Kako sam arhitekturu počela da gledam kao priliku za spoj umetnosti za kojom čeznem još od detinjstva, ali i inženjerstva koje sam kroz svoje odrastanje zavolela.
Nevena Županec je studentkinja treće godine arhitekture na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, koja je od samog početka studija pokazala izuzetnu posvećenost i talenat. Kao prva na listi pri upisu i sa prosekom 9,29, ističe se ne samo akademskim uspehom već i praktičnim angažmanom u struci. Iskustvo gradi kroz rad još tokom studija, ne propuštajući priliku da uči i usavršava se.
Zbog njene posvećenosti, upornosti i autentičnog pogleda na arhitekturu, smatramo da je upravo ona prava osoba da podeli svoju priču o putu ka arhitekturi – od prvih crteža do prvih ozbiljnih projekata.
Kako je umetnost pronašla mene
Još uvek pamtim miris tempera i zvuk škripanja uglja po hartiji u vrtiću – tada nisam ni slutila da će me te boje i crteži dovesti upravo na studije arhitekture. Započela bih svoju priču odlaskom na putovanje u prošlost, tamo gde je sve suštinski počelo.
Pre 15 godina, zajedno sa mojom tadašnjom, ali i sadašnjom najboljom drugaricom išla sam na likovnu radionicu našeg vrtića. Naizgled naivni i dečji, bili su to naši prvi kontakti sa umetnošću. I danas se sećam tog iskrenog dečjeg ushićenja i radosti koje sam osetila osvojivši prvo mesto na Zmajevim dečjim igrama za svoj rad na temu “Retke ptice kad polete nebom”.
Međutim, tokom detinjstva i početka srednje škole nisam negovala taj svoj talenat. Pohađala sam škole matematike, učila programiranje i bila posvećena hemiji i biologiji.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Zaokret ka nauci
U skladu sa svojim tadašnjim interesovanjima želela sam da upišem molekularnu biologiju. U tom momentu bila sam sigurna da je baš to pravi izbor za mene zaboravljajući na ono najvažnije pitanje koje svako treba da postavi sebi pre nego što odluči da upiše određeni fakultet, a to je: “Da li želim da se bavim poslom kojim se bave ljudi nakon što završe taj fakultet?”
Kada razmišljate o upisivanju nekog fakulteta, ne pitajte se samo da li volite predmete, već pre svega kako izgleda raditi u toj struci, koje su sve mogućnosti i kako izgleda radni dan nekoga ko je završio fakultet koji želite da upišete. Pokušajte da ostvarite kontakte sa ljudima iz struke kako biste se bolje upoznali sa suštinom posla kojim ćete se potencijalno baviti.
Clik here to view.
Kako je arhitektura postala moj izbor
Sagledavši sve to, uz mnogo konsultovanja i razgovora, donela sam odluku da moj prvi izbor ipak i nije onaj pravi. Ali šta sada? Osećala sam se u potpunosti izgubljeno, kao da je sve ono na čemu sam do tada vredno radila palo u vodu, a drugo rešenje nisam imala. Počela sam da gledam čime se to bave ljudi oko mene.
Iako mi se veliki deo porodice bavi arhitekturom i građevinom, oni nikada nisu vršili pritisak na mene da i ja treba time da se bavim. Mogla sam da vidim kako izgledaju njihovi poslovi i rodila se ideja da arhitektura može biti dobar izbor.
U početku nisam bila sigurna u svoju odluku i često bih se vraćala na svoje stare želje, ali što sam više istraživala o arhitekturi to sam bila sigurnija da je baš to ono čime bih ja volela da se bavim u životu. Arhitekturu sam počela da gledam kao priliku za spoj umetnosti za kojom čeznem još od detinjstva, ali i inženjerstva koje sam na određen način kroz svoje odrastanje ipak zavolela.
Temelji mog arhitektonskog puta
Počela sam da se raspitujem gde da idem na pripreme za arhitekturu i svi putevi vodili su ka istoj adresi, što mi je ulivalo određenu dozu sigurnosti. Još tada sam odlučila da prijemni neću posmatrati samo kao jedan ispit koji je neophodno položiti već kao priliku da se upoznam sa arhitekturom.
Svakome bih preporučila da to vreme posveti čitanju stručne literature i praćenju poznatih arhitektonskih portala. Pripreme su svakako i prilika za upoznavanje budućih kolega, pa bih zato svakome savetovala da bude komunikativan i druželjubiv jer baš tada se potencijalno mogu stvoriti velika prijateljstva.
Na pripremama sam upoznala mog jako dobrog druga, danas kolegu, sa kojim prolazim kroz sve izazove studentskog života. Pripreme na koje sam išla uticale su na to da razumem arhitekturu, ali i da dobijem veliku motivaciju da ću uspeti u onome što želim.
Clik here to view.
“Sreća prati vredne, ti ideš po svoju medalju” – jedna rečenica bila je dovoljna da osetim određenu sigurnost u sebe i svoj trud.
Međutim, na samom početku još uvek nisam bila sigurna da li grešim, da li sam ja dovoljno talentovana za arhitekturu i da li ću moći da se nosim sa svim izazovima koje taj put nosi. Što sam više učila i istraživala, postajala sam sigurnija da je odluka koju sam donela ona prava.
Prijemni se bližio, a ja sam kao i obično bila pod ogromnim stresom i tenzijom. Sećam se dana kada sam šetala sa Marijom, mojom strinom, i pričala joj koliko sam uplašena. Marija mi je rekla da nema potrebe da brinem: “Sreća prati vredne, ti ideš po svoju medalju”. Jedna rečenica bila je dovoljna da osetim određenu sigurnost u sebe i svoj trud.
Prvo mesto na prijemnom za mene nije predstavljalo odraz takmičarskog duha, već istinske želje za uspehom, želje za napretkom i duboko uverenje da je to tek onaj mali prvi korak ka ciljevima koji tek dolaze. Tada je dete u meni osetilo isti onaj osećaj kao i onog dana na dodeli nagrade na likovnom takmičenju.
Izazovi prvog semestra
Sigurna sam da se svaki brucoš može složiti sa mnom da je prvi semestar obeležen učenjem novih programa, stresom, izradom maketa, neprospavanim noćima, crtanjem radova i ispijanjem mnogo kafe.
Nakon završene Jovine gimnazije nailazila sam na bezbroj predrasuda sa kojima se svaki gimnazijalac koji upiše arhitekturu susretne. Studenti koji su završili tehničke škole već imaju neka znanja korisna za određene predmete, ali svako ko se dovoljno posveti studijama, bude vredan i uporan, nema potrebe za brigom.
Ono što u velikoj meri olakšava studije jesu konekcije sa kolegama. Neprospavane noći ipak su lepše i lakše u društvu i postaju uspomena za pamćenje i prepričavanje. Uz fakultetske obaveze pohađala sam i kurseve za rad u 3ds Maxu.
Clik here to view.
Čak i kada nemate nikakav konkretan zadatak, zadajte ga sami sebi, nacrtajte i izmodelujte vaš idealan stan, na primer.
Veoma je važno da programi u kojima radimo ne sputavaju naš umetnički izraz, već da budu alat koji olakšava i ubrzava stvaralački proces. Dobro poznavanje programa čini da oni postanu produžetak naše mašte, a ne ograničavajući faktor.
U početku rad u programu može biti veoma izazovan, stresan i naporan. Moj savet za prevazilaženje tog perioda jeste svakodnevni rad u programu. Čak i kada nemate nikakav konkretan zadatak, zadajte ga sami sebi, nacrtajte i izmodelujte vaš idealan stan, na primer.
Već tada sam znala da pored fakulteta želim da svoja znanja proširujem kroz praksu od samog početka, iako u tom momentu još uvek nisam bila ni svesna koliki će to zapravo izazov da bude. Moje putovanje je tek počinjalo.
Početak arhitektonske avanture
Fakultet je značajno uticao na formiranje mog ličnog doživljaja arhitekture. Arhitektura za mene više nije predstavljala “građenje lepih zgrada” već isprepletane niti koncepta, smisla, forme, funkcije, konstrukcije, konteksta i estetike koje u svojoj sinergiji čine jedan objekat koji kao takav postaje deo šireg narativa o društvu i vremenu u kome nastaje.
Izazovi u vidu prvih poslova, prvih susreta sa investitorima, prvih sastanaka uz podjednaku posvećenost studentskim obavezama su ono što tek dolazi, donoseći novo poglavlje ličnog i profesionalnog napretka. Tada nisam ni slutila koje sve prepreke budućnost nosi, ali sam sa odlučnošću nastavila svojim putem.