Predlog izgradnja dino parka u Kruševcu naišao je na otpor dela struke i sugrađana koji smatraju da se njegovom izgradnjom ugrožava memorijalni kompleks Slobodište, nastao po projektima našeg poznatog arhitekte.
Kulturno-istorijsko nasleđe i savremeni trendovi, često dolaze u koliziju. U ovom sudaru, pobeđuje ona strana koja nosi veći značaj ili za njenu egzistiranje postoji veći interes. Naravno da nekim spomenicima kulture ne može izmeriti značaj pa se ni po koju cenu ne smeju niti mogu biti ugroženi od strane trenutnih interesa, to jest, trendova. A novi trend koji polako potresa Srbiju i region je izgradnja dino parkova, to jest, izgradnja tematskih parkova, koji kao eksponate imaju replike dinosaurusa.
Jedan od prvih se uselio u šančeve Beogradske tvrđave i već nekoliko godina replike reptila iz trijasa i jure uporno bodu oči prolaznicima jer se nalaze u okruženju tvrđave koja potiče iz perioda između 16. i 18. veka. Mnogo bi efektnije bilo postavljati takve tematske parkove izvan gradova ili na nekom prostoru koji simulira prirodno okruženje, kako se inače radi u svetu, ali to onda znači da nisu na udaru posetioca i njihove dece jer do njih mora da se putuje… a svi znamo koliko su Beograđani lenji da se zbog bilo čega mrdnu iz centra grada.
U međuvremenu, u Srbiji je još nekoliko gradova, na radost roditelja i dece dobilo svoje dino parkove, a naredni grad koji bi mogao dobiti jedan ovakav tematski kompleks jeste Kruševac. Međutim, iako je plan da se isti postavi izvan grada, ovaj predlog je naišao na otpor dela struke i sugrađana, koji smatraju da se njegovom izgradnjom ugrožava memorijalni kompleks Slobodište, nastao po projektima arhitekte Bogdana Bogdanovića, a koji memoriše tragične događaje Drugog svetskog rata.
Iako se zabavni park ne bi graničio sa memorijalnim kompleksom, njegovo vizuelno i zvučno prisustvo bi narušavalo komemorativni sklad ovog prostora.
Plan izgradnje dino parka pokrenula je Turistička organizacija Kruševca, a projekat je rađen na osnovu uslova koji je dobijen od gradske uprave. Po ovim uslovima, parcela površine 1,5 hektar koja se nalazi na Bruskom putu, sa bočne strane Vatrogasnog doma, nije pod zaštitom države kao kulturno nasleđe, niti se graniči sa obližnjim kompleksom Slobodište.
S druge strane stručna organizacija Do.co.mo.mo. Srbija podnela je niz dopisa nadležnim ustanovama, u kojima navodi da je ovaj kompleks izuzetan primer lend-arta našeg poznatog arhitekte Bogdanovića, kao i da se u kompleksu i dalje nalaze masovne grobnice nastale streljanjem 1.643 žrtve od strane nemačkog okupatora. Samim tim, iako se zabavni park ne bi graničio sa memorijalnim kompleksom, njegovo vizuelno i zvučno prisustvo bi narušavalo komemorativni sklad ovog prostora.
Na Ćosićev predlog
Sam kompleks nastaje na predlog jednog od najuglednijih prvoboraca Rasinskog okruga, pisca i političara Dobrice Ćosića, a realizovan je između 1960. i 1965. godine po projektima arhitekte Bogdana Bogdanovića. Veoma je dragocen primer pejzažne komemorativne arhitekture, ne samo na Balkanu već na širem prostoru Evrope, pa je bojazan struke u neku ruku opravdana, naročito ako se uzmu u obzir protekla iskustva u kojima je prostor odmah uz kompleks korišćen za održavanje muzičkih koncerata ili drugih neprimerenih aktivnosti.
Moguća rešenja
Možda za rešavanje ovog problema postoji i neko pomirljivo rešenje, koje upravo struka može da ponudi. Predlog je ponudio nekadašnji direktor Narodnog muzeja Kruševca, Dragan Rašković, koji je u toj ustanovi proveo više od tri decenije, a kao njen rukovodilac oko deceniju i po. Rašković ističe da gradnja dino parka nije sporna, već da se pre svega mora voditi računa koji dodatni zabavni sadržaji će se odvijati u blizini memorijalnog kompleksa, koji je od svog nastanka bio u nadležnosti Narodnog muzeja.
Postojala je ideja da se na prostoru između Slobodište i Vatrogoasnog doma, izgradi Park umetnosti i prijateljstva. Time bi se napravila neka vrsta tampon zone.
Rašković naglašava da je još 90-ih godina postojala ideja da se na prostoru između kompleksa Slobodište i Vatrogoasnog doma, izgradi Park umetnosti i prijateljstva, koji bi bio izveden na oko 15 hektara prostora u okruženju memorijalnog kompleksa. Park bi bio ispresecan stazama i ispunjen skulpturama u kamenu.
Time bi se napravila neka vrsta tampon zone između Slobodišta i njegovog okruženja, a sadašnja izgradnja dino parka ili odvijanje bilo kakvog problematičnog događaja, ne bi bila moguća ili ne bi mogla ugroziti atmosferu memorijalnog kompleksa.
Takođe, bila je predviđena i sadnja zaštitnog drvoreda prema Bruskom putu, koji bi dodatno zvučno i vizuelno izolovao kompleks Slobodište. Po Raškoviću, ova tema bi ponovo mogla biti aktuelna u svetlu rešavanja novonastalog problema.
Kad ste već ovde…