedeljak ujutru.

Stručnjaci za demoliranje, firma S Evans & Sons, srušili su i uklonili strukturu preko M6 u ime John Sisk & Son i klijenta National Highways, a raskrsnica je bila zatvorena od petka uveče do 1.30 sati u ponedeljak ujutru.

Čitava flota mašina pojavila se na lokaciji kako bi „grickala“ deo po deo nadvožnjaka pre nego što je put bio blokiran, a zatim ponovo pušten za saobraćaj.

Sve je išlo tačno po planu

Menadžerka projekta Eni Hajet upoznala je britansku javnost sa izazovima koji su pratili ovu operaciju.

„Rušenje mosta ove veličine je složena operacija, ali sve je išlo tačno po planu i bili smo oduševljeni što smo uspeli da otvorimo auto-put nekoliko sati ranije nego što je planirano“, rekla je ona.

„Cenimo da zatvaranje auto-puta izaziva određene neprijatnosti i to samo kada je to apsolutno neophodno da zaštitimo našu radnu snagu i učesnike u saobraćaju“, istakla je Hajet, a prenosi New Civil Engineer.

Izabrali smo za vas…

• Srušene luksuzne zgrade zbog nepoštovanja ekoloških propisa (video)

U Dubaiju Evrope nikle su brojne građevine koje privlače turiste, poput Alfabetske kule, Palate Alijanse i Palate venčanja, kao i kompleksa Orbi Sea Towers.

Adžarija, autonomna republika u sastavu Gruzije, jedan je od centara njene crnomorske rivijere. Posle Revolucije ruža 2003. godine, prešla je i pod njenu kontrolu (efektivno od 1991. do 2003. bila je de facto nezavisna država, samo formalno u sastavu Gruzije).

Njena prestonica, Batumi, odmah je postala „eksperimentalni poligon“ za novu arhitekturu, nimalo slučajno, budući da je Mihail Sakašvili, kontroverzni predsednik Gruzije, veliki zaljubljenik u novu arhitekturu, i kao i mnogi istočnoevropski političari, voli da se meša u izgled gradova svoje zemlje, a njegov uticaj na izgled Tbilisija je predmet mnogih sporenja.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Kako je Edi Rama arhitektonski promenio Albaniju
• Fotografije čudnovate posleratne arhitekture u Gruziji

Stakleni eksterijeri kao simbol transparentne vlasti

Saakašvili je želeo da od Batumija, kao turističkog središta zemlje i najpoznatijeg letovališta (otkad je Abhazija van kontrole gruzijskih vlasti), napravi „showcase“ za turiste i pokaže sav sjaj moderne Gruzije.

Recimo za početak, da je po njegovom naumu počeo redizajn policijskih stanica po zemlji: u Batumiju su izgrađene su nove policijske stanice sa staklenim eksterijerima, simbolima transparentnosti nove vlasti, za razliku od “zatvorene” arhitekture koja simbolizuje, po njemu, koruptivne radnje.

Batumi je u tom smislu postao ogledno polje za smela arhitektonska rešenja. Jedno od njih, na samoj plaži, jeste zanimljiva kula od metala pod nazivom „Alfabetska kula“.

Uz toranj se uzdižu dve spiralne trake sa 33 slova gruzijske azbuke, svaka visoka 4 metra i napravljena od aluminijuma.

Struktura visoka 130 metara simbolizuje jedinstvenost gruzijskog pisma i naroda. Struktura kombinuje dizajn DNK, u poznatom uzorku dvostruke spirale. Uz toranj se uzdižu dve spiralne trake sa 33 slova gruzijske azbuke, svaka visoka 4 metra i napravljena od aluminijuma.

Alfabetsku kulu je izgradila španska kompanija CMD Domingo y Lázaro Ingenieros. Izgradnja je počela 10. oktobra 2010. godine, a eksterijer objekta je završen u decembru 2011. godine.

Možda i najzanimljivija statua koja se trenutno može videti u Evropi jeste „kinetička statua” pod imenom Nino i Ali, tačnije kompleks statua. Nino je u gruzijskom jeziku žensko ime, tako da ova statua govori o ljubavi Gruzijke pod imenom Nino i Azera pod imenom Ali.

Spajanje i rastanak ljubavnika

Zvanično se statua zove „Muškarac i žena”, ali – nadimak je ono što pamtimo. Delo je gruzijske vajarke Tamar Kvesitadze, i postavljena je 2007. godine na glavni bulevar. Kompleks statua se sastoji od dve, muške i ženske, koje su od metalnih rebara.

Kada se kreću, rebra koja su naizmenično postavljena, uležu jedna u druga i formira se prvo spoj, a zatim jedna potpuno metalom ispunjena statua od dve. Kasnije, one se razdvajaju i na ovaj način se simbolizuje spajanje i rastanak ljubavnika. Ništa nije trajno, sugeriše statua, uživajte u trenutku.

Punih 10 minuta potrebno je da se završi ceo ciklus okupljanja i raskida ljubavnika.

Nemoguće je ne stajati opčinjen, gotovo začaran, pred tragičnom lepotom spomenika, punih 10 minuta potrebnih da se završi ceo ciklus okupljanja i raskida.

Iako je nešto manje spektakularna, veoma ukusno izvedena statua je Statua veridbe, na samoj gradskoj plaži, i prikazuje muškarca sa srcem u rukama koji klečeći prosi devojku koja stoji, a obe figure su samo siluete uokvirene metalom.

Najluksuzniji hotel u Gruziji

Na batumskoj promenadi nalazi se, i čeka da bude useljen, novi arhitektonski poduhvat zvani Palata Alijanse, u kome će se ove sezone konačno smestiti i Courtyard by Marriott Batumi, najluksuzniji hotel Gruzije, sa 150 soba, građen u obliku elipse koja se oslanja na tlo svojim „šiljastijim” lukom, i ima 41 sprat.

Arhitekt je Mindija Gurgenidze, a projektni biro koji je dizajnirao palatu je Conex LTD. Sastoji se od centralnog dela koji je potpuno zastakljen upečatljivim plavim staklom, i bočnog „kruga” sa klasičnim stanovima, hotelskim sobama i terasama.

Zbog jakih vetrova, palata može da izdrži udare vetra i do brzine od 30 m/s.

Toranj je upečatljiv po svom šiljku i dekoraciji na fasadi koja je nekakav hibrid cveta i atoma.

Jedna od najvidljivijih zgrada u Batumiju, zbog svoje grandioznosti, jeste Toranj Crnomorskog tehnološkog univerziteta, a kažu da je ona doslovno zamisao samog Mihaila Sakašvilija.

Nalik na njujorške art-deko nebodere sa „šmekom Dubaija”, toranj se dugo gradio, a upečatljiv je po svom šiljku i dekoraciji na fasadi koja je nekakav hibrid cveta i atoma.

Elegantna kula po projektu Mišel de Luka

Palata pravde koja se nalazi u neposrednoj blizini je elegantna kula od 17 spratova u obliku preokrenute boce, visine 57 metara.

Noću, šarena svetla daju ovoj jednostavnoj beloj zgradi drugačiji izgled. Projektovala ju je Mišel de Luka.

Vitraži po celoj fasadi odražavaju okolne zgrade, prolaznike i otvoreno nebo iznad.

Još hladnije je futurističkije izgleda zgrada koja je istovremeno dom dva disjunktna subjekta, ali samo naizgled: u njoj su smešteni McDonald’s i benzinska pumpa. Ko bi rekao da se dve različite upotrebe mogu spojiti na tako lep način?

Vitraži po celoj fasadi odražavaju okolne zgrade, prolaznike i otvoreno nebo iznad. Ogromna konzola na prednjoj strani ima čak i delikatnu baštu. Ova zgrada rad je arhitekte Georgea Hmaladzea.

Delfin ili školjka?

Zgrada Matičara tj. Matičarske službe ili „Palata venčanja”, kako je nazivaju u Gruziji, je jedna od najneobičnijih građevina u Batumiju i širom sveta. Po izgledu podseća na „delfina“, a neki je vide kao „školjku“ – svako ima svoju asocijaciju.

Rad u ustanovi se odvija danonoćno, kao u Las Vegasu – u večernjim satima zgrada ima pozadinsko osvetljenje koje stvara magičnu atmosferu na bulevaru.

Visina najviše kule je 130 metara, a spratnost varira od 25 do 34 sprata.

Za kraj, tu su Orbi Sea Towers, tri kule nejednake visine ali identičnog dizajna koje se nalaze u zoni Novog Bulevara.

Visina najviše kule je 130 metara, a spratnost varira od 25 do 34 sprata.

Izabrali smo za vas…

• 20 arhitektonskih projekata koje morate videti u Milanu

Naprednom kompjuterskom analizom zasnovanom na neuronskim mrežama mogu se dobiti podaci koji služe za određivanje ranjivosti određenog područja na potrese.

Iako zemljotrese ne možemo predvideti, zahvaljujući japanskim naučnicima sada možemo dobiti rano upozorenje na njih i izraditi mape i modele opasnosti od potresa i njihovih razornih posledica.

U modeliranju opasnosti od zemljotresa i proučavanju njihovih mogućih posledica, predviđanja seizmičkih kretanja tla ključan su deo izrade sistema za rano upozoravanje i kreiranja seizmoloških karata.

Sastav tla i način njegovog kretanja u blizini raseda utiče i na to kako ono prenosi potresne talase i pojačava ih. Studije koje bi istražile tlo na ovaj način vrlo su skupe i zahtevne, pa se retko kada rade previše detaljno.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Tipske kuće za zemljotresom devastiranu Baniju
• Zagrebački studenti osmislili sklonište koje se sklapa brzo i bez alata

Podaci dobijeni iz mikropodrhtavanja

Međutim, kako prenosi portal Bug.hr, tim naučnika sa univerziteta u Hirošimi predstavio je novu, jeftiniju metodu analize sastava tla i njegove izloženosti posledicama zemljotresa.

U naučnom seizmološkom časopisu Bulletin of the Seismological Society of America oni su objavili su rad koji opisuje njihovu novu metodu korišćenja sistema veštačke inteligencije, zasnovanog na neuronskim mrežama i dubokom učenju, a koji je u stanju da analizira tlo iz podataka dobijenih tokom njegovog mikropodrhtavanja.

Ovakvi mikrotremori događaju se konstantno, a njihovom naprednom kompjuterskom analizom ovaj sistem dolazi do vrednih informacija o sastavu tla. Takvi podaci potom služe za određivanje ranjivosti područja na potrese, koji su na toj lokaciji mogući.

Na osnovu podataka o miktotremorima moći će da aktiviraju sistemi za rano upozorenje.

Sistem veštačke inteligencije ima potencijal da uveliko doprinese tačnijem i detaljnijem mapiranju tla, predviđanju kretanja raseda i mogućih posledica budućih potresa.

Tačnu lokaciju, magnitudu i vreme zemljotresa nije moguće predvideti, ali s ovom metodom dobiće se precizni podaci o tome kako će tlo reagovati na potres, koliko će pojačati seizmičke talase i gde, a na osnovu podataka o miktotremorima moći će da aktivira sisteme za rano upozorenje.

Mogućnost predviđanja posledica zemljotresa na jeftiniji način ima potencijal da spasi mnogo života, i to na način da će se u kritičnim i izloženim regijama preporučivati snažnija protivpotresna gradnja. Autori najavljuju širenje sveg modela i njegovo unapređenje, kako bi se moglo primeniti bilo gde u svetu.

Izabrali smo za vas…

• Nije lepa ali je izdržljiva: Ova 3D štampana kuća otporna je na jake zemljotrese

Betonski blok veličine 20 sa 20 metara ispresecan je ugaonim pozicioniranjem dvorišta i privatnih terasa koje se završavaju malim zasebnim bazenima.

Na grčkom ostrvu Santorini, na obodu sela Finikia, lokalni studio Kapsimalis Architects kreirao je objekat simboličnog naziva Monolithus, koji je osmišljen kao aranžman geometrijskih oblika obloženih cementom zemljane boje.

Dizajn ove kuće za odmor sa četiri spavaće sobe zasnovan je na konceptu velikog komada vulkanske stene, koja je erodirala tokom vekova, te su se u njoj stvorili raznovrsni prostori.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Monolitna kamena kuća na Visu koja spaja arhaično i savremeno
• Bazen u podrumu: Vila na Santoriniju nudi kupanje i tokom zime

Ugaono pozicioniranje dvorišta i terasa

Dobijeni, ljudskom rukom napravljen monolit, zapravo je betonski blok veličine 20 sa 20 metara, koji je ispresecan ugaonim pozicioniranjem dvorišta i terasa zasenčenih visokim zidovima.

„Veštački masivni kamen izgleda kao da je tu od samog početka, kao deo vulkanske erupcije, oblikovan elementima prirode, mora i vetra. Prirodna erozija deluje na formacije čvrste mase, a postepeni proces uklanjanja kamena stvara zatvorene i otvorene životne prostore“, opisali su za Dezeen svoj projekat grčki arhitekti.

Svaki prostor povezuje se sa privatnim terasama koje se završavaju malim zasebnim bazenima.

Smeštene na bazi kvadratne forme, dve sobe za goste sa čajnim kuhinjama, uz primarnu rezidenciju, formiraju zajedno V oblik na lokaciji, koji se otvara prema severu, pri čemu se svaki prostor povezuje sa privatnim terasama koje se završavaju malim zasebnim bazenima.

Perforirane metalne nadstrešnice, podržane čeličnim stubovima, prave senku prostorima za sedenje koji su organizovani uz bazene, dok je kružni prostor za sedenje – koji je potpuno otvoren – u neposrednoj blizini i na nešto nižem nivou.

Spavaća soba sa zasvođenim krovom

Glavni dnevni boravak i trpezarija su organizovani na zapadu i obavijeni su većom terasom koja se povezuje sa prednjim delom kuće, odakle stepenište dalje vodi u podzemni dodatni dnevni boravak.

Iznad ovog prostora, „erodirana“ forma sadrži dodatnu spavaću sobu sa zasvođenim krovom, koja je povezana sa izdignutom terasom sa koje se puža prekrasan pogled na okolni pejzaž.

Komadi ručno rađenog nameštaja dodatno doprinose specifičnoj atmosferi.

Unutrašnji prostori objekta su dizajnirani na način da se u njima osećate zaštićeno kao da se nalazite u pećini, čemu doprinose zasvođeni elementi koji deluju kao da su isklesani iz monolitne stene.

Komadi ručno rađenog nameštaja od betona, kamena, mermera, drveta, gvožđa, gline i stakla dodatno doprinose specifičnoj atmosferi.

Dizajn zasnovan na tradiciji i prirodi

„Tokom letnjeg perioda, kada je sunčeva svetlost zaslepljujuća, gosti se mogu rashladiti u malim bazenima smeštenim na obodu monolita, okruženi divljim mediteranskim biljem“, istakli su autori arhitekture.

Kapsimalis Architects su inače projektovali mnogobrojne kuće za odmor na Santoriniju, čiji dizajn je često zasnovan na tradicionalnoj arhitekturi i prirodnim elementima grčkog pejzaža.

Foto-galerija

Kuća za odmor Monolithus na grčkom ostrvu Santorini; Foto: Yiorgos Kordakis.

Fotografije: Yiorgos Kordakis

Izabrali smo za vas…

• Amfiteatar kao ideja vodilja za grčki hotel ukopan u terasasti pejzaž

Obloga konstrukcije panelima, koja obavija stub pilona, formira kompleksnu figuru što se žiriju posebno svidelo.

JP “Urbanizam i izgradnja Leskovac“ objavilo je krajem aprila rezultate otvorenog konkursa za dizajn pilona na prostoru centralnog gradskog trga u gradu u Leskovačkoj kotlini.

Sedmočlani žiri, kojim je predsedavala dipl. inž. arh. Deja Kostić, tako je prvu nagradu od 300.000 dinara dodelio radu sledećim autorima: Miloš Krstić iz Pirota, Nemanja Petrović iz Pinosave kod Beograda, kao i Dalibor i Danijel Mikuljanac iz Blaca.

Kako je saopšteno, druga nagrada nije dodeljena, dok treću nagradu, u iznosu od 50.000 dinara, dele Vranjanci Danica Tomić, m. inž. arh. i Novica Jančić, dipl. inž. građ, koji su svoj rad poslali pod šifrom 51936.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Objavljeni rezultati konkursa za rešenje parka na Zemunskom keju
• Proglašeni dobitnici Velike nagrade za životno delo Udruženja arhitekata Srbije

Edukativna i simbolička vrednost rešenja

U izvodu iz izveštaja žirija, za prvonagrađeno rešenje se navodi da je u pitanju „u oblikovno-likovnom i u tehničkom smislu kompletno razrađen rad“.

Kada je u pitanju dizajn ovog rešenja, ističe se da njegova skladna i elegantna forma jasno upućuje na savremenost pilona.

Žiri dodaje da je pažnjom posvećenom detaljima, osim digitalnog sata kao modernog elementa, izražena i edukativna i simbolička vrednost rešenja.

Koncept rešenja upućuje na spiralnu formu koja je univerzalno prepoznatljiva.

„Obloga konstrukcije panelima koji obavijaju i plove oko stuba pilona formira kompleksnu figuru u cilju kreiranja skulpturalne površine koja svojim likovnim izrazom vizuelno upotpunjuje ambijentalnu sliku trga“ – navodi se u obrazloženju.

Prema mišljenju žirija, dopadljivost prvonagrađenog rešenja doprinosi povećanju atraktivnosti celokupnog prostora trga.

„Atraktivan dizajn u skladu je sa prostorom na kome je postavljen. Koncept rešenja upućuje na spiralnu formu koja je univerzalno prepoznatljiva“ – ističe žiri.

Simbolika uzdizanja u prostoru

Kada pak govorimo o simbolici koja se odnosi na tekstilnu industriju i „zlatno doba Leskovca“ iz tog perioda, ona je prema mišljenju žirija suptilno naglašena, ali jasno uočljiva.

„Prisutna je i simbolika uzdizanja u prostoru kao apstraktni prikaz budućnosti i razvoja grada“ – objašnjava žiri.

Integrisani svetlosni dizajn stvara promišljenu, promenljivu seriju kompozicionih svetala unutar strukture.

Kako se dalje navodi, osvetljenje je atraktivno i dobro rešeno, sa velikom fleksibilnošću u emitovanju različitih vizuelnih efekata.

„Integrisani svetlosni dizajn stvara promišljenu, promenljivu seriju kompozicionih svetala unutar strukture“ – kaže se u obrazloženju i dodaje da su primenjeni materijali kvalitetni i trajni, te da tehnologija održavanja nije komplikovana.

„S obzirom na tehničku razrađenost rešenja, definisanje svih materijala, kompletan statički proračun i tehničke detalje, ostvarivost je nesporna“, kaže se na kraju izveštaja leskovačkog žirija.

Informativna zona – digitalni brojčanik

Kako se navodi u originalnim opisima rešenja, jednu od glavnih funkcija novog gradskog simbola čini digitalni brojčanik koji naizmenično pokazuje vreme i trenutnu temperaturu vazduha.

Zbog transparentnosti digitalnog ekrana koji se nalazi iza perforiranog frontalnog panela, brojčanik projektuje dva različita režima rada – dnevni u crvenoj boji i noćni u beloj boji.

Kako je napomenuto, visina jednog simbola iznosi 450 mm i može se s lakoćom čitati sa razdaljine od 50, a najdalje od 200 metara.

Obaveštajna zona – LED osvetljenje

„Zahvaljujući fleksibilnosti koju donose LED trake, na pilonu se mogu projektovati vizuelni efekti koji simbolizuju obeležavanje Dana državnosti Republike Srbije, Dana primirja u Prvom svetskom ratu, Dana borbe protiv raka dojke i drugih“ – navodi se u opisu prvonagrađenog projekta.

Edukativna zona – skriveni tekst

Kamufliran reljefnom šarom koja je aplicirana na unutrašnjem delu ,,tkanine” i reprezentuje način i pravac tkanja, nalazi se isto tako blago ispupčeni tekst koji govori o istorijatu tekstilne industrije grada.

Pored ćiriličnog pisma, tekst sadrži i prevod na engleski jezik kako bi instalacija bila atraktivna i stranim turistima, dok visina slova iznosi 20 mm i može se s lakoćom čitati sa razdaljine od 2, a najdalje od 5 metara.

Grafički prilozi

Izabrali smo za vas…

• Pobednička rešenja za Trg Topličkih junaka u Prokuplju

Betonski, polipropilenski ili možda bio-bazen? Saznajte kako izabrati pravi bazen, kako teče proces njegove izgradnje, koliko je potrebno vremena da se izvede ali i koliki budžet treba da planirate za ovo zadovoljstvo.

Kako se približavaju topli meseci leta, sve više ljudi odlučuje da provodi više vremena na otvorenom. Da li ste spremni da svoje dvorište pripremite za nastupajuću sezonu kupanja?

Uporedili smo cene, prednosti i savete za izgradnju betonskih bazena obloženih keramikom, PVC folijom, polipropilenskih-plastičnih bazena i biobazena.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• O čemu sve treba da razmislite pre kupovine bazena
• Ovaj krstasti bazen za plivanje čisti reku na kojoj pluta

Betonski bazen sa pločicama ili PVC folijom

Betonski bazeni postoje sa dve završne obloge: pločicama ili PVC folijom. Razlika među njima osim cene je i vreme izgradnje. Zbog toga ćemo u nastavku dati kratak pregled procesa izgradnje samog bazena, sa vremenom potrebnim za izvođenje, kao i sa nekim okvirnim cenama i budžetima.

Kako za naš portal navodi Đorđe Gudović iz firme za proizvodnju i prodaju bazena „CWT bazeni i termalne vode“, izgradnja betonskog bazena obloženog keramikom u proseku traje od 2 do 3 meseca dok jer izgradnja betonskog bazena PVC folijom brža i traje oko 1 do 2 meseca.

Sama izgradnja se moze podeliti u par faza a imajući u vidu da postoji više vrsta bazena (prelivni, skimerski, infiniti) sa raznim oblicima i završnim obradama (folija, poliester, epoksid), mi ćemo za potrebe našeg teksta uzeti najčešću varijantu koja se gradi kod nas, a to je skimerski betonski bazen dimenzija 8 x 4 x 1,5 dubine.

Prva faza izgradnje– planiranje i projektovanje, od 800-1.500 evra

Putovanje do novog bazena počinje dizajnom i projektom. Ovo je jako bitan faktor da biste dobili bazen kakav želite na kraju celog procesa, koji se kod nas, nažalost, često zanemaruje.

Za bazen iz našeg primera, cene projekta se kreću od nekih 800 do 1.500 evra. Sam završni sloj ne utiče na cenu i vreme izrade projekta. Takođe je jako važno odrediti i sam položaj bazena u dvorištu. Preporuka je da se bira mesto koje je u toku dana najviše osunčano.

Prva sedmica – iskopavanje, od 1.500-3.000 evra

Iako je obično potrebno samo jedan ili dva dana da se iskopa rupa za bazen i instalaciju bazena, ponekad se mogu pojaviti komplikacije ako je pristup mestu kopanja ograničen komunalnim vodovima ili drugim preprekama.

Često se dešava, pogotovo u urbanim sredinama da je pristup građevinskim mašinama ograničen, pa se dešava da je potrebno vršiti čak i ručno iskopavanje, što na kraju može da potraje i do mesec dana.

Prosečna cena iskopa, sa odvoženjem viška zemlje i tamponiranjem donjeg sloja tucanikom se kreće od 1.500 do 3.000 evra. Proces je isti i isto traje za oba tipa bazena.

Nakon završetka betonaže neophodno je sačekati da prođe proces sušenja i sazrevanja betona koji iznosi 28 dana.

Oko mesec dana za armiranje i betoniranje, cena od 6.000 do 9.000 evra

Nakon što je bazen iskopan, vreme je za postavljanje armature i šalovanje podne ploče i zidova. Takođe je potrebno pored bazena izgraditi tehničku prostoriju za smeštanje bazenske opreme – ili, na primer, iskoristiti postojeći podrum u blizini.

U tehničku prostoriju je neophodno dovesti priključke infrastrukture – voda, struja, kanalizacija –  kao i obezbediti samu ventilaciju i provetravanje iste. Pre betonaže potrebno je postaviti instalaciju bazenske opreme. Nakon postavke sve opreme, radi se betonaža, a ovaj proces obično traje oko dve nedelje.

Nakon završetka betonaže, u varijanti kada se radi keramika, neophodno je sačekati da prođe proces sušenja i sazrevanja betona koji po pravilu iznosi 28 dana. Ovaj period može da se iskoristi za instalaciju bazenske opreme u tehničkoj sobi, kao i za uređenje plaže oko samog bazena.

Kod bazena koji se oblažu PVC folijom nije potrebno da se čeka proces sušenja kao kod bazena sa keramikom, već jako brzo može da se pređe u fazu postavke PVC folije, pri čemu se štedi značajno vreme.

Cena ovih radova u proseku sa radom i materijalom iznosi od 6.000 do 9.000 evra, a ista je za obe varijante bazena.

Hidroizolacija bazena i postavka keramike ili folije: cene od 3.000 do 8.000 evra

Prvo se radi priprema zidova, obrađuju se svi prodori u bazenu, uklanjaju se eventualni ostaci od armature. Nakon toga se pristupa reprofilaciji zidova i poda bazena, kako bi se dobila idealna podloga za nanošenje hidroizolacije.

Proces nanošenja hidroizolacije je jako važan, jer sama hidroizolacija predstavlja vezu između betona i mozaik pločica.

Sam proces nanošenja hidroizolacije je jako važan, jer sama hidroizolacija predstavlja vezu između betona i mozaik pločica.  Nakon nanošenja hidroizolacije, keramičari rade lepljenje samog mozaika, a nakon toga se isti fuguje.

Cena postavljanja mozaika, sa svim slojevima i radom se kreće u nekom proseku od 70 do 120 evra po m². Kod PVC folije, kao što smo već rekli, nije neophodno da se čeka proces sušenja betona. Folija može da se radi nekoliko dana nakon betonaže.

Cene kvalitetnih folija deblji debljine 1,5 mm sa ugradnjom se kreću do nekih 35 pa do 70 evra po m² za premium modele PVC folija.

Plaža i bazenska oprema: od 3.000 do 10.000 evra

Nakon što je školjka bazena završena, možete pristupiti izradi plaže. Postoje razni načini da se odradi popločanje, a neki od primera su keramika, deking, štampani beton, behaton itd. Cene variraju u zavisnosti od izbora, ali neki prosek po metru kvadratnom može da ide od 30 pa do čak i nekoliko stotina evra.

U bazensku opremu spadaju, filter, pumpa, skimeri, rasveta, penjalice za silazak u bazen, elektro i cevna instalacija, ručni usisivač itd. U dodatnu opremu spadaju razni sistemi za dezinfekciju vode, razne vrste slapova, tuševa, masažera, turbodžetova, kao i oprema za dogrevanje bazenske vode.

Osnovni paket opreme sa montažom se kreće od 3.000 do 4.000 evra u zavisnosti od proizvođača opreme, a dodatna oprema može da podigne cenu izgradnje bazena i na preko 10.000 evra.

Najveća prednost izgradnje bazena s pločicama je izdržljivost površine. Pločice bazena mogu trajati i do 20 godina uz pravilno održavanje i izgledaju neverovatno.

Suma sumarum

Na osnovu svega navedenog, dolazi se do zaključka da se najpovoljnija cena betonskog bazena se kreće od 14.300 evra pa do 31.500 evra za bazen dimenzija 8×4 metra i dubine 150 cm a u zavisnosti od obloge i ugrađene opreme.

Gotovi polipropilenski i fiberglas bazeni

Polipropilenski i fiberglas bazeni su dva tipa bazena napravljena od gotovog korita koji se postavlja u iskop zemlje. Oni su postali veoma popularni u poslednje vreme.

Iz firme Termo pool za naš portal ističu da su plastični bazeni dizajnirani kako za eksterijere tako i za enterijere, a kao posebnu prednost se ističe dugotrajnost bazena. Iz kompanije LV pools, koji se bavi prodajom fiberglas bazena, kažu da daju garanciju 20 godina.

Najbolji način instaliranja gotovih bazena jeste ugradnja u tlo a njihova prednost je dugotrajnost i brza ugradnja.

Polipropilenski bazeni se ugrađuju u prethodno pripremljeni iskop sa pločom od armiranog betona. Težina plastičnog bazena kreće se od 200 do 900 kilograma. Ručno rukovanje sa malim bazenima je moguće čak i bez dizalice.

Cene polipopilenskih bazena dimenzija 4×8 dubine 150 cm je oko 13.000 dok cena fiberglas bazena oko 17.000 evra.

Nema hidroizolacije, brza izgradnja

Kao prednost izvođači ističu da je bazen gotova konstrukcija koja ne zahteva hidroizolaciju.

Kod polipropilenskih bazena zimi se može ispustiti voda jer materijal ima vrlo visoku otpornost na niske temperature. U zimskom periodu se onda može koristiti kao klizalište ili mali hokejaški teren.

Oblik polipropilenskih bazena se bira po želi, a bazen dolazi sa potrebnom opremom: mlaznicama, skimerom, uređajem za osvetljenje dok bazeni od fiberglasa se uzimaju gotovi bazeni po predefinisanim merama.

Vreme instalacije za bezene sa gotovim koritom je prema rečima proizvođača oko dve nedelje.

Biobazeni – rešenje za ljubitelje prirode

Ljubitelji dizajna i poštovaoci odvažnog stila će ceniti modernu varijantu prirodnog bazena koju karakterišu nepravilni, ekstravagantni oblici.

Kao i kod klasičnih prirodnih bazena, glavna filtracija obavlja se u filtracionoj jedinici koja je smeštena na obodu bazena. Moderni prirodni bazeni se često oslanjaju isključivo na biološke filtere, bez upotrebe biljaka.

Ovaj predivan, ekološki raznolik sistem podiže i vrednost vašem imanju.

Prednosti prirodnih bazena su brojne: ekološki su prihvatljivi –  bez hemikalija, zahtevaju manje održavanja od tradicionalnog bazena, a tu si niži tekući troškovi održavanja. Pritom, ovaj predivan, ekološki raznolik sistem podiže vrednost vašem imanju.

Okvirna cena izgradnje bazena sa osnovnom opremom koji odgovara standardnom bazenu od 5 x 10 metara, od oko 30 kvadrata vodene površine i 30 cm obale po obodu košta oko 25.000 evra.

Više informacija o biobazenima možete pročitati u našem tekstu pod nazivom Biodizajn bazeni bez betona i armature gotovi za 10 dana. 

Izabrali smo za vas…

• Organizacija dvorišta: Gde postaviti kuću, bazen i drveće

Ogroman inženjerski poduhvat završen je na vreme zahvaljujući velikim toranjskim kranovima koji su pružili mogućnost za proizvodnju modularnih elemenata težine i do 160 tona.

Osamnaestog marta 1915. godine, savezničke pomorske snage pokušale su da iznude prolaz kroz Dardanele – Turcima poznat kao moreuz Čanakale – i krenu sa bombardovanjem Istanbula. Turske obalske baterije i podvodne mine su ih tom prilikom porazile i lokacija je kao rezultat toga dobila zasluženo mesto u istoriji Prvog svetskog rata.

Tačno sto sedam godina kasnije, otvoren je novi drumski prelaz preko ovog moreuza – kontinentalne granice između Azije i Evrope. Nazvan je Most Čanakale 1915, i sa glavnim rasponom od 2.023 metra struktura vredna 2,5 milijarde vera sada je najduži viseći most na svetu.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Ovaj viseći most u Kini oboriće više svetskih rekorda
• Najduži viseći pešački most u Evropi je u Srbiji… i nije onaj na Adi

Čelik kao jedina realna opcija

Njegov planirani datum otvaranja, 18. mart 2022, određen je kao rezultat istorije lokaliteta, a projekat je završen pet godina pre nego što su počeli radovi, piše portal New Civil Engineer.

„Unapred planirani datum otvaranja značio je da je čelična konstrukcija jedina realna opcija. Beton bi verovatno bio jeftiniji, ali čelik bi bio brži“, objašnjava tehnički direktor kompanije Cowi Henrik Polk. “

Sa svoja 334 metra visine, prepoznatljivi piloni mosta ipak nisu najviši na svetu – to priznanje pripada onima na vijaduktu Milo u Francuskoj, koje su ravno dva metra više.

Prvobitni izvođač razmatrao je izgradnju pilona od delova „relativno“ male težine, ne više od 20 tona svaki, pričvršćenih vijcima, a zatim zavarenim na poziciju.

Ovo bi podrazumevalo dosta zavarivanja na visini, sa očiglednim implikacijama na kvalitet i bezbednost čitavog projekta.

Stvarni broj podizanja smanjen je za blizu 90%, što je rezultiralo smanjenjem zavarivanja na licu mesta.

Australijski specijalisti za podizanje tereta, firma Marr Contracting, ponudili su bolju alternativu.

Njegove džinovske toranjske dizalice M2480D mogle su da podnesu masivno opterećenje od 330 tona i pružile su mogućnost za proizvodnju modularnih elemenata težine i do 160 tona.

Kao rezultat toga, stvarni broj podizanja je smanjen za blizu 90%, tačnije na 252, što je rezultiralo smanjenjem zavarivanja na licu mesta.

Direktorka projekta Inger Birgite Krun kaže da je korišćenje dizalica na ovaj način omogućilo modularnu konstrukciju velikih razmera.

„Moduli su proizvedeni u jednom turskom brodogradilištu i dovezeni su  baržom sa udaljenosti od skoro 300 kilometara. Dizalica Taklift 4 sa kapacitetom dizanja od 2.200 tona mogla bi da postavi najteže module kao kompletne ’blokove’ do nivoa od 65 metara, nakon čega bi ih preuzeli toranjski kranovi“, kaže ona.

Temeljenje kranova

Nakon postavljanja prvih 65 metara na sva četiri tornja, Taklift 4 je ugradio dve masivne čelične rešetke od 300 tona koje su služile kao temelji za toranjske dizalice.

Same dizalice su transportovane čak iz Australije, a zatim ponovo sastavljene na namenski projektovanim temeljima na obali.

U avgustu 2019. godine, Taklift 4 je podigao sve potpuno sastavljene dizalice, svaka teška 600 tona, i bezbedno ih spustio na rešetke.

Svaki pilon se sužava od poprečnog preseka od 10,5 x 11 metara na nivou temelja do 7,5 x 8 metara na najvišoj tački.

Polublokovi su bili visoki do 11,6 metara i predstavljali su nezgodno asimetrično opterećenje.

Većina podizanja je uključivala „polublokove“, osim oko poprečnih greda. Ovi polublokovi su bili visoki do 11,6 metara i predstavljali su nezgodno asimetrično opterećenje.

Važan doprinos ovoj fazi izgradnje mosta dala je firma specijalizovana za modularnu konstrukciju – DLT Engineering iz Velike Britanije.

„Isporučili smo četiri hidraulička sistema za podešavanje dužine remena kapaciteta 240 tona za praćenje i kontrolu tereta na svakoj tački podizanja“ – objašnjava Mercedes Askaso Til, glavna inženjerka u DLT-u.

Postavljen još jedan svetski rekord

Dva polubloka su mogla da se podignu na poziciju, pričvrste i zavare za samo sedam dana, iako su poprečne grede bile izazovnije.

Sve u svemu, kranovi M2480D su izveli 208 dizanja od 100 tona, 36 od 150 i osam od 160 tona – ukupno 252, kako je i predviđeno.

Svetski rekord je postavljen kada su dizalice M2480D podigle gornje poprečne grede od 155 tona na poziciju od 328 metara, što je najteži teret podignut kranom na toj visini.

Do novembra 2020. dizalice su demontirane i uklonjene sa gradilišta, a radovi na kablovima za vešanje mogli su da počnu.

Tesnac Čanakale je, međutim, veoma prometan brodski put – a veoma velike plutajuće dizalice su skupe, tako da je izgradnja morala pažljivo da se planira.

Jedna plutajuća dizalica je korišćena za instaliranje 10 segmenata na azijskom bočnom rasponu, ali za ostatak palube bila je potrebna brža, ekonomičnija alternativa. DLT je imao odgovor.

Sto trideset i dve povezane jedinice bile su dugačke po 48 metara i težile su do 826 tona.

„Razvili smo samopodižuće portale kapaciteta 530 tona koji su išli na glavne kablove. Oni bi se mogli sastaviti van kritične putanje paralelno sa konstrukcijom kablova i instalirati bez potrebe za plutajućim dizalicama“, kaže Askaso Til.

Ovi portali su, dodaje, omogućili podizanje dvostrukih segmenata nosača, prepolovivši tako broj operacija podizanja u kanalu i zavarivanje spojeva iznad vode.

Segmenti palube su zavareni zajedno u parovima van lokacije i dovezeni baržom. Sto trideset i dve povezane jedinice bile su dugačke po 48 metara i težile su do 826 tona.

Za vreme povoljnih vremenskih i vodenih uslova, DLT portali su mogli da izvedu čak četiri podizanja dnevno.

Dva para portala za svaki blok

S druge strane, proces izgradnje je bio relativno jednostavan – osim tamo gde je paluba prolazila između kula.

Prvobitni plan je bio da se za ugradnju ovih blokova na deku koristi plutajuća dizalica, ali DLT-ovi portali su ponudili jednostavnije rešenje.

„Blokovi palube su bili sastavljeni od tri segmenta zavarena zajedno na privremenoj platformi na bazi tornja. Ukupna težina je bila preko 1.200 tona i dva para portala su morala biti raspoređena za podizanje svakog“, napominje Askaso Til.

Osim blokova kule, ona smatra da je u najboljem slučaju DLT mogao da podigne 132 standardne jedinice za manje od četiri nedelje.

Potencijalno bismo mogli da podignemo do četiri dvospratna segmenta u jednom danu.

„Potencijalno bismo mogli da podignemo do četiri dvospratna segmenta u jednom danu. Na kraju je bilo potrebno dva meseca, zbog vremenskih uslova i zato što smo imali samo dve barže za isporuku segmenata” – objašnjava inženjerka.

Još jedna prednost DLT portala bila je u tome što su se mogli samostalno demontirati – izbegavajući potrebu za podizanjem plutajućom dizalicom – omogućavajući tako da se obmotavanje glavnog kabla i izlaganje palube započne ranije.

Sve strane uključene u projekat slažu su da je zajednička saradnja ključna za uspeh projekta, jer bez nje most sigurno ne bi bio otvoren na vreme – tačno pet godina od dana početka radova.

Izabrali smo za vas…

• Ovaj velelepni most raspona dva kilometra spojiće Evropu i Aziju

Implementiranjem tehnologije pokretnih zidova sa ugrađenim rasklopnim nameštajem površina stana se sa 45 m² može povećati na čitavih 90 kvadrata.

Projekat od nazivom Beyome, predstavljen ovog proleća u Madridu, ima za cilj da transformiše tradicionalne stanove pružajući veći stepen fleksibilnosti u njihovim prostorima, tako da se mogu prilagoditi savremenom načinu života, uzimajući u obzir različite namene koje im daju njihovi stanari.

Ali kako možemo učiniti da isti prostor bude sposoban da se prilagodi različitim namenama? Koje strategije bi se mogle razviti da udvostruče površinu naših domova i pomognu nam da ih bolje iskoristimo?

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Novi trendovi za pametne kuće sa sajma CES 2022 u Las Vegasu
• BIG udružio snage s robotima: Ovako će izgledati budućnost brzinske izgradnje kuća

Dinamičan dizajn za nove navike

Pandemija koronavirusa iznedrila je potrebu da se nove navike ugrade u način na koji živimo. Arhitekte širom sveta su krenule u razvoj dinamičnog dizajna u stanovima, bilo kroz pregradne elemente ili mobilni nameštaj kako bi optimizovali čak i najmanji prostor.

U Španiji, kaže zvanična statistika, 32,3% domova ima površinu manju od 65 m². Implementirajući nova dizajnerska rešenja, tehnologije i sopstveni sistem robotizovanog nameštaja, Beyome je projekat razvijen u madridskom naselju Lavapies kojim se površina stana sa 45 m² može povećati na čitavih 90 kvadrata, prenosi ArchDaily.

Ove održive stambene jedinice su dizajnirane sa prostorima koji se mogu ponovo konfigurisati.

Fokusirane na poboljšanje uslova stanovanja u stanovima i nastale kao odgovor na zahtev za obavljanjem više od jedne aktivnosti u jednom prostoru, ove održive stambene jedinice su dizajnirane sa prostorima koji se mogu ponovo konfigurisati.

Tako Beyome ne samo da omogućava veći stepen prilagodljivosti različitim okolnostima, već i poboljšava dostupnost između prostora, energetsku efikasnost i ravnotežu između posla i privatnog života.

Rotacija i otvaranje u skladu s potrebama stanara

Razvijen od strane stručnjaka iz kompanije Project Consortium u saradnji sa ahitektama iz firme Enorme Studio, ovaj fleksibilni dnevni sistem ima dve spavaće sobe, od kojih je jedna sa garderobom, kao i dva zatvorena prostora namenjena radu ili učenju, dnevni boravak, kupatilo i kuhinju do 30 m².

Upotreba dva pokretna zida daje mogućnost rotacije i otvaranja različitih delova stana u skladu sa potrebama stanara. Pritom, ovi zidovi su opremljeni mobilnim nameštajem uključujući sisteme kreveta na rasklapanje, trpezarijske ili radne stolove i stolice, kao i opremu za skladištenje i police.

Beyome pruža odgovor na 95% tradicionalnih i rigidnih tipologija koje trenutno postoje na tržištu.

Ovaj modularni sistem u potpunosti je konfigurabilan, a prostori u stanu se mogu urediti kako ručno, tako i na robotski pogon.

Bez obzira na sistem pomeranja koji se primenjuje, bilo da je linearni ili rotirajući, fokus je na jednom cilju, a to je postizanje fleksibilnosti u stanovanju, pružajući odgovor na 95% tradicionalnih i rigidnih tipologija koje trenutno postoje na tržištu.

Konfiguracija stana tokom dana

Grafički prilozi

Foto-galerija

Projekat Beyome predstavljen je ovog proleća u Madridu; Foto: © Havier de Paz Garcia

Fotografije: © Havier de Paz Garcia

Izabrali smo za vas…

• Beogradski sajam nameštaja od 8. do 13. novembra 2022. godine

Ključni strategijski i razvojni planovi biće integrisani u multimedijalnu platformu koja podrazumeva i izradu visokoposećenog veb portala i mobilne aplikacije.

Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda raspisala je na Portalu javnih nabavki tender za izradu i promociju multimedijalne platforme za povećanje stepena participacije građana u pripremi i realizaciji razvojnih planskih dokumenata grada.

Kako je navedeno u tehničkoj specifikacije javne nabavke, digitalna komunikaciona platforma trebalo bi da omogući da se građanima predstave postojeći planovi razvoja i pospeši dvosmerna komunikacija u procesu kreiranja i usvajanja novih, a u skladu sa principom inkluzivnog planiranja i razvoja grada Beograda.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Veliki profit iz malog biznisa – Digitalne komunikacije u arhitekturi
• DropDetail: Domaća platforma za rešavanje arhitektonskih detalja namenjena za ceo svet

Veb portal i mobilna aplikacija

Predviđeno je da ključni strategijski i razvojni dokumenti budu integrisani u multimedijalnu platformu za komunikaciju sa građanima, koja podrazumeva izradu visokoposećenog veb portala i mobilne aplikacije, SEO optimizaciju i promociju putem elektronskih medija i društvenih mreža.

„Izrada i promocija multimedijalne platforme podrazumeva predstavljanje strateških pravaca i projekcija dugoročnih rezultata razvoja grada Beograda u oblasti ekonomije, socijalnog razvoja, ekologije i drugih oblasti od interesa za građane, privredu i investitore, kao i informisanje stručne i opšte javnosti o dugoročnim merama za razvoj Beograda i načinima za ostvarenje višeg stepena participacije svih zainteresovanih društvenih faktora u ovom postupku“ – navodi se u specifikaciji.

Platforma će sadržati periodične planove sa predloženim sadržajima koji će biti objavljivani putem društvenih mreža.

Kako se dodaje, na osnovu usvojenih ili pripremljenih planskih razvojnih dokumenata, koji objedinjuju razvojne mere u ključnim oblastima urbanog života, potrebno je izraditi sadržaj za potrebe multimedijalne platforme, a u skladu sa njenim funkcionalnostima i dizajnom i koristeći aplikacije sa mogućnošću izrade velikog broja automatizovanih dinamičkih sekcija i dodacima koji uključuju zaštitu platforme od narušavanja bezbednosti podataka korisnika.

Platforma će sadržati periodične planove sa predloženim sadržajima koji će biti objavljivani putem društvenih mreža kao što su Facebook, Instagram, Youtube i Linkedin, dok će se promocija sadržaja u okviru multimedijalne platforme obavljati i na TV stanicama sa nacionalnom frekvencijom, kao i na kablovskim televizijama.

Vrednost posla 18 miliona dinara

Rok za predaju kompletno izrađenog sadržaja i plana promocije iznosi najviše 180 kalendarskih dana od dana potpisivanja ugovora, a početak objavljivanja, odnosno početak promocije izrađenog sadržaja najkasnije 5 radnih dana nakon dobijanja saglasnosti na predloženi materijal od strane naručioca posla.

Vrednost čitavog projekta procenjena je na 18 miliona dinara, a javna nabavka ističe 13. juna.

Izabrali smo za vas…

• Posao za arhitekte: Platforma koja spaja klijente s dizajnerima enterijera

Zapušteni ostaci rimskih i vizantijskih građevina biće integrisani u urbano tkivo sistemom staza koje će ih adekvatno povezati sa rivom i gradskom lukom.

Stefano Boeri Architetti i firma sa Malte SON Architects proglašeni su pobednicima konkursa koji su organizovali Ministarstvo kulture Albanije i razvojna fondacija AADF, a u cilju konzervacije, prezentacije,  unapređenja i planiranja arheološkog nalazišta koje se nalazi u samom centru Drača, grada 33 kilometra udaljenog od Tirane.

A osim brige o iskopinama rimskog amfiteatra, vizantijskog foruma i rimskog kupatila, pobednici konkursa biće odgovorni i za dizajniranje niza urbanih staza sa ciljem ponovnog povezivanja glavnih istorijskih lokacija sa priobaljem ove poznate jadranske luke.

Izabrali smo za vas…

• Kako je Edi Rama arhitektonski promenio Albaniju
• Hotel u Turskoj sagrađen iznad drevnih ruševina

Integracija u urbano tkivo

Amfiteatar koji datira sa početka drugog veka svedoči o dugoj istoriji grada i uprkos tome što je u zapuštenom stanju, i to uglavnom zbog nedostatka finansija, ova lokacija privlači oko 20.000 posetilaca godišnje, piše ArchDaily.

Predloženi sistem staza ima za cilj da integriše lokaciju u trenutno fragmentirano urbano tkivo i da naglase njen značaj tako što će područje učiniti dostupnijim i za stanovnike grada i za posetioce.

Rimska kupatila zauzimaju površinu od oko 700 kvadratnih metara, a još objekata na ovoj lokaciji čeka iskopavanje.

Osim amfiteatra, rimska kupatila i vizantijski forum takođe su predmet obnove. Rimska kupatila zauzimaju površinu od oko 700 kvadratnih metara, a još objekata na ovoj lokaciji čeka iskopavanje.

Ostaci nekadašnjeg vizantijskog foruma prostiru se na oko 2.530 kvadratnih metara i od prethodne lokacije trenutno su odvojeni jednom dugom neiskopanom trakom, a oba ova nalazišta su zatvorena za javnost.

Svi gradski spomenici povezani mrežom staza

Stefano Boeri Architetti i SON Architects će tokom projekta blisko sarađivati sa nadležnim vladinim agencijama, kao i sa specifičnim interesnim grupama iz nacionalnog i regionalnog javnog sektora, nevladinih organizacija, akademskog i privatnog sektora, te relevantnih univerziteta.

“Amfiteatar mora da izađe na videlo u svoj svojoj veličini i da postane deo kulturne mape Drača, sa ciljem da se svi gradski spomenici povežu kroz mrežu staza. Drač ima izuzetno arheološko bogatstvo i ima još mnogo toga da se otkrije, ali svi putevi bi trebalo da nas vode do amfiteatra” – rekla je Elva Margariti, ministarka kulture Albanije.

Stefano Boeri Architetti su dali aktivan doprinos arhitektonskoj sceni Albanije.

Ova inicijativa reafirmiše interesovanje firme Stefana Boerija za arheološko nasleđe, kao što je već izraženo kroz projekte Domus Aurea u Italiji i arheološki park Ostia Antica.

Od otvaranja kancelarije u albanskoj prestonici 2015. godine, Stefano Boeri Architetti su dali aktivan doprinos arhitektonskoj sceni Albanije angažujući se u izradi Generalnog lokalnog plana grada Tirane, a tu je i projekat Vertikalne šume u okviru masterplana Tirana 2030,  kao i plan za transformaciju škola u prostore mešovite namene.

Izabrali smo za vas…

• Sadnja na fasadama: Širom planete cvetaju vertikalne šume Stefana Boerija

Karakteristična fasada omogućava prodor svetla u unutrašnjost dvorane, ali istovremeno sprečava prodor sunčeve svetlosti sa nepovoljne zapadne strane.

Zagrebački NOP Studio, koji se na našem portalu premijerno predstavio početkom maja, potpisuje i projekat nove sportske dvorane u Zlatar Bistrici, mestu u središtu Hrvatskog zagorja, smeštenom uz desnu obalu reke Krapine.

Projektovana za potrebe zajednice i takmičarskih klubova na mestu školske sportske sale oštećene u požaru, nova dvorana pokazuje ambiciju malih sredina da putem sporta postanu mesta i za velike događaje.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Sportska hala gimnazije u Budimpešti ukopana u brdo
• Minhen dobija klimatski neutralnu arenu sa egzoskeletnom fasadom

Razrešavanje razlike u visini terena

Kako objašnjava hrvatski arhitekta i teoretičar arhitekture Maroje Mrduljaš, dvorana je smeštena na delu terena koji pada prema zapadu i njena koncepcija je odgovor na topografske i urbanističke uslove.

„Naime, oko dvorane se razrešava veza između školskog trga i denivelisanog platoa s otvorenim igralištem i školskim parkiralištem na koje mini-busom ili automobilima stižu deca iz okolnih mesta“ – navodi Mrduljaš.

Tako, dodaje on, spoljašnji perimetar dvorane služi kao ključna pešačka spona koja je rešena kao sistem paralelnih stepeništa i rampe.

„Analogno eksterijerskim pešačkim rutama, i sama prostorna koncepcija dvorane bazira se na razrešavanju razlike u visini terena“ – zaključuje Mrduljaš.

Objekat dvorane sa velikim rasponima donekle koristi logiku i rešenja velikih hala.

Prema rečima arhitekata iz NOP studija, objekat dvorane sa velikim rasponima donekle koristi logiku i rešenja velikih hala za koja postoje spremna tehnička rešenja koja se prilagođavaju za ovu svrhu.

Fasade su uglavnom planirane kao sistem prefabrikovanih betonskih elemenata. Zidovi su projektovani kao troslojni elementi sa središnjim slojem u funkciji izolacije, dok su spoljašnje i unutrašnje površine završno obrađene u kontrolisanim uslovima.

Zakošena betonska fasada

Dolomitni agregat dijabaz koji je korišćen u betonu kao spoljašnja površina fasade, svojim karakteristikama i tamno zelenom bojom asocira na lokalne materijale, prvenstveno na sljemenski kamen koji je eksploatisan i nije se ne može nabaviti.

Zapadna uzdužna fasada projektovana je sa karakterističnim zakošenim betonskim panelima koji omogućavaju prodor svetla u unutrašnjost dvorane, ali istovremeno sprečavaju preterano osunčanje sa nepovoljne zapadne strane.

„Razlika u zakošenju poteza panela rezultira i u različitim refleksijama neba na betonskim površinama, pa nastaju diskretne varijacije ne samo tonaliteta ili nijansi, nego i boja  – sredinom umereno oblačnog dana paneli se čitaju u gradacijama od olovno sive do zagasito zelene, dok u satima sutona tokom vedrih dana raspoznajemo i toplije nijanse“, objašnjava Maroje Mrduljaš.

Drveni elementi korišćeni su u svrhu akustike i opreme, kao akcenti poput klupa na tribinama ili obloge zidova oko terena.

Kako je na parceli teren u padu od istoka prema zapadu, u enterijeru je ostvaren prostorni kontinuitet od povišene galerije u nivou školskog trga do sportskih terena koji su u nivou pristupa na jugu.

Enterijer definišu krovni drveni lamelirani nosači i sekundarna konstrukcija, a dosledno su korišćeni drveni elementi u svrhu akustike i opreme, kao akcenti poput klupa na tribinama ili obloge zidova oko terena.

„Znatan projektantski napor uložen je u brižljivu modularnu koordinaciju gradivnih i infrastrukturnih elemenata, pa je u geometriju konstrukcije integrisana i mreža elemenata rasvete, dok je oprema sistema klimatizacije i ventilacije neobično uredno i skladno dimenzionirana“ – ističe Mrduljaš.

Jasna urbanistička logika i tektonička preciznost

Kako zaključuje arhitekta Mrduljaš, svi aspekti projekta tretirani su s jednakom pažnjom, pa su time i svi događaji koji se u dvorani i oko nje odvijaju dobili promišljen i prikladan arhitektonski okvir – od velikih priredbi u kojima učestvuje čitava zajednica, pa do intimnog, neformalnog druženja.

„Jasna urbanistička logika, formalno zanimljivo ‘dekonstruisano’ zapadno pročelje zgrade i tektonička preciznost čitavog sklopa doprinele su prepoznatljivosti i identitetu ne samo školskog kompleksa nego i čitavog mesta“ – navodi Mrduljaš na kraju.

Grafički prilozi

Situacija

Foto-galerija

Sportska hala u Zlatar Bistrici u Hrvatskom zagorju; Foto: Bosnić+Dorotić

Faktografija

• lokacija: Zlatar Bistrica, Krapinsko-zagorska županija, Hrvatska
• godina izgradnje: 2021.
• investitor: OŠ „Zlatar Bistrica“, Zlatar Bistrica
• autor arhitekure: Ivan Galić, dipl. ing. arh./NOP Studio
• saradnici: Rea Vidović, mag. ing. arh., Robert Bodiš, dipl. ing. arh.
• izvođači: Zagorjegradnja d.o.o. (glavni izvođač), Beton Lučko d.o.o. (prefabrikovani AB elementi), Drvene konstrukcije d.o.o. (drvena nosiva konstrukcija)
• fotografije: Bosnić+Dorotić, arhiva NOP Studija
• dron fotografija: Danijel Krznarić

Izabrali smo za vas…

• Eko farma crnih slavonskih svinja oblikovana graditeljskim nasleđem

Za čitavih 205 metara duži od doskorašnjeg rekordera u Portugaliji, most sa stazom širokom 1,2 metra moći će istovremeno da prelazi pet stotina ljudi. 

Nakon dve godine izgradnje, u jednom odmaralištu na severoistoku Češke je prošle nedelje otvoren najduži viseći pešački most na svetu.

Nazvan Sky Bridge 721, most rekorder nalazi se na planini Kralicki Snežnik i pruža šetačima prekrasan pogled, a njegova izgradnja koštala je oko 200 miliona čeških kruna, odnosno oko 8,3 miliona dolara.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Za manje zavarivanja: Modularnom konstrukcijom do najdužeg visećeg mosta na svetu
• Ovako će izgledati novi najviši neboder u Češkoj

Oboren prošlogodišnji rekord

Protežući se, u skladu sa svojim imenom, 721 metar između dva planinska grebena i na visini od 95 metara, most je svečano otvoren 13. maja 2022. godine, prenosi DesignBoom.

Češki „nebeski most“ tako je svojim dimenzijama oborio rekord najdužeg visećeg mosta za pešake od 516 metara u oblasti Aruka u Portugalu, koji je otvoren u proleće 2021.

Sky Bridge 721 vodi od vile Slamenka, u blizini postojećeg visećeg mosta preko doline, sve do brda Chlum. Posetioci na most stupaju na nadmorskoj visini od 1.125 metara, a izlaze na deset metara više.

Ova turistička atrakcija će biti zatvorena u slučaju jakih vetrova.

Za njegovu izgradnju utrošeno je 1.030 kubnih metara betona, što je rezultiralo ukupnom težinom od 405 tona, pri čemu je ukupna težina užadi dostigla 158 tona, a pomoćnih konstrukcija 20 tona.

Most podržava šest glavnih nosećih užadi i 60 užadi za navijanje različitih prečnika, a sama pešačka staza široka je 1,2 metra.

Kako prenosi Euronews, ukupno 500 ljudi može istovremeno da prolazi iznad ambisa, ali će ova turistička atrakcija biti zatvorena u slučaju jakih vetrova.

Pogodan za decu svih uzrasta i visina

U turističkom naselju Dolni Morava, gde se nalazi Sky Bridge 721, ističu da je most otvoren za decu svih uzrasta i visina, ali da nije pogodan za osobe sa kolicima za bebe ili za one u invalidskim kolicima.

Kritičari kažu da je most prevelik za okruženje, dok Češka turistička organizacija veruje da bi ovaj veliki graditeljski poduhvat mogao privući turiste iz celog sveta.

„Čudesno, impresivno, most se ljulja, tako da mislite da će se nešto dogoditi. Pitam se šta će se dogoditi kada bude vetrovito“, rekao je Teo Šipenz 59-godišnjak iz Holandije, koji je među prvima kročio na ovaj most.

Izabrali smo za vas…

• Ovaj viseći most u Kini oboriće više svetskih rekorda

U izlagačkom konceptu kombinacije digitalnog i analognog sveta, kompanija REHAU prikazala je svoja najsavremenija prozorska rešenja, uključujući profile ojačane staklenim vlaknima.

REHAU divizija prozorskih rešenja predstavlja jedinstveni koncept World of Windows (WOW) 2022 i osigurava efikasnu razmenu mišljenja sa tržištem na spektakularnoj platformi i u bezbednom okruženju. WOW 2022 se održava u Erlangenu od 19. aprila do 15. jula 2022. godine.

Kao što je to već dobro poznato, REHAU divizija prozorskih rešenja se uvek fokusira na blizinu i efikasnu razmenu mišljenja sa svojim partnerima, čak i u izazovnim uslovima. Na događaju World of Windows posebno se ističe prezentacija nastavka razvoja materijala GENEO RAU-FIPRO-X, koji se u industriji prozora sa nestrpljenjem čekao. Princip kompozitnih materijala ojačanih staklenim vlaknima po prvi put je našao primenu i u fasadnoj stolariji.

Princip kompozitnih materijala ojačanih staklenim vlaknima po prvi put je našao primenu i u fasadnoj stolariji.

„Bezbednost i zdravlje su uvek prioriteti za nas, kao sistemski dobavljač konstantno smo usmereni na naše partnere i zaposlene. U bezbednom i istovremeno spektakularnom okruženju World of Windows 2022, stvaramo hibridni koncept i kombinujemo digitalni sa analognim svetom. Rezultat toga je privlačno i inspirativno okruženje za personalizovana rešenja koja mi u REHAU diviziji prozorskih rešenja obezbeđujemo za naše partnere širom sveta,“ istakao je Carsten Heuer, CEO REHAU divizije prozorskih rešenja.

Da li ste već pogledali na Gradnji?

• REHAU Connect – Prva digitalna platforma u Srbiji koja spaja proizvođače prozora i krajnje kupce
• REHAU predstavlja novitete na virtuelnom sajmu

Interaktivna izložba na 600 kvadrata

WOW 2022 koji se održava u Erlangenu na površini od 600 kvadratnih metara predstavlja naš odgovor na sve veće potrebe tržišta za komunikacijom, dijalogom i inovacijama.

REHAU divizija prozorskih rešenja tako konstantno radi na razvoju nagrađivanog projekta WOW (dobitnik nagrade German Brand Award za 2021. godinu) i dopunjuje ideju digitalnog iskustva uz pomoć centralnog analognog i istovremeno bezbednog prostora za susret sa rešenjima dobavljača kompletnih sistema.

„Na WOW 2022 partneri REHAU divizije prozorskih rešenja moći će kroz individualno prilagođene susrete da se upoznaju sa inovativnim rešenjima iz područja prozorskih profila, pametnih proizvoda, digitalnih usluga i održivosti – na nacionalnom jeziku i s lokalnom kontakt osobom“ navodi Peter Kotzur, direktor marketinga.

Svetski megatrendovi

„REHAU divizija prozorskih rešenja se uvek dosledno fokusira na uspeh svih svojih partnera i efikasnu razmenu mišljenja sa tržištem. Naš motivisani tim radi na tome svakodnevno, uz potpunu posvećenost. Posebno tokom 2022. godine, koju obeležava mnoštvo novih trendova, predstavljamo mnogobrojna inovativna i sveobuhvatna rešenja. Na taj način ćemo tržištu pružiti uspešne odgovore na globalne megatrendove kao što su održivost, digitalizacija i urbanizacija. Zajedno sa čitavom industrijom prozora, radujemo se događaju WOW 2022, gde ćemo nastaviti zajedno da ispisujemo stranice uspešne priče GENEO RAU-FIPRO-X materijala. Potpuno posvećeni našim partnerima i novim mogućnostima: Napravi razliku. Razvijaj poslovanje“, ističe direktor Heuer.

REHAU prozori i vrata

Odeljenje kompanije REHAU Industries za prozorska rešenja svakodnevno unapređuje prozore i vrata. Naš jedinstveni pristup reciklaži EcoPuls predstavlja koncept održivosti bez premca u okviru branše.

„Uveli smo EcoPuls oznaku, kako bi jasno pokazali centralni značaj ove teme za nas. Putem ove oznake odmah prepoznajete REHAU prozore, koji su proizvedeni na posebno održiv način korišćenjem recikliranih materijala, takozvanih reciklata“ – navode iz kompanije.

REHAU divizija prozorskih rešenja, kao pokretač i predvodnik održivih industrijskih rešenja, vodeći je stručnjak za sveobuhvatna sistemska rešenja duž čitavog lanca vrednosti: Prozori prilagođeni savremenom životu.

Povezani članci na portalu Gradnja:

• REHAU predstavio SYNEGO SLIDE – Novi mehanizam za otvaranje i lako rukovanje
• 7 razloga zašto su PVC prozori pravi izbor za sledeće renoviranje

Prema dozvolama izdatim u martu 2022. godine, u Srbiji je prijavljena izgradnja 4.360 stanova, a najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti.

O rastućoj građevinskoj aktivnosti širom naše zemlje svakako svedoči i podatak  da su u martu mesecu 2022. godine u Srbiji izdate 2.743 građevinske dozvole, što statistički predstavlja povećanje od 35,2% u odnosu na isti period prethodne godine.

Kako je u ponedeljak objavio Republički zavod za statistiku, od ukupnog broja dozvola izdatih u martu, 76,2% dozvola odnosi se na zgrade, a 23,8% na ostale građevine.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Vodič kroz dozvole za izgradnju – Kako preživeti pravne procedure
• Za najzdraviji materijal za gradnju kuće najteže se dobija građevinska dozvola

Prijavljena izgradnja 4.360 stanova

Ako se posmatraju samo zgrade, 74,5% dozvola izdato je za stambene, a 25,5% za nestambene zgrade, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove (66,3%).

Prema dozvolama izdatim u martu 2022. u Republici Srbiji, prijavljena je izgradnja 4.360 stanova, s prosečnom površinom od 70,7 m².

Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama, 9,3% stanova biće građeno u zgradama s jednim stanom, s prosečnom površinom od 155,1 m², a 89,9% stanova biće građeno u zgradama s tri stana i više stanova, i njihova prosečna površina biće znatno manja i iznosiće 61,5 m².

Predviđena vrednost radova novogradnje u martu 2022. iznosi 80,8% od ukupno predviđene vrednosti radova.

Kako se navodi u objavi RZS, predviđena vrednost radova novogradnje u martu 2022. iznosi 80,8% od ukupno predviđene vrednosti radova.

Posmatrano prema oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti, 40,9% od predviđene vrednosti novogradnje, zatim slede Sremska oblast (18,0%), Južnobačka oblast (5,1%), Moravička oblast (4,5%), Raška oblast (3,8%) i Nišavska oblast (3,2%), dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,3% do 2,8%.

Detaljna metodološka objašnjenja ovog istraživanja nalaze se na sajtu Republičkog zavoda za statistiku.

Izabrali smo za vas…

• I kupci i prodavci u Srbiji uvereni da će kriza uticati na cene nekretnina

Geometrijski, floralni, sa resama: Ovi tepisi za otvorene površine otporni su na atmosferske uticaje i sunčeve zrake, a peru se pod mlazom vode.

Stiže lepo vreme pa je sada idealan period da osvežite izgled svog spoljašnjeg prostora. Ovo lako možete učiniti pomoću tepiha za terase i dvorišta koji su otporni na sve spoljašnje uslove pa im kiša i sunce ne mogu ništa.

Istražili smo kakav je izbor tepiha za spoljnu upotrebu i prijatno se iznenadili izborom ali i izgledom koji nimalo ne deluje „plastično“. Zapravo, tepisi deluju kao da su tkani od prirodnih materijala. Pojedini modeli čak imaju i rese pa deluju još prirodnije.

Pogledajte ponudu tekstura i cena kao i našeg favorita.

Srodni članci na portalu Gradnja:

• Podno grejanje i tepih: Da ili ne?
• Kako do idealnog tepiha za vaš prostor

Tepisi su napravljeni od polipropilena što im omogućava postojanost od kiše i pritom ne blede na suncu.

U ponudi su tepisi za spoljašnju upotrebu u dimenzijama 120×170 cm, 160×230 cm kao i kružne tepihe prečnika 160 cm ili staze u dimenziji 80×250 cm. Napravljeni su od polipropilena, odnosno 100% veštačkog materijala što im omogućava postojanost od kiše i pritom ne blede na suncu.

Ovi tepisi, koji se inače mogu prati mlazom vode, brzo se suše i lako održavaju mogu biti kako za spoljnu tako i za unutrašnju upotrebu na primer za kuhinje ili hodnike.

Veliki izbor motiva

U kolekcijama Berlina, Madruga i Coral su osim jednobojnih, veliki izbor crno-belih tepiha sa geometrijskim motivima kao i oni sa nitima u nežno plavoj boji.

Pronašli smo dva modela tepiha sa motivom lišća, jedan u crno-beloj opciji i jedan u nežno zelenim tonovima.

Neka se lišće pojavi i na tepihu na vašoj terasi! Tako smo pronašli dva modela tepiha sa motivom lišća, jedan u crno-beloj opciji i jedan u nežno zelenim tonovima.

Geometrijski motivi

Ipak, naši favoriti su tepisi sa geometrijskim motivima koji se pojavljuju u kolekciji Coral iz Tarkettovog programa. Cene staza tepiha Coral u dimenziji  80*250 je 6.000 dinara (oko 50 evra).

Odabir arhitekte

Kao favorita ističem model sa naslovne slike, Berlina sa resama koji bi se uklopio kako u moderne tako i u klasično uređene terase i vrtove.

Koliko koštaju outdoor tepisi

Prosečna cena tepiha za outdoor upotrebu u Galeriji podova je oko 3.500 dinara po metru kvadratnom, a proizvode se u Belgiji.

Odabrali smo za vas:

• 7 najboljih pločica za terasu i dvorište sa cenama

Valovita betonska površina na prostoru stare francuske fabrike stakla izlivena je na licu mesta a istovremeno formira i uokviruje javni trg.

Njujorška arhitektonska firma SO-IL i studio FREAKS iz Pariza nedavno su sproveli realizaciju kulturnog centra Site Verrier u Majzentalu, gradiću u severoistočnoj Francuskoj.

Projekat finansiran iz javnih sredstava zapravo predstavlja renoviranje i proširenje istorijske fabrike stakla – koja datira još iz 18.veka, skrivene među pejzažima sa razglednica parka prirode Severni Vogezi.

Izabrali smo za vas…

• Stefano Boeri obnavlja arheološko nalazište u Albaniji
• Cukrarna: Rekonstrukcijom šećerane do nove atrakcije Ljubljane

Savremeni identitet za industrijsko nasleđe

U postojećem objektu smeštene su tri nezavisne institucije. Muzej stakla (Musée du Verre et du Cristal) stoji kao živo sećanje na bogatu istoriju proizvodnje stakla na tom mestu, piše DesignBoom.

CIAV (Centre International d’Art Verrier) predstavlja međunarodni umetnički centar za staklo, gde se tradicionalno zanatsko umeće susreće sa savremenim praksama.

Cadhame (Halle Verriere) je pak multidisciplinarni kulturni prostor u kojem se održavaju umetničke instalacije, događaji i koncerti.

Sprovedena intervencija objedinjuje ova tri programa, kako bi se definisao savremeni identitet koji slavi svoje industrijsko nasleđe.

Talasasta betonska površina funkcioniše ujedno i kao krov i plafon, ali i kao zid.

Tim arhitekata je Site Verrier oblikovao kao strukturu sa talasastom betonskom površinom, koja je izlivena na licu mesta, podsećajući na proces proizvodnje stakla dok istovremeno ujedinjuje prostore ispod svoje površine.

Ova površina funkcioniše ujedno i kao krov i plafon, ali i kao zid, ujedinjujući prostore tri različite institucije, a istovremeno formira i uokviruje javni trg.

Sekundarni programi su pažljivo organizovani iznad i ispod ove površine, uključujući kancelarijski prostor, radionice, kafić i restoran.

Od pozorišta do koncertne dvorane

Projektom su proširene i funkcije postojećih zgrada. Fabrička hala je otvorena preko nove ulazne zone i uspostavljena je aktivnost u do sada nekorišćenom podzemnom nivou.

Pozorište sa 500 sedišta sada se može rekonfigurisati i kao prostor sa 700 mesta za stajanje, ili se čak potpuno otvoriti kao koncertna dvorana za 3.000 ljudi.

Ovaj novi javni gradski prostor podiže svest građana o ovom istorijskom mestu, dok istovremeno nudi veoma fleksibilno mesto za organizovanje pozorišnih predstava na otvorenom, koncerata ili raznih sezonskih događaja.

Grafički prilog

Foto-galerija

Foto: © Jean-Claude Kanny

Faktografija

• naziv objekta: Site Verrier
• mesto: Majzental, Francuska
• investitor: javna gradska sredstva, grad Majzental, Francuska
• autori projekta: SO-IL
• saradnici na projektu: FREAKS, PILA i LFA
• fotografije: Iwan Baan, David Foessel, Laurian Ghinitoiu i Jean-Claude Kanny

Izabrali smo za vas…

• Dom vojske u Rumi zasijao starim (crvenim) sjajem.

Konusna struktura sa ravnim zelenim krovom iznutra je obložena vulkanskim kamenjem, a u njoj su smešteni teretana, studio za masažu, sauna i hladni bazen.

Meksička firma Soler Orozco Arquitectos i arhitekta Havijer Sančez projektovali su spa centar koji je oblikovan kao krnji konus i koji dobija dramatično osvetljenje u unutrašnjosti preko krovnih prozora.

Ovaj veoma neobičan objekat, koji je zapravo osmišljen kao čitava kuća, nalazi se u planinskom gradu Tepoztlan, na oko 50 kilometara od Meksiko Sitija.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Monolitna kuća za odmor dizajnirana kao aranžman geometrijskih formi
• Vikendica od 50 m2 inspirisana balkanskom arhitekturom

Vulkanski kamen u unutrašnjosti

„Tepoztlan uživa izvesnu mističnost zbog svoje pre-hispanske prošlosti i svoje poznate kreativne i lekovite energije. Klijent na ovom projektu, strastveni sportista, želeo je kuću koja će biti ugrađena u ovo okruženje kao prostor posvećen poboljšanju fizičkog i emocionalnog blagostanja ljudi“ – objasnile su arhitekte za Dezeen.

Objekat je završen 2021. godine i sadrži niz velnes prostora unutar strukture u obliku konusa koja je iznutra obložena vulkanskim kamenjem. Tu je uključen prostor teretane, studio za masažu, sauna i hladni bazen.

U spoljašnjosti, masu građevine čini kamena humka na čijem vrhu je organizovana zelena platforma. Ovaj prostor je zapravo terasa koju arhitekte opisuju kao „oblik bez granica koji se ne može shvatiti kao celina“.

Kružna osnova ima radijalne prostore oko centralne zone ostavljene da postoji gotovo kao praznina.

Korisnici prostora u objekat ulaze odozgo kroz otvor koji seče formu, te ih stepenište nalik tunelu vodi u unutrašnjost, odnosno do centralnog prostora osvetljenog svetlarnikom.

„Kružna osnova ima radijalne prostore oko centralne zone ostavljene da postoji gotovo kao praznina, osvetljena odozgo kružnim krovnim otvorom koji u unutrašnjost propušta i sunčevu svetlost i vodu“ – dodali su meksički arhitekti.

Filtriranje kišnice u podzemne cisterne

„Ovaj krovni prozor zauzima centar zelene krovne terase prečnika 20 metara koja funkcioniše kao impluvijum za skupljanje kišnice, koja se zatim filtrira u podzemne cisterne“ – objasnile su arhitekte.

Van kružnog hodnika koji okružuje centralnu komoru nalaze se prostorije u kojima su smeštene zone za masažu, saunu i toalete, dok je teretana u prizemlju povezana sa terasom.

Veći deo enterijera je osvetljen zidnim svećnjacima, dajući prostoru intimnu, podzemnu atmosferu.

Unutrašnjost objekta je završena korišćenjem prirodnih završnih obrada, uključujući podove od opeke, zidove od gipsa i drvene elemente na vratima i nameštaju. Veći deo enterijera je osvetljen zidnim svećnjacima, dajući prostoru intimnu, podzemnu atmosferu.

Arhitekte ističu da je vodeći princip dizajna bio da je spa morao da se uklopi u lokaciju bez uticaja na pejzaž, i da, pored toga, arhitektura bude što manje vidljiva.

Predviđeno je da sadržaj na krovu bude savršen prostor za kontemplaciju, mesto gde gosti mogu da uživaju u zoru, sumrak, ali i noću uz otvorenu vatru ili u hidromasažnoj kadi.

Grafički prilog

Foto-galerija

Spa se nalazi nalazi se u planinskom gradu Tepoztlan, na oko 50 kilometara od Meksiko Sitija; Foto: Jaime Navarro

Fotografije: Jaime Navarro

Izabrali smo za vas…

• Teretana usred bašte sa jednim od najvećih staklenih panela na svetu

Prva žena koja se našla na čelu strukovnog udruženja novosadskih arhitekata zalagaće se da se što više ispunjavaju želje građana, a ne investitora.

Na izbornoj skupštini Društva arhitekata Novog Sada održanoj u utorak 17. maja 2022. godine u prostorijama Inženjerske komore Srbije u Novom Sadu izabrano je novo rukovodstvo udruženja.

Umesto članova starog upravnog odbora sa predsednikom Miljanom Cvijetićem, kojima je istekao mandat, izabrana je nova lista kandidata koju su činili:

1. Ana Ferik-Ivanovič
2. Aleksandra Marinčić
3. Teodora Basta
4. Milena Đinić
5. Ilija Gubić
6. Jovan Đerić
7. Stevan Rodić

Oni sada čine novi Upravni odbor Društva arhitekata Novog Sada, a Ana Ferik-Ivanovič je izabrana za predsednicu DaNS-a. Mandat će im trajati dve godine.

Pravo glasa imali su svi članovi DaNS, diplomirani inženjeri arhitekture sa aktivnom članarinom za 2022. godinu.

Ispunjavati želje građanima, a ne investitorima

Kako za naš portal navodi Ana Ferik-Ivanovič, novi upravni odbor i dalje će pomno pratiti kako se razvijaju arhitektura i urbanizam u Novom Sadu i kakva se rešenja predlažu, a nastaviće se i aktivnosti u davanju sugestija i primedbi na sve to što je predloženo.

„Nas u Društvu ima mnogo više nego zaposlenih na tim planovima i to je ono sam oduvek želela – da se uključi šira javnost, da se pitaju građani, da se, ako je moguće, ispunjavaju želje građanima Novog Sada, a ne da se nastavlja taj ružni trend, da se ispunjavaju želje investitorima bez toga da se razmišlja koje će to posledice dugoročno doneti“ – kaže za Gradnju nova čelnica DaNS-a.

Arhitekte treba međusobno da se pomažu bez obzira na to ko je gde zaposlen i čime se bavi.

Kako dodaje, želja novog rukovodstva je da uključi što veći broj kolega u DaNS-ove zajedničke akcije, druženja, pomaganja i savetovanja, jer smatra da arhitekte treba međusobno da se pomažu bez obzira na to ko je gde zaposlen i čime se bavi.

„Arhitektura je za mene nešto najlepše što postoji – a ceo život sam u arhitekturi – i volela bih da sa svojim kolegama tu ljubav proširim, da se češće srećemo, da pričamo, da se družimo, jer to i jeste društvo arhitekata“ – ističe Ferik-Ivanovič i dodaje:

„Usput, naravno, da rešimo i neki problem ako imamo, vodićemo računa da se nastavi i izdavanje časopisa, da se održavaju razne izložbe, da se održava Salon i sve ono što je do sada radio DaNS, uz povećanu aktivnost sa nekim izložbama, promocijama, da okupimo i sponzore, jer imamo mnogo proizvođača građevinskih materijala koji bi verovatno želeli da predstave neke svoje nove tehnologije i nove mogućnosti. Sve će to biti našim kolegama interesantno, pa, za početak, da krenemo polako pa će se posle ljudi uključivati, ja verujem u to“ – kaže za naš portal Ana Ferik-Ivanovič.

Izabrali smo za vas…

• Lala zvana Jelisaveta: Cvet nazvan po prvoj srpskoj ženi arhitekti

Od monumentalnih Vatrenih kula, preko muzeja ćilima na obali Kaspijskog mora i poznate evrovizijske dvorane, do kongresnog centra po zamisli Zahe Hadid.

Baku je poznat i kao ”Grad vatre”, kao i ceo Azerbejdžan, doduše – to je ”zemlja vatre”. Naravno, sve je to zbog ogromnih podzemnih zaliha nafte i gasa, koji je probijao na površinu zemlje od davnina i palio se, stvarajući prirodne „večne vatre”.

One su inspirisale i čitavu tradiciju zoroastrijanske religije u Iranu i Azerbejdžanu, kao i u obližnjoj Turkmeniji, gde se neugasla vatra nalazi u svim hramovima. Ali, osim što je vatra donela bogatstvo ovoj kavkaskoj i kaspijskoj zemlji, neočekivano se odrazila i na arhitekturu prestonice, Bakua.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Batumi – ogledno polje za smelu arhitekturu ali i predmet sporenja
• Slučaj Paundberi: Očuvanje nasleđa ili fejk arhitektura?

Tri plamena iznad grada

Naime, još od carskog i sovjetskog doba na grbu Bakua nalaze se tri plamička, koji simbolizuju gore navedeno bogatstvo iz zemlje, koje je još u carskoj Rusiji donelo bogatstvo regiji.

A neko se, kada je država postala dovoljno bogata, setio da se ova tri plamička ”presele” sa grba grada u – stvarnost. I tako su nastale tri monumentalne građevine u obliku pojedinačnih plamenova, na brdu iznad grada: Vatrene kule.

Vatrene kule ili Plameni tornjevi, ili na azerskom Alov qüllələri, se sastoje od 130 rezidencijalnih stanova na 33 sprata, tornja hotela Fairmont koji se sastoji od 250 soba i 61 apartmana sa servisom i kancelarijskih blokova koji pružaju neto 33.114 kvadratnih metara poslovnog prostora.

Fasade tri Vatrene kule funkcionišu kao veliki ekrani sa korišćenjem više od 10.000 LED svetiljki.

Cena Plamenih tornjeva je procenjena na 350 miliona dolara tokom gradnje, a u potpunosti su obložene plavičastim staklom i uvijaju se poput pravog plamena. Izgradnja je počela 2007. godine, a završena je 2012. dok je projektantski studio koji je bio zadužen bila firma HOK. DIA Holdings je služio kao izvođač projekta i izgradnje, a Hill International je obezbedio upravljanje projektom.

Vatrene kule se sastoje, kako rekosmo, od tri zgrade: Južne, Istočne i Zapadne. I to nije sve! Fasade tri Vatrene kule funkcionišu kao veliki ekrani sa korišćenjem više od 10.000 LED svetiljki velike snage, delo Osrama i Vetas Electric & Lightinga.

Kule su danju plavičaste, kao bilo koji neboder, dok noću počinje „šou boja”, i one neprestano menjaju boju: svetlosni šou prelazi iz ogromnog plamena, boja azerbejdžanske zastave, figure koja maše nacionalnom zastavom i ogromnih rezervoara vode koji se pune vodom. Vreme ukupnog ciklusa promene je oko 2 minuta.

Fascinantni muzej na obali Kaspijskog mora

Još jedna fascinantna zgrada je Azerbejdžanski nacionalni muzej ćilima, budući da su u turkijskoj tradiciji ćilimi od suštinske važnosti: kod Srba je ostala reč, kod Turaka i Iranaca su ćilimi skupoceni i cenjeni, a u Turkmeniji su 5 vrsta ćilima čak i na nacionalnoj zastavi.

Elem, muzej se nalazio u sasvim drugoj zgradi, ali je premešten u fascinantnu novu zgradu na obali Kaspijskog mora 2014. godine.

Naravno, i ovde su otac i sin Alijevi učinili krucijalne napore da se zgrada privede nameni, kao i u mnogim tranzicionim zemljama gde se arhitekturom i urbanizmom upravlja iz političkih središta.

Muzej je projektovao austrijski arhitekta Franc Janc, a trebalo je šest godina da se zgrada izgradi.

Struktura zgrade treba da izgleda kao umotani ćilim, sa specifičnim dezenom, što je jedinstven projekat u svetu. Muzej je projektovao austrijski arhitekta Franc Janc, a trebalo je šest godina da se zgrada izgradi.

Nažalost, u procesu, prethodna građevina, zgrada od istorijskog značaja, uništena je da bi se napravilo mesto za novu zgradu.

Evrovizijska hala za 25.000 gledalaca

Naravno, tu je i Kristalna hala, koja je prvi put iskorišćeni da se Azerbejdžan predstavi kao sjajan domaćin Pesme Evrovizije 2012. godine.

Dana 2. avgusta 2011. godine, potpisan je glavni ugovor sa Alpine Bau Deutschland AG za izgradnju objekta i započete su pripreme za izgradnju u ovoj oblasti. Petog septembra 2011. godine, najavljeno je da će dvorana moći da primi 25.000 gledalaca.

Bila je, naravno, gotova na vreme za Evroviziju. I bilo je spektakularno. Okrugle je osnove i ima ivice u obliku… pa, kristala.

Arhitekti su predložili projekat za zgradu u vidu vodene kapi, tematski povezanu sa obližnjim neboderom.

Još jedna zgrada koja pomalo podseća na plamičak, jeste zgrada Azersu, a ako znate azerski ili makar turski, znate da je to „Azerska voda”, odnosno zgrada nacionalnog provajdera vode. Ali, to nije plamičak, već kap vode, zapravo – na pogrešnom ste tragu.

Na prilično praznom novom Bulevaru Hejdara Alijeva, rešeno je da se izradi spektakularna zgrada za nacionalnu kompaniju za gospodarenje vodnim resursima.

Održan je tender među arhitektonskim kompanijama za odabir dizajna nove poslovne zgrade za Azersu i saznalo se da je na tenderu pobedila korejska kompanija Heerim Architects, koja je predložila projekat za zgradu u vidu vodene kapi, tematski povezanu sa obližnjim neboderom.

Godine 2013. druga korejska kompanija, Halla E&C, izabrana je za projektanta. Istovremeno, Heerim Architects je dobio priliku da upravlja samom konstrukcijom Od 2016. godine implementacija i izgradnja projekta je prebačena na ALKE Inshaat Senayi ve Tijaret.

Koncept vetra i plamena

Neposredno pored zgrade Azersu, nalazi se i neboder Socar Tower, koji je sedište nacionalne naftne kompanije.

Projektovala ga je opet ista, južnokorejska kompanija Heerim Architects & Planners Co. doo na osnovu koncepta „Vetar i plamen“, a podigla ga je podigla turska kompanija TEKFEN İnşaat.

Arhitektonski stil zgrade je strukturalni ekspresionizam. Pokretni tok vatre je centralna ideja dizajna nebodera, a završen je takođe 2016. godine.

Centar je proglašen za najbolju zgradu na svetu u 2014. dobivši nagradu Design of the Year.

Naravno, u komšiluku, nalazi se nezaobilazni Centar Hejdara Alijeva (Heidər Əliiev Mərkəzi), odnosno kulturni centar izgrađen na Aveniji Hejdara Alijeva.

To je kompleksna zgrada koja uključuje auditorijum (kongresni centar), muzej, izložbene sale i administrativne kancelarije. Nosi ime trećeg predsednika Azerbejdžana Hejdara Alijeva.

Centar je 2007. godine dizajnirala slavna Zaha Hadid, a proglašena je za najbolju zgradu na svetu u 2014. dobivši nagradu Design of the Year, a o njoj je već pisano.

Cvet od čelika i stakla

A tu su i neka zdanja koja smo najavljivali kao spektakularna, ali se u stvarnosti desilo nešto sasvim drugačije. Na primer, hotel koji je najavljivan kao „Full Moon” ili „Zvezda smrti”, u obliku diska sa decentriranim otvorom na zgradi, nije se u stvarnosti pojavio. Umesto njega, tu je zgrada u obliku cveta lotosa.

U finalnoj inkarnaciji, zgrada se pojavila sasvim drugačije, kao cvet sa osam latica, ali visok pet spratova i napravljen od čelika i stakla, ovaj džinovski projekat je u izgradnji od 2007. godine i prvobitno je zamišljen kao kongresni centar i hotel, ali se u svojoj „mekšoj” reinkarnaciji pojavio kao šoping mol pod imenom Dəniz Mall (Morski mol).

Njegova arhitektonska forma izvedena je iz grba Azerbejdžana, a delimično je inspirisan geometrijskim oblikom opere u Sidneju. Šteta, Heerim Architects su imali baš sjajnu ideju.

Polumesec sa sedam zvezdica

Upravo kao i sa Crescent Hotelom, koji je trebalo da se nalazi na sasvim drugom kraju kaspijskog keja, ali je na kraju Crescent Development kao zona odustao od „ekstremnije” ideje i trenutno se, po skelama, može videti da će „polumesec” izgledati više kao „kapija” sa ravnim „nogama” umesto da se oslanja na tanke vrhove polumeseca, kako su ga originalno zamislili.

Šteta za ova dva projekta, bili bi apsolutno „izašli iz mašte” sci-fi filmova. Sreća u nesreći: Azeri ga najavljuju kao drugi na svetu hotel za 7 zvezdica! Arhitekti su ovde bili DSA Architects International i naravno, nezaobilazni miljenici Alijeva – Heerim Architects & Planners Co. Ltd.

Arhitektonske firme Foster and Partners i F+A Architects uključene su u rad na projektu Baku White City.

Tu je i Beli Grad (Bakı Ağ Şəhər), jedan od velikih projekata, koji se sprovodi u okviru izvršenja ukaza predsednika Republike Azerbejdžan Ilhama Alijeva.

Projektom je predviđena restauracija i razvoj istočnog dela centra prestonice (Crni grad, nazvan po naftnim postrojenjima), koji pokriva površinu od 1.650 hektara, u cilju privlačenja investicija.

Master plan Belog grada Baku predviđa stvaranje 10 univerzalnih okruga urbanog tipa. Britanska kompanija Atkins, specijalizovana za inženjersko projektovanje, kao i arhitektonske firme Foster and Partners i F+A Architects uključene su u rad na projektu Baku White City, zajedno sa azerbejdžanskim specijalistima.

Glavni princip Baku White Cityja je društveni, ekonomski i ekološki integritet projekta. Zasad su tu zgrade u rivajvl-stilu ali i dominantna bela zgrada koja je „hab” ovog, novog dela grada.

Smisao za tradiciju i istoriju

Da li je Baku postao zanimljiviji sa ovim novim zgradama? Jeste. Kao i Batumi, on je „malo sofisticiranija”, „skuplja” verzija Dubaija i Abu Dabija, za one sa više smisla za tradicionalno okruženje i istoriju.

A sa oporavkom cena nafte i gasa, očekujemo da se apetiti vladajuće vrhuške u Azerbejdžanu ponovo okrenu ka finansiranju „nemogućih” arhitektonskih ostvarenja.

Izabrali smo za vas…

• 23 fotografije vizionarske arhitekture Zahe Hadid

Kao rezultat planirane aktivnosti očekuju se intervencije poput punktova za reciklažu ili predlozi uređenja manjih celina u okviru otvorenog javnog prostora.

Beogradska internacionalna nedelja arhitekture – BINA će u saradnji sa partnerima projekta EU Višegrad fonda u nedelju 22. maja realizovati radionicu pod nazivom “Zajedničko planiranje bloka 37”, čiji je cilj da ojača vezu između stanovnika i otvorenog javnog prostora ovog bloka.

Kako se navodi u pozivu, u diskusiji stručnjaka i lokalne zajednice doći će se do zaključaka o aktuelnim problemima i potencijalima u okviru otvorenog javnog prostora.

Kao rezultat ove aktivnosti očekuju se intervencije poput punktova za reciklažu ili predlozi uređenja manjih celina u okviru otvorenog javnog prostora koje lokalna zajednica može da komentariše i ocenjuje tokom čitavog događaja.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Beograd pravi platformu za bolji uvid u planska dokumenta grada
• Instalacija od plastičnih flaša poziva Beograđane da više recikliraju

Detaljni plan usvojen 1963. godine

Blok 37 predstavlja stambeni modernistički blok i deo je tzv. Trećeg rejona opštine Novi Beograd. Njegov detaljni plan je urađen na osnovu opštejugoslovenskog konkursa 1961. godine za blokove 33, 37 i 38 i centar Trećeg rejona, a usvojen je 1963. godine, podsećaju organizatori.

Izgradnja tri stambena bloka je započeta između 1966. i 1970. godine, kada su izgrađeni svi planirani vrtići i dve osnovne škole. Izgradnja centara lokalnih zajednica i centra Trećeg rejona Novog Beograda nisu pokrenuti u ovom periodu.

Radionica će se realizovati u saradnji sa Arhitektonskim fakultetom Univerziteta u Beogradu i udruženjem građana Blok 37.

To je umanjilo udobnost života usled nedostatka kulturnih i društvenih aktivnosti lokalne zajednice. Tokom narednih godina, Blok 37 nije menjao strukturu, osim što su na njegovom obodu realizovana dva poslovna objekta 2008. i 2009. godine.

Radionica će se realizovati u saradnji sa Arhitektonskim fakultetom Univerziteta u Beogradu i udruženjem građana Blok 37.

Sedamnaesta BINA od 26. maja do 7. jula

Kako je već najavljeno na našem portalu, ovogodišnje, 17. izdanje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA 2022 biće održano od 26. maja do 7. jula.

U fokusu manifestacije biće predstavljanje aktuelnih konkursa za grad Beograd (2021/2022) i Nagrada Evropske unije za savremenu arhitekturu – „Mis van der Roe“ (2022) na reprezentativnim izložbama u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda.

Među ostalim aktivnostima koje će pratiti programe izložbi, biće šetnje, radionice, diskusije, predavanja autora nagrađenih rešenja i drugo.

Izabrali smo za vas…

• Konkursi, Mies nagrada i Dobrović u fokusu manifestacije BINA 2022